Кућишта - врсте и карактеристике

Намена кућишта је да механички носи матичну плочу а тиме и све остале делове рачунара. С
друге стране, штити делове рачунара од прашине и од електромагнетних сметњи.

Неки произвођачи имају неколико десетина модела који се разликују не само по врсти и величини
кућишта, него и по дизајну и унутрашњости. Постоје

 desktop,
 tower и
 barebone кућишта.

Desktop кућишта су данас врло ретка, па је препорука да корисник купи tower или barebone кућиште.
Barebone (мултимедијална) кућишта су специјализована, не само по облику (имају коцкасти облик)
него и по намени. Ако би сврха рачунара била гледање филмова у дневној соби преко телевизора или
слушање музике (мултимедијална), корисник би увек требало да се определи за tower кућиште. Код
tower кућишта имамо четири величине:

 micro-,
 mini-,
 midi- и
 big-tower.

Зато треба с једне стране одлучити, где би корисник хтео да држи кућиште рачунара, и измерити
величину простора, а с друге, треба размислити о томе, шта би корисник хтео да стави у то кућиште.
Данас су midi-tower кућишта најпопуларнија за кућну употребу. Big-tower кућишта немају пуно
смисла у овој категорији, а што се тиче micro- и mini-tower кућишта, препоручује се да их корисник
купи само ако постоје нека просторна ограничења. Већи простор унутар кућишта значи и бољу
циркулацију ваздуха, тј. боље хлађење рачунарских компонената.

Један важан аспект при куповини кућишта је и број додатних вентилатора који се могу уградити у
кућиште за хлађење, као и њихово место на кућишту. Рачунари производе толико топлоте да се не
препоручује коришћење рачунара без монтирања додатних вентилатора. На спецификацији кућишта
се може прочитати, колико додатних вентилатора се могу монтирати, као и њихово место.

Произвођачи кућишта су: Cooler Master, Chieftec, Blueberry i Frontier, ali su takođe popularni
Thermaltake,Lian Li, Corsair, Antec, NZXT, Xigmatek, Enermax, Silverstone, Fractal Design…

Напајање
Напајање је уређај који конвертује наизменичну струју из зидне утичнице у једносмерну струју
напона +3.3V, +5V и +12V. Иако у теоријинапајање производи и струју са напонима -5V и -12V, они
данас практично ничем не служе, и остали сусамо ради компатибилности са неким јако старим
стандардима. +3.3V и +5V се користе од стране матичне плоче, других PCB картица и RAM
меморије, док је +12V коришћен за моторе код спољних меморија (хард дискова и оптичких уређаја),
за процесор, а понекад се користи и као додатни напон за графичку картицу (у колико је реч о
моћнијој картици).

Друга примарна улога напајања је и потреба да произведени напони буду константни, будући да су
рачунарске компоненте врло осетљиве на осцилације, тј. на одступања. Због овог разлога, напајање
треба да проверава и испитује напоне пре него што допусти покретање рачунара, и спречиће његово
покретање или наставак рада рачунара ако нису испуњени сви потребни услови. Ако су испитивања
успешна, напајање шаље матичној плочи посебан сигнал који се назива Power_Good. То је сигнал од
+5V. Напајање константно мора да шаље Power_Good сигнал ка матичној плочи да би рачунар радио.
Када опадне вредност наизменичног напона, или напајање постане преоптерећено или прегрејано,
Power_Good сигнал опада што изазива ресетовање система, штитећи компоненте рачунара. Систем
се изнова и изнова ресетује у сваком процесорском циклусу, све док не добија поново Power_Good
сигнал од напајања.

Кућиште мора да буде компатибилно са напајањем и са матичном плочом. Данас већина

напајања прати АТX стандард. Овај стандард одређује не само физичку величину самог напајања,
него и број, као и облик каблова који излазе из кутије напајања.

Произвођачи напајања су: Cooler Master, Chieftec, Thermaltake, Corsair, Enermax, Lian Li,
Seasonic, Silverstone, Fractal Design…

Модуларна напајања
У последње време су све популарнија модуларна напајања. Познато је да се свако напајање
састоји од металне кутије и од каблова који излазе из ње. Код уобичајених напајања су сви ови
каблови фиксирани. Међутим, код модуларних напајања је могуће овекаблове извући из кутије. Ово
омогућава да корисник уклони оне каблове који нису у употреби, што повећава простор у кућишту и
побољшава циркулацију ваздуха. Данас постоје две категорије ових напајања: скроз модуларна и
семи-модуларна. Из скроз модуларних напајања можемо извући све каблове, код семи-модуларних
су неки каблови ипак фиксирани, а углавном је реч о главном АТX прикључку и оприкључку за
процесор, будући да су ови каблови увек потребни, и никад их нећемо уклонити.

Матичне плоче
Матична плоча је најважнија штампана плоча (PCB) рачунара, и служи за обједињавање и
комуникацију делова рачунара. Постоје разни стандарди величине за матичне плоче, (као што је
АТX). Данас АТX формат представља доминантну величину матичних плоча, а следи microATX
формат који је популаран пресвега код HTPC рачунара.

Делови матичне плоче су:

 CPU socket или CPU slot – процесор код првог рачунара (Intel8088) је био залемљен за
матичну плоћу. Следећа генерација матичних плоча (са Intel 286 процесором) је имала socket
за процесор. Генерације матичних плоча су: Pentium II, Pentium III, Pentium Pro… Pentium Pro
се вратио на старију варијанту socketa. Socket се лако може препознати на матичној плочи, јер
има квадратни облик, а сам socket је или пун рупица или пинова тј. иглица, зависно од модела.
Поред socket-а се налази једна ручица која се мора подићи пре инсталације процесора, а
после инсталације се ручица спушта, фиксирајући процесор.
 Чипсетови – Они реализују комуникацију CPU-а са осталим деловима рачунара, и заправо
диктирају како ће матична плоча комуницирати са тим другим деловима. Чипсет се може
физички поделити на две групе: на Северни мост и на Јужни мост. Међутим, треба
напоменути да није обавезно да матична плоча има и северни и јужни мост. Наиме, у неким
случајевима постоји само један чипсет.
o Северни мост – његов задатак је управљање периферномкомуникацијом велике
брзине. Другим речима, северни мост је примарно одговоран за комуникацију са
бржим компонентама система: са графичком картицом (преко AGP или PCIex 16
 магистрале) и са меморијом. Будући да поред процесора и графичка картица и RAM
захтева веће брзине, јасно је да брзина северног моста умногоме одређује и брзину
целокупног рачунара.
o Јужни мост – примарно је одговоран за комуникацију са споријимуређајима: са
портовима (USB, итд.), са PCI слотовима преко PCI магистрале, са споријим PCIe
слотовима преко PCIe x1 магистрале, са интегрисаном мрежном и звучном картицом,
иса „спољним“ меморијским уређајима (преко флоппy, PATA и SATA конектора).
Јужни мост јеса процесором повезан преко северног моста.
 Слотови за RAM меморију – налазе се углавном са десне стране CPU socketa-а. Имају
држаче са горње и доње стране, да не би меморијски модул случајно испао из слота.
 Слотови за додатне PCB картице (слотови за проширење) – реч је о ISA, PCI, AGP и PCIe
слотовима који се налазе са доње стране матичне плоче. У ове слотове се ставе графичке,
звучне, мрежне, ТВ картице, итд.
 Конектори за спољне меморијске јединице (хард дискови, floppy јединице, оптички
уређаји) – ови конектори омогућују повезивање рачунара са спољним меморијским
јединицама. Вреди споменути три конектора: floppy конектор, IDE и SATA конектор.
 Конектори за напајање – напајањеима два кабла који се морају прикључити на матичну
плочу: главни АТX прикључак и прикључакза процесор.
 Портови – налазе се на задњој страни матичне плоче, и њима можемо приступити без
отварања кућишта. Најпознатији стандарди портова су PC/2, USB, LPT, итд.
 BIOS чип – овај чип је од суштинског значаја за сваки рачунар. Реч је заправо о ROM
меморији у коју се смешта BIOS рачунара. BIOS је софтвер који говори процесору како да
међусобно комуницира са остатком хардвера.
 CMOS батерија – датум, време и остала подешавања BIOS-а се стално мењају и ажурирају,
зато се морају посебно чувати, и они се чувају у тзв. CMOS RAM меморији. Ова меморија
захтева мало напајање чак и кад је рачунар искључен, зато се уграђује батерија названа CMOS
батерија на матичну плочу.
 Jumperi-и и DIP прекидачи – служе за физичко конфигурисање разних хардверских опција
на матичној плочи без потребе да се укључи рачунар. Они се користе нпр. за подешавање
параметара процесора, укључивање/искључивањеинтегрисане звучне картице, итд.

Данас је најпознатији и највећи произвођач чипсетова компанија Intel, а на другом месту је ATI
(данас AMD). Intel прозиводи чипсетове за Intel процесоре, a ATI за AMD процесоре.

Произвођачи матичних плоча су: ASUS, GIGABYTE, AsRock, MSI, Elitegroup (ECS), BIOSTAR,
Intel, Foxconn, EVGA, Sapphire и Abit.

BIOS матичне плоче

Све матичне плоче морају да имају један посебан чип који садржи софтвер и који се зове BIOS. BIOS
се чува у ROM меморији, и садржи програме за покретање система, као и управљачке програме који
служе као интерфејс за основни хардвер система. Овај низ програма се учитава урачунар чим га
укључимо, чак и пре оперативног система. BIOS има четири главне функције:

 POST – испитује главне компоненте система одмах кад укључимо рачунар. POST тестира
процесор, меморију,чипсет, графичку картицу, контролере дискова, диск уређаје, тастатуру,
итд.
 BIOS SETUP – програм за подешавање система. Овај програм, који се покреће притиском на
одређен тастер на тастатури за време POST-а, садржи меније за подешавање параметара
 матичне плоче, процесора и чипсетова, али и за подешавање датума и сата, лозинке, редоследа
спољних меморија за учитавање оперативног система, итд
 Bootstrap loader – чита спољне меморијске уређаје (хард дискове, floppy дискете,
оптичкедискове, USB stick-ове) тражећи на њима оперативни систем, тачније један
специфичан сектор. На основу тог сектора се може одредити да ли та меморијска јединица
има оперативни систем или нема. Ако има, наставља се читање тог меморијског уређаја ради
учитавања оперативног система. Ако нема, прелази на читање следеће јединице. Редослед
читања јединица се дефинишеу SETUP програму.
 BIOS – низ управљачких програма који након подизања система служе као основни интерфејс
између оперативног система и хардвера.

На матичној плочи постоји још један меморијски чип под називом NVRAM/RTC, мада се
популарније зове као CMOS RAM, јер је израђен у CMOS технологији, што значи да може да ради са
врло мало напајања (нпр. из батерије). Зато све матичне плоче имају и тзв. CMOS батерију. CMOS
RAM значи чува подешавања BIOS-а, датум, сат, редослед спољних меморијских јединица за
тражење оперативног система, итд. CMOS RAM се налази у јужном мосту.