Георг Симон Ом

Георг Симон Ом рођен је 16. матра 1789. године, а преминуо 6. јула 1854.
године. Био је немачки физичар и математичар. Истако се радовима с
подручја електицитета и магнетизма. Формилусао је закон према којем је
јачина струје која пролази видчем пропорционална напони и обрнуто
пропорционалан отпору. Проучавао је настајање топлоте у водичу којем
протиче струја, а бавио се различитим проблемима са пордучја акустике.
Мерна јединица Ом (Ω) којом се исказује вредност електричног отпора
названа је по њему. Истраживао је и у подручје акустике, оптике, метала и
математике. Као гимназијалски професор, Ом је почео своје истраживање са
новим елекрохемијским ћелијама, који је измислио италијански научник
Алессандро Волта. Користећи опрему сопственог стварања, Ом је утврдио да
постоји директна пропорцијалност између напона , примењена преко
проводника и резултанта елекричне струје. Овај однос је познат као Омов
закон.

Георге Симон Ом рођен у протенстанској породици у Ерлангену,

Бранденбург-Баyреуту, син Јоханна Волфанга Ома, бравара и Марије
Елизабет Бек, ћерка кројача у Ерлангену. Иако су његови родитељи нису
били формално образовани, Омов отац је био угледан човек који се сам
школовао на високом нивоу, те је био у могућности да његовим синовима
пружи изврсну едукацију својим сопственим учењем. Од седморо деце из
породице само су троје преживели: Георге Симон, његов млађи брат Мартин,
који је касније постао познат математичар, и његова сестра Елизабет Барбара.
Мајка му је умрла кад је имала 10 година. Од раног детињства Георге и
Мартин су учили од свог оца који их је довео до високог стандарда из
математике, физике, хемије и филозофије.

Омов отац, забринут што му син троши своје едукацијске могућности, послао
га је у Швајцарску. Ту је септембра 1806. године прихватио позиију као
наставник математике у сколи Готштат баи Нидау. Године 1809. он постаје
приватни учитељ у Нешателу. Омове сопствене студије су га припремиле за
свој докторат који је добио од Универзитета у Ерлангену 25. октобра 1811.
године. Он се одмах придружио факултету као професор математике, али га
је напустио после три семестра. Није могао да преживи од професорске
плате. Баварска влада му је понудила место наставника математике и физике
у сиромашној школи у Бамбергу који је Ом прихватио у јануару 1813. године.
Незадовољан својим послом Георге је почео да пише уџбеник на основу
геометрије као начин да докаже своје способности. Омова гимназија је
затворена у фебруару 1816. године баварска влада га је затим послала у
Бамбергску школи да помогне са наставама математике. После ангажмана у
Бамбергу, Ом је послао свој завршен рукопис краљу Виљему Трећем. Краљ је
био задовољан са Омовом књигом, и понудио Ому позицију на језичкој
Гимназији у Келну 11. септембра 1817. године. Ова школа је имала
репутацију доброг научног образовања и било му је потребно да научи
физику поред математике. Лабораторија за физику је била добро опремљена,
омогућавала је Ому да почне експерименте у физици. Као син бравара, имао
је неко практично искуство са механичким уређајима. Ом је објавио Die
galvanishe Kette, mathematisch bearbeitet 1827. године. Омов колеџ није ценио
његов рад и Ом је дао оставку. Након тога је био запослен у Политехничкој
школи у Нирнбергу. Ом је отишао на Политехнички факултет у Нирнбергу
1833. године, а 1852. године је постао професор експерименталне физике на
Универзитету у Минхену. Ом је преминуо у Минхену 1854. годиине, а
сахрањен је у Алтер Судфриедхофу.

Омов закон први пут се појавио у књизи Die galvanishe Kette, mathematisch
bearbeitet у којој је дао комплетну теорију електричних кола. Омов закон
каже да је струја која пролази кроз проводник између две тачке директно
пропорционална напону између тих тачака проводника. Омов рад обележио
је почетак теорије струјних кола.