Hlađenje računarskih komponenata

Đorđe Petrović I/16

Računarske komponente se zagrevaju tokom rada, što se posebno odnosi na
procesor i grafičku karticu. Zato na svakom savremenom procesoru mora da
postoji jedan hladnjak. Brži procesori troše više energije i zbog toga stvaraju
više toplote. Hladnjak služi da odvodi toplotu sa procesora. Sastoji se od
metalne površine sa rebrima, da bi površina hladnjaka bila što veća. Korišćen
metal treba da bude dobar termički provodnik. Postoje dve vrste hladnjaka:
aktivni i pasivni. Pasivni se sastoji samo od prethodno spomenute metalne
površine, a aktivni na metalnu površinu još doda jedan (ili više) ventilatora,
za efikasnije hlađenje. Međutim, treba napomenuti da hlađenje procesora
zahteva i odgovarajuću ventilaciju u kućištu. Ako kućište nema izduvni
ventilator, efikasnost procesorskog kulera će se drastično smanjiti. Danas
oba proizvođača procesora isporučuje procesore sa kulerom. Ovaj kuler u
nekim slučajevima nije adekvatan za procesor sa kojim se isporučuje,
naročito ako je korisnik kupio moćniji procesor, i tada se preporučuje
kupovina drugog, boljeg kulera. Danas postoji zaista velik broj proizvođača
kulera, a po pravilu, većina proizvođača kućišta pravi I hladnjake za
processor, kao i kulere za kućište. Neki poznati proizvođači su:
CoolerMaster, Antec, Corsair, Silverstone, Thermaltake, Xigmatek, Noctua,
Prolimatech, Scythe, Thermalright, Zalman,Akasa, Arctic, Alpenföhn, itd.

Slično centralnom procesoru (CPU), i GPU na diskretnoj grafičkoj kartici

proizvodi veliku količinu toplote tokom rada. Prema tome, danas se grafičke
kartice ni ne mogu da se zamisle bez odgovarajućeg hladnjaka. Hlađenje
kartice je od jakog značaja, budući da ako se temperature skokne iznad neke
dozvoljene granice, to može rezultovati sledećim simptomima:

 greške prilikomobrade grafike,

 pad sistema i pregrejavanje same kartice
Korišćeno hlađenje zavisi od tipa GPU-a, i uglavnom, sve je GPU moćniji, to
ozbiljnijihladnjak zahteva. U zavisnosti od toga, postoje pasivni i aktivni
hladnjaci.

Neki proizvođači nude i grafičke kartice sa vodenim hlađenjem. U tom

slučaju, sama kartica uglavnom nema ventilator (mada postoje i izuzeci),
nego samo vodeni blok, adisipacija (rasipanje toplote) se vrši pomoću
vodenih cevi koji toplotu dovode do nekog otvora nakućištu radi izduvanja
toplog vazduha pomoću ventilatora. A što se tiče hlađenja integrisanih
grafičkih kartica, hlađenje je uglavnom rešeno pomoć upasivnog ili aktivnog
hlađenja na matičnoj ploči (ukoliko je kartica integrisana na matičnu ploču)
ili pomoću CPU hladnjaka (ako je reč o APU jedinici).

Jedan važan aspekt pri kupovini kućišta je i broj dodatnih ventilatora koji se
mogu ugraditi u kućište za hlađenje, kao i njihovo mesto na kućištu. Današnji
računari proizvode toliko toplote da se ne preporučuje korišćenje računara
bez montiranja dodatnih ventilatora. Na specifikaciji kućišta se može
pročitati, koliko dodatnih ventilatora se mogu montirati, kao i njihovo
mesto. Moguća mesta su:

 sa zadnje strane – dostupno kod svakog kućišta;

 sa gornje strane – iznad matične ploče;
 sa bočne strane – za hlađenje dodatnih kartica, naročito grafičke
kartice;
 sa prednje strane – za hlađenje hard diskova;
 sa donje strane – retko se koristi, i samo kada kućište stoji na nogama.