ОШ „Свети Сава”, Врчин

ДЕМОГРАФИЈА ВРЧИНА

Наставник: Ученици:
Драгана Митрић Ђорђе М. Петровић, Милош
Харангозо, Ћирило Ђорђевић и
Огњен Ковачевић

Врчин, април, 2019.

1
САДРЖАЈ

2
КАРТА ОШТИНЕ ГРОЦКА

3
4
КАРТА ВРЧИНА

5
 Увод
Врчин је сеоско насеље у општини Гроцка у ободу Панонског
басена (Шумадији). Село је по рељефу брдовито, а по типу је
шумадијско. Врчин има добар географски положај, будући да се
налази у близини главног града Србије, Београда.
Према попису из 2011. године, Врчин је имао 9088 становника, што
га чини другим најнасељенијим насељем у општини Гроцка.
Површина Врчина износи 49,18 km², што га чини највећим селом у
општини. Срби чине више од 98% становништва. Село је према
попису у константном порасту становника. Број домаћинства је
2937, а број породица 2701. Густина насељености је 185 становника
по km².

Попис
Број становника
Година 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 2011
Број
5040 5342 6042 6263 7327 8034 8667 9088
становника

Из ових пописа се може закључити да је Врчин у константом

порасту броја становника. Велики пораст током последњих
деценија, Врчин је стекао имиграцијом становника. Највећи пораст
је имао 1981. године, када се број становника повећао за 1064
становника. У иностранству се налази 454 лица, према првом
резултату пописа.

6
 Број домаћинства
Година 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 2011
Број
1082 1171 1539 1733 2079 2227 3035 2937
домаћинства

Врчин је успео да за само 40 година скоро дуплира свој број

домаћинства, а највећи пораст је стекао 2002. године, када се
број домаћинства повећао чак за 808 становника. Занимљиво је
што се 2011. године број становника у Врчину повећао, док се број
домаћинства смањио.

Број породица и чланова

Брачни Ванбрачн Брачни Ванбрачни Мајка Отац
Тип
Укупно пар без и пар без пар са пар са са са
породице
деце деце децом децом децом децом

Број
2701 819 57 1358 66 305 96
породица

Број
7979 1638 114 5053 245 699 230
чланова

Врчин тренутно има проблем са великим бројем брачних парова без

деце.

Домаћинства према броју чланова

Са 6 и Просечан
Са 1
Укупно 2 3 4 5 више број
чланом
чланова чланова
2937 590 704 530 541 296 276 3,08

7
 Старосна пирамида*

Број и површина стамбених јединица и станови

према основу коришћења
Број станова
и површина у Укупно Настањени Привремено Напуштени
m²
Број 5141 2846 563 274
m² 459367 275160 51109 19042

Етничка структура становништва*

8
 Становништво старо 15 и више година по
брачном стању и полу*
Неожење
Пол Укупно Ожењен/Удат Удовац Разведен Непознато
н
Мушки 3570 899 2376 162 128 5
Женски 3735 635 2367 576 149 8
Укупно 7305 1534 4743 738 277 13

Становништво по делатностима које обавља*

Пол Укупно Пољопривреда, Рибарство Вађење руде Прерађивачка
лов и и камена индустрија
шумарство
Мушки 1569 116 0 0 344
Женски 1126 98 0 0 204
Укупно 2695 214 0 0 548
Пол Производња Грађевинарство Трговина Хотели и Саобраћај,
и снабдевање ресторани складиштење
и везе
Мушки 21 134 308 47 285
Женски 3 25 243 26 53
Укупно 24 159 551 73 338
Пол Финансијско Некретнине Државна управа Образовање Здравствени и

9
 посредовање и одбрана социјални рад
Мушки 9 69 81 35 65
Женски 11 56 49 74 219
Укупно 20 125 130 109 284
Пол Остале Приватна Екстериторијалне Непознато
услужне домаћинства организације и
активности тела
Мушки 49 0 0 6
Женски 51 8 0 6
Укупно 100 8 0 12

У Врчину се људи највише баве трговином, индустијом,

пољопривредом, саобраћајем, здравствени и социјалним радем, итд.
Звездицом (*) су стављене све информације из пописа 2002.
године, пошто за 2011. годину, нису обављене.

Наталитет и морталитет
Наталитет и морталитет Врчина је теже одредити, због утицаја
сталне имиграције. Могло би се рећи да просечна породица у
Врчину има по 2 детета. Изгледа да су у Врчину наталитет и
морталитет уравнотежени.

Порекло становништва
У Врчину су прво живели антички народи Келти, Скордисци, од
којих и Врчин можда носи назив, од келтске речи Vrdda(in) што
значи град почаствованима. Академик Владимир Ћоровић мисли да
је у имену Врчин сачувано име келтске богиње Орције (sacrum
Orcinum).
Врчин се први пут помиње 1528. године у попису Влаха из
Београдске нахије, када је имао 6 кућа. У попису 1528 - 1530.
године Врчин је имао 12 становника, а 1560. године 19 становника.

10
Пописом Аустријанаца, после окупације београдске области, 1717.
године, Врчин више није имао становника, док је у попису
Београдске митрополије 1733 – 1375. године имао 35 домаћинстава.
Године 1813. неки становници Врчина су напустили Врчин и
отишли у Војводину. У Харачким списковима 1818. године, Врчин
је имао 76 кућа, а 1822. године 81 кућу.
Из летописа 1846. године, Врчин је имао 123 куће и 877 становника,
па је тако спао у највећа села у Србији. На то је утицало и рано
отварање школе 1860. године.
Према предању, Врчин су основали преци Косанића, после којих
су дошли Бугарчићи. Старе породице, за које се не зна тачно
порекло су: Старчевићи, Васићи, Пуровићи, Исидоровићи,
Обрадовићи, Бајићи, Јованчевићи, Рајићи, Коџићи и Максимовићи.

Из призренске околине:

 Вагићи, који су први дошли из призренске околине, њих

називају Грцимa, а од њих воде порекло:
 Дамњановићи
 Вујићи
 Кузмановићи
 Маринковићи

У то време у селу су били и:

 Кнежевићи (белопољци), од њих воде порекло:

 Стекићи
 Крантићи који су дошли са Косова
 Филиповићи који су исто дошли са Косова
 Теофиловићи (Товиловићи – а неки их зову и Швабићи) –
„Ере“ су дошли из Чачка
 Мићићи
11
  Јовичићи

од другог:

 Синђелићи и Теофиловићи

од трећег:

 Теофиловићи, Апостоловићи и Грујући

од четвртог:

 Лалићи, Лазаревићи и Којићи

 Товиловићи су и:
 Живановићи, Митрићи и Грујићи

То је највећа породица у овом селу, а има их још 18. Сад имају

преко 100 кућа и 20 посебних породица

Остали:

 Влаховићи, пореклом Власи

 Сарићи (Ненадовићи)
 Јашићи, су из Болеча, где им је дада урадио убиство па су
побегли
 Максимовићи су из Бугарске, деда им је овде купио имање па
су се населили
 Пајићи, деда им се населио у Врчину
 Несторовићи и Дамњановићими, су из Параћина
 Јеремићи, су пореклом од Станка Станковића, који га је
Јеремија довео из Веограда, јер се оженио са његовом мајком.
Станко је пореклом са Косова
 Мијатовићи су из Парацана
 Јањићи, су пореклом Старчевићи
 Кљајићи, су из Бањалуке
 Паскијевићи, су из Војводине
12
  Ђорићи, су пореклом од Бугарина који је радио у овом селу
 Деспотовићи, воде порекло од Бугарина

Новији дошљаци:

 Михајловић, из Поповића
 Грбићи, из Лике, дошли су пре 20 година
 Петровићи, су из Скопља
 Јевтићи, из Пудараца
 Кузмановићи и Марковићи су дошли из Друговца пре 20
година
 Илићи су, исто, из Друговца
 Стојановићи, из Врања
 Соколовићи, из Црвене Јабуке
 Костићи, из Крушева
 Тодоровићи, из Бањалуке
 Ивановићи, са Косова
 Маринковићи, из Баћевца, порекло воде од Маринка
 Зорићи, пореклом Мађари из Баје, дошли су пре 16 година, пре
су били у Пожаревцу и Смедереву
 Костићи, су из Куманова
 Табаковићи, су из Војводине
 Хермани, су из Хомољице
 Бугарини, су из Камбеловца
 Благојевићи, су из Гроцке
 Васиљевићи, су из Војводине
 Петровићи, механџије су из Маврова, дошли су пре 50 година.

Један пастир се доселио 1859. из Кочине. Не зна се његово име, а ни

презиме.

У Горњој Мали (центру), са свим деловима су: Товиловићи

(Теофиловићи), Крантићи, Бугарчићи, Јашићи, Пуровићи,
Кузмановићи, Грујићи (Товиловићи), Синђелићи (Товиловићи),

13
Јованчевићи, Бајићи, Косанићи, Илићи, Јеремићи, Кнежевићи,
Пајићи, Влаовићи, Исидоровићи (Пуровићи), Обрадовићи
(Пуровићи), Соколовићи, Марковићи, Јевтићи, Сарићи или
Ненадовићи, Стојановићи, Михајловићи и др.

У Доњој Мали су: Рајићи, Маринковићи, Ђорићи, Стекићи,

Кнежевићи, Вагићи, Дамњановићи (Стекићи), Ивковићи, Васићи,
Старчевићи, Максимовићи, Несторовићи, Мијатовићи, Влаовићи,
Васиљевићи и др.

У Репници (пут ка Гроцку) су: Вагићи, Вујићи, Кузмановићи,

Јанковићи, Кнежевићи, Маринковићи и др.

Ношња
Код Београдског Подунавља носила се коњига, тип ношње који
покрива главу равнотањирастог облика. У власништву
Етнографског музеја код Београда налази се једна коњига из
Врчина. Осим коњига, Врчинци су носили и јелек, скути, кумоша,
рубине, оплећак, назувице, опанке које су сами правили, Од
осамдесетих година 19. века носили су шумадијски тип опанака. Од
друге деценије 20. века носили су и опанке капчаре, који су
направљени од фабричке коже.

14
Чешљање и
намештање коњиге
се може видети
на овој слици, из друге
половине 19. века,
сачувале су се мале
измене до половине
20. века, кад су у то
време 20 страица
носиле коњиге.

Проблеми

становника
Тренутно највећи проблем представља каналисање отпадних вода,
обзиром да Врчин нема организовани систем јавне канализације као
и постојање већег броја дивљих депонија на територији Општине.

Избеглице
Изгледа да су током рата 90-тих, због рата у Врчин дошло више од
500 избеглица. Углавном са Косова и Метохије, Републике Српске и
Републике Српске Крајине.
15
16