Зборник радова – Географски факултет Универзитета у Београду 59 (51-64)

314:316.813.5(497.11)"1952/2010"
УДК 314:316.356.24(497.11)"1952/2010"
Оригинални научни рад

УЧЕСТАЛОСТ РАЗВОДА БРАКА У СРБИЈИ (1947-2010)

Марија Ивковић*1
* Универзитет у Београду – Географски факултет

Апстракт: У овом раду представљено је кретање развода бракова кроз анализу

промене броја разведених бракова, промене опште стопе диворцијалитета и броја
разведених на 1000 склопљених бракова. Феномен диворцијалитета је посебно
интересантан са демографске тачке гледишта јер утиче на читав низ процеса
везаних за становништво, а посебно се истиче утицај на ниво фертилитета. За
временски оквир изабран је период од 1952. до 2010. године, а анализа је урађена
за Србију у целини и за три макро-целине, као и за територију Србије без Косова
и Метохије како би се остварио континуитет података. Анализа је дата у оквиру
ширег контекста транзиције брачности и друге демографске транзиције која је
последњих деценија захватила и простор Србије.

Кључне речи: диворцијалитет, Србија, разводи, брак

Увод

С обзиром на то да је у модерним друштвима повећано интересовање

супружника за развод брака, јавља се и потреба за проучавањем овог како
демографског, тако и социолошког, психолошког и правног феномена, као и
последица које он има на друштво, индивидуе и процесе у становништву.
Брачност одређене популације се може дефинисати као социјално понашање,
односно специфичан однос становништва према институцији брака. Фено-
мен диворцијалитета је посебно интересантан са демографске тачке гледиш-
та јер утиче на читав низ процеса везаних за становништво. Познато је да се
и данас у највећем броју земаља, па чак и у оним најразвијенијим, највећи
обим рађања у популацији дешава унутар брачних заједница (у Србији по
подацима из 2009. године 77% свих рођења). Пораст броја разведених жена
утиче на смањење фертилитета, обзиром да се већина развода дешава управо
у фертилном периоду (просечна старост жена при разводу 2010. године
износила је 38 година). Разведене жене теже ће се касније одлучити да (поно-
во) роде било ван брака, било да поново ступе у брак и остваре рађање у бра-
чној заједници, с обзиром на негативно искуство које имају.

1
Контакт адреса: marija.ivkovic22@gmail.com

51
 Зборник радова – Географски факултет Универзитета у Београду 59

У Србији су закључење и развод брака све до 1946. године били у

надлежности цркве и црквеног права. Те године донесен је Основни закон
о браку, којим је црква одвојена од државе, па самим тим и црквени од
државног брака. Овај закон је дао могућност закључења и црквеног брака,
након закључења грађанског, односно на овај начин црквени брак је пос-
тао приватна, лична ствар појединца (Китановић, 2011).

Транзиција брачности у Србији

Последњих деценија 20. века као последица опште модернизације

друштва, дошло је и до промене односа у породици и браку. Као разлози за
ове промене наводе се сексуална револуција 60-их година 20. века, еманци-
пација жена и процес индивидуализације, као део знатно ширих и већих
структурних и друштвених промена које су захватиле најпре најразвијенија
друштва, али су се врло брзо преселиле и у мање развијене средине (Болчић
и Милић, 2002). Брак као заједница мушкарца, који обезбеђује средства за
живот, и жене која води рачуна о домаћинству и деци, почео је да губи на
популарности код млађих генерација. Почетак транзиције се везује за прос-
тор Северне Америке и западне Европе када долази до пада универзалности
брака, и то након „златне ере“ брака 60-их година, када су „сви одрасли
рано и радо ступали у брак“ (Бобић, 2003). Најпре је дошло до повећања
нестабилности постојећих бракова, односно повећања диворцијалитета, а
затим и до пада бројности склопљених бракова, односно пада нупцијалите-
та. Ступање у брак се све више одлаже, а значајан број лица никада и не
склопи брак. Такође као алтернатива или предфаза брака, јављају се разли-
чити облици заједничког живота: ванбрачне заједнице односно кохабитаци-
је или консензуалне уније, LAT (Living apart together) и DINKS (Double-
income-no-kids) форме, и слично. Док су се некада деца подразумевала као
неизоставан део брака, потребан да би се остварила брачна и породична
хармонија, она данас све више постају предмет сложеног процеса „прего-
варања“ међу партнерима (Frinking, 1999).
Гореописани процес познат је под називом друга демографска
транзиција мада постоје и схватања да се заправо ради о наставку, тј касни-
јој етапи прве демографске транзиције. Друга демографска транзиција је на
нивоу индивидуа изазвала следеће промене: помак од брака ка кохабитаци-
јама, помак од детета као централне фигуре породичног система ка пару
као тежишту, и помак од превентивне контрацепције ка концепцији самоо-
стварења (Бобић, 2002). Упркос свему изнетом, не може се говорити о нес-
танку брака и породице, јер истраживања показују да највећи број и муш-
караца и жена средњих година живи у браку, чак и у развијеним земљама.
Пре се може закључити да су брак и породица доживели трансформацију у
смислу скидања ореола неповредивости зарад чијег се опстанка све друго

52
 Учесталост развода брака у Србији (1947-2010)

мора жртвовати, као и да се јавио велики број других облика заједничког

живота, било као претеча браку, било као његова алтернатива.
У Србији су такође крајем 20. века примећене појаве и процеси
које се могу сврстати у транзицију брачности, али су они мањег обима у
односу на оне у земљама глобалног запада. Посматрано од Другог свет-
ског рата, присутан је тренд опадања бројности бракова и пад опште сто-
пе нупцијалитета. То сведочи о „израженом тренду пада универзалности
брака као формално-правно склопљене заједнице“ (Бобић и Вукелић,
2010). Општа стопа нупцијалитета опала је са 10,9 колико је износи-
ла1951. године, на 4,91 у 2010. години (Србија без Космета). На опадање
броја склопљених бракова и пад опште стопе нупцијалитета, утицај има и
старосна структура, односно све мањи удео генерација које најчешће
склапају брак. Ипак, и поред неповољне старосне структуре, утицаји про-
мена система вредности су знатно више изражени.
Процес повећања старости при ступању у брак, како за мушкарце,
тако и за жене, је константан у целом посматраном периоду. У централној
Србији, просечна старост при ступању у брак повећала се за мушкарце са 26
година колико је износила 1951. године на 32,8 у 2010. години, односно за
готово 5 година. За жене повећање је у истом периоду чак и веће - скоро 6
године (са 23,6 на 29,27). Повећање старости ступања у брак за Војводину
нешто је мање, јер је просечна старост при ступању у брак након Другог
светског рата на простору ове покрајине, услед другачијих културолошких
прилика, била виша. У ванбрачним заједницама до пре 20. година живела су
углавном лица која из различитих разлога нису могла да заснују брак. Међу-
тим током 90-их година долази до значајних промена у брачном понашању,
што се огледа с једне стране у расту удела кохабитација, а с друге стране, у
расту удела ванбрачних рођења, која служе као њихов индикатор. Ипак,
подаци из пописа 2002. године указују на, у поређењу са земљама западне
Европе, мали удео непородичних вишечланих домаћинстава (1,6% у Србији
без Космета). Занимљиво је да је пораст удела ванбрачних заједница послед-
њих деценија посебно био велики на Косову и Метохији, што се објашњава
бојкотом државних институција и практиковањем традиционално уговоре-
них бракова, а не даљим одмицањем у процесу трансформације брака у
односу на друге делове Србије. Предстојећи попис октобра 2011. године,
обухватиће и правно нерегистроване, ванбрачне заједнице, те ће то дати
бољи увид у актуелно стање.
Као што је већ наведено, део транзиције брачности јесте и пове-
ћање нестабилности бракова, односно већи број развода. У земљама запа-
дне Европе и Северне Америке, последњих деценија разводи бракова су
врло учестали и стопе развода су врло високе. Ситуација у Србији по том
питању међутим показује одређене специфичности.

53
 Зборник радова – Географски факултет Универзитета у Београду 59

Кретање бројности разведених бракова

У периоду 1947-2010. кретање броја разведених бракова на прос-

тору Србије, као и на простору њених територијалних целина, прошло је
кроз више фаза.

Табела бр 1. – Број разведених бракова у Србији без Космета, централној Србији,

Војводини и Косову и Метохији (скраћена табела)
Година Србија Србија без КиМ Централна Војводина Косово и
Србија Метох.
1952 6 017 5 611 3 935 1 676 406
1956 9 717 9 291 6 864 2 427 426
1961 10 609 10 130 7 055 3 075 479
1966 11 245 10 731 7 074 3 657 514
1971 10 111 9 873 6 318 3 555 238
1976 11 165 10 917 7 272 3 645 248
1981 9 797 9 517 6 206 3 311 280
1986 10712 10 348 6 904 3 444 364
1991 8 374 8 018 5 459 2 559 354
1996 7 419 6 860 4 888 1 972 559
2001. / 7 835 5 566 2 269 /
2006. / 8 204 5 765 2 439 /
2010. / 6 644 4 605 2 039 /
Извор: Демографска статистика одговарајућих година, РЗС, Београд

Као прва фаза („компензациони период“) издваја се период

након рата (1947-1955) када број развода најпре нагло расте а затим нагло
и опада. За овај период су карактеристични нагли скокови и падови броја
развода који претходе каснијој фази стабилизације. Највећи број развода,
не само у оквиру ове фазе, већ и у целом посматраном периоду, забележен
је 1948. године. Овако висок број разведених бракова ове године, и нешто
нижи претходне, у вези је са „надокнађивањем“, односно ради се о ком-
пензационом периоду које је наступило након завршетка Другог светског
рата. Наиме, у току ратних година развод као и склапање брака били су
одлагани. Такође као један од могућих разлога наглог скока броја развода
у земљи, јесте и промена правне основе развода, односно доношење Зако-
на о браку 1947. године, који је знатно олакшао процес развода. Истовре-
мено улога цркве и других верских учења, сведена је на минимум, што
такође иде на руку лакшем одлучивању на развод, као и спровођењу
самог чина. У овом периоду присутно је и највеће повећање апсолутног
броја разведених бракова и то са 12540 на 14376, односно за око 2000 за
само годину дана (од 1947. до 1948.). Управо 1948. године број разведе-
них бракова на нивоу земље достиже свој максимум, и то не само у окви-
ру ове фазе, већ у оквиру целог посматраног периода (1947-2010).

54
 Учесталост развода брака у Србији (1947-2010)

Графикон 1. – Кретање броја разведених бракова за Србију и Србију без КиМ

Извор: Демографска статистика одговарајућих година, РЗС, Београд

У наредних неколико година дошло је до пада бројности развода, и

минимална вредност забележена је 1952. године, што је минимум целокупног
посматраног периода (6017 разведених бракова). У односу на 1948, пад изно-
си око 60%. Овај пад се такође може протумачити у склопу послератних
осцилација. Од 1952. године до 1955, број разведених бракова расте, да би се
након тога наступио период стабилизације овог показатеља. Сматра се да је
овако велики скок у броју развода последица како повећаног броја склопље-
них бракова па самим тим и већег броја развода истих у наредним годинама,
тако и компензационог периода након рата. С друге стране, деаграризација,
индустријализација и урбанизација друштва, довели су до постепеног слаб-
љења и напуштања традиционалних облика брачног модела. У условима
живота у граду, све веће економске независности жена и све либералнијих
породичних односа, брак као институција није више неповредив. Економска
активност жена води ка томе да њихова некада примарна улога супруги, мај-
ки и домаћица, постаје само једна од улога (Благојевић, 1997). То доводи и до
промена међуодноса у браку и породици. Повећава се економска самостал-
ност супружника, смањује осећај одговорности према брачном другу, што
проузрокује лакше одлучивање на самосталан живот (Васић, 2003).
Уколико упоредимо графикон за Србију са и без Космета, приме-
тићемо да су, како саме вредности тако и цео ток кретања бројности раз-
вода врло слични, што указује на мали утицај вредности за Космета када
је реч о апсолутном броју развода у Србији. Фаза пораста броја разведе-
них бракова може се уочити код сва три саставна дела Србије, али је
динамика раста другачија. Нарочито је велики утицај промене бројности
развода у централној Србији на укупан ток промене вредности за целу

55
 Зборник радова – Географски факултет Универзитета у Београду 59

Србију. То проистиче како из саме демографске величине централне

Србије, тако и из промена вредности овог показатеља које су у односу на
друге две територије, знатно наглије.
Другу фазу (1956-1990.) карактерише релативно уједначен број
разведених бракова, који осцилира између 9014 (1969.) и 12075 (1988.),
односно у највећем броју година износи око 10000. У току ове фазе која је
генерално прилично уједначена, може се издвојити период са нешто
нижим вредностима почетком 70-их, и период са нешто вишим вреднос-
тима крајем 80-их година. Ово је и период релативно стабилних друштве-
но-економских прилика. Социјалистички начин привређивања, економска
и друштвена стабилност, укљученост жена у јавну сферу, и други факто-
ри, учинили су развод брака широко прихваћеним. Уједначен и стабилан
број развода у овом периоду карактеристичан је за све делове земље.
Трећа фаза („талас кризе“) (1991-2000) у кретању бројности бракова
карактерише се наглим падом вредности. Подаци показују да је 1991. године
у Србији било 8372 разведених бракова, што је за 31% мање у односу на вре-
дности од пре само две године (односно 8018 у Србији без Космета, што је за
32% мање него 1988). Пад броја развода последица је коренитих промена
које су се у том периоду дешавале на простору тадашње СФР Југославије.
Грађански рат, праћен урушавањем економије, политичком и друштвеном
несигурношћу, довели су до јачања патријархата с једне старне, и смањења
могућности за самостални живот, са друге стране. Дакле, основни узрок при-
видног повећања стабилности бракова представља општи крах социјалисти-
чког начина привређивања и економска рецесија државе, а од 1991. и грађан-
ски рат. Познато је да егзистенцијална угроженост јача традиционализам у
брачном животу, а економска несамосталност родитеља у погледу елемен-
тарних услова за подизање деце, чини да деца и безбедност, иначе традицио-
нални елементи очувања брака, добију на значају (Петровић, 1994). Већа,
стабилна и самим тим јача породица, представљале су свакако један од начи-
на да се кризна и нестабилна времена, емотивно и материјално лакше преб-
роде. У наредним годинама број развода и даље опада и 1994. године дости-
же вредност од 6657, односно 6358 у Србији без Космета, што су са изузет-
ком 1951, минималне вредности у целом посматраном периоду. Пад у про-
центима у односу на вредност од пре само 6 година раније (1988) износи чак
45% (односно 46% за Србију без Космета). Приметно је да се апсолутне вре-
дности као и проценти за Србију са и без Космета готово не разликују, што је
последица константно малог броја развода у овој покрајини.
Четврта фаза (2000 – 2010) наступа стабилизацијом политичке и
економске ситуације у земљи, што доводи до стварања повољнијих предис-
позиција за развод брака. Број развода у овој фази је у порасту, али су вред-
ности и даље далеко испод оних које су биле типичне за „фазу стабилности“.
Максимална вредност, знатно изнад вредности осталих година, забележена је

56
 Учесталост развода брака у Србији (1947-2010)

2002. године. Ово одступање од мање-више уједначених вредности које

доминирају у неколико претходних и наредних година, може се објаснити
постојањем сличног ефекта као 1948. године. Сређивањем економских и
политичких прилика у земљи, долази до компензационог ефекта односно
„надокнађивања“ развода који су изостали у претходном периоду.
Треба такође издвојити и 2010. годину у којој долази до пада вре-
дности за чак 25% у односу на претходну годину. Овако велики пад након
неколико година прилично уједначеног броја разведених бракова, због
непостојања временске дистанце, још увек се не може са поузданошћу
објаснити. Могуће је да је делом последица престанка „компензационог
периода“ након 90-их година када је развода било мање и када након тога
2000-их долази до повећања. Такође не треба занемарити на утицај свет-
ске економске кризе из 2009. на смањење броја развода. Тек подаци о бро-
ју развода 2011. године и наредних година, показаће да ли се радило о
случајном одступању од општег тренда пораста и стабилизације, или је
пак почео нови тренд опадања.

Регионалне разлике

Кретање броја развeдених бракова у централној Србији и Војводини

je сличног тока као и у Републици Србији, и уочљива су сва четири издвојена
периода. Кретање броја развода на Косову и Метохији другачијег је каракте-
ра, односно промене су мале те је теже уочити и издвојити наведене фазе.
Вредности за централну Србију имају доминантан утицај на вред-
ности за целу земљу, па је и крива промене готово идентичног облика. Прва
фаза карактерише се израженим пиком у 1948. години, када број развода
достиже чак 10350, а затим у наредне четири године пада за око 62% и
1952. износи свега 3935. Након ових наглих осцилација условљених већ
споменутом послератном компензацијом и њеним пропратним ефектом,
долази до уједначавања броја развода у наредних 35 година. У „фази ста-
билности“ вредности се углавном крећу између 6 и 7 хиљада (минимум је
1983. са 5731, а максимум 1988. са 8104). Период опадања вредности нас-
тупа 1991. године, падом на 5459 развода, а минимална вредност забележе-
на је 1994. са свега 4444 развода. Гледано у процентима пад у односу на
1988. годину износи 45%. Од тада се бројност разведених бракова повећава,
уз посебно високу вредност 2002. године (7449). Тренд повећања ремети
податак за 2010. годину, када долази до знатног пада броја разведених бра-
кова (4 605; за чак око 38% у односу на 2002. годину).
У Војводини, кретање бројности разведених бракова у посматраном
периоду пролази кроз све издвојене фазе, али су осцилације знатно мање
него у централној Србији. Скок 1948. (3349) а затим и пад 1952. (1676), и у
апсолутном бројевима и у процентима заостају за централном Србијом. Од

57
 Зборник радова – Географски факултет Универзитета у Београду 59

50-их па све до краја 80-их вредности се крећу од 2 до 4 хиљаде, уз генерално

узлазан смер. Максималан број развода (3970) забележен је 1985. У току 90-
их година вредности опадају достижући минимум 1993 године (1678). Од
тада број развода има генерално узлазан тренд, са највећом вредношћу забе-
леженом као и у случају централне Србије 2002 године (2533), и падом 2010
(2039). Ни у Војводини као ни у централној Србији нису достигнуте вреднос-
ти које су биле устаљене током 60-их, 70-их и 80-их.

Графикон 2. – Кретање броја разведених бракова за централну Србију, Војводину

и Косово и Метохију
Извор: Демографска статистика одговарајућих година, РЗС, Београд

Кретање броја развода на Косову и Метохији има другачији ток у

односу на земљу у целини и на остале две регионалне целине. У прве две
године након Другог светског рата број развода расте и достиже максималну
вредност 1948. године (677). Ипак овај пораст није ни изблиза велики као код
централне Србије или Војводине. Број развода затим опада и задржава при-
лично уједначене вредности у целом посматраном периоду, уз један пик 1966
(514). Супротно тенденцијама осталих делова земље, 1986. године број раз-
вода је почео да расте, и достигао максимум 1996 (559), управо у периоду
када за друге две територије достиже минимум. Може се констатовати да су
на Космету изражене две основне карактеристике: мали број развода и гото-
во супротан ток промене. Мали број развода који карактерише Космет одраз
је универзалности, као и стабилности брака као институције (Бобић, 2002).
Изостанак пораста броја развода у току стабилних времена 60-их и 70-их
година, последица је врло јаких традиционалних вредности које су се на
Космету споро мењале. Сиромашније и традиционалније друштво није дело-
вало подстичуће на раздвајање брачних партнера, а вишечлане и вишегене-
рацијске породице учвршћивале су брачне везе. Ђерђ Рапи на основу свог
истраживања (1986) о брачности Албанаца на Косову, закључује да су јавно

58
 Учесталост развода брака у Србији (1947-2010)

мњење и углед породице један од основних разлога малог броја развода.

„Одпуштање“ жене без “довољно доброг” разлога и даље се сматра великом
срамотом, која доводи и до кварења односа између породица. Са друге стра-
не, Ислам иако дозвољава развод, проповеда и да је жена „образ човека“, те
на тај начин ипак негативно утиче на одлуку о разводу (Предојевић, 2002).
Имајући у виду да је популација Космета знатно млађе старосне структуре у
односу на друге две територије, и да су старосне групе у којима се бракови
најчешће закључују и разводе многобројније, јасно је да се ради о врло
малом броју развода за ову територију. Будући да је за Космет у целом пос-
матраном периоду карактеристичан мали број развода, ове вредности не ути-
чу значајније на вредности које се односе на целу Србију и не мењају општи
тренд кретања броја развода за земљу.

Кретање опште стопе диворцијалитета

Општа стопа диворцијалитета показује број разведених бракова на

1000 становника средином посматраног периода и врло је значајан пока-
затељ за праћење учесталости развода. Ипак њен недостатак је што на њу
поред саме учесталости диворцијалитета делују и старосна и полна струк-
тура. Из тог разлога није добра за компарацију области различитих старо-
сних састава. Такође будући да ставља у однос број разведених бракова
током једне године и укупно становништво средином године посматрања,
тиме су обухваћена како лица која не спадају у брачни контингент, тако и
све категорије брачног стања: поред ожењених и удатих, и разведени,
удовци и целибатери.

Табела 2. – Кретање опште стопе диворцијалитета (скраћена табела)

Година Србија Србија Централна Војводина Косово и
(без КиМ) Србија Метохија
1952 1.28 1,36 1,32 1,49 0,61
1956 1,33 1,45 1,48 1,37 0,50
1961 1,39 1,51 1,46 1,66 0,50
1966 1,40 1,55 1,41 1,91 0,46
1971 1,19 1,37 1,20 1,82 0,19
1976 1,26 1,47 1,34 1,83 0,17
1981 1,05 1,23 1,09 1,63 0,18
1986 1,11 1,32 1,19 1,68 0,20
1991 0,85 1,02 0,94 1,26 0,18
1996 0,75 0,88 0.84 0,99 0,26
2001 - 1,04 1,00 1,10 -
2006 - 1,11 1,07 1,22 -
2010 - 0,91 0,79 1,03 -
Извор: Демографска статистика одговарајућих година, РЗС, Београд

59
 Зборник радова – Географски факултет Универзитета у Београду 59

Промена вредност опште стопе диворцијалитета за Србију има

исти ток као и кретање броја разведених бракова. Стопа највишу вредност
бележи 1948. године када достиже 2,2 да би се за само четири године спу-
стила на 0,87. Од 1952. до 1990. године, стопа осцилира између 1,08
(1969.) и 1,45 крећући се углавном између 1,3 и 1,4 да би затим наступио
тренд опадања. Минимална вредност достигнута је 1994. године, када
износи свега 0,67. Подаци након 1996. године за Србију без Космета пока-
зују да је од 2000. године дошло до раста стопе, и да је она последњих
година стабилизована на око 1.

Графикон 3. – Кретање опште стопе диворцијалитета за Србију и Србију без

КиМ. Извор: Демографска статистика одговарајућих година, РЗС, Београд

Имајући у виду кретање опште стопе диворцијалитета, можемо

закључити да се издвајају исте фазе као и у кретању броја разведених бра-
кова. Ипак вредности из периода стабилности још нису достигнуте, те је
глобално гледано присутан тренд пада. Вредности опште стопе диворција-
литета за централну Србију и Војводину, имају генерално сличан ток као и
стопа за целу Србију, док се кретање стопе за Космет знатно разликује. У
готово целом посматраном периоду, општа стопа диворцијалитета Војво-
дине има највише вредности (само у неколико појединачних година бива
нижа од вредности за централну Србију). Такође у свим годинама за које
постоје подаци (до 1997.) стопа за Косово и Метохију бележи убедљиво
најниже вредности. Вредности за централну Србију знатно су ближе онима
у Војводини, и последњих година су готово идентичне. Разлике између
посматраних територијалних јединица су пре свега културолошке природе.
И код централне Србије и код Војводине могу се издвојити сви периоди
који су уочени и код кретања стопе за целу земљу, али приметна разлика је
та да у периоду стабилизације стопе током 60-их,70-их и 80их, стопа за
Војводину има знатно више вредности у односу на централну Србију. У

60
 Учесталост развода брака у Србији (1947-2010)

овом периоду вредности стопе за Војводину су између 1,5 и 2, док за цен-

тралну Србију варирају између 1,0 и 1,5. Константно више стопе у Војво-
дини последица су даље одмаклог процеса трансформације брачног модела,
од традиционалног ка модерном (савременом) типу брачности.

Графикон 4. – Кретање опште стопе диворцијалитета за централну Србију,

Војводину и Косово и Метохију
Извор: Демографска статистика одговарајућих година, РЗС, Београд

Вредности опште стопе диворцијалитета за Косово и Метохију

знатно су ниже у односу на друга два дела Србије. У целом посматраном
периоду (1947-1997) стопа не прелази вредност од 1 промила, а у току
готово половине периода креће се и испод 0,5. Стопа је максималну вред-
ност достигла 1948. године (0,92) док је најнижа вредност забележена
1987. и износи свега 0,14.

Број разведених бракова на 1000 склопљених

Број разведених на 1000 склопљених бракова је показатељ који

узима у однос и вредности нупцијалитета и диворцијалитета, и тиме даје
добар увид у ток процеса трансформације брачности. Анализом вреднос-
ти овог показатеља за Србију и њене поједине делове, може се приметити
генерално узлазни ток, који се јавља доминантно као последица све мањег
броја склопљених бракова, а мањим делом и као последица већег броја
развода у појединим периодима. Ако имамо у виду да је од средине 60-их
дошло до уравнотежења броја разведених бракова, а касније и до пада,
јасно је да је узлазно кретање овог показатеља резултат константног сма-
њења броја закључених бракова.
Најмањи број разведених бракова на 1000 склопљених, констато-
ван је 1952. и износио је свега 80. Овако мала вредност резултат је наглог

61
 Зборник радова – Географски факултет Универзитета у Београду 59

пада броја развода с једне стране, а задржавања високог броја склопље-

них, с друге стране. Од 1955. па све до 1983. године вредности осцилирају
између 120 (1970.) и 182 (1988.), а затим нагло падају у току 90-их година.
Најнижа вредност забележена је 1992. године и показује да је те године на
1000 закључених бракова било свега 113 разведених.

Табела 3. – Број разведених бракова на 1000 закључених

Година Србија Србија без Космета Централна Србија Војводина Косово и
Метохија
1952. 81,15 83,94 78,72 99,40 55,62
1956. 158,45 167,10 172,41 153,70 74,44
1961. 151,12 161,37 158,45 168,48 64,50
1966. 162,68 176,27 163,30 208,28 62,33
1971. 129,89 147,71 130,19 194,16 21,62
1976. 155,45 177,35 162,97 215,25 24,15
1981. 140,97 165,33 147,69 213,04 23,46
1986. 166,58 197,55 178,84 249,96 30,53
1991. 145,12 177,61 162,00 223,55 28,19
1996. 140,12 168,53 164,56 179,24 45,66
2001. / 189,22 183,59 204,64 /
2006. / 206,36 197,06 232,26 /
2010. / 185,51 174,25 217,22 /
Извор: Демографска статистика одговарајућих година, РЗС, Београд

У овом периоду је дошло до пада броја склопљених бракова, али

је пад учесталости развода био још већи, што је довело и до пада овог
показатеља. Од тада овај показaтељ има узлазан тренд и вредности поје-
диних година су више од највиших вредности из 80-их година. Имајући у
виду да број склопљених бракова има тенденцију лагано али континуира-
ног опадања, можемо предпоставити да ће чак и уз исту бројност развода,
вредност овог показатеља наставити да расте.

Графикон 5. – Број разведених бракова на 1000 закључених за Србију и Србију без

КиМ.
Извор: Демографска статистика одговарајућих година, РЗС, Београд

62
 Учесталост развода брака у Србији (1947-2010)

Крива која представља промену вредност за Србију, на почетку

посматраног периода показује мала одступања у односу на криву која
представља промену одговарајућих вредности за територију Србије без
Косова. Временом, услед истовременог смањивања броја разведених а
повећања броја закључених бракова на Космету, разлике бивају све веће.

Графикон 6. – Број разведених бракова на 1000 закључених за централну Србију,

Војводину и Косово и Метохију
Извор: Демографска статистика одговарајућих година, РЗС, Београд

Регионалне разлике су изражене, а пре свега је упадљиво одступање

вредности за Космет у односу на друге две територијалне јединице. Изузетно
ниске вредности за Косово и Метохију (у једном тренутку свега 13 разведе-
них на 1000 закључених бракова) резултат су изразито традиционалног
модела брачности, који карактерише универзална и стабилна брачност, као и
мали број разведених бракова. Код Војводине и централне Србије присутан
је узлазни тренд, који бива напуштен само почетком 90-их година. Од тада је
опет успостављен узлазни ток, и може се очекивати да ће се у наредних пар
година достићи вредности из 80-их година које су биле највише.

Закључак

Развијене земље од 70-их година захватила је Друга демографска

транзиција. Промене у брачном понашању изражене су кроз опадање бројно-
сти бракова и пад опште стопе нупцијалитета. То сведочи о паду универзал-
ности брака на једној страни и ширењу алтернативних форми „живота у дво-
је“ на другој страни. Значајан део трансформације брачности јесте и повећа-
ње нестабилности постојећих бракова, о чему сведочи све већи број развода.
У Србији је међутим процес трансформације брачности почео нешто касније,
и има другачији интензитет. Посматрано од Другог светског рата, присутан

63
 Зборник радова – Географски факултет Универзитета у Београду 59

је тренд опадања бројности бракова и пад опште стопе нупцијалитета. У

складу са тим очекивао би се и мање више сличан по интензитету раст броја
разведених бракова и опште стопа диворцијалитета. Међутим овај део тран-
сформације брачности у Србији готово да изостаје. Једна од карактеристика
брачног понашања становништва Србије у целини, јесте одржавање констан-
тно ниске стопе диворцијалитета током дугог временског периода. По томе
Србија одступа и касни за другим земљама Европе које је већ одавно захва-
тио талас Друге демографске транзиције и где су стопе диворцијалитета зна-
тно више. Након скока бројности разведених бракова непосредно после Дру-
гог светског рата, уследио је период стагнације и лаганог пада, да би се 90-их
година број развода преполовио. Нагли пад броја развода последица је све-
опште кризе и израженог осиромашења већине становништва. То између
осталог води и до осећања егзистенцијалне несигурности и појачаног психо-
лошког везивања за породицу. Стабилизацијом економских и политичких
прилика у земљи, долази до повећања учесталости развода бракова, али је
њихов број и даље знатно испод вредности које су карактерисале 70-е и 80-е
године 20. века.
Литература

Благојевић, М. (1997). Родитељство и фертилитет – Србија деведесетих. Београд:

Институт за социолошка истраживања, Филозофски факултет у Београду.
Бобић, М. (2002). Транзиција партнерства – студија случаја у Београду. Београд:
Филозофски факултет, Београд.
Бобић, М. (2003). Брак и/или партнерство. Београд: Демографско социолошка сту-
дија.
Бобић, М. и Вукелић, Ј. (2010). Деблокада „друге демографске транзиције“. Социоло-
гија, 53/2.
Бобић, М. (2003). Прекомпоновање брака и партнерства и породице у савременом
друштву. Становништво. 1-4.
Болчић С. и Милић, А. (2002). Србија крајем миленијума: разарање друштва, проме-
не и свакодневни живот. Београд: Институт за социолошка истраживања.
Демографска статистика. (одговарајућих година). РЗС. Београд
Жене и мушкарци у Србији. (2008). РЗС. Београд.
Китановић, Т. (2011). Споразумни развод брака у домаћем и упоредном праву (док-
торска дисертација). Правни факултет, Универзитет у Новом Саду.
Петровић, М. (1994). Склапање и развод брака према школској спреми. Становниш-
тво. 32, 3-4.
Предојевић, Ј. (2002). Традиционални и породични односи албанског становништва
са КиМ у светлу законика Леке Дукађинија. Становништво. 40, 1-4.
Републички завод за статистику. (2002). Попис становништва, домаћинстава и ста-
нова. Београд: РЗС.
Републички завод за статистику. (2008). Два века развода Србије. Београд: РЗС.
Friking, G. (1999). Gender, Work and Fertility: Towards a New Equilibrium?. The Joy of
Demography. Amsterdam: University of Amsterdam.

64
 Collection of Papers – Faculty of Geography, University of Belgrade 59 (65-76)

314:316.813.5(497.11)"1952/2010"
УДК 314:316.356.24(497.11)"1952/2010"
Original scientific article

THE FREQUENCY OF DIVORCED MARRIAGES

IN SERBIA (1947-2010)

Marija Ivković*1
* University of Belgrade - Faculty of Geography

Abstract: This paper outlines the frequency of divorce trend by analyzing the motion
of the number of divorces, the motion of divorciality rates and the number of divorces
per 1000 marriages. The phenomenon of divorciality is particularly interesting from the
demographic point of view because it affects the whole range of processes related to
population, and especially emphasizes the influence on the level of fertility. The time
frame which has been chosen is the period since 1952 by 2010, and analysis was per-
formed for Serbia as a whole and for the three macro-units, as well as the territory of
Serbia without Kosovo in order to accomplish continuity of data. The analysis was giv-
en within the wider context of matrimonial transition and second demographic transi-
tions, which have affected the area of Serbia over the past few decades.

Introduction

According to the increased interest of spouses in a divorce in modern

societies, there is a need to study this both demographic and sociological, psy-
chological and legal phenomena, as well as the consequences which it has on
society, individuals and processes in the population.
Marital status of a certain population can be defined as social behavior,
that is specific population’ relation towards the institution of marriage. The phe-
nomenon of divorciality is particularly interesting from the demographic point of
view because it affects the whole range of processes related to population. It is
well known that still today in majority of countries, even in those most devel-
oped, the highest extent of births in the population occurs within the marital
community (in Serbia 77% of all births according to data from 2009). Increased
number of divorced women causes the reduction of fertility, since the majority of
divorce seems to happen during the fertile period (in 2010 the average age of
women in the process of divorce was 38 years). Divorced women will later face
more difficulty in deciding to give birth (again), either out of wedlock, or to re-
marry and give birth in marriage, due to their negative experience.

1
Correspondence to: marija.ivkovic22@gmail.com

65
 Collection of Papers – Faculty of Geography, University of Belgrade 59

Until 1946 the conclusion and divorce in Serbia were the responsibility
of the church and its law. That year the Law of marriage was brought, which
separated the church from the state, and thus the church marriage from the state
marriage. This law gave also the possibility of concluding the marriage in the
church, after concluding a civil marriage, so in this way the church marriage
became a private, personal matter of each individual (Kitanović, 2011).

Matrimonial transition in Serbia

Over the past few decades of the 20th century there was a change in family
and marriage relationships, as a consequence of a general modernization of society.
As the reasons for these changes were named sexual revolution during the sixties
of the 20th century, the emancipation of women and the process of individuation,
as part of a much broader and larger structural and social changes that have swept
like first the most developed societies, but have moved very quickly to less devel-
oped areas too (Bolčić and Milić, 2002). Marriage as a union between a man, that
provides livelihood, and a woman who takes care of the household and children,
began to lose popularity among younger generations. The beginning of the transi-
tion is associated with the area of North America and Western Europe when it
came to the fall of the universality of marriage, after the "golden era" of marriage
during the sixties, when "all grown-ups were early and happy married" (Bobić,
2003). Firstly, there was an increase in the existing marriage instability, that is rise
in divorciality, and then also a decrease in the number of marriages, that is nuptiali-
ty decline. Marriage is more and more postponing and a significant number of
people never get married. Also, as an alternative or an initial phase of marriage,
there are different forms of common life: the non-martial communities, that is co-
habitation or consensual union, LAT (Living Apart Together) and DINKS (double-
income-no-kids) form, etc. While children were once considered as an essential
part of marriage, necessary in order to achieve marital and family harmony, they
are now becoming more and more the issue of the complex process of "negotia-
tion" between the partners (Frinking, 1999).
The process described above is called the second demographic transi-
tion, although there are also some perceptions that it is actually a sequel, a later
stage of the first demographic transition. The second demographic transition
has caused the following changes at the level of individuals: a shift from mar-
riage to cohabitation, a shift from a child as the central figure of the family sys-
tem to a pair as the center of gravity, and a shift from preventive contraception
to the self-realization concept (Bobić, 2002). Despite all that has been said, it
can’t be talked about the disappearance of marriage and family, because re-
search shows that most of the both men and middle-aged woman live in a mar-
riage, even in developed countries. It can rather be concluded that marriage and
the family have experienced the transformation in terms of removing the invi-

66
 The Frequency of Divorced Marriages in Serbia (1947-2010)

olability aureole for the sake of which everything else had to be sacrificed, as
well as that a great number of other forms of common life has also appeared,
either as a precursor to marriage, or as his alternative.
Also, phenomena and processes that can be classified as matrimonial
transition were noticed in Serbia in the late 20th century, but they are small-
scale compared to those in the global west countries. Seen from the Second
World War, there is a downward trend in number of marriages and a decline in
a nuptiality rates. This testifies about the "prominent downward trend of un-
iversality of marriage as a formally-legally assembled community" (Bobić &
Vukelić, 2010). The general rate of nuptiality has declined from 10.9 in 1951 to
4.91 in 2010 year (Serbia without Kosmet). The declining number of marriages
and the general decline in nuptiality rates is influenced also by the age struc-
ture, that is smaller and smaller proportion of generations who usually get mar-
ried. Still, despite the unfavorable age structure, the effects of changing the sys-
tem values are much more expressed.
The process of increasing the age for getting married for both men and
for women is constant throughout the period. In central Serbia, the average age
for getting married for men has increased from 26 years as it was in 1951 to
32.8 years in 2010 year, that is for nearly 5 years. For women, an increase over
the same period is even greater - nearly 6 years (from 23.6 to 29.27). Increasing
the age for getting married for Vojvodina is somewhat less, because the aver-
age age after the Second World War in this region, due to different cultural op-
portunities, was higher.
Up to about 20-years ago in pre-marital partnerships lived mainly per-
sons who were unable to start a marriage because of various reasons. However,
during the nineties there were significant changes in marital behavior, which is
reflected on the one hand in increasing the share of cohabitation and on the
other hand in the growing share of illegitimate births, which serve as their indi-
cator. However, data from the 2002 Census show, compared with Western Eu-
ropean countries, a small proportion of multi-membered households that are
not a family (1.6% in Serbia, excluding Kosmet). It is interesting that the in-
crease of the share of the non-martial communities in recent decade was partic-
ularly large in Kosovo, which is explained by a boycott of state institutions and
the traditional practice of arranged marriages, rather than further progress in the
transformation of marriage in relation to other parts of Serbia. Upcoming Cen-
sus of October 2011 will also include legally unregistered, non-martial com-
munities, and hence will give further insight into the current situation.
As already mentioned, part of the matrimonial transition is also the in-
crease in marriage instability, which means is more divorces. In Western Euro-
pean and North American countries divorces are very frequent and divorce
rates are very high during the last couple of decades. However, the situation in
Serbia on the issue shows certain specificities.

67
 Collection of Papers – Faculty of Geography, University of Belgrade 59

Movement of the number of divorces

In the period 1947-2010 changes in the number of divorces in Serbia,

as well as in the area of its territorial units, have passed through several phases.

Table 1. - The number of divorces in Serbia, Serbia without Kosovo, central Serbia,
Vojvodina and Kosovo and Metohija (shortened table)
Year Serbia Serbia without Central Ser- Vojvodina Kosovo and Meto-
Kosovo bia hija
1952 6 017 5 611 3 935 1 676 406
1956 9 717 9 291 6 864 2 427 426
1961 10 609 10 130 7 055 3 075 479
1966 11 245 10 731 7 074 3 657 514
1971 10 111 9 873 6 318 3 555 238
1976 11 165 10 917 7 272 3 645 248
1981 9 797 9 517 6 206 3 311 280
1986 10 10 348 6 904 3 444 364
712
1991 8 374 8 018 5 459 2 559 354
1996 7 419 6 860 4 888 1 972 559
2001. / 7 835 5 566 2 269 /
2006. / 8 204 5 765 2 439 /
2010. / 6 644 4 605 2 039 /
Source: Demographic statistics for relevant years, RZS, Belgrade

Chart 1. - Changes in the number of divorces in Serbia and Serbia without Kosovo (see
on page 55) Source: Demographic statistics for relevant years, RZS, Belgrade

As the first phase ("compensation period") stands out the period

after the war (1947-1955) when the number of divorces is rising sharply at first
and then suddenly drops. Sudden jumps and drops in the number of divorces
that precede a later stage of stabilization are typical for this period. The largest
number of divorces, not only in this phase, but also throughout the period, was
recorded in 1948. Such a high number of divorces in that year, and slightly
lower in the previous year, is related to "compensation", i.e. it is a compensato-
ry period which happened after the end of Second World War. Namely, during
the war years, divorce and marriage were delayed. Also, one of the possible
reasons for the sudden jump in the number of divorces in the country was the
change of legal basis of divorce, that is adoption of Marriage law in 1947,
which significantly facilitated the process of divorce. At the same time, the role
of churches and other religious believes, was reduced to a minimum, which
also facilitates making the decision to divorce, as well as the implementation of
the act. During this period there was also the largest increase in the absolute
number of divorces from 12,540 to 14,376, that is about 2000 for only one year
(from 1947 to 1948). It is 1948 when the number of divorces at the country

68
 The Frequency of Divorced Marriages in Serbia (1947-2010)

level reaches its maximum, not only in this phase, but in the whole observed
period (1947-2010).
In the next few years there was a decline in the number of divorces,
and the minimum value was recorded in 1952, which is the minimum of the
whole period (6017 divorced marriages). Compared with 1948, the fall is about
60%. This decrease can also be interpreted as part of post-war fluctuations.
From 1952 to 1955, the number of divorces increases, and afterwards there was
a stabilization period for this indicator.
It is believed that such a large rise in the number of divorces is a result of
both the increased number of marriages and therefore a larger number of di-
vorces of these marriages in the coming years, and compensation period after the
war. On the other hand, land reclamation, industrialization and urbanization of
society, led to a gradual decline and abandoning of traditional forms of a mar-
riage model. Along with life conditions in the city, increased economic indepen-
dence of women and the liberal family relations, marriage as an institution is no
longer invulnerable. Economic activity of women leads to the fact that their for-
merly primary role of a wife, mother and housewife, now becomes only one of
the roles (Blagojević, 1997). This also causes changes in the interrelationships in
marriage and family. The economic independence of the spouses is increasing,
while their sense of responsibility towards their spouse is decreasing, which faci-
litates decision-making to independent living (Vasić, 2003).
If we compare charts for Serbia with and without Kosovo, we will notice
that both the values and the whole flow of number of divorces are very similar,
indicating little impact of values for Kosovo in terms of absolute number of di-
vorces in Serbia. The phase of increased number of divorces can be seen in all
three integral parts of Serbia, but the pace of growth is different. Particularly
large is the impact of changing the number of divorces in central Serbia on the
overall course of value changes for the whole Serbia. This derives from both the
demographic size of central Serbia and changes in the value of this indicator,
which are, compared with the other two territories, much impetuous.
The second phase (1956-1990) is characterized by relatively uniform
number of divorces, which fluctuated between 9014 (1969) and 12075 (1988),
and in most years is about 10000. During this phase, which is generally quite
uniform, can be singled out period with slightly lower values in the early 70's,
and the period with higher values in late 80's. This is also a period of relatively
stable socio-economic circumstances. The socialist way of doing business,
economic and social stability, the involvement of women in the public sphere,
and other factors have made the divorce widely accepted. Consistent and stable
number of divorces in this period is characteristic of all parts of the country.
The third phase ("the crisis wave") (1991-2000) in movement of the
number of marriages, is characterized by a sudden drop in value. The data show
that in 1991, in Serbia occurred 8372 divorces, which is 31% less than the values

69
 Collection of Papers – Faculty of Geography, University of Belgrade 59

of only two years ago (or 8018 in Serbia, excluding Kosovo, which is 32% less
than 1988). Decline in the number of divorces is the result of fundamental changes
that have occurred in that period on the territory of former Yugoslavia. Civil war,
followed by the collapse of the economy, political and social uncertainty, led to the
strengthening of patriarchy to one side, and reduced opportunities for independent
living, on the other. Therefore, the basic cause of the apparent increase in stability
of marriage is a general collapse of the socialist society and economic recession of
the state, and, since 1991, civil war. It is known for the existential threat to streng-
then traditionalism in marriage, and the economic dependence of parents, makes
children and safety, the traditional elements of marriage preservation, are gaining
in importance (Petrović, 1994). Larger, stable, and therefore strengthens families
certainly represented one way to, emotionally and financially easier, overcome the
crisis and unstable times. In subsequent years the number of divorces is still declin-
ing and in 1994. reaches the value of the 6657 (6358 in Serbia without Kosmet).
With the exception of 1951, that is the minimum value in the whole observed pe-
riod. The fall in percentage, compared to the value of only 6 years ago (1988), is as
high as 45% (or 46% for Serbia without Kosmet). It is notable that the absolute
values and percentages for Serbia with and without Kosmet have almost no differ-
ent as a result of consistently small number of divorces in this province.
The fourth phase (2000 - 2010) comes with the stabilization of political
and economic situation in the country, leading to the creation of favorable predis-
position for divorce. The number of divorces in this phase is on the rise, but the
values are still far below those that were typical of "stability phase". The maximum
value, well above the value of other years, is recorded in 2002. This deviation from
the more or less uniform values that dominate in the several previous and subse-
quent years can be explained by a similar effect as in the 1948. Rearranging the
economic and political situation in the country, leads to the compensatory effect,
and realization of the divorces which were delayed in the previous period.
The year 2010th should also be set aside because in this year happened a
decline in value by 25% over the previous year. Such a large decline after several
years of fairly uniform number of divorces, still cannot be explained with certain-
ty, due to the lack of distance in time. It is possible that part to the cessation of
"compensation period" after the 90's when the divorce was less when after the
2000s there is an increase. Also, do not ignore the impact of the global economic
crisis in 2009. in reducing the number of divorces. Data of divorces in 2011 and
next years will show whether this was a random deviation from the general trend
of growth and stabilization, or the new decline trend had begun.

Regional differences

Changes in the number of divorces in central Serbia and Vojvodina,

have a similar course as the ones in the Republic of Serbia, and all four sepa-

70
 The Frequency of Divorced Marriages in Serbia (1947-2010)

rate periods are visible. Changes in number of divorces in Kosovo and Metohi-
ja have a different character; the changes are smaller and it’s harder to recog-
nize and separate mentioned phases.
Values for central Serbia have a dominant influence on the values for
the whole country, so the curve of changes has almost identical shape. The first
phase is characterized by peak in 1948, when the number of divorces reaches
even 10,350, and then in the next four years falls for 62%, so in 1952. is only
3935. After these rapid oscillations conditioned with the aforementioned post-
war compensation and its side effects, (comes) there is an equalization of the
number of divorces in the next 35 years. In "stability phase" values generally
range between 6 and 7 thousand (minimum is 5731 in 1983, a maximum of
8140 is in 1988). The period of decline starts in 1991. with increase to 5459
divorces, and the minimum value is recorded in 1994. (4444 divorces). The
decrease, compared to the values from 1988, is amounts 45%. Since then, the
number of divorces increases, with particularly high value (7449) in the 2002.
The trend of increasing disturbers the figure for 2010 when it comes to a sharp
decline in divorces (4 605, which is about 38% less compared to 2002).

Chart 2. - Changes in the number of divorces in central Serbia, Vojvodina and Kosovo
and Metohija (see on page 58)
Source: Demographic statistics for relevant years, RZS, Belgrade

In Vojvodina, the trend of changes in the observing period goes

through all separated phases, but there are fewer oscillations than in central Ser-
bia. Rise of divorces in the 1948. (3349) and then drop the 1952 (1676), are both
in absolute numbers and percentage far behind the values for central Serbia.
From the 50’s until the late 80’s, values range from 2 to 4 thousand, with a gen-
erally upward direction. Maximum number of divorces (3970) is recorded in
1985. During the 90-ies values decline, reaching a minimum (1678) in 1993.
Since then, there is a general upward trend, with the highest value recorded, as in
the case of central Serbia, in 2002 (2533), and the mentioned fall in 2010 (2039).
Nor in Vojvodina or in Serbia still are not reached values that were stable during
the 60’s, 70’s and 80’s. Changes in number of divorces in Kosovo and Metohija,
has a different flow compared to the country as a whole and the other two re-
gional units. In the first two years after the Second World War, the number of
divorces increases and reaches a maximum value (677) in the 1948. However
this increase is not nearly as large as in central Serbia or Vojvodina. After that,
the number of divorces declining and retains a fairly uniform value throughout
the period, with a peak in 1966 (514). On the contrary to the trends of other parts
of the country, in the 1986 the number of divorces began to grow, reaching a
maximum (559) in 1996, precisely at a time when the other two territories reach
a minimum. It may be noted that there are two main characteristics expressed in

71
 Collection of Papers – Faculty of Geography, University of Belgrade 59

Kosmet: a small number of divorces and nearly opposite flow of changes. A

small number of divorces that characterized Kosmet is a reflection of the univer-
sality and stability of marriage as an institution (Bobić, 2002). The lack of in-
crease in the number of divorces during the stable period in 60’s and 70’s is the
result of very strong traditional values which have changed very slowly in Kos-
met. Poorer and more traditional society did not seem encouraging for the separa-
tion of spouses, and multi-member and multi-generational families tend to rein-
force the bonds of marriage. György Rapi based on his research (1986) on Ma-
trimonial Albanians in Kosmet, concludes that public opinion and reputation of
the family are one of the main reasons for the small number of divorces. “Releas-
ing” the woman without a reason “good enough”, is still considered as a great
shame, which leads to the deterioration of relations between two families. On the
other hand, though Islam allows divorce, it also preaches that a woman is “image
of man”, and thus still negatively affects the decision to divorce (Predojević,
2002). Bearing in mind that the population of Kosmet has much younger age
structure than the other two territories, and that the age groups in which most of
marriages and divorces concluded are more numerous, it is clear that this is a
very small number of divorces for this territory. Since Kosmet throughout the
whole period is characterized by a small number of divorces, these values do not
affect significantly the values related to the whole Serbia and does not alter the
general trend in the number of divorces in the country.

Change of (cure) divorce rate

The divorce rate shows the number of divorces per 1000 inhabitants
in the middle of the observed period and is an important indicator for monitor-
ing the frequency of divorce. But its disadvantage is that not just frequency of
divorce has an effect on it, but also age and sex structure. For this reason it is
not good for comparison of areas with different age structure. Also, since it
puts the ratio of divorces in one year and the total population at mid-year, that
way are included all persons who do not belong to the marital contingent, as
well as all categories of marital status: married, divorced, widowed and those
who live in celibacy.
Change of divorce rate in Serbia has the same course as the changes
in the number of divorces. The rate reached highest value (2.2) in the 1948 and
then in only four years dropped to 0.87. From 1952 to 1990 the rate fluctuated
between 1.08 (1969) and 1.45, ranging mainly between 1.3 and 1.4. After that
came the period of decreasing. The minimum value was reached in 1994 and
was only 0.67. Data after 1996 for Serbia without Kosmet show that since 2000
the there is the growth of rate, and it is stabilized in recent years around 1.

72
 The Frequency of Divorced Marriages in Serbia (1947-2010)

Table 2. – The divorce rates for Serbia, Serbia without Kosovo, central Serbia, Vojvo-
dina and Kosovo and Metohija (shortened table)
Year Serbia Serbia Central Vojvodina Kosovo and
(without Kosmet) Serbia Metohija
1952. 1.28 1,36 1,32 1,49 0,61
1956 1,33 1,45 1,48 1,37 0,50
1961 1,39 1,51 1,46 1,66 0,50
1966 1,40 1,55 1,41 1,91 0,46
1971 1,19 1,37 1,20 1,82 0,19
1976 1,26 1,47 1,34 1,83 0,17
1981 1,05 1,23 1,09 1,63 0,18
1986 1,11 1,32 1,19 1,68 0,20
1991 0,85 1,02 0,94 1,26 0,18
1996 0,75 0,88 0.84 0,99 0,26
2001. - 1,04 1,00 1,10 -
2006. - 1,11 1,07 1,22 -
2010. - 0,91 0,79 1,03 -
Source: Demographic statistics for relevant years, RZS, Belgrade

Chart 3. - Changes in divorce rate in Serbia and Serbia without Kosovo (see on page
60) Source: Demographic statistics for relevant years, RZS, Belgrade

Given the general change of divorce rates, we can conclude that there
are the same phases as in the change of numbers of divorces. However, values
from the period of stability are still not reached, and generally there is down-
ward trend.

Chart 4. - Changes in the divorce rates in central Serbia, Vojvodina and Kosovo and
Metohija (see on page 61)
Source: Demographic statistics for relevant years, RZS, Belgrade

The values of the divorce rate in central Serbia and Vojvodi-

na have generally similar flow to the one of values for whole Serbia, while
the rates for Kosmet are significantly different. In almost the whole observed
period, the overall divorce rate of Vojvodina has the highest value (only in
some individual years becomes lower than the value of central Serbia). Also in
all years for which data are available (up to 1997) rates for Kosovo
and Metohija have by far the lowest values. Values for central Serbia are
much closer to those in Vojvodina, and in recent years are almost identical. The
differences between observed territorial units are primarily cultural.
In both central Serbia and Vojvodina all the periods that are identified
in the change of rate for the whole country can be singled out. However, noti-
ceable difference is that in the period of stabilization during the 60's, 70’s and
'80s, the rates for Vojvodina had a much higher values compared to the ones
for central Serbia. During this period, the rates for Vojvodina were between 1.5

73
 Collection of Papers – Faculty of Geography, University of Belgrade 59

and 2, while for central Serbia vary between 1.0 and 1.5. Consistently higher
rates in Vojvodina are results of much advanced process of transformations of
marriage models, from traditional to modern matrimonial type.
The values of divorce rate for Kosovo and Metohija are significantly
lower compared to two other parts of Serbia. Throughout the period (1947-
1997) rate does not exceed 1 promil, and in nearly half of the period ranges
below 0.5. The rate reached a maximum value in the 1948. (0.92) and the low-
est value (0,14) is recorded in 1987.

The number of divorces per 1000 concluded

The number of divorces per 1000 marriages is an indicator that takes

into account both values of nuptiality and divorciality, and thus gives a good
insight into the course of the matrimonial transformation process. The analysis
of the value of this indicator for Serbia and its individual parts shows generally
upward flow, which occurs predominantly as a result of the decreasing number
of marriages, and partly as a result of a bigger number of divorces in certain
periods. If we bear in mind that since the middle 60's came to balancing of the
number of divorces, and that later the number felled, it is clear that the upward
change of this indicator is the result of constant reduction of the number of
concluded marriages.

Table 3. - The number of divorce in 1000 concluded marriages in Serbia, Serbia with-
out Kosovo, central Serbia, Vojvodina and Kosovo and Metohija (shortened table).
Year Serbia Serbia Central Vojvodina Kosovo and
without Kosmet Serbia Metohija
1952. 81,15 83,94 78,72 99,40 55,62
1956. 158,45 167,10 172,41 153,70 74,44
1961. 151,12 161,37 158,45 168,48 64,50
1966. 162,68 176,27 163,30 208,28 62,33
1971. 129,89 147,71 130,19 194,16 21,62
1976. 155,45 177,35 162,97 215,25 24,15
1981. 140,97 165,33 147,69 213,04 23,46
1986. 166,58 197,55 178,84 249,96 30,53
1991. 145,12 177,61 162,00 223,55 28,19
1996. 140,12 168,53 164,56 179,24 45,66
2001. / 189,22 183,59 204,64 /
2006. / 206,36 197,06 232,26 /
2010. / 185,51 174,25 217,22 /
Source: Demographic statistics for relevant years, RZS, Belgrade

Chart 5. - Changes in the number of divorces per 1000 concluded marriages in Serbia
and Serbia without Kosovo (see on page 62)
Source: Demographic statistics for relevant years, RZS, Belgrade

74
 The Frequency of Divorced Marriages in Serbia (1947-2010)

The lowest number of divorces in 1000 concluded is noted in 1952

and was only 80. This low value is the result of a sharp fall in the number of
divorce on the one hand, and retains a high number of signed, on the oth-
er. Since 1955, all the way to 1983, the values fluctuate between
120 (1970.) and 182 (1988) and then fall sharply during the 90's. The low-
est value was recorded in 1992 and shows that during that year on 1000 con-
cluded marriages were only 113 divorces. During this period there has been
a decrease in the number of marriages, but number of divorces was even small-
er, leading to a decline in this indicator. Since then, this indicator has up-
ward trend and values in some years are higher than the highest values of the
80's. Bearing in mind that the number of marriages has shown slow
but continuous decline, we can assume that even with the same number
of divorces, the value of this indicator will continue to grow.

Chart 6. - Changes in the number of divorces per 1000 concluded marriages in central
Serbia, Vojvodina and Kosovo and Metohija (see on page 63)
Source: Demographic statistics for relevant years, RZS, Belgrade

Regional differences are pronounced, and deviation of values for Kosmet

compared to the other two territorial units is evident. Extremely low values for
Kosovo and Metohija (at one point only 13 divorces per 1,000 marriages con-
cluded) are the result of a very traditional matrimonial model, which features a
universal and stable marital status, and a small number of divorces. In Vojvodina
and central Serbia, there is an upward trend, which was abandoned only in the
early 90's. Since then upward flow was established again, and can be expected in
the next few years to reach values of 80-ies when they were the highest.

Conclusion

Developed countries of the 70-ies affected the second demographic

transition. Changes in marital behavior are expressed through the decrease in
the number of marriages and decline in nuptiality rates. This testifies to the un-
iversality of the decline of marriage on one side and the spread of alternative
forms of "life in two" on the other side. A significant part of the marriage trans-
formation is the increase of instability of already existing marriages, as evi-
denced by an increasing number of divorces.
In Serbia, however, the transformation process began a bit lat-
er, and had a different intensity. From the Second World War, there is
a downward trend in number of marriages and nuptiality rates. Accordingly,
one would expect more or less similar increase in the number of divorces and
the general divorce rate. But this part of marriage transformation process in
Serbia is almost absent. One of the characteristics of marital behavior in Ser-

75
 Collection of Papers – Faculty of Geography, University of Belgrade 59

bian population as a whole, is to maintain a constant low rate of divorce for a

long time. In this process Serbia is behind other European countries where
second demographic transition have started earlier, and where divorce rates
are much higher. After the number of divorces jumped immediately after the
World War Second, it was followed by a period of stagnation and slow decline,
and finally in 90-years the number of divorces halved. The sharp decline in di-
vorce is the result of the crisis and expressed overall impoverishment of the
majority of the population, leading to a sense of existential insecurity and in-
creased psychological attachment to family. With stabilization of economic and
political situation in the country, there also came an increased incidence of di-
vorce, but their number is still significantly below the values which characte-
rized the 70's and 80's years of 20th century.

References (see on page 63)

76