DRUE TITO GDE JE NAE ITO

Pie:
dr Momilo Seljaci u Srbiji, po zavretku drugog svetskog rata iveli su gore nego pre njegovog
poetka. Jeli su otprilike istu koliinu hleba, ali manje mesa i masnoe. Bili su loije
Pavlovi
odeveni, a u nekim krajevima, zbog posledica ratnih razaranja imali su loije stambene
uslove. A onda je usledilo "partijsko osvajanje sela". Masovni teror, maltretiranja i
hapenja domaina samo zato to nisu imali da predaju dravi onoliko poljoprivrednih
proizvoda koliko je ona traila od njih. Lokalni aktivisti batinali su nedune ljude,
udarali im glave u zid, upali brkove, terali ih da satima goli stoje na kii i snegu... a
potom su seljaci osuivani na viegodinje robije, prisilan rad i konfiskovanje celokupne
imovine. Samo u prvoj polovini 1951. godine kroz KPD "Zabela" prolo je 86 000
"itara"

Oslobodilaki i graanski rat u Jugoslaviji, a posebno u Srbiji i meu Srbima, unesreio je srpsko selo i
mirno stanje zamenio nemirnim i neizvesnim. Sa slobodom, kojoj su najvie doprineli, srpski seljaci kao
borci, skojevci ili komunisti sticali su zavidne poloaje u partijskoj i dravnoj hije-rarhiji, (obino miliciji
i vojsci), i bili zahvalni za to novoj vlasti i Titu.
Posle izvedene revolucije, seljaci u Srbiji ako ne
gore, iveli su na nivou predratnog stanja. Jeli su
otprilike istu koliinu hleba, ali manje mesa i
masnoe, bili su loije odeveni, a u nekim
krajevima zbog ratnih sukoba imali su i loije
stambene uslove. Re i pojam beda bila je i ostala,
bez obzira na sve promene, vezana za selo i seljake.
"Seljaci u Srbiji su obosili i ogoleli u meri kojoj je
teko nai poreenje", kae se u jednoj anketi. Seljacima je nedostajalo obue pre svega, odee, soli,
eera, poljoprivrednog inventara i svega ostalog". Seljak je tako i posle revolucije nastavio da ivi
ivotom kojim je iveo pre rata.
Meutim, pored svih obeanja u prvoj godini slobode, seljake, bar one koji su neto imali i proizvodili
preko svojih potreba, obuzimao je strah i neizvesnost za svoju imovinu, "tog duboko ukorenjenog oseaja
kod seljaka". Nespokoju due unosilo je i raslojavanje u samoj porodici izmeu oca i sina, oca i keri, kao
i naglo odbacivanje tradicionalnih vrednosti kao to su moral, potenje, slave i sl.
Ovi strahovi ubrzo e postati stvarnost. Istina ne u 1945. g. ali ve od 1946. g. pa nadalje. Udar
Komunistike partije koji je usledio na selo preko otkupne politike ubrzo e za posledicu imati masovni
teror, maltretiranja i hapenja dojueranjih mirnih domaina. Partija e svojom politikom i drugim
merama na selu stvoriti uslove za masovno iskazivanje huliganizma lokalnih aktivista prma seljacima.
Uporedo sa ovim odvijae se i "partijsko osvajanje sela" u smislu njegove socijalistike rekonstrukcije.
Ova rekonstrukcija naroito e biti zaotrena posle 1948.godine. Te dve komponente agrarne politike KPJ
bie i dva osnovna razloga svakovrsnog suprotstavljanja seljaka partijskoj politici i praksi na selu.

Neispunjavanje otkupnih obaveza s jedne, i opiranje da se ukljue u tzv. socijalistiku rekonstrukciju sela
ulaskom u Seljake radne zadruge s druge strane. To su dva greha seljaka koje Partija nije opratala u
svom revolucionarnom hodu.
Omrznuti element na selu
Kulak je ideoloka kategorija koja je podrazumevala bogatog zemljoposednika koji eksploatie siromane
- radne seljake, pekulie svojim proizvodima, nosilac je zastarelih kapitalistikih odnosa i shvatanja na
selu i u poljoprivredi i uopte neprijatelj socijalizma i Partije, saveza radnika i seljaka i opteg napretka u
poljoprivredi. Kao ideoloki pojam on je bio rastegljiv i bezobalan i davao je iroku mogunost lokalnim
aktivistima da sami procenjuju ko je kulak a ko ne. Iako su u doktrinarnom smislu kulaci kao
eksploatatorska klasa na selu ve partijskim merama u agrarnoj politici u 1945. ve bili uniteni, niti su
bili eksploatatori niti pekulanti. Pojam se redukovao na malo imunije ili snalaljivije seljake, koji su
imali 2-3 krave, ili toliko konja - pa do ekstremnih sluajeva, kakvih je bilo u Sremu, i Bakoj gde su i
srednje i siromane seljake kanjavali samo zato to su "malo opravili kue ili tale". Kulaci su ve bili
sirotinja, a oni koji su ih proganjali zaraivali su vie svojim inovnikim ili partijskim poloajem, nego
oni od svog imanja.
Za razumevanje klasne borbe na selu kao prioriteta
"Seljaci u Srbiji su obosili i ogoleli u toj meri
partijske politike, treba poi od injenice da su
kojoj je teko nai poreenje" - kae se u
jugoslovenski komunisti, i oni na vrhu a posebno lokalni
jednoj poratnoj anketi. "Nedostajalo im je
aktivisti, bili ubeeni da treba voditi, i da stvarno vode
obue pre svega, odee, soli, eera,
klasnu bitku s neprijateljom na selu koji je prepoznavan
poljoprivrednog inventara i svega ostalog."
u imunijim seljacima. Za komuniste kulaci su
predstavljali "opte omrznuti i neprija-teljski element na
selu", koga treba unititi tako to e mu se najpre oduzeti
svi poljoprivredni vikovi, a zatim konfiskovati zemlja i kua, a domain zatvoriti.
Sledi logiko pitanje zato KPJ nije jednim udarom, kakve je pravila u to doba, jednostavno unitila ovu
"neprijateljsku klasu" na nain kako je to ve uinila sa industrijalcima, trgovcima i sl. imajui, uz to,
sovjetski primer pred sobom? Ovu dilemu rukovodstvo KPJ je imalo na umu tokom itavog perioda
otkupne politike, a posebno posle optubi IB-a o njenoj pogrenoj politici prema selu. Pojam i politiku
prema kulacima partijski rukovodioci posebno su razraivali na Drugom partijskom plenumu poetkom
1949.godine.
Boris Kidri, zaduen za privredu, na ovom
plenumu je smatrao da nije dovoljno samo na
osnovu hektara praviti definiciju kulaka. "Ako
bismo na hektarima stvarali zakljuke onda bismo
morali, po Lenjinovim reima, doi do toga da kod
nas nema kulaka. Pitanje kulaka treba gledati vie
sa stanovita drutvenih odnosa, sa stanovita Vie otrine prema kulakom elementu: Boris
odnosa proizvodnje, faktiki njegove funkcije u Kidri jedan od tvoraca otkupne politike na selu
tom drutvenom i ekonomskom zbivanju. Ako

pitanje kulaka tako postavimo i analizu socijalne strukture tako izvrimo, onda e biti i vie otrine prema
kulakim elementima i manje slepih udara prema srednjem seljaku i bespotrebnog pravljenja neprijatelja."
Pored toga Kidri je smatrao da pitanje kulaka treba gledati i sa stanovita mono-polistikog poloaja
individualnog seljakog gazdinstva "kad budemo sruili taj monopolistiki poloaj, a sruiemo ga onda
kada jedan dobar deo budemo imali na dravnim poljoprivrednim dobrima i u zadrugama, onda e se
pokazati da de facto da tog kulakog elementa nema".
Edvard Kardelj, vodei teoretiar KP u svim oblastima, politiku prema kulacima smatrao je u tom
trenutku kao jednu vrstu koncesije seljacima koja je trebalo da omogui njihov ulazak u zadruge. On je
kulake delio na tri vrste - one koji su "stvarno i po svom politikom stavu spremni da siu sa svojih
klasnih pozicija, a ima i takvih kojima to ne moe da se kae" smatrajui ih kulacima - pekulantima;
drugu grupu je karakterisao kao one za koje se znalo da su pekulanti ali koji su hteli da uu u zadruge
"da se tamo sakriju" i kao treu vrstu, navodio je kulake - "otvorene neprijatelje". On je za prve smatrao
da mogu da uu u SRZ, za druge predlagao taktiku "ko e koga nasamariti - tj. da li ulaskom u SRZ takav
pekulant eli da se sakrije ili moe da povue i ulazak srednjaka u SRZ". Takve kulake trebalo je uvlaiti
u zadruge, smatrao je Kardelj, pa ako bi se pokazalo da su saboteri onda ih izbacivati. Za treu grupu
kulaka - otvorenih neprijatelja Kardelj je predlagao "gonjenje i unitenje", ali to nije znailo "frontalno
unitavanje kulaka kao klase nego kao neprijatelja narodne vlasti. Dakle radilo se o tome da se na kulake
ne izvri frontalni ve individualni napad. Ne kao u SSSR-u u istom danu vriti raskulaivanje i stvaranje
kolhoza, ve najpre stvoriti zadruge i individualno likvidirati kulake a njih kao klasu pocepati. Tano je,
da bismo mi njih mogli razbiti bez velikih tekoa, ali bi nas to povuklo u druge tekoe", smatrao je
Kardelj.
Josip Broz je takoe smatrao da "nama nije bilo teko rei da ove godine idemo na likvidaciju kapitalizma
na selu. Mi bismo dodue uspjeli ali bismo likvidirali i itni fond za sljedeu godinu, i ne samo itni fond,
nego i itav niz drugih poljoprivrednih proizvoda". Tito je zato predlagao da radi izgradnje zemlje i
ostvarenje Petogodinjeg plana prema kulacima i uopte prema seljacima treba nai pravilniji put "da ne
bismo sjekli granu na kojoj sjedimo, to znai da razvitak na selu mora ii paralelno sa mogunostima
stvaranja fondova namirnica za stanovnitvo". Tito je smatrao da kada bi bilo dovoljno hrane u zemlji ili
kad bi se ona mogla kupiti u inostranstvu ili na neki drugi nain podmiriti ono to kulak ne bi dao
likvidacija kulaka kao klase ne bi bila nikakav problem. Meutim, kako je zemlji bila potrebna hrana Tito
je predlagao oprez pri likvidaciji kulaka na selu, slaui se sa Kardeljovim pristupom individualnog a ne
frontalnog napada i likvidaciju kulaka. Meutim, Tito je pored drugih mera za one koji nisu izvravali
svoje obaveze predlagao stroije mere, zatvor i konfiskaciju imovine. Ove njegove rei bie ubrzo
pretoene u delo. Da bi paradoks bio vei seljaci kojima je oduzimana zemlja upravo su se alili Titu.
"Mi dakle (kulaka) moramo ostaviti ovako da ivotari. Neemo mu dozvoliti da ivi punim zamahom kao
do sada, ve da ivotari" rekao je Tito na Drugom plenumu.
Blagoje Nekovi je, takoe, smatrao da politika KPJ prema kulacima treba da bude politika ogranienja i
potiskivanja s jedne, i politika likvidacije kulaka, ne kao klase, ne frontalno, ve kao neprijatelja, kao
kontrarevolucionara koji se protive narodnoj vlasti, s druge strane. Na Drugom plenumu on se zalagao za
"plansko raskulaivanje".

Prva hapenja
Prva hapenja i kanjavanja seljaka pravni osnov imala su u Zakonu o ratnim dobitnicima. U jednoj
analizi posle nekoliko meseci bie reeno da su prilikom hapenja ispoljena "ozbiljna skretanja u levo.
Najvee greke pojavljivale su se u sremskom i subotikom okrugu gde su kanjavani obini seljaci koji
su malo popravili kue ili tale", i kada su se ujedno donosile nerealne osude prema bogatima. "Imade
sluajeva gde je presuda mnogo vea nego to on poseduje i ne bi mogao da isplati kaznu da proda sav
ivi i mrtvi inventar. Slinih sluajeva imade i u Sremu." Istovremeno u panevakom okrugu uoena su
tzv. desna skretanja i osude su bile uglavnom blage, to je kasnije ispravljeno, naroito posle direktnog
pisma Pokrajinskog komiteta kojim je ukazano na pravilnu liniju o tom pitanju "jer je postojala opasnost
da odbacimo srednje seljatvo ili da ono pree u borbu protiv nas".
U martu 1946. beleimo prva hapenja u vezi sa
otkupom. Tada je samo na podruju Vojvodine bilo Posle uvoenja prinudnog otkupa narod u
uhapeno 1016 lica. Najvei broj je bio uhapen zbog staropazovakom i zemunskom kraju poeo je
pekulacije i sabotae "ali ima i dosta lica koja nisu da peva: "Drue Tito ljubiice bela, pozdravlja
blagovremeno zakljuila ugovor sa Poljoprometom zbog te iz Londona Pera, pozdravlja te lepa Mariola
prodaje itarica, uglavnom srednjaka". U izvetaju PK da se seli iz njihova dvora."
Vojvodine govori se o kanjavanju seljaka zbog peenja
rakije od zrnaste hrane ili prodaje poljoprivrednih
artikala. Tu je navedeno da je Narodni front u petrovgradskom okrugu u mesnim narodnim odborima
isticao table sa imenima onih seljaka koji su mogli, a nisu hteli da plate porez, ili ispune otkupnu obavezu
kao i table sa imenima "savesnih obveznika".
Masovna hapenja zbog otkupa ita i vune, kao i niz nepravilnih postupaka lokalnih organa vlasti
izazivali su brojne albe seljaka Pezidijuma Narodne skuptine FNRJ. To je navelo Mou Pijade, kao
potpredsednika Prezidijuma, da juna uputi Josipu Brozu materijal o hapenjima po otkupu i predlog da
ovi krivci budu amnestirani. Iz priloenog materijala vidi se da je za krivice zbog otkupa ita i vune do
polovine 1946. bilo osueno u itavoj zemlji 2886 lica od kog broja sitnih zemljoradnika 644, srednjaka
1333 a krupnih 1060 (16 nije bilo grupisano a u toku procesa nalazilo se jo 43 krivice). Najvei deo ovih
kazni bio je izreen u Srbiji. Od ukupnog broja od 2886 na Srbiju je otpadalo 2521 ili 87%. Od izreenih
kazni: na Srbiju je otpadalo 69% novanih kazni, 70% na kazne prinudnog rada, 85,7% na kazne lienja
slobode, 87% na kazne lienja slobode sa prinudnim radom i 80% na kazne konfiskacije.
Iz priloga dostavljenih uz ovaj materijal vidi se da je u Srbiji na novane kazne bilo osueno 1595 seljaka
(265 siromanih, 686 srednjih, i 642 krupna seljaka): na kaznu lienja slobode sa prinudnim radom 259
lica (26 siromanih, 106 srednjih i 127 krupnih); 413 na kaznu prinudnog rada bez lienja slobode (88
siromanih, 195 srednjih, 130 krupnih); na prinudni rad sa lienjem slobode 213 (40 siromanih, 103
srednjih, i 70 krupnih) 91 seljak na kaznu konfiskacije (13 siromanih, 45 srednjih i 33 krupna) i 28 na
gubitak politikih i graanskih prava (3 siromana, 20 srednja i 5 krupnih).
Kanjenih zemljoradnika zbog otkupa ita i vune do juna 1946.g. bilo je:
Jugoslavija
ito

Srbija

sitni
srednji
krupni
Vuna
sitni
srednji
krupni
nepoznato
u
toku
svega 2.886 2.521 87

610
1.287
1.012
34
36
48
16
procesa

43

390
1.053
917

63.9
81.8
90.5

28
32
48
16

82.2
88.8
100
100
86

37

U daljem materijalu reeno je da su prilikom odmeravanja kazne za prikrivanje vikova ita ili
neispunjavanje otkupnih obaveza uzimane u obzir i male koliine ita kao npr. 40 kg. a da su izricane
"osetne kazne", ili da zbog neiznoenja jednog kg. vune kazna bude visoko odmerena (jedan seljak je
zbog ne iznoenja 10 kg. vune bio kanjen sa 4 god. pri-nudnog rada sa lienjem slobode).
Zbog svega ovoga M. Pijade je predlagao da se javnom tuiocu FNRJ izda direktiva "da se odmah
obustavi postupak po nepresuenim predmetima i da se pripremi projekat teksta za zakon o amnestiji tih
krivaca koji bi Vlada predloila skuptini." Pijade je smatrao da treba amnestirati sve krivce "osim u
sluajevima gde je bilo zlonamernog unitavanja predmeta otkupa da ne bi bio predat dravi".
Iz godinjeg izvetaja sudske kriminalne statistike Ministarstva pravosua vidi se da je od aprila do kraja
1946. u NR Srbiji bilo osueno 5037 lica za krivina dela privredne sabotae i nedoputene trgovine i
pekulacije. Od ovog broja 3283 lica bilo je osueno u uoj Srbiji, 1612 u Vojvodini i 142 na Kosmetu.
Pored ovoga izreena je i 31 potpuna konfiskacija. U odnosu na ukupan broj osuenih u FNRJ u NRS je
bilo osueno preko 50%.
Teko je iz ove statistike tano utvrditi broj osuenih zbog otkupa, vrstu kazne i posebno broj
konfiskacija, jer se krivina dela po otkupu nisu vodila posebno. Takoe, nemamo podatke i o broju
administrativno kanjenih u otkupu od lokalnih organa vlasti.
Sabotiranje otkupa
Ovolika hapenja seljaka navela su organe dravne vlasti, posebno UDB-e da na terenu ispitaju
zloupotrebe lokalnih aktivista u vezi sa otkupom itarica.
U jednom izvetaju oficira UDB-e dosta-vljenom B. Nekoviu bilo je navedeno "niz neprijateljskih
elemenata u narodnoj vlasti, zloupotrebe organa narodne vlasti, oportunizam sudova i tuilatva i greke
lanova KPJ u vezi sa otkupom". Tako je u selu Gloanu, srez B. Palanka, sekretar MNO i lan komisije
za otkup ita izvrio namerno manji popis ita za 40%. On je pored toga na konferenciji u selu ustao i
javno rekao: "Narode ja sam ovo namerno uinio, da bi vam uzeli to manje, a ovo vam sada hoe da
uzme SNO". Zbog toga to je agitovao kod seljaka da ne predaju sve planirane vikove najpre je iskljuen
iz partije a potom i uhapen. Drugi primer hapenja bio je sluaj Novaka Nistora, kulaka i lana MNO iz
Kustilja, srez vraki, koji je nagovarao seljake da pre vremena svi pokolju svinje i tako izbegnu
oduzimanje od drave. Seljaci su ga navodno posluali i poklali sve svinje. Kad je Sreski narodni odbor

traio isporuku svinja, njih nije bilo. Uhapen je takoe Branko Maksimovi predsednik MNO iz Velikog
Gaja zato to je "sabotirao otkup u svom selu i zatiivao kulake od otkupa", govorei da narod ne daje
kukuruz dravi zato to ga nema, da u svojoj kafani "napija neke tipove i priprema ih da nastupaju na
konferencijama protiv otkupa", kao i da brani kulake od SNO.
U izvetaju se dalje kae da su kulaci naroito aktivni u
srezu zemunskom i sremsko-mitrovakom, idskom, gde
U Sremu i Bakoj seljake su kanjavali samo
su govorili da otkupljeni vikovi ne idu u pasivne krajeve
zato to su "malo opravili kue ili tale".
nego da se izvoze u Rusiju. Na terenu staropazovakog i
zemunskog sreza pojavile su se nove neprijateljske
pesme: "Drue Tito ljubiice bela, pozdavlja te iz
Londona Pera, pozdravlja te lepa Mariola da se seli iz njihova dvora", ili "drue Tito mi te svi volimo, mi
elimo da te obesimo".
U daljem nabrajanju neprijateljskih istupa navoeni su konkretni primeri. Tako je npr. Mile ivi iz
Subotita, srez Ruma, otvoreno govorio da je dananja vlast gora nego to je bila vlast ustaa i vaba, i da
nae komisije koje idu i vre popis vikova itarica, isto su to su bili faistiki policajci, koji su pljakali
narod. Za sve te pojave, rekao je, da dolaze otuda to su danas Hrvati na vladi i to je i sam Maral
Hrvat"; ili Ilija Curi iz istog mesta koji je nosei 2 mtc. ita da preda MNO glasno vikao "dole sloboda,
ivela gospoda i pri tome psovao komisiju"; ili Marko Mirkovi iz Jakova koji je govorio da se ito uzima
zbog toga to je rat neodloiv i da se alje u Rusiju a ne u pasivne krajeve "jer kada Ovi pobegnu u Rusiju
da tamo imaju ta jesti; ili Evica Kuira i njene prijateljice koje su pevale neprijateljsku pesmu: Ko sa
nama nee da pije hrvatskog vina mi se nikad neemo slagati sa njima, jer volimo mladog kralja, s naom
zemljom da upravlja, a neemo druga Tita naom zemljom da se skita".
Pored toga, uoen je i "nepravilan" stav sreskog suda u Rumi koji je Marka Prelia iz Nikinaca, koji nije
hteo da izveze vikove kukuruza i koji je psovao majku maralu Titu, psovao dravu i narodnu vlast,
osuen na svega mesec dana zatvora.
U izvetaju se navodi da su ponegde preduzete mere bile preotre, a da ipak nisu postigle cilj. Kao primer
navoeno je hapenje 5 lica u okrugu poarevakom koja su osuena na 2-3 god. prisilnog rada i na
konfiskaciju od 3-4 ha. zemlje, i zbog toga otkup u srezu moravskom nije uspeo. Ili npr. sud u Novom
Kneevcu osudio je jednog kulaka na 13 god. lienja slobode sa prinudnim radom zato to nije predao
kukuruz, ili u srezu Alibunarskom hapen je veliki broj seljaka i potom putan a da nisu predavani sudu.
Psovali majku i tukli agitatore
Izvetavajui o otvorenom otporu i neprija-teljstvu kulaka kao uznemirujui primer navoeno je pucanje
na komisiju u Beaniji kod Zemuna. "Na novopostavljenu komisiju za otkup, koja je zasedala nou,
nepoznato lice ispalilo je 10 metaka iz maingevera kojom prilikom su dva lana komisije ubijena "i to
ba oni drugovi koji su dosledno zastupali liniju otkupa, oba lanovi KP." U srezu panevakom u selu
Dolovu grupa kulaka protestovala je pred MNO i traila da im se vrati ito i kukuruz. Tom prilikom su
navodno "hteli da smene sekretara i predsednika MNO te je dolo do sukoba sa ovom grupom i dva
kulaka su poignula".

U selu Kamenici, srez i okrug niki, seljaci Veljko

Milojkovi, edomir Rani, Branko Nei i Ratko Ojaeni seljaci na maltretiranja partijskih
orevi razbili su vrata na prostoriji u kojoj su bili aktivista uzvraali su pesmom: "Drue Tito mi
pritvoreni neki seljaci koji nisu hteli da predaju ito. te svi volimo, mi elimo da te obesimo".
Poto su ove zatvorenike oslobodili, razbili su vrata gde
je bilo smeteno otkupljeno ito, koje su potom razdelili
seljacima. Povodom ovog sluaja bilo je uhapeno sedam lica od kojih je Branko Nei osuen na smrt i
konfiskaciju imovine, a ostalih est na lienje slobode od 3-15 god. i konfiskaciju imovine.
Kao dalji primeri otvorenog neprijateljstva kulaka navodi se prebijanje jednog aktiviste na zboru u selu
Prahovu, srez negotinski, od strane kulaka, kad je on viknuo "da u selu ima ita i da se odreeni razrez
moe ispuniti". Organizovani otpor kulaka uoen je i u selu Stenjevcu, srez despotovaki, gde su seljaci,
koji su navodno bili nahukani, ometali zbor na kome se razgovaralo o otkupu uzvikujui parole "dole,
dole, hleba, hleba,"i psovali majku govornicima, a posle toga ih i pretukli, zbog ega je bilo privedeno 10
seljaka. U srezu moravskom, okrugu poarevakom, pojavio se organizovan otpor kulaka protiv otkupa
kukuruza na taj nain to je jedna grupa dola organizovano pred SNO u abarima nosei u torbi hranu i
"obratila se SNO-u: doli smo da nas zatvorite jer nemamo kukuruza", u selu Svinjarevu, neki seljaci su
govorili "dae Bog, skoro e ozeleniti uma", a u selu
Porodinu "neka uzimaju nee ni ovo dugo trajati".
Dragan Milenkovi iz sela Poljane, kod
U srezu trstenikom, okrugu kruevakom, konstatovano
Kruevca, otiao je u zatvor zato to je
je da je otpora ima ne samo kod kulakih elemenata ve i
metanima govorio: "Ne dajemo ito
kod srednjih seljaka. "Opta parola je ne dajmo ito
Crnogorcima i neradnicima."
neradnicima", "drava nam oduzima poslednje zrno ita i
ostavlja nas bez iega", a Mladen Tavri, kulak iz Poljne,
govorio je pred veim brojem ljudi da se ito otkupljuje
radi izvoza u inostranstvo, a Dragutin Milenkovi, kulak iz istog sela govorio je nedamo ito
Crnogorcima i neradnicima." Obojica su bili uhapeni a uz njih jo oko 40 lica.
U izvetaju UDB-e se navodi da su gotovo u svim okruzima u Srbiji ile manje ili vee grupe kulaka i
alile se viim organima vlasti na visoke otkupne obaveze.
Predsednik MNO u srezu Oyaci je govorio kako nije pravo to vlast navaljuje na one proizvoae ita
koji su obraivali svoju zemlju poteno i imaju kukuruza, dok onima koji nisu obraivali poteno, "ovde
misli na koloniste narodna vlast oprata i ne trai nita." On je smatrao da je trebalo odrediti svakom da
preda istu koliinu itarica po hektaru i da svi podjednako daju kukuruz bez obzira to kolonistima nije
rodilo kao i metanima.
Udba stie u pomo
Meutim, drugaije je sa otkupom stajalo u Vojvodini, posebno u Bakoj i Banatu. U izvetajima se
konstatuje da je otpor bio mnogo jai, masovniji i organizovaniji tako da lokalne vlasti nisu mogle da
izau na kraj sa neprijateljima, a ponegde su se pokazale gotovo nemonim. Zbog ovakve situacije na
teren Vojvodine upueni su oficiri UDB-e koji su i sastavili ove izvetaje, sa zadatkom da "prue pomo
mesnim organima u otkupu." Ta pomo sastojala se u prvom redu u podizanju autoriteta vlasti, a drugo o

konkretnoj pomoi u borbi protiv neprijateljskih elemenata u srezovima gde je njihov uticaj najjai".
UDB-a je posebno pomogla lokalnim organima u srezu Starobeejskom gde je posle dolaska oficira
UDB-e mnogim Maarima kulacima skrenuta panja da UDB-a zna da su se oni kompromitovali za
vreme okupacije posle ega su se uplaili i redovno
predavali ito. "Takoe se ovde pokazao uspenim metod
korienjem slugu pojedinih kulaka koji prokazuju svoje U selu Kamenici, niki okrug, grupa seljaka je
provalila u sobu mesnog odbora, gde su bile
gazde i otkrivaju sakriveno ito."
zatvorene njihove komije koji nisu imali
Prema ovim izvetajima na teritoriji 9 okruga u Srbiji do dovoljnu koliinu ita da predaju dravi. Zbog
11. 3. 1947. u vezi sa otkupom bilo je uhapeno 587 lica, ovog su uhapeni, a Branko Nei osuen je
od ega je 234 bilo osueno, 217 posle kraeg na smrt i jedan od njih i konfiskaciju
zadravanja u pritvoru puteno, a 136 je ekalo na celokupne imovine.
suenje. Najvie je bilo uhapeno u okrugu zajearskom
202, poarevakom 86, moravskom 85, valjevskom 45,
podrinjskom 42, beogradskom 42, nikom 31 i aanskom 7. Na smrt je bilo osueno jedno lice, na
vremenske kazne preko 5 go-dina 6 lica, do 2 godine 138, na konfiskaciju 4 itd.
Od poetka otkupa 1946. do 6. 3. 1947. zbog otkupa je osueno 475 lica. U sudskom postupku se nalazio
jo 161 sluaj to znai da je do poetka marta sudski gonjeno 636 lica. Od ovog broja 71 je novano
kanjen, dok su svi ostali bili osueni na manje ili vee vremenske kazne. Meutim, UDB-a nije
evidentirala tzv. administrativna hapenja koja su vrili lokalni organi vlasti, a koja su dostizala velike
razmere.
Prema podacima koje je Aleksandar Rankovi uputio Momi Markoviu, maja 1947. godine, o broju lica
koja su tokom otkupne kampanje suena i koja su prola kroz zatvor, kae se da je u uoj Srbiji, iz 87 od
ukupno 92 partijske organizacije, kroz zatvor prolo ukupno 1861 lice. Od tog broja 504 lica bilo je
osueno a 245 je ekalo suenje.
Na podruju Vojvodine, prema podacima koji su dobijeni preko partijskih organizacija, zatvoreno je 8821
lica od ega je 720 bilo osueno, a 67 su ekali suenje. Izvori iz UDB-e govore da je na teritoriji
Vojvodine hapeno 9114 lica, od ega je 1008 bilo osueno. Prema podacima Javnog tuilatva Srbije
broj osuenih zbog prekraja uredbe o otkupu itarica na itavom podruju NRS do 11. 5. 1947. iznosio je
923.
Ukupno na teritoriji NRS bez Kosmeta, prema podacima dobijenim preko Partije, kroz zatvore je prolo
10082 seljaka, od ega 1224 bilo osueno, a 312 je ekalo suenje. Ostali su bili kanjeni ili novano ili
prekrajno do 2 meseca zatvora.
Iz sudskih spisa, iz molbi za pomilovanje kao i iz tampe navodimo karakteristine primere hapenja
kulaka:
"pekulant i saboter Stipa ai iz Golubinaca bio je osuen na 10 god. lienja slobode zato to je utajio
4 kj. zasejanih povrina pod kukuruzom tj. 68 mc. kukuruza u zrnu."

Mihajlo Kevenski iz B. Petrovca zato to je dao lanu izjavu da u domainstvu ima 13 lanova, a ne est
koliko je u stvari bilo, bio je osuen na 5 godina lienja slobode.
Tukli ene zbog svinje
Masovna hapenja i teror na selu naveli su Kontrolnu komisiju Srbije da uputi Titu jedan dopis u kome su
mu predoili neke okolnosti usled kojih proizvoai nisu bili u mogunosti da udovolje svojim
obavezama u otkupu belih ita. Ti razlozi su bili grupisani u tri take: greke u zaduenju, uticaj
elementarnih nepogoda i poloaj napoliara. Greaka u zaduenju bilo je dve vrste - prve su bile greke
kod kojih je proizvoa zaduivan veim koliinama nego to bi trebalo da bude po uredbi. Kao primer
naveden je Dragoljub Anii iz Korenice, srez Mava, koji je imao 4 lana porodice i obradivu povrinu
od 1 hektara. NJemu je procenjen prinos za penicu u iznosu od 148 kg, a u kukuruzu 300 kg. Zaduenje
u penici iznosilo mu je 50 kg, a u kukuruzu 163 kg. Kako je isporuio zaduenih 50 kg penice njemu je
nedostajalo za seme 100 kg ita. Kontrolna komisija je smatrala da ovaj proizvoa nije trebao biti
zaduen jer njegov ukupan prinos nije zadovoljavao potrebe ishrane i semena. Zlatan Mileti iz Ranja,V
kateg. od (10-15 ha) bio je zaduen sa 5741 kg belih ita to je i isporuio, premda mu je ukupan prinos
iznosio 6331 kg, a potrebe za seme preko 1000 kg. Sem toga on je imao i 12 lanova porodice za koju
uopte nije imao penice za ishranu.
Sem navedenih primera bilo je i sluajeva kod kojih je proizvoaima pri obraunu raunato da imaju
vie obradive zemlje nego to su je zaista imali, na osnovu ega su im obaveze bile visoke i neostvarljive.
Masovna hapenja seljaka, uznemirenost na selu, izvetaji o maltretiranjima i nehumanim postupcima
lokalnih partijskih i dravnih organa kao i uestale albe seljaka na nepravilne postupke lokalnih organa
primorale su rukovodioce u KPJ da se po-zabave ovim problemom i da izdaju direktivu u kojoj se
predviaju kazne za one lanove komisije koji su napravili greke u otkupu belih itarica. Prema
izvetajima iz sreskih komiteta vidi se da su na itavom prostoru Vojvodine lanovi partije prednjaili u
maltretiranju seljaka. Tako je npr. u MNO Opovo organ UDB-e Dejan Mihajlovi i lan Partije
maltretirao pojedine proizvoae, ali nije bio kanjen od strane SK-a, sem to je dat predlog "da se isti
odstrani sa te-ritorije sreza Paneva". U mestu Uzdinu,
aktivisti iz Kovaice i Idvora agitovali su za predaju
obaveznih vikova nou, u jedan sat, tako to su po selu
Zato su kolonisti u Vojvodini uglavnom
pucali, nasilno upadali u kue, uzimali ito i nosili u
osloboeni obaveze da predaju dravi svoje
"itopromet". Pri tom su 12 seljaka pretukli. U mestu
vikove poljoprivrednih proizvoda.
Mala Bosna delegat GK-a Subotica uka Marovi je u
sporazumu sa sekretarom MNO-a vrio otkup itarica
nou i pucao kroz selo. Prilikom sasluanja on je kri-vicu
poricao. U mestu Tovarievu sekretar MNO-a je smanjivao plan otkupa itarica bez iijeg znanja i
odobrenja zbog ega je kanjen strogim ukorom. U mestu Melencima, SK-a Beej Dejan Isakov, lan
MNO i Nika Rada, lan ekipe za otkup pretukli su Ristifora Lonarskog i Biljanu Iuk zbog nepredaje
obaveznih vikova itarica. Sluaj je bio po partijskoj liniji ispitivan. U mestu Pavlovci organ UDB-e, za
srez rumski, Milan Burumyija vezivao je i tukao pesnicom Duana Boina, iz Karlovaca, hvatao za guu i
upao mu brkove i drao ga vezanog u pritvoru sat i po. Zbog ovoga je bio iskljuen iz KP i bio
premeten u Oyake. U mestu Seleni milicioneri su zlostavljali seljake hapsei ih, zatvarajui i

premlaivajui. Kako je samo jedan od njih bio kandidat za lana partije, on je bio raskandidovan. U
Kau je premlaen iva Bjeli od Laze ivanova, blagajnika Seoske zadruge zato to nije hteo da postane
zadrugar. Seoski komitet Novog Sada je zakljuio da blagajnika ne treba ni kanjavati. Milan Egi, iz
okoline Beeja, bio je isprebijan od strane dva agitatora pri emu je bila razbijena glava. Zbog ovoga je
Neboja ipo, jedan od agitatora, bio kanjen strogim ukorom pred iskljuenje. U Dobanovcima,
prilikom otkupa debelih svinja, lanovi komisije, omladinci, tukli su jednu enu i njene dve keri, zato to
su ometale da oni "otpravljaju naenu debelu svinju". Sreski komitet u Rumi je zakljuio da ova ena i
njene kerke nisu bile tuene nego samo "odgurnute kako bi komisija svinje iste-rala napolje". U mestu
Boaru predsednik MNO-a pozvao je nou andora avina da isporui penicu, jeam i ovas. On je
isporuio celu koliinu penice i jema i umesto ovsa nudio je jeam ali je MNO to odbio. Posle toga 10
lica iz MNO dola su kod andorove kue i izvukli ga na ulicu, oborili na zemlju i tukli. Tom prilikom
izvadili su mu novanik u kome je bilo 3600 dina-ra, a kada mu je novanik vraen ostalo mu je samo
600.