Procesor

Procesor jedini razume šta piše u naredbama programa. Na osnovu onoga što pročita u
naredbi procesor upravlja radom celog računarskog sistema. Za procesor postoji posebno
priključno mesto na matičnoj ploči koje se naziva SOCKET.

Svaki procesor (svaka vrsta procesora) ima drugačiji SOCKET. Zato je bitno da kada
menjate procesor znate koje priključno mesto mu odgovara (svaki SOCKET ima svoju oznaku).
Ako SOCKET novog i starog procesora nisu isti trebace vam nova matična ploča.
Ovo je najupošljeniji čip u računaru (ima najviše posla, a i najbrže može da ga obavlja).
To znači da kroz procesor u sekundi prođe veoma veliki broj strujnih impulsa. Sve kroz šta
prolazi struja se zagreva, zato je procesoru potrebno hlađenje.

Hlađenje se obezbeđuje pomoću termalne paste, hladnjaka i kulera.

Hladnjak – povećava površinu čipa. Što je telu veća površina ono brže odaje toplotu
(brže se hladi). Hladnjak nije samo metalna ploča, već ima i rebarca. Da je samo velika metalna
ploča hlađenje ne bi bilo efikano jer se toplota ne bi dovoljno brzo odvodila ka udaljenim
delovima ploče. Zato je ploča manja, ali su na nju vertikalno postavljena rebarca. Rebarca su
bliže izvoru toplote, nego što bi bili udaljeni krajevi ploče, pa je i odvođenje toplote brže.
Vazduh oko hladnjaka preuzima toplotu sa hladnjaka. Kada se vazduh oko hladnjaka zagreje
preuzimanje toplote sa hladnjaka (pa samim tim i sa procesora) se usporava. Zato je neophodno
da se vazduh u okolini hladnjaka stalno menja. Kažemo da je potrebno da vazduh kroz hladnjak
cirkuliše.

Kuler – je ventilator koji obezbežuje cirkulaciju vazduha kroz hladnjak i tako ubrzava
hlađenje.
 I površina čipa procesora i površina hladnjaka na sebi imaju neravnine. Kada se hladnjak
prisloni na čip u neravninama ostaje vazduh. Tačke procesora gde je zarobljen vazduh se
pregrevaju. Termalna pasta – jednako brzo odvodi toplotu kao i metal hladnjaka. Njena uloga je
da popuni neravnine na čipu i hladnjaku i tako obezbedi da se svaka tačka na čipu jednako brzo
hladi.

Karakteristike procesora

1. Brzina rada procesora ili radni takt

Danas se brzina rada procesora i radni takt smatraju istom karakteristikom mada ima razlike.
 Brzina rada - je broj najjednostavnijih naredbi koje procesor može da uradi u sekundi.
 Takt – su impulsi koje daje jedno posebno elektronsko kolo koje se zove CLOCK (sat)
U računaru se ništa ne dešava dok ne naiđe impuls CLOCK-a. To se naziva sinhroni rad ili
sinhronizacija (kada sve radi po taktu).
Jedini je procesor sposoban da za svaki taktni impuls uradi nešto (uradi jednu najsitniju
komandu). Zato može da se uzme da je radni takt i brzina procesora jedno te isto. Danas
procesori imaju brzinu npr. 3GHz a to je 3 000 000 000 impulsa u sekundi.

2. Dužina procesorske reči

To je broj nula i jedinica (dužina podatka) koji procesor može odjednom da prihvati i
obradi. Današnji procesori imaju dužinu procesorske reči 32bita ili 64bita.

3. Broj jezgara

Današnji procesori se uglavnom prave sa više jezgara, a to znači više procesora na

jednom čipu. Ovako se ubrzava rad procesora jer je moguće da se neke naredbe razdvoje na
manje i da se svaki taj deo naredbe pošalje po jednom jezgru na izvršenje.
Npr: (5+4)*(3-8) je moguće razdvojiti na nezavisne manje operacije (5+4) i (3-8) i poslati
u dva jezgra da se odjednom izračunaju. Zatim će jedno od jezgara da pomnoži rezultate. Dok
5*8-3 ne možemo da razdvojimo na dve manje nezavisne operacije pa nam dva jezgra ovde ništa
ne znače. Znači da dva jezgra ne znače i duplo brži procesor, ali svakako ubrzavaju rad (kad god
je to moguće).

Više o procesoru: https://www.aiku.info/procesor-ili-cpu-sta-bi-trebalo-da-znam-o-njemu/