I MATEMATIKA U DOBA RENESANSE

Posle perioda srednjeg veka, u doba renesanse dolazi do oivljavanja kulturnih i

naunih aktivnosti. Tako u 15. i 16. veku, dobrim delom i zahvaljujui otkriu tamparske
maine, raste nivo obrazovanosti i intenziviraju se nauni kontakti. Pre pojave tamparske
maine, mnogi nauni tekstovi su postojali samo u nekoliko ili ak jednoj jedinoj kopiji, a
zbog toga je nauna delatnost uglavnom bila vezana za odre!eno mesto.
"lavna matematika otkria u doba renesanse su reenja jednaina treeg i
etvrtog stepena, pa otkrie logaritama. #z to, bitno se razvio nain matematikog
oznaavanja i veza matematike sa $izikom, astronomijom i umetnou. %d matematikih
dis&iplina, najvie su razvijene i razra!ene algebra i trigonometrija.
1
II RAZVOJ MATEMATIKIH OZNAKA
'ohann (uller )egiomontanus *1+,6-1+.6/ ro!en je u
0onigsbergu, po emu je i nazvan )egiomontanus. %d 1+61.
radi kao pro$esor u 1eu, a od 1+62. je dvorski astronom kralja
(atijasa 0orvina. 3jegovi najznaajniji doprinosi su u
trigonometriji i astronomiji4 na osnovu arapskih izvora postavio
je temelje moderne trigonometrije *u svom De triangulis
omnimodis je bez &itiranja prepisao delove iz ibn 5$lahova
6slah al-(ajisti bez da ga navede kao autora/. # delu 7e
triangulis omnimodis *napisano 1+6+., objavljeno 15,,./
sistematino obra!uje ravansku i s$ernu trigonometriju. "odine
1+.8. je zabeleio pojavu kometa, a njegovi tani zapisi omoguili su da se ta kometa
819 godina kasnije identi$ikuje kao :alle;eva. 0opiju )egiomontanusovih astronomskih
tabli&a *e$emerida/ na svoje etvrto putovanje poneo je 0olumbo i koristio predvi!anje
pomraenja mese&a za 8<.8.159+. kako bi zaplaio neprijateljski nastrojeno pleme
jamajkanskih 6ndijana&a. )egiomontanus je pisao i o re$ormi kalendara pa ga je papa
=iksto 6> godine 1+.5. pozvao u )im da bi re$ormisao isti. Papa ga imenuje i za biskupa
)egensburga, ali )egiomontanus umire pre nego to je preuzeo dunost *prema nekim
izvorima otrovali su ga sinovi konkurentskog naunika, a prema drugima je umro od
kuge/. 0ao i mnogi savremeni&i, nepoznatu oznaava pomou rei res, a kvadrat
nepoznate sa census.
# renesansi se kao simboli za sabiranje i
oduzimanje pojavljuju i ustaljuju u upotrebi
dananji simboli ? i -. (ogue je da se znak ?
pojavio ve kod %resmea jer se pojavljuje u
jednoj kopiji jednog njegovog dela, ali mogue
je i da je prepisiva, a ne %resme, koristio taj
simbol. Prvi put su se u tampanju znakovi ? i @
pojavili 1+2<. u knjizi o aritmeti&i za trgov&e
1ehende und hups&he )e&henung au$$ allen
0au$$mans&h$t ekog 3em&a 'ohannesa
Aidmanna *1+68-1599/, ali samo kao oznake
vika ili manjka u poslovnim problemima.
Aidmann je poznat kao osoba koja je *1+26/
odrala prvo predavanje iz algebre u 3emakoj,
na univerzitetu u Beipzigu. 3a sli&i se vidi
strani&a iz Aidmannove knjige sa korienjem
znakova ? i -.
8
# nemakom manuskriptu iz 1+56., za sabiranje se koristi et, koji se pie nalik na
? te je verovatno, da se znak ? razvio iz brzog pisanja rei et. >erovatno prva osoba koja
je znakove ? i - koristila u algebarskim izrazima je "iel >ander :oe&ke u knjizi
objavljenoj u 5ntCerpenu 151+. =igurno je da se poetkom 16. veka ti simboli poinju
upotrebljavati u dananjem znaenju. # Dnglesku ih je u upotrebu uveo )obert )e&orde
*1519-1552/, koji je i prva osoba koja koristi znak E *do oko 1.99. este su i oznake k, ae
i oe/.
Fnak G za mnoenje u upotrebu e ui tek kasnije, iako ga krajem renesanse koristi
engleski matematiar i astronom Thomas :arriot *1569-1681/. # slubi ser Ailliama
)aleigha putovao je na istraivaka putovanja u 5meriku. :arriot je prvi koji koristi
znakove H i I4 J=ignum majoritatis ut a I b signi$i&et a majorem Kuam bJ, J=ignum
minoritatis ut a H b signi$i&et a minorem Kuam b.J # algebri koristi oznake a, aa, aaa, ...
za a, a
2
, a
3
i uoio je da ako su a, b, & koreni kubne jednaine, onda je tu jednainu
mogue zapisati u obliku
* /* /* / 9 x a x b x c =
>ani su i :arriotovi doprinosi kartogra$iji, a 169,. je izraunao povrinu s$ernog
trougla.
(i&hael =ti$el *1+2.-156./ je bio nemaki vojnik, jedan od ranih Butherovih
sledbenika. 3eko vreme je ak iveo kod Buthera, koji mu je naao mesto pastora koje je
=ti$el izgubio posle netanog predskazanja kraja sveta za 12.19.15,,.
# matemati&i se bavio aritmetikom i algebromL tako kod njega susreemo
spominjanje ira&ionalnosti kod brojeva, iako mu se razmatranje temelji na desetoj knjizi
Duklidovih elemenata. =ti$el kae da ira&ionalni broj ne moe biti ra&ionalan, ali moe
biti izmedu dva ra&ionalna. Posmatra samo pozitivne brojeve, a negativne smatra
apsurdnim *ali ih ipak proglaava manjima od nule, kae da je nula izme!u pozitivnih i
negativnih brojeva/. (noenje oznaava dopisivanjem, a deljenje pomou desne zagradeL
npr. 8+ 4 2 pie 2/8+. Taj nain oznaavanja mnoenja i deljenja =ti$el koristi u svom
glavnom delu Arithmetica integra *15++./. # tom se delu po prvi put u Dvropi pojavljuje i
Pas&alov trougao, a koriste se i znakovi ?,M, . =ti$el koristi i simbolike oznake za
nepoznate i stepene, nae A pie 15, nae A
8
pie 155, nae A
,
pie 1555, ...
Fapis eksponenta kao superskripta prvi koristi Nran&uz 3i&olas OhuKuet *1++5-
1599/, po njemu 18
,
znai 18x
,
. OhuKuet je i prvi matematiar koji koristi nulu kao
eksponent. OhuKuet je za ivot zaradjivao kao prepisiva, a njegova Triparty en la
science des nombres je prva $ran&uska knjiga o algebri *1+2+./ i u tom su delu koriene
spomenute oznake. 6pak, ta knjiga je imala mali uti&aj, jer je tampana tek 1229. godine.
Fa koren koristi ), za ? koristi Pp, a umesto zagrada podvlaenje.
0od OhuKueta susreemo i izraze milion, bilion i trilion. )a&ionalne eksponente je
koristio jo %resme, a u renesansi ih izriito koristi =imon =tevin *15+2 -1689/. #
renesansi se tako!e pojavljuje znak za kvadratni koren. "odine 1585. u Die Coss poljski
3ema& Ohristo$$ )udol$$ *1+<<-15+5/ koristi znak za kvadratni koren, a za vie
korene ne koristi indekse, nego menjanje izgleda.
,
7ie Ooss je prva nemaka knjiga o algebri *ime joj potie od latinskog &osa tj.
stvar, to je tada uobiajen izraz za nepoznatu/. Po toj knjizi se nemaki algebristi 16.
veka zovu kosisti. )udol$$ je raunao sa ra&ionalnim i ira&ionalnim eksponentima.
3emaka de&a jo i danas ue aritmetiku Jpo 5damu )iese-uJ. 5dam )iese *1+<8-
155</ je bio )e&henmeister i :o$arithmeti&us *dvorski aritmetiar/, zatim inspektor
rudnika i tota drugo u nizu gradova. 3jegovi su aritmetiki udbeni&i pisani za svakog i
opisuju etiri osnovne opera&ije *znaajno je da u to doba znanje deljenja nije uobiajeno
- predavalo se samo na jednom univerzitetu/. )iese opisuje metode pomou abakusa i
novu metodu na temelju indijske. 3akon njega se znakovi ? i - de$initivno ustaljuju u
upotrebi.
# 6taliji $ra Bu&a Pa&ioli *1++5-151./ godine 1+<+.
objavljuje delo Summa de arithmetica, geometria,
proportioni et proportionalita, poznato jednostavno kao
=umma, koje sadri svu tada poznatu matematiku. 6ako bez
originalnih doprinosa, ovo e delo biti vana osnova daljeg
napretka matematike. Pa&ioli koristi res&ensus
terminologiju i ima vrlo pregledan nain oznaavanja4 za ?
koristi p, za - koristi m, za koren koristi ).
Bu&a Pa&ioli svoje je znanje matematike usavrio u
slubi bogatog vene&ijanskog trgov&a, a 1+.9-ih godina
studirao je teologiju i postao $ranjeva&. (nogo je putovao i
predavao matematiku na raznim univerzitetima, me!u onim i u Fadru koji je u to doba
bio deo (letake republike. Poetkom 16. veka daje bitan doprinos primeni matematike
na umetnost.
>eliki doprinos razvoju matematike nota&ije daje i
znameniti Nran&ois >iete *15+9- 169,/. %n predlae
korienje slova za konstante i promenljive *suglasnike za
konstante, samoglasnike za promenljive/. Fa oznake
sabiranja koristi znakove ? i -, deljenje oznaava
razlomakom &rtom, a za oznaku mnoenja koristi rije in.
'ednakost dva algebarska izraza oznaava latinskom rei
aequibitur.
+
)a$ael 1ombelli *1586-15.8/ tako!e ima razvijenu nota&iju, s tim da zavisno o
tome radi li se o rukopisu ili pisanom izdanju postoje dva oblika njegove nota&ije.
5
III RAZVOJ ALGEBRE U RENESANSI
'o od vavilonskog doba bilo je poznato kako nai *pozitivna/ reenja linearne i
kvadratne jednaine aritmetikim i geometrijskim putem. %mar 0ha;;am je dalje razvio
metode za geometrijsko reavanje kubnih jednaina, a Nibona&&i je aproksimativno reio
jednu kubnu jednainu. Podsetimo se i da su srednjevekovni 0inezi aproksimativno
reavali kubne jednaine. 3asuprot tim aproksimativnim reenjima kubne jednaine,
reenja linearne i kvadratne jednaine poznata od davnina, bila su potpuna i ekvivalentna
dananjim $ormulama. 0ao to znamo, ta se reenja mogu dobiti iz koe$i&ijenata
jednaine pomou etiri osnovne raunske opera&ije i korenovanja. Takva reenja
zovemo reenja u radikalima. Poetkom renesanse poznata su dakle samo reenja
algebarskih jednaina prvog i drugog stepena u radikalima. )enesansa e doneti takva
reenja i za jednaine treeg i etvrtog stepena *bikvadratne jednaine/. 3emogunost
reenja opte jednaine stepena veeg od + u radikalima bie dokazana tek u 1<. veku *3.
:. 5bel i D."alois/.
Nra Bu&a Pa&ioli u svojoj =ummi, izme!u ostalog opisuje i reenje jednaina
oblika x
+
E a ? bx
8
pomou supstitu&ije, dok za x
+
? ax
8
E b i x
+
? a E bx
8
ne daje reenja.
#oimo da su iz renesansne perspektive spomenute tri jednaine koje bismo danas zvali
jednim tipom zapravo tri tipa jednaina4 kako jo uvek nije uobiajena upotreba
negativnih brojeva, bitno je koji lanovi se nalaze sa koje strane jednakosti.
Prvi bitan napredak na pitanju reenja jednaina treeg stepena ostvaruje =&ipione
del Nerro *1+65-1586/ iz 1ologne. Predavao je aritmetiku i geometriju na univerzitetu u
1ologni. 7el Nerro je imao kontakt s Pa&iolijem koji je 1591.Q8. poduavao u 1ologni.
%n je prva osoba koja, oko 1515., daje *gotovo/ potpunu metodu za reenje jednaina tipa
x
,
? ax E b
Fapravo, to je jedini tip kubne jednaine koji je potrebno znati reiti4 matematiari
renesanse znaju da je kvadratni lan uvek mogue ukloniti iz kubne jednaine pomou
supstitu&ije, pa razlikuju dva tipa kubnih jednaina
*x
,
? ax E b i x
,
E ax ? b/, zbog ve navedenih razloga *zahtev a, b > 9/.
0ako se uklanja kvadratni lan iz kubne jednaineR
5ko je data jednaina x
,
? ax
8
? bx ? c E 9, supstitu&ija xEy?k daje
y
,
? *3k ? a/y
8
? *3k
8
? 2ak ? b/y ? *k
,
? ak
8
? bk ? c/ E 9 , dakle za
,
a
k =
dobijamo
8 ,
,
* / * / 9
, 8. ,
a a ab
y b y c + + + = , da je kubna jednaina bez kvadratnog lana. Fato je
dovoljno nai metodu za reenje takve jednaine.
6
3ije opstalo ni jedno del Nerrovo delo, jer je svoje rezultate uvao u tajnosti i
otkrio ih je samo nekim bliskim prijateljima. Pred smrt je svoju metodu otkrio 5ntoniu
del Nioru, imao ju je zapisanu i u beleni&i koju e kasnije videti Nerrari. #brzo posle del
Nerrove smrti proulo se da je nadjeno reenje kubne jednaine, a 3i&&olo Tartaglia
*1599-155./ izjavljuje *15,9/ da zna reiti drugi tip kubne jednaine, x
,
? ax
8
E b.
Tartaglia je bio samouki matematiar iz 1res&ie. %sim po reenju kubne jednaine,
poznat je i po doprinosima balisti&i *uoio je da projektil ima najvei domet ako se ispali
pod uglom od +5S/ i knjizi o teoriji brojeva koja je sadrala zadatke iz zabavne
matematike kao to je4
Fadatak4 Tri para ele prei reku u am&u koji moe prevesti dve osobe. 3i jedna ena ne
sme biti sama s mukar&em koji joj nije mu. 0ako e parovi prei rekuR
3a Tartagliainu izjavu o poznavanju reenja drugog
tipa kubne jednaine, Nior ga izaziva na takmienje u kome
bi svaki zadao drugom po trideset zadataka, a pobednik je
onaj, koji u datom roku rei vie zadataka. Tartaglia je
pretpostavio da e Nior, koji je bio samo osrednji
matematiar, zadati zadatke tipa x
,
? ax E b pa je brzo
razvio vlastitu metodu za taj tip. Tartagliaina pretpostavka
je bila tana pa je on u nekoliko sati reio sve Niorove
zadatke, dok Nior nije uspeo reiti Tartagliaine zadatke
drugog tipa. Tom pobedom Tartaglia stie slavu.
Fa tu pobedu je uo milanski matematiar "irolamo
Oardano *1591-15.6/, koji se upravo spremao da objavi
svoje delo ractica arithmeticae. Oardano poziva Tartagliau sebi u (ilano, da pokua da
ga nagovori da mu oda svoju metodu. Tartaglia i poetku odbija, ali kad Oardano
spomene da je o Tartagliai govorio sa zapovednikom vojske u (ilanu, Tartaglia elei da
promeni loe plaeni posao dolazi u (ilano. Oardano ugouje Tartagliau, spomenuti
zapovednik je odsutan iz (ilana, a Tartaglia pristaje odati metodu, uz zavet da se
Oardano zakune da je nee objaviti pre nego je sam Tartaglia objavi. Oardano daje
traenu zakletvu, ali e je prekriti objavom svog dela Ars !agna *15+5/, u kojem
dodue navodi Tartagliau kao autora metode, a uz nju objavljuje i svoje proirenje metode
i rezultate svog studenta Nerrarija o reenju jednaine etvrtog stepena. # Oardanovu
odbranu moe se rei da je Tartaglia dugo izbegavao da objavi svoju metodu, a da je
njeno modi$ikovanje do konanog reenja kubne jednaine Oardanov rezultat. Fa
Tartagliau je ovo objavljivanje bila katastro$a, jer je njime izgubio prednost na
takmienjima *koja su uvek osiguravala odre!enu $inansijsku dobit/ pa je optuio
Oardana za kra!u i izazvao ga na takmienje. 3a to takmienje Oardano alje Nerrarija
koji pobeduje Tartagliau i Tartaglia je bio prisiljen otii sa takmienja, pa Tartaglia gubi i
presti i dohodak.
.
Oardano je u matematiku istoriju uao prvim
objavljivanjem potpunih rezultata o reenju jednaina
treeg i etvrtog stepena. #z to je objavio i knjii&u "iber
de luda aleae o ko&kanju *objavljena tek 166,./ koja daje
praktina uputstva za ko&kanje i osnove teorije
verovatnoe.
# Ars !agni opisana je modi$ikovana Tartagliina
metoda za reenje kubne jednaine, i Nerrarijeva metoda za
reenje jednaine etvrtog stepena.
#z to, u njoj se nalazi i prva pojava kompleksnih
brojeva4 kad je svoju metodu primenio na jednainu x
,
E
15x ? +, za koju je znao da ima reenje x E +, u postupku
mu se pojavio 181 . 0ako je bio siguran u metodu i kako
je ona davala dobar rezultat, prihvata taj za njega besmisleni broj kao me!ukorak u
reenju.
2
IV OTKRIE LOGARITAMA
Bogaritme su izmislili 'ohn 3apier i 'oost 1Trgi.
'ohn 3apier *3eper, 1559-161./ bio je kotski
aristokrata, $anatini protestant, glavni interes bila mu
je teologija i odravanje svojih imanja, a matematika
hobi. 3jegov najpoznatiji, ali ne i jedini matematiki
rezultat je tabli&a logaritama. 3jegov rad, !iri#ici
logarithmorum canonis descriptio *161+/ sadrzao je 5.
strani&a objasnjenja i <9 strani&a brojevnih tabli&a
slinih prirodnim logaritmima. 0njiga ima takodje,
odlinu diskusiju o teoremama u s$ernoj trigonometriji,
uglavnom poznatu kao 3apierova pravila o krunim
delovima. 3jegov izum logaritama je brzo preneen na
"resham koledu, i engleski matematiar :enr; 1riggs
poseuje 3apiera 1615. # medjuostalom, diskutovali su
o usavravanju 3apierovih logaritama, uz prisustvo
matemati&ke konstante e *tanije, &elobrojni deo broja e puta veliki stepen broja 19/, to
je bilo teko izvodljivo. 3apier je predao proraun prepravljene tabli&e. 3apredni
proraun dostupan sa logaritmima, inverz stepena broja ili eUponen&ijalna nota&ija je
u&inila runo raunanje mnogo brim.
'ost 1Trgi *1558-16,8/ je smatran za
najinovativnijeg i jednog od najstrunijih mehaniara
njegovog vremena. Takodje, bilo je predloeno da bude
ubrajan medju vodee astronome njegovog vremena.
3edostajalo mu je $ormalno obrazovanje i nije znao
latinski jezik, tada jedini izdavaki jezik. 6zmislio je
logaritme nezavisno od 'ohn 3apiera, i njegov metod je
drugaiji od 3apierovog. 3apier je objavio svoj rad 161+.
Postoje dokazi da je 1Trgi doao do svog otkria rane
1522., 6 godina pre nego to je 3apier poeo da radi na toj
ideji. %dlaganjem objave svog rada do 1689., 1Trgi gubi
pravo prioriteta u istorijskom otkriu.
<
V PRIMENE MATEMATIKE U FIZICI I ASTRONOMIJI
# 16. veku astronomija jo se temelji na
Ptolomejevom Almagestu s geo&entrinim
sistemom. Prvi koji predlae sistem planetarnih
orbita i helio&entrini sistem je Poljak 3ikola
0opernik *1+.,-15+,/. 0opernik *na sli&i desno/
je verovatno samo hteo poboljati Ptolomejev
sistem, ali njegova ideja e postati
revolu&ionarna. Prve ideje helio&entrinog
sistema imao je oko 1519. godine i u to doba
>atikan podrava objavljivanje tih ideja
*0opernikova knjiga na J&rnu listuJ dospeva tek u
doba protivre$orma&ije oko 1699. godine/.
0opernik tek 15+,. objavljuje De re$olutionibus
orbium coelestium u kojoj se nalazi potpun
pregled njegove nove teorije da se Femlja i druge
planete kreu oko =un&a. 0ao to je poznato,
kopernikanska teorija nailazi na jak otpor, a jedan od razloga bio je i u tome, to su
merenja bolje odgovarala ptolomejskom nego kopernikanskom sistemu. )azlog tome bila
je pogrena 0opernikova pretpostavka da su orbite planeta krune.
Pristali&a kopernikanske teorije bio je
"alileo "alilej *156+-16+8/ koji je studirao
medi&inu, ali je studije prekinuo kako bi se
posvetio $izi&i i matemati&i. Poznat je niz anegdota
iz "alileovog ivota, poput one da je otkrio
nezavisnost perioda os&ila&ije o amplitudi
posmatrajui lampu na pla$onu za vreme mise.
Tako!e prema anegdoti, ba&anjem predmeta s
tornja u Pizi otkrio je nezavisnost ak&elera&ije
padajueg tela od njegove mase. "alileo je ipak
najpoznatiji kao astronom. Prvi je koji koristi
teleskop za prouavanje nebeskih pojava i tako
otkriva 'upiterove mese&e, ime dokazuje
mogunost kretanja planeta oko =un&a i potvrdjuje
kopernikansku teoriju. "alileo je bio vrlo znamenit
i slavljen naunik, popularan jer je pisao na
italijanskom *a ne za nauku uobiajenom latinskom/ jeziku. )adio je za poznatu porodi&u
de (edi&i. 0ako je bio osoba kojoj je bilo jako stalo do priznanja okoline, prvo se 1616.
izjanjava protiv 0opernika, a onda, nakon promene miljenja u naunim krugovima,
19
16,8. podrava kopernikansku teoriju. # to doba jezuiti podravaju helio&entrini sistem,
ali slubena &rkva ga napada, pa se 16,,. "alileo pred inkvizi&ijom odrie
kopernikanskog stava.
Trei veliki renesansni astronom, bio je 'ohannes
0epler *15.1-16,9/. 6ako su njegova dela kombina&ija
astrologije i astronomije, ostvario je izuzetan nauni
doprinos. =tudirao je u Tubingenu, a zatim radio kao
pro$esor u austrijskom "ratzu. >e rano saznaje za
kopernikansku teoriju i pokuava unutar nje nai
objanjenje razliitih udaljenosti planeta do =un&a. Prva
njegova ideja koristi pravilne poligone4 zamislimo li da su
putanje planeta kruni&e u ijem sreditu je =un&e,
0opernik pretpostavlja da se moe upisati pravilni trougao
izme!u putanja 'upitera i =aturna i dobija dosta tanu meru
njihovih udaljenosti od =un&a. # sledeem koraku
pretpostavlja mogunost upisivanja kvadrata izmedu
putanja 'upitera i (arsa, ali uoava da dobijeni rezultati
bitno odstupaju od merenja. Fato, pokuava sa modi$ikovanom idejom u kojoj su putanje
planeta na s$erama, a izmedu po dve susedne s$ere upisuju se Platonova tela.
0ako je tada poznato est planeta, potrebno je pet
tela - tano koliko ima Platonovih tela. 0epler je bio sklon
misti&i i smatra to argumentom za svoju teoriju. 0oristei
Ptolomejeve podatke i uz lagano prilago!avanje, ovaj
model uspeva prilagoditi poznatim merenjima pa ga
objavljuje 15<6. *0osmike misterije/. To delo je, iako
bitno obeleeno pitagorejskom mistikom brojeva i
astrologijom, prva javna podrka kopernikanskog sistema.
0opiju dela alje i "alileju, koji glumi prijateljstvo, ali
odbija da mu poalje svoje knjige i pozajmi teleskop.
0epler je ipak svestan da bi svoju teoriju trebao
proveriti na novijim merenjima. 7anski astronom T;&ho
1rahe *15+6-1691/ tada je jedini koji ima vrlo egzaktne
nove rezultate merenja, ali nije bio spreman da ih da
drugima na uvid, jer na temelju njih eleo je da izradi
svoju modi$ika&iju ptolomejskog sistema. 1rahe je
zagovornik geo&entrikog sistema, a argument mu je da ako bi Femlja rotirala oko =un&a,
relativni poloaji zvezda morali bi se menjati gledano s raznih pozi&ija na Femlji, a za to
nije imao dokaza. 1rahe u to doba biva pozvan da bude &arski mathematicus u Pragu,
glavnom gradu =vetog rimskog &arstva. Tu 0epler 15<<. uspeva da mu postane asistent.
1rahe mu daje posao prouavanja orbite (arsa, koja je bila najoitije razliita od
kruni&e. 0ad 1rahe 1691. umire, 0epler ga nasledjuje na dunosti, koja je ukljuivala i
11
izrade horoskopa za &ara. 6ako zagovornik astrologije, 0epler je isti&ao da astronom ne
moe iveti od svoga posla ako ne podstie ljude u verovanju da svoju sudbinu mogu
saznati iz zvezda. 0oristei 1raheove podatke, 0epler $ormulie svoja tri poznata zakona
kretanja planeta4
1. Planete se oko =un&a kreu po elipsama, u ijem jednom $okusu je =un&e.
8. )adijusi *razdaljine planeta sa =un&em/ u jednakim vremenskim razma&ima
prelaze jednake duine.
,. 0vadrat godine *vremena obilaska/ planeta je propor&ionalan kubu velike ose
pripadne orbite.
Prva dva zakona objavio je u Astronomia no$a *169</, a trei u %armoniae mundi
161<. godine. Prvi je zakon bio slabo prihvaen i smatralo se da zahteva dodatne provere.
7rugi je dobio grubom metodom integrisanja, a u javnosti je bio ignorisan gotovo
osamdeset godina. Fanimljivo je da je trei zakon uglavnom odmah prihvaen. 0asnije e
ta tri zakona potvrditi 3eCtonovu teoriju univerzalne gravita&ije. #sled politikih
doga!aja dolazi do nedostatka nov&a u &arskoj blagajni te 0epler gubi posao. 3akon toga
se izdravao izradom horoskopa. Poznata je pria kako ih je koristio i za sebe4 kad je
trebao izabrati drugu enu, izme!u kandidatkinja izabrao ju je na osnovu horoskopa.
0epler se bavio i poliedrima. )azvio je grubu metodu integra&ije, netaniju od antike
ekshaustije, ali koja je ipak bitna kao prethodnik otkria integralnog rauna. 3jome je
izraunao zapremine niza rota&ionih tela.
:olandski inenjer =imon =tevin *15+2
-1689/ objavio je nekoliko znaajnih dela iz $izike.
Posebno je vana njegova Statika i hidrostatika iz
1526. u kojoj se bavi trouglom sila *to moemo
smatrati poetkom vektorskog rauna/, pitanjima
ravnotee i vazduhom. =tevin tim delom ostvaruje
prvi napredak na tom podruju posle 5rhimeda. Fa
matematiku je posebno znaajno delo De Thiende
*7esetina/ iz 1525. u kojem daje prvo izlaganje
teorije de&imalnih razlomaka i de&imalnog mernog
sistema. )anije je uoio da de&imalni razlom&i daju
beskonani algoritam za aproksima&iju realnih
brojeva. 6mao je i intuitivnu kon&ep&iju
kontinuuma realnih brojeva, a dao je i opte pravilo
za numeriko tj. aproksimativno reavanje
jednaina.
18
VI MATEMATIKA I LIKOVNA UMETNOST
'o u antiko doba umetni&i su pokuavali dvodimenzionalno, ali realistino,
prikazati trodimenzionalne objekte. Tako iz doba helenizma postoji niz slika sa vie ili
manje korektno prikazanom perspektivom. 7o renesanse ne postoji dokaz da je iko od
ranijih umetnika razumeo ili razradio matematike zakone pravilnog perspektivnog
&rtanja i slikanja.
# 1,. veku "iotto koristi odre!ena pravila pri izradi slika4 linije iznad horizonta *u
perspektivi se pod horizontom podrazumeva prava& u visini oiju, a koji se na vertikalnoj
sli&i nalazi paralelno sa tlom/ na sli&i idu prema dole, a one ispod horizonta prema gore,
one levo ili desno od take pogleda *taka na horizontu koja je tano nasuprot oka
posmatraa/ idu prema taki pogleda. 6ako nije razvio matematiki pre&izan pristup,
"iotto je prvi koji je razradio pravila linearne perspektive. Prvi koji pre&izno $ormulie
zakone linearne perspektive je arhitekta Nilippo 1runelles&hi *1,.. -1++6/. %ko 1+89. ili
neto ranije on postavlja glavno svojstvo linearne perspektive4 jedinstvena taka prema
kojoj JkonvergirajuJ svi me!usobno paralelni prav&i koji su u istoj ravni *to je ustvari
poetak projek&ione geometrije/. 1runelles&hi je razvio i pre&izna pravila za odre!ivanje
veliine objekta na sli&i zavisno od njegove udaljenosti od slike. 6pak, 1runelles&hi nikad
nije zapisao objanjenje pravila linearne perspektiveL to e prvi uiniti Beone 5lberti
*1+9+ -1+.8/ u svoja dva dela De pictura *na latinskom, 1+,5/ i Della pittura *na
italijanskom, 1+,6/. 3e radi se o istom delu na dva jezika, ve o dva dela o istoj temi
upuena razliitoj publi&i4 latinsko je bilo vie tehniko i usmereno obrazovanijoj publi&i,
dok je italijansko bilo popularnije pisano. 3ajpoznatiji primer iz 5lbertijevog dela je
prikaz poda prekrivenog kvadratnim ploi&ama4
5lberti objanjava i kako pomou gornje mree konstruisati pravilne perspektivne
slike drugih objekata, npr. kruga.
(e!u svim delima o perspektivi napisanih u doba renesanse u 6taliji,
najposveenije matemati&i je Trattato d&abaco *&a. 1+59/ Pierra della Nran&es&e *1+18-
1+<8/. 7ella Nran&es&a je bio ne samo umetnik, nego i matematiar, a u spomenuto delo
1,
je ukljuio i delove o aritmeti&i i algebri i dugi deo
o geometriji, i to ne samo prikaz poznatih
rezultata, ve i svoje originalne doprinose. #
detaljnom prikazu 5rhimedovih tela ukljuuje i
njihove pravilne perspektivne slike.
(atematike prin&ipe perspektive Pierro
della Nran&es&a daje u delu De prospecti$a
pingendi *&a. 1+.9/. # prvom delu iznosi
geometrijske teoreme euklidskog stila, ali sa
numerikim primerima, te teoreme o perspektivi
ravanskih likova. # drugom delu objanjava
perspektivni prikaz prizmi, a u treem komplikovanijih objekata za koje koristi
komplikovanu metodu koja zahteva mnogo rauna, ali se u sutini svodi na korienje
koordinatnog sistema.
'edan od najznaajnijih matematiara italijanske renesanse, $ra Bu&a Pa&ioli
*1++5-151./ na osnovu della Nran&es&inih dela pie svoj prikaz pravila perspektive
Trattato della pittura. Fa umetnost je zanimljivo jo jedno njegovo delo4 Di$ina
proportione *159</. Pa&ioli je oko 1+<6. na poziv milanskog vojvode Budovi&a =$orze
doao poduavati matematiku na njegovom dvoru i tu je upoznao Beonarda da >in&ija
*1+58 -151</ i sa njime se sprijateljio. # spomenutoj Di$ina proportione, Pa&ioli se bavi
zlatnim presekom, preko Duklidovih teorema, Platonovih i 5rhimedovih tela do vanosti
zlatnog preseka, koji je u doba renesanse proglaen idealnim merilom, za umetnost.
0njigu je ilustrovao da >in&i.
1+
7a >ini je i sam imao mnogo interesa
za geometriju i dao vlastite prikaze i
objanjenja perspektivnih pravila i konstruk&ija,
a bavio se i inverznim problemom perspektive4
kako za zadatu sliku odrediti gde se nalazi oko
posmatraa ako je prikaz perspektivno
korektan.
Pored italijanske renesanse, najvaniji
doprinos perspektivi i time matematikoj
pozadini slikarstva dao je 5lbre&ht 7urer *1+.1
-1582/. 7urer je bio 3ema& ma!arskog porekla,
a ve sa trinaest godina istakao se kao slikar.
3a putu u 6taliju 1+<+. saznaje za Pa&iolijeva
dela i vanost matematike u slikarstvu pa po
povratku u 3urnberg poinje prouavati
matematika dela. %d oko 1599. se u 7urerovim delima moe otkriti matematiki uti&aj.
3aroito su poznati njegovi bakrorezi koji prikazuju vezu slike i originala po
perspektivnim pravilima.
0ako bi produbio znanje matematike, 1595 -159. ponovo putuje po 6taliji pa po
povratku skuplja materijal za pisanje dela o primeni matematike u umetnosti. To delo
nikad nije zavrio. 3ajpoznatija 7urerova JmatematikaJ slika (elanholija *151+/ donosi
prvi magini kvadrat vi!en u Dvropi, na kojem je godina nastanka uneena kao brojevi 15
i 1+ u donjem redu.
15
Posle matematiki vrlo zahtevne 'aspra$e o proporci(i *158,/, 7urer 1585.
objavljuje svoje znamenito delo )nter*eisung
der !essung mit dem +irkel und 'ichtscheit
*Pravila u merenju estarom i lenjirom/. Taj tekst
je detaljan prikaz teorije senki i perspektive, a
ujedno se radi o prvoj matematikoj knjizi na
nemakom jeziku *osim jedne ranije knjige o
aritmeti&i za trgov&e/. # ovom delu 7urer se bavi
krivama *izme!u ostalog 5rhimedovom spiralom,
konhoidom i po njemu nazvanim 7urerovim
krivama/, egzaktnim i aproksi-mativnim
konstruk&ijama pravilnih poligona,
geometrijskim telima, astronomskim instru-
mentima, i naravno perspektivom, ukljuivi i
mehanika pomagala za perspektivne ko-
nstruk&ije. Pred samu smrt, 7urer je zavravao
)aspravu o propor&iji u kojoj se mogu nai
poe&i na&rtne geometrije.
16
Biteratura4
1. http4QQCCC.mathos.hrQPbru&kler
8. Aikipedia
,. (atematika kroz kulture i epohe,>ladimir 7evide,Fagreb 1<.<.
+. =tvaranje matematike *3aslov originala V(athemati&s in the (akingW/,
Banselot :ogben,Fagreb 1<.8.
1.