Fibonaijev niz sainjavaju sledei

brojevi
0, 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55, 89, 144,...

pri emu su prva dva lana niza 0 i 1, a

svaki sledei predstavlja zbir prethodna
dva, pa se moe predstaviti i funkcijom.
f0 = 0;
f1 = 1;
fn = fn-1 + fn-2 ; n 2

 Takoe, postoji i druga varijanta ovog niza,

gde je on predstavljen bez nule ( 1, 1, 2, 3,
5, 8, ...), ali je sam niz nepromenjen, jer
nula ne utie na niz, ve samo predstavlja
poetni lan.
Fibonaijev niz se osim brojevima moe
prikazati i putem serije pravougaonika, kao
i spiralom koju moemo nacrtati koristei
te pravougaonike, i u tom obiku se
najee pojavljuje u prirodi kao umetnosti.

 Ovi pravougaonici se prave na sledei nain:

nacrtaju se 2 mala kvadrata od kojih je svaki 1 jedinica
mere puta 1 jed. mere, pa zajedno oni ine
pravougaonik veliine 1X2.
Ispod ovog pravougaonika se nacrta kvadrat veliine
2X2, zajedno oni ce stvoriti kvadrat veliine 2X3.
Zatim se nacrta novi kvadrat veliine 3X3, cija ce
jedna strana biti istovremeno i desna strana
prethodnog pravougaonika. Ovim smo dobili
pravougaonik veliine 3X5.Onda se nacrta novi
kvadrat veliine 5X5 cija ce jedna strana biti
istovremeno i gornja strana prethodnog kvadrata.
Dobili smo kvadrat veliine 5X8. Da bi dobili spiralu
ucrtaemo etvrtinu kruga u svaki od kvadrata
poinjuci od prvog. Spirala je slina onima kakve se
mogu zapaziti na ljuturama mekuaca, ukljuujui
pueve i koljke Nautilusa.

 Pored osobine svakog lana (da je

zbir prethodna dva), u Fibonaijevom
nizu se moe uoiti i ponavljanje :
Ukoliko posmatramo poslednje cifre
0, 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55, 89, 144, 233, 377,
610, 987, ...

Uoava se niz koji se ponavlja u

beskonanost, a ciklus traje 60 brojeva
Isto je i za poslednje dve cifre svakog broja,
samo ciklus traje 300 brojeva, ako uzmemo
tri poslednje cifre, trajae 1.500 brojeva, sa
etiri cifre 15.000 brojeva, a sa pet 150.000
brojeva, itd...

Istorija

Puno

ime ovog italijanskog matematiara je

Leonardo Pizano Fibonai poznat i kao
Leonardo iz Pize.
Ponekad sebe nazivao imenom Bigollo, to
znaci dobar za nita (ljenjivac) ili putnik.
Roen u Italiji, ali se obrazovao u Severnoj Africi.
iveo je u mediteranskom gradu Buiju,
gde je poduavao matematiku.
Dosta je putovao sa svojim ocem te tako
prepoznao ogromne prednosti decimalnog
brojnog sisetma koji se tad u svakodnevnom
ivotu koristio u islamskim zemljama.

Fibonai je zavrio svoja putovanja oko 1200

godine i u to vreme se vratio u Pizu.

Tu je napisao vane tekstove koji su igrali
bitnu ulogu u oivljavanju drevnih
matematikih vetina i u tome je njegov veliki
doprinos.
iveo je u doba pre nego se pojavila
Gutenbergova tamparska maina, tako da su
njegove knjige rukom pisane i jedini nain da
postoji kopija njegove knjige je da postoji ve
jedna knjiga prethodno rukom napisana.

Od njegovih mnogobrojnih knjiga do danas su

sauvane:
"Liber abaci (1202)
"Practica geometriae (1220)
"Flos (1225)
"Liber quadratorum
Postoji miljenje da se Fibonaijev rad u vreme
kada je Evropa bila poprilino nezainteresovana
za obrazovanje uveliko ignorisao.
Ova konstatacija ipak ne stoji jer je upravo
veliki interes za njegov rad jako doprineo
njegovoj vanosti i popularnosti.

to vreme, rimski imperator je bio

Frederick II koji je postao svestan
vanosti Fibonaijevog rada, te je stoga
izgradio Univerzitet u Napulju 1224.
godine.
Posle 1228 godine postoji samo jedan
poznat dokument koji se odnosi na
Fibonaija a to je odlika koju je izdala
Republika Piza 1240. u kojoj se plata
dodjeljuje: Ozbiljnom i uenom uitelju
Leonardo Bigollo.

"Liber

abaci", objavljena 1202 godine,

nakon Fibonaijevog povratka u Italiju, i
posveena Scotusu.
Knjiga razmatra aritmetiku i algebru koje
je Fibonai skupio tokom putovanja
islamskim svetom.
"Practica geometriae" je napisana 1220 i
posveena je Dominicusu Hispanusu.
Knjiga sadri veliku kolekciju geometrijskih
problema rasporeenih u osam poglavlja sa
teoremama iz Euklidovih knjiga.

"Liber

quadratorum", napisan 1225

godine, je Fibonaijev najimpresivniji
rad iako to nije rad po kojem je poznat.
Naziv knjige znai knjiga o kvadratima i
razmatra oblast teorije brojeva.
Knjiga "Liber quadratorum" Fibonaija
postavlja kao matematiara koji je dao
glavni doprinos teoriji brojeva u vremenu
od Diophantusa do francuskog
matematiara Pierre de Fermata u 17tom veku.

Fibonaijev niz
zanimljivosti

 Zbog zanimljivih osobina

Fibonaijevog niza, pominje se u
mnogim filmovima i serijama, poput
filmova Pi (1998.), Da Vinijev
kod (2006.), i serija Brojevi,
Zloinaki umovi i drugih
Takoe je primenjen i u muzici, u
nekim pesmama se pominju brojevi
niza, u drugim predstavljaju taktove
ili stihove, pa i same note, i pojavljuje
se u svim anrovima, od klasine
muzike pa do repa i hip-hopa.

 Jo jednu primenu Fibonaijev niz je naao u

kockanju, naroito na ruletu.
To je Fibonaijev sistem, i zasniva se na
verovatnoi:
Fibonaijevi brojevi ovde predstavljaju niz
poteza, oznaavajui veliinu uloga 1x; 1x;
2x; 3x; 5x; 8x; 13x; 21x; ... Itd.
Dakle, prvi ulog je jedna jedinica uloga, kao i
sledei. Zato je trei ulog (ukoliko prvi ili drugi
ne budu pobedniki) 2x, ukoliko ne doe, 3x, i
tako se ulog poveava pratei niz. Svakim
potezom koji nije dobitan, verovatnoa se
poveava da je naredni dobitan, a Fibonaijev
niz u ulogu omoguava dobitak.
Pri prvom dobitnom potezu, ulog se ne vraa
na poetak niza ( 1x ), ve samo za dva lana
unazad ukoliko je bio 13x, sledei iznosi 5x, i

 Jedan deo numerologije zasnovan je na

Fibonaijevom nizu, zbog njegove
povezanosti sa prirodom:
suncokret njegova glava ima 55 redova
semenki koje se okreu u smeru suprotnom
od kretanja kazaljke na asovniku i 89
redova semenki koje se okreu u smeru
kretanja kazaljki casovnika
borove iarke imaju 5 strmih i 8
postepenih spirala
ananas ima 8 i 13 postepenih spirala i 21
strmu spiralu
imamo Fibonaijeve prste 2 ruke na
svakoj po 5 prstiju savi prst ima tri falange
spojene sa dva zgloba
klavijatura na klaviru ima 13 dirki obuhvata
oktavu od toga je 8 belih i pet crnih koje su

 U prirodi se mogu nai brojni drugi

matematiki sklopovi a feng ui jeste
sistem matematikih sklopova u prirodi
ija etiri osnovna principa odgovaraju
brojevima Fibonaijevog niza:

(1). Taii
(2). jin i jang
(3). i (nebeski, zemaljski, ljudski)
(5). Pet faza i
(8). Osam trigrama

Zlatni presek u
arhitekturi

Proporcionalnost u
arhitekturi
Jos od stare Grcke poznajemo geslo ``covek je
merilo stvari`` sto treba prihvatiti na 2 nivoa:
Prvo,arhitektura ima uvek utilitarno
svojstvo---njena funkcija odredjuje njen oblik i
mere.
Primer - to znaci da vrata moraju odgovarati
prosecnoj visini osobe koja ce ta vrata
koristiti, odnosno prolaziti kroz njih.

Zlebovi na stubovima grckih hramova,

kanelure, imaju sirinu ljudskih ledja, kako bi se
osobe koje se okupljaju ispred hrama mogle na
njih nasloniti i odmoriti.

 Drugo, u projektovanju zgrada koriste se razmeri

ljudskih proporcija, cime se stvara osecaj sklada i
prihvatanja od strane gledaoca, koji na nesvesnom
nivou u odnosima arhitektonskih elemenata
prepoznaje odnose vlastitog tela. Ceo stub se, npr.
odnosom kapitela i tela stuba odnosi kao ljudska
glava prema telu, a razmak izmedju stubova
razmeran je rasponu koraka coveka. Posebno je
vazno i ovo: rec RAZMER na latinskom se zvala
PROPORCIJA, a na grckom ANALOGIJA

 Pitagora, je prema prici prolazeci pored kovacnice

cuo zvuke udaranja cekica o nakovanj u oktavama.
Usavsi, video je kako su cekici napravljeni u
razmeri 1:2, jedan je dvostruko veci od drugog.
Time se stvorio, analogan proporcionalan odnos.
Manji cekic prema vecem kao nota C prema noti C1!

Ta spoznaja omogucila mu je istrazivanje skrivenih

odnosa medju stvarima koje je poceo svuda
pronalaziti. Stoga je za univerzum skovao naziv
kosmos, uredjen i suprotan od haosa. Iz ovih
razmisljanja pojavljuju se reci struktura, nadredjeni
red i korelacija- slicnost... kad jedno na drugo lici,
po istim nacelima, dakle, ne po temi nego po
sadrzaju.

Primer imamo, kod skolske nastave, otkrivanjem

sakrivanih relacija ucenik i student ne usvaja samo
znanje vec i odusevljenje u posmatranju i
istrazivanju.

Stari Grci su znali za postojanje

pravougaonika cije su strane u zlatnoj
proporciji (1: 1.618 sto je isto kao i 0.618: 1).

Akropolj ,u centru Atine ,je izdan od stene koja dominira drevnim

gradom.Njegov najpoznatiji spomenik je Partenon,hram boginje
Atine izgradjen oko 430. ili 440. godine pre n ove ere.
Cini se da je gradjen na dizajnu zlatnog pravougaonika i korenu-5
pravougaonika.

Upotreba zlatnog preseka je

pocela mozda jos sa
Egipcanima u dizajnu
piramida.Kada se osnovni
odnosi Pi koriste za
kreiranje pravouglog
trougla,formiraju se
dimenzije Velike piramide
u Egiptu.

Nema pisanih
tragova da su stari
Egipani znali za
Zlatni presek, ali je
injenica da se u
izgraenim
piramidama jasno
prepoznaju
elementi Zlatnog
preseka.

 Renesansni
umetnici iz
1500.
godine u
vreme
Leonarda Da
Vincija su
ga znali kao
Bozanske
proporcije.U
Indiji je
koriscen u
izgradnji
Tadz
Mahala,koja
je zavrsena
1648.
godine.

Geometrijska analiza
dosadasnjih istrazivanja u
Velikoj dzamiji Kajruan
otkriva doslednu primenu
zlatog odnosa tokom
projektovanja.

 Notr Dam u Parizu,koja je sagradjena

izmedju 1163. i 1250. godine ima zlatne
proporcije u nekoliko kljucnih odnosa
dizajna.

Njegova upotreba
se nastavlja u
savremenoj
arhitekturi,sto je
ilustrovano u
zgradi Ujedinjenih
nacija.

 Zgrada
Ujedinjenih
nacija u
Njujorku.

Centralni toranj u
Torontu je najvisi
toranj I samostalna
struktura u
svetu,sadrzi zlatni
presek u svom
dizajnu.Odnos
vidikovca na 342
metra na visini od
553,33 ukupno je
0.618.

 Fakultet
tehnickih nauka u
Kaliforniji na
Politehnickom
drzavnom
univerzitetu je
organizovan na
principu zlatnog
preseka.

Video snimak o prirodi kroz

brojeve :