Домаћи 3

1. Ш е м а п р о
управљачког регистра, регистра опште намене,
модула за управљање магистралом и модула за
опслуживање прекида. Поред ових основних делова,
процесор наравно може још имати и низ других делова,
нпр. кеш меморију, итд.
 Све компоненте на рачунару се повезују
магистралама. Она представља групу
проводника кроз које се сигналима преносе
подаци између делова рачунара.
Сваком магистралом се могу преносити три врсте сигнала: адресе, подаци и управљачки
сигнали. Магистрале које се користе унутар процесора се називају унутрашње или интерне
магистрале, а оне које се користе ван процесора се називају спољне или системске
магистрале.
 У аритметичкој-логичкој јединици се извршавају аритметичке и логичке операције
над подацима, обрада података.
 Управљачка јединица ствара управљачке сигнале за: избор редоследа инструкција из
меморије, приступ оперативној меморији ипренос операнада у ALU, извршавање
машинске операције у ALU предвиђене машинском инструкцијом, формирање адреса
операнада, пренос добијеног резултата у оперативну меморију, иницирање улазно-
излазног преноса, реакцију процесора на спољне захтеве, итд.
 Управљачки регистри су намењени за привремено чување информација за управљање.
Ови регистри учествују у управљању процесом обраде: ту спадају бројач машинских
инструкција, регистар инструкција, итд. Постоје и регистри опште намене.
 Модул за управљање магистралом организује размену података између процесора и
оперативне меморије и одржава везу са улазно-излазним подсистемом.
 Модул за опслуживање прекида реализује механизам који се назива програмски прекид.
Помоћу овог механизма, други модули, пре свега улазни и излазни уређаји, спољне
меморије и комуникационе линије, могу прекинути нормално извршавање текућег
програма. Прекид је уведен да би процесор могао реаговати на одређене захтеве и као
начин за побољшање ефикасности обраде.

2. Процесори се могу одредити са два главна мерила: њиховом брзином и ширином. Брзина
процесора (зове се још и као радни такт или фреквенција) означава број циклуса у секунди
и изражава се у херцима (Hz). Један циклус је заправо најмања јединица времена за процесор.
Што је радни такт већи, то боље. С друге стране, ширина процесора је компликованији појам,
јер се ширином исказују три основна податкао процесору
 Ширина улазно-излазне магистрале података одређује број битова података који се могу
пренети у процесор или из њега у једном циклусу. Ова ширина је ишла од 8 бита па све до 64
бита.
 Ширина адресне магистрале одређује број битова којим се могу представити адресе у
меморији. Адресна магистрала носи податке о адресама, предвиђене за описивање места у
меморији на које је податак послат или са којег се узима. Што је број битова већи, то више
адресних локација можемо навести. Величина адресне магистралезато одређује теоријску
највећу величину RAM-а која се може адресирати.
 Ширина унутрашњих регистара одређује колико података процесор може да обрађује
истовремено. Величина регистра одређује величину података које процесор може да обрађује.
Величина регистара такође одређује и врсту софтвера.

3. Графичке картице се углавном састоје од следећих хардверских делова:

• Видео-БИОС,
• Видео-процесор,
• Видео-RAM,
• Дигитално-аналогни конвертер (DAC),
• Прикључак на системску магистралу.
 Видео-BIOS игра сличну улогу као и BIOS на матичној плочи, и налази се у посебној ROM
меморији на графичкој картици. Служи за иницијализацију графичке картице током
укључења рачунара. Графичка картица се иницијализује одмах при укључењу рачунара,
будући да можемо читати текст на монитору већ током POST-а. Ова ROM меморија се такође
може обрисати и поново попунити подацима.
 Глави део графичке картице је видео-контролер или графички или видео-процесор.
Постоји разлика између њих. Видео-контролер управља радом целе графичке картице и
обезбеђује синхронизацију рачунара са видео подсистемом. Радом осталих делова управља
преко сопствене магистрале која се простире кроз целу графичку картицу. Док видео-
контролер уме да генерише графику, он није у стању да је сам генерише, и зато увек мора да
се ослања и на централни процесор (CPU). Ако контролеру додамо и независно генерисање
графике, обраду графике (графичка акцелерација), онда се заправо добија један процесор, који
се назива као графички процесор, видео процесор или GPU. Он је данас моћан процесор који
ради по другачијем принципу уодносу на CPU, али се по сировој снази може поредити са
снагом CPU-а.
 За сваку графичку картицу је битно да има посебну RAM меморију, која се зове као видео-
меморија или видео-RАМ. Иако је картица интегрисана, она мора да позајми део системске
DRAM меморије. У видео-меморији се чува слика коју монитор у датом тренутку треба да
приказује. Централни процесор пошаље податке GPU у смислу шта треба приказати, а GPU
формира слику која треба да буде приказана на монитору и похрањује је увидео-меморију.
Ова слика се чува у облику дво-димензионалне матрице. Старије картице су имале 1,2 или 4
MB-а видео-меморије, међутим, данашње картице имају барем 512 MB-а, а често се виђа
икартица са 1, 2 или чак 4 GB-а видео RAM-а. Постоји и још једна ставка, која се зове
ширина магистрале видео-меморије. Ова ставка представља ширину графичке магистрале
између GPU-а и видео-RAM-а, и мери се у битовима.
 Дигитално-аналогни конвертер (DAC или RAMDAC) је компонента за конверзију
дигиталне слике из видео-RAM-а у сигнале који су разумљиви. Будући да конекција између
рачунара и данашњих монитора не мора да буде аналогна, графичка картица ни не мора да
има овај чип, али многи произвођачи и даље користе ради компатибилности. DAC чип је
раније био посебан чип на графичкој картици, али је већ неко време интегрисан у GPU. DAC
има своју брзину која се мери у MHz, иуглавном износи 300-400 MHz. Све је брзина већа, то
већи број освежавања се може постићи за неку одређену резолуцију.
 Графичка картица је са централном јединицом повезана помоћу прикључка на системску
магистралу, чиме се повеже са системском магистралом матичне плоче.

4. Слика, цртеж, фотографија на екрану могу се представити помоћу више хоризонталних и

вертикалних линија, чији пресек чине тачке звани пиксели. Што је већи број линија на екрану
и пиксела што представља резолуцију, то је слика јаснија. Сваки пиксел се мора меморисати
 у рачунару, при томе не смемо заборавити да што је резолуција већа то више меморијског
простора је потребно за меморисање једне слике. Ово је још један разлог зашто графичка
картица треба да има сопствену меморију.
Број битова који се користи за кодирање једне боје пиксела (2 8, 216, 224) назива се дубина боје.
Данашњи рачунари раде са 32-битном графиком, што даје 2 32 ≈ 4.3 милијарди боја само за
један пиксел. На основу резолуције и броја битова за боје (дубина боја), може се израчунати
потребни меморијски простор за неку слику.

5. Елементи рачунара који обавезно морају имати хладњак су:

 Графичка картица
 Процесор
 Напајње
Милош Харангозо I/16