Андре-Мари Ампер

Биографија
Био је француски математичар и физичар. Рођен је 20. јануара 1775. године у
Лиону. Већ у раним годинама показивао је велики таленат за математику.
Отац се бринуо о његовом васпитању и стекао је знања из многих области.
После очеве смрти (погубљен на гиљотини 1793. године) давао је часове
математике. Од 1802. године је био професор физике и хемије у
Политехничкој школи у Паризу, затим је држао катедру физике у Бургу, а од
1805. године – катедру математике у париској Политехничкој школи.
Наполеон га је поставио за инспектора на универзитету. Године 1814.
изабран је за члана Француске академије наука, а 1824. године постаје
професор. Године 1802. у Лиону, написао је дело «Разматрања о
математичкој теорији игре» («Considerations sur la theorie mathematique du
jeu»)

Умро је 10. јуна 1836. у Марсељу. Име му је уврштено у списак највећих

научника Француске, који се налази у приземљу Ајфеловог торња. Јединица
за јачину електричне струје је добила назив по њему. Андре-Маријев син,
Жан-Жак Ампер (1800—1864), био је познати филолог.

Његова смрт је такође последица расејаности. Враћао се кући по великом

невремену и био је скроз мокар иако је имао кишобран. Кад је стигао кући,
мокар кишобран је ставио поред себе у кревет и заспао. Убрзо затим је добио
јаку упалу плућа.

Сматра се једним од најрасејанијих људи у историји. О томе постоје бројне

анегдоте. Једне вечери се вратио кући касно и слуга га није препознао у
мраку, па је рекао: “Нема господина код куће.“ Ампер је одговорио: „Ништа,
онда ћу се вратити сутра.“ Отишао је не сетивши се да је то његова кућа.

Џејмс Максвел назвао је Ампера „Њутоном електрицитета“.

 Научна делатност
Ампер је математички  дефинисао електромегнетизам и назвао га
електродинамиком. Уочио је да једна стуја има утицаја на другу; као и да два
магнета утичу један на други. Отуда је почео да ове две појаве посматра као
сличне. Установио је да се два паралелна проводника кроз која тече струја
привлаче ако су смерови струја у њима исти, а одбијају ако су струје
супротног смера. Овај резултат је уобличио у Ампров закон који описује
кружно магнетно поље које се ствара око проводника кроз који протиче
струја. Такође је иновирао соленоид. Један је од првих пионира у пољу
телеграфије.

Области у којима је Ампер обавио значајна истраживања су математика,

механика и физика. Највећи истраживачки рад у физици обавио је у области
електродинамике. Године 1820. установио је правило за одређивање правца
дејства магнетног поља електричног проводника на магнетну иглу, познато
као Амперово правило. У бројним огледима испитивао је узајамно деловање
магнета и електричне струје; за ову сврху изумео је низ инструмената;
утврдио је да Земљино магнетно поље утиче на покретни проводник са
електричном струјом. Исте године је открио узајамно дјејство две електричне
струје, срочио закон за ту појаву (Амперов закон), развио теорију магнетизма
и предложио коришћење електромагнетних процеса за пренос сигнала.

Ампер је сматрао, да је узајамно деловање магнета последица узајамних

деловања тзв. кружних молекулских струја унутар магнета које стварају
магнетна поља као мали танки магнети, или магнетни листови. Ова изјава
позната је као Амперова теорема. Према томе, велики магнет, састоји се из
низа елементарних магнета. Ово је суштина дубоког убеђења научника да
магнетизам потиче од електричне струје и да је у тесној вези са
електрицитетом.

Године 1822. Ампер је открио магнетно дејство соленоида (струјног калема),

одакле је проистекао закључак о истоветности магнетног поља соленоида и
магнетног поља сталног магнета. Тако се родила идеја да се створи јаче
магнетно поље помоћу гвозденог језгра, смештеног унутар соленоида.
Године 1826. доказана је теорема о циркулацији магнетног поља. Године
1829. Ампер је изумео комутатор и електромагнетни телеграф.

У механици му приписују формулацију појма кинематика.

Године 1830. увео је у употребу научни појам кибернетика.

Захваљујући свестраном таленту Ампер је оставио трага и у историји развоја

хемије, која му додељује једну од почасних страница и сматра га, заједно са
Авогадром, аутором важног закона савремене хемије.

У част научника јединица јачине електричне струје названа је ампер, а

одговарајући мерни инструмент – амперметар.

Нека Амперова истраживања тичу се ботанике, а такође и философије.