Вернер Сименс

Вернер Сименс, је рођен 13. децембра 1816. године, у Ленти, у близини

Хановера, данашња Немачка, на породичномимању свога оца, Кристијана
Фердинанда Сименса. Он је четврто од четрнесторо деце, колико су његова
мајка, Елеонора Дајхман, и његов отац изродили. Иако је породица Сименс
припадала имућнијем слоју становништва, због економске кризе, која их је
захватиладвадесетих година деветнестога века, нису могли да пруже
прикладно образовање својој деци. Млади Вернер Сименс је 1834. године био
приморан да напусти Гимназију, коју је похађао, иако још није
биодипломирао, и да се прикључи Пруској војсци. Ступио је у трећу
регименту артиљериског пука у Магдебургу. Његова војна каријера је била
успешна, на војној академији је наставио своје школовање, употпуно своја
знања изфизике, а постаће и официр. Као официр од 1838-1840 године,
налазио се у Магдебургу. У том кратком временском интервалу,изгубио је
мајку, која је умрла 1839. године и оца који умире следеће 1840. године. Већ
следеће године, 1841. Вернер Сименс једошао до својих првих научних
открића.

Научна и пословна каријера

Сименсово прво научно откриће је, поступак познат као галваностегија, које
је открио 1841. године. Он је до овогпроналаска дошао у затвору у
Магдебуршкој тврђави, у који је доспео због учешћа у дуелу са другим
официрем, уз помоћ једногапотекара који му је допремао потребне
хемикалије успешно је извшио експеримент. Ово је биопочетак његове
научне каријере. Преселио се у Берлин 1842. године, и наставио да се
активно бави науком. Вернеров брат, Вилхем ће успети да прода овај
проналазак у Енглеској за 30.000 марака. Тих четрдесетих година, Сименс се
активно бавио телегафима, као војник био је свестан значаја брзине
преносаинформација, али и спорости и недостатака које има тада коришћени
телеграф, енглеског проналазача Чарлса Витстона. Вернерје на основу
једноставних материјала унапредио постојећи телеграф, он каже да је његов
телеграф јендоставан, користи самоједну жицу и има дирке као клавир. То је
била 1847. година а његов електромагнетски телеграф јефункционисао на
следећи начин, на кружном ободу кућишта отпремника и пријемника били су
уписани знакови. Слањем струје, при одређеном положају у отпремнику,
казаљка у пријемнику скакала је и заустављала се на истом положају као и
отпремник, који је одговарао индетичном знаку. Те, 1847. године изумео је и
једну машину/пресу помоћу које се жице облагале гутаперком(осушени
млечни сок неких врста дрвећа), захваљујући томе жице су се могле развући
жице на дуже релације.7За израду телеграфа био му је потребан мајстор, неко
ко је вешт у изради механичких направа. То је био Јохан Георг Халске,
прецизни механичар, који је одушевљен новим проналаском, напустио
претходни посао и њих двојица су основалирадионицу са десет запослених,
октобра 1847. године. Помогао им је и Вернерова рођак Јохан Георг Сименс
који је пружиоизвесна новчана сретсва. И тако је фирма "Сименс & Халске"
започела са радом. Фирма је започела са својим радом у време велике
економске кризе, која је почела 1846-1847. године, каопољопривредна,
наставила се као индустријско-финансијска, а завршила као политичка и
револуционарна. Нагли скок ценежитарица, социјални немири. У Берлину је
21. априла 1847. године избила "буна због кромпира" која је трајала три дана.
Нередаје било и у другим градовима. Али, без обзира на кризу у којој се
Немачка налазила, фирма Сименс & Халске је успешно пословала. Већ 1848.
годинедобили су велику пословну понуду. Требали су да изграде телеграфску
линију дугу 500 километара, између Франкфурта иБерлина. Они су то
успешно извели, и то у рекордном времену. Тако да је избор пруског краља
Фридриха Вилхема IV за цара,28. Марта 1849. године, уживо преношен. О
овоме се брзо прочуло, тако да је млада компнија добијала пословне понуде
са свихстрана. Иако су жице биле изолиране гутаперком, долазило је до
честих кварова. Због тога је 1851. године, Вернер Сименспронашао
ефикаснији начин изолирања, на гутаперк се наноси оловни плашт, те је на
овај начин дошло до израде првих кабловакоји су се могли полагати и у воду
и у земљу. Године 1851. фирма склапа један велики уговор са Русијом. Руски
цар Николај Први је био изузетно заинтересован запобољшање комуникација
у својој земљи, и овим уговором долази до пробоја фирме на међународно
тржиште. Прво ћенаправити телеграфслу линију Москва-Петерсбург, па
Петерсбург-Кронштат, а у јеку кримског рата, добили су посао да
направелинију до Севастопоља. Руски посао је преузео Сименсов трећи брат
Карл. Долазило је до честих кварова на мрежи, али када је Вернер Сименс
изумео справу тзв. Тартар галванометар, који јемогао одмах да лоцира где је
дошло до квара, трошкови поправке су се смањили а сама поправка
убрзала.Компанија Сименс & Халске се захваљујући везама Вернеровог
брата, Вилхема укључује и на Британско тржиште.Вилхем Сименс је са
фирмом Newall & co, успешно пословао, заједно су поставили поморски
кабал од Сардиније до Алжира.13Посао у Британији се успешно развијао,
фирма Сименс & Халске је 1863. подигла своју фабрику каблова поред
Вулвича.Компанија Сименс & Халске се убрзо разилази са фирмом Newall &
co, и долази и до већих проблема. Посао постављаподводног кабла између
Шпаније и Алжира је доживео несупех. Халске 1867. године напушта фирму,
пријатељски су серазишли. Фрима мења име у Браћа Сименс. Такође дошло
је и до унутрашње реорганизације фирме, до тог тренутка фирма
језапошљавала само чланове породице али то је успоравало развој и долази
до промене и запошљавају се истакнути инжињери истручњаци. Али и поред
кризе у којој је фирма била, браћа Сименс настављају са успешним научним
радом. Вернер и Вилхемсу успели да усаврше процес производње челика,
1868. године на седници Хемијског друштва у Лондону представиће Сименс-
Мартенову пећ. Сименсова фирма убрзо склапа један велики пословни
пројекат, у питању је била изградња телеграфске Индоевропскетелеграфске
линије, од Лондона до Калкуте. Ова телеграфска линија је била од великог
значаја за британску власт. Изградња јепочела 1867. Године, прво је
успостављена веза Црвеног мора, искрсло је и неколико политичких
проблема у међувремену, Персијанци су тражили превише новца да би линија
прошла кроз њихову територију, а британцима није одговарало што
линијапролази кроз Русију, проблеми су успешно решени и 1870. године
линија је почела са радом и радиће све до 1931. Године.Браћа Сименс су
уложила доста новца у посао везан за трансконтиненталне куминикације и
постављање трансатлантскогкабла, дизајнирали су и брод за постављање
каблова који је назван „Фарадеј“, али конкурентске фирме су их сузбиле у
овомпослу.16Поред рада на побољшању комуникација, Вернер Сименс је у
међувремену радио на електричних мотора, 1866. годинедпшао је до једног
великог открића, открио је динамо-електрични принцип, уз помоћ ове
машине могао је да произведе јачуструју, његова прва динамо машина је
имала снагу само 50 вати али то ће се појачати. Ова машина је отворила
многемогућности, могла се користити за осветљење, уместо мотора... Али
тржиште је већ било преплављено моторима саунутрашњим сагоревањем и
едисоновим сијалицама.17Сименсова фирма је била у успону, 1879. године је
произведена прва електрична локомотива, а 1880. године јепрефстављен први
електрични лифт. А и продаја динамо машина је цветала, 1892. године
Сименсова фирма је производила 1000динамо машина годишње и стицала
велику зараду.
Последње године и смрт
Вернер Сименс је био активан и последњих година свог живота. Наставио је своја
истраживања и промовисање својихпроизвода на међународним научним скуповима.
Године 1888. произведен је у племство. Управу над фирмом је 1890. Годинепрепустио
свом брату Карлу и синовим а Вилхему и Арнолду.Вернер Сименс је 1889. године, почео
да пише своја „Сећања“, која ће завршити 1892. године, дело ће бити објављеноубрзо
после његове смрти. Вернер Сименс је умро 6. Децембра 1892. године, иза себе је оставио
велику компанију, и још већанаучна открића.