RAZVOJ U ODRASLOM DOBU I STARENJE

1. Zašto se psihologijom odraslog doba i starenja psiholozi bave tek par decenija

Naucno proučavanje razvoja odraslih i starenja je novo jer se u prošlosti pretpostavljalo da su teme
stabilnosti. Takode, u prošlosti je bio veoma mali broj starijih građana, pa je starenje bilo manje važno
pitanje. Broj starijih ljudi u populaciji dramatično se povećao od početka XX veka, pre svega kao
posledica smanjenja preranog umiranja.

2. Objasniti poreklo i ulogu tzv. eksplozije stare generacije?

(Koji je uzrok populacijske eksplozije među starijima?)

Na sastav populacije, pa i na eksploziju starije generacije deluju migracije, promene u fertilitetu i

mortalitetu.

Većina useljenika provode detinjstvo u svojoj domovini i migriraju kao mladi odrasli ljudi, pa je veliki
njihov demografski uticaj na prosečnu starost populacije. Na eksploziju starije generacije uticala je i
povećana stopa fertiliteta u jednom razdoblju tzv. "baby boom" 19471967 i smanjena stopa mortaliteta.

3. Šta je gerontologija?

Gerontologija je izučavanje pojava u procesu starenja od zrelosti do starosti, kao i izučavanje starijih
osoba kao posebne populacije.

4. Šta su "normativne životne krize"? Navedi primer.

Normativne životne krize su najveće promene u životu ordraslih, događaji koji pružaju velike mogućnosti
i velike rizike. To su dogadaji koji se nazivaju normativnim jer su karakteristični za većinu osoba u našem
društvu. Postoje kulturalne i generacijske razlike onoga što se smatra normativnim. Normativne
promene za većinu nas su stupanje u brak, radanje dece, početak karijere, gubitak supružnika kao i
odlazak u penziju.

5. Diskriminacija starijih samo zbog njihove starosti naziva se "ageism" (starosne predrasude).

6. Koja je razlika između razvojnih teorija i modela razvoja?

- Razvojna teorija opisuje i tumači promene u ponašanju koje nastaju s godinama kao i razlike u tim
promenama između pojedinaca ili grupa.

- Model razvoja opisuje mišljenje o tome kako se pojavljuje neki specifični razvojni proces ili kako je
takav proces organizovan.

Razvojna bi teorija trebalo da opiše i objasni tok intelektualnog razvoja pojedinca ili opadanja tokom
odraslog doba; takođe bi trebala moći učiniti isto za grupe kojima neki pojedinac pripada, kao što su
"Amerikanci", "muškarci" ili "žene" kao i "srednji sloj" ili "niži sloj". Osim toga, razvojna teorija treba da
objasni zašto se pojedinci mogu s godinama promeniti na različit način ili različitom brzinom i zašto se
različite grupe mogu različito menjati. Ukratko, razvojna teorija bavi se starosnim (dobnim) promenama.

7. Definicija starosti iz biološke, sociološke i psihološke tačke gledišta?

Biološka starost osobe je njen položaj u odnosu na preostalu očekivanu dužinu života. Sreéna osoba čiji
su vitalni organski sastavi u natprosečnom stanju mogla bi nadmašiti prosečnu očekivanu dužinu života.
Takva bi osoba imala biološku starost nižu od svoje hronološke starosti.

Socijalna starost osobe određuje procenu njenog položaja u životnom ciklusu prema prosečnim dobima
u kojima se dostižu različiti položaji. Ti su položaji odredeni kulturnim normama.

- Psihološka starost osobe pokazuje kako ona funkcioniše odgovarajući na zahteve okoline. Zavisno od
nivoa funkcionisanja, osoba može biti psihološki mlada ili starija od svog hronološkog doba.

8. Navedi teorijske pristupe u razvoju odraslih?

1. Bihejvioralni ili pristup socijalnog učenja

2. Psihoanalitički pristup
3. Humanistički pristup
4. Pristup individualnog razlikovanja
5. Atribucijski pristup
6. Dijalektički pristup
7. Pristup obrade informacija (podataka)

1 - Bihejvioralni ili pristup socijalnog učenja ovaj pristup usmeren je na sredinske odrednice ponašanja i
promene ponašanja, posebno ishode ponašanja u okolini -- nagrade i kazne. Ovaj pristup takođe pridaje
veliku važnost ulozi modeliranja ili oponašanja ponašanja osoba s kojima smo uspostavili emocionalnu
povezanost.

2 - Frojdova ili psihoanalitička teorija - psihoanalitička teorija usmerena je na emocionalne konflikte i

nesvense duševne procese. Emocionalni konflikti često su izazvani društvenim odgovornostima,
dužnostima ili stvarnošću koja nije u skladu sa sebičnim željama osobe (tj. porivima ida). Stoga se
psihoanalitička teorija često primenjuje na važnije prelaze u životu roditeljstvo, menopauza i smrt
supružnika. Erik Erikson koji je proširio psihoanalitičku teoriju razvoja od detinjstva do odraslih godina, u
svojim delima opisuje konflikte oko intimnosti, stvaralaštva i integriteta koje smatra najvažnijim temama
života odraslih.

3- Humanistički pristup - ovaj pristup usmeren je na motivaciju, posebno na više motive koji razlikuju
ljudsku vrstu od nižih životinja. Naglasak je na ličnom razvoju i "samo-aktualizaciji", koja se definiše kao
želja da se postane najbolja moguća osoba.

4 - Pristup individualnog razlikovanja - ovaj pristup je obično zastupljen u upotrebi psiholoških testova
kao što su testovi inteligencije ili upitnici ličnosti.

5 - Atribucijski pristup - ovaj pristup ističe da ljudi pripisuju dogadaje izvesnim uzrocima; oni mogu biti u
pravu ili ne, ali u svakom slučaju, njihovo ponašanje će najverovatnije biti funkcija njihovih atribucija.

6 - Dijalektički pristup - prikladan je za proučavanje ljudskog ravoja zato što je usmeren na promenu;
usmerava se na suprotnosti i protivurečnosti i na njihova eventualna razrešenja i sintezu. U svom
najpoznatijem obliku, dijalektički proces uključuje 3 stadijuma: tezu, antitezu i sintezu.

9. Navedi modele razvoja, podvrste i objasni ih?

1. Model stadijuma život odraslih predstavljen je kao niz podeljenih stadijuma.

2. Model kontinuiranog razvoja - kritikuje model stadijuma jer on može prekriti velike promene koje se
pojavljuju unutar nekog stadijuma i tako iskriviti sliku razvojnog procesa. Promena od jednog do drugog
stadijuma može biti tako nagla da bi definisati je samo kao znatnu promenu značilo propustiti bitno, a to
je pojava novog kvaliteta koji je nastao u novom razdoblju. Život nakon puberteta, nakon menopauze,
nakon penzije kvalitetno je drugačiji od pređašnjeg života.

3. Model trenda - podrazumeva postojanje razlika u osnovnim trendovima u razvoju odraslih.

Tri osnovna tipa modela trenda su: rast, stabilnost i opadanje.

Model rasta objašnjava razvoj u dečijem dobu - inteligencija se povećava, socijalne veštine i biološke
sposobnosti.

Model opadanja služi za opis razvoja odraslih - izvesne biološke sposobnosti opadaju, a neki smatraju da
opadaju i intelektualne sposobnosti. Model opadanja se može podeliti na model

"nepovratnog opadanja" koji opisuje obično, biološke opadanje i model "opadanja uz kompenzaciju" koji
se odnosi na opadanje biološke sposobnosti koje je ublaženo društvenim iskustvima s namerom
stvaranja stabilnih ili čak poboljšanih socijalnih veština.

- Skup činioca koji deluju na razvoj odraslih: normativni starosni uticaji, normativni istorijski uticaji i
nenormativni uticaji.

10. Normativni starosni (dobni) uticaji?

Normativni starosni uticaji su biološki i sredinski činioci koji su visokokorelirani sa hronološkim dobom.
Biološke varijable se odnose na menarhu, pubertet i menopauzu; druge se odnose na socijalizaciju i
sticanje normativnih dobnih uloga - polazak u školu, stupanje u brak i penzionisanje.

11. Normativni istorijski uticaji? Koji je njihov značaj za istraživanje?

To su događaji koje su iskusili mnogi ljudi u određenoj kulturi u određenom vremenu. Ti dogadaji mogu
biti sredinski, kao što su ekonomska kriza, rat, politička nestabilnost.. ili mogu biti biološki, kao što su
bolesti, zaraze, epidemije, zagađenje okoline. Biološki i sredinski dogadaji često medusobno utiču jedni
na druge.

U razvojnim istraživanjima, ti se uticaji nazivaju "generacijski" učinci ako deluju samo na jednu
generaciju i učinci "razdoblja" ako se javljaju u ograničenom vremenu, ali deluju na čitavu populaciju
koja im je izložena.

Istorijski normativni uticaji mogu preovladati u mladem i srednjem odraslom dobu, razvojna istraživanja
koja se bave životom odraslih sklona su istraživanju normativnih uticaja.

12. Nenormativni uticaji?

To su činioci koji mogu biti značajni u životu određene osobe, ali ih ne doživljavaju nužno svi ljudi.

To mogu biti povoljni dogadaji kao što je dobitak na lutriji ili postizanje uspeha na poslu ili nepovoljni
događaji kao što su nezaposlenost, razvod braka ili teška bolest.
MLAĐE ODRASLO DOBA

1. Događaji koje sociolozi najčešće navode kao prelaz u odraslo doba su:

1. Završetak školovanja
2. Zaposlenje i finansijska nezavisnost
3. Život odvojen od porodice
4. Brak
5. Roditeljstvo

2. Hogan i Mochizuki - ispitivanje oblika školovanja, rada i stupanja u brak u generacijama američkih i
japanskih muškaraca?

U oba društva, mlade su generacije mladih muškaraca školovanije pa se tako povećalo doba u kome se
završava školovanje. Međutim, produženje školovanja imalo je različite posledice u dva društva.

U Japanu, odlaganje završetka školovanja imalo je za posledicu odloženo zasnivanje radnog odnosa i
odloženo stupanje u brak, dok je u SAD posledica produženja školovanja bio povećan broj muškaraca
koji su se zaposlili i stupili u brak još za vreme školovanja. Preko 90% japanskih muškaraca najpre je
završilo školovanje zatim se zaposlilo i onda je stupilo u brak. Samo je 60% američkih muškaraca sledilo
ovakav obrazac škola-posao-brak.

Hogan i Mochizuki tvrde da su kulturne razlike u prelazu u odraslo doba povezane sa razlikama u
strukturi obrazovnog sastava i tržišta rada u dve zemlje, zajedno sa razlikama u porodičnoj strukturi i
vrednostima.

3. Hogan - istraživanje na srednjoškolcima da bi odredio doba u kome su očekivali da će doživeti 5

događaja koji se uzimaju kao znakovi ulaska u odraslo doba?

Dogadaji koji se uzimaju kao znakovi ulaska u odraslo doba su: završetak školovanja, posao, napuštanje
porodice, brak i roditeljstvo,

Otkrio je da su težnje i očekivanja učenika o obrazovnom postignuću jako uticala na njihove planove
vezane za druge dogadaje. To je naročito važilo za žene jer su one, kako je Hogan pretpostavio, bile
svesne veće potrebe žena da usklade obrazovanje i posao sa porodičnim obavezama.

Hogan je takode ustanovio da su se očekivanja učenika razlikovala zavisno od socioekonomskog porekla i

rasne pripadnosti.

- Učenici nižeg socioekonomskog porekla očekivali su da ée doživeti svih pet događaja u ranijem dobu
nego što su to očekivali učenici višeg socioekonomskog porekla.

- Sto se tiče rasne pripadnosti, crnci su očekivali da će im trebati duže vremena da završe formalno
školovanje nego belcima. I crni muškarci i crne žene očekivali su da će živeti sa svojom izvornom
porodicom duže nego belci. Cmci su takođe očekivali da će stupiti u brak u kasnijem dobu nego belci.
Manji deo crnih žena s niskim obrazovnim očekivanjima predvideo je da će imati prvo dete ranije nego
belci.

- Tvrdeći da roditelji preko svojih očekivanja i težnji o vremenskom rasporedu dogadaja utiču na ulazak
svoje dece u odraslo doba, Hogan je pitao roditelje, kao i učenike, kad očekuju da njihova deca dožive
pet događaja. Utvrdio je da su roditeljski uticaji bili najjači u odnosu prema braku i roditeljstvu te da su,
kao što se moglo i očekivati, roditelji s višim obrazovanjem očekivali da im deca kasnije napuste dom i
zaposle se zato što su očekivali da se duže školuju. Roditelji koju su se ravnopravnije odnosili prema
polnim ulogama očekivali su da se njihove kćeri duze Skoluju i da napuste roditeljski dom pre braka.
Roditelji koji su se tradicionalnije odnosili prema polnim ulogama očekivali su da im se kćeri kraće
školuju i da ostanu kod kuće sve do braka.

Da bi proverio jesu li se očekivanja učenika ostvarila, Hogan je povezao njihova očekivanja s obzirom na
najviši postignut obrazovni nivo s njihovim porodičnim stanjem 18 meseci nakon prikupljanja podataka.
Učenici koji su izjavili da bi bili zadovoljni sa srednjoškolskim obrazovanjem ili manje, imali su više izgleda
da stupe u brak ili postanu nevenčani roditelji od učenika koji su imali veće obrazovanje i težnje i
očekivali da će završiti školovanje u kasnijem dobu. Osim toga, ocekivanja majki o završetku školovanja
bila su povezana s porodičnim stanjem; majkama koje su očekivale od svojih kćeri da završe samo
srednju školu, kćeri su u većoj meri bile udate ili roditelji.

Tako su nalazi potpuno poduprli Poganovo predviđanje da obrazovna očekivanja utiču na planove
adolescenata o vremenskom rasporedu ostalih događaja.

4. Erikson kriza identiteta?

Erikson je uveo pojam “kriza identiteta" da bi opisao peti od osam stadijuma kroz životni vek

Kriza identiteta može nastati za vreme adolescencije kao odgovor na brze telesne i emocionalne
promene koje se pojavljuju u kombinaciji sa rastućim društvenim očekivanjima o odraslom ponašanju.
Adolescent mora u raniji identitet deteta ugraditi važne karakteristike kao što su novi telesni izgled, nove
sposobnosti, novi osećaji i nove uloge. Adolescent koji uspe upotpuniti skladnu celinu ovim
karakteristikama postiže novi nivo ego identiteta. Adolescent koga savladaju promene koje se pojavljuju
i raspon raspoloživih mogućnosti doživljava raspršenje identiteta.

Iako se kriza identiteta najčešće povezuje sa adolescencijom, Erikson smatra da pitanje identiteta ostaje
važno tokom čitavog odraslog doba. Whitbourne je predložio da bi bilo korisnije razmišljati o potrazi za
identitetom kao procesu koji traje čitavog života nego kao zasebnom stadijumu ili fazi.

5. Marcija - 4 kategorije stanja identiteta?

Marcija govori da se identitet može proučavati u okviru 4 kategorije stanja identiteta. Stanje identiteta
procenjuje se pomoću intervjua kojim se procenjuje da li je ili nije odrasla osoba prošla kroz razdoblje
istraživanja i nakon toga preuzela obaveze u svakom od 5 područja: zanimanje, vera, politika, stavovi o
polnim ulogama i stavovi o polnim odnosima.

1 - Osobe otvorenog identiteta istražile su višestruke mogućnosti izbora i razvile su čvrste odluke o
ciljevima, vrednostima i verovanjima.
2 - Osoba u stanju odlaganja aktivno traži izbor između mogućnosti u pokušaju da preuzme neke
obaveze.
3 - Osoba svrstana kao isključena nikad nije ozbiljno razmatrala mogućnost izbora, ali je ipak preuzela
neke obaveze s obzirom na svoj identitet.
4 - Osoba u stanju raspršenja identiteta nije preuzela niti jednu čvrstu obavezu i ne pokušava ozbiljno to
učiniti.

6. Waterman - studentske godine značajne za razvoj identiteta?

Waterman je sproveo nekoliko istraživanja uzimajući u obzir stanje identiteta prema Mariciji te je otkrio
da su studentske godine naročito značajno vreme za razvoj identiteta. Razvrstavajući pojedince s
obzirom na nekoliko različitih područja identiteta (zanimanje, verski, politički i polni identitet), Witerman
je utvrdio da su godine studiranja olakšale razvoj identiteta u području zanimanja. Međutim, studiranje
je manje uticalo na politička uverenja ispitanika. Mnogi su studenti završili studije bez ikakve jasne
političke ideologije. Osim toga, iako nisu nadene nikakve razlike izmedu studenata različitog pola s
obzirom na stanje identiteta u zanimanju i političkim uverenjima, žene su imale više izgleda postići stanje
ostvarenog identiteta u svojim stavovima prema predbračnim polnim odnosima i polnim ulogama.

Podaci o uzorcima ljudi koji nisu pohadali studije su dosta ograničeni. Medutim, utvrđeno je da su mlade
zaposlene osobe češće razvrstane u kategoriju ostvarenog identiteta nego studenti.

7. Sta prema Eriksonu predstavlja prelazak u odraslo doba?

Prema Eriksonu, stadijum prisnosti naspram stadijuma osamljivanja označava prelaz u odraslo doba.

Da bi postigla prisnost, osoba mora uspostaviti blizak, uzajamno zadovoljavajući odnos sa drugom
osobom. Erikson je definisao prisnost kao „sposobnost obavezivanja na konkretne veze i zajednice i
sposobnost razvijanja etičke snage da se istraje u takvim obavezama",

Prema Eriksonovom gledištu, prisnost ne mora biti telesna ili polna. Ona postoji u bilo kom odnosu koji
uključuje emocionalno obavezivanje između dvoje odraslih. Prisnost podrazumeva zajedništvo dva
identiteta, ali dopušta svakoj osobi slobodu da ostane pojedinac. Osamljivanje se pojavljuje kad su
odbrane pojedinca previše krute da bi dopustile zajednicu sa drugom osobom.

8. Kahn i saradnici - ispitivanje odnosa između razvoja identiteta u mlađem odraslom dobu i prisnosti
određene uspostavljanjem i održavanjem bračnih odnosa u srednjem dobu?

(Da li je na osnovu pokazatelja o razvoju identiteta moguće predvideti bračni status?)

Utvrđeno je da se na temelju identiteta u mladem odraslom dobu moglo predvideti buduće bračno
stanje i muškaraca i žena, ali na različit način.

Bilo je verovatnije da ée muškarci slabog identiteta ostati neoženjeni. S druge strane, žene slabog
identiteta imale su jednake izglede da se udaju kao i žene jakog identiteta u mladem odraslom dobu.

Razlika je bila u većim izgledima žena slabog identiteta da dožive razvod braka. Identitet nije imao puno
veze sa stabilnošću braka ispitanih muškaraca.

Na temelju identiteta mogle su se takođe predvideti izjave ispitanika o zadovoljstvu i sreći u srednjem
dobu; naročito za muškarce. Identitet u mladem dobu bio je povezan sa zadovoljstvom muškaraca sa
njihovim zanimanjem i životnim standardom u srednjem dobu; identitet je takođe bio značajno povezan
sa srećom u srednjem dobu. Bilo je manje značajnih korelacija izmedu identiteta žena u mladem dobu i
životnog zadovoljstva i sreće u njihovom srednjem dobu.

9. Rodžers - proučavanje prisnih odnosa?

Rodžers je analizirao elemente zajedničke prisnim odnosima u svakom dobu. Pronašao je da takvi odnosi
imaju 4 zajednička činioca.
Prvo, utvrdio je postojanje uzajamnog obavezivanja, obavezivanja na zalaganje oba partnera za
razvijanje odnosa.

Drugo, postojala je smislena komunikacija.

Treće, propala su očekivanja koja nisu bila utemeljena na stvarnim željama pojedinaca u odnosu. Ciljevi I
potrebe odnosa bili su određeni prema potrebama i željama partnera, a ne prema društvenim ili
roditeljskim očekivanjima.

Četvrto, razvio se identitet kod oba partnera.

Idealno, kako se partneri podjednako razvijaju, tako jača i sam odnos. Svaki partner ohrabruje i podržava
razvoj drugog.

10. Sternberg i Barnes - triangularna teorija ljubavi?

Triangularna teorija ljubavi sadrži 3 komponente: prisnost, strast i odluku o obavezivanju.

Posmatraju se kao tri tačke trougla.

1 - Prisnost je emocionalna komponenta ljubavi. Ona uključuje deljenje sebe, brigu o dobrobiti drugoga,
prisno komuniciranje sa drugima kao i cenjenje drugoga.
2 - Strast je motivacijska i uzbudujuća komponenta čija se prava priroda razlikuje zavisno od prirode
odnosa. U polnom odnosu, ona uključuje želju za romantikom, telesnu privlačnost i polnu želju; u
odnosu roditelj-dete ona uključuje negu, podršku, podučavanje vladanje i
3 - Odluka o obavezivanju je kognitivna komponenta ljubavi koja uključuje dva dela: početnu odluku
osobe da voli drugu osobu i dugoročno obavezivanje na održavanje te ljubavi.

11. Dion I Dion -etničko-kulturalne razlike u društvenom shvatanju ljubavi?

Dion i Dion su ispitivali stilove ljubavi koji uključuju dimenzije slične Sternbergovim u grupi studenata
različite etničke pripadnosti i pola. U brojnim je studijama utvrđeno da žene naglašavaju emocionalne
vidove i duboku ljubav, slično Sternberg Ovoj dimenziji prisnosti: žene su se takode usmeravale na
logične i praktične vidove ljubavi, pri čemu je izbor partnera planiran prema racionalnim kriterijumima
kao što su društveni sloj ili sličnost društvenog porekla. Suprotno, muškarci su se često usmeravali na
neki erotični stil ljubavi, slično Sternbergovoj dimenziji strasti.

Dion i Dion su pretpostavili da možda postoji etničko-kulturalne razlike u društvenom shvatanju ljubavi,
posebno u zapadnoj naspram azijskih kultura. Ljubav je u zapadnim društvima često opisana kao da
uključuje intenzivne emocije i telesnu privlačnost, a osobe u paru se toliko usmeravaju jedna na drugu
da isključuju druge iz svog društvenog sveta. Azijska kulturna tradicija naglašava međusobnu povezanost
i međuzavisnost pojedinca u široj društvenoj mreži. Prema toj tradiciji, ljubav se može posmatrati kao da
se razvija više postepeno, osoba se usmerava na partnera kao na voljenu osobu, ali ipak ostaje pažljiva
prema svojoj široj mreži porodičnih odnosa.

Nalazi iz nekoliko ispitivanja azijskih studenata pokazali su stil ljubavi usmeren na duboku ljubav i
druženje. Takođe, azijski su se studenti više bavili pragmatičnim vidovima ljubavi, održavajući tako više
planski i racionalni način u odabiru partnera i stila ljubavi.

12. Prisnost kao dinamički proces?

Za vreme trajanja jednog prisnog odnosa mogu se menjati obrasci odnosa u paru zato što se dva
pojedinca nastavljaju razvijati i zato što se menjaju načini komunikacije i rešavanja sukoba.

Huston, McHale i Crouter ispitali su osjećaje i obrasce ponašanja venčanih parova tokom prve godine
braka. Promene u subjektivnim osećajima tokom prve godine braka sledile su dosledan obrazac. Na kraju
prve godine, muževi i žene bili su manje zadovoljni obrascima svojih međusobnih odnosa, ljubavlju i
bračnim životom uopšte. Ukupan broj aktivnosti u kojima je par zajednički učestvovao nije se značajno
promenio, ali promenila se vrsta aktivnosti. Najveću je promenu činio povećan broj svakodnevnih
zadataka, dok se broj aktivnosti slobodnog vremena smanjio za 20% tokom godine.

Najizrazitija promena koju su autori otkrili bila je u društvenom i emocionalnom ponašanju.

Najveća je promena bila smanjenje broja izgovorenih izraza kojima su partneri ugađali jedno drugome,
na primer davanje komplimenata itd. Supružnici su provodili manje vremena razgovarajući o svom
odnosu.

13. Uključivanje u zajednicu?

Osim održavanja ravnoteže između identiteta i prisnosti u svom ličnom životu, mladi se odrasli suočavaju
sa zadatkom određivanja svojih odnosa sa širom zajednicom. Mladi odrasli postaju uključeni u širu
zajednicu na mnogo načina: imaju zakonska prava, vrše javne dužnosti i glasaju, plaćaju poreze i
podvrgavaju se državnim uredbama o radu; preuzimaju odgovornosti za porodicu koje ne bi mogle biti
ispunjene bez potpore zajednice.
SREDNJE GODINE

1. Odredivanje srednjeg doba? Zašto je teško odrediti period srednjih godina?

- Srednje doba određujemo kao razdoblje koje počinje izmedu 35 i 40 godina, a završava se izmedu 60 i
65 godina.

- Teškoće u određivanju i raspravljanju o srednjem dobu delimično se mogu pripisati činjenici da je

srednje doba u ljudskom životnom ciklusu pojava 20. veka. Srednje doba, kao razdoblje u životnom
ciklusu, uglavnom je rezultat velikih bioloških i društvenih promena.

Prvo, prosečni životni vek se znatno produžio tokom 20. veka, tako da danas pojedinci obično žive i posle
razdoblja poznatog kao srednje doba.

Drugo, stadijum praznog gnezda, koji se obično javlja nakon što deca napuste roditeljski dom, relativno
je nova pojava u porodičnom životnom ciklusu. S produženjem očekivanog trajanja života, smanjenjem
veličine porodice i smanjenjem razmaka u radanju dece, prosečni par danas može očekivati da će živeti i
dvadeset godina nakon što se poslednje dete odseli.

2. Najvažniji razvojni zadaci srednjeg doba po Eriksonu? (generativnost i stagnacija)

U teoriji Erika Eriksona ljudi se u srednjem dobu suočavaju sa izborom izmedu generativnosti i
stagnacije.

Generativnost je širok pojam koji obuhvata roditeljstvo (i radanje i odgoj dece) i većinu onoga što
smatramo produktivnošću“ ili ,,kreativnošću". Pojedinac generiše (stvara) proizvode (radi naporno i sa
učinkom) i zamisli (kreativan je). Težnja je osobe da bude najbolja moguća, kao roditelj, supružnik,
građanin itd. Erikson je predložio da se u generativnost takođe uključi opšta briga za okolinu i potreba da
se Zemlja sačuva, umesto da se iscrpi, za buduće naraštaje.

Ako osoba ne uspe .generisati“ (stvarati), ako nema ličnog razvoja, tada se javlja negativna odlika koju
Erikson naziva stagnacijom.

3. Havighurst I razvojni zadaci srednjeg doba?

1. Prihvatanje i prilagođavanje na fiziološke promene u srednjem dobu

2. Postizanje i odžavanje uspešnosti u svom zanimanju
3. Prilagodavanje ostarelim roditeljima
4. Pomaganje deci adolescentima da postanu odgovorne i srećne odrasle osobe
5. Odnošenje prema supružniku kao osobi
6. Preuzimanje društvene i građanske odgovornosti
7. Aktivno provođenje slobodnog vremena

4. Generacija u sendviču?

Odrasla osoba upravo u srednjem dobu postaje svesna da je i roditelj i dete. Sredovečni su ljudi stesnjeni
u ,,sendviču" izmedu svoje dece u adolescenciji ili u mlađem odraslom dobu i svojih ostarelih roditelja.
Brody ovu pojavu spominje kao „škripa srednje generacije".

5. Roditeljska uloga u ranom i kasnom srednjem dobu?

Rano srednje doba

Mnogi roditelji u ranom srednjem dobu imaju decu adolescente koji su u procesu postizanja telesne
zrelosti, društvene aktivnosti i psihološke nezavisnosti. Utvrdeno je da su te promene kod adolescenta
povezane sa većim udaljavanjem u odnosu roditelj-dete kao i sa povećanim uticajem adolescenata na
donošenje odluka u porodici. Adolescentova potraga za identitetom i borba za samostalnošću utiče na
samo-percepciju i ličnu dobrobit roditelja. Verovatno je da će svi učinci biti ublaženi odlikama samih
roditelja. Videnje praznog gnezda pretpostavilo bi veće izglede da budu pogođeni oni odrasli koji su
puno psihološki uložili u svoju roditeljsku ulogu. Za razliku od njih, roditelji koji su puno psihološki uložili
u uloge izvan porodice (npr. profesionalnu ili društvenu ulogu) mogu biti manje pogodeni prelaznim
stresorima povezanim sa ulogom roditelja adolescenta.

Silverberg i Steinberg nalaze nešto potpore za ovu poslednju pretspostavku, ali ne i za prvu. To znači da
su oni roditelji koji nisu puno ulagali u svoju profesionalnu ulogu iskazivali jaču zabrinutost u srednjem
dobu, manje životno zadovoljstvo i učestalije psihičke simptome kako su njihova deca adolescenti
sazrevali. Međutim, ne znači da su oni roditelji koji su bili manje usmereni na svoju profesionalnu ulogu
ulagali više od drugih roditelja u svoju roditeljsku ulogu. Ulagati u svij posao ne podrazumeva ulagati
manje u svoju roditeljsku ulogu. Ulaganje u izvanporodične uloge pruža druge izvore zadovoljstva i ličnog
identiteta koji ublažava posledice sazrevanja vlastite dece i Širenje njihovog društvenog sveta.

Kasno srednje doba

Dok su odrasli u ranom srednjem dobu aktivno uključeni u pomaganje svojoj deci da izbore autonomiju i
identitet, kasno sredje doba može biti vreme za početak procenjivanja kako su deca sispala“. Roditelji
vide uspehe i prilagođavanje svoje odrasle dece. To bi trebalo biti vreme razmišljanja ne samo o njima“,
kao o odrasloj deci, već i omeni“ kao roditelju.

Pretpostavlja se da će roditelji koji misle da su njihova deca ,,ispala dobro" imati pozitivnu percepciju o
sebi i svom proteklom životu.

6. Šta su zaključili Ryffa i saradnici u svom istraživanju - dobrobit roditelja i prilagodenost / postignuća
dece?

Osećaj dobrobiti roditelja povezan je sa njihovom procenom društvene i lične prilagođenosti njihove
dece; to je utvrdeno i kod majki i kod očeva. Roditelji koji su svoju decu procenjivali srećnom i njihov
brak uspešnim, i sami su pokazovali viši stupanj psihološke dobrobiti. Medutim, neočekivan je bio nalaz
da je nivo dobrobiti roditelja bio slabije povezan sa njihovom procenom nivoa postignuća njihove dece u
obrazovanju ili zanimanju.

Što se tiče prilagođavanja dece, roditelji koji su bili uvereni da su njihova deca bila bolja od njih samih u
mladem odraslom dobu pokazivali su niži stupanj dobrobiti. Medutim, utvrđena je veća dobrobit
roditelja koji su postignuća svoje dece u obrazovanju ili zanimanju procenili većim od svojih vlastitih.

7. Ostareli roditelji i ko brine o njima?

Sto roditelji duže žive, to je veća verovatnoća da će postati zavisni od svoje sredovečne dece i da će oni
brinuti o njima duži vremenski period. Ako je starija osoba u braku, negu najčešće pruža supružnik. U toj
situaciji staratelj je takode starija osoba. Medutim. starije žene su uglavnom udovice ili žive same, tako
da i o njima neko treba brinuti. Zadatak pada na odraslu decu, naročito odrasle kćeri. Cantor je
potkrepila dokazima nešto sto ona naziva sastavom hijerarhijske nadoknade potpore". Pod tim smatra
da je potpora starijima aktivirana redom, od najbližih i najprisnijih odnosa do manje bliskih odnosa. Ta se
hijerarhija kreće od supružnika do odraslog deteta pa do daljeg rodaka ili suseda i, konačno, do
formalnih pomoćnih udruženja.

Budući da je više od polovine svih sredovečnih žena zaposleno, briga o ostarelim roditeljima može
predstavljati napor, posebno zato što žene u ovoj dobnoj skupini moraju takođe brinuti i o svojoj
vlastitoj porodici. Brody je nazvao žene u tom položaju „žene u sredini".

Većina roditelja ne živi sa svojom decom, ali kada je to slučaj, često se useljavaju nakon sto se najmlađa
generacija odselila. Brody to naziva ponovno popunjavanje praznog gnezda“.

8. Kakve oblike potpore odrasla deca najčešće pružaju ostarelim roditeljima?

Prvo, i najčešće, deca pružaju emocionalnu potporu - družeći se, razveseljavajući roditelja kada je
potišten, slušajući o brigama i strahovima.

Drugo, deca pružaju neposredne usluge kao što je obavljanje sitnih poslova, nabavka itd. Kada se radi o
starijima sa težim oštećenjima, to onda uključuje i dnevne aktivnosti kao što su kupanje, priprema
obroka i davanje lekova.

Treće, deca posreduju između starije osobe i formalnih uslužnih ustanova popunjavajući obrasce
zdravstveniog osiguranja, organizovanja dostave obroka u kuću i usluge prevoza. Pružanje novčane
pomoći i prihvatanje roditelja u vlastiti dom još su dve odgovornosti za koje odrasla deca veruju da bi ih
trebalo preuzeti u slučaju potrebe.

9. Koje vrste napora doživljava staratelj?

Najopštija vrsta napora je emocionalna: briga zbog zdravlja i sigurnosti roditelja i potreba prihvatanja
promena kod roditelja. Većina staratelja takode doživljava ograničenja u vremenu i slobodi; imaju manje
slobodnog vremena, teškoće sa korišćenjem godišnjih odmora i više sukoba na poslu. Kao posledica
potrebe za pružanjem nege mogu nastati i veći sukobi u starateljevoj vlastitoj porodici.

10. Postoje li pozitivne posledice staranja o roditeljima?

Mnogi staratelji navode osećaj samo-zadovoljstva povećanog samopoštovanja koje potiče iz saznanja da
ispunjavaju odgovornosti i da savladavaju lične izazove.

11. Menopauza i 3 stadija menopauze?

Menopauza je definisana kao prestanak menstruacije: standardna epidemiološka definicija u američkim i

evropskim studijama je dvanaest uzastopnih meseci bez menstruacije.

Srednje doba za poslednji menstrualni ciklus je izmedu 50 i 52 godine starosti, a 80% žena doživljava svoj
poslednji menstrualni ciklus između 45 i 55 godina. Prestanak menstruacije je deo dužeg razdoblja u
procesu starenja poznatog kao klimakterijum, što je razdoblje u kojem žene prelaze iz reproduktivnog u
ne-reproduktivno životno razdoblje.

3 stadijuma menopauze:

1 - Perimenopauza - odnosi se na neodredeno razdoblje obeleženo nepravilnim izlivima, smanjenom

proizvodnjom hormona i povećanim nivoom FSH.
2- Menopauza - 12 uzastopnih meseci bez menstruacije
3 - Postmenopauza - stanje nakon menopauze

12. Koji bi razlozi mogli biti povezani sa ranom pojavom menopauze?

Najčvršće utvrđeni faktor je pušenje cigareta: žene koje puše doživljavaju menopauzu godinu do dve
ranije od onih koje ne puše. Takode, žene koje su imale kraće menstrualne cikluse u mladem odraslom
dobu i žene koje nikada nisu bile trudne takođe doživljavaju menopauzu ranije.

13. Kulturalne razlike u doživljavanju menopauze?

Kulturalna raznolikost u simptomatologiji menopauze zabeležena je u istraživanju kojim su se

upoređivali simptomi u 3 različite populacije žena u SAD, Kanadi i Japanu (Avis i saradnici). Sve žene su
imale izmedu 45 i 55 godina.

Postoje značajne razlike u učestalosti navodenja talasa vrućine i osećaja depresivnosti. Učestalost većine
proučavanih simptoma bila je dosta manja kod japanskih žena: ovakvi su se nalazi zadržali u svim
satdijumima menopauze. Utvrden je niži nivo vazomotoričnih i psihičkih tegoba medu azijskim ženama u
menopauzi.

Osim različitih društvenih pogleda na menopauzu, zemlje se razlikuju i prema broju dece koje žene
imaju, telesnoj aktivnosti i ishrani. Na primer, japanske žene možda ne percipiraju promene u toploti kao
nešto posebno ili ih doživljavaju u manjoj meri zbog znatno manje količine masnoće u svojoj ishrani.

U društima u kojima žene stiču društvenu, versku ili političku moć u godinama nakon menopauze,
simptomi u menopauzi su minimalni. Na primer, žene iz Rajput kaste u Indiji imaju manje tegoba
menopauze od žena u SAD. To može biti posledica kulturalnih razlika. Rajput žene pre menopauze žive
povučeno, pokrivene velom. Nije im dozvoljeno da budu u društvu muškaraca osim vlastitog supruga.
Međutim, kad dosegnu menopuzu, kulturalni tabui o krvarenju i radanju dece više se ne odnose na njih,
tako da su oslobođene ograničenja povučenog života i mogu razgovarati sa muškarcima. Budući da se
njihov položaj nakon menopauze poboljšava, one taj događaj ne posmatraju sa zlom slutnjom.

U zapadnom društvu, koje veliča mladost i seksualnost, menopauza je zastrašujuća jer označava starenje
- nedostatak seksualne privlačnosti.

14. Dugoročne promene i menopauza?

Smatra se da hormonalne promene koje prate menopauzu utiču na druge telesne sastave.

- Osteoporoza, koja uključuje gubitak koštane mase, najveća je briga starijih žena. Najteža posledica
osteoporoze je povećan rizik loma kostiju, naročito u kuku.

- Često se ukazivalo na značajan porast srčanih bolesti kod žena nakon menopauze. Tako se kod
muškaraca bolest koronarne arterije razvija jednu do dve decenije ranije nego kod žena, zastupljenost
bolesti koronarne arterije postaje podjednaka kod muškaraca i žena u dobu oko 75 godina.

- Rak dojke je bolest jasno posredovana hormonima. Faktori, kao što su pojava menstruacije, trudnoća i
doba menopauze, koji su pokazatelji hormonalnog stanja, takode deluju na rizik raka dojke. Menopauza
je važna zato što su žene koje doživljavaju menopauzu u kasnom dobu izložene većem riziku raka dojke.

15. Objasni model krize?

• Model krize uglavnom se bavi promenama koje se događaju unutar pojedinca. Ovaj model predstavlja
razvoj kao prolazak kroz niz stadijuma, svaki stadijum je obeležen ličnim tipom krize koju pojedinac
doživljava i koju mora razrešiti da bi mogao uspešno napredovati do sledećeg stadijuma.

Krize se posmatraju kao normativni životni dogadaji koje doživljavaju svi pojedinci u odredenim
stadijumima razvoja.

Svaki se stadijum i njegova prateća kriza tipično odreduje javljanjem u određenom rasponu hronološkog
doba.

Osoba koja je najviše doprinela ovom razvojnom modelu je Erik Erikson, medutim, zanimljivo je to što on
ne naglašava srednje doba i ne zahteva pridavanje posebne pažnje krizi generativnosti naspram
stagnaciji koja se pojavljuje u srednjem dobu.

• Izraz ,,kriza srednjih godina postao je poznat zbog članka Elliota Jaquesa o krizi karijere kod umetnika.
U prikazu njihovog života Jaques je gotovo u svakom slučaju otkrio neku vrstu dramatične promene oko
35. godine. Utvrdio je da je u mnogim slučajevima razdoblju krize prethodilo saznanje osobe o vlastitoj
smrtnosti. Oni su so počeli više brinuti zbog vremena preostalog za život nego zbog vremena proteklog
od rođenja.

Neki su umetnici započeli svoj stvaralački rad u to vreme, drugi su odustali, a mnogi u mrli. U radovima
osoba koje su bile umetnici i pre i posle ove krize, obično su se pokazivale neke značajne promene.
Promena se često sastojala u intenzitetu, kako se strastvena nadarenost povlačila pred zrelijim i
promišljenijim oblikom umetnosti.

• Levinsonovo istraživanje o krizama koje se javljaju u sredjem dobu - Levinsonovo istraživanje bilo je
utemeljeno na 10-20 sati intervjua sa četrdeset muškaraca starosti od 35-45 godina. Ispitane su 4 grupe
zanimanja: rukovodioci, radnici, biolozi i romanopisci. Na osnovu podataka koje su ispitanici izneli,
Levinson je predstavio životni ciklus podeljen na 4 razdoblja:

1- detinjstvo i adolescencija
2- rano odraslo doba
3- srednje odraslo doba
4- kasno odraslo doba

Sa svakim razdobljem graniči se vreme nestabilnosti i razojne krize. Levinson posebno naglašava period
nestabilnosti za vreme ulaska u srednje doba. On tvrdi da postoje 3 zadatka povezana sa ovim kriznim
razdobljem:

1 - muškarac mora sagledati svoj život kao mlade odrasle osobe i preeniti šta je učinio,
2- mora se pomeriti ka ulasku u srednje doba i
3-mora se suočiti sa četiri para suprotnosti koje su izvor sukoba. Te 4 suprotnosti su: mlad napsram star,
razaranje naspram stvaranja, muško naspram ženskog i vezivanje naspram odvojenosti.

Levinson vidi ova razdoblja nestabilnosti kao usko povezana za odredeno starosno doba. Kaže da se
nestabilno razdoblje u srednjem dobu pojavljuje između 40. i 45. godine, a Levinson tvrdi da ono može
početi pre 38. ili posle 43. godine.

16. Objasni model prelaza?

Model prelaza odbacio je zamisao da su krize normativni razvojni dogadaji. Napredovanje kroz životni
vek radije je posmatrano kao većinom predvidljivo i uredno. Pojedinac sastavlja vremenski raspored
prema kojem očekuje dogadanje važnih životnih zbivanja koje je u velikoj meri utemeljeno na
društvenim dobnim normama. To znači da postoji društveno određen vremenski raspored za doba u
kojem se očekuje od muškarac i žena da stupe u brak, podižu decu, odu u penziju itd.

Začetnik ovog modela bila je Neugarten koja je proučavala delovanje dogadaja u srednjem dobu, kao što
su menopauza i prazno gnezdo, na ne-kliničke uzorke sredovečnih žena. U okviru modela krize, ti su
događaji bili tumačeni kao blisko povezani sa nastupom krize srednjeg doba. Medutim, Neugarten je
utvrdila da većina žena nije percipirala te događaje kao izuzetno traumatične: štaviše, ona nije utvrdila
niti da se ti događaji pojavljuju istovremeno s promenama u samo-percepciji, kao što bi to predvidio
model krize.

17. Zašto je zaključak nekih studija da je kriza srednjih godina uobičajena, a drugih da nije? (Koja je
razlika između modela prelaza i modela krize?)

Prvo, u okviru modela krize uglavnom je proučavana klinička populacija, osobe koje su tražile pomoć
zbog briga i problema. U okviru modela prelaza korišćene su nekliničke populacije.

Drugo, istraživanja u oba slučaja su upotrebljavala različite vrste mera - model krize je prvenstveno
utemeljen na podacima iz intervjua; model prelaza je dopunio podatke intervjua projektivinim
tehnikama i samo-iskazima ili samo-procenama životnog zadovoljstva i sreće. Kao posledica korišćenja
različitih instrumenata, rezultati dveju grupa su različiti. Grupa oko modela krize se uglavnom oslanjala
na opise studija slučaja; istrazivači modela prelaza ponekad su ponudili opšte samo-procene životnog
zadovoljstva i sreće kao potporu svojim stajalištima.

18. Objasni model lične istorije/priče?

Rosenberg - pojava krize srednjeg doba najbolje se može predstaviti u obliku priče koja osobi pruža način
oblikovanja i razumevanja dogadaja i iskustava koji čine tok njenog života. Pojedinci teže da osmisle ko
su i gde se uklapaju u svet organizujući svoju ličnu istoriju oko strukture priče. Kriza sredovečnosti
predstavlja srž priče oko koje se može graditi lična priča u određenoj tački životnog veka odrasle osobe.
Tema koja se nalazi u pozadini pripovesti o krizi srednjeg doba jeste da postoji prekretnica, jedno
razaranje stabilne, trajne istorije mladeg odraslog doba.

Bitno obelezje ovog gledišta je da je priča utemeljena u odredenom istorijskom vremenu i kulturi;
razumijevanje sebe je pod uticajem koteksta.

19. „Baby-boom“ generacija u srednjem dobu?

„Baby-boom“ generacija definiše se kao izuzetno veliki broj rodenih izmedu 1946. i 1964. godine.

Suprotno, roditelji osoba iz „baby-boom" generacije bili su deo neuobičajeno malog broja rodenih 1920-
ih i 1930-ih godina.

Tako se „baby-boom“ generacija obično posmatra u celini, takođe je preporučljivo posmatrati odvojeno
prve skupine (1946. do 1950.) i zadnje skupine (1961. do 1965.) vršnjaka iz ove generacije. „Baby-boom"
generacija je posebno zanimljiva za proučavanje sredovečnosti jer prve skupine sada ulaze u srednje
doba, a najmladi iz generacije roditelja upravo su izašli iz srednjeg doba.
Veličina „baby-boom" generacije izazvala je porast ponude mladih radnika, što je imalo nepovoljne
učinke na njihove plate, stope zapošljavanja i napredovanja na poslu. Suprotni uslovi tržišta rada brojne
generacije dece i generacije njihovih roditelja dovelo je do nekih predviđanja da će ova generacija biti
prva američka generacija siromašnija od svojih roditelja, naročito kada odu u penziju.

Medutim, pesimističan pogled ne uzima u obzir da lična i ekonomska budućnost pripadnika ,,baby
boom" generacije delimično leži u njihovim vlastitim rukama. Čini se da su oni doneli neke značajne
odluke u odnosu na svoj lični i porodični život. U poredenju sa generacijom roditelja, više pripadnika
,,baby-boom" generacije nije sklopilo brak, a više od onih koji jesu nema dece. Oni su imali manje dece i
češće su spajali podizanje dece sa zaposlenjem supruge da bi dopunili porodični prihod.

Kako pripadnici ..baby-boom" generacije budu ulazili u kasno srednje doba (55 do 64) godine, tako će
deo onih koji ne žive sa supružnikom dostići nove generacijske vrhunce. Procenjuje se da oko 30% prvih
skupina i 40% zadnjih skupina ove generacije neće živeti sa supružnikom u kasnom srednjem dobu.

Ne samo da pripadnici ove generacije imaju manje izgleda da budu u braku nego će imati i manje odrasle
dece.

Pripadnici ,,baby-boom“ generacije će verovatnije u kasnom srednjem dobu (55-63) više ličiti na
generaciju svojih dedova nego generaciju svojih roditelja po udelu osobe koje nikad nisu sklopile brak i
po postotku žena bez dece.

Ekonomisti kažu da su teškoće pripadnika ove generacije na tržištu rada dovele do njihovog donošenja
odluke da odlože ili izbegnu stupanje u brak, odlože podizanje dece, da imaju manje dece, i da se
supruge zapošljavaju u većoj meri. Neki ekonomisti tvrde da su te odluke o načinu života omogućile
pripadnicima ove generacije da postignu nivo prihoda uporedivu ili višu od one njihovih roditelja, uprkos
manje povoljnom tržištu rada.
STAROST

1. Podela ljudi starijih od 65 godina na 3 grupe?

Ljudi stariji od 65 godina mogu se podeliti u 3 grupe:

1-mladi-stari (65 do 75 ili 80)

2-stari-stari (75 ili 80 do oko 90)
3 - vrlo-stari ili,najstariji.stari“ (stariji od 85 ili 90)

2. Kako je Erik Erikson definisao starost?

Erik Erikson je definisao starost kao stadijum života u kojem pojedinac mora pokušati dovesti u
ravnotežu potragu za ego integritetom s osećajem očaja. Iz ovog sukoba može proizaći mudrost, ljudska
vrlina najčešće povezana sa starošću.

3. Studija o psihičkoj dobrobiti kod starijih osoba - Ryff?

Istraživanje govori kako se, u percepciji starijih osoba, menjaju važne dimenzije dobrobiti od srednjeg
doba do starosti.

U ispitivanju 171 osobe, sredovečnih i starijih muškaraca i žena, Ryff je zatražila od ispitanika da definišu
dobrobit. Zanimljivo je da su odgovori, s obzirom na starost i pol, bili usmereni ka drugim osobama. Tako
su osobe shvatale dobrotit kao povezanu s pažljivošću, saosećanjem i dobrim odnosima sa drugima.
Međutim, kao kriterijum uspešnog starenja, sredovečne su osobe naglasile samopouzdanje,
samoprihvatanje i samopoznavanje, dok su starije osobe naglasile prihvatanje promene, smisao za
humor i uživanje u životu.

4. Havighurst I razvojni zadaci starosti?

1. Prilagođavanje na opadanje telesne snage i zdravlja

2. Prilagođavanje na penzionisanje i smanjeni prihod
3. Prilagođavanje na smrt supružnika
4. Uspostavljanje jasne povezanosti s vlastitom starosnom grupom
5. Usvajanje i prilagodavanje društvenih uloga na fleksibilan način
6. Uspostavljanje zadovoljavajuće fizičke okoline za život

Na Havighurst Ovoj listi nedostaje zadatak suočavanja s vlastitom smrću.

5. Kakva sve zavisnost može biti u starijem dobu?

Može biti finansijska zavisnost, emocionalna i telesna (fizička), kao i strukturisana - zavisnost koju stvara
program socijalnih usluga posebno namenjenih bolešljivim starijim osobama.

6. Usamljenost starih ljudi?

Starijim ljudima je potrebna ljubav, naklonost i socijalna interakcija, baš kao i drugima. Emocionalna
reakcija na sve veću izolaciju je usamljenost, a uz telesnu zavisnost, to je jedan od najvećih strahova koje
ljudi povezuju sa starošću, Usamljenost je najveća nakon smrti supružnika, ali može biti i posledica
sredinskih činioca, kao što je opšta usamljenost gradskog života.
Usamljenost spada u problem zavisnosti zato što, sa starenjem, ljudi o čijoj emocionalnoj potpori osoba
zavisi sve su češće članovi vlastite porodice. Stariji ljudi vole razgovarati, raspravljati o dnevnoj politici,
primeniti svoje prošlo iskustvo na sadašnje probleme. S kim mogu razgovarati? Sto su stariji, to je
odgovor sve više ograničen na njihovu odraslu decu. Sa tačke gledišta starije osobe, to je samo još jedan
„teret“ koji svojim postojanjem nameću voljenom potomstvu. U strahu da ne budu smetnja, oni mogu
odabrati usamljenost.

7. Penzionerske zajednice?

Neki stari ljudi izlaze na kraj sa svojom usamljenošću i strahom da će postati zavisni od svoje dece tako
što se presele u penzionerska naselja. Većina stanara penzionerskih zajednica prilično su bogati ljudi koji
se odlučuju živeti u zajednici sa ljudima istih starosnih godina. Većina planiranih penzionerskih zajednica
je previše skupa. Starije osobe iz radničkog sloja umesto toga mogu se preseliti u jeftinija naselja
pokretnih domova za starije osobe koji pružaju slične usluge.

8. Istraživanje Longina upoređivanje stanara 3 tipa penzionerskih zajednica?

Longino je uporedio stanare 3 tipa penzionerskih zajednica:

1- zajednice sa punim uslugama,

2- 2- državne stanove za starije osobe i
3- 3 - neplanirane penzionerske zajednice koje su nikle u pojedinim područjima kao posledica
migracija penzionera u male zajednice.

U planiranim zajednicama s punim uslugama, stanari su bili stariji (prosečna starost 76 godina), bogatiji,
kao i zainteresovani za dobijanje usluga kao što su obroci, održavanje domaćinstva i zdravstvena nega

U javnim stanovima, stanari su uglavnom bile starije žene (prosečna starost 78 godina) koje su ranije
živele u istoj regiji, ali su potražile veću sigurnost i niže troškove u finansijski potpomognutom obliku
stanovanja.

U neplaniranim penzionerskim zajednicama, stanari su obično bili nešto mladi ljudi (prosečna starost 68
godina) čiji je glavni cilj bio uživanje u prirodnoj okolini.

Ovi nalazi potvrduju zamisao da stariji ljudi traže oblik stanovanja koji zadovoljava neke od njihovih
potreba zbog zavisnosti.

9. Migracijski obrasci penzionera - 3 tipa pokreta?

Migracijski obrasci penzionera mogu se svrstati u razvojnu perspektivu. Čini se da preovladavaju 3 vste
pokreta.

1- Prvi se pojavljuje ubrzo nakon što ljudi odu u penziju, ponekad na mesta na kojima su se prethodno
okupljali radi kratkih praznika, često odbrana da bi se pobeglo od surove klime. Ovo je obično pokret
prema nezavisnoj životnoj situaciji.
2- Drugi se pokret obično javlja kada ljudi dožive neki umereni oblik nesposobnosti, često da bi bili bliže
deci, ustanovi trajne nege ili čak da bi se vratili u zajednicu u kojoj su proživeli veći deo života.
3 - Konačni se pokret zbiva kad ljudi dožive tešku hroničnu nesposobnost i tada obično odlaze u
ustanovu za negu.

10. Domovi za negu?

Domovi za negu najviše služe starim-starima i vrlo-starima.

Ljudi se u većini slučajeva presele u domove za negu zato što oni ili njihove porodice osete potrebu za
okolinom koja može pružiti celodnevnu potporu i brigu koja se ne bi mogla osigurati kod kuće.

Ako je osoba teško bolesna, preseljenje će verovatno biti dobrovoljno. Medutim, sami stari ljudi, slično
kao i njihove porodice, često poriču emocionalne probleme i duševno propadanje, tako da se, u nekim
slučajevima, ljudi smeštaju u domove za negu tek nakon što je stručnom obradom utvrđeno da je osoba
postala opasna za sebe i za druge.

Ulazak u dom za negu ne znači prestanak interakcije sa prijateljima, decom i drugim rodacima.

Upravo suprotno, često se uspostavlja redovan obrazac poseta, pisama i telefonskih poziva. Na
intenzitet održanja veze s ljudima izvan ustanove mogu uticati izgledi stare osobe da bude otpuštena iz
doma. Ako postoji verovatnoća da će boravak u ustanovi biti kratak, osobe mogu činiti zajedničke
napore da bi ostale u čestim kontaktima. Takvo nastavljanje odnosa pruža nekoliko prednosti, smanjuje
se potreba prilagodavanja nužna za stariju osobu kao i za prijatelje i rodbinu kad se osoba vrati nazad u
zajednicu. Sa druge strane, dugoročni su korisnici više naklonjeni uključivanju u život ustanove da bi
ispunili praznine u društvenim područjima

Većina ljudi dolazi u dom za negu zato što više nisu potpuno sposobni da brinu o sebi, ali interakcije
između osoba i pacijenata često podstiču nepotrebnu zavisnost i demotivišu nezavisnost. U nekim
slučajevima, ova je tendencija posledica najbojih namera, ali češći je slučaj da negovatelji izvršavaju
zadatke umesto korisnika zati što je to brže i . isplativijc" nego da puste korisnike da se sami bore.

Osoblje takođe može imati negativne stavove prema starijim osobama, sve do toga da im se obraćaju sa
tepanjem i na druge ih načine tretiraju kao decu.

Proučavanja društvene ekologije domova za negu pokazala su da potkrepljivanje nezavisnosti smanjuje

zavisnost, što zauzvrat smanjuje pojavu bolesti i smrti. Promene u politici domova za negu potrebne su
da bi se poboljšali ishodi nege korisnika i da bi se sprečilo ,sagorevanje" članova osoblja.

11. Šta je gerontokratija?

Društveni sastav u kojem vladaju stari naziva se gerontokratijom.

U nekim se društvima položaj moći i autoriteta postiže tek u priličnoj starosti. Gerontokrati stiču moć na
različite načine. Vlasništvo i kontrola imovine u poljoprivrednim i stočarskim društvima stiču se
nasledivanjem od starijih članova, tako da su stariji ljudi moćniji u porodičnim i seoskim poslovima nego
mladi ljudi. Obično stariji članovi porodice kontrolišu odluke o ekonomskim izvorima, određujući kojima
od mladih članova porodice ili drugima žele prepustiti moć.

12. Koja 4 činioca (faktora) odreduju uspeh i postignuće u starosti?

Postojanje gerontokratije nužno ne osigurava dobrobit starijih ljudi. Vlada starih nije nužno vlada za
stare. Uopšteno, čini se da uspeh i postignuće u starosti odredeuju 4 činioca:

1 - stupanj poštovanja stečen za vreme ranijeg odraslog doba

2- znanje
3- želja za uključivanjem (sudelovanjem)
4- kontrola imovine

13. Teorija ulaganja - osnove kreativnosti?

Teorija ulaganja u proizvodnji ističe da osnove kreativnosti predstavljaju 6 izvora:

1 - intelektualna sposobnost
2 – znanje
3-intelektualni stil
4-karakteristike ličnosti
5-motivacija
6-okolina

14. Kreativnost u starosti?

TIE

Iako se najvažnija dela kreativnih ljudi obično pojavljuju rano u životu, njihovo je ukupno stvaralaštvo
ravnomernije rasporedeno kroz životni vijek. U ispitivanju 738 osoba koje su živele do 79 godina ili duže,
60-e su godine bile najplodnije za 4 grupe: istoričare, filozofe, botaničare i izumitelje.
U smislu opštih kategorija, društveni stručnjaci (istorija, filozofija, književnost) bili su plodniji u kasnijim
godinama, usključujući i 70-e.
Prirodni stručnjaci bili su najplodniji u 40-im, 50-im i 60-im godinama.
Umetnici su bili najplodniji nešto ranije, u 30-im i 40-im godinama.

15. Jesu li kreativna dela starih ljudi u nekim pogledima zavisna od njihovih godina?

Dela starosti obično imaju zrelost, složenost i uvid u odnose medu stvarima, što nedostaje u ranim
delima. Mnoga stručna dela u starosti predstavljaju integraciju opažanja iz čitavog životnog veka.

Postoje brojni razlozi zbog kojih se stari ljudi nalaze na položajima moći u društvu; medu boljim je
razlozima to što oni obično pokazuju mudrost i zrelost, nisu „nagli“ kao što su mladi ljudi skloni biti i
znaju kako upravljati velikim organizacijama. Jedno od značajnih postignuća starosti, ono koje bi moglo
biti povezano sa razrešenjem sukoba izmedu integriteta i očaja, je porast altruizma i humanitarne
brižnosti za vreme poslednjeg dela života.

16. Optimalno starenje?

Optimalno starenje uključuje opštu strategiju odabiranja pri ulaganju napora kao i korišćenje
alternativnih strategija i aktivnosti da bi se nadoknadili gubici koje procesi starenja nose sa sobom.

Jedan važan razlog zbog kojeg je nekim starijim ljudima bolje nego drugima je činjenica da postoji
prilična plastičnost u ponašanju u svim dobima. Mnogi ljudi kroz čitav život funkcionišu ispod granica
svojih rezervnih sposobnosti. To možda nije važno u mladosti, ali u starosti, oni pojedinci koji uspeju
funkcionisati bliže vlastitim granicama i koji su sposobni povećati potporne kvalitete svoje okoline, oseća
će se mnogo bolje i biće sposobniji od onih kojima to nije uspelo.

Očigledno je da uspešno starenje ne počinje u šezdesetim godinama. Temelje postavlja način života koji
održava zdravo telo i zdrav um pomoću dobrih navika ishrane, fizičkih vežbi kao i uključivanja u
zanimljive aktivnosti koje podstiču um. Na razvoj takvih navika, naravno, utiče obrazovanje kao i stavovi i
podsticaji od porodice i prijatelja koji cene zdrav i produktivan život. Optimalno je starenje takođe
podstaknuto u srednjem dobu učenjem tehnika za smanjenje stresa, razvijanjem tehnika za suočavanje s
promenom i usvajanjem veština za zabavu koje ne zahtevaju znatnu telesnu snagu izdržljivost. Druga je
važna strategija zadržavanje sastava socijalne potpore i nadomeštanje novima onih odnosa koji su
izgubljeni zbog smrti ili odlaska prijatelja ili rođaka.