UDK 159.

923
159.922.072

PETAR KOSTI], SERGEJ FLERE, MIRAN LAVRI^

PSIHOMETRIJSKA STRUKTURA QUDSKE SRE]E

Apstrakt. Mo`e li se, a ako mo`e, kako se mo`e, definisati i operaciona-

lizovati qudska sre}a? Ovaj problem smo istra`ili na velikim uzorcima ispita-
nika (N>9000). Sre}a postoji zato {to pro`ima sve {to pojedinac ose}a, misli i
radi, a {to je ugra|eno u skoro sve domene i aspekte li~nosti. Sre}a nije u novcu,
ali su zbog wegovog nedostatka qudi nesre}ni. Sre}an mlad ~ovek, pre nego {to
u|e u kolote~inu zrelosti, mo`e umreti da bi ostvario svoje ideale. Najzad, stari-
je sre}ne osobe su zdrave, u{u{kane u porodicu, imaju aktivan stil `ivota i re-
kreaciju. Sve ove odgovore dobili smo raznovrsnim statisti~kim tehnikama (li-
nearnim korelacijama, faktorskom analizom, hi-kvadrat i t-testovima) primenom
tri osnovna merna instrumenta: skalom sre}e, strukturalnim testovima li~nosti
(NEO PI R i PFM) i testom emocionalnih dimenzija (PIE/JRS).
Kqu~ne re~i. Sre}a, izvedene skale, struktura li~nosti, novac, terorista,
starewe.

Uvod
Postoje univerzalni pojmovi koji planetarno zasi}uju podru~ja qudskih eg-
zistencija. Najve}i broj je u vezi sa ~ovekom, wegovim pona{awem, do`ivqavawem
sebe i sveta oko sebe i vremenskim trajawem: @ivot, smrt, radost, pamet, mudrost,
sre}a… Nije lasno kategorisati sre}u, a jo{ ju je te`e operacionalizovati zarad
istra`ivawa. Jedan od razloga je {to se ovaj pojam prepli}e sa nekim drugim mawe
ili vi{e operacionalno nejasnim terminima (optimizam, radost `ivqewa, samo-
ostvarewe, œokeansko iskustvoŒ… Na primer, verovatno bi se ve}ina lekara slo-
`ila sa konstatacijom da je sre}a odsustvo psihi~ke patwe, fizi~kog bola i bole-
sti (fizi~ke i mentalne). Ali lekari skoro na isti na~in defini{u i zdravqe!?
164 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006

Svako od nas poznaje mnogo qudi koji bi, po svim objektivnim kriterijumima,
morali da budu zdravi, ali oni to nisu zato {to se, subjektivno, ose}aju ne-
sre}no. Dakle oni pate! Sre}a je, po svemu sude}i, isuvi{e idosinkratizovana da
bi bila podesna za merewe i objektivno prou~avawe. Nije li to razlog vi{e da se
wome bavimo?

Pristup problemu istra`ivawa (teorijsko utemeqewe, predmet, ciq,

hipoteze i zna~aj)

^ak i najtvrdokorniji biheviorista za koga je sadr`aj svesti œcrna kutijaŒ

}e se, makar intimno, zapitati za{to je neko (ne)sre}an. Nau~nici znaju skoro sve o
qudskoj nesre}i, patwi i bedi, a ni{ta ili skoro ni{ta o sre}i i optimizmu (Se-
ligman, 1991). Tek posledwe dve decenije psiholozi pomnije po~iwu da istra`uju
œpozitivnu psihologijuŒ, u nadi da }e razumeti tajnu sre}nih qudi.
Sre}a je teorijski nedvosmisleno u zapadnoj kulturi sme{tena u podru~je
afektivnog iskustva. Sre}a je vi{e raspolo`ewe nego emocija, pa je za na{e potre-
be najboqe re}i da je sre}a ose}awe subjektivne dobrobiti (Kaprara i ]ervone,
2003, s. 406). Prvo pitawe kojim }emo se pozabaviti u ovom radu jeste o tome koje
psiholo{ke indikatore sadr`i subjektivna dobrobit iliti sre}a!
U drugoj polovini pro{log veka, ekspanzijom potro{a~kog dru{tva i, s wim
u vezi, qudskih prava, name}e se pitawe da li je nesre}niku lak{e da pati u pala-
ti ili stra}ari i da li su pojedinci, pripadnici bogatijih dr`ava, sre}niji od
gra|ana prosja~kih dru{tava! Druga~ije re~eno, kakva je veza izme|u posedovawa i
tro{ewa materijalnih dobara i subjektivne dobrobiti (sre}e)?
Po~etkom novog milenijuma, pojavom terorizma, pitawe (be)smisla qudskog
`ivota postaje planetarni problem u kontekstu spremnosti religijskih ekstremi-
sta-samoubica da `rtvuju najvrednije {to poseduju, sopstveni `ivot, radi potpu-
no nematerijalnih vrednosti, religijskih, nacionalnih… ukratko — nadli~nih.
Ako je `ivot preduslov za ose}awe sre}e, mo`e li pojedinac svesno `rtvovati svoj
i nasumi~no uzeti tu|i `ivot da bi bio sre}an. Kasnije }emo videti koliko je od-
govor na ovo paradoksalan, jer sre}nike odlikuju sve same dobre i po`eqne qudske
osobine. Ovo je pitawe va`no jer postoji jo{ jedan kontekst umirawa u kome je
umiru}i sre}an: fenomen œslatke smrtiŒ. Upitno re~eno, postoji li, o~ekivana, a
sre}na smrt?
Posledwe pitawe koje postavqamo je da li starost mo`e biti sre}no doba
`ivota? Jasno je da je pitawe retori~ko, jer vidimo da mnogi stariji qudi vi{e
traju (zlobnik bi rekao œkradu Bogu daneŒ) nego {to `ive, pa ipak ~ine sve da1, bar
jo{ jedan dan, po`ive. Preciznije re~eno, `elimo da istra`imo koji resursi stoje

1 Na primer, u vreme pti~jeg gripa beogradski penzioneri nisu otvarali prozore i vrata prema
terasama i drve}u (œdvori{tuŒ) zbog opasnosti da ih zaraze ptice {to prele}u.
Petar Kosti}, Sergej Flere, Miran Lavri~: Psihometrijska struktura … 165

starijim qudima na raspolagawu da im ulep{aju dane jeseni `ivota i da ih u~ine

sre}nim2?
^iwenica da na na{em jeziku nema istra`ivawa na ovu temu opravdava wegov
dru{tveni zna~aj, ali zarad prakti~ne korisnosti nave{}emo i, vi{e implicit-
ne, ali utemeqene sugestije (na dobijenim rezultatima) kako da qudi, razli~itog
uzrasta, poboq{aju sopstvenu dobrobit (sre}u).

Metodologija istra`ivawa (uzorak, varijable, instrumenti

i statisti~ka obrada)

Nije ba{ lako precizirati uzorak ispitanika3 ovog istra`ivawa! Najpre za-
to {to ima dva osnovna (N1=2158 i N2=133) i tri pomo}na uzorka (N3=2106,
N4=1828 i N5=3206). Zavisna varijabla je œSre}aŒ, a nezavisne su strukturalne cr-
te li~nosti i sijaset drugih socijalno-psiholo{kih obele`ja obuhva}enih sa tri
strukturalna testa li~nosti (PIE/JRS, NEO-PI R i PFM–291) i tri baterije te-
stova (na{a, Flere i Lavri~ova, te Momirovi}eva). Za statisti~ku obradu podata-
ka kori{}ene su korelacione tehnike, faktorska i analiza varijanse, t-test i
Hi-kvadrat test (c2)4.

Rezultati diskusija

Koje psiholo{ke indikatore sadr`i subjektivna dobrobit iliti sre}a?

Konstrukciju instrumenta za merewe sre}e izveli smo slede}im postupkom.
Najpre smo iz prvog osnovnog uzorka (N=2158) i odgovaraju}eg upitnika (214 vari-
jabli, Flere-Lavri~, 2006) preliminarno, logi~kom analizom na osnovu psiholo-
{kog sadr`aja, izvukli 30 stavki koje smo, kombinacijom5 faktorske analize i
provere pouzdanosti sveli na 20 stavki. Od wih smo formirali skalu koju smo za-
dali studentima psihologije (N=133) zajedno sa testom PIE/JRS. Obra|uju}i po-
datke, prvo smo proverili pouzdanost skale sre}e, koja je iznosila alfa = 0.819, a
zatim smo faktorisali wene stavke dobiv{i podatke u prvoj tabeli.

2 Prvopotpisnik ovih redova jasno se se}a svojih gimnazijskih dana i intelektualne zagonetke
za{to se svi pedesetogodi{waci ne poubiju, kada je `ivot za wih, ionako, pro{lost?
3 Prvi uzorak (internacionalni studenski, Flere i Lavri~, 2006), drugi na{ (studenti psiho-
logije u Kosovskoj Mitrovici, iskqu~ivo za ovo istra`ivawe), tre}i (mu{karci od 18 do 50 godina
starosti, Kosti}, pa Kosti}, Nikoli}-Sijerkovi}, Kr`i} i Tomi}, 2003), ~etvrti (nacionalni jugo-
slovenski, Zdravkovi}, Kosti} i saradnici 2001) i peti (Momirovi} i nepoznati saradnici, 2003).
Dakle, posredno i neposredno u uzorku je œu~estvovaloŒ ukupno 9.431 osoba, uzrasta od 13 do 77 godi-
na starosti.
4 Ne}emo mo}i navesti podatke svih analiza zato {to nisu u funkciji ciqeva istra`ivawa,
ve} dokazivawa egzistencije konstrukta sre}e
5 Kriterijum eliminacije je bio da sve stavke zasi}uju prvi izdvojeni faktor i da svaka stavka.
koja bi bila iskqu~ena, sni`ava alfu cele skale, koja je iznosila 0.883.
166 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006

Tabela 1: Psihometrijska struktura qudske sre}e (indikatori i komponente)

Stavke-indikatori pojedinih latentnih dimenzija sre}e Faktori sre}e
(Neke stavke se ponavqaju zasi}uju}i vi{e od jednog faktora)
Ç ÇÇ ÇÇÇ Çç ç çÇ
9. Ose}am se dobro 0,787 0,135 0,149
17 Spadam u osobe koje su zadovoqne svojim `ivotom 0,733 0,347 0,162
13. Sre}na sam i zadovoqna osoba 0,729 0,150 0,139 0,237 0,215
20. Koje od œlicaŒ najboqe opisuje Va{ `ivot u celini?6 0,646 0,364 –0,120 0,238
15. Ose}am se sigurno 0,600 0,242 0,348 0,292
16. Ja sam tu`na osoba7 0,547 0,275 –0,256 0,160
19. Moje je zdravqe savr{eno 0,539 0,222 –0,230 0,121
1. U osnovnoj {koli su me drugovi veoma voleli 0,229 0,713
6. Imam jaku li~nost 0,258 0,661 0,259 0,207 0,209
14. Nedostaje mi samopouzdawe 0,129 0,476 0,608 0,116
18. Stabilna sam i postojana osoba 0,261 0,459 0,113 0,468 0,229
2. Privla~na sam osoba za suprotni pol 0,392 –0,187 0,667
10. Mnoge dobre prilike mi pro|u — ne odlu~ujem dovoqno brzo 0,130 –0,149 0,743 –0,102
12. Te{ko}e mi se gomilaju — ne mogu da ih savladam 0,306 0,167 0,651 0,153
14. Nedostaje mi samopouzdawe 0,129 0,476 0,608 0,116
7. Branim sopstvena verovawa i uverewa –0,132 0,234 0,800
5. Brzo formiram uverewa i stavove 0,197 0,155 –0,210 0,738
8. Spremno preuzimam vo|stvo 0,183 0,347 0,662
19. Moje je zdravqe savr{eno 0,459 0,120 –0,769 0,125
4. Volim da rizikujem 0,259 0,100 –0,759 0,139
11. Smirena sam i sabrana osoba 0,469 0,145 –0,101 0,641 0,150
18. Stabilna sam i postojana osoba 0,261 0,459 0,113 0,468 0,229
2. Privla~na sam osoba za suprotni pol 0,392 –0,187 0,667
8. Spremno preuzimam vo|stvo 0,183 0,347 0,662
3. S lako}om stvaram prijateqstva 0,283 –0,318 0,275 0,525

Iz gorwe tabele je vidqivo da je ekstrahovano {est faktora ~iji je ukupni

obuhvat varijanse bio 63%. Prvi faktor je esencijalni i mi smo ga imenovali kao
ose}awe dobrobiti (œOse}am se dobroŒ), drugi je li~na koherentnost (Kaprara i
]ervone, 2003, s. 406, odnosno jaka li~nost), tre}i je ose}awe samoefikasnosti
(savla|ivawe te{ko}a), ~etvrti vaqano kategorisawe dru{tvene stvarnosti (for-
mirawe dru{tvenih stavova), peti stabilnost pona{awa u situaciji izazova (smi-

6 Vidi skalu sre}e u prilogu.

7 Stavke 10, 12, 14 i 16 su konvertovane (1=5, 5=1…) pre faktorske analize, te otuda nema nega-
tivnog predznaka.
Petar Kosti}, Sergej Flere, Miran Lavri~: Psihometrijska struktura … 167

renost i kada rizikuje) i {esti dru{tvena prihva}enost (lako}a stvarawa prija-

teqstava). Zakqu~ujemo da su, na latentnom nivou, sa~initeqi sre}e dobrobit, ko-
herentnost… a na manifestnom dvadeset psiholo{kih sadr`aja iz raznorodnih
relacija osobe sa samom sobom i okru`uju}om sredinom.
Me|utim, œ^iwenica da se nekom konstruktu mo`e pridru`iti neko ime i da
se wegov sadr`aj mo`e opisati nekim, dopustimo konzistentnim, skupom verbalnih
iskaza, nije nikakav dokaz da se taj konstrukt odnosi na ne{to {to stvarno postoji,
niti je konzistentnost iskaza kojim je opisano ono na {ta se konstrukt odnosi po-
tvrda da je ta deskripcija adekvatna…Œ (Momirovi}, 1997). Dakle, najpre vaqa po-
tvrditi realnost konstrukta sre}e. Prvi korak u tom pravcu je sidrewe8 ukupnog
skora skale sre}e u kolekciju parova prideva emocionalnog sadr`aja kojim se opisu-
je struktura li~nosti testom PIE/JRS i defini{e osam crta (poverewe-INK,
strah-ZAS, za~u|enost t-ORJ, tuga-LIS, odbacivawe-ODB, agresija-AGR, istra`iva-
we-IST i radost t-REP). Tako je dobijena izvedena paralelna forma skale sre}e. We-
na pouzdanost je bila 0,803, ali su jo{ va`nije relacije obe skale sre}e (originalna
i izvedena) sa bazi~nom strukturom li~nosti sadr`anoj u narednoj tabeli.

Tabela 2: Strukturalni korelati sre}e u emocionalnoj sferi

SRECA_UK PIE_SRECA INK ZAS ORJ LIS ODB AGR IST REP
SRECA_UK 1,000 0,431 0,423 0,212 –,461 –0,331 0,435
PIE_SRECA 0,431 1,000 0,405 –0,188 0,324 –0,324 –0,123 –0,378 0,606

Iz prethodne tabele najpre zakqu~ujemo da postoji korespodencija zahvata

predmeta merewa obe skale me|usobno (r =0,431), a to je dokaz wihovog jedna~ewa.
Relacije obe skale sa bazi~nom strukturom li~nosti su saglasne i ukazuju na po-
stojawe konstrukta sre}e. Sre}ni qudi su radosni (REP –0,435, odnosno 0,606),
imaju poverewa u druge i u institucije (INK), nisu oja|eni (LIS) niti destruk-
tivni (AGR). Sigurnosti radi, pouzdanost izvedenih skala smo proverili na jo{
pet uzoraka, a alfa je samo u jednom slu~aju bila ni`a od 0,70, dok je u dva uzorka
nadma{ila 90-postotnu ta~nost merewa.
Danas je u psihologiji li~nosti dominantna leksi~ka paradigma i petofak-
torski model (Digman, 1990), pa je za vaqanost bilo kog psiholo{kog konstrukta
presudno opisivawe li~nosnim terminima domena i aspekata, o ~emu svedo~e in-
terkorelacije u narednoj tabeli (uzorak Momirovi}a i saradnika, N=3206).

Tabela 3: Strukturalni korelati sre}e u sferi domena i aspekata li~nosti

Domen aspekt-1 aspekt-2 aspekt-3 aspekt-4 aspekt-5 aspekt-6
A 0,249 0,225 0,140 0,503 –0,070 –0,109 0,337
C 0,545 0,549 0,299 0,497 0,483 0,399 0,222

8 O sidrewu, preklapaju}im skorovima i jedna~ewu testova videti u Fajgeq, 203, s. 406.

168 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006

Domen aspekt-1 aspekt-2 aspekt-3 aspekt-4 aspekt-5 aspekt-6

E 0,492 0,544 0,251 0,165 0,377 0,179 0,411
N –0,259 –0,132 –0,065 –0,263 –0,254 –0,422
O 0,386 0,128 0,347 0,520 0,273 0,191

U strukturalisti~kim terminima, a na osnovu prethodne tabele, sre}ne oso-

be su œdobri qudi (A-domen)Œ (s poverewem u druge, iskreni i blagi dobro~inite-
qi9, ali mawe popustqivi, negativan aspekt –4, i neskromni, negativan aspekt
–5); vrlo su savesne osobe, C-domen (efikasni, po{tuju red i obaveze, ambiciozni
su, samodisciplinovani i promi{qeni); ekstrovertirani su, E-domen, (topli, sa-
radqivi, dominantni, energi~ni, ~ulni, a oko sebe {ire pozitivne emocije; emo-
cionalno su stabilni, N-domen (bez straha, besa, oja|enosti, samousredsre|enosti
i preosetqivosti) i najzad sre}nici su otvoreni za iskustvo, O-domen, (ma{taju,
u`ivaju u lepoti, ose}ajni su, intelektualno aktivni i radoznali, okrenuti du-
hovnosti i nadli~nim vrednostima).
Dokaz vi{e za egzistenciju konstrukta ovog jeste konkurentna potvrda nala-
za (Kaprara i ]ervone, 2003, s. 406) da postoje zna~ajne korelacije izme|u sre}e i
dimenzije ekstroverzije (domen iz PFM–291, odnosno NEO PI R) i reprodukcije
(PIE/JRS).
U prilog egzistenciji sre}e, kao psiholo{kom konstruktu, govori i korektna
diskriminativnost obe skale (originalne i izvedene) predstavqena dowom slikom.

Tabela 4: Distribucije frekvencija, dokaz za diskriminativnost

Originalna skala: SRECA_UK Ciqna skala: PIE_SRECA

40 70

60

30
50

40
20

30

10 20

Std. D
Mean 10 Std. D

N = 12 Mean
0
0 N=1
50,0 60,0 70,0 80,0 90,0
55,0 65,0 75,0 85,0 95,0 8,0 10,0 12,0 14,0 16,0 18,0 20,0

N = 129 AS = 75,3 SD = 8,18 N = 129 AS = 14,9 SD = 2,19

Skoring formulom dobijenom na istra`iva~kom (studentskom) uzorku (~iji su

parametri prikazani) ulazimo u selekcijski uzorak (N=2158) kome je ve} zadat

9 U smislu arapske narodne izreke œU~ini sevap, frqi gi u more, ako riba ne zna Alah }e da
znaΠ(prema Qu{i}, 2006).
Petar Kosti}, Sergej Flere, Miran Lavri~: Psihometrijska struktura … 169

PIE/JRS, ali i jo{ jedan instrument u kome je 58. upitna stavka (SRE]A58) glasila
œSmatrate li sebe sre}nom osobom?Œ a ponu|eni odgovori su na petostepenoj skali od
œa) Veoma retko se ose}am sre}noŒ do œe) Ose}am se apsolutno sre}noŒ. U tom uzorku
su, na bazi ove stavke, izvedene dve œsre}ne skaleŒ, jedna iz PIE/JRS (SR58PIE), a dru-
ga iz strukturalnog testa petofaktorskog modela (PFM–291, srpska verzija, Kosti} i
Jonuz, 2006, s. 29, SR58PFM), a interkorelacije su date u narednoj tabeli.

Tabela 5: Multiosobinsko-multimetodska matrica — dokaz egzistencije konstrukta

SRE]A58 SR58PFM SR58PIE PFM_SRE]A PIE_SRE]A
SRE]A58 1,000 0,195 0,183 0,153 0,137
SR58PFM 0,195 1,000 0,166 0,314 0,162
SR58PIE 0,183 0,166 1,000 0,172 0,187
PFM_SRE]A 0,153 0,314 0,172 1,000 0,120
PIE_SRE]A 0,137 0,162 0,187 0,120 1,000

Na osnovu prethodne tabele vidimo da je izvedena skala œSre}eŒ pro{la

uspe{no te`u proceduru testirawa egzistencije konstrukta koji podrazumeva dva
nezavisna uzorka i {est koraka. Na prvom poduzorku se prolaze koraci 1. (zadavawe
dva testa: meta-strukturalni, PIE/JRS i ciqni, skala œSre}eŒ); 2. (formirawe
izvedene skale ciqnog testa), 3. (provera vaqanosti ciqnog testa korelacijom sa
originalnim) i 4. (provera pouzdanosti ciqnog testa), a peti (ponovno, drugo, si-
drewe izvedene skale istog konstrukta, paralelno merenog (œSRE]A58Œ), u drugi
strukturalni instrument, PFM–291) i {esti korak (ukr{tena validacija dva pa-
ra izvedenih skala (œSR58PFMŒ: œPFM_SRE]AŒ i œSR58PIEŒ: œPIE_SRE]AŒ) i
nove originalne skale (œSRE]A58Œ) koja meri isti konstrukt), ali se merewe
sprovodi na drugom, slu~ajnom, odnosno nedeqenom uzorku.
Lak{i test egzistencije konstrukta podrazumeva tako|e dva uzorka, ali de-
qena i samo jedan strukturalni test. Dovoqno veliki (N>200) uzorak se slu~ajno
podeli na dva poduzorka. Celom uzorku se zadaju oba testa, ali se ciqni sidri samo
jednom u strukturalni test i samo na prvom poduzorku, a provere vaqanosti i pou-
zdanosti se vr{e na drugom poduzorku. U ~emu je ote`ica? Psihometrijski re~eno,
u te`em testu se sprovodi ukr{tena validacija u testovno razli~itim situacija-
ma, pri ~emu je u ovoj drugoj (selekcijskoj) visoka verovatno}a odgovara~kih usme-
rewa i smawewe varijanse zbog kojih se koriste skale validnosti (korekcione) i
multiosobinsko-multimetodske matrice (Fajgeq, 2003, s. 373). Neposredna posle-
dica ukr{tene validacije i pojave odgovara~kih usmerewa je visoka nestabilnost
regresijskih koeficijenata koji se, naj~e{}e, sni`avaju (Tewovi}, 2000, s. 158), a
to se kao {to vidimo, iz prethodne tabele, u na{em slu~aju nije desilo.
Naravno, osim relevantnosti konstrukta (prediktivnosti), konvergenciji
indikatora (internoj pouzdanosti), latentnoj reprezentativnosti manifestnih
~estica i diskriminativnosti Momirovi} zahteva barem pretpostavqenu fizio-
170 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006

lo{ku ekvivalenciju. Postoji li u na{em telu neki neurohemijski mehanizam koji

pokre}e, odr`ava ili zaustavqa subjektivnu dobrobit koju nazivamo sre}om? Kao i
mnogi drugi psiholo{ki konstrukti i sre}u odlikuje œslab biologizamŒ u koji Ka-
prara i ]ervone (2003, s. 219) svrstavaju vrlo razli~ita pona{awa (kriminogeno,
proreligijsko, politi~ko, sklonost razvodima braka…), ali i neke osobine li~no-
sti (crte) i sposobnosti ~iji je put od genetike do objektivno vidqivog pona{awa
dug zato {to je sre}a, kao i drugi psiholo{ki fenomeni, multiplikativno determi-
nisana kontekstom biologije, sredine i samoaktivnosti individue, a ne nekim, vi-
soko specijalizovanim, mo`danim strukturama. Da je sre}a biolo{ki ipak postojan
konstrukt videli smo iz ~iwenice da je zna~ajno korelirana sa sedam od osam emoci-
onalnih struktura (tabela 2), jo{ jednom }emo videti, kasnije, da korelira sa svih
pet œVelikihŒ (œBigŒ) domena, i ~ak 27 od 30, aspekata li~nosti.
Da zakqu~imo: pokazali smo da konstrukt qudske sre}e ispuwava Momirovi-
}eve najva`nije uslove egzistencije i da je strukturisan, latentno u {est faktora,
a manifestno u 20 stavki.

Da li je nesre}niku lak{e da pati u palati ili u stra}ari?

Odgovor na postavqeno pitawe opet smo potra`ili na internacionalnom
planu œkopaju}i po podacimaŒ (data mining) prvog uzorka (Flere-Lavri~, 2006) i
tabelarno smo ga prikazali, najpre, razmotriv{i da li domicilno dr`avqanstvo
mo`e biti œulaznica za rajŒ. Druga~ije re~eno, da li su sre}niji studenti ekonom-
ski bogatih zemaqa od onih iz dr`ava parija? Pogledajmo narednu tabelu!

Tabela 6: Da li bogato dru{tvo socijalizuje sre}ne pojedince? (1)

Kategorije sre}nika
Zemqa Total (100%)
Nesre}ni Prose~no sre}ni Sre}ni
Slovenija 135 (28,7) 225 (47,9) 110 (23,4) 470
BiH 63 (14,4) 158 (36,0) 218 (49,7) 439
Srbija 85 (19,9) 189 (44,3) 153 (35,8) 427
SAD 86 (19,1) 166 (36,9) 198 (44,0) 450
Japan 336 (97,4) 9 (2,6) 0 (0%) 345
Total 705 (33,1) 747 (35,1) 679 (31,9) 2131

Pearson Chi-Square 853,028 df = 8 Sig. = 0,000

Da, nema gre{ke u prethodnoj tabeli: najsre}niji su studenti Bosanci (50%),

pa Amerikanci (44%), a slede ih Srbi i Slovenci, a na posledwem mestu je 97% Ja-
panaca, nesre}nika10. Nije li mo`da, ipak, sre}a pojedinca vi{e zavisna od

10 Razumno je oprezno zakqu~iti o sre}i Japanaca merenoj upitnikom œskrojenimŒ za zapadnog

~oveka, a imaju}i na umu diskusiju o œeti~komŒ i œemi~komŒ pristupu konstrukciji strukturalnih
upitnika li~nosti (Kaprara i ]ervone, 2003, s. 108).
Petar Kosti}, Sergej Flere, Miran Lavri~: Psihometrijska struktura … 171

œdubine xepaŒ, nego {to sre}u dru{tvenih grupa determini{e bruto nacionalni
dohodak? Uporedno }emo pokazati podatke za dve najsre}nije nacije, Bosance i
Amerikance. Pogledajmo narednu tabelu!

Tabela 7: Da li bogato dru{tvo socijalizuje sre}ne pojedince? (2)

Kako biste opisali svoju Kategorije sre}nika

Dr`ava Total
ekonomsku situaciju? Nesre}ni Prose~no sre}ni Sre}ni
Bosna 10 (17,2) 35 (22,7) 76 (35,8) 121
Ide nam dobro
SAD 49 (57,0) 99 (60,4) 134 (67,7) 282
Bosna 30 (51,7) 99 (64,3) 119 (56,1) 248
Prose~na
SAD 26 (30,2) 55 (33,5) 46 (23,2) 127

Jedva sastavqamo kraj s Bosna 18 (31,0) 20 (13,0) 17 (8,0) 55

krajem SAD 11 (12,8) 10 (6,1) 18 (9,1) 39
Bosna 58 (100) 154 (100) 212 (100) 424
Total (100%)
SAD 86 (100) 164 (100) 198 (100) 448

Bosna Chi-Square Tests 28,524 df = 4 Sig. = 0,000

SAD Chi-Square Tests 7,821 df = 4 Sig. = 0,098

Prethodna tabela pokazuje da novac mo`da mo`e da bude lek za qudsku nesre-
}u. Me|u sre}nicima 36% Bosanaca i 68% Amerikanaca svoju ekonomsku situaciju
opisuje kao povoqnu (œide nam dobroŒ), dok je me|u sirotiwom (koja jedva sastavqa
kraj s krajem) sre}no samo 8% Bosanaca i 9% Amerikanaca. Istovetno va`i i me|u
nesre}nicima, kada je re~ o Bosancima: 17% ih je dobrostoje}ih, a skoro duplo vi-
{e sirotiwe (31%). Ali… Kod Amerikanaca nije tako: ~ak 57% je bogato i ne-
sre}no!? Najpre, vaqa podsetiti da ovde nije re~, ni pribli`no, o reprezentativ-
nim ispitanicima ovih nacija, ve} o studentima, a nije isto biti siroma{ni stu-
dent u Wujorku i u Sarajevu. Drugim re~ima, œkada imate dovoqno novca da pokri-
jete sopstvene potrebe malo vi{e novca vas ne}e usre}iti, ako to ve} nisteΠ(Se-
lixman, prema Dejkovi}, 2006). Bogatstvo nije niti mo`e da bude kqu~ za sre}an
`ivot. Odnos novca i sre}e je sli~an relacijama bolesti i sre}e: bolestan ~ovek
bio bi sre}an kada bi ozdravio, ali ga malo vi{e zdravqa ne}e usre}iti, kao {to
ni bogatom nesre}niku vi{e novca ni{ta ne}e pomo}i u wegovoj patwi.
Nesre}niku koji pati u stra}ari ulep{a}ete dan, a mo`da i `ivot ako mu da-
te neki dolar, ali bogata{u koji pati u palati dolari ne zna~e ni{ta. Pristojan
`ivot, ~itaj mogu}nost posedovawa i tro{ewa dobara, jeste uslov za sre}u, ali to,
samo po sebi, nije dovoqno. Sasvim je sigurno da nijednom razumnom siroma{nom
nesre}niku ni na pamet ne}e pasti da svoje sumorno raspolo`ewe popravqa podvr-
gavawem psihoterapiji, ali ni farmakoterapiji. Stari dobri Marks bi rekao da
~ovek mora biti sit da bi se bavio filozofijom, ali izgleda i neuroti~nim opse-
sijama.
172 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006

Postoji li, o~ekivano, sre}na smrt?

œTeorista je isto tako du{evno bolestan ~ovek kao i manijak. Kod takvih qu-
di postoji ozbiqna patologija dubokih struktura mozga — rezultat je nemotivisa-
na agresija. Terorista tra`i opravdawe da ispoqi surovost. I nalazi ga: uvre|en
je zbog domovine koju vre|aju, zbog vere, zbog nevino postradale bra}e u ratu… Re-
ligiozna ideja je samo jedna od tih faktora, da nije we na{lo bi se ne{to drugoŒ.
To tvrdi ruski sudski neuropsihijatar, Vinogradov (2006), a {ta ka`e empirija?
Pogledajmo podatke u narednoj tabeli.

Tabela 8: Sre}ni qudi su spremni i da umiru za sopstvene ideje

Da li bi u ime svoje vere Kategorije sre}nika

Total (100%)
`rtvovati svoj `ivot? Nesre}ni Prose~no sre}ni Sre}ni
Uop{te ne 257 (29,3) 350 (39,9) 270 (30,8) 877
Ne 60 (30,9) 70 (36,1) 64 (33,0) 194
Neodlu~ni 100 (23,3) 181 (42,2) 148 (34,5) 429
Da 28 (16,5) 67 (39,4) 75 (44,1) 170
Da, svakako 26 (11,8) 73 (33,0) 122 (55,2) 221
Total 471 (24,9) 741 (39,2) 679 (35,9) 1891

Pearson Chi-Square = 67,185 df = 9 Sig. (2-sided) = 0,000

Na pitawe œDa li bi bili spremni da `rtvujete `ivot za svoju veru?Œ izri-

~ito je (œDa, svakakoŒ) odgovorilo 55% sre}nih studenata pet nacija, 39% pro-
se~no sre}nih i samo 25% nesre}nika. Statisti~ki pokazateqi su opet ubedqivi:
Pirsonov hi-kvadrat test (67.185) je zna~ajan, a wegova gre{ka je mawa od 1%. Treba
li da iznenadi ovaj podatak? Uop{te ne, a evo i za{to. Najpre, na{i podaci pokazuju
da ose}awe subjektivne dobrobiti negativno korelira sa svim indikatorima psiho-
patologije (li{enost i agresija iz PIE/JRS, depresija, histerija, psihopatska de-
vijantnost, psihastenija, paranoja i {izofrenija iz MMPI-a); daqe, formirawe i
odbrana sopstvenih uverewa, ali i spremnost na rizik su, kao {to se vidi iz prve ta-
bele, indikatori sre}e. Najzad, mnogi autoriteti (videti Vajt, 2003) odri~u terori-
stima-samoubicama psihopatolo{ki naboj. ^ak je i obuka terorista-samoubica kon-
cipirana tako je `rtvovawe `ivota zarad Boga li~ni dobitak (œulaznica za rajŒ), a
ne samari}anski ~in. Ne mali broj pre`ivelih svedoka samoubila~kih terori-
sti~kih napada potvr|uje da su samoubice, ~ije su lice mogli videti, u trenutku
smrti bili puni optimizma i, gle ~uda, radosnog raspolo`ewa.
Da ne bude nikakve sumwe u ove podatke faktorski smo analizirali svih se-
dam odricawa (`ivot je jedan od wih) u ime religije (upitnik Flere–Lavri~) i na-
{li da svih sedam skoro podjednako zasi}uju samo jedan faktor, fanatizam, koji
obja{wava dve tre}ine varijanse, a linearna korelacija izme|u ukupnog skora sre-
}e i spremnosti da se, u ime vere, `rtvuje `ivot nije ubedqivo visoka, ali jeste
zna~ajna: 0,181. S druge strane, korelacija ukupnog skora religioznog fanatizma i
Petar Kosti}, Sergej Flere, Miran Lavri~: Psihometrijska struktura … 173

sre}e je prakti~no, ne samo statisti~ki zna~ajna, jer iznosi r = 0,445, a to je 20%

deqivosti varijanse. Ne iznena|uje ni ovaj podatak: podsetimo se da je u strukturi
qudske sre}e zna~ajna saturacija tri nesporno œradikalne stavkeŒ (spremnost na
rizik, formirawe i zastupawe stavova). Vajt (2004) navodi ~iwenicu koju niko,
ukqu~uju}i i posmatra~e ne negira, da su teroristi-samoubice mladi qudi, a seti-
mo se ~uvenih ^er~ilovih re~i da ko nije radikalan u mladosti nema srca, a da li-
berali u zrelosti nemaju razuma. ^lan œBo`jeg delaŒ (Opus dei) koji nosi dva sata
dnevno oko butine bodqikavi lanac (silik), jednako je radikalan kao i ostra{}e-
ni pripadnik politi~ke partije ili dru{tvenog pokreta, na primer nevladine or-
ganizacije koja promovi{e demokratiju i qudska prava.
Zakqu~ujemo da sre}no raspolo`ewe nije pasivno i{~ekivawe bo`anskog
provi|ewa, ve} aktivno tragawe za smislom sopstvenog `ivqewa koje ponekad kod
mladih idealista podrazumeva radikalno pona{awe, pa i `rtvovawe sopstvenog
`ivota. Teroristi-samoubice svakako nisu bolesni u idiosinkreti~kom (kli-
ni~kom) smislu, a sve drugo je aksiolo{ko i/ili politi~ko pitawe.

Mo`e li starost da bude sre}no doba `ivota?

Nije slu~ajna formulacija ovako postavqenog istra`iva~kog pitawa! Nesu-
mwivo je da su mla|i qudi sre}niji, ako ni zbog ~ega drugog, a ono zato {to je iza
wih malo pro{losti (mra~ne), a puno budu}nosti (svetle). Empirija potvr|uje hi-
potezu — pogledajmo narednu tabelu!

Tabela 9: Starewe i sre}a

Kategorije sre}nika
Kategorije starosti Total (100%)
Nesre}ni Prose~no sre}ni Sre}ni
Mladi (<25 godina) 210 (32,3%) 185 (28,5%) 255 (39,2%) 650
Zreli (25–50) 709 (34,2%) 633 (30,5%) 733 (35,3%) 2075
Stariji (> 50) 173 (37,6%) 146 (31,7%) 141 (30,7%) 460
Total 1092 (34,3%) 964 (30,3%) 1129 (35,4%) 3185

Pearson Chi-Square = 8,918 df = 4 Sig. (2-sided) = 0,043

Prethodna tabela pokazuje da se starewem pove}ava broj nesre}nika (sa 32%

na 38%), a smawuje procenat sre}nika (sa 39% na 31%). Razlike jesu zna~ajne, ali su
male, {to nas usmerava da razmotrimo varijansu unutar starosnih grupa. Odista,
standardna devijacija skora sre}e me|u mladima je 7.11, a me|u najstarima 8.23, iz
~ega zakqu~ujemo da je mladost sama po sebi sre}no doba, a za sre}u u starosti poje-
dinac mora da se pomu~i. Najpre za{to, a zatim kako?
œPrvi put u istoriji civilizacije, sredwa generacija ima vi{e predaka od
potomaka, … vek u koji smo zakora~ili vek je starijih qudi zato {to su se penzio-
neri uzjogunili — odbijaju da umruŒ (Milosavqevi}, 2006). S druge strane, suici-
dolozi tvrde da je starost daleko najprediktivniji ~inilac samoubistvenog isho-
174 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006

da `ivota: jednostavno, starije osobe daleko ~e{}e izvr{avaju samoubistva od

mla|ih. U na{oj zemqi (misli se na biv{u Jugoslaviju), od ukupnog broja samoubi-
ca 45% je starije od 60 godina, a 69% od pedeset (Biro, 1982). Nije se te{ko slo`i-
ti da je samoubistvo najubedqiviji bihevioralni izraz nesre}e, tim pre {to je u
strukturi starijih samoubica bilansno samoubistvo skoro jedina œpremorbidnaŒ
karakteristika. Kada su~elite ove dve ~iwenice (sve je vi{e starijih osoba, a sa-
moubice su starije osobe) uvi|a se za{to je va`an aktivan napor da bi se starije
doba ispunilo smislom.
Za~udo nije te`ak odgovor na pitawe kojim resursima raspola`e zreo (ma-
tor?) pojedinac da bi aktivnim naporom promovisao sre}nu starost. Postupak tra-
`ewa svojstava sre}ne jeseni `ivota izveli smo dihotomizacijom11 zavisne vari-
jable (sre}ni-nesre}ni) i redukcijom dva velika uzorka (N5=3206, Flere–Lavri~
i N4=1828, Zdravkovi} i saradnici) na ispitanike starije od 50, odnosno 45 godi-
na, (tako smo dobili uzorke od 461 + 104 ispitanika), a zatim smo t-testom tragali
za razlikama u kolopletu nezavisnih varijabli12.
Najuo~qivije generalne razlike ti~u se stila `ivqewa, a zatim strukture
li~nosti i vrednosti starijih sre}nika i nesre}nika. Aktivan stil `ivota (ma ka-
kav sadr`aj aktivnosti da bude: pecawe ili skupqawe po{tanskih maraka) je uslov
sre}nog starewa, a ovaj nalaz je koliko banalan toliko i logi~an, tako da se ~ini
smislenim obu~avawe qudi kako da se spreme za aktivan penzionersko-stara~ki
`ivot. Najva`nije vrednosti u kontekstu starewa su zdravqe, smisao za humor, od-
govornost, mudrost, prijateqstvo i samopo{tovawe. Optimalniji program provo-
|ewa slobodnog vremena koji }e vas u~initi sre}nim u starosti jeste rekreacija
(plivawe i {etwe), sopstvena porodica i dru`ewe sa prijateqima. Posebno je va-
`no ista}i protektivnu ulogu generacijskih porodi~nih odnosa za sopstvenu do-
brobit. Nadtprose~no sre}ni pojedinci iz na{eg uzorka, mu{karci i `ene, ve}
imaju u proseku, dvoje svoje dece i jedno unu~e. U ovom kontekstu najkra}i mogu}i
savet glasi: Podsti~ite sinove i k}eri da prave sebi decu da bi vi bili sre}ne ba-
ke i deke. To je u skladu i sa navodima Kaprare i ]ervonea (2003, s. 408).
I sre}na starost pretpostavqa neki grani~ni mese~ni iznos novca! U perio-
du 1999–2000. godina to je bilo oko 250 maraka u SRJ. Radno aktivni pojedinci (bez
{kolaraca) koji su mese~no primali mawe bili su nesre}ni, a ako su imali vi{e
nisu bili ni{ta sre}niji. Tom nov~anom iznosu je (bilo) saglasno posedovawe
osnovnih ku}nih aparata i sopstveni dvosoban stan. Imati od toga vi{e, u to vre-
me, nije zna~ajno doprinosilo ose}awu subjektivne dobrobiti.
Sre}na osoba u tim godinama premda je ispunila osnovni biolo{ki zadatak,
ima potomstvo, nije aseksualno bi}e. Naprotiv! U wenim se}awima obitavaju pro-

11 Isti~emo metodolo{ke razlike u ovom delu istra`ivawa (t-test) spram metodologije doka-
zivawa konstrukta sre}e (linearne korelacije). U jednom slu~aju se radi o fi{erijanskoj, a u drugoj o
pirsonijanskoj statistici (Fi{erovoj i Pirsonovoj), prva testira razlike, a druga sli~nosti (Faj-
geq, 2004, s. 483).
12 Ima ih ukupno 385, pa ih, zbog toga, nema smisla tabelirati.
Petar Kosti}, Sergej Flere, Miran Lavri~: Psihometrijska struktura … 175

se~no tri partnera, a aktuelne seksualne aktivnosti se svode, prose~no, na jednom

mese~no sawawe, ma{tawe i samozadovoqavawe, te ne{to vi{e od tri sno{aja me-
se~no (na javi). Ni stariji nesre}nici ne `ive samo od seksualnih uspomena (vo-
lim seks i rado ga se se}am), ali ukupan zbir 14 indikatora seksualne prakse, sta-
tisti~ki zna~ajno, prete`e na stranu sre}nika.
Razlike u strukturi li~nosti i u starijem dobu zadr`avaju isti predznak
(vidi tabelu 3) kao i li~nosni korelati sre}e na celom uzorku. Na|ene su dve bit-
ne razlike: najpre, razlike osobina postaju jo{ ve}e, a zatim gubi se jo{ jedna (tre-
}a) od karakteristika li~nosti sre}nika, tako da bes prestaje da razdvaja sre}nike
od nesre}nika. Stariji sre}nici su spram starijih nesre}nika jo{ vi{e efika-
sni, ose}ajni, altruisti~ni i optimisti~ni. Imaju}i na umu relativno jaku (oko
50%, Kaprara i ]ervone, 2003) geneti~ku determinaciju domena i aspekata li~no-
sti pojedinci imaju, spram stila `ivqewa i strukture vrednosti, su`eniji mane-
varski prostor da bi, ulagawem u sebe, do`iveli sre}niju starost. Ono {to se mo-
`e jeste tragawe za kontekstima u kojima se, tokom `ivota a pre starewa, pojedincu
pru`a prilika da bude efikasan, ose}ajan, altruista i optimista.
Najvi{e {to pojedinac mo`e da priu{ti sebi za mladosti kao psiholo{ko
osigurawe u starosti jeste u domenu vrednosti: od 43 vrednosti samo tri ne gene-
ri{u razlike izme|u starijih sre}nika i nesre}nika: lepota, religija (Bog) i po-
slu{nost kao vrednost nisu one kojima vaqa te`iti za sre}niju starost. Odmah da
otklonimo mogu}u kontradikciju spram na{eg tre}eg hipoteti~kog pitawa: reli-
gija (kao vrednosna orijentacija) ne razdvaja sre}nike od nesre}nika, ali ne zato
{to nije va`nija za jedne ili druge, ve} zato {to je jednako va`na za obe grupe.
Zakqu~uju}i ovo istra`ivawe najpre da izrazimo uverewe da smo precizno i
sadr`ajno odgovorili na sva pitawa: sre}a ne samo da jeste zanimqiv, ve} i psiho-
lo{ki veoma sadr`ajan konstrukt i prakti~no je usidrena u sve slojeve strukture
li~nosti. Osnovne vrednosti potro{a~kog dru{tva imaju ograni~en zna~aj za
qudsku sre}u: bedni i siroti nesre}nici se su{tinski razlikuju od isto takvih
bogata{a, a ta je razlika uslov da se usre}e jedni i drugi: oni koji imaju previ{e, a
nisu sre}ni, neka malo od sebe daju onima koji nemaju ni{ta, pa }e svi biti sre}ni-
ji. Samo sre}ni qudi mogu biti toliko ispuweni nadli~nim, ontolo{kim i aksi-
olo{kim sadr`ajima da u mladosti, dok dugoro~no konstrui{u sopstveni `ivot,
imaju snage da ga se, radije, odreknu nego da wime trguju: sve za ideale — ideale ni-
za{ta! Najzad, negde na po~etku doba odrastawa sve qude treba upozoriti na prola-
znost `ivota, a pred kraj aktivnog profesionalnog veka i obu~iti {ta i kako da ra-
de da bi umrli sa osmehom sre}e kada vreme smrti do|e.

Literatura
Biro M., (1982): Samoubistvo — psihologija i psihopatologija, Nolit, Beograd.
Dejkovi} M. (2006): Psihologija sre}e, seminarski rad, Filozofski fakultet, Kosovska
Mitrovica.
Digman M. J. (1990): Personality Structure: Emergence of the Five-factor Model, Annual Review.
176 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006

Fajgeq S. (2003), Psihometrija–metod i teorija psiholo{kog merewa, Centar za primewe-

nu psihologiju, Beograd.
Fajgeq S. (2004): Metode istra`ivawa pona{awa, Centar za primewenu psihologiju, Beo-
grad.
Flere S. i Lavri~ M. (2006): Religioznost u me|ukulturnoj perspektivi, Univerza v Mari-
boru, Pedago{ka fakulteta, Maribor.
Kaprara \. V. i ]ervone D. (2003): Li~nost — determinante, dinamika i potencijali, Dere-
ta, Beograd.
Kosti}, P., Nikoli}-Sijerkovi}, I., Kr`i}, M. i Tomi}, C., (2003): Baterija psiholo{kih
testova za selekciju i klasifikaciju kandidata `andarmerije, s.1–55, Ugovor 04 broj
112–1104/03 od 19.09., MUP Srbije i Vojska Jugoslavije, Beograd.
Milosavqevi}, M., 2006: Uni`en, odba~en, ostavqen, 24/08/06/NIN/28–29.
Momirovi} i nepoznati saradnici (2003): Upitnik za osobe uzrasta 18–60 godina,
Mark-Plan, Pan~evo.
Momirovi} K. (1997), O realnoj egzistenciji psiholo{kih konstrukata, u: Havelka N. i
Kosti} A. (urednici), Provera egzistencije psiholo{kih konstrukata simpozijum,
Institut za psihologiju i Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju, Beograd.
Qu{i} R. (2006): Aferim istoriografio, 20/NIN/27/07/06, Beograd.
Seligman M, (1991): Learned Optimisim, Alfred Knopf, New York.
Vajt, R. X. (2004): Terorizam, Alexandrija Press, Beograd.
Tewovi} L. (2000), Statistika u psihologiji, priru~nik, Centar za primewenu psihologi-
ju Dru{tva psihologa Srbije, Beograd.
Vinogradov, M (prema Mili~i}, Q., 2006): Sloveni islamski teroristi, 24/08/06/NIN/55,
Beograd.
Zdravkovi}, Kosti} i 27 saradnika istra`iva~kog tima (2001): Seksualno pona{awe Jugo-
slovena, Psihologija danas, broj 13–14, Ni{.

Prilog: Skala sre}e

(Flere, Lavri~ i Kosti})
MOLIMO VAS, PA@QIVO PRO^ITAJTE OVO UPUTSTVO PRE NEGO
[TO PO^NETE DA RADITE. Najpre upi{ite svoje prezime i ime (ili {ifru, na
mesto prezimena i imena), zaokru`ite broj 1 ili 2 kao obele`je svog pola, upi{ite
broj navr{enih godina `ivota, a zatim odgovorite i na preostala pitawa.

PREZIME I IME:___________________________ POL: 1=M 2=@ Uzrast: /__/__/

Najpre sledi 19 tvrdwu. Molimo Vas, pa`qivo pro~itajte svaku tvrdwu i za-
okru`ite jedan odgovor u meri u kojoj se ta tvrdwa odnosi ili ne odnosi na Vas
li~no. Zaokru`ite œ1Œ ako je tvrdwa potpuno neta~na ili se sa wom nimalo ne sla-
`ete. Zaokru`ite œ2Œ ako je tvrdwa uglavnom neta~na ili se sa wom ne sla`ete (ali
ne potpuno). Zaokru`ite œ3Œ ako je tvrdwa otprilike podjednako i ta~na i neta~na,
ili ako ne znate kako da se odlu~ite. Zaokru`ite œ4Œ ako je tvrdwa uglavnom ta~na
ili se sa wom sla`ete (ali ne potpuno). Zaokru`ite œ5Œ ako je tvrdwa potpuno
ta~na ili se sa wom potpuno sla`ete. Ovde nema ta~nih i pogre{nih odgovora.
Opi{ite sebe {to iskrenije i iznesite svoje mi{ewe {to je mogu}e ta~nije.
Petar Kosti}, Sergej Flere, Miran Lavri~: Psihometrijska struktura … 177

NE TREBA DA PREVI[E DUGO RAZMI[QATE O ZNA^EWU SVAKE TVRDWE.

NAJBOQE ]ETE U^INITI AKO IZABERETE ONAJ ODGOVOR KOJI VAM PRVO PAD-
NE NA PAMET PO[TO STE RAZUMELI [TA TVRDWA ZNA^I.

1) POTPUNO 2) UGLAVNOM 3) NE MOGU DA SE 4) UGLAVNOM 5) POTPUNO

NETA^NO NETA^NO ODLU^IM TA^NO TA^NO

1. U osnovnoj {koli su me drugovi veoma voleli 1 2 3 4 5

2. Privla~na sam osoba za suprotni pol 1 2 3 4 5
3. S lako}om stvaram prijateqstva 1 2 3 4 5
4. Volim da rizikujem 1 2 3 4 5
5. Brzo formiram uverewa i stavove 1 2 3 4 5
6. Imam jaku li~nost 1 2 3 4 5
7. Branim sopstvena verovawa i uverewa 1 2 3 4 5
8. Spremno preuzimam vo|stvo 1 2 3 4 5
9. Ose}am se dobro 1 2 3 4 5
10. Mnoge dobre prilike mi pro|u jer se ne odlu~ujem dovoqno brzo 1 2 3 4 5
11. Smirena sam i sabrana osoba 1 2 3 4 5
12. Te{ko}e mi se gomilaju — ne mogu da ih savladam 1 2 3 4 5
13. Sre}na sam i zadovoqna osoba 1 2 3 4 5
14. Nedostaje mi samopouzdawe 1 2 3 4 5
15. Ose}am se sigurno 1 2 3 4 5
16. Ja sam tu`na osoba 1 2 3 4 5
17. Spadam u osobe koje su zadovoqne svojim `ivotom 1 2 3 4 5
18. Stabilna sam i postojana osoba 1 2 3 4 5
19. Moje je zdravqe savr{eno 1 2 3 4 5

20. Koje od œlicaŒ najboqe 1 2 3 4 5 6 7

opsuje Va{ `ivot u celini?
(precrtajte odgovaraju}i
broj od 1 do 7)
178 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006

PETAR KOSTI], SERGEJ FLERE, MIRAN LAVRI^

PSYCHOMETRIC STRUCTURE OF HUMAN HAPPINESS

Summary
Nowadays Seligman’s ‘positive psychology’ is a subject studied at universities
throughout the world (i.e. the University of Pennsylvania, the University of London, the
University of Zagreb). Its main field of interest is optimism as a predominant mood com-
ponent of a ‘positive individual’. There is no doubt that optimistic people are happy peo-
ple. But how to measure human happiness? The way in which we have constructed the
Scale of Happiness (SH) is as follows: a) from the collection of items of a Questionnaire
(n = 214) given to an international sample of student informants (Slovenian, Serbian,
American, Bosnian and Japanese, N = 2158) thirty items which could measure the con-
struct of human happiness have been isolated; b) by combining the factor analysis and the
reliability check this number of items has been reduced to twenty, and finally, c) the Scale
of Happiness, a five-point Likert-type scale, has been constructed. Afterwards, happiness
(as a dependent variable) has been examined in relation to money as the basic necessity of
consumer society, death and ageing. The conclusion is that money is not the necessary
condition for happiness; that happy people can be so fulfilled with the suprapersonal con-
tents in their young age that they can find the strength to give their lives for their ideals,
and finally, that ageing significantly reduces one’s capacity for happiness, but that one
can also have hopes and find the ways o fulfil his/her old age with certain events which
will help him/her face death more easily.
Key words. Happiness, derived scales, personality structure, money, terrorist, ageing.