OPŠTI UPRAVNI POSTUPAK

UPRAVNI POSTUPAK – skup pravno uređenih radnji i procesnih odnosa nadležnog organa i stranke, pri utvrđivanju činjenica
za primenjivanje propisa u konkretnim životnim slučajevima od javnog interesa, u upravnim stvarima.

Smisao – ostvarivanje dva pravna cilja (povezana i uskladiva)

1) Ostvarivanje i zaštita javnog interesa (objektivna zakonitost)

2) Da se građanima/organizacijama – priznaju pripadajuća subjektivna prava
- odrede sledujuće obaveze
(da se utvrdi da li u situaciji postoje zakonski uslovi za priznavanje traženih prava / određivanje obaveza)
Da se dvostrano pravno urede određeni pravni odnosi od javnog značaja
Da se obave javni poslovi u korist građana

Upravnim postupkom se pravno uređuju VANSPORNE SITUACIJE – UPRAVNE STVARI između državnog organa i stranke.

ZAKONOM O OPŠTEM UPRAVNOM POSTUPKU su određena pravila i način postupanja i rešavanja u upravnim stvarima, kao
i prava i obaveze učesnika u upravnom postupku.

Upravni postupak – skup pravila koja primenjuju državni organi pri rešavanju upravnih stvari.

Upravna stvar – predmet upravnog postupka, svaka situacija u kojoj organ uprave utiče na prava/obaveze stranke.

Upravni postupak vode DRŽAVNI ORGANI / druga ovlašćena lica (sudski postupak – krivični/parnični/prekršajni – vodi sud).

Oblici upravnog postupanja:

1) Upravni akt
2) Garantni akt
3) Zaključivanje upravnih ugovora
4) Preduzimanje upravnih radnji
5) Pružanje javnih usluga

Državni organ o upravnoj stvari (pravu/pravnom interesu/obavezi stranke) donosi odluku pomoću UPRAVNOG AKTA, koji
može biti u vidu REŠENJA ili ZAKLJUČKA.

Državni organ može posebnim zakonima biti obavezan da će doneti upravni akt određene sadržine, pri čemu se formira
GARANTNI AKT – samo ako stranka podnese zahtev.
U određenim situacijama državni organ ne mora doneti upravni akt saglasno garantnom aktu.
U svim ostalim situacijama, ukoliko to ne učini, stranka ima pravo na žalbu.

UPRAVNI UGOVOR – pisani akt između državnog organa i stranke radi stvarnja/izmene/ukidanja pravnog odnosa između
dve strane u upravnoj stvari
Obavezujući za obe strane: Izmena ili raskid upravnog ugovora može nastati ukoliko dođe do nekih okolnosti koje se nisu
mogle unapred predvideti, ukoliko stranka ne ispunjava svoje obaveze, ukoliko bi njegovo dalje postojanje narušavalo javni
interes i zdravlje/stanje privrede.

Ako je državni organ taj koji ne ispunjava svoje obaveze, ugovor se ne može raskinuti, već stranka može izjaviti PRIGOVOR.

UPRAVNA RADNJA – materijalni akti državnih organa koji utiču na prava/obaveze/pravne interese stranke
(izdavanje uverenja i drugih isprava, pružanje informacija...)

Stranka podnosi usmeni/pismeni ZAHTEV za njihovo izvršenje. Upravna radnja mora biti izvršena predviđenom roku
(najkasnije do 8 dana od podnošenja zahteva – ako se vodi službena evidencija; do 30 dana – ako se ne vodi s.e.).

Protiv svega, stranka može izjaviti PRIGOVOR (ukoliko upravna radnja nije povezana sa donošenjem upravnog akta). Zahtev
može biti odbijen REŠENJEM, na koje stranka ima pravo da podnese ŽALBU.

PRUŽANJE JAVNIH USLUGA – obavljanje poslova kojima se obezbeđuje ostvarivanje prava i pravnih interesa korisnika
pruženih usluga. Korisnici usluga mogu da izjave PRIGOVOR pružaocu javnih usluga.
Osnovna načela upravnog postupka

1) Načelo zakonitosti i predvidivosti

2) Načelo srazmernosti
3) Načelo zaštite prava stranaka i ostvarivanja javnog interesa
4) Načelo pomoći stranci
5) Načelo delotvornosti i ekonomičnosti postupka
6) Načelo istine i slobodne ocene dokaza
7) Pravo stranke na izjašnjavanje
8) Načelo samostalnosti
9) Pravo na žalbu i prigovor
10) Načelo pravnosnažnosti rešenja
11) Načelo pristupa informacijama i zaštite podataka

Načelo zakonitosti i predvidivosti

Zakonitost - svako rešenje mora da ima osnovu u nekom članu nekog zakona.
Predvidivost – jednako postupanje kao i u prethodnim sličnim situacijama (jednakost građana/izostanak diskriminacije).

Načelo srazmernosti

Minimalno ograničavanje prava stranke + po stranku najpovoljnije nalaganje obaveza.

Načelo pomoći stranci

Ako je stranka neuka/nije upoznata sa svim svojim pravima, državni organ ima dužnost da je obavesti o njima.

Načelo delotvornosti i ekonomičnosti postupka

Postupak treba da se vodi vremenski efikasno i uz što manje troškova, ali pritom pravilno i potpuno.
U toku postupka, državni organ sme od stranke da traži samo one podatke/dokumente koji su potrebni za identifikaciju i
potvrdu određenih činjenica. Stranka ne mora da pribavlja podatke o kojima se vodi službena evidencija (državljanstvo...).

Načelo istine i slobodne ocene dokaza

Pravilno, istinito i potpuno utvrđivanje značajnih činjenica i okolnosti. Slobodna ali savesna ocena dokaza od strane organa.

Pravo stranke na izjašnjavanje

Sprečava odlučivanje u postupku pre nego što se stranka izjasni o činjenicama (osim ako je zakonom dozvoljeno suprotno).

Načelo samostalnosti

Državni organ / ovlašćeno službeno lice samostalno postupa u rešavanju upravnih stvari.

Pravo na žalbu i prigovor

Pravo stranke da izjavi ŽALBU na prvostepeno rešenje/rešenje koje nije doneto u propisanom roku (osim u nekim
situacijama), kao i na PRIGOVOR na upravne radnje.

Načelo pravnosnažnosti rešenja

REŠENJE, protiv kog se ne može izjaviti žalba ili pokrenuti upravni spor, se samo pod posebnim uslovima može poništiti,
ukinuti ili izmeniti.

Načelo pristupa informacijama i zaštite podataka

Pristup informacijama o kojima javnost ima pravo da zna + zaštita tajnih i ličnih podataka.
Uvod u upravni postupak

DRŽAVNI ORGAN – postupa i odlučuje preko ovlašćenog službenog lica / rukovodioca organa
*ako je ovlašćeno lice istovremeno u bilo kakvom odnosu sa strankom ili ako ishod postupka može da mu donese
direktnu štetu/korist, ono biva izuzeto iz postupka

NADLEŽNOST:
1) STVARNA – određena propisima/prirodom upravne stvari
2) MESNA – na osnovu prirode upravne stvari (prema mestu gde stranka obavlja delatnost/mestu prebivališta/boravišta
/sedištu državnog organa)

Kada je potrebno obraćanje stranke većem broju organa / vođenje više postupaka – JEDINSTVENO UPRAVNO MESTO.
Formiranjem jedinstvenog upravnog mesta se ne utiče na nadležnost organa u postupku, pa strnaka i dalje ima pravo da se
direktno obrati nadležnom organu.

STRANKA – fizičko/pravno lice, organi/organizacije/naselja, čija upravna stvar je predmet upravnog postupka,
ili na koje može da utiče ishod nekog upravnog postupka

Fizičko lice koje nije poslovno/procesno sposobno može da zastupa ZAKONSKI ZASTUPNIK.
Pravno lice preduzima radnje preko zakonskog zastupnika ili OVLAŠĆENOG PREDSTAVNIKA, a ostale stranke samo preko
ovlašćenog predstavnika.
Ako je postupak hitan, a stranka nema zakonskog zastupnika/ovlašćeno lice/ oni ne mogu biti na vreme pozvani da
prisustvuju, organ rešenjem postavlja stranci PUNOMOĆNIKA da je zastupa u postupku. Stranka pritom ne gubi pravo da i
sama preduzima radnje u postupku.
Ako stranka prestane da postoji tokom sprovođenja upravnog postupka, prava i obaveze prelaze na naslednike/pravne
sledbenike, ili se postupak obustavlja, a ako stranka ima punomoćnika – njegovo pravo zastupanja ne prestaje (osim u
slučaju da ga naslednici/pravni sledbenici opozovu).
Punomoćje se može prekinuti sa obe strane, u bilo kom trenutku, osim dok traje neka radnja u postupku.

Državni organ i stranka komuniciraju u pisanom (elektronskom ili papirnom) ili usmenom obliku.

Pisani akti – PODNESCI (zahtevi, predlozi, obrasci, prijave, molbe, žalbe – stranka komunicira sa državnim organom).

Podnesci moraju da sadrže:

- ime i mesto prebivališta/boravišta stranke

- ime i sedište organa kom se podnosi
- predmet upravnog postupka
- svrhu podneska
- adresu na koju organ treba da odgovori stranci
- potpis stranke

Obavezno se piše srpskim jezikom i ćiriličnim pismom (osim ako je zakonom drugi jezik osim srpskog određen kao službeni).
Podnesci se predaju nadležnom organu direktno, preko pošte, elektronskim putem ili se usmeno saopštavaju na zapisnik.

Organ može da vrati podnesak kao neuredan (ako nije potpun, nije razumljiv, nije napisan odgovarajućim jezikom/pismom),
kada stranka ima pravo da ga ispravi po uputstvima organa u predviđenom roku (ako ne ispravi, odbacuje se podnesak).
Rok – ako ga nadležni organ primi pre isteka roka ili ako je predat preporučenom poštom (predat u pošti pre isteka roka).
U postupku se sastavljaju ZAPISNICI, koji sadrže:
- naziv organa
- predmet postupka
- vreme i mesto
- radnju koja se preduzima
- imena učesnika postupka
- opis toka i sadržaja radnje i datih izjava
- podatke o korištenim ispravama

Stranka/zastupnik može da podnese (usmeno/pismeno) ZAHTEV ZA RAZGLEDANJE SPISA u prisustvu službenog lica u
prostorijama organa, da dobije kopije istih o svom trošku, da bude obavešteno o toku postupka. Zahtev u roku od 8 dana
može biti prihvaćen ili odbijen (rešenjem na koje se može podneti ŽALBA drugostepenom organu).
Svi spisi mogu da se razgledaju osim zapisnici o većanju i glasanju, kao i nacrti rešenja.

Svi određeni ROKOVI za preduzimanje radnji u postupku se moraju poštovati, pri čemu se u nekim situacijama mogu
produžavati.

Stranci koja - iz opravdanog razloga propusti preduzimanje određene radnje u roku

- greškom preda podnesak nenadležnom organu u roku (pa zato propusti predavanje nadležnom organu)

može se REŠENJEM odobriti predlog za VRAĆANJE U PREĐAŠNJE STANJE tj ponovno pripisivanje prava na preduzimanje
propuštene radnje, kada ase postupak vraća u stanje kakvo je bilo pre propuštanja i poništavaju se u međuvremenu doneta
rešenja.

Ovu mogućnost može da iskoristi u roku od 8 dana od prestanka okolnosti zbog kojih je došlo do propuštanja, i to samo u
okviru prva 3 meseca od propuštanja.

TROŠKOVE prvostepenog postupka snosi onaj ko je pokrenuo sam postupak

- organ po službenoj dužnosti ako je povoljno okončan po stranku
- stranka ako je postupak pokrenut zahtevom.

Ako su dve protivne stranke u pitanju

- ako je postupak završen poravnanjem, svaka stranka snosi svoje troškove
- ako je završen nepovoljno za stranku koja je pokrenula postupak, ona protivnoj stranci nadoknađuje troškove.

Troškove drugostepenog postupka

- snosi stranka ako je odustala od žalbe / žalba je odbijena
- snosi prvostepeni organ ukoliko je žalba usvojena.
 Tok upravnog postupka

1) PODNOŠENJE ZAHTEVA / POKRETANJE PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI

2) PRIHVATANJE ZAHTEVA
3) UTVRĐIVANJE ČINJENICA
1. NEPOSREDNO ODLUČIVANJE (30 dana)
2. ISPITNI POSTUPAK (60 dana)
- usmena rasprava
- dokazivanje / usmena izjava
4) DONOŠENJE ODLUKE
1. REŠENJE
2. ZAKLJUČAK
5) OBAVEŠTAVANJE
6) PRAVNI LEKOVI
1. PRIGOVOR
2. ŽALBA
UPRAVNI SPOR

ZAHTEV → REŠENJE (na koje je dozvoljena žalba) → ŽALBA → DRUGOSTEPENO REŠENJE

→ REŠENJE (na koje nije dozvoljena žalba) → KONAČNI UPRAVNI AKT

→ ... (bila bi dozvoljena žalba) → PRIGOVOR

→ ... (ne bi bila dozvoljena žalba) → KONAČNO ĆUTANJE UPRAVE

KONAČNI UPRAVNI AKT

TUŽBA

KONAČNO ĆUTANJE UPRAVE → POŽURNICA

Pokretanje upravnog postupka

1) Podnošenjem zahteva od strane stranke 2) Po službenoj dužnosti

Upravni postupak je pokrenut kada:

– organ primi zahtev - je stranka obaveštena

(o aktu o pokretanju postupka po službenoj dužnosti)

Organ može da PRIHVATI ili ODBACI zahtev stranke, u bilo kom trenutku tokom postupka, ako:

- Nije nadležan i ne može da odredi ko jeste nadležan

- Zahtev nije predat u roku
- Nije u pitanju upravna stvar
- Stranka očigledno nije imalac prava koje je predmet upravnog postupka

Stranka može potpuno/delimično da ODUSTANE od zahteva ili da ga IZMENI, pre dobijanja prvostepenog rešenja.

Nakon prihvatanja zahteva, organ mora da UTVRDI ČINJENICE i okolnosti od značaja, da bi doneo REŠENJE.

Pri donošenju rešenja, organ ili neposredno odlučuje ili vodi ispitni postupak.

NEPOSREDNO ODLUČUJE – sa podnošenjem zahteva od strane stranke ima dovoljno činjenica i dokaza za
utvrđivanje činjeničnog stanja
- od stranke se ne uzima izjava i ne vodi se ispitni postupak

ISPITNI POSTUPAK – nema dovoljno činjenica za neposredno odlučivanje / radi zaštite prava stranke joj se mora
pružiti prilika da se izjasni
- stranka može da se izjasni o iznetim činjenicama i dokazima / da sama iznosi činjenice i dokaze/

postavlja pitanja drugim strankama/svedocima/veštacima

- može uključivati USMENU RASPRAVU i/ili DOKAZIVANJE

1. USMENA RASPRAVA

Zakazuje ovlašćeno lice kada - mora da se izvrši uviđaj ili saslušanje svedoka/veštaka
- u postupku učestvuju protivne stranke
- je neophodna za razjašnjenje upravne stvari

Održava se u sedištu organa / na mestu uviđaja / videokonferencija.

Organ je dužan da najmanje 8 dana pre ročišta dostavi poziv licima čije je prisustvo potrebno i da u pozivu naznači:
- predmet zbog kog se lice poziva
- u kom se svojstvu poziva (stranka, svedok, veštak...)
- šta treba da pribavi ili podnese pre ročišta

Pored DIREKTNOG obaveštavanja, organ može i da JAVNO OBJAVI RASPRAVU.

Usmena rasprava je JAVNA (osim ako se raspravlja o tajnim podacima / odnosima u porodici ili radi očuvanja javnog reda).

Ako se stranka ne pojavi na usmenoj raspravi, organ ODLAŽE raspravu ili smatra da je stranka ODUSTALA od zahteva.

2. DOKAZIVANJE

Vrši se za činjenice od značaja za postupak, ukoliko one nisu opštepoznate.

Mogu se koristiti JAVNE ISPRAVE i njihove kopije (koje pribavljaju stranka ili organ).
Mogu se pozivati SVEDOCI, VEŠTACI i TUMAČI.
Ako je potrebno neposredno opažanje ovlašćenog službenog lica radi utvrđivanja činjenica, vrši se UVIĐAJ.
Uviđaj se vrši na ročištu ili na mestu gde se predmet nalazi. Može biti snimljen i priložen zapisniku.
Vlasnik predmeta/mesta uviđaja može da uskrati uviđaj ako bi time odao državnu/poslovnu/profesionalnu tajnu ili
ako bi izložio sramoti/znatnoj imovinskoj šteti/krivičnom gonjenju sebe/osobe sa kojima je u bliskom odnosu.
Svaka eventualna šteta koja nastane pri uviđaju mu se nadoknađuje.
Ukoliko se činjenica ne može utvrditi drugim dokazima, od stranke se može uzeti USMENA IZJAVA.

Ako organ u postupku naiđe na zasebno nerešeno pitanje za koje je nadležan drugi organ/sud, a bez čijeg rešenja ne može
da odluči o upravnoj stvari (PRETHODNO PITANJE), ima pravo da:

- Prekine postupak dok ga drugi organ/sud ne reše

- Sam odluči o pitanju (ta odluka ima pravno dejstvo samo u tom postupku, ne generalno)

Organ NEMA PRAVO da samostalno odlučuje ako:

- se prethodno pitanje tiče krivičnog dela/braka/utvrđivanja roditeljstva
- se to pitanje trenutno rešava pred drugim organom/sudom

Donošenje rešenja/zaključka

Odlučuje se o pravu/obavezi/pravnom interesu stranke.

REŠENJE se donosi u pisanoj formi (elektronski/na papiru) ili usmeno (hitno*).

*očuvanje javnog mira i bezbednosti, imovine i zdravlja ljudi

Rok je 30 dana za neposredno odlučivanje ili 60 dana za ispitni postupak.

Glavni delovi pisanog rešenja:

1) UVOD
2) DISPOZITIV (IZREKA)
3) OBRAZLOŽENJE
4) UPUTSTVO O PRAVNOM SREDSTVU

UVOD

- Informacije o organu koji donosi rešenje (naziv, adresa i propis o njegovoj nadležnosti)
- Broj i datum rešenja
- Podaci o podnosiocu zahteva (ime i mesto prebivališta/sedišta stranke i njenih zastupnika)
- Predmet postupka

DISPOZITIV

Koncizno napisana odluka.

U posebne tačke se mogu uneti rok, nalog, troškovi postupka...

OBRAZLOŽENJE

- Ukratko izložen zahtev stranke

- Činjenično stanje
- Dokazi i razlozi za donošenje odluke koja je navedena u dispozitivu

UPUTSTVO O PRAVNOM SREDSTVU

Informacije o tome da li protiv rešenja stranka može da izjavi žalbu ili pokrene upravni spor.

Ukoliko MOŽE – kom organu/sudu, u kom roku, koja je visina takse.

Ako NIJE NAVEDENO – stranka ima pravo da u roku od 8 dana zahteva DOPUNU REŠENJA ili
da postupi po važećim propisima.

Na USMENO REŠENJE – stranka ima pravo da zahteva isto to rešenje u pisanoj formi, u roku propisanom zakonom.
Kada se u jednom postupku odlučuje o više pitanja, organ može doneti DELIMIČNO REŠENJE, a kasnije DOPUNSKO REŠENJE
o ostalim pitanjima.

Tokom postupka, može doneti i PRIVREMENO REŠENJE zasnovano na tada poznatim činjenicama, a kasnije tek rešenje
kojim se zapravo okončava postupak.

Rešenje počinje da proizvodi pravna dejstva od kada je stranka o njemu obaveštena (osim ako je određeno da počinju
kasnije).

Ako organ utvrdi postojanje GREŠAKA u rešenju, može da ih ispravi – ispravke počinju da važe odmah (osim ukoliko su
nepovoljne po stranku, kada počinju da važe od kad je stranka obaveštena o njima).

Obaveštavanje

Organ izveštava učesnike u postupku o postupanju u upravnoj stvari.

Vrši se: USMENO (ako je stranka prisutna)

PISMENO – elektronskim putem, poštom, dostavljanjem

Elektronski – neformalno ili formalno (potvrda kojom se dokazuje prijem dokumenta, izjednačeno sa dostavljanjem)
Poštom – običnom (7 dana) ili preporučenom poštom (na dan koji stoji u potvrdi o prijemu pošiljke)
Dostavljanje – lično službeno lice, poštar, elektronski
posredno 8-20h radnim danom (osim ako je hitno)
javno

Dostavljanje pravnom licu – preko zastupnika / zaposlednog lica u pravnom licu.

LIČNO DOSTAVLJANJE – uručenje pisma primaocu preko službenog lica/poštara

obavezno je kada od dana dostavljanja počinje da teče rok (ili drugačije, predviđeno zakonom)
Ako primalac nije na adresi – dostavljanje se ponavlja u roku od 24h.
Ako ponovo nije na adresi/ako odbije uručenje – beleži se, ostavlja se obaveštenje na tom mestu
(obaveštenje – gde, kako i u kom roku primalac može da uzme prvobitno pismo)

Lično dostavljanje je izvršeno u roku od 15 dana od ostavljanja tog obaveštenja.

POSREDNO DOSTAVLJANJE – dostavljanje obaveštenja primaocu preko drugog lica*

* potpisuje dostavnicu i prosleđuje obaveštenje primaocu
* ne može istovremeno biti suprotna stranka u istom postupku

Obavlja se kad nije obavezno lično uručenje, a primalac nije na adresi.

Ako drugo lice odbije uručenje, pismo se svakako ostavlja na adresi (a ne obaveštenje o preuzimanju) sa naznačenim
datumom ostavljanja i rokom posle kog se smatra da je dostavljeno (15 dana).

JAVNO DOSTAVLJANJE – objavljivanjem obaveštenja na veb sajtu/oglasnoj tabli organa/u novinama/službenom glasilu,
kada nije moguć ni jedan drugi način obaveštavanja ili
ako se rešenje tiče većeg broja lica koja nisu poznata organu

Ovakvo rešenje ne mora da sadrži obrazloženje, već se može nalaziti obaveštenje o tome gde i kada stranke mogu da
steknu uvid u obrazloženje. Ovakvo obaveštavanje je izvršeno 15 dana od objavljivanja obaveštenja.

Svaki postupak, organ može PREKINUTI ili OBUSTAVITI rešenjem.

PREKID POSTUPKA – ako stranku prestane da zastupa zakonski zastupnik

traje privremeno, dok stranka ponovo ne dobije/ne odredi privremenog ili novog zastupnika

Organ može privremeno prekinuti postupak i ako naiđe na prethodno pitanje.

OBUSTAVLJANJE POSTUPKA – ako organ zaključi da nema uslova da se postupak dalje vodi.
Pravna sredstva – prigovori i žalbe

Stranka može da izjavi PRIGOVOR zbog:

- neispunjenja obaveza iz upravnog ugovora (u roku od 6 meseci)

- preduzimanja upravne radnje ili propuštanja da se ona preduzme (u roku od 15 dana)
- nepružanja javnih usluga u skladu sa propisima (u roku od 15 dana)

Prigovor se izjavljuje RUKOVODIOCU ORGANA, koji o njemu i odlučuje u roku od 30 dana, a odluku donosi u vidu REŠENJA.

Rešenjem kojim se usvaja prigovor se:

- određuje dalji način ispunjenja obaveza organa iz upravnog ugovora

- odlučuje o naknadi štete
- određuje se način otklanjanja posledica preduzete upravne radnje ili se nalaže njeno preduzimanje, ili otklanjanje
nedostataka u pružanju javnih usluga, zavisno od toga zbog čega se izjavljuje prigovor.

Rukovodioc odbacuje prigovor ukoliko prigovor:

- nije izjavljen u roku

- nije dozvoljen
- je neuredan.

Stranka ima pravo na ŽALBU - protiv rešenja prvostepenog organa (ako je ona dozvoljena)
- kada rešenje nije izdato u roku
(posebni zakon: neizdavanje rešenja u roku = usvajanje zahteva stranke → stranka nema pravo na žalbu).

NE postoji mogućnost izjave žalbe na rešenja Vlade.

Razlozi za žalbu na rešenje:

- nepravilna primena propisa (nepridržavanja načela zakonitosti)
- nepoštovanje pravila postupka
- nenadležnost organa koji je doneo rešenje
- nepravilno utvrđeno činjenično stanje/zaključka koji je iz tog stanja proistekao
- ...

U žalbi, stranka mora navesti:

1) rešenje protiv kog izjavljuje žalbu

2) naziv organa koji ga je izdao
3) na šta se konkretno žali (ne mora obrazloženje)

a može i priložiti dodatne dokaze uz objašnjenje zašto ih nije dao u prvostepenom postupku

Rok za podnošenje žalbe iznosi 15 dana od momenta obaveštavanja stranke o rešenju, osim žalbe na neizdavanje rešenja u
propisanom roku, kada stranka može da izjavi žalbu najkasnije godinu dana od isteka tog propisanog roka,

Žalba se primarno podnosi prvostepenom organu, ili drugostepenom organu ako se tiče neizdavanja rešenja u
predviđenom roku od strane prvostepenog organa, kada drugostepeni organ ili sam odlučuje o upravnoj stvari i izdaje
rešenje, ili produžava rok prvostepenom organu za izdavanje rešenja.

Prvostepeni organ može da odbaci žalbu rešenjem, iz istih razloga iz kojih može da odbaci prigovor. Protiv ovog rešenja o
odbacivanju žalbe, stranka takođe može da izjavi žalbu u roku od 8 dana od kad je obaveštena o rešenju, ali je ovaj put
predaje drugostepenom organu, koji onda razmatra obe podnete žalbe.

Prvostepeni organ može i da izmeni prvobitno rešenje da bi udovoljio žalbenom zahtevu, da ga potpuno poništi ili da i sam
prosledi žalbu drugostepenom organu.
Drugostepeni organ isto može sve to da učini po prijemu žalbe, kao i da zahteva ponovni postupak.
Svako podnošenje žalbe odlaže izvršenje rešenja dok stranka ne bude obaveštena o rešenju kojim je odlučeno o žalbi, osim
u slučajevima usmenog rešnja / kada bi odlaganje izvršenja rešenja stranci nanelo nenadoknadivu štetu ili teže ugrozilo
javnost.

Stranka u svakom trenutku može odustati od podnete žalbe, ali snosi troškove postupka po žalbi.

Rok za odlučivanje o žalbi – najviše 60 dana od kad je predata žalba.

Ako organ izda konačno rešenje, protiv koga se ne može izjaviti žalba, stranka i dalje ima pravo da zahteva:

1) Ponavljanje postupka
2) Poništavanje konačnog rešenja
3) Ukidanje konačnog rešenja

Sve ih može pokrenuti i sam organ (po službenoj dužnosti). Rok za izdavanje rešenja – 60 dana od pokretanja postupka.

PONAVLJANJE POSTUPKA

Može biti pokrenuto najkasnije 5 godina od obaveštavanja stranke o konačnom rešenju.

Razlozi: - pojava novih činjenica/dokaza

- saznavanje da je rešenje koje je povoljno po stranku zasnovano na lažnim iskazima
- rešenje je donelo neovlašćeno lice
- u postupku je bilo uskraćeno pravo/sloboda učesnika...

Stranka ZAHTEV predaje prvostepenom organu (čak iako je drugostepeni organ taj koji je nadležan za odlučivanje, jer mu
prvostepeni organ prosleđuje zahtev zajedno sa spisima).

Nadležan za odlučivanje – organ koji je doneo KONAČNO REŠENJE

može da odbije zahtev / odobri ponavljanje postupka

Ako odobri, nadležan je i za preuzimanje radnji u ponovljenom postupku

(osim ako je drugostepeni organ koji može da naloži prvostepenom da preduzima radnje u ponovljenom postupku).

Zahtev za ponavljanje postupka NE ODLAŽE IZVRŠENJE konačnog rešenja

(osim ako bi izvršenje pričinilo nenadoknadivu štetu stranci, a ne bi imalo uticaj na javnost/postale stranke u postupku).

Izdavanje rešenja kojim je odobreno ponavljanje postupka ODLAŽE IZVRŠENJE PRVOBITNOG KONAČNOG REŠENJA.

Na kraju ponovljenog postupka, organ može da ostavi prvobitno konačno rešenje na snazi ili da ga poništi.

PONIŠTAVANJE KONAČNOG REŠENJA

Razlozi: - ako je doneto u stvari o kojoj se ne odlučuje u upravnom postupku

- ako bi se njegovim izvršenjem moglo prouzrokovati krivično delo
- ako samo izvršenje nije moguće
- ako je rešenje doneto pod prinudom ili ucenom
- ako je ista upravna stvar ranije već rešena na drugačiji način...

ROK za poništavanje rešenja zavisi od samog razloga za poništavanje (do godinu dana, 5 godina ili neograničen).

Samo poništavanje vrši DRUGOSTEPENI/NADZORNI organ, njim se UKLANJAJU SVE PRAVNE POSLEDICE koje je rešenje
proizvelo i onemogućava se da ih dalje proizvodi.

UKIDANJE KONAČNOG REŠENJA

Razlozi: - otklanjanje znatne opasnosti po javnost

- otklanjanje poremećaja u privredi
- ako stranka na čiji je zahtev doneto rešenje to traži, a ukidanje nije protivno javnom interesu

Ukidanje vrši DRUGOSTEPENI/NADZORNI organ.

Ukidanjem rešenja se NE UKLANJAJU PRAVNE POSLEDICE koje je rešenje VEĆ PROIZVELO, već samo one koje bi u
budućnosti MOGLO DA PROIZVEDE, pri čemu ako stranka trpi štetu, ima pravo za nadoknadu te štete, ali ne i izgubljene
dobiti.

Zakonitost upravnog postupka može biti pod SUDSKOM KONTROLOM – upravni spor.

Stranka nakon dobijanja drugostepenog rešenja ima pravo da TUŽBOM pokrene upravni spor, koji se vodi pred
UPRAVNIM SUDOM, čija je ODLUKA DEFINITIVNA.

Izvršenje rešenja

Vrši se radi ispunjenja obaveza: - NOVČANIH (sudsko izvršenje)

- NENOVČANIH (upravno izvršenje)

Rešenje se izvršava kada istekne 15 dana od kad je postalo izvršno (osim ako je drugačije naznačeno).

PRVOSTEPENO REŠENJE postaje izvršno istekom roka za žalbu (ako nije podneta žalba)
ili ranije (ako se stranka odrekne prava na žalbu)
obaveštavanem srtanke o rešenju o žalbi (ako žalba odlaže izvršenje rešenja)
obaveštavanjem stranke (ako žalba nije dozvoljena/ne odlaže izvršenje rešenja).

DRUGOSTEPENO REŠENJE postaje izvršno – obaveštavanjem stranke.

Na predlog stranke/po službenoj dužnosti, neke radnje izvršenja mogu biti preduzete i pre nego što rešenje postane izvršno
ako bi kasnije izvršenje bilo otežano ili sprečeno.

Tražilac izvršenja – lice koje je pokrenulo postupak izvršenja

Izvršenik – lice koje mora da izvrši neku obavezu

Izvršenje sprovodi organ koji je doneo prvostepeno rešenje / neki drugi nadležni organ,
samostalno/uz pomoć drugih organa (MUP)

U roku od 8 dana od predloga tražioca izvršenja / po službenoj dužnosti, nadležan organ izdaje REŠENJE O IZVRŠENJU, koje
sadrži podatke o vremenu, mestu i načinu izvršenja.

Pridržavaju se načela srazmernosti.

Izvršenje se obavlja radnim danom 7-20h, osim ukoliko postoji opasnost od odlaganja izvršenja.

Nadležni organ može prinuditi izvršenika na izvršenje direktno/preko drugog lica/izricanjem novčane kazne.

Sve troškove izvršenja snosi IZVRŠENIK.

Protiv rešenja o izvršenju je dozvoljena žalba drugostepenom organu u roku od 8 dana, ali ona uglavnom ne odlaže
izvršenje rešenja, i može se odnositi samo na vreme, mesto i način izvršenja.

Ukoliko nakon izvršenja dođe do poništenja/ukidanja rešenja, izvršenik ima pravo na nadoknadu štete.