ZDENEK VANA

SVET STARIH SLOVENA

DIE WELT DER ALTEN SLAWN

Uvod
U literaturama zapadne Evrope, ne postoji bas puno publikacija o Slovenima i proucavanju
njihove kulture. Onog citalaca koga je znanje ovom narodu zanimalo, mogao je da se informise u
knjizi "Sloveni - Njihova pocetna istorija i civilizacija" od Franciska Dvornika iz 1956. godine.
On opisuje i analizira pisane izvore od pocetka hriscanstva i crkvene istorije.
Knjiga "Sloveni" od M. Gimbatus je samo pregled arheoloske kulture na teritoriji prvih
Slovena od gvozdenog doba do migracije 6-7 veka. Na Francuskom jeziku postoji samo jedna
knjiga od l. Niderle, gde je u tom vremenu ta knjiga bila najbolja, ali kasnije su izasle kvalitetnije
monografije. Bolja knjiga je Nemackog izdavaca "Sloveni u ranom srednjem dobu" od V.
Hensela. Ta knjiga je prevod Poljske publikacije, koja daje sistematski pregled materijalne
kulture bez osvrta na istorijski kontekst. Ovaj autor je dao u uvodu jedan skroman pogled na ranu
proslost Slovenskog naroda.
Cesko izdanje iz 1977. godine je dalo pocetnu tacku u istrazivanju ( preradu ) teksta i
ilustracija. Cilj svih ovih radova je davanje kratke informacije o pocetnoj slici i kulturnog izrazaja
starih Slovena. Arheoloska istrazivanja su bila od velikog znacaja u zadnjim periodima gde se
jasno dopunila slika o zivotu ovog naroda, rekonstrukciji njihove kulture i obicaja itd.
Istorijski izvori
Iako izgleda ze neke narode cudno, danas je svaki treci Evropljanin slovenskog porekla. Ali,
i pored ove cinjenice mi znamo da u antickom svetu kod ucenih tadasnjih istoricara i geografa
koji su opisivali poznat svet i narode Germana i Kelta - nisu dali podatke o Slovenskoj
egzistenciji sve do velike seobe. Glavni razlog za to lezi u tome da je etnogeneza Slovena bila
posle Germana i Kelta. Drugi razlog je to sto se etnogeneza desavala na udaljenim mestima
istocne Evrope. Trgovci tamo nisu imali koristi, pa ove delatnosti kod Slovena nije ni bilo, a
razlog je I nepostojanje puteva. Cak su i sami trgovci znali za juzni deo Evrope i nazivali je
Skitija ili Sarmatija. Grci su stvorili u 6-7. veku pre nase ere kolonije na severu Crnog Mora gde
su isli i dalje od same obale daleko ka zaledju, ali nisu ostavili nikakve podatke (npr. o narodima

1
koji su tu ziveli) osim u nekoliko delova pojedinih knjiga gde su govorili "o dozivljajima" ( koje
su tu imali ).
U 5. veku pre nase ere Herodot je posetio Skitiju u gradu Olbiji. Dobio je podatke od ljudi
koji su tamo ziveli. Te informacije je upisao u svojim knjigama istorije ( cetvrta knjiga ). On je tu
opisao Skitiju, saznao za nove visevekovne podatke za tadasnju " istocnu Evropu " u antickom
dobu. Herodot je znao da se tu nalazila stepa, da tu imamo puno reka, a da je na severu bila
sumska zona. Isto je znao i za neke reke koje su se ulivale u Crno More : Dunav (Istar),
Dnjepar... znao je gde se i Don uliva. Opisuje i bezuspesne uspehe persiskog kralja protiv Skita
( nomadi zeljni borbe, iranskog porekla) . Herodotu je bio poznat i jedan narod drugog porekla
koji je bio zapadno, istocno i severno od Skita i gde je taj narod pomogao Skitima da ratuju
protiv Persijanaca. Na zapadu je to bio narod Agatursen (?) koji je voleo da uziva u zlatu. Dalje
na severu izmedju Dnjestra i srednjeg Dnjepra su ziveli misteriozni Neureni. Njihovo ime se
odrzalo u nekim mestima istocne Poljske. Na tom prostoru gde su ziveli Neureni najverovatnije je
doslo do dodirnih tacaka sa tadasnjim Slovenima ( kako se pretpostavlja u nauci ). Posle
Herodota su Neureni napustili pradomovinu zbog puno zmija. Njihovi obicaji su bili slicni sa
obicajima Skita, gde su verovali da mogu da se pretvore u vukove ( moguce je da se misli na
vukodlake ), cak je i sam Herodot verovao u to. To verovanje je i danas aktuelno u istocnoj
Evropi.
Izmedju srednjeg Dnjepra i Dona su ziveli Audrofagi (?) nomadi koji su noslili crnu odecu, a
isto im je nadimak bio ljudozderi. Severno od njih, najverovatnije u sumskoj zoni, a istocno od
Neura su ziveli plavooki i plavookosi Vudini. Oni su bili poznati po tome sto su isli u lov i nosili
krzno. Vudini pripadaju finskom narodu (?), iako im je ime slovensko. Strucnjaci ih uporedjuju
sa Slovenima zbog samog imena.
Severno od vodecih plemena Herodot je samo poznavao istocno od Dona narod Sarmata i
Thissagete (?) . Najblizi Slovenima su bili Skiti,Neuri i Budini, ali je sve ovo bez dokaza i za
sada su to samo hipoteze.
Vise su realniji podaci od rimskih i grckih pisaca 1 i 2 veka nove ere. Kod njih se pominje
narod Venda koji je ziveo izmedju Ostsee ( istocno more u Nemackoj ) i Karpata. Njih spominje
Plinije u svojoj" Prirodnoj Isoriji" , Tacit u svojoj "Germaniji", spominje ih i Ptolomej kao i
mnogi drugi. Tacit nije bio siguran da li Vendi pripadaju Germanima ili iranskim Sarmatima. On
ih razlikuje od Sarmata gde kaze da je razlika bila u tome sto su se Vendi kretali pesaka i gradili

2
kuce i vise se borili. Medjutim sa druge strane je on smatrao da su vise bili povezani sa
Germanima. Ali nazalost o svemu ovome za sada nema dokaza. Bitno znanje o Vendima nam je
dao Ptolomej koji je ziveo u 2 veku nove ere. On je na svojoj geografskoj karti Vende prikazao
da zive istocno od reke Weiichsec (?) i istocno od Karpata. U nauci se za Vende sumnjalo da su
oni mozda Sloveni te se i kod njih izrazila sumnja za trazenje praslovena. To ime se jos spominje
u 6. veku nove ere. U Nemackoj se Sloveni izjednacavali sa Vendima. Medjutim kako se u
naucnoj literaturi navodi kod vodecih strucnjaka koji se bave slovenkom prosloscu, rec “Vendi”
je keltskog porekla. Od iste reci je najverovatnije nastala i rec Wien (Bec) , kako neko
pretpostavlja, a takodje se smatra da i ime Venecija ima isti koren reci koje je možda čak I
ilirskog porekala. Za neke su Vendi malo znacajan narod koji se posle spojio sa Slovenima. Na
karti Ptolomeja se naslo jos jedno ime - Soubenol, te neki sumnjaju da su i oni Sloveni. Isti
anticki pisac kaze da su oni ziveli u istocnoj Skitiji u blizini Alona.
Zna se da Rimnjani nisu imali dodira sa srednjom i istocnom Evropom, i ako su bili vise puta
u blizini tadasnjih slovenskoh teritorija. Poznati su pohodi Avgusta, Tiberija, Trajana... Zadnji
uspesan pohod Rimljana ka srednjoj Evropi je bio napad Marka Aurelija na Markomane. Iz ovog
pohoda se zna da su Rimljani tada stigli na najsevernijem delu kopnene Evrope. Njegov cilj je bio
otvaranje novih provincija na tim mestima ( tacnije danasnje Cekoslovacke ).
Nakon pada Rima u vreme prvih seoba od carstva je ostao samo istocni deo- Vizantija. Od
tog trenutka iz karpatskog podrucja ( njene okoline ) idu ka srednjoj i juznoj Evropi slovenska
plemena. Prvi put se spominju Sloveni pocetkom 6. veka kod Pseudocezarija u knjizi "
Dialozi ?". Najznacajnije podatke o njim nam daje Prokopije i Jordanes iz 6. veka. Prokopije je
imao prilike da bude kod Slovena, ali on ne pise odakle su oni dosli. Druge podatke o Slovenima
i Antima nam govori Jordanes?. On pise da su Sloveni zivel izmedju Wiichel, Noviodunum im
Donaudelta (danasnja Rumunija). Isti pisac nije jasan kada kaze da Sloveni zive u blizini
LacusMursijanus?. Tu su navedene reke Dunav, Sava i Tisa sto bi odgovaralo teritoriji severnog
dela bivse Jugoslavije. On opisuje njihova kretanja i upade. Za Ante smatra da su slovensko-
iransko pleme koje je zivelo izmedju Dnjepra i Dnjestra. Oni su izgubili nekoliko bitaka od
Avara i nestali.
Od ovog vremena se aktivno zna za Slovene, njihove napade i saveze. Ono sto ostaje nejasno
je to odakle su u stvari oni dosli pre 6. veka. Njihovo izjednacavanje sa Vendima ostaje
hipoteticno.

3
Strana br. 14. U Poljskoj je bila dominantna kultura "Prezoworsk".Forme grncarije, nakita i
oruzja ( nadjenih u Spicumierz? ) govore da su germanskog porekla, a pritom se ne vidi tacna
veza sa Slovenima iako indicije za to postoje ( jer je u Poljskoj otkrivena ).

Pored nauka koje se bave istrazivanjima starih Slovena, i lingvistika kao diciplina ima
posebno I znacajno mesto u izucavanju ovog naroda. Prvi nacin kako ona pokusava da odgonetne
proslost Slovena je kroz analizu imena mesta, vodenih puteva, potoka itd. Drugi metod je analiza
jezickih odnosa bliskih etnickih grupa sa Slovenima. Sto se jezika tice smatra se da se prvo
odvojili hetiski i indoiranski jezik. Daljim tokom su nastajali grcki, kelski i germanski jezici, a
vremenom se razvio i baltickoslovenski?, koji se deli na balticki i slovenski. Ova dva jezika
predstavljaju poslednju tj. najmladju granu indoevropskih jezika. Dalje kako se u nauci smatra
slovenski narodi su u svojoj pradomovini govorio mahom slicnim jezikom. Kasnije u 9. i 10.
veku zbog uticaja geografskih, politickih i kulturnih faktora razvili su se nacionalni jezici koji
vaze do dan danas. Njih imamo 12 koji su podeljeni u 3 grupe: 1) zapadnoslovenska grupa
( poljski,ceski,slovacki, kao i jezik Luzickih Srba ), 2) istocnoslovenska grupa ( ruski,ukrajinski i
beloruski ), 3) juznoslovenska grupa ( srpsko-hrvatski, makedonski, bugarski i slovenacki ).
Medjutim, kako se smatra medju istrazivacima, postoje indicije za sumnju da su razlike u
jezicima bile jos u pradomovini Slovena. Ali, ipak je sigurnija tvrdnja da su se te razlike u jeziku
bile izrazene onda, kada su se slovenska plemena razdvojila zbog gore navedenih razloga. Jezik
se medju ovim slovenskim narodima menjao i zbog toga sto su oni kao narod dosli u kontakt sa
drugim kulturama i jezicima na novim teritorijama. Isto se zna da je na celokupan slovenski jezik
bilo raznih uticaja, pre svega germanskog na zapadu , iranskog na istoku, keltskog, trackog,
ilirskog na jugu i baltickog jezika na severu.
Postoje i slovenski nazivi/toponimi u mestima izmedju Odese i srednjeg Dnjepra. Hidronimi
Pripijata i Dnjepra su mladjeg datuma, sto nam pokazuje da su Sloveni krenuli sa istoka. Sumnja
se da su na slovenske hidronime uticali i jezici nekih starih etnickih grupa, koje su zivele u
blizini. Najblize kontakte Sloveni su imali prema tzv. Baltima, gde su oni tada bili na vecem
prostoru nego danas. Zakljucak sa lingvisticke strane je da su se Sloveni obrazovali jos pre
pocetka migracija koje su se dogodile u 6. veku. Ta teritorija gde su se oni obrazovali je izmedju
jakih tadasnjih etnickih grupa, severno od Karpata i blizu Dnjepra, kao i Odre i Visle (videti na
srpskom naziv).

4
Arheologija
Ova nauka pokusava da prati kulturno razvijanje pradomovine Slovena, koje ide u daleku
proslost sve do neolita. Ti pokusaji da se rekonstruise proslost do ovog navedenog doba je samo
spekulativna. Arheologija kao nauka moze da razlikuje pojedinacne kulturne komplekse i njihovu
geografsku rasprostranjenost. Ali ova disciplina ima problem sa definisanjem etnosa tj. etnickog
pripadanja. Bronzano doba predstavlja pocetne podatke ( Slovena ) i oni se datuju izmedju II-I
milenijuma pre nase ere, gde se iz ovog doba izdvaja kultura polja sa urnama. Geografski se ona
prostire od Ostese ( Istocno more), Rajne , Rone, srednjeg Dunava sve do Visle na istoku.
Sigurno je da korene iz ove kulture imaju Kelti, Germani, baltickoslovenske grupe i Iliri. Deo te
kulture sa urnama je bila i Luzicka kulturna grupa koja se prostirala geografski od Elba, Oder,
Visle. Smatra se da i u ovoj kulturi postoje tragovi starih Slovena.
U pocetku gvozdenog doba, u 8. i 7. veku pre nase ere doslo je do stvaranja Psevorske kulture
koja se razvila jugoistocno od Istocnog mora i bila je povezana sa tadasnjim baltickim narodima.
Iz nje se razvija ( kao i najverovatnije i iz Luzicke kulture ) kultura koja se zove Zvoncanih ?
grobova. To ime su joj dali arheolozi po jednom obicaju koji je bio karakteristican po tome, da
kada se nesto pokopa i u tom ukopu se stavi urna, a preko nje, se stavlja nesto u obliku zvona.
Ova kultura je postojala od 5. do 2. veka pre nase ere na prostranstvu gornje i srednje Visle, dalje
prema Odeplauf, sve do Pripjata.
Izmedju Older-a i Laba je postojala Jastorf kultura. Ona je najverovatnije uticala na Kelte. U
tom vremenu su se Kelti sirili na mestima gde su bile kulture ( tj. zivele ) koje bi mogle da se
indentifikuju sa Slovenima. Dokaz da su postojali kontakti izmedju Slovena i Kelta su u jeziku,
religioznim kultovima, i po kulturnim kontekstima. U 1. veku pre nase ere zvoncanu kulturu je
zamenila Przeworsk kultura, kojom se poslednjih godina bave etnolozi, koji se ujedno i zanimaju
za Slovene. Ova kultura je zahvatila vecu teritoriju od predhodne. Zahvatala je prostor od
jugoistocnog smera uz Karpate do Dnjestra sve do danasnje Madjarske. Ona se vremenski
poklapa sa rimskim dobom do 1. veka nove ere. Zato je neki poljski istrazivaci prepisuju
Vendima.
Postoje zajednicki elementi i kontinuiteti u razvijanju kulture zvoncanih grobova i forme
Prezworks kulture i Slovena u 6. veku gde se taj zajednicki element prevashodno ogleda u
grancariji. Prezerworks kultura je imala zajednicke elemente i sa germanskim kulturama, gde se

5
to vidi u ritualnim pokopavanjima, oruzju i nakitu. To su Germani koji su ziveli severozapadno
od Prezerworks kulture.
U raspravama se javlja i tzv. Bijethnischen kultura koja dokumentuje Slovene i Germane
zajedno tj. slovensko-germanske uticaje. Prezerworks kultura se kroz svoje postojanje mesala sa
drugim etnosima. To se isto odnosi na slovensku etnogenezu osim u regionima juzne Poljske i
oko zapadne Ukrajine. Tako da se kulture zvoncanih grobova i Prezerworks kulture tesko
razdvajaju. Isto je cinjenica da se pre 6. veka mogu Sloveni traziti u ovim kulturama.
Geografski se u istocnoj Evropi mogu razlikovati 3 zone, a njihove granice su se istovremeno
izrazavale na osnovu etnosa. Prva je stepska zona na jugu sa nomadskim plemenima gde
dominiraju Skiti i Sarmati. Druga je sumska zona na severu gde dominiraju plemena ugrofinska u
istocnom delu i baltickih na zapadu. Treca je sumsko stepska zona i ona se nalazila u sredini tj.
izmedju predhodne dve zone tacnije u regionu srednjeg Dnjepra, Pripijata i Dnjestra. Ta centralna
zona je bila najpogodnija za poljoprivredu i upravo ona daje najvise podataka istrazivacima koji
se bave praslovenima.
U 2. veku pre nase ere je u ukrainskom sumskoj pustinji i u jednom delu sumske zone
postojala Zarubinjecka kultura za koju neki sovjetski i poljski arheolozi misle da je to u stvari
slovenska kultura. Sa druge strane, neki ipak smatraju da je to balticka kultura , ili nesto izmedju
balticke i slovenske. Njeni predstavnici su bili iskljucivo seosko stanovnistvo, gde su im stanista
bila oko reka, gde su od zanatlija imali kovace gvozdja i izradjivaca nakita. Na njihovu
materijalnu kulturu su dosta uticali Kelti , gde se to ogleda u grncariji i gvozdenim predmetima.
Oni su spaljivali pokojnike i njihove ostatke su stavljali u posudama gde su ih zakopavali u
zemlju, kao sto su to kasnije radili i sami Sloveni. Sama identifikacija porekla Zarubinjecke
kulture je dosta spekulativna. Ono sto je sigurno zna se da je ona relativno brzo iscesla. Medjutim
zna se da se na severu u sumskoj zoni na gornjem Dnjepru, odrzale neke njene tradicije do 5.
veka nase ere ( ta kasnija kultura se zove "kasno zarubinjecka kultura" ).
U 2. veku nove ere se pojavila nova kultura juzno od mesta gde je nastala Zarubinjecka
kultura, tacnije u dalekoj ukrainskoj stepi do Crnog Mora. Ona se zove Cernjakov kultura. U
Kijevu su za sad istrazeni oko 1900 grobova ove kulture, a neki grobovi na nekim mestima su bili
i pored reka u duzini. Pokojnike su spaljivali, gde je konstatovano da u nekim grobovima ima
vise individua. Za ovu kulturu je bila tipicna crna glacana grncarija sa ponekim dekorom. Od
gvozdja su pravili alat i nakit. Arheoloski je potvrdjen i import sa rimskih teritorija, gde je on

6
jako bitan za datovanje. To su bile amfore, lampe, fina grncarija (tera sigileta). U nauci se vodila
rasprava o tome kome zapravo pripada Cernjakov kultura. Pretpostavlja se da se ona formirala
kada je juzna ruska stepa bila naseljena Baltima, koji su iz Skandinavije preko Istocnog Mora u 2.
veku nove ere dosli na tim mestima gde dominira Cernjakov kultura. Neki pak smatraju da su
osnovni elementi Cernjakov kulture postojali i pre Gota, na skitsko-sarmatskim teritorijama.
Pored svega moze se videti da u Cernjakov kulturi postoje i tragovi Prezeworks kulture,
Zarubinjecke i Gotske kulture, sto nam objasnjava da su se etnicke grupe spojile u jednu
jedinstvenu politicku pa i ekonomsku kulturu. Za sada nema jasnih dokaza o povezanosti
Cernjakov kulture i Slovena. Zna se da ova kultura nestaje oko 400 godine, a razlog za to se trazi
u Hunima. Oni su upali u ukrainsku stepu preko Volge i Dona. Oni su tu razbili narode koji su tu
živeli i stvorili uporiste na Karpatima ( tj. u blizini ), kao mesto daljih napada. U vreme razaranja
Huna, sve do 6. veka mi nemamo desavanja koja su poznata i koja su bitno uticala na proslost u
tim mestima.
Ali, ipak iz 5. veka su pronadjeni neki slovenski artefakti kod Dnjestra i Bug-a. Ovde se
ogleda neki spoj sa Cernjakov kulturom koja je pre toga potpuno nestala. Istoriski gledano
stvarno postojanje Slovena je bilo od 6. veka na regionima izmedju Oder, Vilsa, Dnjepra i
Dnjestra. Zna se sigurno da su sve kulture sa staro-rimskim tradicijama ( Prezeworks, kasno
Zarubinjecka,..) nestale i sa odredjenim razmakom ih je zamenila jedna nova kultura koja u
nekim delovima ima spoj sa prethodnim kulturama ali nema direknog vremenskog kontinuiteta.
To je bio nov fenomen, kada je ova nova kultura apsorbovala lokalnu kulturu. Tu novu kulturu
smatramo bliskom kulturom Slovena. Ona se izdvaja od drugih jer je bila jednostavna, a to je bilo
logicno jer je nastalo od puno velikih plemena ( kultura ).
U najstarijoj fazi bila je razvijena na teritoriji istocnih Karpata, reka Pripjat i srednjeg
Dnjepra. Na toj teritoriji su pronadjeni artefakti koji se datuju u 5-7. veka, a gde se izdvaja jedno
mesto u blizini Shitomir u Ukraini. Manja mesta leze razbacana po nizim recnim putevima i
dobrim prilazom do vode. Kuce su bile udubljene u zemlji ( 4x4 m ) sa kamenom pecnicom.
Pokojnike su spaljivali i ostatke stavljali u posudama. Sahranjivanje se ponekad vrsilo i ispod
poda. Tako da na osnovu svih nalaza i naucnih rasprava moze se zakljuciti da je juzni deo Poljske
i moguce istocni deo Slovacke mesto odakle Sloveni krecu u svoje migracije.
Izmedju 4-5. veka na teritoriji Prezerworks kulture u juznoj i centralnoj Poljskoj desio se
napad i prodor Huna. Oni su unistili naselja ove kulture, a od svega ovoga samo su ostali neki

7
rimski izvori iz 5. veka koji opisuju ove dogadjaje ( napade Huna ). Ovo ratnicko pleme nestaje
oko 445. godine. Na tom praznom prostoru dolaze Sloveni sa navedenih istocnih teritorija i sa
sobom donose novu kulturu ( zemunice, poluzemunice, nov vid sahranjivanja, grncariju... ). Na
osnovu svih arheoloskih nalaza koji mogu da se datuju, zakljuceno je da je slovensko
doseljavanje trajalo od 2-5. veka.
Sledece mesto gde je proces slovenske etnogeneze uocen je izmedju Dnjepra, Dnjestra i juzno
od Buga. Godine 1955. su istrazivaci pronasli mesto i nazvali ga Penkowka-Typus. Pronadjeno je
5 lokaliteta, kao i grncarija bez ukrasa rucno pravljena. Isto imamo i predmete od metala gde se
sada javljaju fibule, koje imaju posebnu vrednost i koje se datuju u 6-7. vek. Rani pocetak
Penkowka-Typus se povezuje sa Cernjakov kulturom, tako da je u 5. veku doslo do procesa
akulturacije ( u korist Penkowka-Typus ). Neki arheolozi smatraju da je ova kultura nastala od
iranskog pranaroda Sarmata, koji se kasnije poslovenio. Poznato je da ih Jordanes razlikuje od
cistih Slovena, ali ipak on kaze da su primili "slovenski idion". Oni su se izgubili na pocetku 7.
veka u borbi protiv Avara. Medjutim njihova kultura se ipak siri i nije odmah nestala. Pronadjeno
je dosta njihovih nalaza u juznom delu Balkana gde su se tu vec naselili Sloveni.
Arheolozi nisu sigurni za odgovor jedne siroke kulturne grupe ( u sumskom regionu Dnjepra
sve do Kijeva ). Izdvojena su dva znacajna mesta, a kulturu su nazvali Kolotschin-Typus.
Takodje su i pripadnici ove kulture ziveli pored reka u poluzemunicama, izradjivali su
jednostavnu grancariju koja je rucno radjena. Zene su nosile bronzani nakit ( baltische-typus ? ).
Odeca im se drzala na jednoj fibuli, a na rukama su nosili nakit. Zna se isto da su koristili pribor
za tkanje, a muskarci su nosili kajseve sa bronzanim jezičcima (?). Oni su spaljivali pokojnike i
njihove ostatke stavlajli u urnama. Neki grobovi su tako bili ukopavani i u brdima. Smatra se da
je moguce da se kultura Kolotschin-Typus poveze sa Slovenima.
Lingvisti su ustanovili na osnovu balticke hidronomije da je balticka kultura 8-9. veka bila
kolonizovana od Slovena. Sloveni su dosli sa juga gde su sa sobom doneli drugaciju kulturu koja
je postojala u regionu Klotschin kulture.
Kad je doslo do etnogeneze Slovena?
Proces Slovenske etnogeneze je bio komplikovan, i arheologija na osnovu prikupljenog
materijala ipak tesko objasnjava ovaj problem. Najveci problem se javlja kada se postavi pitanje
kako i zasto je doslo do naseljavanja ( seobu ) Slovena u 6-7. veku I koji je bio uzrok za to. Isto
ostaje nejasno kako nema podataka o ovom etnosu u polovini prvog milenijuma pre nase ere, a

8
onda u samo dva veka izrazito se pojavljuju ( u izvorima ) na zapadnom delu evropskog
kontinenta. Isto ostaje nejasno kako nema informacija o Slovenima kod starih Grka i Rimljana.
Cinjenica je to da su oni ipak imali podatke o mnogim udaljenim mestima pa i narodima tog
doba. Poznato je, da je u antickom dobu bilo pomena Kelta, Tracana, Ilira, Germana, Sarmata,.. a
da se Sloveni spominju aktivno tek od nakon pada zapadnog Rimskog carstva 476. godine.
Moguce da je razlog tome da su Sloveni ipak promenili svoje ime koje se u starom svetu nazivalo
"Venedi".
Arheolozi ipak mogu da ustanove neki kontinuitet izmedju ranoslovenskih kultura, koje se
javljaju jos iz rimskog vremena. Ali, taj kontinuitet nije apsolutan ( egzatan ), jer on ne
predstavlja jednu kulturu ( tipicno slovensku ). Isto se problem javlja u promeni izmedju
kulturnog modela I poznate istorijske situacije u vremenu krize, kada je bila velika seoba naroda.
Preciznije gledano, od kulture Prezeworsk do predslovenskog modela, nauka nema objasnjenje da
objasni vakum izmedju nestale I novonastale kulture. Daljim razmatranjem, arheologija I
lingvistika dovode do novih hipoteza I zakljucaka. Sloveni nisu postojali kao kulturna I etnicka
jedinstvenost, kao sto nam je to poznato u 6. veku nase ere. Oni su imali komplikovani proces
etnogenze, koji se zavrsio u 4-5. Veku, a kada je vec bila zavrsena velika seoba naroda ( zna se
da su Sloveni bili medju poslednjima ).
Teskoce u objasnjavanju I razumevanju kulturnih grupa u rimskom dobu na prostorima
izmedju Oder I srednjeg Dnjepra ( Prezeworsk, Černjakov, Zarubinjecka ) nastaju zato sto su se
one spojile ( mesale ) u nov etnos. To se najbilje ogleda u primeu Kelta I Germana. U nauci se
zna da su oni taj proces ve odavno prosli izmedju velikih indoevropski naroda… Ostaje cinjenica,
da su Sloveni taj proces imali, ali miedju poslednim narodnima. Zato, na osnovu svega ovog, mi
možemo razumeti kako se deslio to da se Sloveni u 6. veku odjednom pojavili kao jedinstvena
jezicka grupa. Tako da su se npr. Geramanske grupe mnogo duze razvijale I kasno definisale kao
germanska jezicka grupa ( 9-13. vek ).
U objasnjavanju etnogeneze Slovena znacajnog udela imaju I anticki Vendi. Njihvov entitet
nije lako objasniti. Oni se u nauci svrstavaju I medju Keltima, Ilirima, Baltoslovenskim
grupama…, a isto se za njih predpostavlja da su u principu buili jedno jedinstveno pleme, koje je
imalo I jednu jedinstvenu ekonomiju I bilo predstepen u razvijanju Slovena. Zato anticki pisac
Tacit nije znao gde da ih svrsta kada se dvoumio da li oni pripadaju Germanima ili nekom
drugom plemenu.

9
 Na osnovu svih dosadasnjih prouvanja Slovena, možemo konstatovati da se ovaj etnos
formirao na granicama raznih indoevropskih grupa. To su pre svega bili Balti na severu, Germani
na zapadu, Sarmati na istoku, a na jugu su to bili narodi Kelta, Tracana I Ilira. Jezicki su im
najblizi bili Balti, koje je ujedno bilo I najznacajnije za Slovene. Baltska hidronimija se po
najnovijim istrazivanjima prostire daleko na jug I istok do Pripjata, sve do dometa Slovena. Na
osnovu arheoloskog materijala koji je datovan u 8. vek, uocava se sirenje Slovenskih I Baltskih
naselja, gde se I jasno konstatuje baltski uticaj baltske komponente medju slovenskim
etnikusima.
Sloveni iz 6. veka za koje mi znamo su bili identifikovani na osnovu arheoloskih nalaza koji
se svrstavaju u kulturu Prager-Kortschak-Typus., što nam dalje ova cinjenica govori o jednom
jedinstvenom kulturnom kompleksu. Tek kada se slovenska ekspanzija zavrsila zauzimanjem
novih naselja, gde je i tada je poceo proces dezintegracije. Vremenom su tako nastale tri poznate
slovenske grupe ( istocna, zapadna I juzna ), a dalje je to u srednjem veku dovelo do stvaranja
nacija. Tako, Sloveni spadaju medju najmladje narode u Evropi, koji tek od polovine I
milenijuma nase ere usao u istorijske izvore.
Naseljavanje srednje Evrope
Istocni deo srednje Evrope koji je u vremenu seobe naroda bio naseljen od strane Slovena, u
starom veku je taj deo bio okupiran od naroda Kelta, Germana… Kada I kako su Sloveni dosli u
ove predele Evrope-nema direktnih pisanih izvora! Mi imamo samo indirektne podatke od
vizantijskih pisaca Prokopija I Jordanesa ( detaljnije vid. “Vizantiski izvori za istoriju naroda
Jugoslavije” ). Ali, kao ohrabrujucu okolnist, zna se da su neka slobenska plemena prenosili
usmeno svoja predanja kroz vekove. Tako se zna da je covek po imenu Chronisten ove podatke u
svojim srednjovekovnim delima zapisao. Isto postoje I češke legende koje su u 12. veku bile
zapisane. Proces naseljavnje nekog slovenskog plemena na osnuve legendi je izgledao ovako:
“Zemlja je bila pusta, postojele su siroke sume bez ljudi, a kada je jedan covek pronasao
“divljinu”, to je I bilo bolje mesto za zivot” ( bolji uslovi ).
Srbi I Hrvati su po bavarskih geografima iz 9. veka krenuli od Karpata ( juzna Poljska I
Ukrajna ), a za to I same legende slicno govore. Međutim, pisanih izvora za ovu hipotezu nema.
Bolja slika o ekspanziji slovenski plemena se stvorila kada su arheolozi pronasli grncariju koja je
bila pozdana za resavanje ovog problema. Nova nalazista su pronadjena u Ceskoj, Slovackoj,
zapadnoj Ukrajini, istocnoj Nemackoj…To su ujedno I pocetni regioni odakle su pocele

10
slovenske migracije. Daljim arheoloskim istrazivanjima se dokazala povezanost izmedju te
grncarije I grncarije velikih seoba. Dalja istrazivanja su utvrdila I nove nalaze I nove zakljucke o
nacinu stanovanja, ekonomiji… Tako je u Ceskoj, tacnije u Pragu pronadjeno nekoliko grobova I
naselja. Pokojnici su bili u urnama koju su bili spaljeni, a od priloga imamo nozeve, staklene
perle, cesljeve… Te posude nisu duboko zakopavli, cak se I smatra da su ih stavljali na povrsini
zemlje pa su samo nasuli zemlju preko nje, te se tako formirao “brazuljak”. Ali, isto je
posvedocena cinjenica de se pokojnici nisu spaljivali, a da se pored njih stavljala urna kao prilog
grobu. Kod mesta Brno (?) arheoloski se moze posvedociti horizontalna stratigrafija I poznata
slovenska grncarija u okvriu Prager-Typus-a. Lokalitet Pritluky, je poznat po tome sto su tu
istrazeni 400 grobova I naselje na povrsini oko jednog kvadratnog kilometra. Ovaj lokalitet se
datuje u 5-7. vek. Zuran-lokalitet kod Brna, gde je Napoleon imao logor I vodio poznate bitke,
nije ni sluto da je ispod svojih nogu imao grobove slicnih vodica ( najverovatnije langobardskog
kralja sa zenom ). Ono sto je bitno je to da je u jednom od ovih grobova pronadjena cinija koja se
stilski slicna sa grncarijom koja se vezuje za Prager-Typus. Dalje na osnovu ovog se moze
zakljuciti da je bilo dodira izmedju Slovena I Germana. Ove činjenice I zakljucke jedino mozemo
saznati od navdenih slovenskih nalaza I arheoloske naucne metodologije-drugih izvora nema!
Isto su i u Slovackoj, arheolozi pronasli slovenska naselja i grobove. U naselju Opatovce je
pronadjena grncarija tipa Prager-Typus, a pored nje, takodje i hunska grncarija, koja nije mogla
da postoji krajem 5 . veka jer se smatra da su oni tada kao nomadsko pleme na Karpatima nestali.
Arheoloski se isto zna da pre ovog vremena ( 4-5. Veka ) su Sloveni stigli do istocne Slovacke,
gde je pronadjena slovenska grncarija zajedno sa drugim varvarskim kulturama. Tako mozemo
objasniti i predstaviti slovenska naselja u srednjoj Evropi ( istocni- zapadni smer). U mestima
Bohmen (?) i kod srednje Elbe, imamo znacajna dva nalazista Brezno i Dessau- Mosigkau, kod
Sachen-a. U Brezno su pronadjeni i nalazi koji se vezuju za Germane, a datuju se u kraj 5. i
pocetak 6. veka. Narod je na ovim lokalitetima u tom vremenu ziveo u kucama pravougaone
osnove, od drvene konstrukcije koje su one imale po sest drzaca/stubaca drvenih. Stanovnistvo sa
tog naselja se vremenom kretalo ka istoku tj. ka rekama gde im je ona davala bolje uslove za
zivot. Pocetkom 6. veka oni su se bavili poljoprivredom, gde im je zemlja bila pogodna za
gajenje zita, a takodje su se i bavili stocarstvom. Tako da, kada su im se pridruzila nova plemena
nije bilo nikakvog konflikta. Prvi Sloveni se nisu puno razlikovali u nacinu zivota od germanskog
nacina zivljenja. Tako da su se u skoro dve generacije oni lako uklopili ( ova dva plemena ).

11
 Sloveni su stanovali u jedinstvenim udubljenim kucama u zemlji, kvadratne osnove, cvrstog
poda i sa kamenom peci u severo-zapadnom uglu. Ova pec u germanskim kucama fali. Od
grncarije je dominirao lonac Prager-Typusa, sa ukrasom i bez ukrasa. Zajednicki zivot ova dva
naroda se mogao prepoznati po razlicitoj grncariji i kucama. Naselje Slovena se kasnije menja
zbog novog prilagodjavanja poljoprivredi, tako da kuce grade u blizini polja.
U klasicnom slovenskom naselju je zivelo oko 40- 60 stanovnika. Psenicu su drzali u
okruglim rupama/jamama. Pored psenice gajili su i raz, grasak, pasulj, a takodje su i skladistili
seno. Sve ovo pokazuje veci agrotehnicki stepen. Jedno od takvih sela je otkriveno na lokalitetu
Zoberber na juznom delu bivse Dmokratske Republike Nemacke. Na ovom lokalitetu se
slovenska kultura pomesala sa germanskom, gde se to isto ogleda po tipovima kuca i grncarije.
Ovo se desilo polovinom 6. veka.
Arheolozi i dalje dokazuju da su slovenske migracije krenule sa istoka, gde su se postepeno
sirile ka zapadu i mesale se sa germanskim kulturnim grupama. Te migracije aktivnije krecu od 5.
veka nase ere iz istocne Slovacke gde se sve to prati po raznim lokalitetima i moze da se datuje
do pocetka 6. veka. U tom vremenu mi vec imamo pisane izvore... Drugacija slika o slovenskim
naseljima je na severo-zapadnom delu srednje Evrope u regionima srednje Elbe, Oder i Visle. Za
ove hipoteze takodje nema pisanih izvora ni usmenih predanja, nego samo arheoloske
dokumentacije. U ovom delu Evrope je bilo germanskih naselja, koje su nestala u 4-5. veku nase
ere. Vremenom se tu naseljavaju Sloveni, tacnije krajem 5. i pocetkom 6. veka. Iz ovoga
proizilazi zakljucak da je kretanje germanskih plemena omogucilo Slovenima sukcesivno
naseljavanje tih germanskih bivsih oblasti. Oni su te oblasti naseljavali u ogromnom broju kao
nigde drugde. Odlazak Germana je za sada spekulativan. Sada na tom prostoru mi nailazimo na
ostatke slovenske kulture koja je najslicnija sa juznom Prager-Typus kulturom. Arheoloski su
potvrdjeni naseobinski objekti tipa Prager i Korcali. Ovde sada imamo objekte u nivou zemlje, sa
unutrasnjim sobama i pojedinim rupama koje su imale posebnu namenu. Isto ovde imamo i
drugacije tipove grncarije ( Sukower i Dziedzice ), koja je bila drugacija na teritorijama Ceske i
juzne Poljske. Nova grncarija je pravljena na sporom vitlu, gde je i bila i kvalitetnija od
predhodnih, a pripada kategoriji Feldberger- Typusa. Datuje se od 6-7. veka. Na osnovu svega se
arheoloski zakljucuje da Sloveni kolonizuju teritorije na prostoru donje Elbe, Oder sve do
Istocnog mora. U Nemackoj topografiji postoje imena slovenskog porekla ( npr. Lajpcig- koren
ove reci je slovenskog porekal i znaci 'naselje lipa' ). Ova kolonizacija se desila u 6-7. veku.

12
 U ranom srednjem veku se pojavljuju prvi znaci podele tj. diferencijacije Slovena. Ta podela
se odrazila na teritoriju I jezik. Dalje na zapadu ekspanzija Slovena je trajala sve do 8. veka, gde
je ovo pleme stiglo sve do Severnog mora. To je dokazano pronalaskom slovenskog naselja u
Hamburgu. Ovo pleme je preslo srednju Elbu i stiglo do Bavarske. Ova snazna kolonijalna masa
bi se kretala i dalje na zapadu da nije naisla na carstvo Karla Velikog, koji im je stao na put.
Uspesno naseljavanje Balkana
Najbolje se dokazuju slovenska naselja u juznoj Evropi, jer je ovo pleme tada doslo do
tadasnjeg najcivilizovanijeg sveta-Vizantiska kulturna svera. Iz izvora vizantiskih pisaca se tacno
zna kada su Sloveni presli Dunav, kada su naseljavali, napadali, stupali u vazalne odnose... Ovo
se desavalo kroz teritoriju bivse Jugoslavije sve do Grcke. To je pocelo u vreme cara Justina
(518-527). U vreme cara Justinijana I (527-565), bitno je naglasiti da je on zaustavio napade i
prodore Slovena, dozvolio im je da se nasele u vizantiskom carstvu i da se ujedine sa njima
(federati - stara praksa antickog Rima).
Dolaskom Avara slika o Slovenima se menja. Avari su bili ratnicki narod - nomadi aziskog
porekla, koji su dosli preko stepa istocne Evrope. Njih su najpre privukli Karpati, gde su tada
nekada ziveli Huni, a koji su ujedno sa njima bili slicnog familijarnog porekla. Tokom dolaska
Avari se susrecu sa dva zaracena ratnicka plemena-Langobardima i Gepidima. Oni pomazu
Langobardima da uniste Gepide, a posle toga sami Avari zauzimaju langobarske teritorije. Iz
izvora se zna da su Langobardi sami dobrovoljno napustili teritoriju i da su otisli ka severnoj
Italiji. Avari onda stvaraju mocno uporiste na teritoriji danasnje Madjarske, gde su odatle
napadali zapadnu i juznu Evropu. Mnoga slovenska plemena su bila u vazalnom odnosu sa
Avarima.
Avari unistavaju Ante na donjoj strani Dunava 602. godine. Dalje Avari i Sloveni zajedno
pljackaju teritorije vizantiskog carstva, gde se posle tih pohoda Sloveni na nekim od tih mesta
naseljavaju, a Avari se vracali natrag u svoj kaganat. Sloveni su naseljavali tako Dalmaciju,
Meziju, Dardaniju, Makedoniju, Epir... Godine 578. Sloveni cak dolaze i do Peloponeza. Zatim
imamo i pojedine napade Slovena i Avara na grcke gradove. Tokom ovih opsada Grci su se
odbranili uz pomoc ''Cudima Sv. Dimitrija''. Posle tih napada Avari su se vratili, a Sloveni ostali
tu da zive. U 9. veku se javlja njihovo pismo od strane Cirila i Metodija...
U 7. veku Sloveni ponovo napadaju carstvo ( granica je bila na Dunavu ), gde stizu do
Venecije i Alpa, a na jugu stizu do Krfa sve dalje do Male Azije.

13
 Arheoloska nalazista vezana za doseljavanje Slovena na Balkanu su najznacajnija u
Rumuniji, jer je glavni put slovenskih kolonista iso preko Karpata i Dunava. Rumunski arheolozi
su u antickom gradu ( za kojeg se pretpostavlja da ga Jordanes spominje-Novietunum ) pronasli
slovensko naselje 6. veka. Najstarija slovenska naselja pronadjena su u Moldaviji i na severnom
delu Rumunije. Ta teritorija je bliska sa najstarijim slovenskim nalazistima, koji je u nauci poznat
kao Korcali i Penkowka-Typus. Ovo nam dalje govori, da su Sloveni vec u drugoj polovini 6.
veka vrsili migracije u danasnjoj Rumuniji. Ta naselja su karakteristicna po poludubokim kucama
i spaljenim pokojnicima. Zanimljivo je i to, da su slicne ovakve nalaze pronasli i sovjetski
arheolozi u okolini Dnjepra, Dnjestra, Pripijata i Buga. Zna se da su se Sloveni iz ovog perioda iz
svojih naselja povlacili u sume i mocvare u slucaju opasnosti.
Na osnovu nalaza, smatra se da su se prilikom slovenskih migracija prikljucila i plemena i iz
istocno slovenskog regiona, gde to potvrdjuju nalazi 7-9. veka koji imaju isto obelezje sa
tadasnjim otkricima na istoku koji je poznat kao Rajkovech-Typus. Ova kultura se razvila od
ranoslovenskih kultura pod uticajem Korcali-Typusa, gde se to vidi prevashodno na grncariji.
Ova plemena su kao sto je navedeno zauzela danasnju Rumuniju.
Jedan deo slovenskog stanovnistva, koji je zauzeo danasnju Rumuniju su bili i zapadni
Sloveni koji su dosli iz srednje Evrope. Jedan od dokaza za to je I groblje na brdu Nusfalau, kod
Oradea, sa tipicnom grncarijom slovensko-avarskog tipa iz 8. I pocetka 9. veka. Na tadasnje
“rumunsko” stanovnistvo sigurno su uticali Sloveni, o cemu nam svedoce mnoge reci slovenskog
porekla u rumsnkom jeziku, kao I arheoloski nalazi. Dalje, slovensko stanovnistvo u rumuniji je u
velikoj meri uticalo na probijanje Slovena na teritoriju bivse Jugoslavije. Arheolozi vode ozbiljne
diskusije o prodoru zapadnih I istocnih Slovena. Na osnovu argumenata, veci imigaracioni talas
oko polovine 6. veka je krenuo sa istoka preko anticke Dakije. Drugi, ali manji imigracioni talas
je bio sa podrucja oko Visle, koje su isao ka jugu Evrope ( Hrvati I Srbi ).
Arheoloska istrrazivanja u vezi kretanja Slovena su u velikoj meri nepotpuna da bi iznela
neke cinjenice. Sa druge strane, istoricari su vise ubedjeni da na Balkanu dolaze pre Sloveni
istocnog porekla, nego Sloveni sa zapada. Na teritoriji Jugoslavije nije pronadjen nikakav
arheoloski dokaz, koji bi odbacio hipotezu dolaska I sa zapada. Ranoslovneski nalazi pre svega
grncarije, koje su veoma retke, lice na rumunske tj. istocno slovenskog porekla ( iskopavanje u
Musici ? kod Drine na ostacima rimskih objekata. Tu su pronadjeni halbzemljanken (?) u
ovalnom obliku I fragmenti grncarije koje se datuju 6-7. veku. Ovi nalazi pokazuju zasigurno

14
istocno poreklo. Ali, pored slovenskih nalaza, pronadenjeni su nalazi iz rimskog perioda, gde se
vidi da su se tadasnje zajednice polako akuluturisale sa Slovenima. Slicno ovom primeru, imamo
I na lokalietu Zabljak kod Doboja, gde se takodje konstatuju slovenski nalazi koji se mesaju sa
lokalnim antickim tradicijama.
Nakit, fibula antriopomorfnih I zoomorfnih koji se datuju u pocetak 6. veka sa podrucja
zapadne Ukrajine, oni su isto pronadjeni svuda gde su se kretali Sloveni, a najvise su
konstatovani u okruzenju Dunava. Jedno od vaznih atheoloskih nalazista koje nam daje
dragocene podatke u naseljavnju Balkana od strane Slovena je Caricin grad kod Lebana. Iz izvora
se zna da je to vizantiski grad Justiniana Prima. Taj grad su sloveni zauzeli da bi na njegovim
rusevinama napravili naselje. Kuce su gradili na ulicama I porusenim zidinama. Te proste
gradjevine su imale po jednu sobu, nepravilne kvadratne osnove, dobro nabijenim podm I
ognjistem. Slicni primeri jednog ranog slovenskog naselja su pronadjeni I u Singidunumu,
Gamzigradu, Margumu, kao I na nekoliko lokaliteta u Bosni I Hercegovini…
Osim na ovim nalazistima, tragove najstarijih Slovena u Jugoslaviji možemo traziti u okviru
ranoavarske kulture 6-7. veka. Za tu avarsku kulturu tipicno oruzije, ukrasni predmeti od metala (
najveroatnije fibule ? –proveriti; str. 42 ), koji je pretezno vizantijskog porekla.
Ti artefakti imaju veze sa Martunowka-Typus. Plemena ove kulture su bila romanskog porekla,
gde je u velikoj meri prilkom njenog stvaranja su veliku ulogu imali Avari Sloveni.
Kada su istocni Goti napustili Trakiju, pod vodjstvom Teodorika 488. godine I otisli u Italiju,
tada su ti krajevi ostali slobodni. Tako da su u 6. veku tu bezbedno dosli Sloveni. Zadnjih
decenija su bugarski arheolozi pronasli prve tragove slovenskog naseljavanja u ovoj drzavi.
Nasealja I fragmeti grncarije koji su pronadjeni, mahom su bila na severu Bugarske I juzno, na
prostorima nekadasnje Trakije. Najstarija slovenska naselja su bila pored reka, jezera I
mocvarskim dolinama. Kuce su bile igradjerne u vidu poluzemunica, sa kamenom peci u uglu I
glinastim nabijenim podom. U tim objektima je pronadjerna tipicna istocno slovenska Korcali
tipa grnacarija sa ukrasom. Dekoracije je bila u vidu talasatim ili uspravnim linijama, koja imaju
analogije sa ukrajinskim I rumunskim nalazistima koja se datuju 7-8. vek. Pored grncarije, u
ovim kucama su pronadjene I stakloene perle, nozevi, kremeni… U bugarskoj je isto bilo
spaljivanje pokojnika. Ostatke su Sloveni stavljali u grncarskim posudama (urnama), gde su ih
pole pokopavali u zemlju. Dalje, u tim grobovima su stavljani prilozi tokom pogrebne
ceremonije, te srecemo od nalaza srp, nož, staklene perle, dugmad, fibule, nakit… Ovde sada

15
slozeniju kulturu Slovena, za razliku od onih prvih. To se prevashodo zapaza zbog blizine nove
kulturne sfere I jakog civioizovanog uticaja-Vizantije.
Slovenska kolonizacija juzne Evrope
Juznoslovenska kolonizacija je trajala relativno kratko izmedju 6. I 7. veka I razlikovala se od
seobe Slovena na zapadu, koji je bio neprekiti inflitrirajuci proces. Sa balkanskim Slovenima
vizantijsko carstvo je imalo bliski kontakt. Svedocanstva o ovom plemenu je u 9. veku pretezno
bilo indirektno. Znalo se o nekoliko slovenskim plemenima iz izvora cara Konstantina
Porfirogenita iz 10. veka, ali nema konkretnih podataka o njihovim sredistima. Konkretnije
podatke daju arapski izvori kao npr. Kod Chordadbeh, Masudi… koji govore o slovenskim
migracijama do Dunava I Asowschen mora u 9. I 10. veku. Vise podataka nalazimo u kasnijem
staroruskom analu sa kraja 11. I pocetka 12. Veka, gde ovaj dokument spada u manastirske
izvore. Dragocene podatke imamo I od vizantijskog hronicara Kronista koji ih je dobijao na
osnovu usmenog predanja Slovena. Saznao je da je Dunav bio baza Slovbena za njihove dalje
migracione pokrete. Prema njegovim podacima, oni su se raspali po plemenima. Zakljuceno je da
su postojala nekoliko slevnskih sedista, pre svega u srednjem Dnjepru I okolini Kijeva, svereo-
zapadno od njih u sumskoj zoni oko Pripjata ( gradovi Owrutsch I Iskorosten ), severo-istocno od
Kijeva su se sirili Severjani (Severci)… Vazne popdatke o susedima Slovena nam daje isto
Kronist, koji govori da su to finska plemena. Zna se da su se Sloveni izmedju 8-11. veka iz
srednjeg toka Dnjepra, desne obale Pripjata I sa teritorije oko Dnjestra prosirili dalje ka istoku.
Arheolozi mogu mnogo bolje pratiti razvijanje slovenskih naselja na istoku Evrope. Korene
slovenske migracije nalzimo u kulturama ranoslovneskog tipa Korcali I Penkowka, gde su se
nalazile izmedju srednjeg Dnjepre, Dnjestra I Pripjata. U vreme tih kultura, pocele su prve
migracije u juznom pravcu ka Blakanu I ka istoku. U 8. veku nase ere, razvila se iz ove dve
kulture jedna nova kulturna grupa Rajkoweskaja. Karakteristicno za nju su naselja na otvorenom,
tip obicnog halbzemljanken, spaljivanje pokojnika. Napredak je vidljiv u proizvodnji grncarije,
alata I nakita… Nalazi Rajkoweskaja kulture su se prosiruju na sumovite oblasti zapadno od
Dnjepra, sve do Rumunije I Bugarske.
Na istocnoj obali Dnjepra, nastala je jedna posebna varijanta slovneske kulture, koju
arheolozi nazivaju Romny-Broschewo. U toj kulturi razlikujemo naselja pored reke Desna (?) gde
se izdvaja pleme Severaca, drugo pored reke Oka-Lauf gde se izdvaja pleme Wjaticshen. Nalazi
iz ove kulture ( Romny-Broschewo ) omogucavaju pracenje njenih “etnosa”, gde se oni probijaju

16
sve do gornjeg Dona u 8-9. veku. U arheoloskim slojevima ove kulture pronadjeni su nekoliko
prstenja, staklene perle, grncarija…
Vrlo je komplikovano razdvajanje etnickih grupa u ranom srednjem veku u severnom delu
Rusije. Teritorije na gornjem toku Dnjepra su vekovima bili pod uticajem Balrskih plemena.
Baltska kultura ima slicnosti sa slovenskim kulturama Korcali I Penkovka. Cak mozemo raci da
su se neki delovi slovenskog I baltskog etnikuma spojili u jedno.
Bitno je naglasiti da u 9. veku osim pored uobicajnog sahranjivanja ( u urnama ), javio se I
nov nacin, gde su se pokojnici sahranjivali jedni preko drugih, tako da se vremenom formirao
tumul. To je bilo na teritorijama oko Nowgorad-a.
--------------------------------------------------------------------
U vreme hunskog vodje Atile, 448. godine, imamo pisane izvore koji govore da su se isporucivala pica
medos I kamos, sto se kod satrih Slovena identifikuje kao omiljen napitak. Jordanes nas obeavsetava da se
na Atilinom grobu odrzava pogrebna ceremonija, a slican obicaj je postojao I kod Slovena. Ova pica I
pogrebni obicaj javljaju se I kod Germana. Sigurno je postojalo dodira izmedju Slovena I Huna, kao I
dodira sa Avarima preko Dunava. Arheolozi nazivaju u 7-8 vek slovensko-avarskom epohom, jer su oni
saradjivali u dometu trgovine I politike ( vazalstvo ). Kulturna simbioza se ogledau nosnji, gde su Sloveni
pokazali vecu krativnost, a dok su Avari samo gomili svoja blaga koja su opljackaili.
Slabljenje Avara pocinje u prvoj cetvrtini 7. veka dozivljavaju pobunu od Slovena pod vodjstvom
Samosa. Istovremeno se na jugu oslobadjaju Hrvati I Srbi. Dakle, Avarima su bili podcinjena bugarska I
slovenska plemena. Za slovenska plemena se smatra da su neka plemena izbegavala Avare, a neke
prihvatila na ovaj ili onaj nacin vazalski odnos.
O odnosima Slovena I Avara svedoci nalaziste zapadno od Bratislave Devinska Nova Ves. Ovde je
pronadjeno nekoliko desetina gorbova, gde su 27 su bila spaljena, a ostala 94 groba, individue su bile
jahaci I nejahaci. Analiza nalaza I rituala sahrane na tim grobljima dokazuje blisku povezanost zivota
Slovena sa Avarima. Nakon Drugog svetskog rata bila su intenzivnija arheoloska istrazivanja u jugo-
zapadnom delu Slovacke, kao I u njenom cenrtalnom delu. Nalaziste Holiare, pronadjeno je ovde 778
grob, gde isto ima kulturnih povezanosti Avara I Slovena. Na osnovu antropoloskih analiza, zakljuceno je
da je svega 4% posto bilo avarskog porkla na ovom lokalitetu. Nalaziste u Sturovu, gde je pronadjeno
naselje sa poludubokim kucama, podkrepljue teoriju da je ovo naselej bilo naseljeno Slovenima, a ne
Avarima.
Veze se na Balkanu postojale I izmedju Slovena I Bugara. Pra porekolo Bugara je u oblasti volge,
severno od Kaspiskog jezera. Jedan deo tog plemena, zajedno sa Avarima preko Ukrajine doseljava se u
dolini Dunava. Krajem 7. veka, Bugari se odvajaju od Avara, pod vodjstvom Asparuha I dolaze u anticki

17
Mosien, gde se spajaju sa Slovenima I krecu u zajednicku borbu protiv Vizantije. Vremenom Bugari sve
vise podpadaju pod slovenski kulturni uticaj.
U blizini Novog Pazara, pronadjeno je groblje gde su pokojnici posedovali priloge. Od priloga se
javlja grncarija, nakit, staklene perle, oruije (strele, koplja, sekire…), amuleti, zivotinjske kosti. Pokojnici
nisu bili spaljivani. Ovo je primer bugarskog sharanjivanja. Vremenom I Bugari pod Slovena pocinju da
spaljuju pokojnike. Bugarska grncarija koju su doneli sa istoku, razlikovala se od Slovenske po boji, formi
I dekoraciji. To su bili lonci, amfore, bokali… sa vertikalnim ukrasnim linijama. Analogije za to se nalaze
u Ukrajni, gde su ziveli noadski zivot I gde su odrzavali kontakte sa Sarmatima, Alanima…. Veoma rano
su Bugari koristili slovensku grncariju I obrnuto, sto se jasno dokumentuje na arheoloskim lokalitetima.
Za razliku od Bugara, Sloveni su svoje pokojnike spaljivali sve do primanja Hriscanstva. U tim urnama
bilo je raznih priloga (oruzije, alat, nakit).
Slovensko stanovnisto izmedju 9-11. veka je stanovalo u poluukopanim kucama, kao I u proslim
vremenima. Nakon prihvatanja Hriscanstva Sloveni su pokojnike sahranjivali tako sto prvo ogradili grob
kamenjem I prekrili ga plocom. Tada je priloga bilo najvise kod zena, gde se dominira nakit.
Nalazista datirana od 8-11. veka na teritoriji oko Varne, Dunava I severne Rumunije, naialzimo na
dokaze o zajednickom mirnom zivotu Slovena I Bugara. Na ovom prostoru postoje tipicne slovenske kuce
I bugraske-jurten tipa (?). Smatra se da su Bugari kao doseljenici preuzeli Slovenski nacin zivota, radne
navike I rituale sahranjivaja. Ali, Sloveni od njih preuzimaju grancariju. Primer zajednickog mirnog zivota
ova da plemena su zajednicka groblja kod grada Devnja (?) zapadno od Varne. Kako se sve ide ka zapadu,
sve je manje bugarskog uticaja. U 9. veku su se Bugari oformili kao slovenski etnos. Iznenadjujuce je to
da arheolozi tvrde da su Bugari u pocetku bili brojniji, ali brzoj slovenizaciji je doprinela jaka ekonomija
Slovena. Tom zajednivkom zivotu, Bugari su doprinosili vise vojnom aspektu, a Sloveni kroz ekonomiju.
Kulturno su se sasvim pretopili u “Slovene” kada su prihvatili Hriscanstvo I slovensko pismo.
Slicno kao Bugari, I Hazari se asimiluju sa Slovenima. To je bilo nomadsko pleme turskog porekla,
koje je bilo u srodstvu sa Bugarima. Poreklo imaju iz centralno-azijskih terirotija (Dagestan). Kretali su se
starim stepskim putevima (kao Huni I Avari ka zapadu). Prvo spominjanje ovog naroda je iz 627. godine
udruzeni sa Vizantijom borili protiv Persijanaca. U to vreme zauzimaju kavkaski prostor oko reke Volge,
gde u ovoj okolini stvaraju nov centar. Arheolozi ih prate kroz Saltowo-Majazak kulture. Imali su veliki
uticaj na Slovene u okolini Dnjepra.

18