UMLATIMO SIROMAHE!

Bejah se na petnaest dana povukao u svoju sobu i okružio knjigama po ukusu onoga vremena (ima tome šesnaest do
sedamnaest godina); hoću reći knjigama u kojima je raspravljano o veštini da se narodi učine srećnim, mudrim i bogatim, a u
roku od dvadeset i četiri casa. Bejah dakle svario -progutao,hoću da kažem - svekolike danonoćnemudrolije svih onih
preduzimača narodne sreće -onihkoji svim siromasima savetuju da postanurobovi i onih drugih koji ih ubeđuju da su svi
onisvrgnuti kraljevi.- Niko se neće začuditi što sam setada nalazio u izvesnom stanju duha koje se graniči savrtoglavicom ili
tupavošću. Izgledalo mi je da tek nazirem, negde na samom dnu svoga razuma, nejasnu klicu jedne ideje koja je prevazilazila
sve one obrasce ženskog mudrovanja kojih sam rečnik nedavno prelistavao. Ali to bejaše samo ideja o ideji, nešto beskrajno
neodređeno. I izađoh iz kuće silno žedan. Jer strasna sklonost prema rđavom štivu izaziva srazmernu potrebu za čistim
vazduhom i osvežavajucim pićem. Upravo sam hteo da uđem u krčmu, kad mi neki prosjak pruži svoj šešir, uz jedan od onih
nezaboravnih pogleda koji bi obarali prestole kad bi duh pokretao materiju i kad bi oko hipnotizera činilo dasazreva grožđe.
No u taj mah začuh neki glas koji mi šaputaše nauho i koji sam odmah poznao; bio je to glas dobrogAnđela, ili dobrog
Demona, koji me svuda prati.Pošto je Sokrat imao svoga dobrog Demona, zašto i ja ne bih imao svoga dobrog Anđela, i zašto
ne bihimao čast, kao Sokrat, da dobijem svedočanstvo oludilu, koje bi potpisali vispreni Leli i obazriviBajaržeI?Razlika
izmedu Sokratovog i mog Demona sastojise u tome što se Sokratu njegov Demon javljaosamo da odbrani, da upozori, da
spreči, a što moj blagoizvoleva da savetuje, da nagovara, da ubeđuje.Jadni Sokrat je imao samo Demona zabranitelja; moj je
veliki potvrđivač, moj je Demon od dela, iliDemon od borbe.Elem, njegov mi glas šaputaše sledeće: "Jednak sadrugim je
samo onaj čovek koji to i dokaže, a slobode je dostojan samo onaj ko ume da je osvoji."Odmah zatim bacih se na svog
prosjaka. Jednim jedinim udarcem pesnice zatvorio sam mu oko koje za cigli čas postade veliko kao lopta. Slomih sebinokat
da bih mu izbio dva zuba, a kako se nisamosećao dovoljno snažnim, budući od rođenja nežan imalo vičan pesničenju, da bih
brzo umlatio tog starca,uhvatih ga jednom rukom za jaku a drugom za gušu,te stadoh da mu snažno lupam glavu o zid. Moram
priznati da bejah prethodno jednim pogledom ispitaookolinu i proverio da se u ovom pustom predgrađunalazim na duže vreme
izvan domašaja svakog predstavnika policije.Pošto sam zatim jednim udarcem noge u leda,dovoljno jakim da mu polomim
pleća, oborio nazemlju tog slabašnog šezdesetogodišnjaka, dočepah jednu povecu granu koja je ležala na zemlji, i udaraosam
po njemu sa upornom radinošću kuvara koji hoćeda razmekša biftek. Odjednom - o čuda! o uživanja za filozofa koji potvrđuje
ispravnost svoje teorije! - videh kako seova drevna olupina okrete, kako se uspravi sasnagom koju nikada ne bih naslutio u
jednoj toliko rasklimatanoj napravi, i, uz pogled pun mržnje kojimi se učini kao dobar predznak, oronuli probisvet se baci na
mene, nadu mi oba oka, razbi mi četiri zuba iistom onom granom me isprebija na mrtvo ime. -Svojim odlučnim lečenjem
bejah mu dakle povratio ponos i život. Onda mu svim mogućim pokretima dadoh na znanje da naše prepiranje smatram
završenim, i podižući se sa tla, sa zadovoljstvom jednog sofiste ispod Portika, rekoh mu:"Gospodine, vi ste mi ravni!Učinite
mi čast da podelite sa mnom moju kesu; isetite se, ako ste zaista čovekoljubivi, da na svu vašusabraću, kada vam budu tražili
milostinju, treba primeniti teoriju za koju mi je ukazan bol što sam jeokušao na vašim leđima. "Kleo mi se da je razumeo moju
teoriju i da će poslušati moje savete.