 Nije htela da je vidi kako plače.

Bila je to vrlo ponosna ruža

 ,,I uvek ćete voleti?”. ,,Ne”, reče ruža ,,jednog dana ću uvenuti
i onda će prestati da mi se dive”. ,,Baš čudno”, reče Mali
Princ ,, da si ti moja ruža , ja bih te voleo i tada”
 Vreme koje si uložio oko svoje ruže čini tu ružu tako
dragocenom.

 ,,Šta znači to pripitomiti?”. ,,To je nešto što se davno

zaboravilo”, reče lisica ,, To znači stvoriti veze…”. ,,Stvoriti
veze?” ,,Naravno, reče lisica. Ti si za mene samo mali dečak
sličan stotinama hiljada drugih dečaka. I ti mi nisi potreban. A
ni ja tebi nisam potrebna. Ja sam za tebe samo lisica slična
stotinama hiljada lisica. Ali, ako me pripitomiš, bićemo
potrebni jedno drugom. Ti ćeš za mene biti jedini na svetu. Ja
ću za tebe biti jedina na svetu…
 ,,Vi uopste ne licite na moju ruzu, vi jos nista ne znacite,” rece
im on. ,,Niko vas nije pripitomio, i vi niste nikoga pripitomile.
Vi ste kao sto je bila moja lisica. Bila je to obicna lisica slicna
stotinama hiljada drugih. Ali ja sam od nje napravio svog
prijatelja, i ona je sada jedinstvena na svetu.”
 Moram podneti dve, tri gusenice ako želim upoznati leptira.
 Oči su slepe. Treba tražiti srcem.”
 ,,Da”, rekoh malom princu ,, bilo da je u pitanju kuća, zvezde
ili pustinja, ono što čini njihovu lepotu nevidljivo je.”
 Za sve ljude zvezde ne znače isto. Za jedne, koji putuju,
zvezde su vodiči. Za druge, one su samo male svetiljke. Za
učenjake, one su problemi. Za mog poslovnog čoveka one su
bile zlato.
 Čovek nikad nije zadovoljan tamo gde je.
 Čovek je usamljen i među ljudima.
 Uobraženi ljudi uvek čuju samo pohvale.
 Čoveku nikad nije po volji, ma gdje bio.
 Odrasli su zaista čudni.
 Samo deca znaju što traže.
 Govor je izvor svih nesporazuma.
 Čovek samo srcem dobro vidi. Suština se očima ne da
sagledati.
 Mnogo je teže suditi sebi samome nego drugima. Ako uspeš
sebi dobro suditi, znači da si pravi mudrac.
 Deca moraju mnogo toga praštati odraslima.