Фридрих Хајек

ПУТ У РОПСТВО
Превели
Зое Павлески
и М ирослав Прокопијевић

Р ед а к ту р а превода
Горан Станић

Г71АСНИК
 Садржај

Предговор 7
Увод 9
1. Напуштени пут 17
2. Велика утопија 28
3. Индивидуализам и колективизам 35
4. „Н еизбежност" планирања 45
5. Планирање и демократија 56
6. Планирање и владавина права 70
7. Економска контрола и тоталитаризам 84
8. Ко коме 96
9. Сигурност и слобода 113
10. Заш то најгори долазе на врх 126
11. Крај истине 142
12. Социјалистички корени нацизма 154
13. Тоталитаристи међу нама 167
14. М атеријални услови и идеални цил>еви 185
15. Изгледи за међународни поредак 200
Закл>учак 217
Библиографска белешка 219
М ирослав Прокопијевић:
Спонтани поредак 223
Индекс имена 241

5
 П редговор

Када неко ко се проф есионално бави друш твеним пи-

тањ има пише политичку књигу, њ егова најпреча дуж ност
јесте да то отворено каже. Ово јесте једна политичка књига. Не
желим да то прикривам описујући је елегантнијим и амбици-
ознијим називом „оглед из друштвене филозофије", како сам
мож да могао да поступим. Али, какав год да је назив, битно
је да све оно што имам да кажем може да се изведе из одређе-
них исходишних вредности. Надам се да сам у овој књизи на
адекватан начин обавио још једну, не мање важну дужност: да
потпуно разјасним које су то исходишне вредности од којих
зависи читава ова расправа.
Желео бих овоме да додам још нешто. Иако је ово поли-
тичка књига, потпуно сам сигуран да у њој изложена уверења
нису одређена мојим личним интересима. Не видим ниједан
разлог да друштво које изгледа пожељно мени нуди значајније
предности него већини л>уди из моје земљ е. У ствари, моје
колеге социјалисти увек ми говоре да би требало да као еко-
номиста заузи м ам много важнији положа) у друш тву којем
се противим - под условом, наравно, да прим орам себе да
прихватим њихова гледишта. Једнако сам сигуран у то да се
не противим овим гледиштима зато што су различита од оних
с којима сам одрастао, јер су то управо она гледишта којих
сам се држао у младости и због којих се професионално бавим
економијом. Нека ми буде дозвољено да за оне који, како је то
сад у моди, траже лични интерес у сваком отвореном изража-
вању политичког мишљења додам да имам много разлога да
не пишем или не објављујем ову књигу. Она ће сигурно увре-
дити многе људе са којима желим да останем у пријатељским
односима; она ме је приморала да одложим посао за који се

7
 ПУТ У РОПСТВО

осећам квалификованијим и којем придајем већи дугорочни

значај; изнад свега, сигурно ће битно утицати на однос пре-
ма резултатима академског рада у ужем смислу, којем сам у
највећој мери склон.
Ако сам упркос свему томе почео да гледам на писање ове
књиге као на дужност коју не смем да избегавам, то је углавном
услед једног особеног и озбиљног аспекта расправе о пробле-
мима будуће економске политике у овом тренутку, чега јавност
једва да је довољно свесна. У питању је чињеница да је већина
економиста већ годинама заокупљена ратном машинеријом
и ућуткана својим званичним положајима, и да је зато јавно
мњење у вези са овим проблемима под драматичним утицајем
дилетаната и чудака, људи који гледају искључиво своје личне
интересе или желе да потуре омиљени чудотворни лек за све.
Онај ко у овим околностима још има слободног времена за
књижевни рад тешко да има права да за себе задржи зебњ у
коју савремене тенденције нужно изазивају код многих који не
могу јавно да је изразе - иако бих у другачијим околностима
расправу о питањима националне политике радо препустио
онима који су позванији и квалификованији за тај задатак.
Средишњи аргумент ове књиге први пут сам скицирао у
чланку под називом „Слобода и економски систем“ („Ргеес1от
апб 1ће Есопопнс б151;ет“), који се појавио у априлском броју
ли ста С оп1етрогагу Кеу^ем> 1938, а зати м је преш там п ан у
прош иреном облику као један од пам ф лета у збирци РиШ с
РоИсу РатрМ еГз (П ам ф л ети о јавној политици). Уредник овог
издања Универзитета у Чикагу из 1939. био је професор X. Д.
Гидиунс. Захваљујем уредницима и издавачима ових публи-
кација на одобрењу да репродукујем поједине њихове делове.

ћопбоп 5сћоо1 о ! Есопопнсб,

Кембриџ, децембра 1943.

8
 Увод

Мало је открића која су иритантнија од

оних која разоткривају порекло идеја.
Лорд Ектон

Садашњи догађаји се разликују од историјских по томе

ш то не знамо њихов исход. Ако се осврнемо на протекло вре-
ме, можемо оценити значај прошлих појава и установити шта
су имале за последицу. Али док историја иде својим током, она
за нас није историја. Она нас води у непознату земл>у и ретко
се деш ава да наслутимо ш та нас чека. Било би другачије да
можемо по други пут да проживимо исте догађаје са знањем о
свему што смо раније видели. Како би нам све друкчије изгле-
дало, како би значајне и често узнемирујуће изгледале промене
које сада једва да запаж амо! Вероватно је велика срећа ш то
човек никада не може имати ово искуство и ш то не познаје
законе којима се историја мора управл>ати.
Ипак, иако се историја никада не понавл>а у потпуности,
и управо зато ш то ниједан развој ствари није неизбежан, мо-
жемо у одређеној мери од прошлости научити да избегавамо
понавл>ање истог процеса. Не мора се бити пророк да би се
схватиле предстојеће опасности. Случајна комбинација иску-
ства и интересовања неком човеку често открива догађаје она-
ко како их ретко ко види.
Стране које следе резултат су искуства које у највећој мо-
гућој мери подсећа на проживл>авање истог периода двапут
- или барем на двократно посматрање врло сличне еволуције
идеја. То је искуство које се вероватно не може стећи животом
у једној земл>и, али се, у извесним околностима, може стећи
дужим боравци м а у различитим земл>ама. Иако су утицаји

9
 ПУТ У РОПСТВО

којима су подложне доминантне струје у мишл>ен>у унеколико

слични у већини цивилизованих нација, они не делују обаве-
зно у исто време или истом брзином. Стога се преласком из
једне земље у другу понекад могу два пута посматрати сличне
ф азе у интелектуалном развоју. Чула тада постају нарочито
изоштрена. Кад неко по други пут чује мишљење или предло-
жене мере с којима се први пут сусрео 20 или 25 година ра-
није, оне добијају ново значење као симптоми јасно одређеног
правца развоја и наговеш тавају да ће даљи развој вероватно
(ако не и нужно) имати сличан ток.
Неопходно је сада изрећи неугодну истину да смо у опа-
сности да поновимо судбину Немачке. Истина је да та опасност
није непосредна, а и услови у овој земљи још су далеко од оних
којима смо били сведоци последњих година у Немачкој, тако да
је тешко поверовати како се крећемо у истоме смеру. Ипак, иако
је пут дугачак, што даље њиме одмичете то је теже вратити се.
Ако смо на дуже стазе творци сопствене судбине, онда смо на
кратке стазе заточеници властитих идеја. Можемо се надати да
ћемо опасност избећи само ако је на време препознамо.
О ва земља нимало не личи на Хитлерову Немачку, Не-
мачку из рата који је у току. Али проучаваоци идејних токова
морају да примете да постоји виш е од површ не сличности
између доминантне струје у мишљењу у Немачкој током по-
следњег рата и након њега и актуелних идејних токова у овој
земљи. Сада свакако постоји иста одлучност да организацију
нације, коју смо постигли ради одбране, треба да задржимо
ради стварања. Постоји исти презир према либерализму XIX
века, исти лажни „реали зам " и чак цинизам, исто фатали-
стичко прихватање „неизбежних тенденција". Бар девет од 10
лекција које наши најгласнији реформатори тако силно желе
да научимо из овога рата јесу управо оне лекције које су Нем-
ци научили из последњ ег рата и које су толико допринеле
успостављању нацистичког система. И маћемо прилике да у
овој књизи покажемо како постоје бројна друга питања где,
у разм аку од 15 до 25 година, као да следимо пример Немач-
ке. Иако нико не воли да га подсећају, није прошло много го-
дина откад су прогресивне снаге социјалистичку политику
те земљ е истицале као пример који треба опонаш ати, исто
као ш то је последњих година Ш ведска узор у који су упрте

10
 Увод

очи прогресивног света. Сви они чије сећање сеже даље у

прош лост знају како су дубоко, бар једну генерацију пре по-
следњег рата, немачка мисао и немачка пракса утицале на
идеале и политику ове земље.
Аутор ове књиге провео је отприлике половину свог зре-
лог ж ивота у родној Аустрији, у блиском додиру са немачким
интелектуалним животом, а другу половину у Сједињеним Др-
ж авам а и у Енглеској. За 12 година, током којих је ова земља
постала његов дом, све више је бивао уверен да бар неке од
сила које су уништиле слободу у Немачкој делују и овде, и да
су природа и извор ове опасности, ако је то могуће, још мање
схваћени него у Немачкој. Још се не увиђа огромна трагедија
да су у Немачкој углавном људи добре воље, они људи којима
су се у демократским држ авама дивили и које су видели као
узоре, прокрчили пут за силе које сад представљ ају све што
сами презиру, ако их нису и фактички створили. Ипак, изгледи
да избегнемо сличну судбину зависе од нашег суочавањ а са
опасношћу и спремности да ревидирамо чак и највеће наде и
амбиције ако се покажу као извор опасности. До сада је било
мало знакова да имамо интелектуалне храбрости да призна-
мо себи да смо мож да погрешили. М ало њих је спремно да
прихвати да успон фаш изма и нацизма није био реакција на
социјалистичке тенденције претходног периода, већ нужан
исход тих тенденција.
То је истина коју већина људи није била вољна да при-
хвати чак ни када су ш ироко признате сличности многих
одбојних особина режима у комунистичкој Русији и нацио-
налсоцијалистичкој Немачкој. Последица тога је да многи који
себе сматрају далеко супериорнијим у односу на девијантну
природу нацизма и искрено мрзе све његове манифестације,
истовремено раде у име идеала чије би остварење водило пра-
во у омрзнуту тиранију.
С ве су паралеле у р азво ју различитих зем аљ а свакако
варљ иве; али ја углавном не засни вам аргументацију на та-
квим паралелама, нити доказујем да су такви правци у развоју
неизбежни. Да јесу, не би било смисла писати ову књигу. Они
могу да се спрече ако људи на време схвате куда њихови напо-
ри могу да воде. Све донедавно било је мало наде да ће било
какав покушај да људи увиде опасност имати успеха. Чини

11
 ПУТ У РОПСТВО

се, међутим, као да је сазрело време за темел>нију расправу

о целокупном овом питању. Не сам о ш то је овај п роблем
сада шире признат него постоје и посебни разлози због којих
је у овом тренутку од највеће важ ности директно се суочити
с проблемима.
Неко ће можда рећи како није време да се потежу питања
о којима се мишл>ења ош тро сукобл>авају. Али социјализам о
којем говоримо није страначки проблем, и питања о којима
расправљ амо имају мало везе с питањима о којима се споре
политичке странке. На наш проблем не утиче то ш то неке
групе мож да желе мање социјализма него неке друге, или то
што неки желе социјализам углавном у интересу једне групе
а други у интересу неке друге. Ако узмемо у обзир људе чија
гледишта утичу на тенденције развоја, важ но је истаћи да су
у овој земљи сви они донекле социјалисти. Ако више није мо-
дерно наглашавати да „смо сви сада социјалисти", то је само
зато ш то је та чињеница сувиш е очигледна. С коро нико не
сумња да морам о наставити пут према социјализму, а већи-
на људи просто покушава да овај покрет усмери ка интересу
одређене класе или групе.
Разлог том е је то ш то скоро свако жели да се крећемо
у томе правцу. Н ема објективних чињеница које то чине не-
избежним. Касније ћемо морати да кажемо нешто о наводној
неизбежности „планирања". Кључно питање јесте куда ће нас
ово кретање одвести. Није ли могуће да ће се они чија уверења
овом покрету дају неодољиви замах ужаснуто повући и одуста-
ти од потраге која пола века заокупља толико добронамерних
људи, ако почну да увиђају оно од чега само мањина сада стре-
пи? Куда ће нас та заједничка уверења наше генерације одвести,
проблем је не сам о за једну странку већ за сваког од нас, и
то проблем од највећег значаја. М оже ли се замислити већа
трагедија од тога да при покушају свесног обликовања наше
будућности у складу са узвишеним идеалима заправо несвесно
произведемо потпуну супротност ономе чему смо тежили?
Постоји још важнији разлог да се у овом тренутку озбиљ-
но потрудимо да разумемо силе које су створиле националсо-
цијализам: то ће нам омогућити да разумемо свог непријатеља
и проблем који се испречио између нас. Не може се порећи
да се још увек слабо уваж авају позитивни идеали за које се

12
 Увод

боримо. Знамо да се боримо за слободу да свој ж ивот обли-

кујемо према сопственим зам ислим а. То је много, али није
доволјно. Није довољно да бисмо имали чврста уверења која су
нам потребна да бисмо се одупрли непријател>у који користи
пропаганду као главно оружје, и то не само у најочигледнијем
свом виду већ и оном најсуптилнијем; још је мање довол>но
онда када треба да се супротставим о овој пропаганди међу
л>удима у земл>ама под контролом тог непријатеља и другде,
где ефекат ове пропаганде неће нестати са поразом сила Осо-
вине. Није довољно ако другима треба да покажемо да оно за
ш та се боримо заслужује њихову подршку; и није довољно као
смерница у изградњи новог света, света безбедног од опасно-
сти пред којима је стари поклекао.
Тужна је чињеница да су Енглези у односима с диктато-
рима пре рата, једнако као и у пропагандним покушајима и у
расп равам а о њиховим ратним циљевима, показали унутра-
шњу несигурност и нејасне циљеве, ш то се мож е објаснити
само конфузијом око сопствених идеала и природе разлика
које су их одвајале од непријатеља. Завело нас је у једнакој
мери то што смо одбили да поверујемо да је непријатељ искрен
у изражавању неких уверења која су нам била заједничка, и то
ш то смо веровали у искреност неких других његових тврдњи.
Зар се нису и странке левице и странке деснице превариле
верујући да националсоцијалистичка партија служи капита-
листима и да је против свих облика социјализма? Колико нам
обележја Хитлеровог система није препоручено да опонашамо
са најмањ е очекиваних м еста, и то без свести о том е да су
она саставни део тог система и да су неспојива са слободним
друш твом које желимо да сачувамо? Ш окантан је број опа-
сних греш ака које смо направили пре избијања рата и после
избијања, јер не разумемо противника с којим се суочавамо.
Изгледа као да нисмо желели да разумемо развој догађаја који
је довео до тотал и тар и зм а, јер би такво разум евањ е могло
да разори неке од најдражих илузија којима смо одлучили да
будемо одани.
Никада нећемо успети у односима с Немцима док не бу-
демо разумели природу и развој идеја које сада њима упра-
вљају. Теорија која се сада поново износи, да су Немци као
такви по природи зли, тешко је одржива и не служи на част

13
 ПУТ У РОПСТВО

онима који у њу верују. Та теорија руши углед великог броја

енглеских мислилаца који су током последњих стотину годи-
на радо преузимали из немачке мисли оно ш то је најболЈе, и
не само то. Она превиђа чињеницу да је пре 80 година Џон
Стјуарт Мил писао свој велики оглед О слободи црпећи ин-
спирацију пре свега од двојице Немаца, Гетеа и Вилхелма фон
Хумболта,1 и прелази преко чињенице да су међу најутицај-
нијим интелектуалним претходницима националсоцијализма
били Томас Карлајл и Хјустон Стјуарт Чемберлен, Шкотланђа-
нин и Енглез. У свом мање рафинираном облику овај став је
сраман за оне који тиме што га подржавају прихватају најгоре
особине немачких расних теорија. Проблем није у томе заш то
су Немци као такви зли, ш то они по природи вероватно нису
ништа више од осталих народа; проблем лежи у утврђивању
околности које су током последњих 70 година омогућиле све
већу распрострањ еност и коначну победу одређеног скупа
идеја, и давању одговора на питање заш то је на крају та победа
довела на врх најпогубније елементе међу њима. Надаље, про-
ста мржња према свему што је немачко, уместо према сасвим
одређеним идејама које су у овом тренутку доминантне код
Немаца, веома је опасна јер заслепљује оне који јој се предају
тако да не виде стварну претњу. Разлог за страх је то што је овај
став често само врста ескапизма, изазваног одсуством спрем-
ности да се препознају тенденције које нису ограничене само
на Немачку, као и одбојношћу према преиспитивању и, ако је
нужно, одбацивању уверењ а која смо преузели од Н емаца и
којима сами себе обмањујемо једнако као што су и они. Опас-
ност је удвостручена јер тврдња да је само зла природа Нема-
ца створила нацистички систем може лако постати изговор
за наметање истих оних установа које су то зло и створиле.
Тумачење развоја догађаја у Немачкој и Италији које ну-
димо у овој књизи веома се разликује од оног које даје већина
страних посматрача и изгнаника из тих земаља. Уколико је
оно исправно, објасниће и заш то је скоро немогуће да особа

1 Пошто неки људи могу помислити да је ова изјава претерана, мож-

да вреди цитирати сведочење лорда Морлија. Он у својим Сећањи-
ма (Кесо11ес1шп&) говори о „прихваћеном ставу" да главни аргумент
огледа О слободи „није оригиналан него потиче из Немачке".

14
 Увод

која са већином изгнаника и страних дописника енглеских и

америчких новина дели тренутно доминантне социјалистичке
погледе правилно сагледа ове догађаје.2 Површно и заводљи-
во гледиште које у националсоцијализму види само реакцију
коју потпирују они чије је повластице или интересе угрозио
напредак социјализма, природно су подржали сви они који су
се - иако једно време активни у покрету идеја који је довео
до националсоцијализма - зауставили на некој тачки тога ра-
зво ја и били принуђени да напусте своју земл>у због сукоба
с нацистима који је тиме изазван. Но, чињеница да су они били
бројчано једина значајна опозиција нацистима не значи ништа
више него да су у ширем смислу сви Немци практично поста-
ли социјалисти, и да је социјализам истиснуо либерализам у
старом смислу. Надам се да ћу показати да је постојећи сукоб
националсоцијалистичке „деснице" и „левице" у Немачкој тип
сукоба који ће увек постојати између ривалских социјалистич-
ких фракција. Ако је ово тумачење тачно, то значи да многе
избеглице социјалисти, и поред најбол>е воље, сопственим уве-
рењима помажу својој другој домовини да крене путем којим
је отишла Немачка.
Знам да је много мојих енглеских пријатеља понекад било
шокирано полуфашистичким погледима које би с времена на
време израж авале немачке избеглице чија су аутентична со-
цијалистичка уверења била неспорна. Али док ови енглески
посматрачи то приписују њиховом немачком пореклу, право
објашњење јесте да је те избеглице социјалисте искуство одве-
ло неколико корака даље од социјалиста у овој земљи. Свакако
је истина да су немачки социјалисти имали приличну подршку

2 Како ставови о некој земљи у целини могу на свим странама, чак и

у најконзервативнијим круговима, да буду под темељним утицајем
доминантне левичарске пристрасности страних дописника штам-
пе, лепо илуструју гледишта готово општеприхваћена у Америци
о односима Велике Британије и Индије. Енглез који жели да види
догађаје у Европи у правом светлу мора озбиљно да размисли о мо-
гућности да су његови ставови искривљени на потпуно исти начин
и из истих разлога. Ово никако не одсликава искреност америчких
и енглеских дописника. Али свако ко зна с којим круговима страни
дописници имају блиске контакте, лако ће разумети изворе ове
пристрасности.

15
 ПУТ У РОПСТВО

у својој земл>и, засновану на неким обележјима пруске тради-

ције; ова сродност прусизма и социјализма, које су обе стране
славиле у Немачкој, даје још већу потпору нашо) главној твр-
дњи.3 Али, било би погрешно веровати да је пре специфични
немачки него социјалистички елемент произвео тоталитари-
зам. Превласт социјалистичких погледа а не прусизам оно је
ш то су Италија и Русија имале заједничко с Немачком - на-
ционалсоцијализам се појавио из маса а не из класа уроњених
у пруску традицију која их је и привилеговала.

3 Да је стварно постојала сродност социјализма и устројства пруске

државе, свесно уређене с врха као ни у једној другој земл>и, неспор-
но је и прихваћено још од стране првих француских социјалиста.
Много пре но што је идеал управљања целом државом по истим
начелима као и управљање једном фабриком почео да инспирише
социјализам XIX века, пруски песник Новалис већ је жалио што
„ниједна друга држава није [...] у тој мери вођена као фабрика, као
Пруска од смрти Фридриха Вилхелма” (уп. МоуаНз, 61аићеп ипс1
Пеке, ос1ег Лег Коет% ипс1 сИе К оет§т, 1798).

16
 1

Напуштени пут

Основна теза програма није да је систем

слободног предузетништва ради профита
пропао у овој генерацији, него да још није
ни испробан.
Ф. Д. Рузвелт

Када цивилизацију понесе неочекивани ток, када се уместо

очекиваног сталног напретка нађемо пред претњом зла које по-
везујемо с прошлим временима варварства, природно је да ок-
ривимо све друго осим нас самих. Зар нису сва наша стремл>ења
била у складу са нашим најбољим замислима, и зар многи наши
највећи умови нису без престанка радили на томе да побољшају
овај свет? Зар нису сви наши напори и наде били усмерени ка
већој слободи, правди и просперитету? Уколико је исход то-
лико другачији од наших циљева, ако нам се уместо слободе и
просперитета ропство и беда смеју у лице, није ли онда јасно да
су злокобне силе осујетиле наше намере, да смо жртве неке зле
силе над којом се мора извојевати победа пре но што наставимо
пут ка нечем бољем? Ма колико се ми разликовали при одређи-
вању кривца, био то покварени капиталиста или зла природа
одређене нације, била глупост наших старијих или друштве-
ни систем који још није потпуно срушен иако смо се против
њега борили пола века - сви смо ми, или смо бар били доне-
давно, сигурни у једно: не могу да буду погрешне водеће идеје
које су током последње генерације постале заједничке већини
људи добре воље и које су одредиле главне промене у нашем
друштвеном животу. Спремни смо да прихватимо готово свако
објашњење садашње кризе наше цивилизације осим једног: да
је садашње стање света можда последица наше грешке и да је

17
 ПУТ У РОПСТВО

борба за неке наше најсветлије идеале очигледно дала резултате

сасвим супротне онима које смо очекивали.
Док је сва наша енергија усмерена привођењу овога рата
коначном тријумфу, понекад је тешко сетити се да су чак и пре
рата вредности за које се ми сада боримо биле угрожене овде
а уништене на другим местима. Иако различите идеале за сада
представл>ају непријател>ски расположене нације које се боре
за свој опстанак, не смемо заборавити да је овај сукоб израстао
из сукоба идеја унутар онога што је не тако давно била зајед-
ничка европска цивилизација; да тенденције које су кулмини-
рале стварањ ем тоталитарних система нису биле ограничене
на земл>е које су пред њима касније поклекле. Иако најважнији
задатак сада мора бити победа у рату, она ће нам донети само
још једну прилику да се суочимо са основним проблемима и да
пронађемо начин да избегнемо судбину сродних цивилизација.
П омало је тешко размишл>ати о Немачкој, Италији или
Русији не као о различитим световима него као о производима
развоја мисли у којем смо учествовали и сами; лакше је и утеш-
није мислити да су наши непријател>и потпуно друкчији од нас
и да оно што се догодило тамо не може да се догоди овде. Ипак,
историја ових земал>а у годинама пре успона тоталитарног си-
стема показала је мало нама непознатих особина. Спол>ни сукоб
је последица трансформације европске мисли у којој су дру-
ги ишли толико брже да су се нашли у непомирл>ивом сукобу
с нашим идеалима, што је морало да утиче на нас.
Вероватно је Енглезима нарочито тешко да увиде да су про-
мена идеја и снага л>удске вол>е направиле свет оваквим какав
јесте, иако л>уди нису предвидели последице, и да нас никаква
спонтана промена чињеница није обавезала да прилагодимо
своју мисао, управо зато што су у овом развоју срећом каснили
за већином европских народа. Ми још увек гледамо на идеале
који нас воде и који су нас водили у прошлој генерацији као на
идеале што ће се остварити тек у будућности, а нисмо свесни ко-
лико су у последњих 25 година они већ преобразили не само свет
него и наше земље. Још увек верујемо да смо донедавно били
вођени оним што се уопштено назива идеје XIX века или начело
Шжег-јаГге. У поређењу с неким другим земљама и са стано-
вишта оних нестрпљивих да убрзају промену, можда има неког
оправдања за такво веровање. Иако је до 1931. ова земља споро

18
 Напушгени пут

ишла путем на којем су други предводили, чак и до тада смо

отишли тако далеко да само они чије памћење сеже до година
пре Првог светског рата знају како је изгледао либерални свет.1
Кључна ствар које људи овде још нису довољно свесни нису,
међутим, само разм ере промена у току последње генерације
него чињеница да оне значе потпуну промену правца еволуције
наших идеја и друштвеног поретка. Бар 25 година пре но што
је авет тоталитаризма постала стварна претња, ми смо се све
више и више удаљавали од основних идеја на којима је изграђена
европска цивилизација. То што нас је покрет у који смо се укљу-
чили с тако великим надама и амбицијама суочио с тоталитари-
стичким ужасом, био је велики шок за ову генерацију која још
увек одбија да повеже те две чињенице. Па ипак, тај развој само
потврђује упозорења очева либералне филозофије коју и даље
проповедамо. Ми смо с временом напустили ту слободу у еко-
номским пословима без које лична и политичка слобода никада
нису ни постојале у прошлости. Иако су нас неки од највећих по-
литичких мислилаца XIX века, Токвил и лорд Ектон упозорили
да социјализам значи ропство, ми смо се стално кретали према
њему. Сада кад смо видели како нови облик ропства ниче пред
нашим очима, до те мере смо заборавили на то упозорење да
једва схватамо како те две ствари могу бити повезане.12

1 Чак и те године је Макмиланов извештај већ могао да спомене „ско-

рашњу промену перспективе владе ове земље, њену све већу за-
окупљеност управљањем животима људи, независно од политичких
странака" и да дода да се „парламент све више бави законодавством
којем је свесни циљ да регулише свакодневне послове друштвене
заједнице и да се сада меша у ствари за које се раније сматрало да
су потпуно ван његовог домена". Ово се могло рећи пре него што
је касније те године та земља коначно пресекла и у току кратког
и неславног раздобља између 1931. и 1939. трансформисала свој
економски систем толико да се није могао више препознати.
2 Чак и много скорија упозорења која су се показала сурово тачна
скоро да су у потпуности заборављена. Нема ни 30 година како је
Илер Белок, у књизи која детаљније објашњава шта се од онда до-
годило у Немачкој него већина дела написаних после тог догађаја,
објаснио да „учинак социјалистичке доктрине на капиталистичко
друштво јесте да створи нешто треће што је различито од оба своја
творца - наиме, Покорну државу" (НПапе Ве11ос, Тке ЗегуЦе 51а1е,
1913, 3. ес!., 1927, стр. XIV).

19
 ПУТ У РОПСТВО

Колико је ош тар прекид не сам о са недавном прош ло-

шћу него и са целокупном еволуцијом западне цивилизације
који доноси савремена склоност ка социјализму, види се јас-
но уколико га размотримо не само у контексту XIX века него
и у широј историјској перспективи. Ми нагло напуш тамо не
сам о гледишта Кобдена и Брајта, А дам а С м ита и Хјума или
чак Лока и Милтона него једну од истакнутих карактеристи-
ка западне цивилизације која је израсла из основа које су по-
ставили хришћанство, стари Грци и Римл>ани. У све већој мери
напушта се либерализам XVIII и XIX века али и основни инди-
видуализам који смо наследили од Еразма и Монтења, од Ци-
церона и Тацита, Перикла и Тукидида.
Нацистички вођа који је описао националсоцијалистичку
револуцију као контраренесансу говорио је тачније него што је
могао и да претпостави. Био је то одлучујући корак у уништа-
вању те цивилизације коју је савремени човек градио од вре-
мена ренесансе и која је, изнад свега, била индивидуалистичка.
Данас индивидуализам има лошу репутацију, и повезује се као
појам са егоизм ом и себичношћу. Али индивидуализам који
супротстављ ам о социјализму и свим осталим облицима ко-
лективизма, није нужно повезан с њима. Тек постепено ћемо
моћи да у овој књизи разјаснимо однос та два супротставље-
на начела. О сновна сво јства тог индивидуализма који је од
елемената пореклом из хриш ћанства и античке филозофије
први пут потпуно развијен током ренесансе и који је од тада
израстао и проширио се на оно што нам је познато као запад-
ноевропска цивилизација - јесу поштовање појединца као так-
вог, то јест признавање његових сопствених погледа и укуса
као врховних у властитој сфери, ма колико уска она била, као
и веровање да је пожељно да људи развијају личну даровитост
и склоности. „Слобода“ (/гее4от) и „слобода" ЏЊеНу) речи су
које су толико избледеле од употребе и злоупотребе да се мо-
рају са оклевањ ем користити за израж авањ е идеала које су
представљале у том периоду. Толеранција је можда једина реч
која је задржала потпуно значење начела које је током читавог
овог раздобља било у успону и тек недавно почело да опада, да
би потпуно нестало са успоном тоталитарне државе.
П остепена трансф ормација круто организованог хије-
рархијског система у систем где би људи бар могли да покушају

20
 Напуштени пут

д а обликују сопствени живот, где је човек добио прилику да

упозна и изабере различите облике живота, тесно је повезана
с развојем трговине. Из трговачких градова северне Италије
нови поглед на живот се ширио кроз трговину на запад и се-
вер, кроз Француску и југозападну Немачку до Холандије и
Британских острва, чврсто се укорењујући где год није било
деспотских политичких снага да га гуше. У Холандији и у Бри-
танији он је дуго уживао пуни развој и први пут имао прилику
да слободно расте и постане темел> друштвеног и политичког
ж ивота ових земал>а. И одатле је крајем XVII и XVIII века по-
ново почео да се шири у развијенијој форми на запад и исток,
у Нови свет и у центар европског континента, где су рушилач-
ки ратови и политичка угњетавања у великој мери потиснули
раније почетке сличнога развоја.3
Током свег овог модерног раздобл>а европске историје
општи смер друштвеног развоја био је ослобађање појединца
од стега које су га везивале за обичајне или прописане начине
обавл>ања свакодневних активности. Свест о томе да спонтани
и неконтролисани напори појединаца могу да створе сложени
поредак економских активности могла је настати тек пош то
је ова) процес узнапредовао. Потоње разрађивањ е доследне
аргументације у корист економске слободе било је последица
слободног раста економске активности, као ненамерног и не-
предвиђеног нуспроизвода политичке слободе.
М ожда је најкрупнији резултат ослобађања индивидуал-
них енергија био изванредан развој науке који је пратио поход
личне слободе од И талије до Енглеске и дал>е. Да креативне
способности човека нису биле ништа мање у ранијим епохама
види се по многим ингениозним аутоматским играчкама и ос-
талим механичким справама конструисаним док индустријска
техника још није пош ла путем напретка, као и по р азво ју у
неким привредним гранама које, попут рударства и произ-
водњ е сатова, нису подлегале рестриктивним контролама.
Али неколико покушаја да се прошири индустријска употреба

3 Најсудбоноснији од ових праваца развоја, бременит последица-

ма које још нису искорењене, био је потчињавање и делимично
уништавање немачке буржоазије од стране локалне властеле у XV
и XVI веку.

21
 ПУТ У РОПСТВО

механичких изума, од којих су неки били изузетно напред-

ни, одмах је сузбијено, а жудња за знањ ем гушена докле год
се сматрало да преовлађујући ставови важ е за све: веровањ а
већине у вези с тим ш та је исправно могла су да се испрече
на путу индивидуалног проналазача. Тек када је индустријска
слобода отворила пут слободно) употреби новог знања, тек
када је све могло да се испроба - ако је постојао неко да сноси
тај ризик - и, треба додати, врло често ван званично овла-
шћених ауторитета за неговање образовањ а, тек тада је наука
направила крупне кораке који су у последњих 150 година про-
менили лице света.
Као ш то је често случај, природу наше цивилизације ја-
сније су сагледавали наши непријател>и него већина њених
пријател>а: „западна болест одвајкада, побуна појединца про-
тив врсте“, како је то описивао Огист Конт, тоталитариста из
XIX века, била је свакако снага која је изградила нашу цивили-
зацију. Индивидуализму претходног периода XIX век је додао
само то што је учинио све класе свесним слободе, ш то је си-
стематски и континуирано развијао оно што је расло случајно
и хаотично и проширио га од Енглеске и Холандије на већи део
европског континента.
Последица овога раста превазишла је сва очекивања. Где
год су препреке слободном испол>авању л>удске ингениозности
биле уклањане, човек би брзо постао способан да задовол>и
све нове жел>е. И док је растући стандард ускоро разоткрио
веома мрачне тачке у друштву које л>уди више нису били вол>-
ни да подносе, вероватно да није постојала класа без знатне
користи од опш тег напретка. Не мож емо тај необични раз-
вој приказати у правом светлу ако га меримо само садашњим
стандардим а који проистичу из тога р аста и због којих су
многе погрешке очите. Да би се оценио значај тога развоја за
оне који су у томе учествовали, морам о га мерити надама и
жел>ама л>уди са самог његовог почетка: нема сумње да је успех
тога развоја превазиш ао најсмелије људске снове, да је до по-
четка XX века радни човек у западном свету достигао ступањ
материјалне удобности, сигурности и личне независности који
је стотинак година раније изгледао скоро недостижан.
Оно што ће у будућности вероватно бити најзначајнији и
најдалекосежнији ефекат овог успеха јесте ново осећање моћи

22
 Напуштени пут

над сопственом судбином, веровањ е у неограничене могућ-

ности побољшања личне судбине, које је већ постигнути успех
и покренуо код л>уди. Са успехом )е порасла и амбиција - а чо-
век је и те како имао право да буде амбициозан. Оно ш то је
изгледало као обећање које надахњује више није било довол>-
но, а темпо напретка је био исувише спор; на начела која су
омогућила овај прогрес у прош лости сада се гледа више као
на препреке бржем напретку које треба нестрпл>иво уклонити
него као на услове за очување и разво) већ постигнутог.

Не постоји ниш та у основним начелима либерализм а

ш то га чини статичном вером, нема чврстих правила ко)а су
заувек дата. Фундаментално начело да се у уређивању наших
послова треба ш то више ослањати на спонтане силе друштва
и ш то мање прибегавати принуди, носи са собом могућност
неограниченог мноштва разних примена. Конкретно, постоји
битна разлика између намерног стварањ а систем а, у ко)ем
конкуренција делу)е колико је год могуће корисно, и пасивног
прихватања установа какве јесу. Либералном питању вероватно
ништа није наудило више него тврдоглаво инсистирање неких
либерала на одређеним грубим практичним правилима, изнад
свега на начелу Шззег-Јшге. То је у извесном смислу било неоп-
ходно и неизбежно. Ко би против безбројних интереса могао да
покаже како одређене мере некоме да)у непосредне и очигледне
користи, док је штета ко)у су произвеле много мање непосредна
и видл>ива; само би строга правила била делотворна. И пошто
су претпоставке у корист индустријске слободе без сумње већ
ухватиле корен, искушење да се она представи као правило без
изузетка сувише је било снажно да би му се увек одолело.
Са овим ставом, ко)и су преузели многи популаризатори
либералне доктрине, било је скоро неизбежно да се она убр-
зо уруши као целина када се неки елементи њихове позиције
дубл>е схвате. О ва позиција је додатно ослабл>ена неизбеж-
но спорим напретком политике ко)а )е стремила постепеном
побољшању институционалног оквира слободног друш тва.
Напредак )е зависио од развитка нашег разумевања друштве-
них снага и од најповол>нијих услова за њихово деловање на

23
 ПУТ У РОПСТВО

жељени начин. Пошто је задатак био помагање а и допуњавање

њиховог деловања где је то било потребно, први услов је био
да се они разумеју. Став либерала према друштву личи на став
баштована који негује биљку - да би створио услове најповољ-
није за њен развој, мора да зна ш то више о њеној структури и
начину на који функционише.
Ниједна разумна особа није требало да сумња да су груба
правила која су изражавала начела економске политике у XIX
веку била само почетак, да смо имали још много да учимо и
да је још било великих могућности напретка у правцу којим
смо ишли. Али овај напредак је био могућ само уз веће инте-
лектуално овладавање силама које смо имали да користимо.
Било је много очитих задатака, као ш то су управљање моне-
тарним системом, спречавање или контролисање монопола и
многобројних, мање очитих али ништа мање важних задатака
на другим пољима, где није било места сумњи да влада посе-
дује огромну моћ да чини добро и зло; и било је пуно разлога
да се очекује како ћемо уз бољи увид у проблеме једнога дана
успешно моћи да користимо те моћи.
Али док је напредак ка ономе што се обично назива „по-
зитивна" акција био нужно спор и док је за непосредни бољи-
так либерализам морао да се ослања углавном на постепени
пораст богатства које је донела слобода, он је стално морао
да се бори са идејама које су претиле том прогресу. На њега је
почело да се гледа као на „негативно" уверење јер није могао
појединцима да понуди ништа осим удела у заједничком на-
претку - прогресу који се све чешће узимао здраво за готово
и који више није признаван као последица политике слободе.
Чак би се могло рећи да је сам успех либерализма постао раз-
лог слабљења напретка. Због већ постигнутог успеха људи су
све мање били спремни да толеришу зло које је сад изгледало
неподношљиво и непотребно.

***

Услед све већег нестрпљ ењ а због спорог напредовањ а

либералне политике, праведног н езад о во љ ства због оних
који су користили либералну фразеологију у одбрани антисо-
цијалних привилегија и безграничне амбиције која је наизглед

24
 Напуштени пут

оправдана већ постигнутим материјалним бол>итком, дого-

дило се да је пред крај века веровањ е у основна начела либе-
рализма све више напуштано. Оно што је постигнуто почело
је да се см атра сигурним и трајним власниш твом, стеченим
једном засвагда. Лзуди су усмерили поглед на нове захтеве
који се нису могли брзо задовол>ити услед пош товањ а старих
начела. С ве се више ширило уверење да се дал>и напредак не
мож е очекивати уз стара начела унутар старог оквира који
је омогућио напредак у прош лости, већ само потпуним пре-
обликовањем друштва. То више није било питање додавања
или побол>шања постојеће машинерије, него питање потпуног
одбацивањ а и замене. И како се нада нове генерације пола-
ко усм еравала према нечему сасвим новом, нагло су опали
разум евањ е постојећег друш тва и интересовањ е за њ егово
функционисање; а са све мањим разумевањем начина на који
слободан систем ради, умањила се и наша свест о томе ш та
све зависи од његовог постојања.
На овом месту не мож емо да расправл>амо о томе како
је ову промену перспективе подстицало некритичко прено-
шење навика технолошког мишљења на проблеме друш тва,
навика мишл>ења природњака и инжењера, ни о томе како су
они истоврем ено тежили да ом аловаж е резултате прош лог
проучавања друштва које се није слагало с њиховим предра-
судама, и да наметну идеале организације сфери у којој они
нису прикладни.4 Овде нам је цил> само да покажемо како се
потпуно променио наш став према друштву, иако поступно
и готово неприметно. Оно што је у свако) фази р азвоја ових
промена изгледало само као разлика у степену, у свом куму-
лативном ефекту је већ изазвало фундаменталну разлику из-
међу старијих либералних ставова према друштву и садашњег
прилаза друштвеним проблемима. О ва промена практично
значи потпуно обртање тренда који смо скицирали, потпуно
напуштање индивидуалистичке традиције која је створила за-
падну цивилизацију.

4 Аутор је покушао да пронађе почетак овог развоја у двема серија-

ма чланака - „бшепИбт апс! 1ће 51ис1у о? 5ос1е(;у“ и „Тђе СоиШег
Кеуо1иЦоп о!" 5аепсе“ који су се појавили у часопису Есопотгса,
1941-1944.

25
 ПУТ У РОПСТВО

Према гледиштима која сада доминирају, више се не по-

ставл>а питање како да најбол>е искористимо спонтане силе
у слободном друштву. М и см о се у суштини о бавезал и да
оставим о по страни силе које су произвеле непредвидљиве
резултате и да заменимо безлични и анонимни механизам тр-
жишта колективним и „свесним" управљањем свим друштве-
ним силама у правцу намерно изабраних циљева. Разлика се
најбоље уочава екстремним ставом из књиге која је широко
прихваћена, чијем програму такозваног планирања за слободу
морамо да се вратимо још једном.

Никада нисмо морали да поставимо и усмеримо [пише

др Карл Манхајм] целокупни систем природе као што то
морамо данас са друштвом.
Човечанство све више тежи да регулише сав друштве-
ни живот, иако никад није покушало да створи другу
природу.5

***

Значајно је да се ова промена у тренду идеја подударила

с променом правца којим су идеје путовале кроз простор. То-
ком више од 200 година енглеске идеје су се шириле према исто-
ку. Изгледало је да је владавина слободе постигнута у Енглеској
предодређена да се шири по свету. До 1870. владавина ових
идеја вероватно је достигла врхунац у ширењу на исток. Од
тада се повлачи, и један други систем идеја, веома стар мада
не и нов, почео је да напредује са истока. Енглеска је изгубила
интелектуално вођство у политичкој и друш твеној сфери и
почела је да увози идеје. У следећих 60 година Немачка је по-
стала центар из којег су се идеје предодређене да владају све-
том у X X веку шириле на исток и запад. Свеједно да ли је то
био Хегел или М аркс, Лист или Ш молер, Зомбарт или Ман-
хајм, да ли је то био социјализам у свом радикалнијем облику
или само „организација" или „планирање" мање радикалног
облика, немачке идеје биле су свуда спремно прихватане,

5 Каг1 МаппћеЈш, Мап апА 5ос1е(у т ап А%е о/Кесот1гисИоп, 1940,

стр. 175.

26
 Напуштени пут

а немачке установе опонашане. Иако већина нових идеја, а

нарочито социјализам, нису пореклом немачке, оне су у Не-
мачкој усаврш ене и током последње четвртине X IX и прве
четвртине X X века достиж у свој пуни развој. Сада се често
заборавл>а како је немачко вођство током овог периода било
веом а значајно у развоју теорије и праксе социјализма, да је
генерацију пре него што је социјализам постао важно питање
Немачка имала јаку социјалистичку партију у свом парламенту
и да је донедавно доктрина социјализма скоро у потпуности
разви јан а у Немачкој и Аустрији, тако да чак и данас руска
расправа наставља тамо где је немачка стала; већина енглеских
социјалиста још није свесна да су већину проблема које тек
почињу да откривају немачки социјалисти већ одавно теме-
л>но претресли.
Интелектуални утицај који су немачки мислиоци имали
ш иром света током овога периода потпомогнут је не само
великим материјалним напретком Немачке него и изузетном
репутацијом коју су њени мислиоци и научници стекли током
протеклог века, када је Немачка још једном постала интеграл-
ни, чак водећи, члан заједничке европске цивилизације. Ово
је ипак убрзо помогло ширењу идеја из Немачке које су биле
усмерене против основа те цивилизације. Сами Немци - или
бар они међу њима који су ширили те идеје - били су потпуно
свесни сукоба: заједничко наслеђе европске цивилизације за
њих је постало, и то много пре нациста, „западна" цивили-
зација - где реч „западна" није коришћена у старом смислу
Западног света, већ се односила на област западно од Рајне.
„Зап адно", схваћено у овом смислу, значило је либерализам и
демократија, капитализам и индивидуализам, слободна трго-
вина и сваки облик интернационализма или мирољубивости.
Упркос слабо прикривеном презиру све већег броја Не-
маца према тим „плитким“ западним идеалима, или можда
баш због тог презира, народи Запада и даље су увозили не-
мачке идеје и чак су подстакнути да верују како су њ ихова
пређаш њ а убеђењ а просто била рационализација себичних
интереса, да је доктрина о слободној трговини измишљена да
унапреди британске интересе и да су политички идеали које
је Енглеска дала свету безнадежно анахрони и да их се стога
треба стидети.

27
 2

Велика утопија

Од државе је правило пакао на земљи

управо то што је човек покушавао да
од ње створи свој рај.
Ф. Хелдерлин

То што је социјализам потиснуо либерализам као доктри-

ну коју поштује прогресивна већина не значи једноставно да
су људи заборавили на упозорења великих либералних мисли-
лаца из прош лости о последицама колективизма. Потиснуо
га је зато ш то су их убедили у супротно од онога на ш та су
ови мислиоци упозоравали. Чудно је да је исти тај социјали-
зам који је рано препознат као најозбиљнија претња слободи
и који је сасвим отворено почео као реакција на либерали-
зам Француске револуције наишао на опште прихватање под
застав о м слободе. Сад се ретко сећамо да је социјализам у
почетку био отворено ауторитаран. Француски писци који су
поставили основе модерног социјализма нису сумњали у то
да њихове идеје могу да се спроведу у пракси само преко јаке
диктаторске владе. За њих је социјализам значио покушај да
се „оконча револуција" намерном реорганизацијом друш тва
на хијерархијском принципу и наметањем присилне „духовне
силе“. Када је у питању слобода, оснивачи социјализма нису
крили своје намере. Слободу мисли сматрали су кореном зла
друштва XIX века, а први модерни планер, Сен Симон, чак је и
предвидео да ће они који не послушају његове планске савете
бити „третирани као стока“.
Тек је под утицајем јаких дем ократских струјањ а пре
револуције 1848. социјализам почео да се уједињује са сло-
бодоумним снагама. Али новом „демократском социјализму"

28
 Велика утопија

требало је доста времена да се ослободи сумњи које су побу-

дили његови претходници. Нико није видео јасније од Токви-
ла да је демократија, у бити индивидуалистичка институција,
у непомирл>ивом сукобу са социјализмом:

Демократија проширује сферу индивидуалне слободе

[рекао је он 1848], а социјализам је ограничава. Демо-
кратија приписује све могуће вредности сваком човеку;
социјализам од сваког човека чини само средство, само
број. Демократија и социјализам немају ништа зајед-
ничко осим једне речи: једнакост. Али уочите разлику:
док демократија тражи једнакост у слободи, социјали-
зам је тражи у ограничењима и робовању.1

Да би ублажио ове сумње и упрегао у своја кола најснаж-

нији од свих политичких мотива, жудњу за слободом, соција-
лизам је све више користио обећање „нове слободе". Долазак
социјализма требало је да буде скок из царства нужности у
царство слободе. Требало је да донесе „економску слободу"
без које већ стечена политичка слобода није била „вредна по-
седовања". Само је социјализам био у стању да доврши дугого-
дишњу борбу за слободу у којој је стицање политичке слободе
било само први корак.
Веома је значајна суптилна промена значења којој је реч
слобода подвргнута да би овај аргум ент звучао убедл>иво.
Великим апостолим а политичке слободе ова реч је значила
слободу од принуде, слободу од арбитрарне моћи других л>уди,
ослобађање од стега које појединцу не оставл>ају други избор
сем потчињавања наредбама надређених. Н ова обећана сло-
бода је, међутим, требало да буде слобода од нужности, осло-
бађање од принуде околности које неминовно ограничавају
домен избора свих нас, иако некима много више него другима.
Пре но ш то човек може да буде стварно слободан, „деспоти-
зам оскудице" мора да се прекине, „ограничења економског
система" олабаве.*

« 015соиг5 ргопопсе а 1’а55етћ1ее СопзћШапСе 1е 12 5ер1етћге 1848

5иг 1а диезћоп <1и сћоћ аи ГгауаП », СЕиугез сотрШ ез АА1ех1з Ле
Тос^иеуШе, Уо1. IX, 1866, стр. 546.

29
 ПУТУ РОПСТВО

Слобода у овом смислу јесте, наравно, само друго име за

моћ2 или богатство. Иако су обећања ове нове слободе била
често удружена с неодговорним обећањима значајног повећања
материјалног богатства у социјалистичком друштву, економ-
ска слобода се није очекивала од тако апсолутне победе над
шкртошћу природе. Обећање се свело на то да је требало да
нестану велике неједнакости у ширини избора различитих
л>уди. Захтев за нову слободу је тако био само ново име за ста-
ри захтев за једнаку расподелу богатства. Али то ново име дало
је социјалистима другу реч коју су делили са либералима, и они
су је до крајности искористили. Иако су је ове две групе ко-
ристиле у другачијем смислу, мало људи је то приметило а још
мање се запитало да ли две врсте обећане слободе заиста могу
да се комбинују.
Нема сумње да је обећање више слободе постало једно од
најефикаснијих оружја социјалистичке пропаганде и да је веро-
вање да ће социјализам донети слободу непатворено и искрено.
Ово би само погоршало трагедију ако би се показало да оно што
нам је обећано као пут до слободе јесте, у ствари, пут који води
право у ропство. Несумњиво је обећање веће слободе намами-
ло многе либерале на социјалистички пут и довело до тога да
превиде сукоб основних начела социјализма и либерализма. Та-
кође, често је омогућавало социјалистима да узурпирају и само
име старе странке слободе. Већи део интелигенције је свесрдно
прихватио социјализам као очигледног наследника либералне
традиције: стога није чудно што би за њих идеја о социјализму
који нас води нечему супротном слободи била незамислива.

2 Карактеристично мешање слободе и моћи, на које ћемо стално

наилазити у овој дискусији, сувише је велика тема да би се овде
темељно испитивала. Стара колико и социјализам, тако је блиско
повезана с њим да је пре скоро 70 година један француски научник,
коментаришући његово сенсимоновско порекло, рекао да ова те-
орија слободе „езГ а е11е кеи1е Ши(: 1е боааНбте" („већ је сам соција-
лизам“) (Раи1 ЈапеЦ 5ат1-51топ е( 5а 'т1-51тот$те, 1878, стр. 26,
белешка). Најексплицитнији бранилац овог мешања појмова јесте,
и то није без значаја, водећи филозоф америчког левог крила, Џон
Дјуи (према коме је слобода „ефикасна моћ обављања конкрет-
них ствари“ тако да „тражење слободе јесте тражење моћи“ (Јоћп
Оег^еу, “ШћеПу апб 5ос1а1 Соп1го1”, Тке 5ос1а1 РгопИег, Моуетћег
1935, стр. 41).

30
 Велика утопија

* * *

Последњих година, међутим, стари страхови везани за

непредвиђене последице социјализма још једном су се чули
с м еста одакле се то најмање очекивало. Један по један, упр-
кос супротним очекивањима с којима су се прихватили теме,
на посматраче су оставиле јак утисак изванредне сличности
услова у „фашизму“ и „комунизму", и то по много основа. Док
су „прогресивни" у овој земл>и и другде и даље себе заваравали
да су комунизам и фашизам дијаметрално супротни, све више
људи почињало је да се пита да ли ове нове тираније нису по-
следица истих тенденција. Чак су и комунисти морали бити
помало уздрмани сведочењима као што је оно Макса Истмана,
Лењиновог старог пријатеља, који је био присиљен да призна
како „уместо да буде бољи, стаљинизам је гори него фашизам,
немилосрднији, варварски, неправедан, неморалан, антидемо-
кратски, неублажен било каквом надом или обзиром" и да је
„боље да се опише као екстремно фашистички"; и кад нађемо
код истог аутора признање да „стаљинизам јесте социјализам,
да је неизбежан иако непредвиђен политички пратилац наци-
онализациЈи и колективизацији на које се ослањао као на део
свог плана за подизање бескласног друштва",3његов закључак
јасно добија шири значај.
И стманов случај је мож да посебан, али он свакако није
ни први ни једини посматрач наклоњен руском експерименту
који Је извео сличне закључке. Неколико година раниЈе, В. X.
Чемберлин, коЈи Је за 12 година током коЈих Је у РусиЈи радио
као амерички дописник видео како се руше сви његови идеали,
резимирао Је закључке своЈих истраживања у РусиЈи, НемачкоЈ
и ИталиЈи, у исказу да ће „социЈализам сигурно доказати, барем
на почетку, НЕ пут за слободу, него у диктатуру и контрадикта-
туре, и у наЈљући грађански рат. СоциЈализам коЈи се постиже
и одржава демократским средствима изгледа да дефинитивно
припада свету утопија".4 Слично томе, Један британски писац,
Ф. А. ВоЈт, након што Је дуго година као страни дописник пом-
но пратио развоЈ у Европи, сматра да Је „марксизам довео до

3 Мах Еа81тап, 51аИп’$ Ки$$1а апс11ке Сг1$1$ о/5оааИ$т, 1940, стр. 82.
4 ХХЧПат. Н. СН атђеЉ т, Тке Ра1$е Шорса, 1937, стр. 202-203.

31
 ПУТ У РОПСТВО

фашизма и националсоцијализма јер, у бити, то јесте фашизам

и националсоцијализам.5А Валтер Липман закл>учује:

Генерација којој ми припадамо сада из искуства учи шта

се дешава када људи од слободе пређу на насилну орга-
низацију својих послова. Иако себи обећавају живот у
већем обиљу, они у пракси морају да га се одрекну; како
расте степен организованог усмеравања, то разноликост
циљева нестаје у корист једнообразности. То је немезис
планираног друштва и ауторитарно начело у људским
пословима.6

Из публикација објављених последњих година могле би

да се издвоје многе сличне изјаве појединаца који су у пози-
цији да о том е суде, нарочито оних који су као грађани са-
дашњих тоталитарних земаља преживели трансформацију и
искуством били принуђени да ревидирају многа своја уверења.
Цитираћемо једног немачког писца који износи исти закључак,
можда још тачније него они које смо већ навели.

Потпуни колапс вере у стицање слободе и једнакости

путем марксизма присилио је Русију да пређе исти пут
према тоталитарном, потпуно негативном, неекономском
друштву неслободе и неједнакости којим иде Немачка.
Није да су комунизам и фашизам у основи исти. Фашизам
је стадијум који се достиже кад се покаже да је комуни-
зам био илузија, а он се показао као илузија како у стаљи-
нистичкој Русији тако и у прехитлеровској Немачкој.7

Интелектуална историја многих нацистичких и фаши-

стичких лидера није ништа мање значајна. Свако ко је посма-
трао јачање ових покрета у Италији8 или Немачкој изненадио

5 Ргебепск А. Уо1§1, 11п1о Саезаг, 1939, стр. 95.

6 АПапНс МопМу, Моуетћег 1936, стр. 552.
7 Ре1ег Огискег, Тке Епп о/ 1ке Есопотк Мап, 1939, стр. 230.
8 Илустративни извештај о интелектуалној историји многих фаши-
стичких вођа може се наћи у књизи Р. Михелса, који је и сам не-
кадашњи марксиста и фашиста (Кођег! МЈсНеђ, ЕопаИвтиз ипп Еа-
згмтиз, Уо1. II, Мипсћеп, 1925, стр. 264-266, 311-312).

32
 Велика утопија

се бројем водећих људи, од М усолинија надаље (не искљу-

чујући Л авала и Квислинга), који су почели као социјалисти
а завршили као фашисти или нацисти. А што је тачно за вође
још је тачније за обичне припаднике покрета. Релативна ла-
коћа којом је млади комуниста могао да се претвори у нацисту
или обрнуто била је општепозната у Немачкој, а најбоље про-
пагаторима обе странке. Многи универзитетски наставници
у овој земљи током тридесетих година видели су енглеске и
америчке студенте који се враћају из Европе, не знајући да ли
су комунисти или нацисти, сигурни само у то да мрзе западну
либералну цивилизацију.
Истина је, наравно, да су у Немачкој пре 1933. и у Италији
пре 1922. комунисти и нацисти чешће долазили у међусобни
сукоб него с другим странкама. Они су се борили за подршку
истог менталног склопа а према другима гајили мржњу као
према јереси. Њ ихова пракса је, међутим, показала колико су
блиски. И једнима и другима прави непријатељ био је либерал
старога типа, човек с којим нису имали ништа заједничко и
кога нису никако могли да придобију. Док су нацистима ко-
мунисти, комунистима нацисти, а обема групама социјалисти,
били потенцијални регрути начињени од правог материјала,
иако су слушали лажне пророке, и једни и други су знали да
не мож е бити компромиса између њих и оних који верују у
индивидуалну слободу.
Д а у ово не би посумњ али људи заведен и зван и чн ом
пропагандом са обеју страна, дозволите ми да наведем изјаву
још једног ауторитета у који не би требало сумњати. У члан-
ку под значајним насловом „Поновно откриће либерализма",
професор Едуард Хајман, један од вођа немачког религиозног
социјализма, пише:

Хитлеризам се проглашава за праву демократију и прави

социјализам, а страшна је истина да постоји зрно истине
у таквим тврдњама - свакако бескрајно мало зрно, али у
сваком случају довољно да послужи као основа за таква
ванредна извитоперења. Хитлеризам чак иде тако дале-
ко да преузима улогу заштитника хришћанства, а стра-
шна истина је да и ово крајње погрешно тумачење може
да остави неки утисак. Али једна чињеница се истиче

33
 ПУТ У РОПСТВО

савршено јасно у свој то) магли: Хитлер никад није тврдио

да представл>а прави либерализам. Отуда се либерали-
зам издваја као доктрина коју је Хитлер највише мрзео.9

Треба додати да ова мржња није имала много прилике да

се покаже у пракси зато што је, до тренутка када је Хитлер до-
шао на власт, либерализам био практично мртав у Немачкој.
Убио га је социјализам.

***

Док је многима који су изблиза пратили прелаз из соција-

лизма у фашизам веза та два система постајала све очигледнија,
већина људи у овој земљи и даље верује да социјализам и слобода
могу да се комбинују. Нема сумње да већина социјалиста овде још
увек дубоко верује у либерални идеал слободе, и да би устукну-
ли када би били убеђени да остварење њиховог програма значи
уништење слободе. Проблем се још увек тако слабо разабира,
тако лако и најпротивречније идеје и даље живе заједно, да се
још може чути како се озбиљно расправља о таквим појмовним
противречностима као што је „индивидуалистички социјализам“.
Ако је такво стање ума које нас носи у нови свет, ништа није пре-
че него да озбиљно испитамо стварни значај еволуције која се
одиграла негде другде. Иако ће наши закључци само потврдити
страхове које су други већ изразили, разлози зашто овај развој
не може да се сматра случајним неће се указати без исцрпног
испитивања главних аспеката ове трансформације друштвеног
живота. Многи неће поверовати да демократски социјализам, та
велика утопија последњих неколико генерација, није остварив, да
тежња ка њему производи нешто у тој мери друкчије да би мало
оних који га данас желе било спремно да прихвате последице, све
док се ова повезаност не разоткрије у свим аспектима.*VI,

9 Ес1иагс1 Н етапп, “Тће КесНзсоуегу о( ићегаНзт” 5оаа1 ЕезеагсИ, Уо1.

VIII, № 4 ,1ч[оуетћег 1941. Треба се присетити да је Хитлер, какви
год да су били његови разлози, сматрао целисходним да изјави у
једном од својих јавних говора фебруара 1941. да су „у основи наци-
оналсоцијализам и марксизам исти" (уп. ТкеВиИепп о/ 1п1егпапопа1
Ием/в, издање Краљевског института за међународне послове, Уо1.
XV, № 5, стр. 269).

34
 3

Индивидуализам и колективизам

Социјалисти верују у две ствари, апсолутно

разлините и можда чак и контрадикторне:
слободу и организацију.
ЕлиХалеви

Једну препреку треба превазићи пре но ш то се вратимо

наш ем главном проблему. М ора се разјаснити забуна која Је
већим делом одговорна за начин на који се крећемо према
стварима које нико не жели.
О ва забуна тиче се самог појма социјализам. Углавном се
користи да опише идеале друштвене правде, веће једнакости и
сигурности - као своје крајње цил>еве. Поред тога, означава и
нарочити метод којим већина социјалиста жели да оствари ове
цил>еве, а многи стручњаци сматрају их јединим методама за
њихово потпуно и брзо остварење. У овом смислу социјализам
значи укидање приватне иницијативе, приватног власништва
над средствима за производњу и стварањ е система „планске
економије", у којем централно планско тело замењује преду-
зетника који ради за профит.
Има много оних који за себе кажу да су социјалисти иако
се брину само за укидање приватне иницијативе, коЈи страсно
веруЈу у те краЈње цил>еве социЈализма, али нити маре нити
разумеЈу како се они постижу и Једино су сигурни да се цил>е-
ви мораЈу постићи по сваку цену. Али, за већину оних коЈима
социЈализам ниЈе само нада, него предмет практичне полити-
ке, карактеристични методи модерног социЈализма суштински
су као и сами цил>еви. С друге стране, л>уди коЈи цене краЈње
цил>еве социЈализма, не мањ е него социЈалисти, одбиЈаЈу да
подрже социЈализам због опасности по друге вредности коЈе

35
 ПУТ У РОПСТВО

виде у методама које предлажу социјалисти. Спор око соција-

лизма је тако постао у великој мери спор око средстава, а не
цил>ева социјализма - иако је ту укл>учено питање да ли ра-
зличити цил>еви социјализма могу истовремено да се постигну.
О во би било довол>но да створи забуну. А она је потен-
цирана уобичајеном праксом порицањ а чињенице да они
који побијају средства могу да уваж авају цил>еве. М еђутим,
то није све. Ситуација се још више компликује чињеницом да
се исто средство, „економско планирање" као главни инстру-
мент социјалистичке реформе, може користити у различите
сврхе. Економску активност морамо централно да усмерава-
мо уколико желимо да се расподела дохотка слаже с текућим
идејам а друш твене правде. „П ланирањ е", стога, ж еле сви
који захтевају да се „производњ а за употребу" зам ени про-
изводњом за профит. Али такво планирање није ништа мање
нужно ако се расподела дохотка регулише на начин који нам
изгледа сасвим неправедан. Било да желимо да више добрих
ствари припадне расној елити, Нордијцима, било члановима
неке странке или аристократије, методи које ћемо морати
да употребимо исти су као они који могу да осигурају егали-
тарну расподелу.
М ож да изгледа неправично користити терм ин соци-
јализам за описивање метода уместо цил>ева, употребљавати
за одређени метод термин који многима представљ а крајњи
идеал. Вероватно је боље дефинисати методе који се користе
за разноврсне циљеве као колективизам, и сматрати социјали-
зам једном врстом тога рода. Ипак, иако је већини социјалиста
сам о једна вр ста колективизм а прави социјализам, мора се
увек имати на уму да је социјализам одређена врста колекти-
визм а и да стога све ш то је тачно за колективизам као такав
мора да важи и за социјализам. Скоро сва спорна питања међу
социјалистима и либералима тичу се метода заједничких за
све облике колективизм а, а не специфичних циљева за које
социјалисти хоће да их користе; све последице којима ћемо се
бавити у овој књизи следе из метода колективизма без обзира
на циљеве за које се користе. Не сме се такође заборавити да је
социјализам не само најважнија врста колективизма или „пла-
нирања" него да је он тај који је убедио либерално настројене
појединце да попусте пред још једном строгом контролом

36
 Индивидуализам и колективизам

ркономског ж ивота коју су одбацили јер, према речима Адама

Емита, она ставл>а владу у положај где „да би помогли себи,
Џ т морају да буду тирани‘7

* * *

Проблем двосмислености уобичајених политичких тер-

мина још није закл>учен ако се слож имо да употребл>авамо
термин колективизам тако да укл>учимо све типове „планске
економије", свеједно који је цил> планирањ а. Значење овог
термина постаје одређеније ако јасно кажемо да мислимо на
ону врсту планирања неопходног за остварењ е било којег да-
тог идеала расподеле. Али како идеја централног економског
планирањ а у великој мери своју привлачност дугује управо
овој неодређености свога значења, најбитније је да се сло-
жимо о њ еговом тачном смислу пре но ш то разм отрим о ње-
гове последице.
„П ланирањ е" своју популарност дугује највиш е чиње-
ници да сви, природно, желимо да наше најчешђе проблеме
реш авамо ш то рационалније и при томе што више користимо
предвиђање. У овом смислу планер је свако ко није потпуни
фаталиста, сваки политички чин јесте (или би требало да буде)
чин планирања, и разлика може да буде само између доброг и
лошег, мудрог и смотреног, глупог и кратковидог планирања.
Последња особа која би могла да се противи планирању у овом
опш тем смислу јесте економиста, чији је задатак да проучи
начин на који л>уди планирају или би могли да планирају своје
послове. Међутим, наши ентузијасти планираног друштва не
користе овај термин у том значењу, нити само у том смислу
м орам о да планирамо ако хоћемо да се расподела дохотка
или богатства прилагоди неком одређеном стандарду. Према
модерним планерима и за њихове сврхе није довол>но кон-
струисати најрационалнији трајни оквир у којем би различите
активности обавл>али различити л>уди према својим индиви-
дуалним плановима. Овај либерални план, према њима, и није1

1 Цитирано у Мемоару Адама С м и та Дугалда Стјуарта (Ци§а1с1

б^ешаП, М ето и о/Ас1ат 5тИк) из забелешке коју је Смит напра-
вио 1755. године.

37
 ПУТ У РОПСТВО

план - а свакако није намењен да задовол>и ставо ве о томе

ко ш та треба да добије. Оно ш то наши планери траж е јесте
централно дириговање свим економским активностима према
једном плану, који одређује на који начин ресурси друш тва
треба „свесно да се усмеравају" како би на тачно одређен на-
чин служили посебним цил>евима.
Спор између модерних планера и њихових опонената сто-
га није у вези с тим да ли треба да направимо паметан избор
међу различитим облицима организације друштва; то није спор
о томе да ли треба да користимо предвиђање и да систематски
размишл>амо при планирању наших заједничких послова, већ
који је најбол>и начин да се то обави. Питање гласи да ли је за
ту сврху бол>е да се онај ко има моћ у рукама ограничи на ства-
рање начелних услова који знању и иницијативи појединаца
дају највећи простор, тако да они могу најуспешније да пла-
нирају; или рационално коришћење наших ресурса захтева
централно дириговањ е и организацију свих наш их актив-
ности према неком свесно конструисаном „детаљном плану“.
Социјалисти свих странака присвојили су термин планирање
за планирање овог другог типа, и данас је општеприхваћен у
том смислу. Иако ово треба да значи да је то једини рационалан
начин вођења наших послова, наравно да то и не доказује. Ово
остаје питање о којем се планери и либерали не слажу.

* * *

Важно је не мешати супротстављ ањ е овој врсти плани-

рањ а и догматски став 1ш5$ег-Ја1ге. Либерални аргумент иде
у корист најбољој употреби конкурентских сила као средству
координисања људских напора, а не у корист аргументу да се
све остави како јесте. Заснован је на уверењу да од ефикасне
конкуренције нема бољег начина према којем се управљају ин-
дивидуални напори. Овај аргумент не пориче већ наглашава
да је - како би конкуренција деловала корисно - потребан
пажљиво разрађен правни оквир, и да ни постојећа ни прошла
законска правила нису лишена озбиљних мана; он не пориче да
у случају када је немогуће створити услове неопходне за ефи-
касну конкуренцију, морамо прибећи другим методама вођења
економске активности. Економски либерализам је, међутим,

38
 Индивидуализам и колективизам

против замене конкуренције горим методама координисања

индивидуалних напора. Он сматра конкуренцију надмоћном
не само зато што је углавном најефикаснији познати метод већ
и стога што је једини метод којим наше активности могу да се
прилагоде једна другој без принудне и арбитрарне интервен-
ције власти. Један од главних аргумената у корист конкурен-
ције јесте тај да се тако може без „свесне друштвене контроле"
и да конкуренција појединцима даје шансу да одлуче да ли су
изгледи одређеног занимањ а довол>ни да надокнаде његове
мане и ризике.
Успешна примена конкуренције као начела друш твене
организације искл>учу)е одређене типове присилног мешања
у економ ски ж и вот али допуш та неке друге, који понекад
могу знатно да помогну њеном деловању и чак зах те в а из-
весне акције владе. И ма разлога због чега су посебно истица-
ни негативни захтеви тамо где принуда не сме да се користи.
Неопходно је, у првом реду, да све стране на трж иш ту буду
слободне да продају и купују по било којој цени за коју могу
да нађу партнера за трансакцију, и да свако треба да буде сло-
бодан да производи, продаје и купује све што може да се про-
изведе или прода. Кл>учно је да приступ разним привредним
гранама буде отворен свима под истим условима и да закон
не толериш е било какве покушаје појединаца или група да,
отвореном или прикривеном силом, ограниче овај приступ.
Сваки покушај контроле цена или количина одређене робе
лиш ава конкуренцију моћи да оствари ефикасну координа-
цију индивидуалних напора, јер промене цена тада престају
да региструју све релевантне измене околности и више нису
поуздан водич индивидуалним акцијама.
Ово, међутим, не мора да буде тачно за мере које ограни-
чавају дозвол>ене методе производње, све док ова ограничења
делују на све потенцијалне произвођаче једнако, и док се не
користе као индиректни начин за контролу цена и количи-
на. Иако све такве контроле метода или производњ е намећу
додатне трош кове, тј. захтевају коришћење више ресурса за
дату производњу, оне могу да се исплате. Сасвим је у складу са
очувањем конкуренције забранити употребу извесних отров-
них супстанци или захтевати посебне мере опреза при њихо-
вој употреби, ограничити радно време или тражити извесне

39
 ПУТУ РОПСТВО

санитарне услове. Једино питање које се овде поставља јесте да

ли су у датом случају стечене предности веће него друштвени
трош кови. Очување конкуренције није у супротности с раз-
гранатим системом друштвених услуга - све док организација
ових услуга није тако структурирана да на широком подручју
учини конкуренцију неефикасном.
Нажалост, иако то није тешко објаснити, у прош лости је
много мање пажње било поклањано позитивним захтеви м а
успешног функционисања конкурентског система него овим
негативним аспектима. Функционисање конкуренције не само
ш то захтева одговарајућу организацију одређених установа
као што су новац, тржишта и канали информисања - од којих
неке приватно предузетништво никада не може да обезбеди
- него, изнад свега, зависи од адекватног правног система на-
мењеног и одржавању конкуренције и њеном што кориснијем
функционисању. Није довољно да закон признаје начела при-
ватне својине и слободу уговора; много зависи од прецизне
дефиниције права на својину која се примењује на различите
ствари. Неоправдано је занемарено систематско проучавање
облика правних установа које омогућавају ефикасно функци-
онисање конкурентског система. Чврсти аргументи овде могу
да се изложе о озбиљним манама, поготово у погледу закона
о корпорацијама и патентима, које не само што су учиниле да
конкуренција функционише много горе него што би могла већ
су Је уништиле у многим сферама.
Несумњиво постоје области у којима никакве законске
уредбе не могу да створе главни услов од којег зависи корис-
ност система конкуренције и приватне својине: наиме, да вла-
сник има користи од свих услуга у свом власништву и губи од
све ш тете која је њиховом употребом нанета другима. Тамо
где је, на пример, неизводљиво да се уживање извесних услуга
повеже с плаћањем цене за њих, конкуренција неће произ-
вести те услуге; слично томе, и систем цена постаје неефи-
касан када ш тета учињена другима коришћењем имовине не
може ефикасно да се наплати од власника те имовине. У свим
таквим случајевима постоји дивергенција између ставки које
улазе у приватну калкулацију и оних које утичу на друштвено
благостање; сваки пут када ова дивергенција постане значајна,
неки други метод, осим конкуренције, мора да се нађе да би

40
 Индивидуализам и колективизам

прибавио такве услуге. Тако сваки појединачни корисник не

може да плати постављање саобраћајних знакова, а у већини
случајева, ни саме путеве. Нити штетни утицаји крчења шума
или неких метода у пол>опривреди, или утицај дима и буке из
фабрика могу бити ограничени на власника те својине, или
на оне који су вол>ни да поднесу штету уз договорену компен-
зацију. У таквим случајевима морамо да нађемо неку замену
за регулативу путем механизма цена. Чињеница да мож емо
прибећи замени директне регулативе овлаш ћивањ ем неког
ауторитета тамо где услови за вал>ано функционисање конку-
ренције не могу да се створе, не доказује да треба потискивати
конкуренцију там о где би она могла да функционише.
Да би се створили услови у којима ће конкуренција бити
што ефикаснија, да би се допунила тамо где не може да буде
ефикасна, да би се обезбедиле услуге које су, према речима Ада-
ма Смита, „иако можда у највећем степену корисне за велико
друштво, ипак [...] такве природе да профит никад не може да
поврати трош ак било ком појединцу или малом броју поједи-
наца“ - сви ови задаци свакако доносе широко и неоспорно
пол>е за деловањ е држ аве. Ни у једном систем у који мож е
рационално да се брани не би могло да се догоди да држава
ништа не ради. Ефикасном конкурентском систему потребан
је, као и сваком другом, интелигентно замишл>ен и стално
прилагођаван правни оквир. Чак и најосновнији предуслов
за њ егово правилно функционисање, спречавање преваре и
обмане (укључујући злоупотребу незнањ а), постаје обиман
и непотпуно остварен предмет законодавне активности.

* * *

Задатак стварањ а адекватног оквира за корисно делова-

ње конкуренције није далеко одмакао кад су се многе државе
окренуле према истискивању конкуренције у корист друга-
чијег и непомирљивог начела. Проблем више није био дело-
вање конкуренције и њено надопуњавање, већ њена потпуна
елиминација. Важно је јасно истаћи да: модерни покрет за пла-
нирање јесте покрет против конкуренције као такве, нова за-
став а под којом се окупљају сви стари непријатељи конку-
ренције. Иако свакакви интереси сада покушавају да поново

41
 ПУТ У РОПСТВО

под овом заставом успоставе привилегије које је избрисала

либерална ера, социјалистичка пропаганда планирања је та
која је повратила углед супротставл>ањем конкуренцији међу
либерално настројеним л>удима, и ефикасно је ул>ул>кала здра-
ву сумњу коју би раније побудио сваки покушај да се угуши
конкуренција.2Оно што, у ствари, уједињује социјалисте леви-
це и деснице јесте ово заједничко непријател>ство према кон-
куренцији и њихова заједничка жел>а да је замене диригованом
економијом. Иако се термини капитализам и социјализам још
увек користе да опишу прошле и будуће облике друштва, они
више скривају него што осветл>авају природу транзиције кроз
коју пролазимо.
Ипак, иако све промене које видимо иду у правцу све-
општег централног дириговања економске активности, уни-
верзална борба против конкуренције обећава да произведе по
много чему чак и горе стање ствари које не може да задовол>и
ни планере ни либерале: неку вр сту синдикалистичке или
„корпоративне" организације индустрије у којој је конкурен-
ција мање-више потиснута, али је планирање остало у рукама
независних монопола одвојених индустријских грана. О во је
неизбежан први резултат ситуације у којој су л>уди уједињени
у непријатељству према конкуренцији, али се о другим ствари-
ма не слажу. Уништавањем конкуренције у једној по једној ин-
дустријској грани, ова политика ставља потрошача на милост

2 Недавно су, истина, неки академски социјалисти под утицајем кри-

тике и покренути истим страхом од гушења слободе у централно
планираном друштву измислили нови „конкурентски социјализам"
за који се надају да ће избећи тешкоће и опасности централног
планирања и комбиновати укидање приватне својине с потпуним
задржавањем индивидуалне слободе. Иако је у стручним часопи-
сима било неке расправе о овом новом виду социјализма, тешко да
ће моћи да се препоручи практичним политичарима. Уколико би
се то и догодило, не би било тешко показати (као што је то аутор
покушао на другом месту - видети Есопотка, 1940) да ови плано-
ви почивају на илузији и противречности. Немогуће је преузети
надзор над свим производним ресурсима а да се не одлучи ко ће
и за кога да их користи. Иако би под такозваним конкурентским
социјализмом планирање преко централне власти имало „увије-
није“ форме, његови ефекти не би били фундаментално различити,
а елемент конкуренције био би једва више од преваре.

42
 Индивидуализам и колективизам

и немилост заједничке монополистичке акције капиталиста и

радника у најбол>е организованим гранама. Ипак, иако је ово
стањ е ствари које у ширим области м а постоји већ извесно
време, иако доста збрканог агитовања (међу најзаинтересова-
нијима) у корист планирања тежи томе стању, то није стање
за које се очекује да ће трајати нити оно мож е рационално
да се оправда. О вакво независно планирање од стране инду-
стријских монопола створило би, у ствари, последице супро-
тне онима којима тежи аргумент за планирање. Када се једном
достигне ова фаза, једина могућност за поновно успоставл>ање
конкуренције јесте државна контрола монопола која, ако тре-
ба да буде ефикасна, мора да буде све целовитија и детал>нија.
О вом стадијуму се брзо приближавамо. Када је непосредно
пред рат један недел>ник указао на то да је „било много знакова
да се британске вође навикавају да мисле о националном ра-
звоју путем контролисаних монопола",3 то је вероватно била
правилна процена тадашњег става. Овај процес је од тада вео-
ма убрзан ратом, а његове озбил>не мане и опасности све су
упадл>ивије како време пролази.
И деја о потпуној централизацији дириговањ а економ-
ским активностим а још увек уж асава већину л>уди не само
због ванредне тежине задатка већ, чак и више, због страха који
изазива идеја да се свиме управл>а из једног центра. Ако се ми
ипак брзо крећемо према једном таквом стању, то је углавном
зато ш то већина још верује да је сигурно могуће наћи неки
средњи пут између „атомистичке" конкуренције и централног
дириговања. На први поглед ништа не изгледа изводл>ивије
или допадљивије разумним л>удима него идеја да наш цил> не
сме да буде ни екстремна децентрализација слободне конку-
ренције, нити потпуна централизација једног плана, већ раз-
ложна меш авина оба метода. Ипак, здрав разум се показује
као несигуран водич у овој области. Иако конкуренција може
да поднесе неку примесу регулативе, она се не може комби-
новати с планирањем у мери у којој желимо, а да не престане
да делује као ефикасан водич за производњу. Нити је „плани-
рање" лек који у малим дозама може да произведе учинке ко-
јима би се неко надао после широке примене. И конкуренција

3 Тке 5рес1а1ог, 3. Магсћ 1939, стр. 337.

43
 ПУТ У РОПСТВО

и централно дириговањ е постају слаба и неефикасна оруђа

уколико су непотпуни; они су алтернативна начела која се ко-
ристе да реше исти проблем, а меш авина ова два оруђа зна-
чи да ниједно неће стварно да делује и да ће резултат бити
гори него да смо се конзистентно ослонили на било који од
њих. Друкчије речено, планирање и конкуренција могу да се
комбинују само планирањем за конкуренцију, а не планира-
њем против ње.
Од највеће је важности за нашу расправу да читалац има
на уму да планирање које је м ета наше критике јесте једино
планирање против конкуренције - планирање које треба да
замени конкуренцију. То је утолико важније јер у оквиру ове
књиге не м ож емо да се упустимо у расправу о оном плани-
рању које је неопходно да би конкуренција била ш то је могуће
делотворнија и кориснија. П ош то је у савременој употреби
„планирање" постало готово синоним за прву наведену врсту
планирања, понекад ће, краткоће ради, бити неизбежно да га
п росто н азовем о планирање, иако то значи да наш им про-
тивницима оставлзамо једну веома добру реч која заслужује
бол>у судбину.

44
 4

„Неизбежност" планирања

Ми смо први тврдили да, што су

облици цивилизације сложенији,
то слобода појединца мора више да
се ограничава.
Б. Мусолини

И ндикативна је чињеница да ће се мало планера задо-

в о л ј И т и тврдњом да је централно планирање пожељно. Већи-

на њих потврђује да више не можемо да бирамо, него да нас

околности изван наше моћи терају да конкуренцију заменимо
планирањем. Н амерно се негује мит да смо кренули новим
путем не из слободне вољ е него зато ш то су конкуренцију
спонтано елиминисале технолошке промене које не можемо
да преокренемо, нити треба да их спречимо. Овај аргумент се
ретко шире елаборира - то је једна од тврдњи коју су аутори
међусобно преузимали док аргумент простим понављањ ем
није постао прихваћен као чињеница. Па ипак, тај аргумент
није заснован. Тенденција ка монополу и планирању није по-
следица било каквих „објективних" чињеница ван наше кон-
троле, него производ ставова који су усвојени и пропагирани
пола века све док нису почели да доминирају целокупном
нашом политиком.
Од разних аргумената коришћених да покажу неизбеж-
ност планирања, најчешће се чује онај да су технолошке про-
мене онемогућиле конкуренцију у све већем броју области,
и да нам је једино преостало да бирамо између контроле про-
изводњ е преко приватних монопола и ком андовањ а држа-
ве. О во уверење долази углавном од марксистичке доктрине

45
 ПУТ У РОПСТВО

о „концентрацији индустрије“, иако се као толико других марк-

систичких идеја сада налази у круговима који су га примили
из треће или четврте руке, не знајући одакле потиче.
Историјској чињеници о прогресивном развоју монопола
током последњих 50 година и све већем ограничавању пол>а у
којима влада конкуренција, наравно, нема приговора - иако се
често претерује у вези с раширеношћу тога феномена.1Важно
је питање да ли је овај развој неопходна последица напретка
технологије или је једноставно резултат политика које се воде
у многим земљама. Видећемо да права историја тога развоја
јасно указује на ово последње. Пре тога морамо да размотримо
да ли је развој модерне технологије такав да чини неизбежним
пораст монопола на ширим пол>има.
Наводни технолошки узрок пораста монопола јесте над-
моћ великог предузећа над малим предузећем услед веће ефи-
касности савремених метода масовне производње. Тврди се да
су савремене методе створиле услове у већини индустријских
грана где се производња великог предузећа може повећати уз
смањење трошкова по комаду, а последица тога јесте да велика
предузећа свуда нуде ниже цене и истискују мања предузећа;
овај процес мора да се настави све док у свакој индустријској
грани не остане само једна или највише неколико џиновских
фирми. Овај аргумент издваја један ефекат који понекад пра-
ти технолош ки напредак, запоставл>а остале који делују у
супротном правцу, а озбил>но проучавањ е чињеница слабо
га поткрепл>ује. Овде не мож емо детал>но да истражујемо то
питање и мораћемо се задовол>ити доказима који су доступ-
ни. Најобухватније проучавањ е чињеница које је последњих
година спроведено јесте студија америчког Привременог на-
ционалног економског комитета под насловом „Концентра-
ција економске моћи“. Коначни извештај овога комитета (који
свакако не може да се оптужи за неприличну либералну при-
страсност) долази до закл>учка да схватањ е према коме већа
ефикасност масовне производњ е јесте разлог нестанка кон-
куренције „налази слабу подршку у било ком расположивом

1 Опширније о овим проблемима у огледу професора Л. Робинса

„ТНе 1пеуН:ађШ1у о? Мопоро1у“, у: Уопе1 Коћђтз, Тке Есопотк Ваиа
о/С1аз& Соп/Ис1,1939, стр. 45-80.

46
 ,Неизбежност‘' планирања

д оказу".2 Д етаљ на м он ограф и ја о том питањ у која је при-

премљена за Комитет сумира одговор у следећем исказу:

Врхунска ефикасност великих предузећа није показана;

предности за које се см атра да уништавају конкуренцију
нису успеле да се испоље на многим пољима. Нити еко-
номије обима, там о где постоје, нужно захтевају моно-
пол. Оптимална ефикасност може да се достигне много
пре но што се већи део понуде подвргне таквој контроли.
Не могу се прихватити закључци да предност масовне
производње неизбежно мора да води укидању конкурен-
ције. Треба приметити да је монопол често пре производ
других фактора него ш то су нижи трошкови већег обима
предузећа. М онопол се постиже преко тајно закључених
споразума, а унапређује јавним политикама. Кад се ови
споразуми ставе ван снаге и када се ове политике про-
мене, конкурентски услови могу поново да се врате.3

Истраживање услова у овој земљи дало би сличне резулта-

те. Свако ко је посматрао како амбициозни монополи редовно
траже и често добијају помоћ од државе да би њихова контро-
ла постала ефикасна, биће прилично сигуран да ништа није
неизбежно у том развоју.

* * *

Овај закључак има снажно упориште у историјском по-

ретку у коме су се пад конкуренције и развој монопола поја-
вљивали у различитим земљама. Ако су они били последица
технолошког развоја или неопходан производ еволуције „ка-
питализма", онда би требало да очекујемо да се прво појаве у
земљ ам а с најразвијенијим економским системом. У ствари,
они су се прво појавили током последње трећине X IX века

2 Сопсеп1гаИоп о/Есопотк Ро\\>ег, Ипа1 КерогГ апс! КесоттепбаГшпз

о ! Гће Тетрогагу Ма1гопа1 Есопогтс С о ттШ е е , 77љ Соп§ге55, 151
5е85тп, 5епа1е ОоситепГ, №35, стр. 89.
3 С1ап \>П1сох, СотреСШоп апс1 Мопоро1у т Атег1сап 1пс1и&1гу,
Тетрогагу МаИопа! Есопопнс С оттШ ее, № 21, 1940, стр. 314.

47
 ПУТ У РОПСТВО

у Сједињеним Д рж авам а и у Немачкој, тада релативно мла-

дим индустријским земл>ама. П ораст картела и синдиката је
од 1878. систематски негован свесном политиком, нарочито
у Немачкој, која је почела да се посм атра као узор и типич-
ни представник нужне еволуције капитализма. Владе су ко-
ристиле не само оруђе заш ти те него директан подстицај, а
на крају и принуду, како би унапредиле стварањ е монопола у
сврху регулације цена и продаје. Ту је уз помоћ државе први
велики експеримент у „научном планирању" и „свесном орга-
низовању индустрије" довео до стварања гигантских монопола
чији је развој представл>ен као неизбежан, и то 50 година пре
него ш то се исто догодило у Великој Британији. Под утицајем
немачких социјалистичких теоретичара, нарочито Зомбар-
та, који су генерализовали искуство своје земл>е, дошло је до
ширег прихватања идеје неизбежног преласка конкурентског
система у „монополистички капитализам". Изгледало је да ову
генерализацију потврђује то што је у Сједињеним Д рж авама
и зрази то протекционистичка политика омогућила донекле
сличан развој. Међутим, развој Немачке, више него Сједиње-
них Држава, почео је да се сматра примером универзалне тен-
денције; постало је опште место говорити - да цитирамо један
врло читан политички оглед скорашњег датума - о „Немачкој,
где су све друштвене и политичке снаге модерне цивилизације
достигле свој најразвијенији облик".4
Како је мало неизбежности било у свему овоме, а колико
је то резултат намерне политике, постаје јасно када размотри-
мо ситуацију у овој земл>и до 1931. и развој од те године, када
је Велика Британија такође кренула на пут политике опште
заштите. Само 12 година пре тога, изузимајући неколико грана
индустрије које су раније добиле заштиту, британска инду-
стрија је била у целини конкурентна колико и у ранијим епоха-
ма у својој историји. Иако је током двадесетих година претр-
пела велику ш тету од несагласних политика које су се тицале
надница и новца, барем су године до 1929. у погледу запошља-
вања и опште активности упоредиве са тридесетим годинама.
Тек после прелаза на заш титу и опште промене у британској
економској политици која ју је пратила, пораст монопола је

4 КеЈпћоИ ћЛећићг, М от1 Мап апс11ттот15ос1е1у, 1932.

48
 Неизбежност" планирања

био изузетно брз и преобразио је британску индустрију у мери

коју јавност једва да је схватила. Доказивати да овакав развој
има било какве везе с технолошким напретком током овога
периода, да су се технолошке нужности које су у Немачкој вла-
дале око 1880. и 1890. овде осетиле током тридесетих година,
није ништа мање апсурдно од тврдње - провучене у Мусоли-
нијевој изјави (цитираној на почетку овога поглавл>а) - да је
Италија морала да укине индивидуалну слободу пре осталих
европских народа зато ш то је њена цивилизација толико да-
леко одмакла од осталих!
Што се тиче Сједињених Д рж ава, теза да пром ена ми-
шл>ења и политике просто следи неумол>иву промену чиње-
ница може бити донекле истинита само зато што је Енглеска
издалека следила интелектуални развој на другим местима.
Тако се може доказивати да је монополистичка организација
индустрије израсла упркос чињеници да је јавно мњење и дал>е
давало предност конкуренцији, али да су спол>ни догађаји
осујетили њихове жел>е. Права веза теорије и праксе постаје
јасна чим погледамо прототип овога развоја - Немачку. Нема
никакве сумње да је там о потискивањ е конкуренције било
питање намерне политике и да је предузето у служби идеала
који сада називам о планирање. У постепеном напредовању
према потпуно планском друштву, Немци и сви други народи
који их опонаш ају следе пут који су мислиоци из X IX века,
нарочито немачки, осмислили за њих. Интелектуална историја
последњих 60 или 80 година саврш ена је илустрација истине
да у друштвеној еволуцији ниш та није неизбежно, већ да га
таквим чини наш ум.

* * *

Тврдња да модерни технолошки напредак чини плани-

рањ е неопходним може да се тумачи и на другачији начин.
Она може да значи да сложеност наше модерне индустријске
цивилизације ствара нове проблеме с којима не можемо ефи-
касно да се изборимо осим помоћу централног планирања.
Донекле је то истина - али ипак не у широком смислу, како
се тврди. Опште место је, на пример, да конкуренцијом нису
адекватно решени многи наши проблеми у модерном граду,

49
 ПУТ У РОПСТВО

као и многи други изазвани великом просторном близином.

П роблеми попут „комуналних услуга" итд., нису проблеми
највиш ег значаја према схватањ у оних који се п ози вају на
слож еност модерне цивилизације као аргумент за централ-
но планирање. Они уопштено сугеришу да је услед све тежег
стварањ а кохерентне слике целокупног економског процеса
неопходна координација од стране неког централног тела како
се друштвени живот не би претворио у хаос.
О вај аргум ент се засн и ва на потпуном н еразум евањ у
деловањ а конкуренције. Далеко од тога да је конкуренција
прикладна сам о у релативно једноставним условима; сам а
слож еност поделе рада у модерним условим а чини конку-
ренцију јединим м етодом којим о ваква координација може
адекватно да се оствари. Ефикасна контрола или планирање
било би успешно да су услови тако једноставни да једна особа
или одбор може да направи делотворан преглед свих важних
чињеница. Д ец ентрализација п остаје и м п ерати в тек када
фактори који морају да се узму у обзир постану тако бројни
да је немогуће добити општу слику о њима. Али када једном
децентрализација постане нужна, поставл>а се питање коор-
динације која оставл>а слободу засебним установама да при-
лагоде своје активности чињеницама познатим само њима, а
при томе омогућава узајамно усаглашавање њихових планова.
Када је децентрализација постала неопходна јер нико не може
свесно да усагласи све аспекте и последице одлука великог
броја појединаца, координација свакако не може да се изведе
помоћу „свесне контроле", већ само организовањем које свим
актерим а преноси информације неопходне да би ефикасно
прилагодили своје одлуке одлукама других. И како ниједан
центар никада не може да зна или да довол>но брзо прикупи
и расподели све појединости одлука које стално утичу на ус-
лове понуде и потражње разне робе, потребан је неки апарат
који аутоматски бележи све релевантне ефекте појединачних
акција, чије су индикације у исто време резултанта свих инди-
видуалних одлука и водич за њих.
То је управо оно што систем цена ради у систему конку-
ренције, а што ниједан други систем не може чак ни да обећа.
Систем цена омогућава предузетницима да своје активности
прилагоде активностима својих колега упоредним праћењем

50
 ,Неизбежносг“ планирања

кретањ а малог броја цена, као ш то инжењер прати кретање

казалжи неколико уређаја. Важно је овде рећи да ће систем
цена испунити ову функцију само ако превлада конкуренција,
т). уколико индивидуални произвођач мора да се прилагоди
изменама цена и ако не може да их контролише. Ш то је ком-
пликованија целина, то више зависимо од поделе знања међу
појединцима чији се засебни напори координишу безличним
м еханизмом за преношење релевантних информација, који
нам је познат као систем цена.
Није претеривање кад се каже да смо морали да се осла-
њамо на свесно централно планирање за развој нашег инду-
стријског система, да он никада не би достигао овај степен
диференцијације, сложености и флексибилности. У поређењу
са овим методом решавања економских проблема помоћу де-
централизације и аутоматске координације, очигледнији метод
централног дириговања невероватно је неспретан, примитиван
и ограниченог обима. То што је подела рада достигла ниво који
омогућава модерну цивилизацију дутујемо чињеници да није
морала свесно да се ствара, него је човек наишао на метод којим
би подела рада могла да се прошири изван планираних грани-
ца. Сваки дал>и раст њене сложености уопште не чини неоп-
ходнијим централно дириговање, већ захтева више него икада
раније употребу технике која не зависи од свесне контроле.

* * *

П остоји још једна теорија која повезује раст монопола

с технолошким напретком и која користи аргументе готово су-
протне онима које смо управо разматрали; иако често није била
јасно изложена, она је такође имала знатан утицај. Теорија не
тврди да модерна техника уништава конкуренцију, него да ће,
напротив, бити немогуће користити многе технолошке могућ-
ности осим ако се не успостави заштита од конкуренције, тј. мо-
нопол. Овакав аргумент не мора нужно бити обмана, као што ће
критички читалац можда посумњати: очигледан одговор - ако
је нова техника за задовол>авање наших жел>а стварно бол>а,
онда би морала бити у стању да се супротстави свакој конкурен-
цији - не решава све случајеве на које се овај аргумент односи.
Нема сумње да га у много случајева користе заинтересоване

51
 ПУТ У РОПСТВО

стране као захтев за привилегованим статусом. Још чешће се

заснива на мешању техничког савршенства, из уске инжењерске
визуре, и пожелшости, из визуре друштва као целине.
Остаје, међутим, једна група случајева када овај аргумент
има одређену снагу. Није немогуће замислити да би, на пример,
британска аутомобилска индустрија могла да направи јефтинија
и боља кола него у Сједињеним Државама кад би све л>уде у овој
земљи натерали да возе иста кола; или да би свеопшта употреба
струје била јефтинија од угља или плина, ако би сваког натерали
да користи само струју. У оваквим случајевима сасвим је могуће
да нам свима буде боље и да би требало да дамо предност новој
ситуацији кад бисмо се нашли пред таквим избором - али и да
ниједан појединац при томе нема право да бира, јер је избор
овде између две могућности - или да сви возимо иста јефтина
кола (тј. да сви користимо само струју) или да можемо да бира-
мо, и то по много вишој цени. Не знам да ли је ово истина у оба
дата случаја, али се мора признати да је могуће да се принудном
стандардизацијом или забраном разноликости преко одређене
границе обиље повећа у неким областима више него довољно
да се надокнади ограничење избора потрошача. Можемо зами-
слити да ће се једног дана појавити несумњиво користан изум,
али који би могао да се користи само ако многи људи или сви
буду приморани да га искористе у исто време.
Без обзира на то да ли су овакви случајеви од већег или
трајнијег значаја, они свакако нису примери када би легитимно
могло да се тврди да технички напредак чини неизбежним цен-
трално дириговање. Они би једино учинили неопходним избор
између остваривања одређене предности принудом и неоства-
ривања исте те предности - или, у већини случајева, мало кас-
нијег остваривања, када технички напредак превлада одређене
тешкоће. Истина је да ћемо у таквим ситуацијама морати да
жртвујемо могућ непосредни добитак као цену своје слободе
- али, с друге стране, избегавамо нужност потчињавања бу-
дућег развоја знању које одређени људи сада поседују. Жртво-
вањ ем оваквих могућих тренутних предности ми чувамо ва-
жан подстицај за даљи напредак. Иако цена коју м орам о да
плаћамо за разноврсност и слободу избора краткорочно може
понекад да буде висока, дугорочно ће чак и материјални про-
грес зависити баш од ове разноликости, јер никад не можемо

52
 ,Неизбежност“ планирања

предвидети од које из многих форми неке робе или услуга

може да се развије нешто бол>е. Не може се, наравно, тврдити
да ће очување слободе на рачун побољшања наше садашње ма-
теријалне удобности тако бити награђено у свим случајевима.
Али аргумент за слободу гласи да треба да оставимо места за
непредвидљиви слободни раст. Он се стога ниш та мање не
примењује и када на основу нашег садаш њ ег знањ а изгледа
да принуда доноси само предности, иако у датом случају не
може да штети.
У актуелној расправи о деловању технолошког прогреса,
овај напредак се представља као нешто изван нас што би могло
да нас натера да на одређени начин користимо ново знање.
Иако је тачно, наравно, да су нам изуми дали неизмерну моћ,
апсурдно је предлагати да ту моћ користимо за уништавање
слободе, нашег најдрагоценијег наслеђа. Уколико желимо да
је сачувамо, морамо је љубоморно штитити и бити спремни да
поднесемо жртве. Иако не постоји ништа у модерном техно-
лошком развоју што нас нагони на широко економско плани-
рање, има у њему много тога што моћ коју би имала планска
власт чини много опаснијом.

***

Иако нема сумње да је кретање у правцу планирања после-

дица свесног деловања и да нема спољних нужности које нас на
то терају, ваља испитати одакле толико техничких стручњака
међу најистакнутијим планерима. Објашњење ове појаве тесно
је повезано с важном чињеницом коју би критичари планирања
увек требало да имају на уму: нема сумње да би скоро сви те-
хнички идеали наших стручњака могли да се остваре за рела-
тивно кратко време када би њихово остваривање било једини
циљ човечанства. Постоји безброј добрих ствари за које се сви
слажемо да су и пожељне и могуће, али само неке можемо да
остваримо за живота или да се надамо да ћемо их само донекле
остварити. Осујећење амбиције стручњака нагони на побуну
против постојећег поретка. Свима нама је тешко да прихвати-
мо недовршене ствари за које се сви слажемо да су и пожељне
и могуће. Да је немогуће урадити све ове ствари у исто време
и да свака од њих може да се оствари тек на рачун осталих,

53
 ПУТ У РОПСТВО

постаје јасно само ако се узму у обзир фактори ван уске струч-
ности, који могу да се схвате само мукотрпним интедектуал-
ним напором, утолико мукотрпнијим што нас тера да у ширем
контексту сагледамо цил>еве према којима је усмерен наш труд
и да их одмеримо у односу на друге ван нашег непосредног
интереса и за које, из тог разлога, мање бринемо.
Свака засебна ствар која би могла да се оствари у план-
ском друштву рађа одушевл>ене поклонике планирања који су
уверени да ће онима који управл>ају таквим друштвом моћи да
пренесу своје осећање вредности за одређени цил>; наде неких
од њих би се вероватно испуниле, пошто би планско друштво
сигурно више унапредило неке цил>еве него ш то је то случај
сада. Било би бесмислено порицати да примери планских или
полупланских друштава које знамо дају добре примере за ово,
тј. добре ствари које л>уди ових земал>а у потпуности дугују
планирању. Изванредни путеви у Немачкој и Италији често су
навођени као пример, иако не представл>ају ону врсту плани-
рања која би била мање могућа у либералном друштву. Подјед-
нако је бесмислено наводити ове примере техничке надмоћи
у одређеним областима као доказ опште супериорности пла-
нирања. Било би тачније рећи да оваква ненадмашна техничка
надмоћ, која је у супротности са општим условима, јесте доказ
погрешног управл>ања ресурсима. Свако ко се возио позна-
тим немачким аутопутевима и видео да је саобраћај на њима
слабији него на споредним путевима у Енглеској, биће сасвим
сигуран да за њих има мало оправдања ако се у обзир узму мир-
нодопске сврхе. Сасвим је друго питање није ли то био случај
где су се планери одлучили за „пушке“ уместо за „путер“.5 Али
према нашим стандардима, мало је разлога за одушевл>ење.
Илузија стручњака да ће у планском друштву обезбеди-
ти више пажње за цил>еве до којих му је највише стало, јесте
општија појава него што термин стручњак на први поглед на-
говеш тава. Сви смо ми у неку руку стручњаци у властитим
наклоностима и интересовањима. И сви мислимо да наш по-
редак вредности није само личан, него да бисмо у слободној
дискусији с рационалним л>удима убедили друге да је баш он

5 Али, док ја исправљам овај текст, стиже вест да је обустављено

одржавање немачких аутопутева!

54
 ,Неизбежност“ планирања

прави. И л>убител> природе који изнад свега жели да се сачува

н>ен традиционални изглед и да мрл>е које је индустрија већ
направила на н>ој треба да се уклоне, једнако као и поклоник
здравл>а који жели да се све живописне али нехигијенске старе
куће поруше, или возач који жели да се земл>а испресеца вели-
ким аутопутевима,5 као и фанатик ефикасности који прижел>-
кује максималну специјализацију и механизацију, и идеалиста
који ради развоја личности жели да сачува што више незави-
сних занатлија - сви они знају да њихов наум може потпуно да
се оствари само планирањем - и сви они из тога разлога желе
планирање. Али, наравно, усвајање друштвеног планирања за
које они навијају може само да на површину изнесе скривени
сукоб међу њиховим циљевима.
Покрет за планирање своју садашњу снагу дугује углав-
ном чињеници ш то - иако је планирање углавном још само
амбиција - оно уједињује скоро све једностране идеалисте,
све мушкарце и жене који су посветили ж ивот само једном
задатку. Наде које полажу у планирање нису, међутим, резултат
обухватног става о друштву, него пре једног врло ограниче-
ног погледа и често су резултат придавања превеликог значаја
цил>евима које ставл>ају у први план. Овим се не потцењује
значајна прагматична вредност овога типа л>уди у слободном
друштву као што је наше, због које им се са правом треба диви-
ти. Ови л>уди који су толико жел>ни планирања друштва били
би веома опасни ако би им се дозволило да то ураде - и веома
нетолерантни према планирању других. Светачког и једно-
страног идеалисту и фанатика често дели само један корак.
Иако је озлојеђеност осујећеног стручњака оно што захтеву
за планирање даје највећи замах, не би било неподношл>ивијег
и ирационалнијег света од оног у којем би најеминентнијим
стручњ ацима у сваком пол>у било дозвол>ено да неометано
остварују своје идеале; нити „координација" може да поста-
не нова специјалност, како неки планери изгледа замишл>ају.
Економиста би последњи тврдио да има знање које је потребно
координатору. Он се залаже за метод који постиже такву ко-
ординацију а да при томе нема потребе за свезнајућим дикта-
тором. О во управо значи задржавање оних безличних и често
неразумл>ивих контрола над појединачним напорима које ири-
тирају све стручњаке.

55
 5

Планирање и демократија

Државник који би покушао да одређује

појединцима на који начин да употребе
свој капитал не само што би се оптеретио
сувишном бригом него би преузео
овлашћење које не би могло да се повери
никаквом савету или сенату, и које нигде
не би било тако опасно као у рукама човека
који је довол>но луд и уображен да замишл>а
како је за то способан.
Адам См ит

Заједничке особине свих колективистичких система могу

да се дефинишу једном реченицом, веом а драгом социјали-
стима свих школа - као намерна организација рада друш тва
ради одређеног друштвеног цил>а. Један од главних приговора
социјалистичких критичара увек је био да наше друштво нема
такво „свесно" управљањ е према једном цил>у, да су његове
активности вођене хировима неодговорних појединаца.
У много чему ово јасно изражава главно питање и усмера-
ва нас одмах према месту где настаје сукоб индивидуалне сло-
боде и колективизма. Разни облици колективизма, комунизма,
фашизма итд., разликују се међусобно по природи цил>а према
којем желе да усмере напоре друштва. Али сви они разликују
се од либерализм а и индивидуализма по том е ш то желе да
организују целокупно друштво и све његове ресурсе ради овог
јединственог цил>а, и по одбијању да признају аутономне сфере
у којима су циљеви појединаца од највећег значаја. Укратко,
они су тоталитарни у правом смислу ове нове речи коју смо

56
 Планирање и демократија

усвојили да означимо неочекиване али неодвојиве манифе-

стације онога што у теорији зовемо колективизам.
„Друштвени цил>“ или „општа сврха“ за које друштво тре-
ба да се организује, обично се нејасно описује као „опште до-
бро“, „опште благостање" или „општи интерес“ Не мора се мно-
го размишл>ати па да се схвати како ови термини немају до-
вол>но прецизирано значење да одреде неки посебан правац
акције. Благостање и срећа милиона не могу да се мере на ска-
ли од нижег до вишег. Добробит једног народа, као и срећа јед-
ног човека, зависи од ствари које се могу обезбедити у безброј
разноликих комбинација. Оно се не може адекватно изрази-
ти као један цил>, него само као хијерархија цил>ева, као све-
обухватна скала вредности на којој свака потреба сваке осо-
бе има своје место. Усмеравање све наше активности према
једном плану претпоставл>а да свака од наш их п отреба има
свој статус у поретку вредности који м ора да буде довол>но
потпун да би планер могао одлучити међу различитим опција-
ма. Укратко, оно претпоставл>а постојање комплетног етичког
кодекса у којем све различите л>удске вредности имају одгова-
рајућа места.
Појам потпуног етичког кодекса није широко познат и
захтева доста напора маште да се разуме ш та тачно подразу-
мева. Нисмо навикли да размишл>амо о моралним кодексима
као мање-више потпуним. Чињеница да стално бирамо разли-
чите вредности без друштвеног кодекса који прописује како да
бирамо, не изненађује нас и не наговештава да је наш морални
кодекс непотпун. У нашем друштву нема ни прилике ни разло-
га да л>уди развију заједничка гледишта о томе шта би требало
радити у таквим ситуацијама. Али там о где су сва средства
која се користе власништво друш тва и треба да се користе у
име друш тва према јединственом плану, један „друш твени“
став о томе шта треба радити мора да води све одлуке. У так-
вом свету убрзо бисмо открили да наш морални кодекс има
пуно празнина.
Овде се не бавимо питањем да ли би било пожел>но имати
такав потпуни морални кодекс. Могло би само да се укаже на
то да је досадашњи развој цивилизације био праћен сталним
сужавањем сфере у којој су појединачне акције везане фикси-
раним правилима. Правила нашег општег моралног кодекса

57
 ПУТ У РОПСТВО

постепено се смањују по броју и постају општија по карактеру.

Од примитивног човека кога је сложени ритуал везивао у ско-
ро свакој дневној активности, кога су ограничавали безбројни
табуи и који би тешко могао да замисли да било шта ради дру-
гачије од својих саплеменика, етика је у све већој мери тежила
да опише границе једне сфере у којој је појединац могао да се
понаша како жели. Прихватање заједничког етичког кодекса,
довољно обимног да одреди јединствени економски план, зна-
чило би потпуно преокретање ове тенденције.
Суштинска ствар за нас јесте да такав потпуни етички
кодекс не постоји. Покушај да се целокупна економска актив-
ност усмери према једном плану покренуо би безброј питања
на која би одговоре могло да да само морално правило, али на
које постојећа етика нема одговор и где не постоји усаглаше-
но гледиште о томе шта треба да се ради. Људи ће имати или
неодређене или противречне погледе на таква питања, јер у
слободном друштву у којем живимо није било прилике да се о
њима размишља, а још мање да се изгради заједничко гледиште.

***

Такву свеобухватну скалу вредности не поседујемо; немо-

гуће је да било који дух појми бескрајну разноликост потреба
разних људи који се такмиче за расположиве ресурсе и да сва-
кој од њих да одређену тежину. За наш проблем је мање важно
да ли циљеви за које свака особа мари обухватају само њене
индивидуалне потребе или укључују потребе њених ближњих
- то јест, да ли је та особа егоиста или алтруиста у уобичајеном
смислу ових речи. Врло је важна проста чињеница да је за било
ког поједница једино могуће да надгледа само једну ограниче-
ну област и да буде свестан хитности само ограниченог броја
потреба. Свеједно да ли се интереси појединца врте око соп-
ствених физичких потреба или се он брине за добробит сваког
људског бића које зна, циљеви који могу да га занимају увек ће
бити само бесконачно мали део укупних потреба свих људи.
О во је фундаментална чињеница на којој се заснива цело-
купна филозофија индивидуализма. Она не претпоставља, као
ш то се често тврди, да је човек егоистичан или себичан, или
да би требало да буде такав. Она просто полази од необориве

58
 Планирање и демократија

•шњенице да нас ограничења наших моћи имагинације онемо-

гућавају да у нашу скалу вредности укл>учимо више од једног
сектора потреба целог друш тва, пошто, строго узевши, ска-
ла вредности мож е да постоји сам о у индивидуалном начи-
ну мишљења и ништа осим делимичних скала вредности не
постоји, оне су неизбежно различите и често неусагласиве јед-
на с другом. Индивидуалиста из овога закључује да појединцу,
у оквиру одређених граница, треба дозволити да следи сопс-
твене а не туђе вредности и преференције, и да у оквиру ових
сф ера систем циљева појединца треба да буде врховни узор,
неподложан наредбама других. Суштина индивидуалистичке
позиције јесте признавањ е појединца као врховног судије у
вези с властитим циљевима, као и веровање да сопствени ста-
вови треба што више да управљају његовим деловањем.
Ово гледиште, наравно, не искључује признавање друштве-
них циљева или, боље рећи, поклапање појединачних циљева
чини упутним удруживање ради њиховог испуњавања. Али то
ограничава овакву заједничку акцију само на случајеве где се по-
дударају појединачна гледишта; оно што се назива „друштвени
циљеви“ јесу идентични циљеви многих појединаца - или циље-
ви за чије су постизање појединци вољни да нешто допринесу
ради помоћи коју добијају у задовољавању сопствених жеља.
Заједничко деловање је тако ограничено на поља где се људи
слажу око заједничких циљева. Ови заједнички циљеви веома
често неће бити коначни циљеви за појединце, него средства
која различити људи могу да користе у различите сврхе. У ства-
ри, људи ће се вероватно сложити око заједничког деловања
тамо где заједнички циљ није њихов коначни циљ, већ средство
које може да служи за различите сврхе.
Када се појединци удруже у заједничком напору да оства-
ре циљеве који су им заједнички, организације попут државе,
које они формирају у ту сврху, добијају свој систем циљева и
средстава. Али свака овако створена организација остаје јед-
на „особа“ међу многима, а у случају држ аве свакако много
моћнија него све остале, али ипак са одвојеном и ограниченом
сфером у којој су једино њени циљеви врховни. Границе ове
сфере одређује обим до којег се појединци слажу о специфич-
ним циљевима, а вероватноћа да ће се сложити о специфич-
ним поступцима нужно опада како се обим оваквих акција

59
 ПУТ У РОПСТВО

проширује. Има одређених функција државе за чије ће извође-

ње сви њени грађани бити практично једногласни; има других
с којима ће се значајна већина слагати и тако дал>е, све док не
дођемо до области где - иако би сваки појединац могао да поже-
ли да држава делује на неки начин - постоји онолико гледишта
о томе шта влада треба да ради колико и различитих л>уди.
М ожемо да се ослонимо на то да добровољни пристанак
води деловање држ аве сам о док је ограничено на сфере где
постоји споразум. Али држава мора да потискује индивидуалну
слободу и кад преузима директну контролу у областима где
нема таквог споразума. Не можемо, нажалост, да бесконачно
проширујемо сферу заједничке акције и да појединцу остави-
мо слободу у његовој сфери. Кад комунални сектор, у којем
д рж ава контролиш е св а ср ед ства, једном пређе одређени
пропорционални удео у целини, последице његовог деловања
доминирају целокупним системом. Иако држава директно кон-
тролише употребу само једног великог дела расположивих ре-
сурса, ефекти њених одлука на остали део економског система
постају тако важни да она индиректно контролише готово све.
Као ш то је био случај у Немачкој још 1928, на пример, централ-
не и локалне власти директно контролишу коришћење више
од половине националног дохотка (према тадашњој званичној
немачкој процени 53 одсто), оне индиректно контролишу гото-
во целокупни економски живот нације. Онда тешко да постоји
иједан цил> неког појединца који не зависи од деловања државе,
а „друштвена скала вредности" која води акцију државе мора
практично да обухвати све појединачне цил>еве.

***

Лако је видети ш та морају да буду последице када демо-

кратија крене путем планирања, за чије спровођење је потреб-
но више сагласности него што је стварно има. Л>уди су се мо-
жда сложили да усвоје систем дириговане економије јер су били
убеђени да ће довести до великог просперитета. У расправама
које воде до такве одлуке, цил> планирања се описује терми-
ном попут „општег благостања", који само прикрива одсуство
правог договора о цил>евима планирања. Споразум ће, у ства-
ри, постојати само о механизму који ће се користити. Али, тај

60
 Планирање и демократија

механизам може да служи само заједничком цил>у; а питање

тачног цил>а према којем сва активност треба да се усмери
поставиће се чим буде потребно да изврш на власт захтев за
општим јединственим планом преведе у посебан план. Онда ће
изгледати да споразум о пожељности планирања не подржава
споразум о циљевима којима план треба да служи. Последица
тога ш то се људи слажу да мора бити централног планирања
биће без слагањ а о циљевима иста као кад група људи треба
заједно да крене на пут а да се не сложе куда путују: резултат
је да сви они морају да путују тамо где већина уопште не жели
да иде. Планирање ствара ситуацију у којој је нужно да се до-
говоримо о много већем броју тема него што смо навикли, и
да у планском систему колективну акцију не можемо да огра-
ничимо само на задатке о којима можемо да се сложимо, него
смо принуђени да се споразумем о о свему да би било каква
акција уопште била могућа; то је особина која више од других
доприноси одређивању природе планског система.
Иако ће људи можда једногласно изразити вољу да пар-
ламент треба да припреми свеобухватан економски план, ни
људи ни њихови представници не морају да буду кадри да се
сложе о било ком посебном плану. Н емогућност демократ-
ских скупштина да спроведу оно што изгледа као јасан мандат,
неизбежно ће изазвати незадовољ ство демократским устано-
вама. На парламенте се тако гледа као на неефикасне прича-
онице, неспособне да реализују задатке за које су изабрани.
Расте убеђење да, ако треба спровести ефикасно планирање,
управљање мора да буде „издвојено из политике" и пребачено
у руке стручњака, сталних службеника или аутономних тела.
О ва тешкоћа је добро позната социјалистима. Ускоро ће
бити пола века како је брачни пар Веб почео да се жали на
„повећану неспособност Доњег дома да изађе на крај са својим
послом".1 Н еш то касније, проф есор Ласки је елаборирао тај
аргумент:

О пш те је познато да је садашњи парламентарни апарат

потпуно непогодан да брзо донесе велики корпус сло-
ж еног за к о н о д ав ств а . Н ационална влад а је, наравно,

1 бИпеу апс! ВеаГпсе \>7еђђ, 1пс1и8Ма1Оетосгасу, 1897, стр. 800, белешка.

61
 ПУТ У РОПСТВО

у суштини признала ово примењујући своје економске

и тарифне мере, не кроз детал>не дебате у Доњем дому,
него општим системом делегираног законодавства. Лабу-
ристичка влада би се, претпостављам, надовезала на овај
преседан и проширила га. Ограничила би Доњи дом на
две функције које он може прописно да обавља: давање
одушка незадовољству и дебате о општим начелима
њених мера. Њене уредбе би имале облик општих фор-
мула које дају широка овлашћења одговарајућим влади-
ним одељењима; ова овлашћења би спроводила влади-
на уредба, која би могла, ако се тако жели, да се нападне
гласањем о поверењу влади у парламенту. Неопходност
и вредност делегираног законодавства недавно је сна-
жно реафирмисала Комисија лорда Дономора? његово
ширење је неизбежно ако нећемо да процес социјализа-
ције упропасте нормални методи опструкције које доз-
вољава постојећа парламентарна процедура.

Да би било потпуно јасно како социјалистичка влада не

сме да дозволи да буде сувише спутана демократском проце-
дуром, професор Ласки је на крају чланка покренуо питање „да
ли у периоду прелаза према социјализму лабуристичка влада
сме да рескира одбацивање њених мера након следећих опш-
тих избора" - и индикативно га оставио без одговора.2

2 НагоМ ћаз1а, “ћађоиг апс! 1ће СопзћГићоп” Тке Л/еи/ 5Ш е$тап апс1
МаНоп, №81, п. 8., 10. 5ер1етћег 1932, стр. 277. У књизи Демокра-
т и ја у кризи (Н. Цабкк Оетосгасу т Сгшх, 1933, нарочито стр. 87)
у којој је професор Ласки даље развијао ове идеје, још се јасније
изражава његова одлучност да парламентарна демократија не сме
да буде препрека остварењу социјализма: не само да би соција-
листичка влада „преузела огромна овлашћења и доносила законе
путем прописа и декрета" и „укинула класичне формуле нормалне
опозиције" него би „продужење парламентарне владе зависило од
тога да ли има [лабуристичка влада] гаранције од Конзервативне
партије да њен рад на трансформацији не би био ремећен укидањем
у случају њеног пораза на изборима"!
Како професор Ласки призива ауторитет Комисије лорда Дономора
(Оопои§ћтоге СоттћГее), ваља се присетити да је он био члан тог
комитета и вероватно један од аутора његовог извештаја.

62
 Планирање и демократија

***

Важно је јасно увидети разлоге признате неефикасности

парламената кад је реч о управл>ању економским пословима
једне нације. Нису криви ни појединачни представници ни пар-
ламентарне установе као такве, него противречности нераз-
двојиве од задатка који су преузели на себе. Од њих се не тражи
да делују тамо где се слажу, већ да обезбеде сагласност за све
- целокупно управл>ање ресурсима нације. Систем већинског
одлучивања, међутим, није погодан за такав задатак. Већина
ће се користити тамо где се бира између ограничених решења;
али је ирационално веровати да мора постојати већински став
о свему. Нема разлога да већина буде наклоњена било којој
појединачној позитивној акцији ако је број акција огроман.
Сваки члан законодавне скупштине може да да предност неком
одређеном плану за дириговање економском активношћу пре
него одсуству било каквог плана, а да ипак ниједан одређени
план не буде прихватл>ивији за већину од никаквог плана.
Ниједан кохерентан план не може да се усвоји тиме што
ће се разбити у делове и онда обавити гласање о појединим
питањима. Демократска скупштина која гласа и мења обиман
економски план, одредбу по одредбу, на начин на који се разма-
тра обичан нацрт закона, не производи ништа смислено. Да би
заслужио то име, економски план мора да има јединствену кон-
цепцију. Чак и ако би парламент могао, идући корак по корак, да
се сагласи с неким пројектом, на крају то сигурно никога не би
задовољило. Сложена целина где сви делови морају пажл>иво да
се прилагоде један другоме не може да се оствари компромисом
супротставл>ених гледишта. Саставити економски план на овај
начин још је мање могуће него, на пример, успешно планирати
војни поход демократским поступком. Као и у стратегији, било
би неизбежно делегирати задатак стручњацима.
Ипак, разлика је у томе што, док генерал који заповеда по-
ходом има један цил> којем сва средства под њ еговом кон-
тролом морају искл>учиво да се посвете, за економског пла-
нера не постоји такав средишњи цил> нити слично наметнуто
ограничење средстава. Генерал не мора да балансира између
различитих независних цил>ева; за њега постоји само врховни
цил>. Али цил>еви економског плана или било ког њ еговога

63
 ПУТ У РОПСТВО

дела, не могу да се дефинишу одвојено од тог одређеног плана.

Суштина економског проблема јесте да саставл>ање економ-
ског плана подразум ева избор између супротних или кон-
курентских цил>ева - различитих потреба различитих л>уди.
Који су цил>еви тако супротставл>ени, који ће морати да се
жртвују ако желимо да остваримо неке друге, укратко, које су
опције међу којима морам о да бирамо, могу знати само они
који знају све чињенице; и само се они, тј. стручњаци, налазе
у положају да одлуче који цил>еви треба да добију предност.
Неизбежно је да они намећу своју скалу приоритета заједници
за коју планирају.
Ово се не види увек јасно и делегирање се обично оправда-
ва техничком природом задатка. Али ово не значи да се само
техничке појединости делегирају или да је корен тешкоће не-
способност парламента да разуме техничке детал>е.3

3 Поучно је у вези с тим кратко се осврнути на владин документ у ко-

јем су последњих година ови проблеми обрађивани. Још пре 13 го-
дина, то јест пре но што је ова земља коначно напустила економски
либерализам, процес делегирања законодавних овлашћења већ је
стигао до тачке кад је било неопходно да се именује комитет који би
истражио „које заштитне мере су пожел>не или нужне да се осигура
суверенитет закона". У свом извештају, Комисија лорда Дономора
(Оопои§ћтогеСотгшНееКероНо/Ске [ћогсЈ СћапсеНогх] СоттШ ее
оп МШПегз’ Ром>егв 4060,1932) показао је да је чак и тада парламент
посегао за „праксом целовитог и насумичног делегирања", али је
ово сматрао (било је то пре него што смо завирили у тоталитар-
ни амбис!) као неизбежан и безопасан развој. Вероватно је тачно да
делегирање као такво не мора да буде опасност по слободу. Инте-
ресантно је питање зашто је делегирање постало неопходно у так-
вим размерама. Прво место међу набројаним узроцима у извештају
дато је чињеници да „парламент данас доноси толико закона сваке
године" и да „има толико техничких појединости да су неприклад-
не за парламентарну дебату". Али да је то све, не би било разлога
да се те појединости не разраде пре доношења закона, а не након
тога. У многим случајевима је вероватно важнији разлог „да ако
парламент не би био вољан да делегира моћ доношења закона, он
не би могао да доноси ону врсту и број закона коју јавно мњење за-
хтева“, што се невино показује у једној краткој реченици да „многи
закони толико утичу на људске животе да је нужна флексибилност"!
Шта ово значи ако не додељивање арбитрарне моћи, моћи која није
ограничена фиксираним начелима и која, по мишљењу парламента,
не може да се ограничи одређеним и недвосмисленим правилима?

64
 Планирање и демократија

Промене у структури грађанског закона нису ништа мање

јгехничке нити теже за разумевање у свим својим импликација-
јма; па ипак, још нико није озбил>но предложио да се законодав-
јство у том случају делегира тиму стручњака. Чињеница је да у
овим областима законодавство не иде дал>е од општих правила
з а које права већинска сагласност може да се постигне, док
су у управљању економском активношћу интереси које треба
помирити толико дивергентни да се у демократској скупштини
никакав прави договор вероватно не може постићи.
Треба признати, међутим, да није спорно делегирање зако-
нодавне моћи као такве. Противити се делегирању значи про-
тивити се симптому уместо узроку и - пошто оно може бити
нужна последица других узрока - ослабити аргумент. Све док
је делегирана моћ искључиво моћ доношења општих правила,
постоје чврсти разлози заш то таква правила треба оставити
локалним а не централним властима. Спорно је то ш то се де-
легирању често прибегава јер одређени проблем не може да се
регулише општим правилима, него само дискреционим одлу-
чивањем у одређеним случајевима. У овим примерима делеги-
рање значи да је некој власти дата моћ да силом закона доноси
практично арбитрарне одлуке (обично описане као „оцењивање
случаја по заслузи").
Делегирање одређених техничких задатака засебним те-
лима, иако је редовна појава, ипак је само први корак у процесу
којим се демократија која креће путем планирања прогресивно
одриче својих моћи. Делегирање као метод не може стварно да
уклони узроке који све заговорнике свеобухватног планирања
чине нетрпељивим према немоћи демократије. Делегирање
одређених овлаш ћењ а засебним изврш иоцима ствар а нову
препреку постизању јединственог координисаног плана. Чак и
ако би помоћу овог средства демократија успела у планирању
сваког сектора економске активности, ипак би морала да се су-
очи с проблемом интегрисања ових посебних планова у једин-
ствену целину. Многи засебни планови не чине планску целину
- у ствари, а требало би да планери то први признају - могу да
буду гори него да плана уопште и нема. Али демократско зако-
нодавство дуго ће оклевати да се одрекне одлука о виталним
питањима, и докле год је тако, немогуће је да било ко други
донесе свеобухватан план. Ипак, сагласност да је планирање

65
 ПУТ У РОПСТВО

неопходно и неспособност демократских скупштина да саставе

план, покренуће све гласније захтеве да влада или неки поједи-
нац добију овлашћење да раде на сопствену одговорност. Све
се више шири уверење да, ако треба нешто постићи, одговорне
власти морају да се ослободе окова демократске процедуре.
Вапај за економским диктатором јесте карактеристична
ф аза у кретању ка планирању, и није непозната у овој земл>и.
Пре неколико година је један од најоштроумнијих странаца
који се бави Енглеском, покојни Ели Халеви, изјавио:

Ако на једној колажној фотографији комбинујете лорда

Јустаса Персија, сер Освалда Мозлија и сер Стафорда
Крипса, мислим да бисте приметили ову заједничку осо-
бину; сви ће сложно рећи: „Ми живимо у економском
хаосу и не можемо се из њега извући осим под неким
диктаторским вођством."4

Од тада је знатно порастао број утицајних јавних лич-

ности које би могле да се придруже овој фотографији, а да
суштински не измене њене особине.
Чак и пре него што је Хитлер дошао на власт, овај покрет
је у Немачкој већ далеко одмакао. Важно је сетити се да је још
пре 1933. Немачка достигла ступањ када је, заправо, морала да
буде под диктаторском владом. Нико тада није могао сумњати
да је демократија привремено пропала, и да искрене демократе
као Брининг нису ништа способније да демократски управљају
него Шлајхер или фон Папен. Хитлер није морао да уништава
демократију; он је само искористио њено пропадање и у од-
судном тренутку добио подршку многих коЈима се чинио као
једини човек довољно јак да успешно обави посао, иако су га
заправо презирали.

* * *

Аргумент којим планери обично покушавају да нас поми-

ре са овим развојем јесте тај да, све док демократија задржава

4 ЕНе На1еУ1, “босЈаНбт апН Гће Ргоћ1етк о! ОетосгаНс Раг1атеп-

1апбт”, 1п1егпаИопа1 А$а1г$, Уо1. XIII, стр. 501.
 Планирање и демократија

коначну контролу, н>ене основне поставке не доводе се у пи-

тање. Карл М анхајм пише:

Једини [$1с] начин на који се планско друштво разликује

од друштва деветнаестог века јесте да све већи број сфера
друштвеног живота, а коначно и све оне, стоје под држав-
ном контролом. Али ако парламентарни суверенитет
може да ограничава свега неколико видова контроле, исто
тако може и већи њихов број [...] У демократској држави
суверенитет може неограничено да се ојачава преко пле-
нарне власти, без одрицања од демократске контроле.5

О во веровањ е превиђа једну битну разлику. Парламент

може, наравно, да контролише извршавање задатака тамо где
даје недвосмислена упутства, тамо где се сложио с цил>ем и
сам о делегира разраду детал>а. Ситуација је потпуно друк-
чија када је разлог за делегирање то ш то нема сагласности
око цил>ева, када тело овлаш ћено да планира м ора да бира
међу цил>евима чије међусобне супротставл>ености парламент
није ни свестан, и када је представл>ање плана који мора да се
прихвати или одбаци у целини највише ш то може да учини.
Критике може бити, и вероватно ће је и бити; али како већина
не може да се сложи о алтернативном плану, а спорни делови
могу скоро увек да се представе као суштински делови целине,
она ће остати неделотворна. Парламентарна дебата може да
се задржи као користан сигурносни вентил и, нарочито, као
згодан медијум за званичне одговоре на притужбе. Чак може
и да спречи неке флагрантне злоупотребе и да успешно инси-
стира да се одређени недостаци поправе. Али она не може да
диригује. У најбол>ем случају ће се свести на избор особа које
треба да имају практично апсолутну моћ. Целокупни систем
тежиће оној врсти плебисцитарне диктатуре у којој се шеф
владе с времена на време потврђује на свом положају већином
гласова, при чему има сва овлаш ћења која су му на распола-
гању да гласање усмери по својој жел>и.
Цена демократије јесте то да су могућности свесне кон-
троле ограничене на области где постоји право слагање, и да

5 МаппћеЈш, Мап ап4 Иос1е1у т ап А§е о/Кесопз1гисИоп, стр. 340.

67
 ПУТ У РОПСТВО

у неким областим а ствари треба препустити случају. Али у

друш тву које у свом функционисању зависи од централног
планирања, ова контрола не мож е да зависи од већине која
може међусобно да се сложи; често ће бити потребно да се
вол>а мањине наметне народу јер ће ова група бити највећа која
међу собом може да се сложи о питању које је на дневном реду.
Демократска влада је успешна само у оним случајевима где су
функције владе биле, по шире прихваћеном уверењу, ограни-
чене на области где сагласност већине мож е да се постигне
слободном расправом; велика је заслуга либерализма ш то је
распон предмета за које је потребно слагање смањио на само
један, и то онај о којем је слагање вероватно у друштву слобод-
них људи. Сада се често каже да демократија неће толерисати
„капитализам". Ако „капитализам" овде значи конкурентски
систем заснован на слободном располагањ у над приватним
власниш твом, много је важније схватити да је дем ократија
могућа само у оквиру овог система. Кад потпадне под доми-
нацију колективистичког креда, демократија ће неминовно
уништити саму себе.

* * *

Немамо, међутим, намеру да од демократије правимо фе-

тиш. М ожда је тачно да наша генерација сувише говори и ми-
сли о демократији, а премало о вредностима којима она служи.
За демократију се не може рећи, као ш то је лорд Ектон рекао
за слободу, да она „није средство за виши политички цил>. Она
је сам а по себи највиши политички цил>. Није она потребна
ради доброг управљања јавним пословима, него за сигурност
у потрази за највишим циљевима грађанског друш тва и при-
ватног живота". Демократија је у суштини средство, утилита-
ристичко оруђе за чување унутрашњег мира и индивидуалне
слободе. Као таква, она није ни случајно непогрешива ни си-
гурна. Не смемо заборавити да је често било више културне
и духовне слободе под аутократском владом него под неким
демократијама - и теоријски је могуће да би под влашћу веома
хомогене и доктринарне већине демократска влада могла да
буде једнако тиранска као и најгора диктатура. Међутим, оно
ш то хоћемо да кажемо није да диктатура мора неизбежно да

68
 ГТланирање и демократија

искорени слободу, него да планирање води у диктатуру, јер је

она најефикасније средство присиле и примене идеала, и као
таква је кл>учна у омогућавању централног планирања навели-
ко. Судар планирања и демократије настаје из чињенице да је
ово друго препрека потискивању слободе које захтева дири-
говање економским активностима. Али, уколико демократија
престане да буде гаранција индивидуалне слободе, она може
да опстане у неком облику под тоталитарним режимом. Права
„диктатура пролетаријата", иако демократска по форми, када
би преузела централно дириговањ е економским системом,
вероватно би уништила личну слободу исто тако потпуно као
ш то је чинила било која аутократија.
Популарно усмеравање пажње на демократију као главну
угрожену вредност крије опасности. Оно је умногоме одговор-
но за неосновано и варл>иво уверење да докле год је крајњи
и звор моћи вол>а већине, моћ не мож е да буде арбитрарна.
Погрешно поуздање које многи л>уди извлаче из овог веровања
јесте важ ан узрок опш тег недостатка свести о опасностима
које су пред нама. Нема оправдања за веровањ е да докле год
се моћ стиче демократском процедуром, она не може да буде
арбитрарна; контраст који о ва и зјава имплицира лажан је:
није извор моћи, него њено ограничење оно ш то је спречава
да буде арбитрарна. Д емократска контрола може да је спре-
чи да постане арбитрарна, али она то не чини самим својим
постојањем. Ако се демократија одлучи на задатак који нужно
подразумева коришћење моћи која се не ослања на утврђена
правила, она мора да постане арбитрарна моћ.

69
 6
Планирање и владавина права

Недавна истраживања социологије права

још једном потврђују да фундаментално
начело формалног права, по којем сваки
случај мора да се просуди према општим,
рационалним правилима која имају што
мање изузетака и која су заснована на
логичким претпоставкама, важи само за
либералну конкурентску фазу капитализма.
К. М анхајм

Ништа јасније не разликује услове у једној слободној зе-

мл>и од оних у земл>и под арбитрарном владом него пошто-
вањ е великих начела познатих као владавина права. Ако се
оставе по страни технички детал>и, ово једноставно значи да
је влада у свим својим поступцима везана унапред утврђеним
и прокламованим правилима, која омогућавају да се с прилич-
ном сигурношћу предвиди како ће власт употребл>авати моћ
принуде у датим околностима, и да појединац планира своје
личне послове на основу овог знањ а.1 Иако овај идеал никада

1 Према класичном излагању А. В. Дајсија у Закону у става (АЉегГ V.

Бкеу, 1ке 1аш о јт е СотШиИоп, 8. еф стр. 198), владавина права
„значи, у првом реду, апсолутни примат или доминацију регуларног
закона насупрот утицају арбитрарне моћи, и искл>учује постојање
арбитрарности, прерогатива или чак широког дискреционог права
владе“. Умногоме резултат Дајсијевог рада, овај термин је, међутим,
у Енглеској добио уже стручно значење које нас овде не занима.
Шире и старије значење појма владавине права, које је у Енглеској
постало устаљена традиција која се више узима здраво за готово
него што се о њој расправл>а, најпотпуније је елаборирано управо
зато што је покренуло нове проблеме, у дебатама на почетку де-
ветнаестог века у Немачко) о природи КесИШаа1 (нем. КесМввШаГ,
правна држава - прев.).

70
 Планирање и владавина права

не може саврш ено да се оствари, пош то су и законодавци и

они којима је спровођење закона поверено људи који могу да
погреше, суштинска ствар јесте да се на најмању могућу меру
ограничи слобода одлучивања остављена извршним органима
који имају моћ принуде. Пошто сваки закон ограничава инди-
видуалну слободу у извесној мери мењајући средства која људи
могу да користе у постизању својих циљева, под владавином
права влада се спречава да ас1 кос акцијом спута индивидуалне
напоре. Појединац је, у оквиру познатих правила игре, слобо-
дан да остварује своје циљеве и жеље, сигуран да се владина
моћ неће намерно користити да осујети његове напоре.
Разлика коју смо раније направили између стварања трај-
ног оквира закона унутар којих индивидуалне одлуке воде про-
дуктивну акцију, и централне власти која управља економским
активностима, заправо је посебан случај општије разлике из-
међу владавине права и арбитрарне власти. Под владавином
права влада се ограничава на утврђивање правила која одређују
услове под којима доступни ресурси могу да се користе, оста-
вљајући појединцима да одлуче за које циљеве ће се користити.
Под арбитрарном влашћу влада диригује употребом средста-
ва за производњу за специфичне циљеве. Прва врста правила
може да се донесе унапред, у облику формалних правила која
не циљају на потребе и жеље посебних група или појединаца.
Њихова намена је да буду само оруђа у потрази за различитим
индивидуалним циљевима људи. Она јесу, или би требало да
буду, намењена за тако дуге периоде да је немогуће знати да
ли ће више помоћи једнима или другима. Она би пре могла да
се опишу као својеврсно средство производње, средство које
помаже људима да предвиде понашање оних са којима морају
да сарађују, него као напор за задовољавање посебних потреба.
Економско планирање колективистичког типа нужно по-
дразумева сушту супротност овоме. Планско тело не може да
се ограничи на обезбеђивањ е прилика за непознате људе, да
их ови користе онако како желе. Оно не може да се унапред
примора на опш та и формална правила која спречавају арби-
трарност. Оно мора да задовољи стварне потребе људи како
ове настају, и да онда свесно бира међу њима. М ора стално
да одлучује о питањима на која не може да се одговори само
помоћу формалних начела, и при доношењу тих одлука мора

71
 ПУТ У РОПСТВО

да одреди разлике у заслугам а између потреба различитих

људи. Кад влада треба да одлучи колико ће се прасића товити
или колико аутобуса возити, који ће рудници да раде или по
којој цени ће се продавати ципеле, ове одлуке не могу да се
изведу из формалних начела или унапред реше на дуже време.
Оне неизбежно зависе од тренутних околности, и у доношењу
тих одлука увек ће бити нужно балансирати између интереса
различитих појединаца и група. На крају ће нечија становишта
морати да одлуче чији су интереси важнији; та становиш та
морају да постану део закона земље, нова разлика у статусу
коју апарат принуде владе намеће људима.

***

Разлика коју смо управо употребили, тј. разлика између

формалног закона или правде и садржајних правила веома је
значајна и истовремено ју је најтеже повући у пракси. Ипак,
опш те начело је довољно једноставно. Разлика између ових
двеју врста правила иста је као разлика између доношења за-
кона о путевима и наредби о томе где ко да иде, или, још боље,
између постављања саобраћајних знакова и издавања команди
људима о путном правцу којим треба да крену. Формална пра~
вила људима унапред говоре које ће акције држава да предузме
у одређеним ситуацијама, у општим назнакама, без упућивања
на време, м есто или одређене људе. Она се односе на типи-
чне ситуације у којима свако мож е да се нађе и у којима ће
постојање таквих правила бити корисно за бројне а различи-
те индивидуалне сврхе. Сазнањ е да ће у таквим ситуацијама
држава да поступа на одређени начин, или да ће захтевати од
људи да се понашају на одређени начин, служи томе да га људи
користе за сопствене планове. Формална правила су тако само
средство јер се од њих очекује да буду корисна непознатим
људима, за остварењ е циљева за које се они одлуче и у окол-
ностима које се не могу предвидети у детаље. У ствари, то што
не зн ам о ш ихове конкретне ефекте, то ш то не знам о којем
конкретном циљу или људима ће ова правила помоћи, то што
она имају облик који ће највероватније у целини да користи
свим људима на које делује - то је најважнији критеријум за
формална правила у смислу у којем користимо овај термин.

72
 Планирање и владавина права

Она не укључују избор између конкретних циљева или људи,

јер ми не можемо унапред знати ко ће их и како користити.
У нашем добу, добу страсти за свесном контролом свега,
може звучати парадоксално тврдња да је врлина то што ћемо
под једним системом знати мање о одређеним ефектима мера
које држ ава предузима него под већином других система, и
да неки метод друштвене контроле треба сматрати супериор-
нијим у мери у којој су нам непознати његови тачни резултати.
Ипак, ово разматрањ е је, у ствари, темељни разлог за велико
либерално начело владавине права. А површни парадокс се
брзо топи кад аргументацију пратимо даље.

* * *

О ва аргументација је двострука; први њен аспект је еко-

номски, и овде може само укратко да се изложи. Д рж ава би
требало да се ограничи на успостављање правила која се одно-
се на опште типове ситуација и да дозволи појединцу слободу у
свему што зависи од околности времена и места, јер само поје-
динци којих се то тиче могу у сваком тренутку у потпуности да
знају ове околности и да њима прилагоде своје деловање. Ако
појединци треба да буду у стању да ефикасно користе ово своје
знање када планирају, они морају да буду кадри да предвиде
акције државе које могу да утичу на те планове. Али ако акције
државе треба да буду предвидиве, онда се морају дефинисати
правилима утврђеним независно од конкретних околности
које се унапред не могу ни предвидети нити узети у обзир, а
конкретни ефекти оваквих акција биће непредвидиви. Ако,
с друге стране, држава треба да усмерава акције појединаца да
би постигла одређене циљеве, о њеној акцији би морало да се
одлучује на основу свих околности у датом тренутку, и стога
би та акција била непредвидива. Отуда позната чињеница да,
што више држава „планира", то је планирање теже за појединца.
Други, морални или политички аргумент, још је директ-
није релевантан за питање које разматрамо. Ако држава треба
тачно да предвиди учесталост својих акција, то значи да она
не оставља никакав избор онима који су таквим акцијама по-
гођени. Кад год држава може тачно да предвиди последице ал-
тернативних праваца деловања на одређене људе, то је такође

73
 ПУТ У РОПСТВО

држава која бира међу различитим цил>евима. Ако желимо да

створимо нове прилике отворене за све, да понудимо шансе
које људи могу да искористе како желе, онда тачни резултати
не могу да се предвиде. Општа правила, аутентични закони на-
супрот специфичним наредбама, морају стога бити предвиђе-
на да функционишу у околностима које не могу да се предвиде
до детаља, и зато се не може унапред знати њихов ефекат на
одређене циљеве или људе. Само је у овом смислу могуће да
законодавац буде непристрастан. Бити непристрастан значи
не знати одговоре на нека питања - питањ а која реш авамо,
ако то морамо да урадимо, бацајући новчић. У свету где је све
тачно предвиђено, држ ава би тешко могла да нешто учини а
да остане непристрасна. Али там о где су познате тачне по-
следице владине политике на одређене људе, где влада тежи
управо таквим одређеним последицама, не помаже познавање
ових последица, и стога се не може бити непристрастан. Влада
нужно мора да буде на нечијој страни, да намеће своје вредно-
вање људима и да бира циљеве за њих, уместо да им помаже
у унапређењу њихових циљева. Чим се конкретне последице
предвиде у време доношења неког закона, он престаје да буде
сам о инструмент који људи користе и постаје инструмент
који законодавац користи над људима и за своје циљеве. Др-
ж ава престаје да буде утилитарна машинерија намењена за
помоћ појединцима у најпотпунијем развоју њихове личности
и постаје „морална" установа - где „морална" установа није
супротност неморалној, већ описује ону установу која својим
члановима намеће своје ставове о свим моралним питањима,
било да су ти ставови морални или крајње неморални. У овом
смислу нацистичка или друга колективистичка држ ава јесте
„морална", док либерална то није.
М ожда ће се рећи да све ово не поставља озбиљан про-
блем, јер у питањ има о којима мора да одлучује, економски
планер не мора и не треба да се руководи личним предрасу-
дама, већ може да се ослони на опште уверење о томе ш та је
поштено и разумно. Ову тврдњу обично подржавају они који
имају искуства у планирању у одређеној индустријској грани
и који сматрају да нема никаквих несавладивих тешкоћа у до-
ношењу одлуке коју ће сви непосредно заинтересовани при-
хватити као поштену. Разлог заш то ово искуство не доказује

74
 Планирање и владавина права

ништа, наравно, јесте избор „интереса" онда када је плани-

ран>е ограничено на одређену привредну грану. Непосредно
заинтересовани за одређени проблем нису нужно најпозва-
нији да суде о интересима друштва као целине. Узмимо само
најкарактеристичнији случај: кад се капитал и радна снага у
некој привредној грани сложе о некој политици ограничавања
и тиме експлоатиш у потрош аче, обично нема теш коћа при
подели плена пропорционално претходној заради или према
неком сличном начелу. Губитак који се дели међу хил>адама
или милионима обично се или занемари или потпуно неадек-
ватно разматра. Ако желимо да испробамо корисност начела
„правичности" у одлучивању о проблемима у економском пла-
нирању, морамо га применити на такво питање где се добици
и губици подједнако јасно виде. У таквим примерима се од-
мах прихвата да ниједно опште начело, попут правичности, не
може да пружи одговор. Кад морамо да бирамо између виших
плата за медицинске сестре или лекаре и бол>ег збрињавања
болесних, између више млека за децу и виших надница за рад-
нике у пол>опривреди, или између запослења за незапослене
или бол>их плата за оне који су већ запослени, за одговор је
неопходан потпуни систем вредности у којем свака потреба
сваког појединца или групе има своје тачно место.
Заправо, како се планирање шири, то, по правилу, постаје
неопходно да се законске одредбе прецизирају упућивањем
на оно ш то је „правично" или „разумно"; то значи да постаје
неопходно да се одлука о конкретном случају у све већој мери
препушта слободи одлучивања судије или власти. Могла би да
се напише историја о пропадању владавине права, нестајању
КесћГббГааГ-а, у оквирима прогресивног увођења ових нејасних
формула у законодавство и судство, и о све већој арбитрар-
ности и несигурности, и последичном непоштовању закона и
судства, који у овим околностима могу само да постану ин-
струмент политике. Важно је истаћи још једном с тим у вези
да је овај процес опадања владавине права у Немачкој трајао
већ неко време пре него што је Хитлер дошао на власт, и да је
политику која је доста одмакла у правцу тоталитарног плани-
рања и доста тога већ постигла Хитлер само довршио.
Н ема сумње да планирање обавезно укл>учује намерну
дискриминацију међу конкретним потребам а разних л>уди,

75
 ПУТУ РОПСТВО

и да дозвољ ава једном човеку да ради оно у чему други мора

да се спречи. Планирање мора да прецизира законском одред-
бом колико ће имућни бити одређени људи и ш та ће разним
људима бити дозвољ ено да поседују и да раде. То, у ствари,
значи повратак правилу статуса, поништење „покрета про-
гресивних друш тава" који је, у добро познатој формулацији
сер Хенрија М ејна, „до сада био кретањ е од статуса до уго-
вора“. Владавина права, пре него владавина уговора, треба-
ло би да се посматра као права супротност правилу статуса.
Владавина права, у смислу владавине ф ормалног закон а и
одсуства правних привилегија за људе које је власт одреди-
ла, ш тите ту једнакост пред законом, која је супротна арби-
трарној влади.

Неопходан, и само на први поглед парадоксалан, резултат

овога јесте да је формална једнакост пред законом у сукобу,
односно да је несагласна са сваком активнош ћу владе која
намерно тежи материјалној или стварној једнакости разних
људи, и да свака политика која тежи неком садржајном идеалу
дистрибутивне правде мора водити уништењу владавине пра-
ва. Да би се произвео исти резултат за разне људе, неопходно
је да те људе различито третирамо. Дати разним људима исте
објективне прилике не значи дати им исту субјективну шансу.
Не може се порећи да владавина права производи економску
неједнакост - једино се може тврдити да ова неједнакост није
осмишљена да погоди тачно одређене људе на тачно одређени
начин. Веома је значајно и карактеристично да су социјалисти
(и нацисти) увек протестовали против „само“ формалне прав-
де, да су се увек противили закону који нема становиш те о
томе колико би имућни одређени људи требало да буду,2 и да
су увек тражили „социјализацију закона", нападали незави-

2 Стога није потпуно нетачно кад правни теоретичар националсоција-

лизма Карл Шмит либералној Кеск{$$1аа{ (тј. владавини права) су-
протставл>а националсоцијалистички идеал §егеск{е 51аа{ (праведне
државе) - само што врста правде која је супротстављена формалној
правди нужно имплицира дискриминацију међу личностима.
 Планирање и владавина права

сност судија и истовремено давали подршку покретима као

што је Рге1гесћ1ббсћи1е3, који су подривали владавину права.
М оже се чак рећи да је за ефикасност владавине права
мање важ но које се правило примењује него то да се прави-
ло увек примени без изузетака. Често је садржај правила од
мање вредности, под условом да се исто правило универзално
спроводи. Да се вратимо пређашњем примеру: нема везе да ли
возимо левом или десном страном пута докле год сви радимо
исто. Важно је да нам то правило омогућава да тачно пред-
видимо понашање других људи, и то захтева да се примењује
у свим случајевима - чак и ако у неком конкретном случају
сматрамо да је неправедно.
Сукоб ф ормалне правде и ф орм алне једнакости пред
законом, с једне стране, и покуш аја да се о ствар е различи-
ти идеали суш тинске правде и једнакости, с друге, такође
објаш њ ава распрострањену забуну око појма „привилегије“ и
њене последичне злоупотребе. Да поменемо само најважнији
пример ове злоупотребе - примену термина привилегија на
имовину као такву. Свакако би била привилегија ако би, на
пример, земљишни посед био резервисан за плем ство, као
ш то је било у прош лости. Привилегија је у питању и ако је,
као у наше време, право на производњ у или продају одређе-
них ствари резервисано за људе које је одредила власт. Али
називати привилегијом приватно власништво као такво, које
свако може да стекне према истим правилима, само зато што
су неки успели да га стекну, значи лишавати реч привилегија
њеног значења.
Непредвидивост конкретних последица, као суштинска
одлика формалних закона неког либералног система, такође
је важна јер нам помаже да разјаснимо још једну забуну о при-
роди овога система: веровањ е да је пасивност државе његов
карактеристични став. П итањ е да ли д рж ава тр еб а или не
треба да „делује“ или да се „меша“, доноси потпуно погрешну
алтернативу, а термин 1а155ег-Ја1ге је веома двосмислен и вар-
љив опис начела на којима се заснива либерална политика.

3 Нем. Рге1гесћ(55ски1е - покрет унутар немачке правне науке настао

пре Првог светског рата и залагао се против претеране формално-
сти закона. Прев.

77
 ПУТ У РОПСТВО

Наравно, свака држ ава мора да делује и свака акција државе

меша се у нешто. Али није ствар у томе. Важно питање јесте да
ли појединац може да предвиди акцију државе и употреби то
знање као податак у сопственом планирању, а да држава због
овога не може да контролише употребу своје машинерије, и
да појединац тачно зна колико ће бити заштићен од меш ања
других, или да ли је држава у позицији да осујети индивидуалне
напоре. Држава која контролише тегове и мере (или спречава
превару и обману на било који други начин) свакако делује, док
држава која дозвол>ава насил>е, на пример штрајкове, није ак-
тивна. Али у првом случају држава поштује либерална начела,
док их у другом не поштује. Слично је и са већином општих и
трајних правила која држава може да успостави у производњи,
као на пример грађевински прописи или фабрички закони: ови
могу да буду мудри или не у датом случају, али нису у сукобу са
либералним начелима докле год је предвиђено да буду трајни
и да се не користе у прилог одређеним л>удима или на њихову
штету. Тачно је да ће у овим случајевима, поред далекосежних,
непредвидивих последица, бити и краткорочних последица на
одређене људе, које могу тачно да се предвиде. Али код оваквих
закона краткорочне последице у начелу нису главна брига (или
бар не би требало да буду). Како ове непосредне и предвидиве
последице постају важније у поређењу са дугорочним последи-
цама, то се приближавамо граничној линији где је та разлика
јасна у начелу, али замагљена у пракси.

* * *

Владавина права је свесним напором еволуирала само у

либералном добу и једно је од његових највећих постигнућа,
не само као заштитна мера него и као законско отелотворење
слободе. Како је Имануел Кант рекао (а Волтер пре њега опи-
сао у сличним категоријама), „Човек је слободан ако не мора
да слуша ниједну особу већ сам о законе". Као нејасан идеал
она је, међутим, постојала бар од римских времена, и током
последњих неколико векова никад није била тако озбиљно
угрожена као данас. Замисао да моћ законодавца нема огра-
ничења делом је резултат народног сувер ен и тета и демо-
кратске владе. Ојачана је веровањем да ће се владавина права

78
 Планирање и владавина права

сачувати све док закон одавство прописно овлаш ћује дело-

вање државе. Али ово је потпуно погрешно разумевањ е зна-
чења владавине права. О ва владавина има мало заједничког
са питањем да ли су владине акције законите у правосудном
смислу. Оне то могу да буду, а да се ипак не придржавају вла-
давине права. Чињеница да неко има пун законски ауторитет
да поступа како поступа не даје одговор на питање да ли му
закон даје моћ да поступа арбитрарно или закон недвосми-
слено прописује како треба да поступа. Може бити да је Хитлер
добио своје неограничене моћи на строго уставни начин и да
је све ш то ради стога легално у правном смислу. Али ко би
на основу овога рекао да владавина права још увек преовла-
ђује у Немачкој?
Према томе, рећи да у планском друштву владавина права
не може да важи не значи да акције владе неће бити законите
нити да ће такво друш тво нужно бити без закона. То значи
сам о да употреба владиних моћи присиле виш е неће бити
ограничена и одређена претходно уведеним правилима. Закон
може, а да би омогућио централно дириговање економским
активностима, вероватно мора, да легализује оно што у прак-
тичном смислу остаје арбитрарни поступак. Ако закон каже
да такав управни одбор или власт може да ради ш та хоће, све
што управни одбор или власт раде јесте легално - али њихо-
ве акције свакако не подлежу владавини права. Дајући влади
неограничена овлашћења, најарбитрарније правило може да
постане легално: на тај начин демократија може да устоличи
потпуни деспотизам.4

4 Сукоб стога није, како се често погрешно тумачило у дебатама де-

ветнаестог века, сукоб слободе и закона. Како је Џон Лок већ раз-
јаснио, не може бити слободе без закона. Постоји сукоб различи-
тих врста закона, закона толико различитих да би тешко могли да
се назову истим именом: један је закон владавине права, тј. општа
начела одређена унапред, „правила игре“ која омогућавају поједин-
цу да предвиди како ће се државни апарат принуде користити или
како ће њему и његовим суграђанима у наведеним околностима
бити дозвољено да раде или наређено да раде. Друга врста закона
у својој суштини даје овлашћење властима да раде шта мисле да
треба. Тако владавина права не би могла да се сачува у демократији
која се подухватила да одлучује о сваком сукобу интереса не према
претходно одређеним правилима, него „по заслузи".

79
 ПУТ У РОПСТВО

Ако, међутим, закон треба да омогући властим а да уп-

рављ ају економским ж ивотом , м ора им дати овлаш ћењ а да
доносе и спроводе одлуке у околностима које се не могу пред-
видети и по начелима која се не могу наводити у генеричком
облику. Последица тога је да, како се планирање проширује,
делегирање законодавних права разним одборима и властима
постаје све чешћа појава. Када је пре последњег рата, у случају
на који је покојни лорд Хјуарт недавно скренуо пажњу, судија
Дарлинг рекао „да је Парламент тек прошле године донео за-
кон према којем се О дбор за пољопривреду на основу свог
деловања не може лакше сменити него сам Парламент", то је
још увек била реткост. Од онда је то постала скоро свакоднев-
на појава. Стално се највећа права дају новим властима које,
пошто нису везана утврђеним правима, имају скоро неограни-
чену моћ дискреционог одлучивања у регулисању различитих
активности људи.
Владавина права тако подразум ева ограничења обима
законодавства: она га ограничава на опш та правила позната
као формални закон, а искључује закон одавство које је или
директно усмерено на одређене људе или омогућује свакоме
да користи силу државне принуде у сврху овакве дискрими-
нације. То не значи да је све регулисано законом, него, управо
супротно, да сила државне принуде може да се користи само
у случајевима унапред дефинисаним законом, и то тако да се
може предвидети како ће се користити. Доношење одређе-
ног закона може у том смислу да прекрши владавину права.
Свако ко је спреман да ово порекне, морао би да се ухвати у
коштац са следећим: да ли владавина права доминира данас у
Немачкој, Италији или Русији зависи од тога јесу ли диктатори
уставним средствима стекли своју апсолутну моћ.5

5 Још једна илустрација кршења владавине права путем законодав-

ства јесте случај Закона о развлашћивању [енг. БШ оГАКатЗег - пар-
ламентарна повел>а која изриче пресуду без суђења, а најчешће се
тиче губитка имовине или грађанских права који су резултат смрт-
не казне или лишаваша наследства. Прев.], који је познат у исто-
рији ове земље. Облик који владавина права узима у кривичном
законику обично се изражава латинском изреком пи11а роепа вте
1е%е - нема казне без закона, која је изричито прописује. Суштина
овога правила јесте да је закон постојао као опште правило пре но

80
 Планиран>е и владавина права

* * *

Није претерано значајно да ли је, као ш то је случај у не-

ким земл>ама, главна примена владавине права кодификована
у Повељи слободе или Уставу, или је ово начело само чврсто
утемељена традиција. Али лако се може увидети да који год
облик да узме, сва таква прихваћена ограничења законодавне
моћи садрже признавање неотуђивог права појединца, непре-
кршива права човека.
Није за пош товањ е али је свакако карактеристично за
збрку у коју су многи од наших интелектуалаца доведени суко-
бима идеала у које верују, да је водећи заступник најсвеобух-
ватнијег централног планирањ а као ш то је X. Г. Велс у исто
време написао страствену одбрану права човека. Индивидуал-
на права која Велс хоће да сачува била би неизбежна препрека
планирању које он жели. Он, изгледа, донекле схвата ту ди-
лему и зато су одредбе његове декларације о правима човека
толико ограничене додатним квалификацијама да губе сваки
знача). Док, на пример, његова декларација прокламује да ће
сваки човек „имати право да купује и продаје без икаквих
дискриминативних ограничења све што по закону може да се
купује и продаје", што је хвале вредно, он одмах обезвређује ту
одредбу додајући да се ово односи само на куповање и продају

што се појавио појединачни случај на који се може применити.

Нико неће устврдити да је - кад је током познате владавине Хе-
нрија VIII Парламент донео одлуку у вези са куваром бискупа Ро-
честера, „да ће поменути Ричард Роуз бити скуван без поштовања
преимућства свог свештенства" - овај чин био извршен на основу
владавине права. Али иако је владавина права постала суштин-
ски део кривичног поступка у свим либералним земл>ама, она се
не може сачувати у тоталитарним режимима. Како је Е. Б. Ештон
лепо приметио, у таквим режимима либерална максима је замење-
на начелима пи11ит сп теп в т е роепа - ниједан „злочин" не сме
остати некажњен, без обзира на то да ли то закон експлицитно
предвиђа. „Права државе не престају кажњавањем прекршилаца
закона. Друштво има право на све што изгледа нужно за заштиту
својих интереса - од којих је поштовање закона као таквог само
један од елементарнијих захтева" (Е. В. Азћбзп, Тке ГавсгвГ, Шв 51а1е
аги1 М1пс1,1937, стр. 119). Шта је кршење „интереса заједнице", на-
равно, одлучују власти.

81
 ПУТ У РОПСТВО

„у таквим количинама и са ограничењима сагласним са опш-

тим благостањем". П ош то би од онда, наравно, сва ограни-
чења која су икад наметнута куповању или продавању било
чега требало да буду неопходна у интересу „опш тег благо-
стањ а“, заправо нема никаквог ограничења које ова одредба
делотворно спречава и ниједног права појединца које се њоме
штити. Или, да узмемо као пример неку другу основну одред-
бу: Декларација тврди да сваки човек „може да се бави било
којим занимањем које је у складу са законом и да „има права
на плаћено запослење и на слободан избор запослења кад год
му се пружи прилика за то“. Није наведено, међутим, ко ће да
одлучи да ли се одређено запослењ е „обезбеђује" одређеној
особи, а додатна одредба да „он може да предложи запослење
за себе и да се његово потраживање јавно размотри, прихвати
или одбије" показује да Велс разм иш љ а у контексту власти
која одлучује да ли човек има „права“ на одређени посао - што
је свакако супротно слободном избору занимањ а. И како у
свету планирања осигурати „слободу путовања и пресел>ења“
када су под контролом не само средства комуникације и ва-
лута него су планиране и индустријске локације; како да се
сачува слобода ш тампе када су набавка папира и сви канали
дистрибуције под контролом планске власти? То су питања
на која Велс не даје детал>није одговоре него остали планери.
У том погледу много више доследности показују многи
реформатори који су, од самог почетка социјалистичког пок-
рета, нападали „метафизичку" идеју права појединаца и ин-
систирали да у рационалном поретку света неће бити права
појединаца, већ сам о дужности појединаца. О во је наравно
постало много чешће становиш те наших такозваних прогре-
сивиста, а мало тога има веће шансе да извргне појединца по-
куди да је реакционаран од протеста против неке мере због
кршења права појединца. Чак су нам и либералне новине као
што је Тке Есопот1в( пре неколико година наводиле као при-
мер Французе који су научили лекцију да:

[...] демократска влада, једнако као диктатура, мора увек

[б1с] да има пленарне моћи т роззе, без жртвовања свог
демократског и представничког карактера. Не постоји
рестриктивни круг имплицираних индивидуалних права

82
 Планирање и владавина права

који не може ни да такне влада у административним

стварима какве год да су околности. Не постоји граница
моћи владања које може и треба да се држи влада коју су
л>уди слободно изабрали, а коју опозиција може потпуно
и отворено да критикује.

Ово је можда неизбежно за време рата, када је, наравно,

чак и слободна и отворена критика нужно ограничена. Али
„увек“ у цитираном исказу не значи да Тке ЕсопотгзГ то сматра
ратном нужношћу која је за жал>ење. Ипак, као трајна установа,
овај став је свакако неспојив са очувањем владавине права и
води директно у тоталитарну државу. То је, међутим, став кога
морају да се држе сви који желе да влада диригује економијом.
Како чак и формално признавање индивидуалних права
или једнаких права мањина потпуно губи значај у држави која
креће ка пуној контроли економског живота, одлично показује
искуство разних средњоевропских земал>а. Тамо се показало
да је могуће водити политику немилосрдне дискриминације
против националних мањина употребом признатих инструме-
ната економске политике, без кршења уставне заштите мањин-
ских права. Ово угњетавање помоћу економске политике знат-
но олакшава чињеница да су одређене индустријске гране или
активности биле већином у рукама националне мањине, тако
да су многе мере усмерене тобоже према индустријској грани
или класи заправо усмерене против националне мањине. Али
скоро неограничене могућности за политику дискриминације
и угњетавања оваквим, наизглед безопасним, начелима попут
„државне контроле развоја привреде" одлична су илустрација
за све оне који желе да виде како у пракси изгледају политичке
последице планирања.

83
 7

Економска контрола
и тоталитаризам

Контрола производње богатства јесте

контрола самог л>удског живота.
Илер Белок

Већина планера која је озбил>но р азм атрала практичне

аспекте свога задатка није ни сумњала да диригована еконо-
мија мора бити мање или више диктаторска. То да сложеним
системом међусобно повезаних активности, ако њиме уопште
може свесно да се управља, мора да управља један једини тим
стручњака, и да коначна одговорност и моћ морају бити у ру-
кама главног наредбодавца и шефа чије акције не смеју бити
спутане демократском процедуром - јесте очигледна и лако
прихватљива последица идеја у основи централног планирања.
Наши планери нам нуде утеху да се ово ауторитарно упра-
вљање примењује „само“ на економска питања. Тако нас један
од најпознатијих америчких планера Стјуарт Чејс уверава да
се „политичка демократија може одржати у планском друштву
ако се ограничи на све сем економских ствари". Уз такве гаран-
тије уобичајено иде сугестија да, одричући се слободе у оним
аспектима наших живота који јесу или треба да буду мање зна-
чајни, ми добијамо већу слободу у неговању виших вредности.
Л>уди који се гнушају идеје политичке диктатуре по овој се
основи гласно залаж у за диктатора на економском пољу.
Ови аргументи се обраћају нашим најплеменитијим по-
ривима и често привлаче и најбоље умове. Ако нас је плани-
рање стварно ослободило мање значајних брига и тако нам
олакшало да своју егзистенцију посветимо пријатном животу

84
 Економска контрола и тоталитаризам

и узвиш еном мишљењу, ко би пожелео да омаловаж и такав

идеал? Ако се наше економске активности стварно тичу само
инфериорних или чак тужних страна живота, онда треба, на-
равно, свим расположивим средствима да пронађемо начин
да се ослободимо велике бриге за материјалне циљеве, те да
наш дух ослободимо за узвишеније ствари у животу, оставља-
јући некој врсти утилитарне машинерије да брине о материја-
лним стварима.
Нажалост, потпуно је неоснована сигурност коју људи на-
лазе у уверењу да је моћ у економском животу моћ над ствари-
ма од секундарног значаја, што иначе овим људима помаже да
лакше прихвате претњу нашој слободи и нашим економским
тежњама. Она је углавном последица погрешног веровањ а да
постоје чисто економски циљеви, сасвим одвојени од осталих
животних циљева. Но, ако по страни оставимо патолошки слу-
чај тврдице, тако нешто не постоји. Крајњи циљеви активности
разумних бића никада нису економски. Не постоји „економски
м оти в“, већ само економски фактори који условљавају наше
стрем љ ењ е ка другим циљевима. Оно ш то се у обичном го-
вору погрешно назива „економски мотив“, углавном означава
жељу да се добије прилика, жељу за моћ да се постигну неки
неспецификовани циљеви.1 Ж елимо новац зато ш то нам он
нуди највећи број могућности за уживање у плодовима наших
напора. То ш то се у модерним друш твима због ограниченог
прилива новца још увек осећамо спутаним нашим сиромаш-
твом разлог је што су многи дошли до тачке да мрзе новац као
симбол ових ограничења. Но то је грешка, јер се медијум кроз
који узрок делује узима као сам узрок. Много би тачније било
рећи да је новац један од најефикаснијих инструмената сло-
боде које је човек икада изумео. Новац је та) који сиромашном
човеку у данашњим друштвима отвара задивљујући распон мо-
гућности, већи од онога који је донедавно био доступан само
богатима. Још боље ћемо схватити значај функције новца ако
разм отрим о шта би значило ако би „финансијски мотив“ био
замењ ен „неекономским подстицајима“ - као ш то то многи
социјалисти предлажу. Ако би све надокнаде уместо у новцу
биле понуђене у облику јавних признања и привилегија, или

1 Уп. I.. Кођђтк, Тке Есопотк Саихев о/ ХСаг, 1939, Аррепсђх.

85
 ПУТ У РОПСТВО

моћи над људима, бољег смеш таја или хране, прилика за пу-
товањ е или образовањ е, то би углавном значило да ономе ко
добија ова добра виш е не би било допуш тено да бира, и да
онај ко је утврдио висину награде, ма ко он био, није одредио
сам о њену вредност, већ и посебан начин на који у награди
може да се ужива.

* * *

Када једном схвати м о да не п остоји никакав засебан

економски мотив и да је економска добит или губитак углав-
ном добит или губитак тамо где је још увек у нашој моћи да
одлучимо која ће од наших потреба и жеља бити погођена,
онда је лакше уочити важно језгро истине у општем уверењу
да економске ствари утичу само на мање значајне циљеве у
животу, и схвати ти презир прем а „претеж но" економским
питањима. У извесном смислу ово је сасвим оправдано у тр-
жишној економији, али само у таквој слободној економији.
С ве док мож емо да располаж ем о нашим дохотком и свиме
што поседујемо, економски губитак ће нас увек лишити само
оних жеља које сматрамо најмање значајним а које смо могли
да задовољ имо. „Претежно" економски губитак је тако онај
губитак чији еф екат усм еравам о на наше мање важ не пот-
ребе, а када кажемо да је вредност нечега што смо изгубили
много виш а од економске или да се чак не може изразити у
економским терминима, то онда значи да губитак морамо да
подносимо тамо где се и догодио. Слично је и са економским
добитком. Другим речима, економске промене се углавном
тичу „маргине" наших потреба. Постоје ствари које су много
значајније од било чега на шта економски губици или добици
утичу, ствари које су за нас далеко изнад разних пријатности
и чак многих животних нужности које зависе од економских
мена. У поређењу са тим, мало значаја има „прљава добит“, тј.
питање да ли нам је у економском смислу мало боље или горе.
Због овога многи људи верују да било шта ш то се, попут еко-
номског планирања, тиче само наших економских интереса, не
може озбиљно да утиче на наше основне животне вредности.
О во је, међутим, погрешан закључак. Економске вредно-
сти мање нам значе од многих ствари управо зато ш то смо

86
 Економска контрола и тоталитаризам

у економским стварима слободни да одлучујемо ш та је за нас

мање а ш та више значајно. Или, да то другачије кажемо, у да-
нашњем друштву сами треба да реш авамо сопствене економ-
ске проблеме. Бити контролисан у нашим економским тежња-
ма значи бити контролисан увек, осим ако не обзнанимо сво)
специфични цил>. П ош то када објавимо наш економски цил>
морам о да га препустимо верификовању, нас заправо у све-
му контролишу.
Питање које поставл>а економско планирање стога није
да ли ћемо бити у стању да задовол>имо наше мање или више
важ не жел>е на начин који одаберемо. То је питањ е - да ли
ћемо ми одредити шта је више а шта мање значајно за нас или
планер. Економско планирање не би утицало само на оне наше
маргиналне потребе које имамо у виду када са пуно презира
говоримо о пуким економским стварима. Економско плани-
рање би, у ствари, значило да као појединци више не можемо
да одлучујемо ш та је маргинално, а шта значајно.
Власт која управл>а економском активношћу не би кон-
тролисала само онај део наших живота који се тиче мање зна-
чајних ствари; она би контролисала расподелу ограничених
средстава за све наше цил>еве. А ко год контролише сву еко-
номску активност, контролише и средства за све наше цил>еве
и мора да одлучи који ће бити остварени, а који неће. О во је,
заправо, и поента. Економска контрола није само контрола
једног сектора л>удског ж ивота одвојеног од остатка целине;
она је контрола средстава за све наше цил>еве. А ко год има
искл>учиву контролу ових средстава, мора и да одлучи који ће
се цил>еви остваривати, које вредности треба ставити више а
које ниже, укратко - шта човек треба да верује и чему да тежи.
Централно планирање значи да економски проблем треба да
реш ава заједница, а не појединац; ово подразумева да заједни-
ца, тачније њени представници, мора одлучити о релативном
значају различитих потреба.
Т акозвана економска слобода коју нам планери обећа-
вају, заправо зна да нас треба ослободити нужности решавања
сопствених економских проблема, те да ће непријатан избор
бити изврш ен у наше име. П ош то у данаш њ им условим а у
скоро свему зависимо од средстава које производе л>уди који
живе поред нас, економско планирање би значило управл>ање

87
 ПУТ У РОПСТВО

скоро читавим нашим животом. Тешко да постоји иједан ас-

пект нашег живота, од примарних потреба до односа са поро-
дицом и пријател>има, од природе посла којим се бавимо до
коришћења слободног времена, над којим планер не би имао
„свесну контролу".2

Моћ планера над нашим приватним животом не би била

мање потпуна ако би он одабрао да је не обављ а директном
контролом наше потрошње. Премда би се планско друш тво
вероватн о неш то виш е ослањ ало на рационисање и сличне
мере, моћ планера над нашим приватним животом не зависи
од тога, и тешко да би била мање успешна ако би потрош ач
био номинално слободан да свој доходак потроши онако како
хоће. И звор ове моћи над целокупном потрош њ ом, коју би
власти поседовале у планском друштву, био би у њиховој кон-
троли производње.
Наша слобода избора у друштву конкуренције почива на
овој чињеници: ако једна особа одбије да задовољи наше жеље,
мож емо се окренути другој особи. Али ако се суочавамо са
монополистом, онда зависим о од њ егове милости. А власт
која управља читавим економским системом била би најмоћ-
нији монополиста кога мож емо да замислимо. Иако мож да

2 Обим контроле читавог живота које економска контрола намеће

најбоље се може илустровати у спољној размени. На први поглед
изгледа да ништа нема тако мали утицај на приватни живот као
државна контрола над спољном разменом, па ће њено увођење
многи људи посматрати потпуно равнодушно. Но искуство већине
континенталних земаља подучило је мудре појединце да овај корак
виде као одлучујући потез на путу ка тоталитаризму и ускраћивању
слободе појединца. То је, у ствари, потпуно потчињавање поједин-
ца тиранији државе, коначно потискивање свих могућности изба-
вљења - и то не само за богате већ и за остале. Када појединац
више не може да слободно путује, када више није слободан да купи
стране кшиге или новине, када се сва средства контакта са спољним
светом могу ограничити на она у складу са званичним мишљењем
или на она за које је тај контакт неизбежан, ефикасна контрола
мишљења је много већа него што је икада била контрола неке од
апсолутистичких влада седамнаестог и осамнаестог века.

88
 Економска контрола и тоталитаризам

не морамо да се плашимо тога да ће ова власт своју моћ ис-

пол>авати на начин како би то чинио приватни монополиста,
пошто њен цил>, претпоставл>амо, не би био максимално из-
влачење добити, она би свеједно имала потпуну моћ да одлучи
шта и када треба да нам се да. Она не би само одлучивала која
роба и услуге треба да буду доступни и у којим количинама;
она би била у стању да управл>а и расподелом између округа
и група, а могла би - само ако би хтела - и да дискриминише
међу разним особам а у мери у којој жели. Када се присетимо
заш то се већина л>уди залаже за планирање, да ли онда може
бити икакве сумње да ће се ова моћ користити за оне циљеве
које власт одобрава, као и за то да се предупреди остварењ е
циљева којима се власт противи?
Моћ која се преноси контролом производње и цена прак-
тично је неограничена. Цене или тарифа према којој за једно
добро можемо да добијемо неко друго добро, у друштву кон-
куренције зависе од броја других ствари којих нашом купови-
ном лишавамо друге чланове друштва. Тако, у ствари, цену не
одређује свесна вол>а било ког појединца. А ако је један начин
да остваримо наше циљеве сувише скуп за нас, слободни смо
да пробамо друге путеве. Препреке на нашем путу не настају
зато што се некоме наши циљеви не свиђају, већ из чињенице
да су иста средства пожељна и на другом месту. У диригованој
економији, тамо где власт надгледа циљеве који се остварују,
сасвим је извесно да би иста та власт користила своје моћи
да неке циљеве потпомогне, а друге да спречи. Не одлучују
наши лични укуси о томе ш та треба да добијемо, већ ставови
неког другог. А пошто би власт имала моћ да осујети било који
напор да се избегне њена контрола, она би контролисала шта
трошимо једнако успешно као када би нам директно говорила
како да трошимо свој доходак.

* * *

Међутим, власт нас неће обликовати или „водити“ само

као потрошаче, чак ни претежно у тој сфери. Она ће се тиме
још виш е користити када је реч о наш ој улози произвођача.
Тешко је одвојити ова два аспекта наших ж ивота; иако је за
већину нас време које проводимо на послу добар део нашег

89
 ПУТУРОПСТВО

укупног живота, иако наш посао углавном одређује и место где

живимо и л>уде са којима живимо, извесна слобода у избору
нашег посла можда је чак и значајнија за нашу срећу него сло-
бода да потрошимо свој доходак у слободно време.
Нема сумње да је истина да би и у најбол>ем од свих све-
това ова слобода била веома ограничена. Само мали број л>уди
има велики избор послова којима може да се бави. Али важно
је да имамо некакав избор, да нисмо апсолутно везани за неки
посао који је за нас неко одабрао или који смо мож да сами
одабрали у прош лости; ако на неком месту постане сасвим
неиздрживо или ако пожелимо нешто другачије, увек постоји
неки пут промене за способне, ж ртва по цену које неко може
да оствари свој цил>. Н иш та не чини одређене услове тако
неподношл>ивим као сазнањ е да нема тог напора који би их
могао променити; многе неиздрживе ситуације постају много
подношл>ивије ако постоји сазнање да се из њих може извући
упорном борбом, чак и ако никада не бисмо имали довољно
духовне снаге да поднесемо нужну жртву.
Овим нећу да кажем да је у том погледу наш свет у нај-
бољем реду или да је тако било у најлибералнија времена, као
и да нема много тога што би могло да се уради да се данас по-
бољшају прилике за избор које људима стоје на располагању.
И овде и другде, држава може да учини доста како би помогла
ширење знања, информација и саму мобилност. Но, поента
је то ш то је облик државне акције који би стварн о помогао
стварање прилика за појединце управо супротан „планирању",
како се оно данас заступа и практикује. Истина је да већина
планера обећава како ће у новом планираном свету слободан
избор занимања бити сачуван или чак проширен. Но, они овде
обећавају више него што су вероватно у стању да испуне. Ако
желе да планирају, они морају контролисати улазак у различите
послове и занимања, податке о надокнади или обоје. У скоро
свим познатим примерима планирања, успостављање таквих
контрола и ограничења било је међу првим предузетим мера-
ма. Није потребно много маш те да се види ш та је остало од
обећаног „слободног избора запослењ а' када таква контрола
почне универзално да се спроводи и изврш ава од стране је-
диног планског ауторитета. „Слобода избора“ била би чисто
фиктивна, више обећање да неће бити дискриминације тамо

90
 Економска контрола и тоталитаризам

где по природи ствари дискриминације мора бити, и где је је-

дина нада то да ће се селекција правити на основу онога што
су по уверењу власти објективни критеријуми.
Н езнатна је разлика ако би се власт која планира огра-
ничила на утврђивањ е услова запослењ а и ако би покушала
да регулише бројеве усклађујући услове. П рописивањ е на-
докнада би једнако ефикасно спречило групе људи да уђу у
многе послове као и ако би те групе биле директно искључене.
Девојка просечног изгледа која жели да постане продавачи-
ца, слабуњави дечко који се намерачио на посао у којем му
његов недостатак не иде у корист, и уопште узев, они очито
мање способни или мање погодни за неки посао - сви они
нису нужно искључени у друштву конкуренције; ако им је до-
вољно стало, они ће често бити у стању да започну каријеру
подношењем финансијске жртве, да би касније напредовали
захваљујући квалитетима који на први поглед нису тако очи-
ти. Али када власт утврди надокнаду за читаву категорију и
када се избор међу кандидатима сачини на основу објекти-
вног теста, тада ће се снага њихове жеље за тај посао веома
мало узети у обзир. О соба чије квалификације нису стан-
дардне или чији темперамент није уобичајен, више неће бити
у стању да склопи посебан аранжман са послодавцем где ће
њене склоности одговарати посебним потребама послодавца;
особа која предност даје флексибилном радном времену или
безбрижном животном ставу са ниским и можда несигурним
дохотком - више неће имати избора. Услови ће, без изузетка,
бити онакви какви су неизбежно у великој организацији - од-
носно, вероватно још гори, јер неће бити могућности да се то
избегне. Више нећемо бити слободни да будемо рационални
и ефикасни само онда и тамо где сматрамо да то има смисла,
већ ћемо сви имати да се прилагодимо стандардима које план-
ска власт м ора да утврди да би себи олакш ала посао. Да би
га било могуће остварити, овај сложен задатак ће изискива-
ти редуковање разлика у људским способностима и тежиће
мањем броју категорија које су међусобно замењ иве, свесно
пренебрегавајући мање личне разлике. Иако би декларисани
циљ планирања био да човек треба да престане да буде пуко
средство, појединац ће, у ствари - пошто је немогуће да се у
план интегришу индивидуални укус и склоности - више него

91
 ПУТ У РОПСТВО

икада постати искл>учиво пуко средство, које власти користе у

служби таквих апстракција као што је „друштвено благостање"
или „заједничко добро".

* * *

Да се у друштву конкуренције већина ствари може добити

када се плати цена - мада често сурово висока - чињеница је
о чијем значају се тешко уопште може спорити. Алтернатива,
међутим, није потпуна слобода избора, већ наредбе и забране
које се морају поштовати и, у крајњој линији, вол>а моћних.
У забуни која доминира о свим овим стварим а значајно
је то што је околност да се све може добити ако се плати цена
постала извор замерки. За свет који протестује против уноше-
ња виших вредности живота у „круг новца" и који сматра да не
би требало да нам буде допуштено да се више вредности жртву-
ју како би се заштитиле наше мање важне потребе, те да би из-
бор требало да се направи у наше име - овај захтев пре може
да се схвати као необичан, па као такав не сведочи о великом
поштовању достојанства појединца. Да ж ивот и здравл>е, ле-
пота и врлина, част и мир душе често могу да се сачувају само
по цену знатних материјалних трошкова, те да је на појединцу
избор, јесте исто тако необориво као и то да сви ми понекад
нисмо спремни за материјалне жртве, неопходне да би се више
вредности заштитиле од разних врста неправди. Узмимо само
један пример: ми бисмо, наравно, могли да сведемо број повре-
да у саобраћајним несрећама моторним возилима на нулу ако
бисмо били спремни да платимо цену за то, ако не другачије,
онда тако што ћемо се опростити од моторних возила. Исто
важи и у хил>адама других случајева кад непрестано ризикујемо
ж ивот и здравл>е, као и многе префињене духовне вредности
- како наше тако и наших ближњих - да бисмо унапредили оно
што у исто време са пуно презира описујемо као материјалну
удобност. То, уосталом, тешко да и може бити друтачије, пошто
се сви наши цил>еви међусобно такмиче за оскудна средства;
и ми се не бисмо могли борити за било шта сем за ове апсолут-
не вредности, под условом да их ништа не сме угрозити.
Не изненађује чињеница да л>уди желе да се ослободе те-
шких одлука које им факта често намећу. Но само мали број

92
 Економска контрола и тоталитаризам

њих жели да буде ослобођен на тај начин што ће други донети

одлуку у њихово име. Људи само желе да одлука не буде нужна.
А сами су често спремни да верују како одлука није стварно
неминовна и да им је наметнуо посебан економски систем у
коме живе. Оно што их озлојеђује јесте зап раво то да неки
економски проблем постоји.
Пусто веровањ е да више нема економских проблема по-
тврђује се код л>уди када неодговорно говоре о „потенцијал-
ном обил>у“ - које би, да је којим случајем чињеница, заиста
значило да не постоји економски проблем који избор чини
неизбежним. Но, иако је ова зам ка служила социјалистичкој
пропаганди под разним именима откако постоји социјализам,
она је још једнако неистинита као што је била и пре сто година,
када је први пут коришћена. Нико од оних који су је користи-
ли није створио функционалан план о томе како производња
може толико да се повећа, да бар у западно) Европи нестане
оно ш то називамо сиромаш тво - да не говоримо о свету као
целини. Ч италац ће схвати ти да је онај ко говори о потен-
цијалном обил>у или неискрен или не зна о чему говори.3 Ова
лажна нада је оно ш то нас пре свега води путем планирања.

3 Како бих оправдао ове тешке речи, навешћу следеће закл>учке Ко-
лина Кларка у Условима економскоГ напретка, једног од познатијих
млађих економских статистичара, човека несумњиво прогресивних
схватања и стриктно научног приступа: „Често понавл>ане фразе
о сиромаштву усред изобил>а, као и проблеми производње који
би већ били речени ако бисмо само схватили проблем расподеле
- изгледа да спадају у најнеистинитије од свих модерних клишеа [...]
Недовол>но коришћење производних капацитета питање је донекле
значајно само у САД, мада је у појединим периодима имало зна-
чаја и у Великој Британији, Немачкој и Француској; но за огромну
већину света оно је само потпитање у светлу једне много значајније
чињенице, а то је да они производе јако мало иако су производ-
ни ресурси потпуно искоришћени. На век обил>а ће се изгледа још
дуго чекати [...] Ако би спречива незапосленост била елиминисана
кроз трговински циклус, ово би значило знатно повећање животног
стандарда популације САД, мада би са становишта остатка света то
значило мали допринос много већем проблему подизања реалног
дохотка већине светске популације до тачке у којој би био налик
на цивилизовани стандард" (Соћп С1агк, СопсИИоп$ о/Есопот1с
Рго§ге$в, 1940, стр. 4-5)

93
 ПУТ У РОПСТВО

Док покрет још профитира на овом погрешном верова-

њу, од тврдњ е да би планска економија производила знатно
више од система конкуренције временом је одустала већина
проучавалаца овог проблема. Чак ће и многи добри економи-
сти социјалистичких гледишта који су проучавали проблем
централног планирања данас бити задоволши ако могу да се
надају да ће се планско друш тво изједначити у ефикасности
са систем ом конкуренције; социјалисти се више не залаж у
за планско друш тво зато ш то је оно супериорно у продук-
тивности, већ зато што омогућује праведнију и уједначенију
расподелу богатства. Ово је, наравно, једини аргумент за пла-
нирање који би био вредан озбиљне дискусије. Није спорно
да морамо планирати читав економски систем ако желимо да
осигурамо расподелу богатства која се слаже са неким унапред
одабраним стандардом, тј. ако ми желимо да свесно одлучимо
ко треба шта да добије. Но и поред свега остаје питање неће
ли цена реализације нечијег идеала правде нужно довести до
више незадоволзства и потлачености него што је то учинила
често нападана слободна игра економских снага.
Озбилзно бисмо себе обмањивали ако бисмо утеху за на-
ведена страховања тражили у ставу да би увођење централног
планирања углавном значило повратак - после кратког раз-
добља слободне економије - ка везам а и регулативи који су
управљали економском активношћу кроз већину претходних
векова, и стога ограничења личне слободе не би била већа него
пре епохе 1а188ег-/шге-г. О во је опасна илузија. Чак и током
периода европске историје када је увођење строгог поретка
у економски живот било најизраженије, оно за резултат није
имало ништа више него стварањ е општег и полутрајног ок-
вира правила унутар кога је појединац сачувао широку сферу
слободе. Апарат контроле, који је у то време био доступан, био
би адекватан само за наметањ е врло уопштених праваца ра-
звоја. Чак и тамо где је била најпотпунија, контрола је захватала
само оне личне активности кроз које је појединац учествовао у
друштвеној подели рада. У много широј сфери, у којој је живео
од сопствених производа, појединац је био слободан да делује
по сопственом избору.
Данас је ситуација сасвим другачија. Током либералне ере
прогресивна подела рада створила је ситуацију где је готово

| 94
 Економска контрола и тоталитаризам

свака од наших активности део друштвеног процеса. О во је

развитак који се не може поништити, јер смо само захваљујући
њему у стању да одржимо много бројније становниш тво на
нивоу данашњих стандарда. Замена конкуренције централним
планирањем изискивала би централно управљање много већег
дела наших живота него што је икада пре тога и покушано. То
се не би могло зауставити на ономе што сматрамо нашим еко-
номским активностима, зато што данас скоро у сваком делу
ж ивота зависим о од економске активности других.4 С траст
за „колективним задовољ авањ ем наших потреба" којим су
наши социјалисти тако добро припремили пут у тоталитари-
зам - који жели да наша задовољ ства и наше муке организује
прописивањ ем правог тренутка и облика за њих - све је то
делимично имало да буде средство политичког образовањ а.
Али је то и резултат хитних захтева планирања - да нас лише
избора, да нам се додели оно што најбоље одговара плану, и то
у време које је план одредио.
Често се каже да је политичка слобода бесмислена без
економске слободе. О во је истинито, али у смислу скоро су-
протном од смисла исте ове изреке коју користе наши пла-
нери. Економска слобода, предуслов сваке друге слободе, не
може бити слобода од економске бриге коју нам социјалисти
обећавају, а која се може стећи само ослобађањем појединца
од нужности и од слободе избора; то мора да буде слобода
наше економске активности која са правом на избор неизбеж-
но носи ризик и одговорност за то право.

4 Није случајност што је у тоталитарним земл>ама, свеједно је реч

о Русији, Немачкој или Италији, питање како да се организује до-
колица постало питање планирања. Немци су за овај проблем чак
измислили застрашујуће и контрадикторно име Рге1геИ§езШ1Шп§
(у дословном преводу: обликовање коришћења слободног времена
л>уди), као да је још увек реч о „слободном времену" онда када оно
треба да се проведе на начин који је власт прописала.

95
 8

Ко коме

Најбоља прилика која се икада пружила

човечанству одбачена је зато што
је страст за једнакошћу учинила
ништавном наду за слободом.
Лорд Ектон

Значајно је да је један од најчешћих приговора конкурен-

цији то да је „слепа". Није неважно да се сетимо како је за старе
цивилизације слепоћа била један од атрибута њиховог божан-
ства правде. Премда конкуренција и правда могу имати мало
других заједничких ствари, препорука је како за конкуренцију
тако и за правду да се не обазиру на одређене особе. То што је
немогуће да се предскаже ко ће бити срећници, а кога ће по-
годити невоља, то да се награде и казне не деле према нечијим
схватањима о томе ш та су квалитети и недостаци различитих
људи него да зависе од способности и среће тих људи, једнако
је важ но као ш то приликом састављ ањ а законских правила
нисмо у стању да предвидимо која конкретна особа ће њихо-
вом применом профитирати, а која изгубити. И то је не мање
истина, јер су у конкуренцији случај и добра срећа често једна-
ко важни као и вештина и предвиђање у одређивању судбине
различитих људи.
И збор који је пред нама није избор између једног систе-
ма у коме ће свако добити оно што заслужује према неком уни-
верзалном стандарду права, и система где су удели појединца
делимично одређени случајем, срећом и несрећом, него из-
међу система где се вољом мањине одлучује ко ће ш та добити
и система где то, у најмању руку, делимично зависи од спо-
собности и предузетниш тва људи који су у питању, а делом

96
 Ко коме

и од непредвидивих околности. О во није неважно зато што

у систему слободног предузетниш тва прилике нису једнаке,
пош то је један такав систем нужно заснован на приватном
власништву и (можда не са истом нужношћу) на наслеђивању,
са разликама у приликама које оно ствара. Постоје, наравно,
добри разлози за смањивање ове неједнакости прилика у оној
мери у којој то допуштају суштинске разлике и у мери у којој
је могуће да се тако поступи без униш тавањ а безличног ка-
рактера процеса који сваком е омогућује да искористи своју
прилику, и према коме ничије гледиште о томе ш та је исправ-
но и пожел>но не може да надвлада слично гледиште других.
То да су прилике које има сиромаш ан појединац у кон-
курентском друш тву много ограниченије од оних које има
богати појединац, не умањује истинитост чињенице да је у
таквом друштву сиромашни појединац много слободнији од
особе која располаже много већом материјалном удобношћу
у другом типу друш тва. Премда је у условима конкуренције
много мањ а вероватноћа да ће човек који започиње као си-
ром аш ан достићи велико бо гатство него појединац који је
наследио власништво, не само да је могуће да се сиромашан
обогати него је конкурентски систем једини где то зависи само
од њега, а не вол>е моћних, и једини систем где нико не може
спречити појединца да покуша да постигне тај резултат. Са-
мо због тога што смо заборавили ш та значи неслобода, често
превиђамо очиту чињеницу да у сваком стварном смислу је-
дан лоше плаћени необучени радник у овој земл>и има више
слободе да обликује свој ж ивот него многи мали предузет-
ници у Немачкој или неки много бол>е плаћени инжењер или
руководилац у Русији. Свеједно да ли је реч о промени посла
или места где живи, о исповедању одређених гледишта или о
провођењу слободног времена на одређени начин, иако цена
коју често има да плати за своје склоности мож е бити врло
висока, а за неке изгледа сувише висока, не постоје апсолутне
сметње, нема опасности по телесну сигурност и слободу, које
га ограничавају голом силом да следи задатак и окружење које
му је неко надређен наменио.
Истина је да би идеал правде највећег броја социјалиста
био задовол>ен ако би се укинуо доходак од власништва и ако
би разлике међу зарађеним дохоцима различитих л>уди остале

97
 ПУТ У РОПСТВО

онакве какве су данас.1 О вај свет заборављ а да ако се цело-

купно власништво над средствима за производњу пренесе на
државу, држава је у положају да се њеним деловањем одређују
сви други дохоци. М оћ која се на тај начин даје држави и за-
хтев да држава треба да је користи да би „планирала" не значи
ништа друго него да држава користи ту моћ са пуном свешћу
о свим овим ефектима.
П огреш но је веровати да моћ која је на тај начин пре-
нета на државу углавном преносе други појединци. То је моћ
која је изнова створена, а коју у друштву конкуренције нико
не поседује. С ве док је власниш тво подел>ено међу многим
власницима, нико од њих, када поступа независно од других,
нема искључиву моћ да одреди доходак и положај појединих
људи - и нико није повезан са било којим власником својине
изузев чињеницом да може да понуди бол>е услове него други.
Н аш а генерација је заборавила да је систем приватног
власниш тва најзначајнија гаранција слободе, и то не само за
оне који поседују власништво него скоро једнако и за оне који га
не поседују. Само због тога што је контрола над средствима за
производњу подељена међу многим људима који поступају не-
зависно једни од других, само зато нико нема потпуну моћ над
нама, те ми као појединци можемо да одлучимо шта даље да чи-
нимо у свом животу. Ако би се сва производна средства пренела
у једне руке, било да су то номинално руке „друштва" као целине

1 Могуће је да ми по навици прецењујемо степен у којем је неједна-

кост дохотка узрокована углавном приходом од власништва, па
услед тога прецењујемо и степен у којем би веће неједнакости биле
укинуте тиме што би се укинуо доходак од власништва. Оно мало
информација које имамо о расподели дохотка у Совјетској Русији
не сугеришу да су тамо неједнакости мање него у капиталистичком
друштву. Макс Истмен даје неке информације из званичних руских
извора који сугеришу да је разлика између најнижих и највиших
надница које се исплаћују у Русији истог реда величина (око 50
према 1) као и у Сједињеним Државама (Мах ЕазГтап, Тке ЕпА о/
ЗоааИвт т Кивз1а, 1937, стр. 30-34); Лав Троцки је процењивао за
1939, према једном чланку који наводи Џејмс Барнам да „највише
11-12 процената совјетске популације сада добија приближно 50
процената националног дохотка. Ова диференцијација је оштрија
него у Сједињеним Државама, где 10 посто најбогатијих добија при-
ближно 35 процената националног дохотка".

98
 Ко коме

или диктатора - било ко да има контролу над средствима, има

потпуну моћ и над нама. Ко може озбиљно да сумња да ће неки
члан мале расне или религиозне мањине бити слободнији без
власништва, под условом да други чланови његове заједнице
имају власништво и стога могу да га запосле, него што би био
ако би приватно власништво било укинуто и ако би он постао
власник номиналне деонице у комуналном власништву. Или да
је моћ коју вишеструки милионер - који ми може бити сусед
или послодавац - има нада мном много мања него она коју има
најмањи функционер који располаже присилном моћи државе
и од чије искључиве воље зависи да ли ми је и како дозвољено
да живим и радим? И ко жели да оспори да је свет у коме су
богати уједно и моћни још увек бољи свет од онога у коме само
они који су већ моћни могу да стекну богатство?
Тужно је, али у исто време охрабрује када познати стари
комуниста као што је Макс Истман поново, у недавном чланку,
открије ову истину:

Сада ми изгледа очито мада сам, морам да кажем, био

веома спор у извођењу овог закључка - да је установа при-
ватног власништва једна од главних ствари која је човеку
дала ону ограничену количину слободе и једнакости за
коју се Маркс надао да ће је учинити бескрајном укидањем
те установе. Чудно је да је Маркс био први који је ово
уочио. Он је неко ко нас је обавестио, осврћући се на про-
шлост, да је еволуција приватног капитализма са слобод-
ним тржиштем била предуслов за еволуцију свих наших
демократских слобода. Никада му није пало на памет, за-
гледајући се у будућност, да ако је то тако, ове друге сло-
боде могу да нестану укидањем слободног тржишта.2

* * *

У одговору на таква схватањ а понекад се каже да не по-

стоји разлог заш то планер треба да одређује дохотке поједи-
наца. Друштвене и политичке тешкоће које се подразумевају
при одлучивању о учешћу различитих људи у националном

2 М. Еа51тап, у: ТИе Кеас1ег‘$ П1§е$1, Ји1у 1941, стр. 39.

99
 ПУТ У РОПСТВО

дохотку тако су очите да ће чак и најокорелији планер оклева-

ти пре него ш то таквим задатком задужи неку власт. Верова-
тно би свако ко схвата ш та то подразумева радије ограничио
планирање на производњу, да га користи само да осигура „ра-
ционалну организацију индустрије", а да при томе расподелу
доходака ш то је могуће виш е препусти безличним си лам а.3
Премда је немогуће управл»ати индустријом без поседовањ а
одређеног утицаја на расподелу, и премда ниједан планер неће
пожелети да расподелу искључиво препусти силама тржишта,
сви они би вероватно више волели да се ограниче на обезбеђи-
вањ е услова да се ова расподела слаже са извесним опш тим
правилима једнакости и правичности (/ш т е зз), да се избегну
екстремне неједнакости, да однос међу наградама виших класа
буде праведан (јиз1), а да при томе не преузму одговорност за
положај одређених људи унутар њихове класе или за градације
и разликовањ а између мањих група и појединаца.
Већ смо видели да је услед уске међузависности свих еко-
номских појава тешко зауставити планирање тамо где ми же-
лимо и да ће, када слободно функционисање трж иш та буде
спречено у одређеном степену, планер бити принуђен да про-
шири своју контролу док она не постане свеобухватна. О ва
економска размишљања, која објаш њ авају заш то је немогуће
зауставити намерну контролу тамо где бисмо хтели, оснаже-
на су извесним друштвеним и политичким тенденцијама, чија
снага се осећа све више како се планирање шири.
Када једном постане извесно и општепризнато да положај
појединца не одређују безличне силе и да га не одређује конку-
рентски напор многих појединаца, него да га одређује намерна
одлука власти, нужно се мења став људи према властитом по-
ложају у друштвеном поретку. Увек ће бити неједнакости које
ће изгледати неправедне онима које погађају, разочарања која
изгледају незаслужено и удараца несрећне судбине за коју они
који су њоме погођени мисле да је незаслужена. Али када се
ове ствари догађају у друштву које се свесно усмерава, начин
на који ће људи реаговати биће врло различит од оног како
реагују када те ствари нису ничији свестан избор. Неједнакост
је, без сумње, често урођена и много мање погађа достојанство

3 Мисли се на безличне силе тржишта. Прев.

100
 Ко коме

особе ако је одређују безличне силе него ако је ствар плана.

У друш тву конкуренције нема ом аловаж авањ а особе, нема
повреде њеног д осто јан ства ако фирм а каже да виш е нема
потребе за њеним услугама или да јој не може понудити бол>и
посао. Истина је да у периодима продужене масовне незапо-
слености ефекат на многе може бити врло сличан. Али постоје
други, бол>и методи да се предупреди тај бич судбине него што
је централно управл>ање. Незапосленост или губитак дохотка,
који ће увек погађати неке л>уде у било ком друштву, сигурно
су мање деградирајући ако су резултат лоше среће него ако их
је неки ауторитет намерно наметнуо. М а како да је горко неко
искуство, оно би било много горе у неком планском друштву.
Тамо ће појединци одлучивати не о томе да ли је нека особа
потребна за одређени посао, него да ли се она може искори-
стити за било шта, и колико је корисна. Положај у животу не
одређује сам појединац, већ неко други.
Док ће се л>уди покорити патњи ко)а може да погоди било
кога, они се неће тако лако покорити патњи која је резултат
одлуке неког ауторитета. Лоше је бити само зубац на зупчани-
ку безличне машине; али несумњиво је горе ако не можемо да
престанемо то да будемо ако смо приковани за наше место и
за претпоставл>ене које је неко други одабрао за нас. Незадо-
вол>ство свакога властитом судбином неизбежно ће порасти
ако постоји свест да је то резултат намерне л>удске одлуке.
Када се влада једном упусти у планирање у сврху правде,
она виш е не може одбити одговорност за било чију судбину
или положај. У планском друштву сви ћемо знати да не стојимо
бол>е или горе од других због околности које нико не контро-
лише и које је немогуће предвидети са извесношћу, него зато
што неки ауторитет тако жели. И сви наши напори усмерени
ка побол>шању нашег положаја имаће за цил> не да предвиде
догађаје и припреме нас што је више могуће за околности над
којима нико нема контролу, него за утицај, у нашу корист, на
ауторитет који има сву ту моћ.
Ноћна м ора за енглеске политичке мислиоце деветна-
естог века, држава у којој „не постоји други пут ка богатству и ча-
сти сем оног који иде преко владе“4 касније ће бити остварена

Ово су речи младог Дизраелија.

101
 ПУТ У РОПСТВО

с темељнош ћу коју нико није зам иш љ ао - иако је довољ но

позн ата у неким зем љ ам а које су у међувремену прешле на
тоталитаризам.

* * *

Чим држава на себе преузме задатак планирања читавог

економског живота, проблем правног положаја различитих поје-
динаца и група неизбежно мора да постане централни политички
проблем. Пошто ће државна моћ присиле једина одлучивати о
томе ко ће шта добити, једина моћ коју је вредно имати биће
учешће у овој управљачкој моћи. Неће бити економских или
друштвених питања која не би била политичка питања у смислу
да ће њихово решавање искључиво зависити од тога ко управља
са моћи присиле и чија ће гледишта превладати увек и свуда.
Верујем да је сам Лењин био тај који је у Русији увео чувену
фразу „ко, коме?“ - ону фразу од две речи у којој су људи током
раних година совјетске власти сажималиуниверзални проблем
социјалистичког друштва.5 Ко коме планира, ко киме управља
и доминира, ко другим људима прописује место у ж ивоту и
коме други прописују његов део? О во су неизбежно постала
централна питања о којима може да одлучи једино највиша моћ.
Недавно је један амерички студент политике проширио
Лењинову фразу рекавши да је проблем свих влада „ко, када и
како добија нешто“. У извесном смислу ово није неистинито.
Свакако је тачно да свака влада има утицаја на релативни поло-
жај различитих људи, као и да у оквиру било ког система нема
аспекта наших живота на који не би утицала активност владе.
Чим влада учини било шта, њен поступак ће увек имати неки
утицај на то „ко, када и како нешто добија".
Међутим, нужно је направити две фундаменталне разли-
ке. Прво, посебне мере се могу предузети а да се не зна како ће
оне погодити одређене појединце и без циљања на такве ефек-
те. О овом е је већ било речи. Друго, од ширине активности
владе зависи да ли све што нека особа добија у било које време
зависи од владе или је њен утицај ограничен на то да ли ће неки

5 Уп. Ма1со1т М觧епс1де, Шп(ег т Мохсош, 1934; АПћиг РеИег, Тке

ЕхрептеМ о/Воикеушт, 1930.

102
 Ко коме

људи добити неке ствари на неки начин и у неко време. У томе

је основна разлика између слободног и тоталитарног система.
Контраст либералног и потпуно планираног система на
карактеристичан начин илуструју заједничке жалбе нациста
и социјалиста у вези са „вештачком одвојеношћу економије и
политике", као и подједнако заједнички захтев за доминацијом
политике над економијом. Ове фразе по претпоставци не зна-
че само да је економским силама сада допуштено да раде за
циљеве који нису део владине политике, него да економска моћ
може да се користи независно од правца који истиче влада, као
и за циљеве које влада не одобрава. Алтернатива томе није да
постоји само једна моћ, него да та једина моћ - владајућа група
- треба да има контролу над свим људским циљевима и, посебно,
да има потпуну моћ над положајем сваког појединца у друштву.

* * *

Извесно је да ће влада која предузима директну економ-

ску активност користити своју моћ да оствари нечији идеал
дистрибутивне правде. Али како мож е и како ће она кори-
стити ту моћ? Којим начелима ће се она руководити и којим
треба да се руководи? Постоји ли коначан одговор на безброј-
на питања релативних заслуга, а који ће се свесним напором
решити? Постоји ли нека скала вредности за коју се од разум-
них људи може очекивати да се о њој сложе, која би оправдала
нови хијерархијски поредак друштва и за коју је вероватно да
би задовољила захтеве за правдом?
П остоји сам о опш те начело, једноставно правило које
би, наравно, дало неки коначан одговор на сва ова питања:
једнакост, потпуна и апсолутна једнакост свих појединаца у
погледу свих оних ствари које су предмет људске контроле.
Ако се једнакост генерално сматра пожељном (сасвим незави-
сно од питања да ли се то може остварити, т). да ли ће обезбе-
дити адекватне подстицаје за активност), то би нејасној идеји
дистрибутивне правде дало јасно значење и представљало би
сигурну смерницу за планера. Но, ништа није даље од истине
него то да људи виде као пожељну механичку једнакост ове вр-
сте. Ниједан социјалистички покрет који се залагао за потпу-
ну једнакост никада није добио значајну подршку. Оно ш то је

103
 ПУТ У РОПСТВО

социјализам обећавао није била апсолутно једнака расподела,

већ праведнија расподела, са више једнакости. Једини цил> ка
коме се озбил>но стреми није једнакост у апсолутном смислу,
него „већа једнакост".
Иако ове две идеје звуче веома слично, оне су потпуно ра-
зличите, бар што се тиче проблема који нас овде занима. Иако
би апсолутна једнакост јасно одређивала задатак планера, же-
л>а за већом једнакошћу је углавном негативна и не представл>а
више него израз незадовол>ства тренутним стањем ствари; до-
кле год нисмо спремни да кажемо како је пожељан сваки корак
у правцу потпуне једнакости, тешко да ће бити одговора на би-
ло које питање о коме планер треба да одлучи.
О во није игра речима. То је круцијално питање које сли-
чности терм ина који се користе мож е да прикрије. Док би
слагање о потпуној једнакости одговорило на све проблеме
заслуга на које планер мора да одговори, дотле формула ме-
тода веће једнакости практично не одговара ни на један. Већа
једнакост није много прецизнија него што су то фразе „зајед-
ничко добро“ или „друштвено благостање". Она нас не осло-
бађа неизбеж ности одлучивања у сваком посебном случају
између заслуга одређених појединаца или група, и не помаже
нам при одлучивању. Она нам каже само то да од богатих уз-
мемо ш то више можемо. Али када дође до расподеле плена,
проблем је исти као и да формула о „већој једнакости" никада
није постојала.

* * *

М ногим људима је тешко да признају да ми не поседује-

мо моралне стандарде који би нам омогућили да решимо ова
питања - ако већ не савршено, онда у најмању руку на шире
задовољ ство него ш то је то чинио систем конкуренције. Зар
сви немамо некакво схватањ е о томе ш та је „пош тена цена“
или „правична надница"? Зар не мож емо да се ослонимо на
снажно осећање правичности које људи имају? Па чак и ако се
сада не можемо сасвим сложити о томе ш та је праведно или
поштено у неком посебном случају, неће ли се популарне идеје
ускоро консолидовати у много одређеније стандарде, ако би се
људима дала прилика да виде остварењ е својих идеала?

104
 Ко коме

Нажалост, мало је основа за такве наде. Стандарди које

имамо изведени су из режима конкуренције који познајемо и
они би нужно брзо ишчезли ако би нестала конкуренција. Оно
што подразумевамо под праведном ценом и поштеном надни-
цом јесу или уобичајена цена и надница, тј. оно што л>уди оче-
кују на основу искуства из прошлости, или цена и надница који
би постојали када не би било монополистичке експлоатације.
Једини значајан изузетак од овога је захтев радника за „пуним
производом њиховог рада“, на који се толико позива соција-
листичка доктрина. Но, данас има мало социјалиста који верују
да би у социјалистичком друштву производ сваке привредне
гране требало сасвим да се подели радницима те гране; јер то
би значило да би радници у гранама које користе велики капи-
тал имали много виши доходак од радника у оним гранама које
користе мало капитала, а што би већина социјалиста сматрала
врло неправедним. Данас постоји велика сагласност о томе да
је овај посебни захтев био заснован на погрешном тумачењу
чињеница. А када је једном захтев радника за читавим „ње-
говим" производом одбачен као неоснован, и пошто се читав
повраћај од капитала мора поделити међу многим радницима,
проблем расподеле поставл>а исто основно питање.
Шта је „праведна цена“ неке робе или „правична" надокна-
да за одређену услугу, могло би да се објективно одреди ако би
потребне количине биле независно утврђене. Ако би оне биле
дате независно од расхода, планер би могао да покуша да про-
нађе која цена или надница је нужна да би се произвела таква
понуда. Но планер мора да одлучи и о том е колико од сваке
врсте робе треба да се произведе, и да при томе одреди ш та ће
бити праведна цена или правична надница. Ако планер одлучи
да је потребно мање архитеката или произвођача сатова и да
потребу могу задоволшти они који су спремни да остану у тр-
говини уз нижу надокнаду, „правична" надница ће бити нижа.
Одлучујући о релативном значају различитих цил>ева планер
такође одлучује о релативној важности различитих група и осо-
ба. Пошто се претпоставља да планер људе не третира само као
средства, он мора узети у обзир ове ефекте и свесно уравноте-
жити значај различитих циљева према ефектима своје одлуке.
То, међутим, значи да ће планер неизбежно вршити директну
контролу над условима под којима живе различити људи.

105
 ПУТУ РОПСТВО

Ово се односи како на релативни положај појединаца та-

ко и на релативни положај различитих група занимања. Уоп-
штено говорећи, склони смо да о дохоцима унутар дате врсте
посла или професије мислимо као о мање-више униформним.
Али разлике међу дохоцима, и то не само дохоцима најуспеш-
нијег или најнеуспешнијег лекара или архитекте, писца или
филмског глумца, боксера или џокеја, него чак и виш е или
мање успешног инсталатера или узгајивача воћа и поврћа,
бакалина или кројача, једнако су велике као и оне између вла-
сничких и невласничких класа. Иако би, без сумње, било не-
ког покушаја стандардизације стварањем категорија, нужност
дискриминације међу појединцима остала би иста, незави-
сно од тога да ли би то било изведено утврђивањ ем њихових
појединачних доходака или тако ш то би се распоредили у
одређене категорије.
Не морамо дуже да се задржавамо на вероватноћи да се
људи у слободном друштву подвргну таквој контроли - или о
томе да они остану слободни, ако би јој били подвргнути. Оно
ш то је о томе писао Џон Стјуарт М ил пре скоро сто година,
тачно је једнако данас колико и онда:

Попут начела једнакости, неко фиксно начело може да се

прихвати и прећутно, слично као и прилика или спољна
нужност; међутим, заиста није могуће да шачица људи све
доведе у равнотежу, дајући према сопственом нахођењу
једноме више а другоме мање, осим ако је реч о особама
за које се верује да су више од људи, а чија дела оснажује
натприродни страх.6

* * #

Ове тешкоће не морају да воде у отворене сукобе све док

социјализам остаје само тежња неке ограничене и релативно
хомогене групе. Оне испливавају на површину само када се
крене у примену социјалистичке политике уз подршку многих
различитих група, које заједно чине већину. Тада је горуће пи-
тање који од различитих група идеала треба наметнути свима,

6 Јоћп 5ШаП МШ, Ргтар1е5 о/Ро1Шса1 Есопоту, књ. I, гл. II, параграф 4.

106
 Ко коме

тиме што ће им служити сви ресурси те земл>е. Успешно пла-

нирање изискује заједничко виђење суштинских вредности и
зато се ограничење наше слободе у материјалној сфери врло
директно дотиче наше духовне слободе.
Социјалисти, култивисани родитељи који су произвели
варварско потомство, традиционално се надају да ће овај про-
блем решити помоћу образовања. Али шта образовање значи у
том погледу? Свакако смо научили да знање не може да ствара
нове моралне вредности, да ниједна мера учености неће на-
вести л>уде да деле иста схватања о моралним питањима, која
поставл>а свако свесно устројавање друштвених односа. Раци-
онално убеђење није оно што је потребно да се оправда одређе-
ни план, него прихватањ е одређеног креда. Социјалисти су,
наравно, посвуда били први који су признавали да би задатак
који себи поставл>ају изискивао опште прихватање заједничког
\^е1{атскаиип§-а,7 одређеног скупа вредности. Ови напори да
се произведе масовни покрет који подржава тако једнозначан
поглед на свет омогућили су социјалистима да створе већину
инструмената индоктринације, које су нацисти и фашисти тако
успешно искористили.
У Немачкој и у Италији нацисти и фашисти нису имали
много тога да измишл>ају. М анире нових политичких покре-
та који су прожели све аспекте ж ивота у тим двема земл>ама
већ су увели социјалисти. Социјалисти су први увели идеју
политичке странке која обухвата све активности појединца од
колевке па до гроба, која захтева да води његова схватањ а о
свему, и која ужива да све проблеме представљ а као питања
партијског \Ре11атскаиип§-а. Један аустријски социјалистички
писац, говорећи о социјалистичком покрету у својој земл>и, са
поносом извеш тава да је у питању „карактеристично својство
које је створило посебне организације за свако пол>е активности
радника и службеника".8 Иако су аустријски социјалисти у том
погледу можда отишли дал>е него други, ситуација ни другде
није била посебно другачија. Социјалисти а не фаш исти су
они који су почели да окупљају децу најмлађег узраста у поли-
тичке организације, како би се побринули да одрасту у добре

7 Немачки израз, значи „поглед на свет". Прев,

8 Сеог§ уоп ХХ^езег, Е т 51аа{8Иг{>1, Ое&1егге1ск 1934-1938, 1938, стр. 41.

107
 ПУТ У РОПСТВО

пролетере. Социјалисти а не фашисти су први дошли на поми-

сао да организују спортове и утакмице, фудбалске утакмице и
излете, у оквиру партијских клубова где чланови не би били за-
ражени другим гледиштима. Социјалисти су први инсистирали
да партијски чланови начином поздравл>ања и облицима осло-
вљавања треба да се разликују од других људи. Они су били ти
који су организацијом својих „ћелија" и средстава за стални над-
зор над приватним животом створили прототип тоталитарне
партије. Балила и Хитлерјутенд, Дополаворо и Крафт дурх Фро-
јде, политичке униформе и војне партијске формације, само су
мало више од имитација старијих социјалистичких установа.9

Докле год је социјалистички покрет у некој земљи уско

повезан са интересима посебне групе, а то су углавном квали-
фикованији индустријски радници, релативно је једноставан
проблем стварањ а заједничког гледишта о пожељном статусу
различитих чланова друштва. Тај покрет се бави статусом једне,
посебне групе и његов циљ је да поправи статус те групе у од-
носу на друге. Међутим, карактер проблема се мења, ш то на
курсу прогресивног кретања ка социјализму свакоме постаје
све евидентније, утолико што држава својим принудним апа-
ратом одређује доходак и општи положај појединца; он може
да одржи или поправи свој положај само као члан неке органи-
зоване групе која је у стању да у његовом интересу утиче или
да контролише државну машинерију. У борби за примат међу
различитим групама за притисак која настаје на овом степе-
ну, ни на који начин није нужно да превладају интереси најси-
ромашнијих и најбројнијих група. Нити је нужно предност за
старије социјалистичке партије - оне партије које су отворено
представљале интересе посебне групе - то што су биле прве
на том пољу и што су обликовале своју идеологију тако да буде
пријемчива за мануелне раднике у индустрији. Њихов стварни
успех и њихово инсистирање на прихватању читавог креда били
су само одскочна даска за стварањ е противпокрета, али не^од

9 Политички „књижевни клубови" у Енглеској нису безначајна па-

ралела.

108
 ПУТ У РОПСТВО

пролетере. Социјалисти а не фашисти су први дошли на поми-

сао да организују спортове и утакмице, фудбалске утакмице и
излете, у оквиру партијских клубова где чланови не би били за-
ражени другим гледиштима. Социјалисти су први инсистирали
да партијски чланови начином поздравл>ања и облицима осло-
вл>авања треба да се разликују од других л>уди. Они су били ти
који су организацијом својих „ћелија" и средстава за стални над-
зор над приватним животом створили прототип тоталитарне
партије. Балила и Хитлерјугенд, Дополаворо и Крафт дурх Фро-
јде, политичке униформе и војне партијске формације, само су
мало више од имитација старијих социјалистичких установа.9

* ##

Докле год је социјалистички покрет у некој земл>и уско

повезан са интересима посебне групе, а то су углавном квали-
фикованији индустријски радници, релативно је једноставан
проблем стварањ а заједничког гледишта о пожел>ном статусу
различитих чланова друштва. Тај покрет се бави статусом једне,
посебне групе и његов цил> је да поправи статус те групе у од-
носу на друге. Међутим, карактер проблема се мења, што на
курсу прогресивног кретања ка социјализму свакоме постаје
све евидентније, утолико што држава својим принудним апа-
ратом одређује доходак и општи положај појединца; он може
да одржи или поправи свој положај само као члан неке органи-
зоване групе која је у стању да у његовом интересу утиче или
да контролише државну машинерију. У борби за примат међу
различитим групама за притисак која настаје на овом степе-
ну, ни на који начин није нужно да превладају интереси најси-
ромашнијих и најбројнијих група. Нити је нужно предност за
старије социјалистичке партије - оне партије које су отворено
представљале интересе посебне групе - то ш то су биле прве
на том пол>у и што су обликовале своју идеологију тако да буде
пријемчива за мануелне раднике у индустрији. Њихов стварни
успех и њихово инсистирање на прихватању читавог креда били
су само одскочна даска за стварање противпокрета, али не од

9 Политички „књижевни клубови" у Енглеској нису безначајна па-

ралела.

108
 Ко коме

стране капиталиста, него од стране врло бројних класа које су

подједнако биле лишене власништва, а сматрале су да је њихов
положај утрожен напретком елите индустријских радника.
Социјалистичке теорије и социјалистичка тактика, чак
и там о где њима није доминирала марксистичка догма, сву-
где су биле засноване на идеји поделе друштва у две класе са
заједничким, али међусобно сукобљеним интересима: капи-
талиста и индустријских радника. Социјализам је рачунао на
брзи нестанак старе средње класе, али је потпуно изгубио из
вида успон нове средње класе - безбројне армије службеника
и дактилографа, административних радника и учитеља, трго-
ваца и нижих званичника, као и нижих слојева разних профе-
сија. Неко време ове класе су често давале многе од лидера у
радничком покрету. Али како је постајало јасније да положај
ових класа све више угрожава положај индустријских радника,
идеали радника су изгубили много од своје привлачности за
друге. Иако су сви они били социјалисти у том смислу ш то
нису волели капиталистички систем и ш то су желели свесну
расподелу богатства према властитој идеји правде, ове идеје
су се показале другачије у односу на оне које је отеловљивала
пракса старијих социјалистичких партија.
Средства која су успешно употребљавале старије соција-
листичке партије да би осигурале подршку одређене профе-
сије - побољшање њеног релативног положаја - више уопште
нису могла да обезбеде подршку свих. Неизбежно се појављују
ривалски и социјалистички покрети који траже подршку оних
чији је релативни положај угрожен. Има истине у тврдњи која
се често чује, да су фаш изам и националсоцијализам својевр-
стан социјализам средње класе - само ш то присталице ових
нових покрета у И талији и Немачкој више економски нису
биле средња класа. То је у великој мери био револт нове класе
са мање привилегија против радничке аристократије, револт
који је створио покрет индустријских радника. Несумњиво је
да ниједан економски фактор није више допринео овим покре-
тима него зави ст неуспешног човека у разним професијама,
од инжењера са универзитетском дипломом или адвоката до
„пролетаријата белих оковратника", завист према машиновођи
или композитору и другим члановима најјачих синдиката, чији
је доходак био многоструко виши. Такође не може бити сумње

109
 ПУТ У РОПСТВО

да је ш то се новчаног дохотка тиче обичан члан и функцио-

нер нацистичког покрета у раним годинама тога покрета био
сиромашнији од просечног синдикалисте или члана старије
социјалистичке странке - што је околност која је само доби-
ла на тежини чињеницом да су националсоцијалисти имали и
своје бол>е дане и да су често још живели у средини која је била
резултат прошлих времена. И зраз уобичајен у Италији у време
успона фашизма, „класна борба а гекоигз", веома добро истиче
један значајан аспект тога покрета. Сукоб између фашиста или
националсоцијалиста и старијих социјалистичких странака
треба у ширем смислу посматрати као облик неизбежног суко-
ба међу ривалским социјалистичким сектама. Међу њима није
било разлике у погледу тога да ли они треба да представљају
вољу државе, која свакој особи треба да укаже на њено право
м есто у друштву. Али било је, као ш то ће увек и бити, мно-
го значајних разлика о томе ш та је право место за различите
класе и групе.

***

Стари социјалистички лидери, који су своје странке увек

посматрали као ударну песницу у будућем опш тем покрету
прем а социјализму, имали су теш коћа да схвате како ће се
ресантим ан великих старих класа окренути против њих са
сваким проширењем социјалистичких метода. Али како старе
социјалистичке странке или организовани рад у појединим
привредним гранама нису наилазили на посебне теш коће у
постизању сагласности за заједничку акцију са запосленима у
посебним привредним гранама, по страни су биле остављене
врло велике класе. О нима који су остављ ени по страни из-
гледало је да просперитетнији делови радничког покрета пре
припадају експлоататорској него експлоатисаној класи, ш то
није било без извесног оправдањ а.10

10 Дванаест година је прошдо откада је један од водећих европских

социјалистичких интелектуалаца, Хендрик де Ман (који се касније
конзистентно развијао и помирио са нацистима), приметио „да се
први пут од почетка социјализма, антикапиталистички ресанти-
мани окрећу против социјалистичког покрета" (Неп<1пк с!е Мап,
Б ои аИ втт ипс1 МаИопа1-Га&г 'и т т , 1931, стр. 6).

110
 Ко коме

Ресантиман ниже средње класе, из које су фаш изам и на-

ционалсоцијализам регрутовали тако велики део својих при-
сталица, био је појачан чињеницом да су њихово образовањ е
и обука умногоме допринели да они претендују на управл>ачке
положаје и да су се см атрали овлаш ћеним да буду чланови
управл>ачке класе. П ош то млађа генерација није презирала
правл>ење профита који је подстицало социјалистичко учење,
али је презриво одбијала независне положаје који су подразу-
мевали ризик и гомилала се у све већем броју на плаћеним
пословима који су обећавали сигурност, тражила је место које
обезбеђује доходак и моћ, на који је сматрала да претходном
обуком има право. П ошто су млађи веровали у организова-
но друш тво, то су очекивали м есто другачије од онога које
би друш тво којим владају радници могло да понуди. Они су
били сасвим спремни да преузму методе старијег социјализма,
али су нам еравали да их упосле у служби друге класе. Овај
покрет је био у стању да привуче све оне ко)и, иако се слажу са
потребом државне контроле над економском активношћу, не
прихватају цил>еве за које је своју политичку снагу користила
аристократија индустријских радника.
Нови социјалистички покрет отпочео је са неколико так-
тичких предности. Раднички социјализам је израстао у демо-
кратском и либералном свету, прилагођавајући му своју так-
тику и преузимајући многе идеје либерализма. Ипак су његови
протагонисти још веровали да би социјализам као такав ре-
шио све проблеме. На другој страни, фаш изам и националсо-
цијализам су израсли из искуства једног све више регулисаног
друштва у којем је јачала свест да демократски и интернацио-
нални социјализам имају за цил> међусобно непомирл>иве иде-
але. Они су своје тактике развили у свету којим је доминирала
социјалистичка политика и проблеми које она ствара. Нису
имали илузија у погледу могућности демократског решења за
проблеме који изискују више сагласности међу људима него
ш то разумно може да се очекује. Нису имали илузије о спо-
собности разума да одлучи о свим питањима релативне важ-
ности потреба различитих л>уди или група, које планирање
неминовно постављ а, или о формули једнакости која пружа
одговор. Знали су да је најјача група која је окупила довољно
присталица у корист новог хијерархијског поретка друштва,

111
 ПУТ У РОПСТВО

и која је искрено обећала привилегије класама којима се об-

раћала, вероватн о била близу добијањ а подршке свих оних
који су били разочарани јер им је била обећана једнакост, али
су схватили да су заправо само радили на интересима одређе-
не класе. И знад свега, они су били успешни јер су понудили
теорију или УУеНатскаиипз, за који је изгледало да оправдава
привилегије које су обећали својим присталицама.

112
 9

Сигурност и слобода

Читаво друштво ће постати једна

канцеларија и једна фабрика, сви ће исто
радити и бити исто плаћени.
В. И. Лењин, 1917.

У земљи где је једини послодавац држава,

опозиција значи гладовање до смрти. Старо
начело: ко не ради неће јести, замењено је
новим: ко не слуша неће јести.
Л. Троцки, 1937.

Попут лажне „економске слободе", и уз више правде, еко-

номска сигурност се често представља као незаобилазни услов
стварне слободе. Донекле је то и тачно и важно. Н езависност
ума или снага карактера ретко се налазе међу онима који ве-
рују довољно у т о да ће сопственим залагањ ем пронаћи свој
пут. Ипак, идеја економске сигурности није мање магловита
и двосмислена него већина осталих термина у овој области;
и због овога опш та подршка захтеву за сигурношћу може да
постане опасност по слободу. Наравно, кад се сигурност ра-
зуме у сувише апсолутном смислу, онда теж њ а ка сигурно-
сти понајмање увећава изгледе за слободу и постаје њена нај-
озбиљнија претња.
Биће врло добро на почетку контрастирати две врсте си-
гурности: ограничену, која се може постићи за све и која стога
није привилегија већ легитимни предмет жел>е; и апсолутну
сигурност, која се у слободном друштву не може постићи за
све и коју не би требало дати као привилегију - осим у не-
колико специјалних примера, нпр. код судија, где је потпуна

113
 ПУТ У РОПСТВО

независност од изузетне важности. Обе ове врсте сигурности

су, као прво, сигурност од крајње оскудице, сигурност мини-
мума средстава за живот за све; и као друго, сигурност датог
животног стандарда или релативног положаја који ужива једна
особа или група у поређењу са другима; или, укратко, сигур-
ност минималног дохотка и сигурност конкретног дохотка за
који се сматра да га особа заслужује. Сада ћемо видети да се
ова разлика увелико поклапа са разликом између сигурности
која се може обезбедити за све, ван тржишног система и као
додатак њему, и сигурности која се може обезбедити само за
неке и искл>учиво контролом или укидањем тржишта.
Н ема никаквог разлога да се у друштву које је достигло
општи ниво богатства, који је наше достигло, прва врста си-
гурности не гарантује свима без угрожавања опште слободе.
Има тешких питања о прецизном стандарду који би овако тре-
бало осигурати; ту је особито важ но питање да ли они који
се овако ослањ ају на друш твену заједницу треба унедоглед
да уживају исте слободе као и остали.1 Непажљиво бављење
овим питањ има могло би да и за зо ве озбиљне и мож да чак
опасне политичке проблеме; али нема сумње да се свакоме
може обезбедити минимум хране, крова над главом и одеће,
који би био довољан да сачува здравље и радну способност.
Наравно, ову врсту сигурности одавно ужива знатан део по-
пулације ове земље.
А нема ни било каквог р азл ога да д рж ава не помогне
појединцима да се обезбеде против ових обичних опасности
у животу за које услед њихове неизвесности мало појединаца
може адекватно да се припреми. Тамо где, као у случају бо-
лести и несреће, ни жеља да се избегну овакве неприлике ни
напори да се превазиђу њихове последице, по правилу нису
ослабљени обезбеђивањем помоћи, тамо где се, укратко, бави-
мо ризицима који стварно могу да се осигурају, све иде у при-
лог држави која помаже организовању свеобухватног система
социјалног осигурања. Има много појединости оваквог плана

1 Има такође озбиљних проблема у међународним односима који

настају ако просто држављанство неке земље даје право на живот-
ни стандард виши од неке друге земље, а што не би требало олако
да се занемари.

114
 Сигурност и слобода

са којима се неће сложити они који желе да сачувају конку-

рентски систем и они који желе да га замене нечим другим;
могуће је под именом социјалног осигурања увести мере које
теже да конкуренцију учине мање или више ефикасном. Али
нема начелног неслагања између државе која на овај начин
обезбеђује већу сигурност и очувања личне слободе. Истој
категорији припада и повећање сигурности од стране државе
која даје помоћ жртвама „елементарних непогода" као што су,
на пример, землЈОтреси и поплаве. Где год акција заједнице
може да ублажи несреће против којих појединац не може ни
да покуша да се заштити ни да се обезбеди од њихових после-
дица, таква акција треба обавезно да се предузме.
Постоји, на крају, важан проблем борбе са општим флук-
туацијама економске активности и повременим таласима ма-
совне незапослености који их прате. О во је, наравно, један
од најозбиљнијих и најпречих проблема нашега времена. Али,
иако ће његово решење захтевати много планирања у добром
смислу те речи, оно неће - или бар не мора - да захтева ону
посебну врсту планирања која према његовим заговорници-
ма треба да замени тржиште. Многи економисти се надају да
коначни лек мож е да се нађе на пољу монетарне политике,
која не би подразумевала ништа неспојиво чак ни са либерали-
змом деветнаестог века. Истина, друти верују да стварни успех
мож е да се очекује само од веш тог избора тренутка за јавне
радове великих р азм ера. О во би могло да доведе до много
озбиљнијих ограничења у сфери конкуренције, и у експери-
ментисању у овом смеру мораћемо да пазимо ш та радимо да
бисмо избегли да економске активности све више зависе од
правца и обима владиних издатака. Али то није ни једини ни,
по мом мишљењу, најбољи начин суочавања са најозбиљнијом
претњом економској сигурности. У сваком случају, нужни по-
кушаји да се осигура заш тита од ових флуктуација не воде до
онаквог планирања које би било претња нашој слободи.

* * *

П ланирање ради сигурности које има такве подмукле

последице по слободу јесте планирање друге врсте. То пла-
нирањ е предвиђено је да заш ти ти појединце од см ањ ењ а

115
 ПУТ У РОПСТВО

њиховог дохотка које се, иако ни на који начин није заслужен,

у конкурентском друштву јавља свакога дана, од губитака који
намећу тешкоће без моралног оправдања, а који су ипак неод-
војиви од конкурентског система. Овај захтев за сигурношћу
је тако други облик захтева за правичну надокнаду, надокнаду
сразмерну субјективним заслугама, а не објективним резулта-
тима човекових напора. Та врста правде изгледа непомирљива
са слободом избора личног занимања.
У сваком систему који се у расподели људи између разних
зан ата и занимањ а ослањ а на њихов избор, неопходно је да
надокнада у овим пословим а одговара њиховој корисности
осталим члановима друш тва, чак иако то не би стајало ни у
каквом односу према субјективним заслугама. Иако ће резул-
тати често бити сразмерни напорима и намерама, ово не може
увек да буде тачно за сваки облик друш тва. То особито неће
важити у многим случајевима кад се корисност неког посла
или специјалне веш тине мењ а према непредвидивим окол-
ностима. Сви знамо за трагично стање високо стручних људи
чија је тешко научена веш тина изненада изгубила вредност
због неког изума који је користан остатку друштва. Историја
је последњих стотинак година пуна примера овакве врсте, који
су одједном утицали на стотине хиљада људи.
Наше осећање правде без сумње вређа то што било ко тре-
ба да претрпи велико смањење дохотка и горко разочарање у све
своје наде, и то без своје грешке и упркос вредном раду и изу-
зетној вештини. Опште симпатије и подршку сигурно ће добити
захтеви оних који овако пате да се држава заузме за њих да би
заштитила њихова легитимна очекивања. Опште одобравање
ових захтева имало је за последицу да су владе свугде предузеле
акцију, не само да би заштитиле људе под претњом огромних
тешкоћа и оскудице, већ да би им обезбедиле редовно добијање
ранијег дохотка, и да би их заштитиле од ћуди тржишта.2
Сигурност датог прихода не може, међутим, да се да сва-
коме, ако треба да постоји било каква слобода у избору зани-
мања. Ако се додели некима, онда постаје привилегија на терет

2 Веома занимљиве предлоге како ублажити ове тешкоће у једном

либералном друштву недавно је изнео професор В. X. Хат у књизи
коју вреди проучити (ХСЧШат Н. НиП, Р1ап/ог Кесот1гисИоп, 1943).

116
 Сигурност и сдобода

других чија је сигурност тиме обавезно умашена. Лако је по-

казати да сигурност константног дохотка може да се обезбе-
ди свима само уклањањем сваке слободе у избору занимања.
Ипак, иако се таква опш та гаранција легитимног очекивања
често сматра идеалом коме треба тежити, то нико није озбил>-
но покушавао да учини. Оно што се стално чини јесте то да се
оваква сигурност даје на парче, овој или оно) групи, а последи-
ца је све већа несигурност за оне који су остављени на цедилу.
Стога не треба да изненади чињеница да је последица тога да
вредност привилегије сигурности стално расте, да потреба за
њом постаје све хитнија и хитнија, тако да на крају не изгледа
превисока ниједна цена, па чак ни цена слободе.

***

Ако од незаслуженог губитка треба да се заш ти те они

чија је корисност смањена услед околности које нису могли
ни да предвиде ни да контролишу, а они чија је корисност на
исти начин повећана треба да се спрече у стицању незаслу-
жене добити, накнада би ускоро престала да има било какав
однос према стварној користи. Она би зависила од гледишта
власти о томе шта је особа требало да уради, ш та је требало
да предвиди и колико су добре или лоше биле њене намере.
Такве одлуке би у већој мери биле арбитрарне. Примена овога
начела нужно би и зазвал а то да људи који раде исти посао
добију различиту надокнаду. Разлика у надокнади онда више
не би представљала одговарајући стимуланс људима да уносе
друш твено пожељне промене и не би чак ни било могуће да
појединци који су у питању процењују да ли је одређена про-
мена вредна муке.
Али ако промене у распоређивању људи на различите по-
слове које су стално потребне у свим друштвима више не могу
да се покрећу новчаним „наградама" и „казнам а" (које нису
нужно повезане са субјективним заслугама), оне морају да се
спроведу директним наредбама. Када је особи загарантован
доходак, њој се не мож е ни дозволити да остане на свом по-
слу зато што јој се то свиђа, нити да бира који би други посао
волела да ради. Пошто она не остварује добит нити трпи губи-
так који зави си од њеног прем еш тањ а или непремеш тањ а,

117
 ПУТ У РОПСТВО

избор у њено име морају да праве они који контролиш у ра-

споделу расположивог дохотка.
Проблем адекватног подстицаја који се овде јавл>а обично
се разм атра као да је углавном реч о проблему вол>е л>уди да
учине највише што могу. Иако је ово важно, то није све, а није
ни најважнији аспект овог проблема. Ако желимо да се л>уди
труде, није довол>но да се постарамо да им се то исплати. Ако
хоћемо да им препустимо избор, ако они треба да просуде шта
да раде, мора им се дати неки разумл>ив аршин којим ће мерити
друштвени значај разних занимања. Чак и уз најбол>у вол>у на
свету, било би немогуће било коме да интелигентно изабере
међу разним могућностима ако предности које му се нуде не
стоје ни у каквом односу са њиховом користи за друштво. Да
би знао да ли као резултат неке промене човек треба да про-
мени занат и околину коју је заволео и замени је неком дугом,
неопходно је да промењена релативна вредност ових занимања
за друштво нађе израза у надокнади коју она нуде.
Проблем је, наравно, још значајнији јер у свету какав је
наш, л>уди вероватно неће да се труде на дужи рок, осим ако
њихови лични интереси нису директно укл>учени. У најмању
руку је за велики бро) л>уди потребан неки спол>ни притисак
да би се потрудили. Проблем подстицаја у овом смислу је врло
стваран, како у сфери обичног рада тако и у управл>ачким ак-
тивностима. Примена инжењеринга на целу нацију - а то је
оно што планирање значи - „покреће проблеме дисциплине
које је тешко решити", како је добро описао један амерички
инжењер са великим искуством у владином планирању, који
је јасно сагледао проблем.

Да би се радио инжењерски посао [објашњава он], требало

би да око посла буде релативно велика област непланиране
економске акције. Требало би да постоји место где радници
могу да се нађу, а кад се радник отпусти, треба да нестане
са посла и са платног списка. У недостатку оваквог слобод-
ног извора, дисциплина не може да се одржава без телесног
кажњавања као што је случај са робовским радом.3

3 Вау1с1 С. Соу1е, "ТНе Тил§Н1 оНИаНопа! Р1ашп倫 Нагрегз' Ма§агте,

Ос1ођег 1935, стр. 558.

118
 Сигурност и слобода

П роблем санкција за немар јављ а се у сфери изврш ног

посла у друкчијем, али не мање озбил>ном облику. Лепо се
каже, док је крајње прибежиште конкурентске економије суд-
ски извршител>, коначна санкција планске економије јесте џе-
лат.4 Моћи које ће морати да добије директор сваког погона
ипак ће бити знатне. Али ни положај и доходак директора у
планском систему неће зависити само од успеха или неуспеха
рада под његовом командом, баш као у случају радника. Како
ни ризик ни добит нису његови, последњу реч не може имати
његов лични суд, него да ли поступа онако како би требало да
уради према неком устал>еном правилу. Грешка коју би „тре-
бало“ да избегне није његова лична ствар, већ злочин против
заједнице и тако мора да се третира. Докле год се држи сигур-
ног пута објективно утврдиве дужности, може бити сигурнији
у свој доходак него капиталистички предузетник, а опасност
која му прети у случају стварне грешке гора је него банкрот. Он
економски може бити сигуран док задовол>ава своје претпоста-
вл>ене, али ова се сигурност купује по цену слободе и живота.
Сукоб два непомирл>ива типа друш твене организације
којим се бавим о јесте ф ундам енталан. П рем а најкаракте-
ристичнијим облицима у којима се појавл>ују они се често де-
финишу као комерцијални или милитаристички тип друштва.
Ови термини можда нису најсрећнији, јер усмеравају пажњу
на несуштинске ствари и отеж авају нам да схватим о да смо
овде пред стварном алтернативом: или појединац сноси и из-
бор и ризик или је лишен и једног и другог. Војска је свакако
по много чему најближа другом типу организације, где власт
распоређује и рад и раднике и где свако мора подједнако да
стеже каиш, ако су располож ива средства оскудна. То је је-
дини систем у којем се појединцу уступа потпуна економска
сигурност и чијим ширењем на цело друштво она може да се
обезбеди сваком члану. О ва сигурност је, међутим, неодвојива
од ограничавања слободе и хијерархијског поретка војничког
живота - сигурности у касарни.
Могуће је, наравно, организовати секторе иначе слобод-
ног друштва према овом начелу, и нема разлога заш то овакав
облик живота, са ограничењима индивидуалне слободе, не би

Кбрке, В1е СезеШск ај1$кгшв с1ег Се§епшаг1,1942, стр. 172.

119
 ПУТ У РОПСТВО

био отворен за оне којима одговара. Н аравно, мож е бити да

је известан добровољни рад на војничким начелима можда и
најбољи начин на који држ ава мож е да обезбеди сигурност
прилика за посао и минимални доходак за све. То ш то су се
предлози ове врсте у прош лости показали толико неприхва-
тљиви дугује се чињеници да су они који су вољни да предају
своју слободу у зам ен у за си гурност увек траж или да ако
предају своју пуну слободу, онда би слободу требало одузе-
ти и онима који на то нису спремни. За овај захтев је теш ко
наћи оправдање.
Међутим, милитаристички тип организације какав знамо
даје нам веома непотпуну слику о томе како би то изгледало
када би се он прош ирио на цело друштво. Док се само један
део друш тва организује на војничким начелима, неслобода
чланова војне организације ублаж ена је чињеницом да још
постоји нека слободна сфера у коју могу да се склоне ако огра-
ничења постану превише иритантна. Ако желимо да створи-
мо представу о томе како би изгледало друш тво да је, према
идеалу који је завео тако много социјалиста, организовано као
једна велика фабрика, треба да се осврнемо на древну Спарту
или савремену Немачку, која је после две или три генерације
кретања у овом правцу сада скоро достигла тај идеал.

* * *

М ало је вер оватн о да ће много људи у друш тву које је

навикло на слободу бити спремно да намерно купи сигурност
по тој цени. Али политике које се сада свуда спроводе, које
привилегију сигурности удељују сад овој сад оној групи, убр-
зано стварају услове у којима теж њ а за сигурношћу постаје
јача него љубав прем а слободи. Разлог је то ш то са сваком
гаранцијом потпуне сигурности једној групи, несигурност
осталих нужно расте. Ако некоме гарантујете стални део од
неког променљивог колача, део који остаје другима пропорци-
онално ће се колебати више него величина целине. С ве више
се смањује велика разноликост прилика - суштински елемент
сигурности коју конкурентски систем нуди.
У трж иш ном систем у се сигурност мож е гаран товати
одређеним групама сам о оном врстом планирања познатом

120
 Сигурност и слобода

као рестрикционизам (који, међутим, укл>учује скоро цело-

купно планирање које се заправо практикује!). Једини начин
на који у тржишној економији произвођачима може да се га-
рантује извесни доходак јесте „контрола", тј. ограничавањ е
производњ е тако да цене обезбеђују „адекватни" поврађај.
Али ово нужно укл>учује смањење прилика за друге. Ако про-
извођач, био он предузетник, био радник, треба да се заштити
од нелојалне конкуренције, то значи да су други који су у горој
ситуацији искл>учени из учешћа у релативно веђем проспери-
тету контролисаних привредних грана. Свако ограничавање
слободе уласка у одређен посао смањује сигурност свих оних
који су ван њега. Како број оних чиЈи је приход осигуран на
овај начин расте, ограничава се пол>е алтернативних прилика
које је отворено за свакога ко трпи губитак дохотка, док се за
оне које је погодила негативна промена на одговарајући на-
чин смањује прилика да избегну фатално смањење дохотка.
Али ако (што је све чешће тачно) у свакој привредној грани у
коЈој се услови побол>шаваЈу члановима буде дозвол>ено да ис-
кл>уче друге да би себи осигурали пуну добит у облику виших
надница и профита, они у привредним гранама где Је тражња
опала немаЈу где да оду и свака промена постаЈе узрок велике
незапослености. Нема сумње да Је углавном последица тежње
за сигурношћу помоћу ових средстава последњих децениЈа то
што су незапосленост и несигурност за велики део популациЈе
толико нарасле.
Таква ограничења су у овоЈ земл>и, поготово она коЈе по-
гађаЈу средње слоЈеве друштва, тек однедавно попримила шире
димензиЈе и ми Једва да смо схватили све њихове последице.
Само они коЈи су то искусили могу да схвате краЈњу беспомоћ-
ност положаЈа оних коЈи су, у друштву коЈе Је постало круто на
оваЈ начин, остали изван домета заштићеног запослења, и ши-
рину Јаза коЈи их дели од срећног поседника послова коЈи због
заш тите од конкуренциЈе не мора чак ни толико да се помери
да направи м еста за оне коЈи немаЈу посао. То ниЈе питање
срећника коЈи уступаЈу своЈа места, него чињенице да би они
требало да деле заЈедничку несрећу смањењем свог дохотка,
или, често, само ж ртвовањ ем неких изгледа за унапређење.
Овоме на путу стоЈи заш тита њиховог „животног стандарда",
„пристоЈне цене“ или „дохотка од професије" на коЈе сматраЈу

121
 ПУТ У РОПСТВО

да имају право, и за чију заш титу добијају подршку државе.

Уместо цена, надница и личних доходака, сада запошл>авање
и производња постају предмет снажних колебања. Никад није
било окрутније експлоатације једне класе од експлоатације
слабијих и мање срећних чланова групе произвођача од оних
угледних, ш то је омогућила „регулација" конкуренције. М ало
крилатица је нанело толико зла као идеал „стабилизације"
одређених цена или надница које су, осигуравајући приход
једнима, чинили положај осталих све несигурнијим.
На тај начин, што се више трудимо да обезбедимо пуну
си гу р н ост м еш ајући се у трж иш ни си стем , н еси гу р н ост
постаје све већа; и, што је горе, све већи постаје контраст из-
међу оних којима је сигурност загарантована као привилегија
и све веће несигурности сиромашних. А што више сигурност
постаје привилегија и што је већа опасност за оне који су из
ње искл>учени, то ће се сигурност више ценити. Како расту
број привилегованих и разлика између њихове сигурности и
несигурности осталих, постепено се јавл>а потпуно нов систем
друштвених вредности. Иије више независност него та сигур-
ност оно што обезбеђује положај и статус, а извесно право
на пензију виш е него вера у постизањ е успеха чини младог
човека подобним за женидбу, док несигурност постаје застра-
шујуће стање одметања од друштва у којем доживотно остају
они који нису у младости имали приступа сигурности плаће-
ног радног места.

***

Општи напори да се сигурност постигне рестриктивним

мерама, које толерише или подстиче држава, током времена су
корак по корак произвели трансформацију друштва у којој је,
као и у много чему другом, Немачка била прва а остале земл>е
су је следиле. Други ефекат социјалистичког учења је убрзао
овај развој - намерно омаловаж авањ е свих активности које
укл>учују економски ризик и морална л>ага бачена на добит
због које се ризици исплате, али до које не мож е доћи пуно
л>уди. Не мож емо да кривимо наше младе л>уде ако претпо-
ставл>ају сигурни, плаћени посао ризику иницијативе, кад су
од најраније младости од старијих слушали како је ово прво

122
 Сигурност и слобода

бол>а, несебичнија и непристраснија врста посла. М лада ге-

нерација данас расте у свету у којем у школи и ш тампи дух
комерцијалне иницијативе представљају као неугледан а за-
рађивање новца као неморално, где се запошљавање стотине
људи представља као експлоатација, али где се командовање
истим бројем сматра као част. Старији људи ће ово сматрати
преувеличавањ ем садашњег стањ а ствари, али свакодневно
искуство универзитетског професора не оставља места сумњи
да су се као последица антикапиталистичке пропаганде вред-
ности измениле много пре институционалних промена, као
ш то се већ десило у ово) земљи. П итањ е је да ли ћемо про-
меном наших институција ради задовољ ењ а нових захтева
нехотице уништити вредности које још више ценимо.
Промена структуре друш тва коју доноси победа идеала
сигурности над независношћу најбоље се илуструје поређењем
са оним што је пре десет или двадесет година још могло да се
см атра за енглески или немачки тип друштва. М а колики да
је био утицај војске у Немачко), озбиљна грешка је приписати
углавном том утицају оно ш то су Енглези држали за „милита-
ристички" карактер немачког друштва. Разлика је много дубља
него ш то би тако могло да се објасни, а особени атрибути не-
мачког друштва су и те како постојали и у круговима у ко)има
је прави милитаристички утица) био занемарљив, и у онима
где је био )ак. Оно ш то )е немачком друштву давало особити
карактер није било то што је скоро увек већи део немачког на-
рода био организован за рат више но у другим земљама, него
ш то )е исти тип организације био коришћен за толико других
ствари. Већи део цивилног ж ивота у Немачко), виш е него у
било којој друго) земљи, намерно је организован од врха, и
висок проценат њеног становниш тва није себе сматрао неза-
висним него наименованим функционерима. Управо то је да-
вало особени карактер њено) друштвено) структури. Немачка
)е, како су се Немци сами хвалили, дуго била Веат<;еп51;аа1;5 у
којо) је не само у државно) служби него и у скоро свим сферама
живота приход и статус додељивала и гарантовала власт.
Иако )е питање да ли дух слободе било где може да се иско
рени силом, ни)е сигурно да би било ко)и народ успеш но

5 Нем. Веат1епв1ааГ - држава чиновника. Прев.

123
 ПУТ У РОПСТВО

издржао процес којим је она полако гушена у Немачкој. Тамо

где се углед и статус постижу искључиво ако се постане плаће-
ни слуга државе, где се обавл>ање додел>ене дужности сматра
достојнијим хвале него избор области где смо најкориснији,
где се сва занимања која не обезбеђују признато место у зва-
ничној хијерархији или где нема захтева за сталним дохотком
см атрају инфериорним и чак донекле озлоглаш еним, ту не
треба очекивати да ће много л>уди у дужем периоду претпо-
стављати слободу сигурности. А тамо где је алтернатива си-
гурности у зависном положају један веома несигуран положај,
где човека подједнако презиру и због успеха и због неуспеха,
само ће се мањина одупрети искушењу сигурности по цену
слободе. Кад се дође дотле, слобода постаје скоро лакрдија,
јер може да се купи само по цену жртвовањ а најбољег што по-
стоји. Не чуди много што у овој држави све више л>уди почиње
да сматра да „не вреди имати“ слободу без економске сигур-
ности, и да су спремни да жртвују своју слободу за сигурност.
Али зато узнемирава чињеница да професор Харолд Ласки у
ово) земл>и употребљава она) исти аргумент који је можда учи-
нио више него сви други да натера немачки народ да жртвује
своју слободу.6
Н ема сумње да ће главни циљеви политике м орати да
буду обезбеђивање одговарајуће сигурности од тешке оскуди-
це и смањење узрока за погрешно усмерене напоре и разоча-
рање који се могу избећи. Али ако ови покушаји треба да има)у
успеха и да не униште индивидуалну слободу, сигурност мора
да се обезбеди ван тржишта, а конкуренцију треба оставити
да неометано функционише. Некаква сигурност је од велике
важности ако треба сачувати слободу, )ер је већина људи вољна
да поднесе ризик који слобода неизбежно укључује само док
ризик не постане сувише велик. Али иако је ово истина коју
никад не смемо да изгубимо из вида, ништа ни)е фаталније
него садашња мода међу интелектуалним вођам а да величају

6 „Они који познају обичан живот сиротиње, његово претеће осећање

предстојеће несреће, његово грчевито трагање за лепотом која стал-
но измиче, схватиће добро да без економске сигурности слободу
не вреди ни имати" (НагоМ Ј. ћа.чкј, 1ЉеПу т 1кеМос1ет 5Ше, 1937,
стр. 51).

124
 Сигурност и слобода

сигурност по цену слободе. Од велике је важности то да треба

поново да научимо да се отворено суочимо са чињеницом да
слобода може да се стекне само уз неку цену и да као поједин-
ци морамо да будемо спремни на тешке материјалне жртве да
бисмо сачували своју слободу. Ако желимо да је задржимо, мо-
рамо да повратимо убеђење на којем се заснива правило сло-
боде у англосаксонским земљама и које је Бенцамин Френклин
изразио у реченици која је једнако примењива у нашим поје-
диначним ж ивотима као и у ж ивоту нације: „Они који би се
одрекли суштинске слободе за мало привремене сигурности
не заслужују ни слободу ни сигурност."

125 !
 10

Зашто најгори долазе на врх

Свака моћ квари, апсолутна моћ

квари апсолутно.
Лорд Ектон

Сада м орам о да испитамо уверењ е у којем многи који

успон тоталитаризма сматрају неизбежним налазе утеху, и које
озбиљно слаби отпор оних који би му се одупрли свом снагом
када би потпуно разумели његову природу. То је уверење да су
најгоре особине тоталитарних режима последица таквог сти-
цаја историјских околности да су их основале групе ниткова
и силеџија. Ако је у Немачко) стварањ е тоталитарног режи-
ма довело Ш трајхере и Килинџере, Лије и Хајнее, Химлере и
Хајдрихе на власт, то доказује слабост немачког карактера, а
не то да је успон оваквих л>уди нужна последица тоталитарног
система. Зашто не би било могуће да исту врсту система, ако
је неопходно постићи важне циљеве, предводе пристојни људи
за добро заједнице као целине?
Не смемо да се заваравамо да сви добри л>уди морају бити
демократе или да нужно желе да учествују у влади. Многи би,
без сумње, то радије поверили неком кога сматрају стручнијим.
Иако ово можда није мудро, ништа нема лошег или нечасног у
одобравању диктатуре добра. Већ чујемо размишљања да је то-
талитаризам моћан систем који може да се употреби и у добре
и у лоше сврхе, а та сврха у потпуности зависи од диктатора.
Они који мисле да није систем оно чега се треба бојати, него то
да би га могли водити зли људи, могу чак бити у искушењу да
не зауставе ову опасност видевши да су је основали добри л>уди.
Нема сумње да би се енглески „фашистички" систем мно-
го разли ковао од италијанског или немачког модела; нема

126
 Зашто најгори долазе на врх

сумње ни да бисмо могли очекивати да добијемо бол>и тип

лидера ако би се прелаз остварио без насил>а. И ако бих морао
да живим у фашистичком систему, сигуран сам да бих радије
живео под руководством неког Енглеза него било којег другог.
Ипак, све ово не значи да би, ако је судити по нашим сада-
шњим стандардима, британски фашистички систем на крају
био толико различит или много мање неподношл>ив него ње-
гови прототипи. Има јаких разлога за веровањ е да оно што
нама изгледају као најгоре особине постојећег тоталитарног
система, нису случајни нуспродукти, већ појаве које ће тота-
ли тари зам сигурно пре или касније да произведе. Као ш то
ће демократски државник који креће да планира економски
живот веома брзо да се суочи са избором између преузимања
диктаторске моћи и одустајања од својих планова, тако ће и
тоталитарни диктатор ускоро морати да бира између игно-
рисањ а обичног м орала и пораза. И з овога ће разл ога бес-
крупулозни и безобзирни л>уди вероватно бити успешнији у
друш тву које тежи тоталитаризму. Ко ово не види, још није
увидео ширину јаза који одваја тоталитаризам од либералног
режима, крајњу разлику између целокупне моралне атмосфе-
ре под колективизмом и суштински индивидуалистичке за-
падне цивилизације.
У прош лости се, наравно, много расправл>ало о „морал-
ној основи колективизма"; али оно што нас овде интересује
није његова морална основа, него његови морални резултати.
Уобичајене дебате о етичким аспектима колективизма односе
се на питање да ли постојећа морална убеђења захтевају ко-
лективизам; или која ће морална убеђења бити потребна ако
колективизам треба да произведе очекиване резултате. Наше
питање, међутим, јесте која морална становиш та ће произ-
вести колективистичка организација друш тва, или која ће
становиш та вероватно да владају њиме. Интеракција морала
и устан ова лако може да има за ефекат то да ће етика коју
производи колективизам бити потпуно друкчија од моралних
идеала који су условили појаву колективизм а. П ош то жел>у
за колективистичким системом подстичу узвишени морални
пориви, спремни смо да мислимо како такав систем мора да
буде извор највиших врлина, а у ствари нема разлога да било
који систем нужно м ора да унапреди баш оне ставо ве који

127
 ПУТ У РОПСТВО

служе сврси за коју је систем и устројен. Доминантна морал-

на гледишта зависиће делимично од својстава која ће водити
појединце до успеха у колективистичком или тоталитарном
систему, а делимично од захтева тоталитарне машинерије.

***

Овде се на тренутак морамо вратити стању које претходи

потискивању демократских установа и стварању тоталитарног
режима. У ово) фази општи захтев за брзом и одлучном влади-
ном акцијом јесте доминантни елемент, као и незадовољство
спором и гломазном демократском процедуром којој је циљ
акција ради акције. Тада ће човек или странка који изгледају
довољ но јаки и одлучни „да обаве посао" привући највише
људи, „јак“ у овом смислу не значи само бројчану већину - јер
су људи незадовољни управо неефикасношћу парламентарне
већине. Они ће тражити неког ко има тако снажну подршку да
може извести све што жели. Баш ту наступа нови тип странке,
организоване на војнички начин.
Социјалистичке странке у централноевропским земља-
ма приближ иле су м асам а политичке орган и зац и је полу-
војног карактера, које су предвиђене да обухвате ш то више
приватног ж ивота својих чланова. Да би се једној групи дала
непревазиђена моћ, требало је сам о мало шире применити
исто начело и не тражити снагу у осигураним гласовима ве-
ликог броја људи на повременим изборима, него у апсолутној
и безрезервној подршци мањег, али темељније организованог
тела. Изгледи да се целом народу наметне тоталитарни режим
зависе од вође који прво око себе окупља групу спремну да
се добровољ но подреди тоталитарној дисциплини коју они
потом треба да наметну осталима силом.
Иако су социјалистичке странке имале снаге да добију
све што желе ако употребе силу, оне су биле невољне за тако
нешто. Не знајући то, оне су себи поставиле задатак који могу
да обаве само они немилосрдни, спремни да заобиђу препреке
прихваћених морала.
Да социјализам може да се оствари у пракси само мето-
дама које већина социјалиста не одобрава, наравно, лекција је
коју су многи друштвени реформатори научили у прошлости.

128
 Зашто најгори долазе на врх

Старе социјалистичке странке су кочили демократски идеали,

нису поседовале безобзирност потребну за извођење изабра-
ног задатка. Карактеристично је да је и у Немачкој и у Ита-
лији успеху ф аш изма претходило одбијање социјалистичких
странака да преузму одговорности власти. Нису били вољни
да свесрдно користе методе на које су указали. Они су се још
надали чуду да ће сама већина прихватити одређен план ор-
ганизације целог друштва; други су већ научили лекцију да у
планском друштву није реч о томе са чиме се већина друштва
слаже, него која је највећа група чији се чланови довољно сла-
жу да би омогућили заједничко управљање свим пословима и,
ако не постоји група која би била довољно велика да оствари
своје погледе, како да се она окупи и ко ће у томе успети.
Има три главна разлога заш то тако бројна и јака група са
прилично хомогеним погледима може да се створи не од нај-
бољих, него од најгорих елемената било ког друштва. Начела
на којима би се таква група створила биће по нашим стандар-
дима скоро потпуно негативна.
П рво, уопш те говорећи, вер оватн о је тачно да ш то су
виши интелигенција и образовањ е појединаца, то су њихови
погледи и укуси више диференцирани а вероватноћа да ће се
сложити са одређеном хијерархијом вредности мања. Из овога
следи да ако хоћемо да нађемо висок степен униформности и
сличности погледа, онда морамо да се спустимо до подручја
нижих моралних и интелектуалних стандарда, где преовлађују
примитивнији и „вулгарни" инстинкти и укуси. То не значи да
већина људи има ниске моралне стандарде; то само значи да
је највећа група људи чије су вредности врло сличне сачиње-
на од људи са ниским стандардима. То је најмањи заједнички
именилац који уједињује највећи број људи. Ако је потребна
бројна и довољно јака група да свима осталима наметне своја
гледишта о вредностима живота, то никада неће бити они са
високо диференцираним и развијеним укусима - него они
који чине „масу“ у погрдном смислу речи, најмање оригинал-
ни и независни, они који су у стању да својом бројношћу дају
тежину властитим идеалима.
Ако, међутим, потенцијални диктатор мора да се осло-
ни на оне којима су прости и примитивни инстинкти случај-
но врло слични, њ ихов бро) ће једва дати довољну тежину

129
 ПУТ У РОПСТВО

њиховим напорима. Он ће морати да повећа њихов број пре-

обраћајући друге истом једноставном креду.
Овде наступа друго негативно начело избора: диктатор
ће морати да обезбеди подршку свих послушних и лаковерних
који немају сопствена јака убеђења, него су спремни да прихва-
те готов систем вредности само ако им се довољно гласно и
често то утувл>ује у главу. Биће то они чије се магловите и неса-
вршено уобличене идеје лако колебају, а страсти и емоције лако
побуђују, и који ће тако ојачати редове тоталитарне странке.
Треће, и можда најважније начело избора у вези је са на-
мерним напором вештог демагога да створи чврсто повезано,
кохерентно и хомогено тело следбеника. Скоро да је у питању
закон л>удске природе да л>уди лакше пристају на негативан
програм, на мржњу према непријател>у, на завист према имућ-
нијима, него на било који позитивни задатак. Као да је основни
састојак сваког креда који ће тесно повезати групу око зајед-
ничке акције контраст између „ми“ и „они“, заједничка борба
против оних ван групе. На крају то увек искористе они који не
траж е само подршку одређеној политици, него безрезервни
савез великих маса. Са њ иховог гледишта савез има велику
предност зато ш то им оставља већу слободу акције него било
који позитивни програм. Непријатељ - било унутрашњи као
„Јевреј“ или „Кулак“, било спољни - изгледа да је неопходни
реквизит у арсеналу тоталитарног вође.
То што је у Немачкој Јеврејин постао непријатељ док ње-
гово место нису заузеле „новчане аристократије" (плутокра-
тије), последица је антикапиталистичког гнева на којем се за-
снива читав покрет у истој мери као и избор кулака у РусиЈи.
У Немачкој и Аустрији на Јевреје се почело гледати као на пред-
ставнике капитализма због тога што је традиционална аверзија
великих делова популације према комерцијалним занимањи-
ма омогућила већи приступ овим занимањима управо групи
која је практично била искључена из угледнијих послова. То
је стара прича о туђинима којима је допуштен приступ само
мање цењеним занимањима а које су после мрзели још више
зато што се њима баве. Чињеница да је немачки антисемити-
зам изникао из истог корена, од великог је значаја за разуме-
вањ е онога ш то се тамо десило, али страни посматрачи ово
ретко схватају.
 Зашто најгори долазе на врх

* * *

Ако би се општа тенденција колективистичке политике да

постане националистичка третирала тако само због потребе за
обезбеђењем хитне подршке, то би значило запоставити један,
ништа мање важан фактор. Може се, наравно, поставити питање
да ли било ко може да замисли колективистички програм на
други начин него у служби ограничене групе, да ли колективи-
зам може да постоји у било ком другом облику осим у некој
врсти партикуларизма, било национализма, било расизма, било
класизма. Веровање у заједницу циљева и интереса са сабраћом
као да претпоставља виши степен сличности погледа и мисли
него што стварно постоји међу људима као бићима. Ако остале
чланове своје групе не можемо лично да упознамо, они морају
да буду барем исте врсте као људи око нас, да мисле и говоре
на исти начин и о истим стварим а - да бисмо тако могли да
се идентификујемо са њима. Колективизам на светском нивоу
изгледа незамислив, осим у служби малобројне владајуће ели-
те. То би покренуло не само техничке већ, изнад свега, моралне
проблеме са којима ниједан наш социјалиста није спреман да се
суочи. Ако енглески пролетер има право на једнак део прихода
од енглеских капиталних ресурса, и на контролу њихове упо-
требе, јер су резултат експлоатације, онда би по истом начелу и
сви Индијци имали право не само на доходак од британског ка-
питала него и на коришћење пропорционалног дела британског
капитала. Али који то социјалисти озбиљно разматрају поделу
на једнаке делове постојећих капиталних ресурса међу људима
света? Сви они сматрају да капитал не припада човечанству,
него нацији - иако би се чак и унутар нације мало ко усудио да
заговара то да богатије регије треба лишити дела „њихове" капи-
талне опреме да би се помогло сиромашнијим регијама. Оно што
социјалисти прокламују као дужност према осталим члановима
постојећих држава нису спремни да гарантују странцима. Са до-
следно колективистичког гледишта, захтев нација „које немају"
за новом поделом света потпуно је оправдан - иако би они који
је најгласније траже, ако би се доследно применила, изгубили
скоро исто колико и најбогатије нације. Они из опрезности своје
захтеве не заснивају на било каквим начелима једнакости, него
на тобожњој врхунској способности да организују друге људе.

131
 ПУТ У РОПСТВО

Једна од контрадикција колективистичке ф илозоф ије

Јесте да је изводлш ва једино унутар релативно мале групе,
иако је заснована на хуманистичком моралу који је развио ин-
дивидуализам. То што је социјализам интернационалистички
докле год је теоретски, а чим пређе у праксу постаје жестоко
националистички, било то у Русији, било у Немачкој, јесте је-
дан од разлога заш то је „либерални социјализам" како га већи-
на људи у западном свету и замиш љ а чисто теоретски, док је
пракса социјализма свуда тоталитарна.1 Колективизам нема
простора за широки хуманитарни либерализам, него само за
уски партикуларизам тоталитарног.
Ако су „заједница" или држ ава прече од појединца, ако
имају сопствене циљеве, независне и више од појединачних,
само они појединци који раде за исте циљеве могу се сматрати
члановима заједнице. То је нужна консеквенца становишта да
се особа цени само као члан групе, то јест само ако ради и док
ради за признате заједничке циљеве, и да стиче своје достојан-
ство самим овим чланством, а не зато што је човек. Наравно,
појмови човечности и било ког облика интернационализма, јесу
производи индивидуалистичког погледа на човека, и за њих не
може да буде места у колективистичком систему мисли.12
Осим основне чињенице да заједница колективизма може
да се шири само док јединство сврхе појединаца постоји или
може да се створи, неколико додатних фактора јача тенден-
цију колективизма да постане партикуларистички и искључив.
Један од најважнијих јесте да је жеља појединца да се иден-
тификује са групом врло често последица осећања инфери-
орн ости и да ће тај нед остатак бити надокнађен сам о ако
чланство у групи придодаје неку надмоћ над онима ван групе.
Даљи подстицај за стапање личности с групом понекад постаје
сама чињеница да овим агресивним инстинктима које поједи-
нац зна да мора укротити у оквиру групе, може дати одушка

1 Уп. сада поучну дискусију Ф. Боркенауа: Егапг Вогкепаи, 5оааИ зт,

МаИопа1 ог 1п1егпаИопа1, 1942.
2 Потпуно је у духу колективизма кад Ниче даје Заратустри да каже:
„Хил>аду циљева било је досад, јер је било хил>аду народа. Недостају
само још окови за хиљаду вратова, недостаје тај један цил>. Још чо-
вечанство нема свога цил>а. Него, реците ми, драга браћо: кад чове-
чанству још недостаје тај цил>, зар не недостаје још и —оно само?“

132
 Зашто најгори долазе на врх

у колективној акцији усмереној према онима ван групе. Дубока

истина је садржана у наслову Р. Нибура „Морални човек и не-
морално друштво" - иако не можемо да га следимо у закључку
који изводи из своје тезе. „М еђу саврем еним људима расте
тежња", како он каже на другом месту, „да себе зам иш љ ају
као моралне јер су своје пороке делегирали на све веће и веће
групе.“3 Делање у име групе изгледа да ослобађа људе многих
моралних ограничења која контролишу њихово понашање као
појединаца унутар групе.
Потпуно антагонистичко понашање које већина планера
има према интернационализму, надаље објаш њ ава чињени-
ца да су сви спољни контакти групе у постојећем свету само
сметње ефикасном планирању у сфери у којој га они спроводе.
С тога није никаква случајност ш то су, као ш то је са разоча-
рањем открио уредник једне од најсвеобухватнијих студија о
планирању - „већина планера милитантни националисти“.4
Н ационалистичке и им перијалистичке склоности со-
цијалистичких планера, иначе много присутније но ш то се
признаје, нису увек тако флагрантне као, на пример, у слу-
чају браће Вебс или неких других раних фабијанаца, чије је
одушевљење планирањем било карактеристично комбино-
вано са пош товањ ем према великим и моћним политичким
јединицама и презиром према малој држави. Историчар Ели
Халеви, говорећи о Вебсовима кад их је први пут упознао пре
четрдесет година, бележи:

Њихов социјализам је био дубоко антилибералан. Они

нису мрзели торијевце, напротив, били су изузетно благи
према њима, али нису имали милости за гледстоновски
либерализам. Било је то време Бурског рата, и напредни
либерали као и људи који су почели да стварају Лабу-
ристичку партију великодушно су стали на страну Бура
против британског империјализма, у име слободе и хума-
ности. Али браћа Вебс и њихов пријатељ Бернард Шо

3 Из чланка др Нибура цитирао Е. X. Кар (Еби^агсЈ Н. Сагг, 'Гке ТшеМу

Уеагз Сгшх, 1941, стр. 203).
4 Р1аппес15оае1у, Уе$1егс1ау, Тос1ау, Тотоггош: А З у тр о в тт, ЕсЕ НпсНау
МасКегше, 1937, XX.

133
 ПУТ У РОПСТВО

остали су по страни. Они су били разметљиво империја-

листички настројени. Независност малих нација могла
би да нешто значи либералном индивидуалисти. То није
значило ништа колективистима као што су они. Још чујем
Сиднија Веба како ми објашњава да будућност припада
великим административним нацијама где службеници
управљају, а полиција чува ред.

И на другим местима Халеви цитира Бернарда Шоа како

доказује, некако у исто време, да је „свет по нужди за велике
и моћне државе, а мали морају да уђу у њихове границе или
ће бити смрвљени".5
Надутачко сам цитирао ове пасусе, који иначе не би никог
зачудили описом немачких предака националсоцијализма, јер
пружају тако карактеристичан пример глорификације моћи
која лако води од социјализма до национализма и која дубоко
погађа моралне ставове свих колективиста. Када су у питању
права малих нација, М аркс и Енгелс једва да су били бољи од
већине других доследних колективиста, а њихови ставови о
Чесима и Пољацима наликују ставовим а савремених нацио-
налсоцијалиста.6

* * *

Док је већини великих индивидуалистичких социјалних

филозофа деветнаестог века, од лорда Ектона или Јакоба Бур-
харта, све до саврем ених социјалиста, као ш то је Бертранд
Расел, који су наследили либералну традицију, моћ увек из-
гледала као врховно зло, за строге колективисте она је сама
по себи циљ. Није реч сам о о томе да, како је то Расел лепо
описао, жеља да се организује друштвени ж ивот према једин-
ственом плану углавном извире из жеље за моћи.7 То је више
последица чињенице да колективисти морају да створе моћ да

г’ ЕНе На1еуу, ПЕге Ле& 1угапте&, 1938, стр. 217; Ш&1огу о/ 1ке Епф&к
Реор1е т 1ке ИтеГееп^к СепШгу, (тапбЕ Е. I. \Уа1кт, 1931-1932,
ЕрИо§ие, Уо1.1, стр. 105-106.
6 Уп. К. Магх, КеУоШшп апс1 Соип1ег-Кеуо1иИоп, и Енгелсово писмо
Марксу, 23. мај 1851.
ВеНгапН Ки55е11,77ге 5с1епИ/с ОиПоок, 1931, стр. 211.

134
 Зашто најгори долазе на врх

би постигли циљеве - моћ над л>удима где једни господаре над

другима - и то такве снаге која пре тога није виђена, као и да
ће њихов успех зависити од обима моћи коју досегну.
О во је истинито чак иако су многи либерални соција-
листи вођени трагичном илузијом да могу да униште моћ ли-
ш авањ ем појединаца моћи коју поседују у индивидуалистич-
ком систему и њеним преношењем на друштво. Сви они који
полемишу на тај начин превиђају да се концентрисањем моћи
у служби једног јединственог плана она не само преноси већ
и бескрајно ојачава; уједињавањем моћи коју су раније прак-
тиковали многи у рукама једног тела ствара се бескрајно већа
моћ него било која ранија, толико далекосежнија да је скоро
од друге врсте. Потпуно је погрешно када се понекад доказује
да велика моћ централног планског савета не би била „ништа
већа него моћ коју колективно спроводе приватни управни
одбори“.8 У конкурентском друштву не постоји нико ко може
да има чак ни делић моћи коју би социјалистички плански
одбор имао, и ако нико не може свесно да користи моћ, онда
је тврдња да она почива на свим капиталистима заједно само
злоупотреба речи?9 Само је игра речи у питању кад се говори
о „моћи коју колективно спроводе приватни управни одбо-
ри“ докле год се они не удруже у заједничкој акцији - ш то
би, наравно, значило крај конкуренције и стварањ е планске
економије. Да би се смањила апсолутна количина моћи нужно
је поделити или централизовати моћ, а конкурентски систем је
једини систем који функционише тако да децентрализацијом
умањи моћ једног човека над другим.
Већ смо видели да је одвајање економских и политичких
цил>ева суштинска гаранција личне слободе и како то одвајање

8 Б. Е. Липинкот у „Уводу“ дела О економској теорији социјализма

О. Лангеа и Ф. М. Тејлора (Оасаг Бап§е апс1 РгеЦ М. Тау1ог, Оп
1ће Е сопотк Ткеогу о/5ос1аИзт, ЕсШес1 ђу Вепјагшп Е. 1лрртсоК,
МтеароИб, 1938, стр. 35).
9 Не смемо дозволити да нас превари чињеница да се реч моћ, осим
што се користи у односу на л>удска бића, исто користи у безличном
(или антропоморфном) смислу за сваки узрок појава. Наравно да
ће увек бити нечег што одређује све што се дешава, и у том смислу
количина постојеће моћи мора увек да буде иста. Али ово није та-
чно за моћ коју свесно користе л>удска бића.

135
 ПУТ У РОПСТВО

зато нападају сви колективисти. О воме м орам о да додамо да

сада често захтеван а „зам ена политичке моћи економском"
нужно значи замену моћи која је увек ограничена оном моћи
од које се не може побећи. О но ш то се зове економска моћ,
иако је инструмент принуде, у рукама појединаца никад није
искључива или потпуна моћ, и никад моћ над читавим живо-
том једне особе. Али када је централизована као инструмент
политичке моћи, економска моћ ствар а степен зави сн ости
који се тешко разликује од ропства.

* * *

Од две примарне особине сваког колективистичког си-

стема - потребе за опште прихваћеним системом циљева гру-
пе и свеопште жеље да се групи да максимум моћи да постигне
ове циљеве израста дефинитивни систем морала, који се у не-
ким тачкама поклапа а у неким оштро одступа од нашег мора-
ла. Тај систем се разликује од нашег морала у смислу који до-
води у сумњу то да ли можемо да га назовемо морал: систем не
остављ а појединцу слободу савести у примењивању сопстве-
них правила и не познаје никаква опш та правила која поједи-
нац треба или може да поштује у свим околностима. То колек-
тивистички морал чини толико различитим од наших схватања
м орала да теш ко у њему налази м о било какво начело, које
он ипак има.
Разлика у начелима је потпуно иста као разлика коју смо
већ размотрили у вези са владавином права. Као и формално
право, правила индивидуалистичке етике, ма колико могла да
буду непрецизна у виш е аспеката, опш та су и апсолутна; она
прописују или забрањују општи тип акције без обзира на то да
ли је у одређеном случају крајња сврха добра или лоша. Варати
или красти, мучити или издати поверењ е см атра се лошим,
без обзира на то да ли је у одређеном случају из тога произаш-
ла нека ш тета. Чињеницу да је то лоше не може да промени
ни друга чињеница да у датом примеру никоме због тога неће
бити горе, нити било какав виши циљ у чије име је такав један
чин можда извршен. Иако понекад морамо да бирамо између
два зла, она остају зла. Начело да циљ оправдава средство у ин-
дивидуалистичкој етици сматра се порицањем сваког морала.

136
 Зашто најгори долазе на врх

У колективистичком моралу он нужно постаје врховно пра-

вило; скоро да нема ничега што доследни колективиста неће
бити спреман да учини ако служи „добробити целине", јер
му је „добробит целине" једини критеријум деловања. Кшзоп
4 ’е Ш , у коме је колективистичка етика нашла најексплицитнију
формулацију, не зна друге границе до оних које поставл>а це-
лисходност - прикладност одређеног чина за цил> који се има
у виду. А оно што га180п с1’еШ1 потврђује у погледу односа раз-
личитих земал>а једнако се примењује и на односе међу разли-
читим појединцима у колективистичкој држави. Нема граница
ономе шта њен грађанин мора да буде спреман да уради, нема
чина који његова савест сме да спречи, ако је то неопходно за
цил> који је поставила заједница или који му претпоставл>ени
нареде да постигне.

* * *

Одсуство било каквих формалних правила у колективи-

стичкој етици не значи, наравно, да нема неких корисних на-
вика појединаца које ће колективистичка заједница подстица-
ти, и других које ће потискивати. Управо супротно - она ће се
много више занимати за животне навике појединаца него што
би то чинила индивидуалистичка заједница. Одређена својства
се морају јачати сталном праксом да би појединац постао ко-
ристан члан колективистичког друштва. Разлог што ова свој-
ства означавамо као „корисне навике" и ш то теш ко мож емо
да их опишемо као моралне врлине јесте то да појединцу ни-
кад не би било дозвол>ено да претпостави ова правила било
којим одређеним наређењима, нити да допусти да она постану
препрека постизању било којег од специфичних цил>ева његове
заједнице. Они такорећи једино служе да испуне празнине које
могу да оставе директне наредбе или одређивање специфичних
цил>ева, али никад не могу да оправдају сукоб са вол>ом власти.
Разлике између врлина које ће се и дал>е ценити под ко-
лективистичким системом и оних које ће нестати лепо илу-
струје поређење врлина које чак и њихови најл>ући непријател>и
признају Немцима или пре „типичним Прусима", и оних за које
се обично сматра да их не поседују, а којима се енглески народ,
донекле оправдано, раније дичио да их има у изобил>у. М ало

137
 ПУТ У РОПСТВО

њих ће порећи да су Немци у целини вредни и дисциплинова-

ни, скоро немилосрдно темел>ни и енергични, савесни и усме-
рени једном цил>у у свим задацима које узму на себе, да посе-
дују јак осећа) за ред, дужност и строгу послушност у односу
на ауторитет и да често показују велику спремност да се лич-
но жртвују и велику храброст у физичкој опасности. Све ово
Немце чини ефикасним оруђем за извођење додел>еног задатка;
ове особине су пажљиво неговане у старој пруској држави и у
новом рајху којим доминира пруски карактер. Оно што, како
се то често мисли, „типичном Немцу" недостаје, јесу индиви-
дуалистичке врлине толеранције и поштовања других особа и
њиховог мишљења, независност духа и она честитост карак-
тера и спремност да бране сопствена уверења од претпоста-
вљених, што сами Немци, често свесни овог недостатка, зову
2ИуИсоига§е101- брига за слабе и нејаке, здрав презир и отпор
према власти, које ствара само стара традиција личне слободе.
Њима такође недостаје већина оних ситних а ипак тако важних
квалитета који олакшавају односе меду људима у слободном
друштву: предусретљивост и смисао за хумор, лична скромност
и поштовање приватности и веровање у добре намере суседа.
После свега ш то смо рекли, неће изненадити то ш то су
ове индивидуалистичке врлине, истовремено и друштвене вр-
лине, оне које олакшавају друштвене контакте а контролу са
врха чине мање потребном, и у исто време тежом. То су врлине
које цветају свугде где је превладао индивидуалистички или ко-
мерцијални тип друштва и које недостају у колективистичком
или милитаристичком типу друштва, што је заправо разлика
која је била једнако уочљива између разних области Немачке
као сада она између ставова који владају у Немачкој и оних на
Западу. Све донедавно, бар у оним областима Немачке које су
најдуже изложене цивилизаторским силама трговине - стари
трговачки градови на југу и западу и градови Х анзе11 - општи
морални појмови су вероватно били много ближи моралним
појмовима западног света него онима који сад доминирају у
целој Немачко).

10 Грађанска храброст. Прев.

11 Крајем XIII века чврстом језгру Ханзе припадало је 70-80 градова,
док је још око 100 градова било у лабавијем односу са њом. Прев.

138
 Зашто најгори долазе на врх

Било би, међутим, веом а неправично помислити да су

масе тоталитаристичког народа лишене моралног жара јер дају
безрезервну подршку систему који нама изгледа као порицање
већине моралних вредности. За велику већину њих вероват-
но је тачно обрнуто: интензитет моралних осећања у основи
п окрета као што су националсоцијализам или комунизам,
може се вероватно поредити само са интензитетом моралних
осећања великих религиозних покрета у историји. Кад једном
признате да је појединац само средство које служи цил>евима
већег ентитета званог друш тво или нација, онда нужно сле-
ди већина особина тоталитарног режима којих се ужасавамо.
Са колективистичког становишта, нетолеранција и брутално
гушење неслагањ а, потпуно занем аривањ е ж ивота и среће
појединца, суштинске су и незаобилазне последице ове ос-
новне премисе, а колективиста може то да призна и да у исто
време тврди како је његов систем супериорнији од система у
којем „себични" интереси појединца смеју да ометају потпуно
остваривањ е цил>ева којима тежи заједница. Кад немачки фи-
лозофи стремл>ење ка личној срећи упорно представл>ају као
неморално само по себи, а испуњење наметнутог задатка као
једино хвале вредно, они су савршено искрени, колико год то
тешко разумели они који су васпитани у другачијој традицији.
Где постоји један заједнички и од свега важ нији цил>,
нема места за било какав општи морал или правила. У мањем
обиму то доживл>авамо у време рата. Али чак и рат и највећа
опасност само су мало ову земл>у приближили тоталитаризму,
тек незнатно одбацујући све остале вредности у служби јед-
ног цил>а. Али там о где неколико цил>ева доминира целим
друш твом неизбеж но је да поврем ен о окрутн ост п остан е
дужност, да се поступци који вређају сва наша осећања, као
убијање талаца или старих и болесних, третирају просто као
питање сврсисходности, да принудно расел>авање и транспор-
товање стотина хиљада постане оруђе политике коју одобра-
вају скоро сви осим ж р тава, или да се предлог као ш то је
„регрутовање жена ради репродукције" може озбиљно разма-
трати. У очима колективиста увек постоји виши циљ којем ови
чинови служе и који их оправдава, јер спровођење заједничког
циља друштва није ограничено вредностима или правима било
ког појединца.

139
 ПУТ У РОПСТВО

Али док масу грађана тоталитарне државе то често несе-

бично посвећивање једном идеалу - иако нам је оно одбојно
- приморава да одобравају и чак изврш авају таква дела, то се
не може тврдити за оне који воде њену политику. Да би био
користан помоћник у вођењу тоталитарне држ аве, није до-
вол>но да човек буде спреман да прихвати тобожње оправдање
за недела, већ мора сам да буде спреман да активно прекрши
свако морално правило које зна, ако је то неопходно у пости-
зањ у постављ еног цил>а. П ош то врховни вођа сам одређује
те циљеве, његови инструменти не смеју да имају сопствена
морална уверења. Они морају, изнад свега, безрезервно да се
обавежу личности вође; следећа најважнија ствар јесте да мо-
рају бити без икаквих скрупула и дословно спремни на све.
Не смеју да имају сопствене идеале које желе да остваре, нити
појмове о добру и злу који би могли да сметају намерама вође.
На положајима моћи мало је тога ш то би привукло оне који
имају морална убеђења од врсте која је у прош лости водила
европске народе, мало тога ш то би надокнадило неукус мно-
гих конкретних задатака и мало прилике да задовољ и било
какве иоле идеалистичке жеље, ш то би искупило неизбежан
ризик, ж ртвовањ е већине зад о вољ става приватног ж ивота
и личне независности, које зах тева положај са великом од-
говорношћу. Једине склоности које су задовољене јесу скло-
ности према моћи као таквој, задовољ ство које произлази из
послушности потчињених и из осећаја припадања бескрајно
моћној машини која добро функционише и пред којом све ос-
тало мора да устукне.
Иако има мало тога што би могло да наведе људе који су
добри по нашим стандардима да теже водећим положајима у
тоталитарној машини, а много тога да их одврати, биће посеб-
них прилика за немилосрдне и бескрупулозне. Биће посла у
чију неприхватљивост нико не сумња, али коЈи се морају извр-
шити у служби неког вишег циља, и то са истом стручношћу и
ефикасношћу као и други. Пошто ће бити потребно деловање
које је само по себи лоше, и у којем ће они под утицајем тра-
диционалног морала нерадо учествовати, спремност на не-
моралне поступке постаје пут ка унапређењу и моћи. Бројна
су запослења у тоталитарном друштву у којима је неопходно
п рактиковати су р о вост и застраш и вањ е, намерну превару

140
 Зашто најгори долазе на врх

и шпијунирање. Ни Гестапо нити управа концентрационог

логора, ни М инистарство пропаганде нити С А или С С (или
њихови италијански или руски пандани) нису погодна места
за филантропска осећања. Послови попут ових воде до најви-
ших положаја у тоталитарној држави. Велика је истина када
један истакнути амерички економиста, из сличног кратког на-
брајања дужности власти колективистичке државе, закључи:

[...] они би морали да раде ове ствари свидело им се то или

не: вероватноћа да су људи на власти личности које не
воле поседовање и спровођење моћи у равни је са веро-
ватноћом да би особа крајње меког срца добила посао
гонича робова на плантажи.12

Овде, међутим, не можемо исцрпно размотрити ову тему.

П роблем и зб ор а вођа тесно је п овезан са ш ироко распро-
страњеним проблемом избора према личним гледиштима или
пре према спремности појединца да се стално прилагођава
промењ ивим доктринама. А то нас води до једне од најти-
пичнијих моралних особина тоталитаризма, његовог односа
према свим врлинама које спадају под истинољубивост и ње-
говог утицаја на ове врлине. То је тако обимна тема да захтева
ново поглавље.

12 Професор Ф. X. Најт ( К т§И ) у: Јоита1 о/Ро1Шса1 Есопоту,

Оесеткег 1938, стр. 869.

141
 11

Крај истине

Значајно је да је национализација
мисли свугде напредовала р ап раззу
са национализацијом индустрије.
Е. X. Кар

Најефикаснији начин да се сви приморају да служе једном

систему цил>ева према којем је социјални план усмерен јесте
да сви верују у те цил>еве. Да би тоталитарни систем ефикасно
функционисао, није довол>но да сви буду присил>ени да раде за
исте цил>еве. Суштина је да их л>уди почну сматрати властитим
цил>евима. Иако уверења морају да се изаберу и да се наметну
људима, она морају да постану њихова сопствена уверења, је-
дан општеприхваћени кредо који појединце приморава да се
понашају најспонтаније могуће, и то на начин који планер хоће.
Ако је осећање угњ етавањ а у тоталитарним зем љ ам а у
принципу много мање изражено него што већина људи у либе-
ралним земљама замишља, то је зато што тоталитарне владе ус-
певају да у великој мери натерају људе да мисле како оне желе.
То се, наравно, постиже различитим облицима пропаган-
де. Техника пропаганде је већ толико позната да не морам о
много о њој да говоримо. Једино што треба нагласити јесте да
ни сама пропаганда нити коришћена техника нису својствене
само тоталитаризму, и да оно ш то тако потпуно мењ а њену
природу и деловање у тоталитарној држави јесте да целокупна
пропаганда служи истом циљу, да су сви инструменти про-
паганде координисани да утичу на појединца у истом смеру
и да створ е карактеристични С1е1ск5ска1Шпу>1 свих умова.

1 Нем. сИе С1е1сИзска1(ип§ једнако гледати на ствари.

142
 Крај истине

Услед тога, ефекти пропаганде у тоталитарним држ авама ра-

зличити су не само у размерама него и у врсти од ефеката про-
паганде за друкчије цил>еве за које се залажу независни и кон-
курентски друштвени актери. Ако су сви извори актуелних
информација под јединственом и ефикасном контролом, није
виш е у питању само како убедити л>уде у ово или оно. Вест
пропагандиста има моћ да укалупи њихове умове у правцу који
изабере и чак и најинтелигентнији и најнезависнији л>уди не
могу потпуно да избегну тај утицај ако су дуго изоловани од
свих осталих извора информација.
Иако у тоталитарним држ авам а овај статус даје пропа-
ганди јединствену моћ над умовима л>уди, специфични њени
морални ефекти нису резултат технике него предмета и обима
тоталитарне пропаганде. Ако би могла да се ограничи на ин-
доктринацију људи системом вредности према којима су усме-
рени друштвени напори, пропаганда би представљ ала само
посебну манифестацију карактеристичних особина колекти-
вистичког морала које смо већ размотрили. Да је њен предмет
сам о да поучи људе одређеном и свеобухватном моралном
кодексу, проблем би био искључиво да ли је овај морални ко-
декс добар или лош. Видели смо већ да нам се морални кодекс
тоталитарног друш тва вероватно неће допасти, да чак и те-
жња ка једнакости путем дириговане економије мож е само
да заврш и у званично спровођеној неједнакости - у једном
ауторитарном одређивању статуса сваког појединца у новом
хијерархијском поретку; да ће нестати већина хуманистичких
елемената нашег м орала - пош товањ е људског ж ивота, по-
ш товањ е слабих, и, уопште, појединца. М а колико ово било
одбојно већини људи, и иако подразумева промену моралних
стандарда, не мора нужно бити потпуно антиморално. Неке
црте оваквог система могу чак да се допадну најкрућим мора-
листима конзервативног типа и да им изгледају прихватљивији
од блажих стандарда неког либералног друштва.
М оралне консеквенце тоталитарне пропаганде које сад
м орам о да р азм отр и м о још су дубље. Оне су деструктивне
по сваки м орал јер поткопавају један од осн ова свег мора-
ла, осећање за истину и њено пош товањ е. По природи свог
задатка, тоталитарна пропаганда не може да се ограничи на
вредности, на питања мишљења и моралних убеђења у којима

143
 ПУТ У РОПСТВО

ће се појединац у мањој или већој мери увек прилагодити по-

гледима у властитој заједници, него мора да се прош ири на
чињенична питањ а где је л>удска интелигенција ангаж ована
на други начин. Прво, то је тако јер, да би се л>уди нагнали да
прихвате званичне вредности, оне морају да буду оправдане
или се мора показати како су повезане са вредностима којих
се л>уди већ држе, што обично подразумева тврдње о узрочним
везам а средстава и цил>ева; друго, разлика измећу цил>ева и
средстава, између намераваног цил>а и мера предузетих да се
он постигне, није, у ствари, никад тако јасна и одређена како се
често представља у широј дискусији о овим проблемима; зато
л>уде треба навести да се сложе не само са крајњим циљевима
него и са погледима на чињенице и могућности на којима су
засноване одређене мере.

* * *

Видели смо да у слободном друштву не постоји сагласност

о том целовитом етичком кодексу, о свеобухватном систему
вредности имплицитном у економском плану, и да би морала
да се створи. Али не треба претпостављати да ће планер свом
задатку прићи свестан те потребе, или да ће, чак и да је свестан
тога, бити у стању да унапред створи тако свеобухватан кодекс.
Он тек успут сазнаје о конфликтима међу разним потребама,
и мора да доноси одлуке када се за тим укаже потреба. Кодекс
вредности који води његове одлуке не постоји т аШ гас1о пре
но што одлуке треба да се донесу, већ се мора створити одређе-
ним одлукама. Видели смо како ова неспособност да се одвоји
општи проблем вредности од одређених одлука онемогућује
једном демократском телу да - будући неспособно да одлучи
о техничким детаљима плана - одреди вредности које га воде.
Планска власт ће стално морати да одлучује о заслуга-
ма о којима нема коначних моралних правила, и при томе ће
морати да оправдава своје одлуке народу - или да бар нека-
ко наведе људе да верују да су то правилне одлуке. Иако људе
одговорне за неку одлуку мож да не води ниш та друго сем
предрасуде, неко водеће начело ће морати да се јавно изло-
жи ако заједница треба активно да подржи неку одлуку а не
да јој се просто пасивно подреди. П отреба да рационализује

144
 Крај истине

симпатије и антипатије која, у недостатку нечег другог, мора

да води планера у многим одлукама, и неопходност да наведе
своје разлоге у облику у којем ће се допасти ш то већем броју
л>уди, присилиће планера да конструише теорије, тј. тврдње о
везама међу чињеницама, што онда постаје саставни део упра-
вл>ачке доктрине. Процес стварањ а „мита“ који оправдава ње-
гово деловање не мора да буде свестан. Тоталитарног вођу мо-
же да носи и само инстинктивна нетрпељивост према стању
ствари које је затекао и жел>а да створи нови хијерархијски
поредак који се бол>е уклапа у његову концепцију заслуга: он
може знати само то да не воли Јевреје који су изгледали толи-
ко успешни у једном поретку који њему није приуштио задо-
вољавајуће место, а да воли и диви се високом плавом човеку,
„аристократској" фигури из романа његове младости. Тако ће
он спремно пригрлити теорије које наводно дају рационално
оправдање за предрасуде које дели са многим својим следбе-
ницима. Тако једна псеудонаучна теорија постаје део званичног
креда и у већој или мањој мери управља поступцима свих људи.
А широко распрострањена нетрпељивост према индустријској
цивилизацији и романтичарска жудња за сеоским животом,
скупа са (вероватно погрешном) идејом о посебној вредности
сељака као војника, ствара основу за још један мит: В1и1 ипс1
Во4еп2 (крв и тло) израж ава не само крајње вредности него и
мнош тво веровањ а о узроку и последици, који не смеју да се
доводе у питање када једном постану идеали који усмеравају
активност читаве заједнице.
Разни теоретичари тоталитарног система јасно су пред-
видели потребу за оваквим званичним доктринама као ин-
струментима усмеравања и уједињавања напора народа. Пла-
тонове „племените лажи“ и Сорелови „м итови“ служе истој
сврси као расна доктрина нациста или Мусолинијева теорија
корпоративне државе. Они су нужно засновани на одређеном
виђењу чињеница које се онда елаборира и претвара у научне
теорије да би оправдало већ уврежено мишљење.

2 Део нацистичке идеологије израстао из митске романтике повеза-

ности крви и тла, необузданог слављења аутохтоности и сељака као
наЈвишег израза те аутохтоности и вештачког подстицања народне
креативности аутохтоних маса.

145
 ПУТ У РОПСТВО

* * *

Н ајефикаснији начин да се људи натерају да п рихвате

ваљ ан о ст вр едн ости којима тр еб а да служе јесте убедити
их да су оне стварно исте као и идеје које су они, или макар
најбољи међу њима, увек пош товали, али које раније нису
добро схваћене или признате. Азуди се прим орају да своју
верност старим боговима пренесу на нове под изговором да
нови богови заи ста јесу оно ш то су им њ ихови здрави ин-
стинкти увек говорили, а што су раније само нејасно увиђали.
А најефикаснија техника остваривањ а овог циља јесте да се
користе старе речи, али измењеног значења. М ало је особи-
на тотали тарн ог реж и м а које у исто време толико збуњују
површ ног посм атрача а које су ипак тако карактеристичне
за целу интелектуалну кли м у као ш то је потпуно кварењ е
језика - промена значења речи којима се израж авају идеали
нових режима.
Реч слобода ту, природно, највише пати. То је реч која
се једнако слободно користи у тоталитарним држ авам а као
и другде. Скоро би се могло рећи - и требало би да нам послу-
жи као упозорењ е да будемо опрезни са свим заводницима
који нам обећавају нове слободе уместо старих3 - да где год је
слобода како је ми разумемо била уништена, то је скоро увек
учињено у име неке нове слободе која је обећавана народу. Чак
и међу нама има „планера слободе" који нам обећавају „колек-
тивну слободу за групу“, о чијој природи се може закључити на
основу чињенице да њени заговорници сматрају неопходним
да нас увере како је „природно да долазак планске слободе не
значи да све раније [81с\ форме слободе морају да се укину".
Др Карл М анхајм, из чијег су дела4 преузете ове реченице,
бар нас упозорава да је „концепција слободе моделирана по
претходном добу препрека за било какво стварно разумевање
овог проблема". Али његова употреба речи слобода исто толи-
ко заварава као и када је употребе тоталитарни политичари.
Као и њихова слобода, „колективна слобода" коју М анхајм
нуди није слобода чланова друштва него неограничена слобода

3 То је наслов недавног рада америчког историчара К. Л. Бекера.

4 Каг1 Маппће1ш, Мап апс15оае1у т ап А^е о/Кесоп&1гисИоп, стр. 377.

146
 Крај истине

планера да са друштвом ради ш та жели.5О вде је до крајности

доведено бркање слободе и моћи.
И звртањ е значења ове речи у конкретном случају су, на-
равно, добро припремили многобројни немачки филозофи и,
ниш та мање, многи теоретичари социјализма. Али слобода
(/геес1от) или слобода (ШоеНу) нису никако једине речи чије је
значење измењено у њихову супротност да би послужиле као
инструмент тоталитарне пропаганде. Већ смо видели како се
исто догађа са правдом и законом, правом и једнакошћу. Ова)
списак би могао да се продужи укл>учивањем скоро свих мо-
ралних и политичких термина у општој употреби.
Неко ко сам није искусио овај процес, теш ко може да
схвати важ ност ове промене значења речи, збрку коју произ-
води и препреке за сваку рационалну полемику које изазива.
Треба видети својим очима да би се схватило ово: када један
од двојице браће пригрли нову веру, после кратког времена он
као да говори другим језиком који онемогућује праву комуни-
кацију међу њима. А збрка постаје још гора, јер ова промена
значења речи које описују политичке идеале није издвојена
епизода, већ континуирани процес, техника која се свесно или
несвесно користи ради усмеравања л>уди. Како овај процес од-
миче, сав језик постепено осиромашује, речи постају празне
л>уске лишене било каквог одређеног значења, кадре да означе
и појам и његову супротност, и употребл>аване само за емоци-
оналне асоцијације које још увек имају.

***

Није тешко лишити већину л>уди независне мисли. Али

и мањина која ће задржати склоност ка критиковању такође
мора да се ућутка. Већ смо видели зашто принуда не може да се
ограничи на прихватање етичког кодекса који је у основи плана

5 Питер Дракер исправно примећује да „што мање има слободе, то

се више говори о 'новој слободи! Ипак ова нова слобода је само реч
која покрива управо супротност свега онога што је Европа одувек
подразумевала под слободом [...] Нова слобода која се проповеда
у Европи јесте, међутим, право већине против појединца" (Ре1ег Е.
Огискег, Тке Епс1 ојЕ соп отк Мап, 1939, стр. 74).

147
 ПУТ У РОПСТВО

према коме се усмерава сва друштвена активност. Пошто многи

делови овог кодекса никад неће бити експлицитно изложени, и
пошто ће многи делови водеће скале вредности постојати само
имплицитно у плану, то сам план у свакој својој појединости,
заправо сваки акт владе, мора да постане недодирл>ив и буде
изузет од сваке критике. Ако људи треба да без оклевања под-
рже заједнички напор, они морају бити убеђени да је адекватан
не само цил> него и одабрана средства. Званична вера, која се
мора подстаћи, обухватаће сва гледишта о чињеницама на који-
ма се заснива план. Јавна критика или чак изражавање сумње
морају да се угуше јер слабе јавну подршку. Као што извешта-
ва брачни пар Веб о стању у сваком руском предузећу: „Док
посао тече, свако јавно исказивање сумње или чак страха да
план неће успети, јесте чин нелојалности и чак велеиздаје због
могућег деловања на вол>у и труд осталих запослених."6Када се
отворена сумња или страх не тиче само успеха одређеног по-
духвата него целокупног друштвеног плана, мора се третирати
чак као саботажа.
Чињенице и теорије морају тако да постану предмет зва-
ничне доктрине ништа мање од погледа на вредности. И цело-
купан апарат за ширење знања, школе и штампа, комуникације
и биоскоп, биће коришћени искључиво за ширење ових ста-
вова који, било да су тачни, било да су лажни, јачају веровање
у исправност одлука које доноси власт; биће повучена и свака
информација која може изазвати сумњу или оклевање. Вероват-
ни ефекат на лојалност људи систему постаје једини критеријум
за одлуку да ли одређена информација треба да се објави или
не. Ситуација у неко) тоталитарној држави је трајно и у свим
питањима иста као другде за време рата. Од народа ће се сакри-
ти све ш то би могло да побуди сумњу у мудрост владе или да
изазове незадовољство. Биће заташкани основа за неповољно
поређење са условима другде, знање о могућим алтернативама
у односу на предузете акције, информације које би могле да на-
говесте неуспех владе у испуњавању обећања или искоришћа-
вању прилика за унапређење услова. Практично нема области
где неће бити систематске контроле информисања и примене
униформности ставова.

6 5к1пеу апс! ВеаГпсе 'ОСеђђ, 5оу1е1 С о т т и т з т , стр. 1038.

148
 Крај истине

О во важи и за области које су наизглед најдал>е од било

којих политичких интереса, нарочито за све науке, чак и најап-
страктније. Лако се види и широко је потврђено искуством да
у дисциплинама које се директно баве пословима људи и стога
најнепосредније утичу на политичка гледишта - попут исто-
рије, права или економије - трагање за истином без интереса
не може да се дозволи у тоталитарном систему, а доказивање
званичних погледа постаје једини цил>. Ове дисциплине су у
свим тоталитарним држ авама постале најплодније фабрике
званичних митова које владари користе да управљају умом и
вољом својих поданика. Није чудно, дакле, што у овим сферама
нема ни претварања да се трага за истином, а ни тога да власти
одлучују које доктрине треба да се уче и објављују.
Тоталитарна контрола мишљења проширује се, међутим,
и на теме које испрва изгледају без политичког значаја. Поне-
кад је тешко објаснити зашто би се поједине доктрине званично
забрањивале а друге подстицале, и чудно је да ове симпатије и
антипатије изгледају слично у различитим тоталитарним систе-
мима. Свима њима као да је изразито заједничка одбојност према
апстрактнијим облицима мисли - одбојност коју карактеристич-
но показују и многи колективисти међу нашим научницима.
Скоро да је свеједно да ли се теорија релативности представља
као „семитски напад на основе хришћанске и нордијске физике“
или се одбацује због „противречности дијалектичком материја-
лизму и марксистичкој догми“. Нема разлике да ли се извесне
теореме математичке статистике нападају јер „чине део класне
борбе на идеолошком фронту и производ су историјске улоге
математике као слуге буржоазије" или се читав предмет осуђује
јер „не даје гаранцију да ће служити интересу народа". Изгледа
да чиста математика није ништа мање жртва и да чак и неки ста-
вови о природи континуитета могу да се припишу „буржоаским
предрасудама“. Према брачном пару Веб, Часопис за марксисти-
чко-лењинистичке природне науке има следеће слогане: „Ми се
залажемо за Партију у математици. Ми се залажемо за чистоту
марксистичко-лењинистичке теорије у хирургији". Ова ситуација
веома је слична у Немачкој. Часопис Национал-социјалистичког
удружења математичара пун је „партије у математици", а један
од најпознатијих немачких нобеловаца Ленард, сумирао је своје
животно дело под називом Немачка физика у четири т о м а\

149
 ПУТ У РОПСТВО

Потпуно је у складу са духом тоталитаризма да анатемише

све активности л>уди које су предузете ради себе самих и без
скривеног цил>а. Наука ради науке, уметност ради уметности,
подједнако су ужасни нацистима, нашим социјалистичким ин-
телектуалцима и комунистима. Свака активност мора да буде
оправдана свесном друштвеном сврхом. Не сме бити спонтане,
невођене активности, јер би могла да произведе резултате који
се не могу предвидети и које план не предвиђа. Она би могла
да произведе нешто ново, незамисливо у филозофији планера.
Ово начело се проширује чак и на игре и забаву. Оставл>ам чи-
таоцу да погоди да ли се у Немачко) или Русији десило да су ша-
хисти били званично подстицани да „једном засвагда окончају
неутралност шаха. М орамо да осудимо једном засвагда фор-
мулу ’шах ради шаха’ као формулу 'уметност ради уметности’".
М а колико ови изузеци изгледали невероватни, морамо
бити опрезни да их не одбацимо као случајне нуспродукте
који немају везе са суштинским карактером планског или то-
талитарног система. Они то нису. Они су непосредни резултат
исте жеље да се све потчини „јединственој концепцији целине",
потребе да се по сваку цену подрже стан ови ш та у чије име
људи стално треба да подносе жртве, као и опште идеје да су
знање и веровањ е људи инструмент који се користи за једну
једину сврху. Када се наука једном примора да служи интере-
сима класе, заједнице или државе, а не истине, једини задатак
аргумента и расправе јесте да одбрани и још више прошири
веровања која управљају целокупним животом заједнице. Како
је то нацистички министар правде објаснио, питање које свака
научна теорија мора да постави самој себи јесте: „Да ли слу-
жим националсоцијализму ради највећег благостања свих?“
С ам а реч истина престаје да има своје старо значење.
Она виш е не описује неш то ш то треба наћи, са личном са-
веш ћу као искључивим арбитром питањ а да ли у било ком
одређеном тренутку докази (или став оних који га прокламују)
оправдавају неко веровањ е; она постаје нешто ш то одређује
власт, нешто у ш та треба веровати у интересу јединства орга-
низованих напора, и што може да се измени према потребама
овог организованог напора.
О пш та интелектуална клима која ово прои зводи , дух
потпуног цинизма у погледу истине који ствара губитак осећаја

150
 Крај истине

за истину или чак значења истине, нестанак духа независног ис-

питивања и веровања у моћ рационалног убеђења, начин на који
разлике у мишл>ењу у свакој грани знања постају политичка пи-
тања која решава власт, све су то ствари које човек сам мора да
искуси - нема тог кратког описа који може да пренесе њихове
размере. Можда је најалармантнија чињеница да презир према
интелектуалној слободи није ствар која настаје само онда кад
се установи тоталитарни систем, него се може наћи свугде међу
интелектуалцима који су прихватили колективистичку веру и
који су проглашени за интелектуалне вође чак и у земл>ама које
су још под либералним режимом. Не само да се најгоре угње-
тавање опрашта ако се учини у име социјализма, и да стварање
тоталитарног система отворено заговарају л>уди који се прет-
варају да говоре у име научника либералних земал>а, него се
и цетолеранција отворено уздиже до неба. Зар нисмо недавно
видели једног британског научника како брани чак и инквизи-
цију јер је, по његовом мишл>ењу, „корисна за науку када штити
класу у успону“.7 Овај став је, наравно, практично неразлучив
од ставова који су нацисте навели на прогањање л>уди од науке,
спал>ивање научних књига и систематско истребл>ивање инте-
лигенције потчињеног народа.

***

Жел>а да се народу наметне кредо који се сматра корисним

за њих, наравно, није нова ствар или везана за наше време. Нов
је, међутим, аргумент којим многи наши интелектуалци настоје
да оправдају овакве покушаје. Нема стварне слободе мисли у
нашем друштву, тако кажу, јер се мишл>ења и укуси маса обли-
кују пропагандом, рекламама, примером виших класа и другим
факторима околине који неизбежно гурају мишл>ење л>уди у
отрцане калупе. Из овога се закл>учује да, ако идеале и укусе
велике већине увек обликују околности које можемо да кон-
тролишемо, онда би требало ту моћ да употребимо и намерно
скренемо мисли л>уди у правцу за који сматрамо да је пожел>ан.
Вероватно је истина да је већина ретко кадра да мисли не-
зависно, да о многим питањима прихвата већ готова схватања

7 Јатех. С. СгсжТћег, Тке 5оаа1 Ке1аИоп$ о/Заепсе, 1941, стр. 333.

151
 ПУТ У РОПСТВО

и да ће бити подједнако задовол>на ако је приморају да прихва-

ти или је придобију за овај или она) систем веровања. Слобода
мишл>ења у сваком друштву биће вероватно непосредно зна-
чајна само за мањину. Али то не значи да је било ко компетен-
тан и да треба да има моћ да изабере оне за које је та слобода
резервисана. О во свакако не оправдава дрскост било које гру-
пе л>уди да тражи право да одређује шта други л>уди треба да
мисле или у шта да верују. Потпуно је погрешно претпоставити
да, зато што у сваком систему већина л>уди некога следи, нема
разлике ако сви морају да следе истога човека. Омаловажавати
вредност интелектуалне слободе, јер неће значити за сваког
исту могућност независне мисли, значи потпуно промашити
разлоге који интелектуалној слободи дају пуну вредност. Да
би она успешно обавл>ала функцију првог покретача инте-
лектуалног прогреса, важно је не то да сви могу да мисле или
пишу било шта, него да се неко може залож ити за било коју
ствар или идеју. С ве док разлике у мишл>ењу нису угушене,
увек ће постојати неко ко ће доводити у питање владајуће идеје
својих саврем еника а нове идеје проверавати кроз аргуме-
нте и пропаганду.
Ж ивот мисли и чини ова интеракција појединаца раз-
личитог знања и погледа. Развој свести је друштвени процес
заснован на постојању оваквих разлика. Суштина је у томе да
његови резултати не могу да се предвиде, да не можемо знати
који ће ставови помоћи овом р азвоју а који неће - укратко,
овим р азво јем не могу да управл>ају никаква гледишта која
сада имамо а да га истовремено не ограничавају. „Планира-
ти“ или „организовати" развој духа или прогреса уопште, јесте
контрадикција у терминима. Идеја да би л>удски ум требало
да „свесно“ контролише властити развитак, меш а индивиду-
ални ум, који сам може „свесно да контролише" било ш та, и
међул>удске односе, који су заслужни за овај разво). Покушајем
да се он контролише ми само ограничавамо његов разво), што
ће пре или касни)е изазвати стагнацију мисли и опадање духа.
Трагедија колективистичке мисли )есте у томе да почиње
тиме ш то ум стављ а на највиш е место, а завр ш ава уништа-
вањем ума, )ер погрешно разуме процес од којег зависи његов
развитак. Може се заиста рећи да је парадокс читаве колекти-
вистичке доктрине и њеног захтева за „свесном" контролом

152
 Крај истине

или „свесним“ планирањем то што нужно води захтеву да ум

неког појединца треба да има врховну власт - док нам само
индивидуалистички прилаз друштвеним појавама омогућава
да препознамо надличне силе које воде развоју ума. Индиви-
дуализам је стога став понизности пред овим друштвеним про-
цесом и став толеранције према другим мишл>ењима, и директ-
на је супротност интелектуалној надмености која је у основи
захтева за свеобухватним управл>ањем друштвеним процесом.

153
 12

Социјалистички корени нацизма

Све антилибералне снаге уједињују се

против свега што је либерално.
А. Мелер ван ден Брук

Честа је грешка посматрати националсоцијализам просто

као побуну против разума, ирационални покрет без интелек-
туалне основе. Да је то тако, овај покрет био би много мање
опасан. Али нема веће заблуде или неистине. Доктрине на-
ционалсоцијализма јесу врхунац дуге еволуције мисли, про-
цеса у којем су учествовали мислиоци који су врло утицајни
и изван граница Немачке. Шта год неко мислио о премисама
од којих су почели, не може се порећи да су људи који су ство-
рили нову доктрину били изузетни писци који су оставили
печат својих идеја на читаву европску мисао. Њ ихов систем
развијан је са бескомпромисном доследношћу. Кад се једном
прихвате његове почетне премисе, није могуће умаћи његовој
логици. То је просто колективизам који је очишћен од свих
трагова индивидуалистичке традиције која би могла да омете
његово остваривање.
Иако су у овом развоју немачки мислиоци преузели во-
ђство, они никако нису били једини. Томас Карлајл и Хјус-
тон Стјуарт Чемберлен, Огист Конт и Жорж Сорел једнак су
део тог континуираног р азвоја као било који Немац. Разви-
так ове струје мисли у Немачкој недавно је лепо приказао
Р. Д. Батлер у свом делу Корени националсоцијализма. Иако
је застрашујуће његово истрајавање током сто педесет година
у скоро неизмењ еном и увек присутном облику, како се то
у овом делу види, лако је приписати превелики значај овим
идејама у Немачкој пре 1914. Оне су биле само једна школа

154
 Социјалистички корени нацизма

мишљења у народу који је можда имао разноврснија гледишта

у том периоду него било који други. Њих је представљала ма-
лобројна мањина а презирала их је једнако и већина народа
других земаља.
Ш та је онда довело до тога да ови погледи реакционарне
мањине на крају добију подршку већине Н емаца и практич-
но читаве њене омладине? Није то био само пораз, патња и
талас национализма. Још мање је узрок томе, као ш то толико
људи жели да верује, капиталистичка реакција против напре-
довања социјализма. Управо супротно, подршка која је довела
ове идеје на власт дошла је управо из социјалистичког табора.
Буржоазија им свакако није помогла да дођу на власт, него пре
одсуство јаке буржоазије.
Доктрине које су у прош лој генерацији водиле влада-
Јућу елиту у Н емачкој нису биле п роти в соц и јали зм а као
компоненте марксизма, него против либералних елемената
у њему - интернационализма и демократије. И како је бива-
ло све јасније да су баш ови елементи препрека остварењ у
социјализм а, социјалисти са левице су се све виш е и виш е
приближавали социјалистима деснице. Био је то савез антика-
питалистичких сила деснице и левице, спој радикалног и кон-
зервативног социјализма који је из Немачке истерао све што је
било либерално.
Још је од почетка п остојала тесна в е за између соција-
лизм а и национализма у Немачкој. Значајно је да су најваж-
нији оци националсоцијализма - Фихте, Родбертус и Ласал
- у исто време били и признати творци социјализма. Док је
теоријски социјализам у свом марксистичком облику дири-
говао немачким лабуристичким покретом , ауторитарни и
националистички елемент се привремено повукао. Али не
задуго.1 Од 1914. из редова марксистичког социјализма ни-
цали су, један за другим, учитељи који нису водили у нацио-
налсоцијалистичку заједницу конзервативце и реакционаре,
него вредне раднике и омладину пуну идеала. Тек после овог

1 И само делимично. Године 1892. један од вођа социјалдемократске

партије, Аугуст Бебел, могао је да каже Бизмарку да „империја-
листички канцелар може да буде уверен да је Немачка социјална
демократија нешто као предшколска установа за милитаризам"!

155
 ПУТ У РОПСТВО

је плима националсоцијализма добила велики значај и нагло

прерасла у хитлеровску доктрину. Ратна хистерија 1914. која
услед немачког пораза никад није потпуно излечена јесте по-
четак м одерног р азв о ја који је п р ои звео националсоција-
лизам, који је настао током овог периода углавном уз помоћ
старих социјалиста.

# #

М ожда је први, и на неки начин најтипичнији, представ-

ник овога развоја, покојни професор Вернер Зомбарт, чији се
познати спис НапсИег ипс1 НеШеп (Тршвци и хероји) појавио
1915. Зомбарт је почео као марксистички социјалиста, и чак
је 1909. поносно могао да тврди како је већи део ж ивота по-
светио борби за идеје Карла М аркса. Допринео је више него
било ко други ширењу социјалистичке идеје и различитих ва-
ријанти антикапиталистичког ресантимана по Немачкој; иако
је немачка мисао била прож ета марксистичким елементима
као ни у једној другој земл>и до руске револуције, било је то
у великој мери због Зомбарта. У једном тренутку је сматран
изузетним представником прогањане социјалистичке инте-
лигенције и због својих радикалних погледа није могао да до-
бије катедру на факултету. Чак и после последњег рата, утицај
његовог рада у Немачкој и ван ње као историчара, рада који
је остао марксистички по приступу пош то је он п рестао да
буде марксиста у политици, био је изузетно велик и посебно
је уочл>ив у радовима многих енглеских и америчких планера.
У својој ратној књизи овај стари социјалиста је поздравио
„немачки рат“ као неизбежни сукоб трговачке цивилизације
Енглеске и херојске културе Немачке. Бескрајан је његов пре-
зир према „трговачким" погледима енглеског народа, који је
изгубио све своје ратоборне инстинкте. Ништа у његовим очи-
ма не заслужује већи презир од универзалне тежње појединца
за срећом, а оно ш то описује као водећу максиму енглеског
морала - буди праведан „да ти буде добро и да продужиш своје
дане на овој земл>и“ - за њега је „најсрамнија максима коју је
икад изговорио трговачки дух“. „Немачка концепција државе",
како су је формулисали Ф ихте, Л асал и Родбертус, јесте да
државу нису основали или формирали појединци, нити скуп

156
 Социјалистички корени нацизма

појединаца, нити је њена сврха да служи било ком интересу

појединца. То је Уо1к$§етеш8скај12у којем појединац нема пра-
ва, него само дужности. Захтеви појединаца увек су последица
трговачког духа. „Идеје из 1789.“ - слобода, једнакост, бра-
тство - јесу типично трговачки идеали који немају друге сврхе
осим да осигурају одређене предности појединцима.
Пре 1914. сви прави немачки идеали херојског ж ивота
били су опасно угрожени сталним напретком енглеских ко-
мерцијалних идеала, енглеске удобности и енглеског спорта.
Не сам о ш то је енглески народ постао потпуно покварен, а
сваки синдикалиста заглибљен у „живи песак удобности" не-
го је почео да шири ову заразу и на друге народе. Само је рат
помогао Немцима да се сете да су они стварно ратнички на-
род којем су све активности, а нарочито све економске актив-
ности, подређене војничким циљевима. Зомбарт је знао да су
Немце презирали други народи јер сматрају да је рат светиња
- али он га слави. См атрати рат нечовечним и бесмисленим
јесте производ трговачких погледа. Постоји ж ивот виши од
појединачног, ж и вот н арода и ж и вот д рж аве, а свр ха по-
јединца је да се жртвује за тај виши живот. Рат је за Зомбарта
испуњење херојског погледа на живот, а рат против Енглеске је
рат против опречног идеала, трговачког идеала индивидуалне
слободе и енглеске удобности.

***

Ако је Зомбартова бурна реакција била у то време прете-

рана чак и за већину Немаца, један други немачки професор
изнео је суштински исте идеје у блажем и више научном, али
зато и ефикаснијем облику. П роф есор Јохан Пленге је био
подједнако значајан ауторитет за проучавање Маркса. Њего-
ва књига М агх ипс1 Не§е1 (М аркс и Хе1ел) озн ачава почетак
модерне ренесансе Хегела међу марксистичким научницима
и нема сумње у непатворену социјалистичку природу убеђења
са који м а је почео. М еђу њ егови м м н огобр ојн и м ратним
публикацијама најзначајнија је једна мала књига о којој се у
то врем е много причало: 1789. апс! 1914. Тке ЗуткоИ с Уеаг$

2 Нем. сИе Уо1ка^ете1пзска/{, народна заједница.

157
 ПУТ У РОПСТВО

т 1ке Шз1огу о / 1ке Ро1Шса1 М т А {1789. и 1914. Симболичке

тдине у историји политичко!ума). Посвећена је сукобу „идеја
из 1789.“, идеала слободе и „идеја из 1914.“, идеала организа-
ције. О рганизација је за њега - као и за све социјалисте који
црпе свој социјализам из грубе примене научних идеала на
проблеме друштва - суштина социјализма. Она је била, како
он правилно наглаш ава, корен социјалистичког покрета у
зачетку у Француској почетком деветнаестог века. М аркс и
м арксизам су издали ову основну идеју социјализма својим
фанатичним али утопијским пристајањем уз апстрактни идеал
слободе. Тек сад је идеја организације поново дошла на своје,
и другде, о чему сведочи рад X. Џ. Велса чија је књига Ри1иге
т А т е п с а (Будућност у Америци) дубоко утицала на профе-
сора Пленгеа, и кога описује као једну од изузетних фигура
модерног социјализма, али нарочито у Немачкој, где се нај-
бол>е разуме и најпотпуније остварује. Рат између Енглеске и
Немачке јесте стварно сукоб два супротна начела. „Светски
економски рат“ је трећа велика епоха духовне борбе у модер-
ној историји. Једнако је важан као реформација и буржоаска
револуција слободе. То је борба за победу нових сила насталих
из напредног економског живота деветнаестог века: социјали-
зм а и организације.

Пошто је у сфери идеја Немачка била најубеђенији пред-

ставник свих социјалистичких снова, а у сфери реално-
сти најмоћнији градителЈ најорганизованијег економског
система - у нама је двадесети век. Било како да се рат
заврши, ми смо народ за пример. Наше идеје ће одредити
цил>еве живота човечанства. Светска историја дожи-
вљава тренутно спектакл колосалних размера - да с нама
нови велики идеал живота напредује до коначне победе,
док истовремено у Енглеској коначно пропада једно од
начела Светске историје.
[Ратна економија створена у Немачкој 1914] јесте прво
остварење социјалистичког друштва а њен дух прва ак-
тивна, а не само захтевна појава социјалистичког духа.
Потребе рата су установиле социјалистичку идеју у не-
мачком економском животу, и тако је одбрана наше на-
ције створила за човечанство идеју 1914, идеју немачке

158
 Социјалистички корени нацизма

организације, заједницу народа (Уо1к&{гете1тскај1) нацио-

налсоцијализма [...] Наш целокупни политички живот у
држави и индустрији попео се на виши ниво, а да ми то
нисмо ни приметили. Држава и економски живот ства-
рају ново јединство [...] Осећање економске одговорности
које карактерише рад државног чиновника прожима све
приватне активности [...] Ново немачко корпоративно
конституисање економског живота [који још није зрео
или потпун] највиша је форма живота државе која је икад
постојала на земл>и.

И спрва се проф есор Пленге још надао да ће помирити

идеал слободе и идеал организације, иако углавном преко
потпуног али в о л ј Н о г потчињавања појединца целини. Али ови
трагови либералних идеја убрзо су нестали из његових списа.
С авез социјализма и немилосрдне политике моћи постао је
потпун за њега до 1918. године. Пред сам крај рата он је са-
ветовао своје сународнике у социјалистичком часопису 01е
С1оске на следећи начин:

Крајње је време да признамо чињеницу да социјализам

мора да буде политика моћ, јер треба да буде организа-
ција. Социјализам мора да освоји моћ: он не сме никада
да слепо уништи моћ. А најважније и најкритичније
питање за социјализам у време рата народа јесте нужно
ово: који народ је надмоћно позван да влада, јер је при-
мерни вођа у организовању народа?

Професор Пленге је предвидео све идеје које ће напослет-

ку да оправдају Хитлеров Нови поредак:

Управо са тачке гледишта социјализма, који је организа-

ција, није ли апсолутно право самоопредељења народа
право на индивидуалистичку економску анархију? Јесмо
ли вољни да одобримо потпуно самоопредељење поје-
динцу у економском животу? Доследни социјализам
може да додели народу право корпоративног организо-
вања само у складу са правом расподелом сила које су
историјски одређене.

159
 ПУТУ РОПСТВО

##*

Идеали које је Пленге изразио тако јасно били су нарочито

популарни у извесним круговима немачких научника и инжењера
(или чак потичу од њих) који су, баш као што то сада траже њихо-
ве енглеске колеге, гласно захтевали централно планирану орга-
низацију свих аспеката живота. Водећи међу њима био је славни
хемичар Вилхелм Оствалд, од чијих је изјава о овом проблему
једна достигла извесну славу. Прича се како је он јавно изјавио:

Немачка жели да организује Европу којој је све досад недо-

стајала организација. Сад ћу вам објаснити највећу тајну
Немачке: ми, или можда немачка раса, открили смо зна-
чај организације. Док остале нације још живе под режимом
индивидуализма, ми смо већ постигли режим организације.

Идеје врло сличне овима биле су актуелне у канцеларијама

немачког магната за сировине Валтера Ратенауа који, иако би се
згрозио да је схватио последице своје тоталитарне економије,
ипак заслужује место у свакој потпунијој историји развоја на-
цистичких идеја. Кроз своје радове он је вероватно, више него
било ко други, одредио економске погледе генерације која је
одрасла у Немачкој током последњег рата и непосредно после
њега; неки од његових најближих сарадника касније су постали
ослонац Герингове администрације задужене за Петогодишњи
план. Врло сличан је био и већи део учења другог бившег марк-
систе, Фридриха Наумана, чија је МИШеигора (Средња Евро-
па) постигла вероватно највећи тираж од свих ратних књига
у Немачкој.3 Али допало је једном активном социјалистичком
политичару, члану левог крила социјалдемократске партије у
Рајхстагу, да у потпуности разради ове идеје и да их рашири
наш ироко и надалеко. Паул Ленш је већ у ранијим књигама
описао рат као „бекство енглеске бурж оазије пред јуришем
социјализма", и објаснио колико су различити социјалистички

3 Добар приказ Науманових погледа, карактеристичних за немачку

комбинацију социјализма и империјализма, исто као и сви остали
цитати у тексту, наћи ће се у Коћап Вибег, Тке Коо1$ о/МаИопа1
ЗоааШ т, 1941, стр. 203-209.

160
 Социјалистички корени нацизма

идеали слободе и енглеска концепција. Његове карактеристи-

чне идеје, под утицајем Пленгеа, потпуно су се развиле тек у ње-
говој трећој и најуспешнијој ратној књизи, Ткгее Уеап о/ХУогШ
Кеуо1иИоп (Три Године светске револуције).4Ленш свој аргумент
заснива на занимљивом и у много чему тачном историјском
извеш тају о томе како је Бизмарково прихватање протекци-
онизм а у Немачкој омогућило развој у правцу индустријске
концентрације и картелизације која је, са марксистичког стано-
вишта, представљала виши степен индустријског развоја.

Резултат Бизмаркове одлуке 1879. године био је да је Не-

мачка преузела улогу револуционара; то јест, државе чији
је положај у односу на остатак света положај представника
вишег и напреднијег економског система. Пошто смо то
схватили, требало би да запазимо како у садашњој Свет-
ској револуцији Немачка представља револуционара, а
њен највећи противник, Етлеска, контрареволуционарну
страну. Ова чињеница доказује како мало устав земље,
било да је она либерална и републиканска, било монархис-
тичка и аутократска, утиче на питање да ли са гледишта
историјског развоја та земља треба да се сматра за либе-
ралну или не. Или, простије, наше концепције либерали-
зма, демократије и тако даље изведене су из идеја енглеског
индивидуализма према којима држава са слабом владом
јесте либерална, а свако ограничење слободе појединаца
схвата се као производ аутократије и милитаризма.

У Немачкој, „историјски наименованом представнику"

овог вишег облика економског живота, „борба за социјализам
била је изузетно поједностављена, јер су сви предуслови за
социјализам тамо већ били успостављени".

И отуда је главна брига било које социјалистичке партије

била да Немачка тријумфално буде непоколебљива и не
узмиче пред својим непријатељима, и тиме буде способна
да испуни своју историјску мисију револуционисања

4 Предговор Ј. Е. М., Лондон 1918. Превод овог дела на енглески ура-

дила је, за време последњег рата, нека далековида особа.

161
 света. Стога је рат Антанте против Немачке личио на
покушај ниже буржоазије преткапиталистичког доба да
спречи опадање сопствене класе.
Организација Капитала која је почела несвесно пре рата
а током рата свесно настављана, биће систематски наста-
вљана после рата. Не жељом за било каквим вештинама
организације, нити пак зато што је социјализам признат
као виши принцип социјалног развоја. Класе које су да-
нас практично пионири социјализма, у теорији су њени
заклети противници или су то, у сваком случају, доне-
давно биле. Социјализам долази, и у одређеној мери је
већ стигао, јер ми више не можемо да живимо без њега.

Једини који ће се противити овој тенденцији јесу либерали.

Ова класа људи који несвесно резонују према енглеским

стандардима, чини целу образовану немачку буржоазију.
Њихови политички појмови „слободе" и „грађанског
права", уставности и парламентаризма, изведени су из
те индивидуалистичке концепције света, чије је класично
отелотворење енглески либерализам, и коју су усвојили
представници немачке буржоазије педесетих, шездесетих
и седамдесетих година деветнаестог века. Али ови стан-
дарди су старомодни и пољуљани, исто као што је старо-
модни енглески либерализам био пољуљан овим ратом.
Оно што треба сада урадити јесте ослободити се ових
наслеђених политичких идеЈа и помоћи у развоју нове
концепције Државе и Друштва. У овој сфери социјализам
такође мора да представља свесну и одлучну опозицију
индивидуализму. У вези с тим, изненађује чињеница да
је у такозваној реакционарној Немачкој радничка класа
за себе изборила много стабилнији и моћнији положај у
животу државе него у Енглеској или Француској.

Ленш наставља разматрањ ем које опет садржи много ис-

тине и заслужује да се о њему размисли:

Социјалдемократи су помоћу овог [општег] права гласа

заузели скоро сва места која су могли да добију у Рајхстагу,

162
 Социјалистички корени нацизма

државном парламенту, општинским саветима, судовима

за решавање трговачких спорова, фондовима за болесне,
и тиме врло дубоко продрли у организам државе; али цена
коју су морали да плате била је да је држава дубоко ути-
цала на радничку класу. Сигурно, као последица напорних
социјалистичких залагања током педесет година, држава
више није иста као 1867, када је опште право гласа први
пут почело да важи; али ни социјалдемократија није више
иста као у то време. Држава. је претрпела процес соција-
лизације, а сацијалдемократија је претрпела процес
национализације.

Пленге и Ленш су заузврат опскрбили водећим идејама

непосредне господаре националсоцијализма, нарочито Освада
Шпенглера и Мелера ван ден Брука, да поменемо само два нај-
познатија имена.5 М ишљења се разликују о томе колико овај
први може да се сматра социјалистом. Сада ће бити евидентно
да је у својој расправи ( Прусија-
низам и социјализам), која се појавила 1920, он само дао об-
лик идејама распрострањеним међу немачким социјалистима.
Неколико узорака њ еговог аргумента биће довољно. „Стари
пруски дух и социјалистичко уверење који се данас мрзе као
браћа, јесу једно те исто.“ Представници западне цивилиза-
ције у Немачкој, немачки либерали, јесу „невидљива енглеска
војска коју је после битке код Јене Наполеон оставио на нема-
чком тлу“. За Шпенглера су људи као Харденберг и Хумболт и
сви остали либерални реформатори били „Енглези". Али овај
„енглески" дух ће бити избачен немачком револуцијом 1914.

Три последње нације Запада тежиле су ка трима облици-

ма постојања, представљеним славним паролама Слобода,

5 Исто се односи на многе друге интелектуалне вође исте генера-

ције која је створила нацизам, као Отмар Шпан, Ханс Фрајер, Карл
Шмит и Ернст Јингер. О њима упоредите једну занимљиву студију:
О. СоЈпаЈ, 1Не Шаг а$атз11ке Ше$1,1938, чија је мана да, огранича-
вајући се на послератни период кад су ове идеале већ били преузе-
ли националисти, превиђа њихове социјалистичке творце.

163
 Једнакост, Заједница. Оне се јављају у политичком облику
либералног парламентаризма, социјалне демократије и
ауторитарног социјализма.6 Немачки, тачније, пруски
инстинкт гласи: моћ припада целини [...] свако има своје
место. Човек или командује или слуша. Ово је од осам-
наестог века ауторитарни социјализам, који је суштин-
ски нелибералан и антидемократски, уколико се мисли на
енглески либерализам и француску демократију [...] Има
у Немачкој много омражених и озлоглашених контраста,
али сам либерализам је презрен на немачком тлу.
Структура енглеске нације заснива се на разлици између
богатих и сиромашних, а пруске између наређивања и
послушности. Значење класне разлике је сходно томе
фундаментално друкчиЈе у овим двема земл>ама.

После указивања на суштинску разлику између енглеског

конкурентског система и пруског система „економске админи-
страције", и после показивања (које свесно следи Ленш) како
је од Бизмарка намерна организација економске активности
све више стицала наглашеније социјалистичке облике, Шпен-
глер наставл>а:

У Пруској је постојала реална држава у најамбициозни-

јем значењу речи. Строго узев, није било приватних осо-
ба. Свако ко је живео у том систему који је радио преци-
зно као сат, био је на неки начин карика у њему. Вођење
јавних послова стога није могло бити у рукама поједи-
наца, као што претпоставл>а парламентаризам. Био је то
Амт7 и одговорни политичар је био државни службеник,
слуга целине.

6 Ова шпенглеровска формула налази одјека у често цитираној изја-

ви Карла Шмита, водећег нацистичког експерта за уставно право,
према којој еволуција владе тече у три дијалектичка ступња: од
апсолутне државе седамнаестог и осамнаестог века, до неутрал-
не државе либералног деветнаестог века, до тоталитарне државе
у којој су држава и друштво идентични (Саг! бсНгшЦ, Оег Н тег с1ег
Уег/а55ип§, 1931, стр. 79).
7 Нем. Ла& АтС - служба, звање, положај.

164
 Социјалистички корени нацизма

„Пруска идеја“ захтева да сви постану државни службе-

ници, да све наднице и плате утврђује држава. Управл.ан>е це-
локупном имовином постаје плаћена функција. Држава будућ-
ности биће Веат1еп$1аа1.8 Али „пресудно питање не само за
Немачку него за сав свет, које м ора да реши Немачка у име
целог света, јесте: да ли ће у будућности трговина да влада
државом или држава трговином? Пред овим су питањем пру-
сијанизам и социјализам једнаки [...] прусијанизам и соција-
лизам ратују против Енглеске у нашој средини".
Н едостајао је само корак па да заш титник националсо-
цијализма, Мелер ван ден Брук, прогласи светски рат између
либерализма и социјализма: „Изгубили смо рат против Запада.
Социјализам га је изгубио од либерализма".9 Као и за Шпен-
глера, либерализам је стога врхунски непријател>. Мелер ван
ден Брук слави чињеницу да у Немачкој нема либерала:

[...] има младих револуционара: има младих конзервати-

ваца. Али, ко би био либерал? [...] Либерализам је животна
филозофија од које се немачка омладина данас с гађењем
окреће, са гневом, са нарочитим презиром, јер нема ничег
више страног, одвратног, опречног њеној филозофији.
Немачка омладина данас признаје либерала као врхун-
ско1 непријатеља.

Трећи рајх М елера ван ден Брука био је предвиђен да

пружи Немцима социјализам прилагођен њиховој природи и
неоскрнавл>ен западним либералним идејама. То је и урадио.
Ови писци ни случајно нису усамл>ена појава. Већ 1922.
непристрасни посматрач је могао да говори о „особеној и на
први поглед чудној појави" у Немачкој.

Борба против капиталистичког поретка, према овом ста-

новишту, јесте наставак рата против Антанте оружјем

8 Мет. с1ег Веат1ет1аа1 - чиновничка држава.

9 Агсћиг М. уап беп Вгиск, 5огтИ зтиз ипс1АтзепроИИк, 1939, стр. 87,
90 и 100. Овде поново објављени чланци, нарочито чланак о „Лењи-
ну и Кејнзу", који се темељније бави тврдњом обрађиваном у тексту,
први пут су објављени између 1919. и 1923.
 ПУТ У РОПСТВО

духа и економске организације, пут који води до прак-

тичног социјализма, повратак немачког народа власти-
тим најболзим и најплеменитијим традицијама.101

Борба против либерализма у свим његовим облицима,

либерализма који је победио Немачку, била је заједничка идеја
ш то је ујединила социјалисте и конзервативце у заједнички
фронт. У Н емачком омладинском покрету, скоро потпуно
социјалистичком по инспирацији и погледима, ове идеје су
прво и најспремније прихваћене, а тиме је и завршено стапање
социјализма и национализма. Касније, двадесетих година и
до доласка Хитлера на власт, круг младих л>уди се окупио око
часописа Е>/е Т а т и предвођен Фердинандом Фридом постао
главни поборник ове традиције у интелектуалној сфери. Фри-
дов К рај к ап и тал и зм а (Епс1е пез К арК аИ зтиз) можда је најка-
рактеристичнији производ ове групе Еделназис,11 како су били
познати у Немачкој, и нарочито узнемирује због сличности са
тако обимном литературом коју видимо данас у Енглеској, где
можемо да посматрамо исто привлачење социјалиста левице
и деснице и скоро исти презир према свему што је либерално
у старом смислу те речи. „Конзервативни социјализам" (и у
другим круговима, „религиозни социјализам") био је слоган
под којим је велики број писаца припремао атмосферу у којој
је успео „националсоцијализам". „Конзервативни социјализам"
је доминантни тренд у овој земл>и данас. Зар није рат против
западних сила „оружјем духа и економске организације" скоро
успео и пре него ш то је прави рат почео?

10 Каг1 Рпђгат, „ОеШзсћег МабопаНбгпиб ипс1 ОеиСбсћег богјаћбтиб",

Агскш/пг 5ог1а1њ>1$5еп5скаЈГ ипЛ 5ог1а1ро1Шк, Уо1. 49,1922, стр. 298
-299. Писац као примере помиње и филозофа Макса Шелера који
проповеда „светску социјалистичку мисију Немачке", и марксисту
К. Корша који пише у духу новог \го1к$%етет$ска/1, и полемишу у
истом тону.
11 Нем. сИе Епе1паг1$ - племенити, елитни нацисти.

166
 13

Тоталитаристи међу нама

Када се власт представл>а у руху

организације, њен шарм је довољно
привлачан да преобрати заједнице
слободних људи у тоталитарне државе.
Тке Ћтев

Вероватно је тачно да су разм ере нечувених ствари које

су починиле тоталитарне владе, уместо да повећају страх од
таквог једног система који би једног дана могао да се појави у
овој земљи, прилично ојачале уверење да је то овде немогуће.
Кад погледамо нацистичку Немачку, јаз који нас раздваја из-
гледа тако дубок да ништа ш то се там о деси не може да има
значаја за било какав развој догађаја у овој земљи. А чиње-
ница да је разлика постепено расла као да побија било какав
наговештај да се можда крећемо у сличном правцу. Али да не
заборавимо како је пре петнаест година могућност да се овако
нешто деси у Немачкој изгледала исто тако невероватна, не
само за девет десетина Немаца него и већини непријатељски
расположених страних посматрача (без обзира на то колико
се претварали да су онда били мудри).
Као што је, међутим, већ наговештено на овим страница-
ма, није садашња Немачка него Немачка од пре двадесет или
тридесет година та на коју све више личе услови у овој земљи.
Има много особина које су тада сматране „типично немачким"
и које су сад подједнако блиске овој земљи, и много симптома
што указују на даљи развој у истом правцу. Већ смо поменули
најважније, растућу сличност економских погледа деснице и
левице и њихову опозицију либерализму који је заједничка
осн ова највећег дела енглеске политике. И м ам о ауторитет

167
 ПУТ У РОПСТВО

једног Харолда Николсона иза изјаве да су за време последње

конзервативне владе, међу члановима владе „најдаровитији
били они који су социјалисти у срцу";1 и нема сумње да, као у
данима фабијанаца, многи социјалисти имају више симпатије
за конзервативце него за либерале. Има много других особина
блиско повезаних са овим. Све веће поштовање према држави,
обожавањ е власти, величине ради величине, одушевл»ење за
„организацију" свега (сада то називамо планирање) и „неспо'
собност да препустимо било шта једноставној моћи органског
раста", ш то је чак и X. фон Трајчке осуђивао код Немаца пре
шездесет година, једва да су мање упадлшви у овој земл>и сада
него ш то су били у Немачкој.
Колико је далеко у последњих двадесет година Енглеска
одмакла немачким путем схватиће врло јасно свако ко прочи-
та неку од озбил>нијих полемика о разликама између британ-
ских и немачких погледа на политичка и морална питања то-
ком последњег рата. Вероватно је тачно ако кажемо да је онда
британска јавност у глобалу тачније разум евала ове разлике
него данас; али док су л>уди у овој земл>и тада били поносни на
своју самосвојну традицију, мало је политичких ставова који
су тада схватани као карактеристично енглески, а којих се сада
већина л>уди у ово) земл>и донекле не стиди, ако их се не одри-
че потпуно. Није претеривање рећи да ш то је неки писац који
се бавио политичким или социјалним проблемима свету тада
више изгледао типично енглески, утолико је данас више забо-
равл>ен у сопственој земл>и. Л>уди као лорд Морли или Хенри
Сиџвик, лорд Ектон или А. В. Дајси, који су цењени у свету као
изразити примери политичке мудрости либералне Енглеске,
садашњој генерацији су већином демодирани викторијанци.
М ожда ништа јасније не показује ову промену него ово: док са
једне стране постоји наклоност према Бизмарку у савремено)
енглеско) литератури, са друге стране Гледстоново име ретко
помињу млађе генераци)е, а да се при томе не подсмехну ње-
говом викторијанском моралу и наивно) утопији.
Волео бих да могу у неколико параграф а адекватно да
пренесем утисак који узнемирује, утисак стечен прегледањем
неколико енглеских дела о иде)ама које доминира)у Немачком

1 Тке ЗресШог, 12. Арп11940, стр. 523.

168
 Тоталитаристи међу нама

из последњег рата, где скоро свака реч може да се примени

на најочитија становиш та у садашњој енглеској литератури.
Цитираћу само један кратак пасаж лорда Кејнза који описује
„кош мар“ из 1915, који је нашао у једном типично немачком
раду из тога периода:

[Према овом аутору] чак и у миру индустријски живот

мора да остане мобилисан. То он хоће да каже када го-
вори о „милитаризацији нашег индустријског живота“
[наслов рада о коме пише]. Индивидаулизам апсолутно
мора да се оконча. Мора да се успостави систем пра-
вила чији предмет није већа срећа појединца (професор
Жафе се не стиди да овако каже), већ јачање организо-
ваног јединства државе ради остваривања максимал-
ног степена ефикасности {Ее1$1ип^$јак1^кеИ), чији је ути-
цај на појединца само индиректан. Ова гнусна доктрина
је заоденута у неку врсту идеализма. Нација ће нарасти
у „затворену заједницу" и постаће, у ствари, оно што је
Платон рекао да треба да буде: Д)ег Мепзсћ 1гп Сгоззеп?
Посебно ће предстојећи мир донети јачање идеје о држав-
ној акцији у индустрији.
[...] Сувише су опасни страно улагање, емиграција и инду-
стријска политика која је последњих година сматрала цео
свет тржиштем. Стари поредак индустрије који данас
изумире заснован је на профиту; а у новој Немачкој два-
десетог века моћ без разматрања профита треба да око-
нча тај систем капитализма који је дошао из Енглеске пре
сто година.23

Осим ш то се ниједан енглески аутор до сада, колико ја

знам, није усудио да отворено потцени личну срећу, има ли
овде иједног пасуса који се тако често не одсликава у великом
делу савремене енглеске литературе?
Н есум њ иво је да оно ш то све виш е привлачи људе у
многим земљ ама јесу не само идеје које су у Немачкој и дру-
где припремиле тотал и тар и зам него и многа недела сам ог

2 Нем. „Човек у великом".

3 Е сопотк Јоита1, 1915, стр. 450.

169
 ПУТ У РОПСТВО

тоталитаризма. Иако би вероватно мало л>уди, ако их уопште

има, у овој земл>и било спремно да прогута тоталитаристич-
ку целину, има мало појединачних особина које нам неко већ
није препоручивао да имитирамо. Наравно, ваљда нема једног
листа из Хитлерове књиге који нам неко у ово) земљи није
препоручио да употребимо за сопствене сврхе. О во се односи
нарочито на многе људе који су несумњиво Хитлерови смртни
непријатељи због једне посебне особине у њ еговом систему.
Никад не треба да заборави м о да је Хитлеров антисемити-
зам протерао из Немачке или претворио у непријатеље мно-
ге људе који су у сваком погледу потврђени тоталитаристи не-
мачког типа.4
Ниједан опис у општим цртама не може да пружи адек-
ватну п редставу о сличности великог дела енглеске поли-
тичке литературе са радовима који су уништили веру у запад-
ну цивилизацију у Немачкој и створили стањ е духа у којем
би нацизам могао да успе. Сличност је чак више у мирноћи
којом се прилази проблемима него у коришћењу специфичних
аргумената - слична спремност да се прекину све културне
везе са прош лошћу и све уложи у успех одређеног експери-
мента. Као ш то је то било тачно у Немачкој, већина радова
који припремају пут за тоталитаристички курс у овој земљи
јесу производи искрених идеалиста, а често и људи значајног
интелектуалног угледа. Иако је злобно издвајати одређене
особе као илустрације там о где сличне погледе заступа још
стотина других, не видим други начин да се ефикасно прикаже

4 Нарочито кад узмемо у обзир проценат бивших социјалиста који

су постали нацисти, важно је сетити се да се прави значај овог
односа види тек ако га поредимо не са укупним бројем бивших
социјалиста, него са онима чије преобраћење ни у ком случају не
би спречило њихово порекло. У ствари, једна од чудних особи-
на политичке емиграције из Немачке јесте релативно мали број
избеглица из левице који нису „Јевреји" у немачком смислу речи.
Зар не чујемо довол>но често хвалоспеве немачком систему чији је
увод нека изјава као што је ова којој је на недавној конференцији
претходила набрајању „особина тоталитарне технике економске
мобилизације о којима вреди размишл>ати“: „Хер Хитлер није мој
идеал — далеко од тога. Има много веома битних личних разлога
зашто хер Хитлер не би требало да буде мој идеал, али...“

170
 Тоталитаристи међу нама

колико далеко је заправо овај разво) стигао у овој земл>и. На-

мерно ћу као илустрације изабрати ауторе чије су поштење и
непристрасност ван сваке сумње. Иако се надам да ћу на овај
начин показати како се становиш та од којих настаје тотали-
таризам сада нагло шире овде, тешко да ћу успешно пренети
подједнако важну сличност у емоционалној атмосфери. Било
би потребно обухватно истраживање свих суптилних промена
у мишл>ен>у и језику да се истакне оно што неко одмах препо-
знаје као симптоме познатог развоја. Сретањ ем са оним л>у-
дима који говоре о нужности супротставл>ања „великих" идеја
„малим" и о замени старог, „статичког" или „парцијалног" ми-
шл>ења новим, „динамичким" или „глобалним" начином, човек
научи да препознаје да оно што испрва личи на чисту бесми-
слицу јесте знак истог интелектуалног става чијим се манифе-
стацијама овде само бавимо.

***

М оји први примери су два рада талентованог научника,

који су у последњих неколико година привукли много пажње.
И ма, м ож да, сам о неколико других прим ера у саврем еној
енглеско) литератури где је утица) специфично немачких идеја
којима се бавимо тако упадл>ив као у књигама професора Ф. X.
Кара - К риза д вад есети х Година и Услови мира.
У прво) књизи професор Кар искрено признаје да )е склон
,,’историјско) школи’ реалиста [ко)има] )е домовина у Немачко)
и [чији] разлог може да се следи преко великих имена Хегела
и Маркса". Реалиста )е, об]ашњава он, она) ко „морал ставл>а у
функци]у политике" и ко „не може логички да прихвати било
који стандард вредности осим она) чињенички". Ова) „реализам"
се супротставл>а, на прави немачки начин, „утопистичко)" мисли
из осамнаестог века „ко]а ]е суштински индивидуалистичка по
томе што ]е од л>удске свести направила коначни апелациони
суд“. Али стари морал са „апстрактним општим начелима" мора
да нестане, јер „емпириста третира конкретни случа) по његовим
индивидуалним заслугама". Другим речима, ништа ни]е важно
осим целисходности, и чак смо уверавани да „правило рас1а
$ип1 &егуапс1а није морално начело". Професора Кара изгледа
не брине да без апстрактних општих начела заслуга поста]е

171
 ПУТ У РОПСТВО

п р осто ствар арбитрарног става, а да међународни спора-

зуми, ако нису морално обавезујући, немају никаквог значаја.
Премда професор Кар то не каже изричито, изгледа да се
Енглеска у последњем рату борила на погрешној страни. Свако
ко поново прочита изјаве о британским ратним цил»евима од
пре двадесет пет година и упореди их са садашњим ставовима
професора Кара, одмах ће видети да су ставови за које се онда
веровало да су немачки сада ставови професора Кара, који би
вероватно доказивао да су другачији ставови који су тада пропо-
ведани у овој земл>и били само производ британске хипокризије.
Како мало разлике он види између идеала у овој земл>и
и оних које практикује данашња Немачка, најбол>е илуструје
његова тврдња:

Кад неки истакнути националсоцијалиста тврди да „све

ш то користи немачком народу јесте исправно а све што
му ш тети јесте погрешно", он сам о предлаже исту ону
идентификацију националних интереса са универзал-
ним правом, коју су већ установили у земљама енглеског
го в о р н о г п од р у ч ја [председн ик] В и лсон, п р о ф е со р
Тојнби, лорд Сесил и многи други.

П ошто су књиге професора Кара посвећене међународ-

ним проблемима, углавном у тим областима њихова каракте-
ристична тенденција постаје очита. Када се посматра карактер
будућег друштва о којем он размишља, изгледа да је оно потпу-
но засновано на тоталитарном моделу. Понекад се чак питамо
да ли је сличност случајна или намерна. Да ли професор Кар,
на пример, кад тврди да „ми више не налазимо много смисла у
разлици својственој мисли деветнаестог века између друштва'
и ’државе’“, схвата да је управо ово доктрина професора Карла
Шмита, водећег нацистичког теоретичара тоталитаризма и, у
ствари, суштина дефиниције тоталитаризма коју је тај аутор
дао термину који је сам увео? Или да гледиште по коме је „ма-
совна производња мишљења последица масовне производње
робе“ и да је зато „предрасуда коју реч пропаганда још ствара у
многим главама данас врло слична предрасуди против контро-
ле индустрије и трговине“, заправо апологија дисциплиновања
мишљења какву су практиковали нацисти?

! 172
 Тоталитаристи међу нама

У својим скоријим Условима мира проф есор Кар одго-

вар а наглаш ено потврдно на питањ е којим смо закл>учили
последње поглавл>е:

Победници су изгубили мир, а совјетска Русија и Немачка

га добили, јер су ови први наставили да проповедају,
делом и да примењују некада вал>ане, али сада рушилачке
идеале п рава нација и капитализм а 1а155ег-/шге, док су
ови други, свесно или несвесно, ношени плимом дваде-
сетог века, тежили да изграде свет у већим јединицама
под централизованим планирањем и контролом.

П рофесор Кар потпуно присваја немачки бојни поклич

социјалистичке револуције Истока против либералног Запада
у којем је Немачка била вођа „револуције ш то је почела у по-
следњем рату, покретачке силе сваког значајног политичког
покрета у последњих двадесет година, [...] револуције против
доминантних идеја деветнаестог века и либералне демокра-
тије, националног самоопредел>ења и економије 1ш55ег-/шге“.
Како сам Кар исправно каже, „било је скоро неизбежно да
овај изазов веровањима деветнаестог века, које она никад није
стварн о делила, нађе баш у Немачкој једног од својих наја-
гилнијих протагониста" Са свим фаталистичким уверењима
сваког псеудоисторичара, још од Хегела и Маркса, овај развој
се представл>а као неизбежан: „ми знам о п равац у којем се
свет креће и морамо да му се приклонимо или да нестанемо".
Убеђење да је овај тренд неизбежан карактеристично је
засновано на познатим економским заблудама - претпоста-
вл>еној неопходности општег раста монопола услед технолош-
ког развоја, тобожњем „потенцијалном обил>у“ и свим осталим
популарним крилатицама у делима ове врсте. П рофесор Кар
није економиста и његов економски аргумент неће поднети
озбил>ну проверу. Али њега ни ово, нити веровање које карак-
теристично заступа у исто време, то да се значај економског
фактора у друштвеном животу нагло смањује, не спречава да
на економским аргументима заснује сва своја предвиђања о
неизбежном развоју или да прикаже као своје главне захтеве
за будућност „поновно тумачење демократских идеала ’једна-
кости’ и ’слободе’“ у претежно економским терминима.

173
 ПУТ У РОПСТВО

Презир професора Кара према свим идејама либералних

економиста (које он упорно назива идејама деветнаестог века,
иако зна да их Немачка „никад није заступала" и да је већ у
деветнаестом веку практиковала већину начела које он сада
заступа), дубок је као и презир свих немачких писаца цити-
раних у последњем поглавл>у. Он чак преузима немачку тезу
коју је формулисао Ф ридрих Лист, да је слободна трговина
била политика коју су диктирали искл>учиво посебни инте-
реси Енглеске у деветнаестом веку, за коју је ова политика
једино и била прикладна. Сада је, међутим, „веш тачко ства-
рање извесног степена аутархије неопходни услов друштвеног
постојања". Н езамисливо је изазвати „повратак раширеној и
опш тој светској трговини [...] уклањ ањ ем трговинских ба-
ријера’ или оживл>авањем принципа 1ш$$ег-/а1ге, деветнае-
стог века“. Будућност припада СгоббгаиптичНзсћаћи5немачког
типа: „резултат који желимо може се добити само намерном
реорганизацијом европског живота какву је Хитлер предузео"!
После овога тешко да ћемо се изненадити кад наиђемо
на карактеристични одел>ак под насловом „Моралне функције
рата“, у којем професор Кар снисходл>иво сажал>ева „доброна-
мерне народе (нарочито у англофоним земл>ама) који, загли-
бл>ени у традицију деветнаестог века, истрајавају у схватању
да је рат бесмислен и лишен сврхе“ и радује се „осећају смисла
и сврхе“ које ствара рат, „најмоћнији инструмент друштвене
солидарности". Све ово је врло познато - али се не очекује да
се овакви погледи нађу у радовима енглеских учених л>уди.

***

М ожда нисмо посветили довол>но пажње једној особено-

сти интелектуалног развоја у Немачкој током последњих сто
година, која се сада у скоро идентичном облику појавл>ује у
ово) земљи: научницима који агитују за „научну" организацију
друштва. Идеал друштва организованог од врха „без остатка"
у Немачкој је знатно разрађен потпуно јединственим утицајем
који су њени научници и технолози смели да имају на ствара-
ње друштвених и политичких мишл>ења. М ало л>уди се сећа да

5 Нем. „привреда великог простора".

174
 Тоталитаристи међу нама

су у модерној историји Немачке политички професори игра-

ли улогу упоредиву са улогом политичких адвоката у Фран-
цуској.6 Утицај ових научника-политичара последњих година
је ретко био на страни слободе: „нетолеранција разума", тако
честа међу научницима-специјалистима, нестрпљење према
понашању обичног човека тако карактеристично за стручњака,
и презир према свему што није свесно организовано према на-
учном плану супериорних умова, били су феномени познати у
немачком јавном животу генерацијама пре но што су постали
значајни и у овој земл>и. И мож да ниједна друга земл>а бол>е
не илуструје ефекте за нацију настале од општег и темел>ног
помака већег дела образовног система од „хуманистике" до
„реалности", као Немачка између 1840. и 1940.7
Начин на који су се на крају, уз неколико изузетака, њени
научници спремно ставили у службу нових владара, један је
од најдепресивнијих и најсрамнијих призора у целој историји
успона националсоцијализма.8Добро је познато да су се посеб-
но научници и инжењери - који су гласно тврдили да су вође
марш а ка новом и бол>ем свету - спремније понудили новој
тиранији него било која друга класа.9

6 Уп. Ргапг 5сћпаће1, ОеиСасИе СесИ1ск1е 1т пеипгекп1еп Јакгкипс1ег1,

Уо1. II, 1933, стр. 204.
7 Верујем да је аутор Л евијатана први предложио да учење о кла-
сицима треба да се укине, јер је удахњивало опасан дух слободе!
8 Сервилност научника према власти која се рано јавила у Немачкој,
руку под руку са снажним развојем државно организоване науке,
данас је предмет многих похвала у овој земл>и. Један од најпозна-
тијих немачких научника, физиолог Емил Дибоа-Рејмон - у једном
говору 1870. године, у двоструком својству (ректор Берлинског уни-
верзитета и председник Пруске академије наука) - није се стидео да
прокламује да „Ми, Берлински универзитет, смештени преко пута
Краљеве палате, јесмо, чином нашег оснивања, интелектуална теле-
сна стража Куће Хоенцолерн" (ЕшИ Би Во1з-Кеутопс1, А Зрееск оп 1ке
Сегтап Л/'аг, 1870, стр. 31). Упадљиво је да је Дибоа-Рејмон сматрао
да је пожељно издати енглеско издање овог говора.
9 Биће довољно цитирати једног страног сведока: Р. А. Брејди у сту-
дији о АухУ и структури немачкоГ фашизма завршава свој детаљ-
ни извештај о развоју у немачком академском свету исказом да је
„научника, рег $е, можда, најлакше искористити и 'координисати’
од свих посебно обучених људи у модерном друштву. Нацисти су,
истина, отпустили много универзитетских професора и научника

175
 ПУТ У РОПСТВО

Улогу коју су интелектуалци имали у тоталитарној тран-

сформацији друш тва пророчки је предвидео у другој једној
земл>и Жилијен Банда, чије Тгакгзоп 4е$ С1егсз (И зд а јс т в о
унењака) добија ново значење кад се поново прочита, петнаест
година од настанка. У том делу једно поглавл>е заслужује да се
о њему поразмисли и да се има на уму кад почнемо да разма-
трам о неке примере излета британских научника у политику.
То је пасус у којем Банда говори о празноверју науке:

[...] празноверју науке коју сматрају компетентном у свим

доменима, укључујући морал; о празноверју које је, пона-
вл>ам, стечено у деветнаестом веку. Остаје да се открије
да ли они који се размахују овом доктрином верују у њу
или просто желе да дају престиж научног привида њихо-
вој душевној склоности, за шта они савршено добро знају
да није ништа друго него душевна склоност. Треба нагла-
сити да догму како историја слуша научне законе нарочито
проповедају присталице арбитрарне власти, што је сасвим
природно, јер она уклања две реалности које они највише
мрзе, тј. лудску слободу и историјску акцију појединца.

Већ смо имали прилике да поменемо један енглески про-

извод те врсте, рад у којем се, на марксистичкој основи, све
карактеристичне идиосинкразије тоталитарног интелектуалца,
мржња према готово свему што одликује европску цивили-
зацију од ренесансе наовамо комбинују са одобравањ ем ме-
тода инквизиције. Не желимо овом приликом да разм атрамо
такве екстремне случајеве и узећемо репрезентативнији рад

из истраживачких лабораторија. Али ти професори су били првен-

ствено у друштвеним наукама, где је било више заједничке свести
о нацистичком програму и више доследне критике тог програма, а
не међу природним наукама, где мишљење треба да је засновано на
строгим начелима. У овој другој области отпуштени су првенстве-
но Јевреји или изузеци од поменутих уопштавања, због подједнако
некритичког прихватања веровања супротних нацистичким погле-
дима. - Сходно томе, нацисти су могли релативно лако да 'коорди-
нишу’ учењаке и научнике и да подупру своју сложену пропаганду
мишљењем и подршком учених Немаца" (КођегГ А. Вгабу, Тће ар1гИ
апА 51гисШге о/ С егтап Равс^вт).

176
 Тоталитаристи међу нама

значајног публицитета. Књижица др К. X. Вадингтона каракте-

ристичног наслова Тке ЗаепИјгс АШШс1е (Научни с т а в ) једнако
је добар пример као било која у класи литературе којој је ак-
тивни покровитеЛ) утицајни недел>ник ИаШге и која комбинује
захтеве за већом политичком моћи за научнике са ватреним
заступањ ем свеукупног „планирања". Иако не тако отворен у
свом презиру према слободи као Краутер, др Вадингтон није
ништа неубедљивији. Он се разликује од већине писаца те врсте
по томе што јасно види и чак наглашава да тенденције које опи-
сује и подржава неизбежно воде у тоталитарни систем. Ипак,
ово је за њега боље него оно што описује као „садашња брутална
цивилизација кавеза са мајмунима"
Тврдњу да је научник квалификован да управља тотали-
тарним друштвом др Вадингтон углавном заснива на тези да
„наука може да доноси етичке судове о људском понашању"
- тврдњи чијем је елаборирању АЈаШге дао знатан публицитет.
То је, наравно, теза која је одавно блиска немачким научницима-
политичарима и коју је исправно издвојио Ж. Банда. Илустра-
цију значења ове тезе не морамо да тражимо ван Вадингтонове
књиге. Слобода је, објашњава он, „врло проблематичан појам за
расправу делимично стога што научник није уверен да, у коначној
анализи, нешто тако постоји". Ипак се каже да „наука признаје"
разне врсте слободе, али „слобода да се буде чудан и другачији
од комшије није научна вредност". Очито да нас је „блудничка
хуманистика", о којој др Вадингтон има да каже тако много непо-
вољних ствари, извела на погрешан пут учећи нас толеранцији!
Кад се дотакну друштвена и економска питања, ова књига
о „научном ставу“ јесте све само не научна, што смо већ навикли
да очекујемо од такве литературе. Опет налазимо све познате
клишее и неоснована уопштавања о „потенцијалном обиљу“ и
неизбежној тенденцији ка монополу, иако се „највећи аутори-
тети“ цитирани да поткрепе ове тврдње, пажљивим проуча-
вањем показују као политички трактати о сумњивим научним
становиш тима, док се озбиљна проучавања истога проблема
упадљиво занемарују.
Као у већини радова овог типа, убеђења др Вадингтона
углавном одређују његово веровањ е у „неизбежне историјске
тенденције" које је наука сигурно већ открила и што он изво-
ди из „дубоке научне филозофије" марксизма, чији основни

177
 ПУТ У РОПСТВО

појмови јесу „скоро, ако не и потпуно идентични појмовима у

основи научног прилаза природи" и за које његова „меродав-
ност да суди“ каже да су напредак у односу на све што је пре
било. Тако др Вадингтон, иако налази да је „тешко порећи да
је у Енглеској сада теже живети него 1913“, нестрпл»иво очекује
економски систем „централизован и тоталитаран у смислу да
су сви аспекти економског р азво ја великих религија свесно
планирани као интегрисана целина“. За његов олаки опти-
м и зам да ће у таквом тоталитарном систему слобода мисли
бити сачувана његов „научни став“ нема бол>ег саветника од
убеђења да „мора да постоји вал>ан доказ за питања која може
да схвати и онај ко није стручњак", као, на пример, да ли је
могуће „комбиновати тоталитаризам са слободом мисли“.

* * *

Потпунији преглед разних тенденција према тоталита-

ризму у овој земл>и морао би да дужну пажњу посвети разним
покушајима да се створи нека врста социјализма средње класе,
опасно сличног развоју прехитлеровске Немачке (што је без
сумње непознато њеним ауторима).10Кад би нас овде занимали
прави политички покрети, онда бисмо морали да разматрамо
нове организације као „Напред марш“ или покрет „Заједничко
богатство" сер Ричарда Акланда, аутора књиге 11тег К а т р /
(Н аш а борба), или активности „Комитета 1941“ Ј. Б. Прислија,
једно време повезиваног са претходним аутором. Иако не би
било паметно занемарити симптоматични значај оваквих појава,
оне тешко да још увек могу да се рачунају у значајне политичке
силе. Осим интелектуалних утицаја које смо илустровали двама

10 Још један елемент који ће после овога рата вероватно да ојача тен-
денције у том правцу биће неки од л>уди који су за време рата испро-
бали моћ принудне контроле и тешко ће се помирити са скромнијим
улогама које ће тада морати да играју. Иако после последњег рата
овакви л>уди нису били тако бројни као што ће вероватно бити у
будућности, они су чак и онда значајно утицали на економску поли-
тику ове земље. У друштву баш тих л>уди у овој земљи још пре десет
или дванаест година ја сам први пут искусио тада још необични
осећај да сам изненада пребачен у нешто што сам научио да посма-
трам као потпуно „немачку" интелектуалну атмосферу.

178
 Тоталитаристи међу нама

примерима, подстицај покрету према тоталитаризму заснован је

на два стечена права, организованог капитала и организованог
рада. Вероватно највећа од свих претњи јесте чињеница да је
политика ове две најмоћније групе усмерена у истом правцу.
Оне ово постижу тако ш то често заједнички и усклађе-
но подржавају монополистичку организацију индустрије; ова
тенденција је велика непосредна опасност. Нема разлога да
се верује како је овај покрет неизбежан, али нема сумње да ће
нас, ако наставимо овим путем, он одвести у тоталитаризам.
Овај покрет су, наравно, намерно планирали углавном ка-
питалистички организатори монопола, па су тако они један од
главних извора ове опасности. Њихову одговорност не мења
чињеница да њихов цил> није тоталитарни систем, него нека
врста корпоративног друштва у коме организоване индустрије
наступају као полунезависни и самоуправни „сталежи". Али
они су једнако кратковиди као што су биле и њихове немачке
колеге кад су веровале да ће смети не само да стварају него и
да неограничено време управл>ају оваквих системом.
Одлуке које би руководиоци овако организоване инду-
стрије стално морали да доносе нису одлуке које било које дру-
ш тво оставл>а појединцима на дуже време. Д рж ава која доз-
вол>ава да расте таква концентрација моћи не сме да остави ову
моћ искл>учиво под приватном контролом. Нити је ишта мање
илузорно веровање да ће у таквим условима предузетници дуже
смети да уживају повлашћен положај, који се у конкурентском
друштву оправдава чињеницом да од многих који ризикују, само
неки постигну успех због којег вреди ризиковати. Није чудно
што би предузетници волели да уживају и висок доходак, који у
конкурентском друштву успешни међу њима добијају, и сигур-
ност државног службеника. Докле год велики сектор приватне
индустрије постоји упоредо са индустријом којом управл>а вла-
да, велики индустријски таленат ће вероватно налагати високе
плате чак и на прилично сигурним положајима. Али док ће пре-
дузетници можда бити сведоци остваривања својих очекивања
током прелазне фазе, неће бити потребно много времена да от-
крију, као и њихове немачке колеге, да више нису господари већ
се морају задовол>ити влашћу и платама које им влада одобри.
А утора ове књиге неће сум њ ичити за попустл>ивост
према капиталистима ако овде нагласи да би било погрешно

179
 ПУТУ РОПСТВО

окривити искл>учиво или претеж но ту класу за саврем ен о

кретањ е према монополу, осим ако аргумент ове књиге није
потпуно погрешно схваћен. Њихова склоност ка овоме није ни
нова нити би сама по себи постала застрашујућа сила. Фатал-
но је то што су успели да регрутују све већи број других група
и уз њихову помоћ прибавили подршку државе.
М онополисти су у одређеној мери добили ову подршку
или тако што су дозволили другим групама да учествују у њи-
ховој добити или, можда још чешће, тако што су их убедили да
је формирање монопола у јавном интересу. Али промена јавног
мњења које је својим утицајем на законодавство и правосуђе11
било најважнији фактор овога развоја, више од свега је резул-
тат пропаганде против конкуренције од стране левице. Веома
често чак и мере против монополиста у ствари служе само да
ојачају моћ монопола. Сваки напад на зараде монопола, било то
у интересу одређених група, било државе као целине, тежи да
створи нове и јаке интересе који ће учврстити монопол. Си-
стем у којем велике повлашћене групе профитирају од доби-
така монопола може политички да буде много опаснији, а мо-
нопол у таквом систему свакако јесте много моћнији него у
систему где проф ит иде сам о некима. Али, иако треба да је
јасно да су, на пример, више наднице које је м онополиста у
стању да плати, резултат експлоатације колико и његовог соп-
ственог профита, и да је сигурно да ће оне осиромаш ити не
само све потрошаче него и све остале који зарађују надницу, и
то више, свеједно ће не само они који имају користи од тога већ
и јавност данас уопштено прихватити способност да се плате
више наднице као легитимни аргумент у корист монопола.112

11 Уп. о томе недавни поучни чланак о „Монополу и закону“ В. Артура

Луиса (\У. Апћиг ћешз, "Мопоро1у апс! 1ће ћаус”, 'Јке Мос1егп 1аш
КеУ1ем, Уо1. VI, №3, Арп11943).
12 Можда је још чуднија изузетна благост коју многи социјалисти
спремно показују према рентијер власнику обвезница коме моно-
полистичка организација индустрије често гарантује сигуран при-
ход. Да њихово слепо непријател>ство према профиту тера л>уде
да сматрају како је фиксни приход до кога се долази без напора
социјално или етички пожел>нији него профит и чак прихвате да
монопол обезбеди овакав гарантовани приход за, рецимо, власни-
ка обвезница железнице, један је од најочитијих симптома замене
вредности која се десила за време последње генерације.

180
 Тоталитаристи међу нама

Постоји озбиљан разлог да се посумња у то да је чак и онда

кад је монопол неизбежан најбољи начин да се он контролише
да се стави у руке државе. Да је само једна грана привреде у
питању, онда би то можда било тако. Али кад треба да се бави-
мо различитим монополистичким привредним гранама, мно-
го се може рећи у прилог томе да их оставим о у различитим
приватним рукама, уместо да их комбинујемо под контролом
државе. Чак и да су железница, друмски и ваздушни саобраћај
или набавка гаса и струје неизбеж но монополи, потрош ач
је несумњиво у много бољем положају докле год они остају
одвојени монополи него кад су „координисани" централном
контролом. Приватни монопол је ретко потпун и још реће ду-
готрајан или способан да занемари потенцијалну конкуренцију.
Али државни монопол увек штити држава - и од потенцијалне
конкуренције и од делотворне критике. У већини случајева то
значи да привремени монопол добија моћ да заувек осигура
свој положај - моћ која ће се скоро сигурно искористити.
Мало је наде да ће монопол постати слуга заједнице тамо где
моћ која би требало да кочи и контролише монопол постане
заинтересована да чува и брани оне које је наименовала, где
за владу правни лек за злоупотребу значи признавањ е њене
сопствене одговорности и где критика акција монопола значи
критику владе. Држава која је упетљана са свих страна вођењем
монополистичког предузећа, иако би имала разорну моћ над
појединцем, опет би била слаба држава у погледу своје слободе
формулисања политике. Машинерија монопола постаје иден-
тична машинерији државе, а сама држава се све више и више
идентификује са интересима оних који управљају пре него са
интересима људи уопште.
Сви су изгледи да ће, где год је монопол стварно неиз-
бежан, план коме су Американци давали предност - јака др-
жавна контрола над приватним монополима, ако се доследно
спроводи, нудити више прилике за задовољавајуће резултате
него државно управљање. Ово би барем изгледало тачно тамо
где држ ава спроводи строгу контролу цена, ш то не остављ а
места за изузетне профите у којима и други сем монополиста
могу да учествују. Чак и ако би ово имало ефекта (како је некад
и било са америчким комуналним службама) на то да услуге
монополистичких индустрија постану мање прихватљиве него

181
 ПУТ У РОПСТВО

што би могле да буду, ово би била мала цена за делотворну ко-

чницу моћи монопола. Лично бих много виш е волео да мо-
рам да подносим овакву неефикасност него да ми се орга-
н и зовани м онопол меш а у ж ивот. Такав м етод поступањ а
с монополом, због којег би положај монополисте нагло постао
најмање пожељан од свих предузимачких положаја, такође би
највише помогао да сведе монопол на неизбежне сфере и да
стимулише замене које конкуренција може да понуди. Од мо-
нополисте само још једном треба направити дежурног кривца
економске политике, и ето изненађења - већина способнијих
предузимача ће брже-боље поново открити да им прија сти-
мулативна атмосфера конкуренције!

* * *

П роблем монопола не би био тако тежак као ш то јесте

да се боримо само са капиталистичким монополистом. Али,
као ш то је већ речено, монополи нису постали так ва опас-
ност напорима неколико заинтересованих капиталиста, него
подрш ком оних који м а су дали удела у њ иховој добити и
подрш ком многих других које су убедили да, подржавајући
монопол, помажу стварање праведнијег и уређенијег друштва.
Фатална прекретница у модерном развоју била је кад је лабу-
ристички покрет, велики покрет који може да послужи својој
првобитној сврси само борећи се против свих привилегија,
потпао под утицај антиконкурентских доктрина и сам се упе-
тљао у борбу за привилегије.
Скорашњ и пораст монопола углавном је последица на-
мерне сарадње организованог капитала и организованог рада,
где привилеговане групе радне снаге деле монополске профи-
те на рачун заједнице, нарочито на рачун најсиромашнијих,
оних запослених у слабије организованим привредним гра-
нама и незапослених.
Најжалоснији призор нашега времена јесте та) кад снажан
демократски покрет подржава политику која води разарањ у
демократије и у међувремену може да користи само мањини
која ту политику подржава. Ипак баш та подршка левице тен-
денцијама ка монополу ове чини тако неодољивим, а изгледе
за будућност тако мрачним. Мало наде има за будућност докле

182
 Тоталитаристи међу нама

год лабуристи и дал>е помажу уништењу јединог поретка под

којим је сваком раднику осигуран бар неки степен незави-
сности и слободе. Лабуристичке вође које сада тако гласно
проклам ују да су „раскинули једном засвагд а са лудачким
конкурентским си стем ом ",13 тим е изричу пресуду судбини
слободе појединца. Н ема друге м огућности осим поретка
којим управл>а безлична дисциплина трж иш та или поретка
којим управл>а вол>а неколико појединаца; а они који хоће да
униште прво, свесно или несвесно помажу да се створи оно
друго. Иако ће неки радници мож да бити бол>е нахрањени, а
сви ће, без сумње, бити више униформисани у новом поретку,
дозвол>ено је сумњати у то да ће већина енглеских радника на
крају захвалити интелектуалцима међу њиховим вођам а који
су им подарили социјалистичку доктрину која утрожава личну
слободу радника.
Врло је непријатно искуство проучавање недавног програ-
ма Лабуристичке партије, сада посвећеног стварању „планског
друштва", свакоме коме је позната историја већих европских
земал>а у последњих двадесет пет година. „Сваком покушају да
се поврати традиционална Британија" супротставл>а се план
који се не само у опш тим цртама већ и у детал>има, чак и по
формулацији, уопште не разликује од социјалистичких снова
који су доминирали немачким расправама од пре двадесет пет
година. У целини су узети из немачке идеологије не само за-
хтеви - на пример захтев за доношење резолуције, прихваћене
на предлог професора Ласкија, која тражи задржавањ е „мера
владине контроле за мобилисање националних ресурса у рату“
у мирнодопско време - него све карактеристичне крилатице,
као „уравнотежена економија" које професор Ласки сад тражи
за Велику Британију, или „заједничка потрошња" према којој
производњ ом треба централно да се управл>а. Пре двадесет
пет година мож да је било неког оправдањ а за наивно веро-
вањ е „да планско друш тво може да буде много слободније

13 Професор Ј. X. Ласки у обраћању 41. годишњој конференцији

Лабуристичке странке, Лондон, 26. мај 1942. (КероН, 111). Ваља
напоменути да, према професору Ласкију, „овај лудачки конку-
рентски систем рађа сиромаштво за све л>уде и рат као последицу
тог сиромаштва" - што је чудно схватање историје последњих сто
педесет година.

183
 ПУТ У РОПСТВО

друш тво него конкурентски поредак Ш $8ег-/тге који је пла-

нирање заменио“.14 Али да се сусретнемо са њим још једном
после двадесет пет година искуства и после преиспитивањ а
старих веровањ а до којих је ово искуство довело, и то у време
кад се боримо с резултатима истих ових доктрина, толико је
трагично да се не може описати. То да велика партија која је
у парламенту и јавном мњењу увелико заузела место прогре-
сивних партија прошлости, треба да се сврста са оним што се у
светлу прошлог развоја сматра реакционарним покретом, јесте
пресудна промена која се десила у наше време и извор смртне
опасности за све либералне вредности. Да ће напредак из про-
шлости бити угрожен традиционалистичким силама деснице
јесте универзална појава која не треба да нас узбуђује. Али ако
би место опозиције, у јавним расправама, као и у парламенту,
требало да буде трајан монопол друге реакционарне странке,
онда више стварно не би било никакве наде за нас.

14 Тке ОШ Шог1с1 апс1 (ке Л / е 8ос1е(у, извештај извршног органа бри-

танске Лабуристичке партије о проблемима реконструкције, 12 и 16.

184
 14

Материјални услови
и идеални циљеви

Да ли је праведно или разумно да већина

гласова против главног циља владе треба
да пороби мањи број који би био слободан?
Праведније јесте, без сумње, ако је реч о
сили, да мањи број присили већи да задржи,
ш то за њих не може бити погрешно, своју
слободу, него да већи број, ради угађања
својој простоти, присили мањи, на њихову
штету, да и они постану робови. Они
који не траже ништа осим своју праведну
слободу, увек имају право да је добију, кад
год имају моћ, чак и када нису тако бројни
као они који им се противе.
Џон М илтон

Наша генерација воли да ласка себи да економским аспе-

ктима ствари придаје мању тежину од родитеља или прадедо-
ва. „Крај економског човека“ обећава да ће постати један од
доминантних митова нашега доба. Пре него што прихватимо
ову тврдњу или промену третирамо као похвалну, морамо да
се запитамо мало озбиљније колико је то тачно. Кад размотри-
мо најпрече захтеве за друштвеном реконструкцијом, изгле-
да да су скоро сви економског карактера: већ смо видели да
„поновно тумачење" политичких идеала - слободе, једнакости
и сигурности „економским категоријама, јесте један од глав-
них захтева л>уди који истовремено прокламују крај економ-
ског човека. Не може бити много сумње да л>уде у веровањима

185
 ПУТ У РОПСТВО

и аспирацијама данас више него икада раније воде економске

доктрине, као ш то су брижљиво неговањ е вер овањ а у ира-
ционалност нашег економског система, погрешне тврдњ е о
„потенцијалном изобил>у“, псеудотеорије о неизбежном раз-
воју према монополу и утисак који стварају извесне, доста
рекламиране појаве попут уништавања залиха сировина или
забрањивања изума, за шта се окривлује конкуренција, иако је
реч управо о стварима које не би могле да се десе у конкурент-
ском систему, а које заправо омогућава монопол, и то обично
монопол који помаже држ ава.1
С друге стране, међутим, без сумње је тачно да је наша
генерација мање вол>на да слуша економска разм атрањ а него
претходне. Она најодлучније не пристаје да жртвује било који
од захтева за оно што се зове економски аргумент, нестрпл>и-
ва је и нетолерантна према свим ограничењима непосредних
амбиција и невол>на да уступи пред економским нужности-
ма. Није то никакав презир према материјалном благостању
или чак смањена жел>а за њим; управо супротно, у питању је
одбијање да се призна било каква препрека, или сукоб са ос-
талим цил>евима који би могли да сметају остварењу њихових
жел>а, што опет одликује нашу генерацију. Економофобија би
била тачнија дефиниција овог става него што је то двоструко
варл>иви „крај економског човека", што наговеш тава промену
од стања ствари које никад није постојало у правцу ка коме се
сада не крећемо. Човек је почео да мрзи безличне силе и да
се буни против њих, а у прошлости им се потчињавао иако су
оне често осујећивале појединачне напоре.
Овај револт је пример много општије појаве, новог одсу-
ства вол>е за потчињавањем било којем правилу или нужности

1 Често коришћење повремених уништавања пшенице, кафе итд.

као аргумента против конкуренције, добра је илустрација инте-
лектуалног непоштења већег дела овог аргумента, пошто ће мало
размишл>ања показати да на конкурентском тржишту ниједан вла-
сник оваквих залиха не може да профитира таквим уништавањем.
Случај наводног забрањивања корисних патената компликованији
је и овде не може адекватно да се размотри, али услови у којима
би било уносно ставити у фиоку неки патент који у друштвеном
интересу тр еб а користи ти толико су изузетни да је више него
сумњиво да ли се ово икад десило у било којем важном случају.

186
 Материјални услови и идеални цил>еви

за које човек не разуме темељне разлоге; то се осећа у многим

областима живота, нарочито у моралу и често је став вредан
похвале. Али има области где ова теж њ а за разумљивош ћу
не може потпуно да се задовољи и где истовремено одбијање
покорности било чему што не разумемо мора да уништи нашу
цивилизацију. Иако је природно да, како свет око нас постаје
сложенији, расте наш отпор против сила које се - без разуме-
вањ а њихове природе - стално мешају у наше индивидуалне
наде и планове, управо у тим околностима све је мање могућ-
ности да неко потпуно разуме те силе. Сложена цивилизација
попут наше нужно се заснива на појединцу који се прилагођава
променама чији узрок и природу не може да схвати: заш то би
он имао мањ е или више, заш то би мењ ао запослењ е, заш то
је неке ствари које жели теже набавити него друге, увек ће
бити повезано са толико различитих околности да ниједан
појединачни ум не може да их схвати; или, ш то је још горе,
они који су погођени окривиће неки очигледан непосредни
разлог који се може избећи, док сложенији међуодноси који
одређују промену неизбежно остају скривени. Чак и руководи-
лац једног потпуно планског друштва, ако би желео да пружи
адекватно објашњење било коме ко мора да се преусмери на
други посао или разлоге за промену његове надокнаде, не би
могао то да учини а да не објасни и не оправда целокупан свој
план - ш то значи, наравно, да би могао да га објасни само
малом броју људи.
Потчињавање човека безличним силама тржиш та оно је
што је у прош лости омогућило развој цивилизације која без
тога не би могла да се развија; баш овим потчињавањем сва-
кога дана помажемо градњу нечег ш то је веће него ш то било
ко од нас може да схвати. Нема везе да ли су људи у прошло-
сти потчињавали из уверења које неки сад сматрају празно-
верјем: из религиозног духа понизности или претераног по-
штовања неразрађеног учења раних економиста. Кључна ствар
је да је неупоредиво теже рационално схватити неопходност
потчињавања силама чије деловање не можемо да следимо до
детаља него учинити то из понизног страхопош товањ а које је
удахнула религија, или чак из пош товањ а према доктринама
економиста. М ожда ће бити потребна бескрајно моћнија ин-
телигенција од оне коју сада поседујемо, ако желимо да барем

187
 ПУТ У РОПСТВО

одржимо садашњу сложену цивилизацију а да нико није при-

нуђен да чини ствари чију нужност не схвата. Одбијање да се
подлегне силама које нити разумемо нити препознајемо као
свесне одлуке интелигентног бића, производ је непотпуног
и погреш ног рационализм а. Н епотребног, јер не схвата да
координација вишеструких појединачних напора у сложеном
друштву мора да урачуна чињенице које ниједан појединац не
може потпуно да одмери. Тај рационализам не види, осим ако
сложено друштво треба да се уништи, да једина алтернатива
подвргавањ у безличним и наизглед ирационалним силама
тржиш та јесте потчињавање једнако необузданој и, стога, ар-
битрарној моћи других л>уди. У жел>и да побегне од досадних
ограничења које сада осећа, човек не схвата да ће нова ауто-
ритарна ограничења која ће морати свесно да се намећу бити
још болнија.
Потпуно су у праву они који доказују да смо у невероват-
но) мери научили да савладавамо природне силе, али да много
каснимо у успешном коришћењу могућности друш твене са-
радње. Али они греше када у дал>ем поређењу доказују да мо-
рамо научити да овладамо силама друштва на исти начин на
који смо научили да овладамо силама природе. Ово није само
пут у тоталитаризам, него и пут уништења наше цивилизације
и сигуран начин да зауставимо будући прогрес. Они који то
траже самим тим показују да још нису схватили да и просто
чување оног што смо досад постигли зависи од координације
појединачних напора који контролишу безличне силе.

* * *

Сада морамо накратко да се вратимо кл>учном месту - да

лична слобода не може да се помири са надмоћношћу једне
сврхе којој целокупно друш тво м ора потпуно и трајно да се
потчини. Једини изузетак од правила да слободно друш тво
не сме да се потчини једној сврси јесу рат и друге привреме-
не катастрофе, кад је потчињавање скоро свега непосредној
и насушној потреби цена дугорочног чувања наше слободе.
Ово, такође, објаш њ ава заш то толико модерних ф раза о томе
како т р еб а да радим о у сврху мира оно ш то см о научили
да радимо у сврху рата наводи на погреш ан пут: разумно је

188
 Материјални услови и идеални цил>еви

привремено ж ртвовати слободу да би она била сигурнија у

будућности; али исто не може да се каже за систем предложен
као трајно решење.
Да ни један једини циљ у мирнодопско време не сме да
има апсолутно првенство над свима осталим односи се чак и
на циљ за који се сви сада слажу да је један од најважнијих, а то
је - победити незапосленост. Нема сумње да ово мора да буде
циљ нашег највећег напора: но чак ни тада не значи да такав
циљ треба толико да доминира да искључује све остало или,
како каже изрека, да се постигне „по сваку цену“. У ствари,
на овом пољу, очараност нејасним али популарним ф разам а
као ш то је „пуна зап ослен ост“ мож е да произведе изузетно
кратковиде мере, и где она категорична и неодговорна фра-
за једностраног идеалисте - „мора да се уради по сваку цену“
- наноси највећу штету.
Веома је значајно да задатку с којим ћемо у овој области
морати да се суочимо после рата приђемо отворених очију, и
да јасно схватимо чему можемо да се надамо. Једна од доми-
нантних особина ситуације непосредно после рата биће то да
су нарочите ратне потребе повукле стотине хиљада мушкараца
и жена на специјализоване послове на којима су током рата
могли да зараде релативно високе плате. У многим случаје-
вима неће бити могућности запош љ авањ а истог броја људи
у овим специфичним гранама. Хитно ће бити потребно да се
велики број пребаци на друге послове и многи ће установити
да је посао који могу да добију слабије награђен него посао
за време рата. Чак и дош коловањ е, које би свакако требало
обезбеђи вати нештедимице, не може потпуно да реши овај
проблем. Још ће преостати много људи који ће, ако треба да
буду плаћени по томе колико ће њихове услуге тада вредети
друштву, у сваком систему морати да прихвате да ће се њихов
материјални положај погоршати пропорционално погоршању
положаја других.
Ако се тада синдикати успешно одупру снижењу надница
одређених група, остају само две могућности: или да се упо-
треби принуда, тј. да се неки појединци принудно преместе
на друга, релативно слабије плаћена радна места, или да они
који виш е не могу да буду тако добро плаћени као за време
рата остану без посла, док не прихвате посао за релативно

189
 ПУТ У РОПСТВО

ниску плату. О во је проблем који у социјалистичком друштву

не би био чешћи него у неком другом; велика већина радника
вероватно би била једнако несклона да континуирано гаран-
тује садашње плате онима који су били укл>учени у нарочито
добро плаћена запослењ а због специјалних ратних потреба.
Социјалистичко друштво би у овој ситуацији свакако употре-
било принуду. За нас је релевантно то да ћемо - ако смо одлу-
чили да не дозволимо незапосленост ни по коју цену, а нисмо
в о л ј НИ да употребимо принуду - бити присиљени на свакаква

очајничка средства од којих ниједно не може да донесе трајно

олакшање, а сва ће озбиљно да ремете најпродуктивнију упо-
требу наших ресурса. Треба нарочито нагласити да монетарна
политика не може да обезбеди прави лек за ову тешкоћу осим
општом и знатном инфлацијом, довољном да подигне све оста-
ле наднице и цене у односу на оне које не могу да се снизе. Ово
би изазвало жељени ефекат једино деловањем на прикривени
и подмукао начин преко смањ ењ а реалних надница, ш то не
би могло да се изведе директно. Па ипак, подићи све остале
наднице и дохотке на ниво довољан да се прилагоди положај
групе која је у питању, подразум евало би пораст инфлације
таквих размера да би потреси, тешкоће и неправде били много
већи од оних који се лече.
Овај проблем, који ће се јавити у изузетно акутном обли-
ку после рата, такав је да ће постојати све док економски си-
стем мора да се прилагођава сталним променама. Увек ће бити
могућ максимум запослености на кратак рок, ш то се може
постићи давањ ем посла свим људима там о где се затекну, и
монетарном експанзијом. Али не само што се овај максимум
мож е одрж ати искључиво прогресивним п орастом инфла-
ције и уз последицу заустављ ањ а ове прерасподеле радника
међу привредним гранама, која је постала нужна у измењеним
околностима, и која ће се, ако су радници слободни да бирају
своје послове, увек дешавати само уз одлагања и тиме изазвати
незапосленост: стална тежња максималној запослености мо-
нетарним средствима јесте политика која ће на крају сигурно
поразити саму себе. Она тежи да смањи продуктивност радне
снаге и тиме константно повећава удео радне популације која
се, при садашњим надницама, само веш тачким средствима
може задржати на послу.
 Материјални услови и идеални цил»еви

* * *

Нема сумње да ће после рата мудрост у управљању еко-

номским пословима бити важнија него ш то је пре била, и да
ће судбина наше цивилизације на концу зависити од тога како
ћемо решити економске проблеме са којима се тада сусретнемо.
Испрва ћемо бити сиромашни, заиста сиромашни - а проблем
поновног достизањ а и побол>шања нашег ранијег стандарда
можда ће за Велику Британију бити тежи него за многе друге
земл>е. Ако будемо мудро поступали, нема сумње да ћемо вред-
ним радом и посвећивањем знатног дела наших напора попра-
вљању и обнављању нашег индустријског апарата и организа-
ције, у току неколико година моћи да се вратимо на достигнути
ниво, и да га чак надмашимо. Али ово претп оставла да ћемо
бити задовољни ако не трошимо више него што је могуће без
ометањ а реконструкције, да никакве претеране наде не ства-
рају захтеве за више од овог, и да см атрамо да је важније да
користимо наше ресурсе на најбољи могући начин и у сврхе које
највише доприносе нашем благостању, уместо да их све на неки
неодређени начин искористимо.2Једнако је важно и то да не би
требало у кратковидим покушајима да прерасподелом уместо
повећањем прихода излечимо сиромаштво, да толико обесхраб-
римо велике делове популације да се они претворе у одлучне
непријатеље постојећег политичког поретка. Никада не треба
заборавити да је један од пресудних фактора успона тоталита-
ризма у Европи, којег још нема у овој земљи, постојање бројне
средње класе која је лишена имовине у недавној прошлости.
Наше наде да ћемо избећи судбину која нам прети морају
свакако у великој мери да се ослањају на могућност наставка

2 Ово је можда тренутак да нагласим да, колико год неко желео брзи
повратак слободној економији, ово не може да значи уклањање
једним потезом већине ратних ограничења. Ништа не би дискре-
дитовало систем слободне иницијативе више него акутна, иако ве-
роватно краткотрајна дислокација и нестабилност какву би овакав
покушај створио. Проблем је каквом би систему требало тежити
у процесу демобилизације, а не да ли би ратни систем требало
трансформисати у трајније организације брижљиво промишљеном
политиком постепеног попуштања контроле, што би морало да се
продужи на неколико година.

191
 ПУТ У РОПСТВО

брзог економског напретка који ће, колико год ниско морали

да почнемо, наставити да носи напред; а главни услов за ова-
кав напредак јесте да сви будемо спремни да се брзо прила-
годимо веома измењеном свету, да обзири према устал>еном
стандарду одређене групе не смеју ом етати ово прилагођа-
вање, и да још једном научимо како да усмеримо све наше ре-
сурсе тамо где највише доприносе повећању нашег богатства.
Прилагођавања која ће бити потребна ако желимо да повра-
тим о и надм аш имо наше раније стандарде, биће већа него
она која смо морали у прошлости да изведемо; и под условом
да смо сви спремни да пош тујемо неопходности поновног
прилагођавања, моћи ћемо да преживимо тежак период као
слободни л>уди који могу сами да изаберу сво) начин живота.
Нека униформни минимум буде обезбеђен за свакога уз ко-
ришћење свих расположивих средстава; али признајмо у исто
време да са тим основним минимумом морају да пропадну сви
захтеви за привилегованом сигурношћу одређених класа, да
нестају сви изговори који дозвол>авају групама да искл>учују
придошлице из учествовањ а у релативном просперитету да
би одржале посебан сопствени стандард.
М ожда звучи племенито рећи: до ђавола с економистима,
хајде да изградимо вал>ан свет - али то је, у ствари, просто
неодговорно. У нашем свету, оваквом какав )есте, где је свако
уверен да материјални услови морају да се побол>шају, наша
)едина ш анса за изградњ у присто)ног света )есте да повећа-
вамо општи ниво богатства. Једина ствар ко)у модерна демо-
кратија неће издржати а да не напукне јесте потреба знатног
снижавања стандарда ж ивота у мирнодопско време или чак
продужена стагнаци)а економских услова.

* * *

Они који призна)у да су садашњи политички трендови

озбил>на претња нашим економским изгледима и сво)им еко-
номским учинцима угрожава)у многе више вредности, ипак су
склони самозаваравању да ми чинимо материјалне жртве ради
идеалних цил>ева. Није, међутим, сигурно да ли је педесет годи-
на приближавања колективизму подигло наше моралне стан-
дарде, или се промена десила у супротном правцу. Иако смо

192
 Материјални услови и идеални циљеви

навикли да се хвалимо нашом осетл>ивијом социјалном свешћу,

никако није јасно да пракса нашег личног понашања оправдава
овакав став. Лош а страна овога јесте то да, по индигнацији
према неправичности постојећег друштвеног поретка, наша
генерација вер оватн о надмаш ује већину претходних. Али,
сасвим је друга ствар учинак тог покрета на наше позитивне
стандарде у области морала, понашања појединца и озбиљност
којом подрж авам о морална начела против принципа цели-
сходности и потреба друштвене машинерије.
Проблеми у овој области постали су тако збркани да је
неопходно вратити се основама. Наша генерација је у опасно-
сти да заборави да је морал нужно ствар понашања појединца,
и да мож е постојати сам о онда када је појединац слободан
да сам одлучује и позван да добровољно жртвује личну пред-
ност у корист поштовања неког моралног правила. Када поје-
диначне одговорности не постоје, нема ни доброг ни лошег,
ни прилике за моралну заслугу, нити шансе за доказивањ е
свог уверења ж ртвовањ ем својих жел>а за оно ш то сматрамо
исправним. Само тамо где смо одговорни за сопствене инте-
ресе и слободни да их ж ртвујемо, наша одлука има моралну
вредност. Н емамо право да будемо несебични на туђ рачун,
нити је заслуга бити несебичан ако немамо избора. Чланови
друштва који су у свему присиљени да чине добро немају пра-
ва да се хвале. Као што је Милтон рекао:

Ако би сваки добар или лош поступак човека у зрелом

добу био за бедну награду, по пропису и под принудом,
шта би врлине биле осим имена, какво признање би онда
требало одати за добро дело, какву хвалу за разборитост,
правичност или умереност?

Слобода да уредимо наше понашање у области где нас

материјалне околности терају да се определимо, и одговор-
ност за организовање сопственог живота према савести, јесте
једина клима у којој расте морално осећање и у којој се морал-
не вредности наново стварају сваког дана у слободној одлуци
појединца. Одговорност, не према претпостављеном него пре-
ма својој савести, свест о дужности која није изнуђена прину-
дом, нужност да се одлучи шта ће од ствари које вреднује да се

193
 ПУТ У РОПСТВО

жртвује ради других ствари и да се сносе последице сопствене

одлуке, јесу суштина морала који заслужује то име.
Неизбежно је и ван сваке сумње да је у овој сфери пона-
ш ања појединца утицај колективизма скоро сасвим деструк-
тиван. Покрет чије главно обећање јесте ослобађањ е од од-
гово рн о сти 3 не мож е а да не буде антим оралан по учинку,
ма колико били узвишени идеали којима дугује свој настанак.
Може ли бити сумње да је ослабл>ено а не ојачано осећање ли-
чне обавезе да се исправи неправда, и то там о где нам наша
индивидуална моћ то дозвол>ава, да је видл>иво нарушена и
вол>а да се сноси одговорност и свест да је наша појединачна
дужност да знамо како да бирамо? Велика је разлика између
захтева да власти треба да успоставе жел>ено стање ствари или
чак вол>е да се потчинимо под условом да и сви други морају
то исто да ураде, и спремности да радимо оно што сматрамо
исправним по цену да се лишимо сопствених жел>а, и то чак
пред јавним мњењем које нам није пријател>ски наклоњено.
М ного тога наводи нас на помисао да смо, у ствари, постали
толерантнији према одређеним злоупотребама и много рав-
нодушнији према неправдама у појединачним случајевима, јер
смо упрли поглед у потпуно другачији систем у којем ће држава
све да стави на своје место. Чак може бити да је, као што је већ
наговештено, страст за колективном акцијом начин на који ми
сада без гриже савести колективно попуштамо тој себичности
коју смо као појединци научили да кочимо у некој мери?

3 Ово се све јасније испољава како се социјализам приближава тота-

литаризму, и у овој земљи је најексплицитније изложено у програму
најновијег и сасвим тоталитарног облика енглеског социјализма,
покрету „Комонвелт" сер Ричарда Акланда. Главна особина новог
поретка који он обећава јесте да ће у н>ему заједница „рећи поје-
динцу: ’Ништа ти не брини како да зарадиш за твој сопствени жи-
вотТ " Последица тога је, наравно, „да заједница као целина мора
да одлучи да ли ће или неће човек да се запосли уз нашу помоћ, и
како, када и на који начин ће радити“, и да ће та заједница имати „да
управља логорима за забушанте у веома подношљивим условима".
Да ли изненађује чињеница да аутор открива како је Хитлер „слу-
чајно набасао на“ (или је морао да употреби) мали део, или можда
треба рећи на један посебни аспект онога што ће на концу бити
захтевано од човечанства" ($ег ШсћагсЈ Ас1ап<1, ТИе РогшагЉ Магск,
1941, стр. 127,126, 135, 32).

194
 Материјални услови и идеални цил>еви

Истина је да су врлине које се сада мање цене и практи-

кују - независност, ослањање на самог себе и спремност на
ризик, спремност да се остане при сопственом убеђењу про-
тив већине и добра вол>а да се сарађује са својим ближњима
- у основи оно на чему се заснива функционисање индиви-
дуалистичког друш тва. К олективи зам нема ниш та ш то би
могло да их замени, и уколико их је већ уништио, оставио је
празнину испуњену једино захтевом за послушношћу и при-
моравањем појединца да ради оно што је колектив назвао до-
брим. П овремено бирање представника, на ш та се морални
избор појединца све више своди, није прилика у којој се ње-
гове моралне врлине тестирају или где мора непрестано да се
потврђује и доказује хијерархија његових врлина, и да доказује
своју искреност жртвовањем вредности које мање цени зарад
оних које више цени.
Како правила понашања које развије појединац јесу извор
из којег колективна политичка акција изводи своје моралне
стандарде, било би заиста чудно ако би снижавање стандарда
индивидуалног понашања било праћено подизањем стандарда
друштвене акције. Јасно је да је било великих промена. Свака
генерација, наравно, цени неке вредности више а неке мање
него њени претходници. Који су, међутим, цил>еви који сада
заузимају нижи положај, које су вредности које ће морати да
попусте ако дођу у сукоб с другима? Какве вредности су мање
упадљиве у слици будућности коју нам пружају популарни пи-
сци и говорници, у поређењу са оним из м аш тањ а и надања
наших очева? Сигурно није у питању материјална удобност,
сигурно не повећањ е ж ивотног стандарда или обезбеђењ е
извесног статуса у друштву оно што се ниже котира? Постоји
ли неки популарни писац и говорник који се усуђује да пред-
ложи м асам а да жртвују своје материјалне прилике за виши
идеални цил>? Није ли, у ствари, обрнуто? Нису ли ствари за
које нас све чешће и чешће уче да су „илузије деветнаестог
века“ зап р аво све моралне вредности - слобода и независ-
ност, истина и интелектуално поштење, мир и демократија и
пош товањ е за индивидуалног човека као таквог, а не просто
као члана организоване групе? Који су то недодирљиви оријен-
тири који се сматрају светим, које ниједан реформатор не сме
да угрози, јер се схватају као непроменљиве границе које се

195
 ПУТ У РОПСТВО

морају поштовати у сваком плану за будућност? То више нису

слобода појединца, његова слобода кретања, а често ни сло-
бода говора.
То су заш тићени стандарди ове или оне групе, њ ихова
„п рава“ да лише друге могућности да обезбеде оно ш то им
треба. Дискриминација између чланова и нечланова затворе-
них група, а да не говоримо о припадницима других држава,
прихвата се све више и више као неминовност; неправде на-
несене појединцима владином акцијом у интересу неке гру-
пе отписују се са равнодушношћу која се једва разликује од
неосетл>ивости; а најгрубл>е кршење елементарних права по-
јединца, као што су принудан премештај популације, све више
и више толеришу чак и тобожњи либерали. Све ово сигурно
показује да је наше морално осећање пре отупело него ш то
се изоштрило. Кад нас подсећају, а то се све чешће дешава, да
кајгана не мож е да се прави ако се не разбију јаја, скоро сва
ова симболичка јаја су од врсте која је до пре једне или две
генерације посматрана као суштинска основа цивилизованог
живота. И колико су само страхота опростили многи наши та-
козвани либерали, страхота које су починиле оне снаге чијим
проповеданим начелима су исти ти либерали блиски?

***

П остоји један аспект промене у моралним вредности-

ма проузроковане напретком колективизма који у садашње
време позива на размишл>ање. Врлине које се све мање цене
и тиме постају све ређе јесу управо оне којима су се Британци
с правом поносили и којих су, по општем признању, имали у
изобиљу. Врлине Британаца које су поседовали у већем степену
него већина осталих народа, са изузетком неколико мањих на-
ција, попут Ш вајцараца или Холанђана, били су независност и
ослањање на самога себе, индивидуална иницијатива и локална
одговорност, успешно ослањање на добровољне активности,
немешање у туђа посла и толеранција према другачијем и чуд-
ном, поштовањ е обичаја и традиције и здрава сумња у моћ и
власт. Британска снага, британски карактер и британска по-
стигнућа у великој су мери резултат култивисања онога ш то
је спонтано. Али скоро све традиције и установе у којима је

196
 Материјални услови и идеални циљеви

британски морални геније нашао свој најкарактеристичнији

израз и које су онда обликовале национални карактер и целу
моралну климу Енглеске све виш е униш тавају напредовање
колективизма и његове прирођене централистичке тенденције.
Бити странац некад помаже да се јасније види услед којих
околности настају особене одлике моралне атмосфере неке на-
ције. Ако је некоме ко занавек мора да остане странац, без об-
зира на закон, дозвол>ено то и да каже, један од призора нашег
времена који највише обесхрабрује јесте управо то колико су
неке од најдрагоценијих ствари које је Енглеска дала свету пре-
зрене у самој Енглеској. Енглези скоро и не знају колико се раз-
ликују од већине других л>уди по томе што су сви, без обзира
на странку, склони у мањој или већој мери идејама познатијим
у свом најизраженијем облику као либерализам. У поређењу
са већином других народа само пре двадесет година скоро сви
Енглези су били либерали - ма колико се разликовали од пар-
тијског либерализма. Чак и данас енглески конзервативац или
социјалиста, али и либерал, ако отпутује у иностранство, иако
можда сматра идеје и дела Карлајла или Дизраелија, брачног
пара Веб или X. Џ. Велса, изузетно популарним у круговима са
којима има мало тога заједничког, међу нацистима и осталим
тоталитаристима, ако нађе интелектуално острво где живи
традиција Маколија и Гледстона, Џ. С. Мила и Џона Морлија,
наћи ће сродне душе које „говоре исти језик“ као он - ма ко-
лико се он сам разликовао од идеала за које су се ови људи на-
рочито залагали.
Нигде губитак веровања у специфичне вредности британ-
ске цивилизације није очигледнији, и нигде није имао тако па-
ралишуће дејство на остваривање нашег непосредног великог
цил>а као у апсурдној неефикасности британске пропаганде.
Први предуслов за успех пропаганде усмерене ка другим л>у-
дима јесте поносно признање карактеристичних вредности и
специфичних својстава по којима је земл>а која прави пропа-
ганду позната другим народима. Основни разлог неефикас-
ности британске пропаганде јесте то што су они који је праве
изгледа изгубили веру у посебне вредности енглеске цивили-
зације или не знају ништа о најважнијим стварима по којима
се она разликује од цивилизације других народа. Левичарска
интелигенција је толико дуго обож авала страна бож анства,

197
да је изгледа постала скоро неспособна да види било ш та
добро у типично енглеским установам а и традицијама. Ови
социјалисти, наравно, не могу да признају да су моралне вред-
ности којима се већина њих поноси великим делом производ
институција које хоће да униште. А овај став, нажалост, није
ограничен на заклете социјалисте. Иако треба гајити наду да
ово није тачно за мање бучне а бројније култивисане Енглезе,
ако је судити по идејама које налазе и зр аза у актуелним по-
литичким дискусијама и пропаганди, они као да су нестали.4
Енглези који не само да „говоре језик којим Шекспир говора-
ше“, него такође „веру и морал имају коју Милтон имаде“.
Озбил>на је грешка, међутим, веровати да пропаганда коју
ствара овај став може на наше непријател>е да има жел>ени ефе-
кат, нарочито на Немце. Немци познају ову земљу, можда не до-
бро, али довољно да знају какве су карактеристичне традици-
оналне вредности британског живота, и шта је током две или
три генерације све више раздвајало умове двеју земаља. Ако
желимо да их убедимо, не само у нашу искреност него да по-
нудимо праву алтернативу путу којим су они кренули, то неће
бити помоћу уступака њ иховом систему мишљења. Нећемо
их заваравати бајатим понављањем идеја њихових очева које
смо позајмили од њих - био то државни социјализам, „реал-
политика", „научно" планирање или корпоративизам. Нећемо
их убедити пратећи их до пола пута који води у тоталитари-
зам. Ако сами Енглези напусте врховни идеал слободе и среће
појединца, ако имплицитно признају да њихова цивилизација
није вредна чувања и да не умеју боље него да прате пут којим
воде Немци, онда заиста немају ништа да понуде. Немцима је
све ово само закаснело признање да су Британци све време
грешили, и да они сами воде на путу за нови и бољи свет, ма
колико био страшан период транзиције. Немци знају да су оно

4 Иако је тема овог поглавља већ призвала више од једног позивања

на Милтона, тешко је одупрети се искушењу да додамо овде још је-
дан цитат, веома познат, иако изгледа да се данас нико осим стран-
ца не би усудио да га цитира: „Нека Енглеска не заборави своје
првенство у подучавању других нација како да живе“. Можда је зна-
чајно да је наша генерација видела мноштво америчких и енглеских
критичара Милтона - и да је први од њих, Езра Паунд, током овога
рата имао радио-емисије из Италије!

198
 Материјални услови и идеални циљеви

што они још сматрају британском традицијом и њихови соп-

ствени нови идеали дијаметрално супротни и непомирл>иви
погледи на живот. Они могу да буду убеђени да је пут који су
изабрали био погреш ан - али их ништа неће убедити да ће
Британци бити бол>и водичи на немачком путу.
Најмање ће од свега такав тип пропаганде да се допадне
Немцима на чију помоћ морамо на концу да рачунамо у понов-
ној изградњи Европе зато ш то су њихове вредности најбли-
же нашим. И скуство их је направило мудријим и тужнијим
људима: они су научили да ни добре намере нити ефикасна
организација не могу да сачувају пристојност у систему у којем
су уништени лична слобода и индивидуална одговорност. Оно
ш то Немци и Италијани који су научили лекцију изнад све-
га желе јесте заш тита од чудовишне државе - не грандиозне
планове за организацију на колосалном нивоу, већ прилику да
мирно и у слободи још једном изграде сопствени мали свет.
Не зато што верују да је бол>е да им командују Британци него
Пруси, већ зато ш то верују да ће им у свету где су победиле
британске идеје мањ е ком андовати и да ће их остави ти на
миру да брину своју бригу, те се можемо надати подршци не-
ких државл>ана непријател>ских држава.
Ако треба да успемо у рату идеологија и да придобијемо
пристојне особе у непријател>ским земл>ама, морамо пре свега
поново да развијемо веру у традиционалне вредности за које
се ова земл>а у прошлости залагала, и морамо имати моралну
храброст да одважно бранимо идеале које наши непријател>и
нападају. Поверењ е и подршку нећемо стећи стидл>ивим из-
вињ авањ има и уверавањ ем да се нагло реформиш емо, нити
објаш њ авањ ем да тражимо компромис између традиционал-
них енглеских вредности и нових тоталитарних идеја. Оно
ш то је важ но нису најновија побољшања која смо мож да по-
стигли у нашим друштвеним установама, а која мало значе у
поређењу са фундаменталним разликама два супротна начина
ж ивота, него наша непоколебљива вера у оне традиције које
су од ове земље направиле земљу слободних и честитих, то-
лерантних и независних људи.

199
 15

Изгледи за међународни поредак

Од свих контролних механизама

демократије, федерација је најефикаснија
и најподеснија [...] Федерални систем
ограничава и кочи суверену моћ тиме што
је дели, додељујући влади само извесна
дефинисана права. То је једини метод
кроћења не само већине већ моћи
читавог народа.
Лорд Ектон

Ни на једном другом пол>у свет није тако скупо платио

напуштање либерализма деветнаестог века као на пол>у где је
повлачење и почело: у међународним односима. Ипак је нау-
чен само мали део лекције коју је искуство требало да нас на-
учи. М ожда чак и више него другде, актуелни појмови о ономе
што је пожељно и изводљиво овде су такви да могу произвести
супротно ономе што обећавају.
Део лекције из недавне прошлости који се споро и поступ-
но схвата јесте да многе врсте економског планирања на на-
ционалном нивоу морају да буду штетне у њиховом укупном
учинку чак и са чисто економског гледишта, а поред тога и да
произведу озбиљна међународна трвења. Не мора много да се
наглаш ава како има мало наде за међународни поредак или
трајни мир све док свака земљ а слободно мож е да користи
било које мере које сматра пожељним за сопствени непосредни
интерес, ма колико оне могле бити штетне за друге. Многи об-
лици економског планирања изводљиви су једино ако планска
власт може ефикасно да одсече све стране утицаје; резултат

200
 Изгледи за међународни поредак

оваквог планирања стога јесте неизбежно гомилање ограни-

чења на кретање л>уди и добара.
М ање очите али ништа мање стварне јесу опасности по
мир које настају из веш тачки усвојене економске солидар-
ности свих становника било које земл>е, и из нових блокова
супротстављених интереса на националном нивоу. Није ни по-
требно ни пожељно да националне границе праве ош тре раз-
лике у животном стандарду, да чланство у некој националној
групи треба да даје потпуно другачије право удела у колачу од
оног које имају чланови других група. Ако се ресурси разних
нација као целина третирају искључиво као власништво ових
нација, ако међународни економски односи, уместо да буду од-
носи међу појединцима, све чешће постају односи читавих на-
ција организованих као трговачка тела, они неизбежно постају
извори трвењ а и зависти нација. Једна од најфаталнијих илу-
зија јесте да би се међународна трвења смањила замењивањем
конкуренције око трж иш та или сировина преговорима међу
државама или организованим групама. О во би само створило
такмичење у сили на место оног што би се само метафорички
назвало „борба“ конкуренције и преношење ривалства, које
би се међу појединцима морало одлучити без прибегавањ а
сили, на моћне и наоружане државе, које не подлежу неком
врховном закону. Економске трансакције између националних
тела која су истовремено врховне судије њиховог понашања,
која се не клањају никаквом врховном закону и чиЈи предста-
вници не могу да се вежу никаквим аргументима, већ непо-
средним интересом њихових нација, морају да се заврш е обра-
чуном моћи.1
Ако не бисмо боље могли да искористимо победу него да
повлађујемо постојећим трендовима, који су били и те како
видљиви и пре 1939, схватили бисмо можда да смо победили
националсоцијализам да бисмо створили свет многих нацио-
налсоцијализама, који се разликују само у појединостима, али
су једнако тоталитарни, националистички и у сталном међу-
собном сукобу. Немци би изгледали као они ш то нарушавају

1 На све ово и на наредна питања можемо само кратко да се осврне-

мо. Уп. Поппе1 С. Кођђтз, Есопотк Р1аптп§ ап41п1егпаИопа1 ОгЛег,
1937, на разним местима у тексту.

201
 ПУТ У РОПСТВО

мир, као што већ и изгледају неким л>удима,2 само зато што су
први кренули стазом којом ће сви остали на крају поћи.

* * *

Они који бар делимично схватају ове опасности обич-

но изводе закл>учак да економско планирање мора да буде на
„међународном нивоу", тј. преко неког наднационалног ауто-
ритета. Иако би ово спречило неке очигледне опасности које је
планирање изазвало на националном нивоу, изгледа да они који
заговарају овакве амбициозне планове имају мало појма о још
већим тешкоћама и опасностима које њихови предлози изази-
вају. Проблеми подстакнути свесним дириговањем економским
пословима на националном нивоу неизбежно добијају још веће
размере кад се то исто покуша на међународном плану. Сукоб
планирања и слободе не може а да не постане озбиљнији како
се смањује сличност стандарда и вредности међу онима који су
потчињени унитарном плану. Није нарочито тешко планирати
економски живот породице, а то је релативно лако и у малој
заједници. Али како се ниво повишава, степен слагања о порет-
ку и циљевима опада а неопходност ослањања на силу и прину-
ду расте. У малој заједници ће постојати заједничка гледишта
у погледу релативне важности главних задатака и договорених
стандарда вредности. Али њихов број ће се све више смањивати
што даље бацамо мрежу: а што је мање заједничког у гледиш-
тима, повећава се нужност да се ослањамо на силу и принуду.
Народ било које земље може се лако убедити да се жр-
твује како би помогао ономе што се зове „њихова" тешка ин-
дустрија или „њихова" пољопривреда, или да у њиховој земљи
нико не би пао испод одређеног нивоа. Обично смо спремни да
учинимо неке ж ртве докле год је то питање помагања људима
чије су нам животне навике и начин размишљања познати, или
исправљања расподеле доходака или услова рада међу људима
које можемо да замислимо и чији су погледи на властити ста-
тус слични нашима. Али треба само да замислимо проблеме
изазване економским планирањем подручја као што је Западна

2 Видети нарочито значајну књигу Џејмса Барнама Револуција уирав-

љачких структура (Јашез Вигпћат, ТНеМапа%епа1 Кеуо1иИоп, 1941).

202
 Изгледи за међународни поредак

Европа па да схватимо како уопште нема моралне основе за

такав подухват. Ко то замишл>а да постоје заједнички идеали
дистрибутивне правде који ће натерати норвешког рибара да
пристане да напусти изгледе за економски бол>итак да би по-
могао свом португалском колеги, или холандског радника да
плати више за свој бицикл да би помогао механичару у Ко-
вентрију, или француског сел>ака да плати виши порез да би
помогао индустријализацију Италије?
Већина л>уди није вол>на да увиди тешкоће углавном зато
што, свесно или несвесно, претпоставл>ају да ће они решити
ова питања за друге, и зато што су уверени у властиту способ-
ност да ово ураде праведно и уједначено. Енглези, мож да и
више него други, почињу да схватају шта овакви планови значе
чим им се предочи да би могли да буду мањина у планској вла-
сти и да би главне линије будућег економског развоја Велике
Британије могла да одређује небританска већина. Колико ће
л>уди у овој земл>и бити спремно да се потчини одлуци неке
међународне власти, ма колико демократски конституисане,
која има моћ да наложи да развој шпанске тешке индустрије
м ора да има предност у односу на сличан р азво ј у Јужном
Велсу, да је бол>е да оптичка индустрија буде концентрисана у
Немачкој, а да се Енглеска искл>учи, или да само потпуно ра-
финисани бензин треба да се увози у Велику Британију, а да се
све индустријске гране повезане са рафинисањем резервиш у
за произвођачке земље?
Зам исао да економски ж ивот огром ног п ростора који
чине многи различити л>уди може да се усмери или планира
демократском процедуром одаје потпуни недостатак свести
о проблемима овог планирања. Планирање на међународном
нивоу не може бити ништа друго него владавина голе силе, на-
метање стандарда и запослења које планери сматрају погодним
свима осталима од стране мале групе. Ако је нешто сигурно,
то је да (Зго55гаит\\>1гГ85ксф од врсте којој Немци теже може
успешно да оствари само господарска раса, Н еггето1к, не-
милосрдно намећући своје циљеве и идеје осталима. Грешка
је посматрати бруталност и необазирањ е на све жел>е и иде-
але мањ их народа, какву показују Немци, п росто као знак
њ ихове посебне нем оралности; природа овог задатка који
су преузели на себе чини ове ствари неизбежним. П реузети

203
 ПУТ У РОПСТВО

управљање економским животом л>уди са опречним идеалима

и вредностима значи преузети одговорности које обавезују на
употребу силе; то значи преузети стање где најбоље намере не
могу да спрече некога да буде присиљен да поступа на начин
који неки од погођених сматрају крајње неморалним.3
Ово важи чак и ако претпоставимо да је доминантна сила
идеалистичка и несебична како се само замислити може. Али
како је мала веровагноћа да ће бити несебична, а како су велика
искушења! Верујем да су стандарди пристојности и правичности,
поготово у погледу међународних послова, једнако високи, ако
не и виши, у овој него у било којој другој земљи. Ипак, чак и сада
чујемо људе како тврде да победа мора да се искористи да се
створе услови у којима ће британска индустрија до максимума
моћи да искористи одређену опрему коју је изградила у току
рата, да реконструкција Европе мора да буде тако усмерена да
се уклопи у специјалне захтеве привреде ове земље и да обез-
беди сваком у овој земљи запослење које сматра најподеснијим.
Алармантна ствар у овим предлозима није то ш то су предло-
жени, него што су их предложили у свој својој недужности као
неминовност људи који су потпуно несвесни моралне грозоте
коју подразумева употреба силе у овакве сврхе.4

3 Искуство у колонијалној сфери, ове земл>е једнако као и неке друге,

довољно је показало да чак и благи облици планирања које по-
знајемо као колонијални развитак, укључују, желели то ми или не,
наметање извесних вредности и идеала онима којима хоћемо да
помогнемо. Ово искуство је и највише међународно оријентисане
колонијалне стручњаке учинило веома скептичним према изводљи-
вости једне „међународне" управе у колонијама.
4 Ако неко опет не би могао да увиди тешкоће или прихвати уверење
да уз мало добре воље све оне могу да се преброде, од помоћи је ако
покуша да следи импликације централног дириговања економском
активношћу примењене на светском нивоу. Може ли се сумњати
да би ово значило мање или више свесни покушај да се обезбеди
доминација белаца, и не би ли то с правом сматрале све друге расе?
Док не нађем нормалну особу која озбиљно верује да ће се европска
раса добровољно потчинити стандардима живота и стопи развитка
коју одређује Светски парламент, овакве планове могу да сматрам
само апсурдним. Али, на несрећу, ово не спречава озбиљно загова-
рање одређених мера које би се могле оправдати само ако би начело
управљања светом било остварив идеал.

204
 Изгледи за међународни поредак

***

М ожда је најмоћније средство стварањ а веровањ а у мо-

гућности јединственог централног дириговања економским
животом многих различитих народа демократским средствима
фатална илузија да ће, ако се одлуке оставе „народу“, заједни-
ца интереса радних класа спремно превазићи разлике међу
владајућим слојем. Има разлога да се очекује да би светским
планирањем судар економских интереса, који сада настаје око
економске политике било које нације, у ствари личио - у чак
жешћој форми - на судар интереса између народа који би могао
да се одлучи само силом. О питањима о којима би међународна
планска власт морала да одлучује, интереси и мишл>ења радних
класа разних нација били би толико супротстављени, и овде
би чак основа за правично решење била мањ а од уобичајене
основе за правично решење међу различитим класама у било
којој земљи. Раднику у сиромашној земљи захтев срећнијег
колеге да се заштити од конкурентске ниске плате законом о
минималној надници, наводно у његовом интересу, често није
ништа друго него средство да се он лиши своје једине шансе
да побољша свој положај надвладавајући природне неповољне
околности тиме што ће радити за плату нижу од плате својих
колега у другим земљама. Чињеница да мора да утроши десет
сати рада за производ за који је неком другом човеку који је
боље опремљен машинама потребно пет сати, за њега је „екс-
плоатација" једнака оној коју примењује било који капиталиста.
Прилично је сигурно да би у планском међународном
систем у богати је и моћније нације у м ного већем степену
него у слободној економији постале предмет мржње и зависти
слабијих: ови други би исправно или погрешно били убеђени
да се њихов положај може поправити много брже само да су
слободни да раде ш та желе. Наравно, ако почне да се сматра
обавезом међународне власти да доноси дистрибутивну прав-
ду међу разним народима, то није ништа више него доследан
и неизбежан р азвој социјалистичке доктрине да ће класни
раздор постати борба између радничких класа разних држава.
У овом тренутку има много пометених разговора о „пла-
нирању да се изједначе животни стандарди". Поучно је детаљ-
није разматрати један од ових предлога да се види шта он тачно

205
 ПУТ У РОПСТВО

подразумева. О бласт за коју су сада наши планери нарочито

располож ени да саставл)ају овакве планове јесте дунавски
басен југоисточне Европе. Нема сумње да је хитно потребно
побол>шање економских услова у тој регији, из хуманитарних
и економских разлога, као и у интересу будућег мира у Европи,
нити има сумње да се то мож е постићи само у политичком
окружењу различитом од онога у прошлости. Али то није исто
ш то и желети да се економски ж ивот у том региону управл>а
према једном врховном плану, да се усвоји развитак различи-
тих индустрија према плану раније одређеном на начин који
успех локалне иницијативе чини зависним од одобрења цен-
тралне власти и увођења у њен план. Не може се, на пример,
створити нека врста Управе за долину Тенесија5 за дунавски
басен а да се тиме унапред за много година не одреди релатив-
на стопа напретка различитих народа који ту живе, или да се
све њихове појединачне тежње и жел>е не подреде овом задатку.
Планирање ове врсте нужно мора да почне утврђивањем
приоритета различитих захтева. Планирање намерног уједна-
чавања животног стандарда значи да различити захтеви морају
да се рангирају по заслузи, да некима мора да се да првенство
над другима, и да ови други морају да чекају на ред - чак иако
они чији су интереси на тај начин уназађени могу бити убеђени
не само у своје прече право већ и у способност да пре достигну
свој ц и л ј , само да им је дата слобода да поступају према свом
нахођењу. Не постоји основа која дозвол>ава да одлучимо да ли
су захтеви сиромашних румунских сел>ака мање или више хитни
од захтева још сиромашнијих Албанаца, или да ли су потребе
словачког пастира веће од потреба његовог словеначког коле-
ге. Али ако подизање њиховог животног стандарда треба да се
оствари према јединственом плану, неко мора да намерно урав-
нотежи заслуге свих ових захтева и да се одлучи између њих.
И кад једном такав план почне да се реализује, сви ресурси плани-
ране области морају да служе томе плану - не може бити изузе-
ћа за ове који сматрају да би могли бол>е да прођу ако би сами

5 Тело успоставл>ено 1933. као део Њу дила у САД, са задатком да

регулише долину реке Тенеси, која је била карактеристична по
одронима и поплавама. Поред других обимних радова, подигнуте
су 32 бране на Тенесију и притокама.

206
 Изгледи за међународни поредак

преузели ствар у своје руке. Када се њиховом захтеву додели

нижи ранг, они ће морати прво да раде за задовољење потреба
оних којима је дата предност. У таквом стању ствари свако ће
с правом мислити да му је горе него што би могло да буде да је
усвојен неки други план, и да су га одлука и моћ доминантних
снага осудили на мање повољан положај него што он мисли да
му припада. Покушати тако нешто у регији настањено) малим
нацијама, од којих свака побожно верује у сопствену супериор-
ност над другима, значи латити се задатка који може да се обави
само употребом силе. У пракси би то значило да би британске
одлуке и британска моћ требало да реше да ли брже треба да
се подигне стандард македонског или бугарског сељака, да ли
чешки или мађарски рудар треба брже да се приближе запад-
ним стандардима. Не мора се много познавати људска природа,
а ни народи средње Европе, па да се види да ће било која намет-
нута одлука већини изгледати као врхунска неправда. Њихова
заједничка мржња ће се ускоро окренути против моћи која, ма
колико непристрасна, у ствари одлучује о њихово) судбини.
Има, без сумње, много људи који искрено верују да би они,
када би им се дозволило, правично и непристрасно решили све
проблеме, и ко)и би били искрено изненађени када установе
како се сумња и мржња окрећу против њих. Они би вероватно
били први који ће употребити силу када они којима желе до-
бробит испадну непослушни, и ко)и ће се показати врло неми-
лосрдни у присиљавању људи на нешто што је наводно у њихо-
вом интересу. Оно што такви опасни идеалисти не виде јесте
да тамо где претпоставка моралне одговорности подразумева
да нечија морална становишта силом превагну над становиш-
тима у другим заједницама, прихватање овакве одговорности
може човека да стави у положа) у којем постаје немогуће да
морално поступа. Наметнути такав немогући морални задатак
победничким нацијама поуздан је пут да се морално искваре
и дискредиту)у.
Свим средствим а треба да помогнемо сиромаш нијима
колико можемо у њиховим напорима да изграде сво)е животе
и подигну животни стандард. Међународна власт може да буде
веома праведна и да значајно допринесе економском проспе-
ритету ако одрж ава мир и ствара услове у којима људи могу
да развију сопствени ж ивот; али немогуће је бити праведан

207
 ПУТ У РОПСТВО

или дозволити л>удима да воде свој живот ако централна власт

удел>ује сировине и додел>ује тржишта, ако сваки спонтани на-
пор треба да буде „одобрен", а ништа не може да се учини без
одобрења централне власти.

***

После расправа у претходним поглавл>има није потребно

посебно наглашавати да ове тешкоће не могу да се реш е да-
вањ ем тек специфичне економске моћи разним међународ-
ним властима. Веровањ е да је ово практично решење почива
на заблуди да је економско планирање само технички задатак
који стручњаци могу решити строго објективно, и да ће заиста
виталне ствари остати у рукама политичких власти. Било која
међународна економска власт која не подлеже врховној поли-
тичкој моћи, чак и ако је стриктно ограничена на одређену об-
ласт, могла би лако да испол>и најтиранскију и најнеодговорнију
замисливу моћ. Искључива контрола над неком важном робом
или услугом (попут, на пример, ваздушног транспорта) јесте у
ствари једна од најдалекосежнијих моћи која се може пренети
на било коју власт. П ош то скоро да нема ничег ш то се не би
могло оправдати „техничком нужношћу" коју нико са стране
не би могао стварно да доводи у питање - или хуманистичким
и вероватно потпуно искреним аргументима о потреби неке
посебно лоше стојеће групе, којој се не би могло помоћи ни
на који други начин - слабе су могућности да се надзире та
моћ. О ва врста организације светских ресурса под мање-више
аутономним телима, која сада тако често добија подршку на
местима где би се човек томе најмање надао, систем свеобух-
ватних монопола које признају све националне владе али који
не подлежу ниједној од њих, неизбежно би постала најгора од
свих замисливих ујдурми - чак и ако би они којима је повере-
но управљање над њима били највернији чувари специфичних
интереса које штите.
Треба озбиљно размотрити све последице оваквих, очито
наивних предлога, који се сматрају за суштинску основу бу-
дућег економског поретка, као што је на пример свесна контро-
ла и расподела снабдевања основним сировинама, да би се ви-
дело какве страшне политичке тешкоће и моралне опасности

208
 Изгледи за међународни поредак

они стварају. Онај ко контролише снабдевање сировинама као

што су нафта или дрво, гума или калај, био би господар судбине
целокупних индустрија и земаља. Одлучујући да ли да дозволи
повећање понуде а да цена или доходак произвођача падну, он
би одлучио да ли ће некој земл>и бити дозвољено да покрене
неку нову индустрију или ће се то спречити. Док „штити“ жи-
вотни стандард оних које сматра посебно повереним његовој
бризи, он ће лишити многе који су у горем положају њихове
најбоље и можда једине прилике да га поправе.
Ако би се све основне сировине овако контролисале, не
би, наравно, било нове индустрије, нових подухвата које би
становници неке земље могли да започну без дозволе контро-
лора, никаквог плана за разви так или побољшање који не би
могао да се осујети њиховим ветом. И сто важи за међународ-
ни споразум о „подели" трж иш та и, још и више, за контролу
инвестиција и развој природних ресурса.
Чудно је да они који се постављају као потпуно огуглали
реалисти који не пропуштају ниједну прилику да исмеју „уто-
пизам“ оних који верују у могућност међународног политичког
поретка, ипак сматрају лакше изводљивим много ближе и не-
одговорније меш ање у ж ивот разних народа које економско
планирање подразумева; и верују, кад би се моћ о којој се не-
када није ни сањало дала међународној влади, која је управо
представљена као неспособна да спроведе и једноставну вла-
давину права, да ће се та већа моћ користити на тако несеби-
чан и очито правичан начин како то налаже општа сагласност.
Ако је иш та евидентно онда је то да се, иако би нације могле
да поштују формална правила на која су пристале, оне никад
неће подредити управљању које подразумева међународно еко-
номско планирање - можда ће пристати на правила игре, али
никад неће пристати да се већинским гласањем утврђује ранг
њихових сопствених потреба и темпо којим смеју да напредују.
Чак и ако испрва народи, у илузији о значењу таквих предлога,
пристану да пренесу такве моћи на међународну власт, убрзо
би открили да оно ш то су делегирали није само технички за-
датак, него најобухватнија моћ над самим њиховим животима.
Оно ш то је очито на крај пам ети ових „реалиста" који
нису сасвим непрактични и који заговарају ове планове јесте
то да ће, иако велике силе неће желети да се потчине било којој

209
 ПУТ У РОПСТВО

надмоћној власти, оне моћи да употребе ову „међународну"

власт над малим нацијама у областима где спроводе хегемонију.
У овом камуфлирању планских власти као „међународних" има
толико „реализама" да би лакше било постићи стање у коме је
међународно планирање једино изводљиво - онда када га оба-
вља једна доминантна сила. Ово прерушавање не би, међутим,
променило чињеницу да би за све мање државе то пре значило
много потпуније потчињавање спољној сили којој никакав прави
отпор не би више био могућ, но што би подразумевало одрицање
од неког јасно дефинисаног дела политичког суверенитета.
Значајно је да најватренији заговорници централно ди-
ригованог економског Новог поретка за Европу показују, као
њихови фабијански и немачки прототипови, најпотпуније ни-
подаштавање индивидуалности и права малих нација. Стано-
виш та професора Кара, који је у овој сфери чак и више него у
сфери унутрашње политике представник тренда ка тоталита-
ризму у овој земљи, већ су натерала једног његовог колегу да
постави веома значајно питање: „Ако нацистички поступци
према малим сувереним државама треба да постану уобичаје-
на ф орма, чему онда р ат?“б Они који су приметили колико
су немира и узбуђењ а неке недавне изјаве о овим питањи-
ма у тако различитим новинама као ш то су ЈНе Ћ т е з и Л/еи'
5 1 а(е5 тап 7 и зазвале међу нашим мањим савезницима, неће
сумњати колико овај став сада вређа наше најближе пријатеље,
и како би било лако проћердати залиху добре воље скупљену
за време рата, ако се ови саветници послушају.

# * *

Они који су спремни да тако безобзирно поступају према

правима малих држ ава имају право, наравно, у једној ства-
ри: не мож емо се надати реду или трајном миру после овог

6 Професор Менинг у приказу књиге Услови мира професора Кара

(“КеУ1еиг: СопсИИопа о/Реасе ђу Е. Н. Сагг”, 1п1егпаИопа1 АЈ/аГгз
/?т'еи/ 5ирр1етеп{, Уо1.19, Пше # 8, Јипе 1942, стр. 443-444).
7 Више него у једном погледу значајно је да је - како је недавно при-
мећено у једном недел>нику - „почео да се осећа утицај Карових
идеја на странама Л/ен> ЗШ езтап -а и Тке Ћ тез-а“ (“Роиг ХХ/тЉ",
Ћ те апс1 ТШе, 20. Рећгиагу 1943).

210
 Изгледи за међународни поредак

рата ако велике или мале државе поново стекну неограниче-

ни суверенитет у економској сфери. Али то не значи да нова
супердржава мора да добије моћ коју још нисмо научили да
паметно користимо чак ни на националном нивоу, тј. да би
међународној власти требало дати моћ да управл>а појединач-
ним нацијама како да користе своје ресурсе. То само значи
да м ора постојати сила која може да обузда разне нације од
акције штетне по њене суседе, систем правила који дефинише
ш та једна држава сме да ради, и власт која је кадра да спрово-
ди ова правила. Овлашћења која би таква власт требало да има
углавном су негативна: пре свега мора да буде кадра да каже
„не“ свим облицима рестриктивних мера.
Далеко је од истине, како се сада увелико верује, да нам
треба нека међународна економска власт, а да држ аве могу
истоврем ено да задрж е свој неограничен политички суве-
ренитет. Тачно је управо оно супротно. Оно ш то нам треба
и ш то се надамо да ћемо постићи, није сам о моћ у рукама
неодговорних међународних економских власти, него над-
моћна политичка сила која може да представља противтеж у
економ ским интересим а, и која у сукобу међу њ има мож е
стварно да држи теразије јер сама није умешана у економску
игру. П отребна је међународна политичка власт која мора,
без овлаш ћења да командује разним народима, да буде спо-
собна да их спречи у акцији која ће ш тетити другима. Моћи
које морају да припадну међународној власти нису нове моћи
које су државе стекле у новије време, него онај минимум моћи
без којих је немогуће сачувати мирол>убиве односе, тј. моћи
ултралибералне државе Ш $8ег-/мге. Суштина је да ове моћи
међународне власти буду стриктно ограничене владавином
права чак и више него у националној сфери. П отреба за овак-
вом наднационалном влашћу постаје све већа ш то поједина-
чне државе више постају јединице економске администрације,
учесници а не само посматрачи економске сцене, па тако било
каква трвењ а вероватно неће настати између појединаца него
држава као таквих.
Федерација је управо онај облик међународне владе под
којом се извесне, стриктно дефинисане моћи преносе на ме-
ђународну власт, док у свим другим аспектима појединачне
земл>е остају одговорне за своје унутрашње послове. Не смемо

211
 ПУТ У РОПСТВО

дозволити многобројним неразрађеним и често крајње глупим

захтеви м а у име федералне организације целог света, у јеку
пропаганде за „федералну унију“, да замагле чињеницу да је
начело федерације једини облик удруживања разних народа
који ће створити међународни поредак без сувишног прити-
ска на њихову легитимну жељу за независношћу.8 Федерали-
зам није, наравно, ништа друго него примена демократије на
међународне послове, једини метод мирољубиве промене који
је човек пронашао. Али то је демократија са тачно ограниче-
ним моћима. Остављајући по страни теже оствариви идеал
стапања различитих земаља у централизовану државу (чија је
пожељност далеко од очигледне), федерација је једини начин
којим се идеал међународног закона може претворити у збиљу.
Не смемо се заваравати да смо, када смо у прошлости правила
међународног понаш ањ а називали међународним законом,
чинили ишта више од израж авањ а побожне жеље. Кад жели-
мо да спречимо људе да се убијају, нећемо бити задовољ ни
тиме да издамо декларацију како је убијање непожељно, већ
да некој власти дамо овлашћење да то спречи. На исти начин
не може бити међународног закона без овлаш ћењ а да се он
спроведе. П репрека стварањ у такве међународне силе била
је умногоме идеја да такав закон треба да располаж е свим,
практично неограниченим моћима које има модерна држава.
Али поделом моћи у оквиру федералног система ово нипошто
није неопходно.
О ва подела моћи неизбежно би деловала у исто време
као ограничење моћи и целине и сваке појединачне државе.
Наравно, многе врсте планирања које су сада модерне веро-
ватно би постале сасвим немогуће.9 Али то никако не би била
п репрека планирању. Једна од главних предности федера-
ције јесте то ш то може тако да се осмисли да отеж а највећи

8 Велика је штета што је бујица федералистичких публикаци)а по-

следњих година лишила пажње коју заслужују неколико важних и
промишљених дела међу њима. Дело које треба нарочито пажљиво
проучити кад дође време за уобличавање нове политичке струк-
туре Европе јесте кшижица др Ајвора Џенингса (\>^. 1уог Јепшп§5,
РеАегаИоп/ог Ше$1ет Еигоре, 1940).
9 Р. А. Науек, “Е сопотк СопсЈШопз о! 1пГег-5ГаГе Ребегабоп” ТИе Иеч>
С отм огтеаН к 0џа1ег1у, Уо1. V, 5ер1етђег 1939.

212
 Изгледи за међународни поредак

део ш тетн ог планирањ а, оставл>ајући слободан пут за по-

жел>но планирање било које врсте. Она спречава, или може
да спречи, већину облика рестрикционизма. Такође ограни-
чава међународно планирање на пол>а где се мож е постићи
права сагласност - не само сагласност „интереса" оних који
су непосредно заинтересовани, већ између свих којих се то
тиче. Пожел>ни облици планирања који могу да се постигну
локално и без потребе за рестриктивним мерама, слободни су
и у рукама оних који су најбол>е квалификовани за то. Треба
се чак надати да у оквиру федерације, где више неће постоја-
ти исти разлози да појединачне држ аве буду ш то снажније,
процес централизације из прош лости може у некој мери да
се преокрене и тако омогући преношење неких овлаш ћењ а
државе на локалне власти.
Добро је сетити се да идеја о свету који коначно прона-
лази мир кроз апсорбовањ е одвојених држава у велике феде-
ралне групе и, на концу, можда у једну јединствену федерацију,
није нова и да је идеал скоро свих либералних мислилаца де-
ветнаестог века. Од Тенисона, чију много цитирану верзију
„ваздушне битке“ прати визија федерације народа која ће доћи
после последње велике битке, па све до краја века, коначно
остварење федералне организације остало је стална нада у сле-
дећи велики напредак цивилизације. Либерали деветнаестог
века можда нису били потпуно свесни колико су њихова на-
чела федералне организације била значајна допуна њиховима
начелима;101али било је мало оних који нису изразили своју
веру у то као крајњи цил>.п Тек су приближавањем нашег, два-
десетог века а пре тријумфалног успона Кеа1ро1Шк наде у ово
почеле да се сматрају за неизводл>иве и утопијске.

10 О овоме видети наведено дело професора Робинса: ђ. С. Кођђтк,

Е сопотк Р1аптп§ апс11п1егпаИопа1 Огс1ег, стр. 240-257.
11 Тек последњих година деветнаестог века Хенри Сиџвик је сматрао
„да је претпоставка да ће се десити нека будућа интеграција у за-
падноевропским државама у оквирима трезвеног предвиђања: и
ако би се то десило, изгледа вероватно да ће се следити пример
Америке, и да ће нови политички агрегат бити формиран на ос-
нову федералног државног уређења"; у постхумно објавл>еној сту-
дији Развој европске политике (Непгу 51с1§шск, 2Ће Оеуе1ортеп1
о/Еигореап РоШу, 1903, стр. 439).

213
 ПУТ У РОПСТВО

* * *

Не треба поново да изградимо цивилизацију великих раз-

мера. Није случајно што је у целини било више лепоте и чести-
тости у животу малих народа, и да је међу великима утолико
више било среће и задовољства што су више успели да избегну
разорни утицај централизације. Понајмање ћемо сачувати де-
мократију или остварити њен напредак ако сва моћ и већина
важних одлука почива на организацији која је сувише велика да
је обичан човек контролише или схвати. Демократија нигде није
добро функционисала без великог удела локалне самоуправе,
пружајући политичко образовање обичним л>удима подједнако
као и будућим лидерима. Само тамо где се одговорност може
учити и вежбати у пословима с којима је већина л>уди упозната,
где поступцима руководи свест о свом ближњем, а не неко тео-
ријско знање о потребама осталих л>уди, само ту обичан човек
може стварно да учествује у јавним пословима јер се тичу све-
та који познаје. Стваралачки пориви појединаца нужно клону
тамо где обим политичких мера постане тако велики да неоп-
ходно знање скоро искл>учиво поседује бирократија. Верујем
да овде искуство малих земал>а попут Холандије и Ш вајцар-
ске садржи много тога што би могле да науче чак и најсрећ-
није веће земл>е, као Велика Британија. Сви ћемо бити доби-
тници ако створимо свет у којем могу да живе и мале државе.
Али мале земл>е могу да сачувају независност и у међу-
народној и у националној сфери сам о у истинском систему
закона који гарантује да ће извесна правила обавезн о бити
спроведена и да власт која има моћ да их спроведе не може
да користи ту моћ ни у које друге сврхе. Иако за свој задатак
спровођења заједничког права наднационална власт мора да
буде врло моћна, њено конституисање мора, у исто време, да
буде тако планирано да спречава како међународне тако и на-
ционалне власти да постану тиранске. Никад нећемо спречити
злоупотребу моћи ако нисмо спремни да ограничимо моћ на
начин који повремено може такође да спречи њену употребу за
пожел>не сврхе. Велика прилика коју ћемо имати на крају овога
рата биће да се велике победничке силе прво саме потчине си-
стему правила који имају моћ да спроводе, да би истовремено
стекле морално право да другима намећу иста та правила.

214
 Изгледи за међународни поредак

Међународна власт која ефикасно ограничава моћ држа-

ве над појединцем биће један од најбол>их чувара мира. Међу-
народна владавина права мора да постане браник како против
тираније држ аве над појединцем тако и против тираније су-
пердржаве над националним заједницама. Наш цил> није ни
свемоћна супердржава, нити лабава асоцијација „слободних
нација", већ заједница нација слободних л>уди. Дуго смо се пра-
вдали да је постало немогуће понаш ати се у међународним
пословима онако како сматрамо да треба, јер остали неће да
учествују у тој игри. Предстојеће решење биће прилика да се
покаже да смо били искрени и да смо спремни да прихватимо
иста она ограничења наше слободе деловања за која сматрамо
да их у заједничком интересу треба наметнути другима.
Ако се мудро искористи федерално начело организације,
оно може да се покаже као најбол>е решење за неке од најте-
жих светских проблема. Али његова примена је изузетно тежак
задатак јер нема изгледа за успех ако га у неком преамбици-
озном покушају употребимо преко граница његове моћи. Ве-
роватно ће постојати снажна тежња да се створи било каква
нова међународна организација, на светском нивоу; наравно,
биће императивне потребе за таквом једном свеобухватном
организацијом, за неком новом Лигом народа. Велика опасност
лежи у томе што, ако покушамо да се ослонимо искл>учиво на
ову светску организацију, и дамо јој задатке које је пожелно
препустити некој међународној организацији, они неће бити
адекватно обављени. Одувек сам убеђен да су такве амбиције
у корену слабости Лиге народа: да је у (неуспешном) покушају
да постане светска, она морала да буде слаба, и да би мања и
у исто време моћнија лига можда била бол>и инструмент очу-
вањ а мира. Верујем да ова разм атрањ а још важ е и да би сте-
пен сарадње могао да се постигне између, рецимо, Британске
империје и народа западне Европе и вероватн о Сједињених
Држава, што не би било могуће на светском нивоу. Релативно
чврста међусобна повезаност у федералној унији неће испрва
бити изводљива ван уске регије као што је део западне Европе,
иако ће можда бити могуће да се постепено прошири.
Тачно је да стварањ ем оваквих регионалних федераци-
ја и даље остаје могућност рата између различитих блокова;
да бисмо ш то више смањили ризик, м орам о се ослонити на

215
 ПУТ У РОПСТВО

већу и лабавију организацију. М ој став је да п отреба за не-

ком таквом организацијом не би требало да буде препрека
ближем повезивањ у оних земаљ а које су сличније по култу-
ри, п ерспекти вам а и стандардим а. Иако м орам о ш то виш е
да тежимо спречавању будућих ратова, не смемо веровати да
мож емо једним ударцем створи ти трајну организацију која
ће потпуно онемогућити све ратове у било којем крају света.
Неуспех таквог покушаја вероватно би покварио наше изгледе
да постигнемо успех у много ограниченијој сфери. Као ш то
је то случај и у погледу осталих великих зала, мере којима би
рат могао да се онемогући у будућности могу да буду много
горе него сам рат. Ако можемо да смањимо ризик трвењ а која
могу да изазову рат, то је вероватно све чему разумно можемо
да се надамо.

216
 Закључак

С врха ове књиге није била да се скицира детал>ан про-

грам неког пожел>ног будућег друштвеног поретка. Ако смо у
погледу међународних послова отишли мало дал>е од њеног у
суштини критичког задатка, то је зато што ускоро можемо да
будемо позвани да на овом пол>у створим о оквир у којем ће
будући раст можда морати да се одвија дуже време. Много ће
зависити од тога како ћемо искористити прилику коју ћемо
тада имати. Али ш та год урадили, то може бити само почетак
новог, дугог и напорног процеса у којем се сви надамо да ћемо
постепено створити свет другачији од оног који смо познава-
ли у току последње четвртине века. У најмању руку је спорно
да ли ће у овој фази детал>ан план жел>еног поретка друштва
бити од велике користи - или то да ли је ико компетентан да
га направи. Сада је важно постићи споразум о извесним наче-
лима и ослободити се неких наших грешака из недавне про-
шлости. М а како неукусно било, морамо признати да смо пре
овог рата још једном били достигли ступањ где је много важ-
није рашчистити препреке којима је л>удска глупост закрчила
наш пут и ослободити стваралачку енергију појединаца него
измишл>ати нову маш инерију за „вођењ е" и „дириговањ е"
- створи ти услове који погодују напретку, а не „планирати
напредак". Најпреча потреба јесте да се ослободимо најгорег
облика савременог мрачњаштва које покушава да нас убеди да
је оно што смо урадили у недавној прошлости било или мудро
или неизбежно. Нећемо постати мудрији пре но што научимо
да је много тога што смо учинили било веома глупо.
Ако треба да изградимо бол>и свет, морам о имати хра-
брости да кренемо изнова - чак и ако то значи г е с т е г роиг

217
 ПУТ У РОПСТВО

гтеи х баи!:ег (повући се да би се даље скочило). Ову храброст

не показују они који верују у неизбежне тенденције, нити они
који проповедају „нови поредак", који није ништа више него
пројекција тенденција последњих четрдесет година, и који не
могу да смисле ништа боље него да имитирају Хитлера. Нарав-
но да су они који најгласније навијају за Нови поредак потпуно
под утицајем идеја које су узроковале овај рат и већину зала
од којих патимо. Млади су у праву ш то имају мало поверења
у идеје које су овладале већином старијих. Али греше или су
у заблуди ако верују да су то још увек либералне идеје девет-
наестог века, које млада генерација у ствари једва и познаје.
Иако нити желимо нити поседујемо моћ да се вратимо у ствар-
ност деветнаестог века, имамо могућност да остваримо њене
идеале - а они нису рђави. Н емамо права да мислимо да смо
у овом погледу надмоћнији од наших прадедова; и не треба
никад да заборавимо да смо у двадесетом веку ми направили
хаос, а не они. Ако они нису до краја научили ш та је било не-
опходно да створе свет који су желели, искуство које смо од
тада стекли требало би да нас је боље спремило за тај задатак.
Ако нисмо успели да у првом покушају створи м о свет сло-
бодних људи, м орам о покушати поново. Водеће начело, да је
политика слободе за појединца једина истински прогресивна
политика, остаје тачно данас колико и у деветнаестом веку.

218
 Библиографска белешка

И злагање гледишта које много година није имало пуно

подршке суочава се са тешкоћом што је у оквиру од неколико
поглавл>а могуће расправл>ати само о неким њ еговим аспе-
ктима. О во ће једва бити довол>но да се обезбеди материјал
за плодну дискусију са читаоцем чији је став потпуно фор-
миран према гледиштима доминантним последњих двадесет
година. Иако демодирана, гледишта аутора ове књиге нису
тако јединствена као што можда изгледају неким читаоцима.
Њ егов основни став истоветан је ставу једног броја писаца
у многим земл>ама, броју који стално расте, и чији их је на-
учни рад незави сно д овео до сличних закл>учака. Читаоцу
који би волео да се бол>е упозна са непознатом али не и не-
сродном констелацијом мишл>ења, биће користан следећи
списак неких важнијих дела ове врсте, који укл>учује неколи-
ко дела у којима је суштински критички карактер овог есеја
допуњен потпунијим р азм атр ањ ем структуре будућег же-
л>еног друштва.

СћатћегИп, 'Ш Ш ат Непгу: А Ра1ве ШорГа. СоИесГМвт т Тке-

огу апс1 РгасИсе, ОискшогГћ, ћопбоп, 1937.
С гаћ ат , Ргапк Нипз1опе: 5оаа1 Соа1в апс1 Е с о п о т к 1пвТипопв,
Рппсе1оп 1Јтуег5ћу Ргезз, Р п п сећ т, 1942.
На1еуу, ЕИе: ЕЕге пев Тугаптев, СаШ тагб, Р а т , 1938.
Н а1т, Сеог§е И., Иис1\у1§ у о п М15е5 е! а1: Со11ес1Шв1 ЕсопотГс
Р1аптп§, еИ. Р. А. Науек, Кои11ес1§е, Иопбоп, 1937.

219
 ПУТ У РОПСТВО

НиН, АХИШат НагоМ: ЕсопотГ${$ апс11ке РиШс, Саре, ИопНоп,

1935.
Ијрршап, ХК^аНег: Ап 1пцтгу т 1 о 1ке Ргтс1р1е$ о/1ке Соос15о-
ае{у, АИеп & ТЈп\У1п, И о п Н о п , 1937.
Млзез, уоп: ЕоааИ вт, 1гапб. Ј. Каћапе, Саре, ћопсЈоп, 1936.
Мшг, К атзау: ПкеНу апс1 СтИ ваИ оп, Саре, ИопсЈоп, 1940.
Ро1апу1, МЈсћае1: Тке Соп1етр1 о/Р гееЉ т, \>7аИ8, ћопс1оп, 1940.
КаррагН, ШННат Е ттап и е1 : Тке С п т о/И етосгасу, 1Јтуег5ку
о ! Сћ1са§о Ргебб, С ћка§о, 1938.
Коћћ1пб, Етпе1 Сћаг1еб: Есопотгс Р 1ап п т§ апс11п{етаИ опа1
Ог4ег, М астШ ап, ћопНоп, 1937.
Коћћтб, Попе1 Сћаг1еб: Тке Е с о п о т к В а т о/С1а$$ Соп/Ис{ апс1
0{кег Е$$ау$ т Ро1Шса1 Есопоту, М астШ ап, ћопНоп, 1939.
Коћћтб, Е1опе1 Сћаг1еб: ТкеЕсопотГс Саизез о/Ш гг, Саре, ћоп-
Ноп, 1939.
Коерке, \>7Нће1т: Иге СезеИзска/^кпвГз Лег Се$еп\\>аг{, „Еи§еп
Кеп1бсћ“, 2иг1сћ, 1942.
Кои§1ег, ћои 1б: Ееб т у з ^ и е з есопотГ^иез, ћЉгаНе Ме<Нс1б, Раг1б,
1938.
Уо1§1 , РгеНег1ск Аи§иб1иб: 11п{о Саезаг, Сопб1аћ1е
1938.

Следећа издањ а „РићНс РоНсу Ратрћ1е1б“ припремио је

ТЈшуегбку о ( Сћ1са§о Ргебб:

бЈтопб, Непгу: А РозШуе Р го §гат/о г Еакбег-Ране. 5 о т е Ргороз-

а1$/ог а Пкега1 ЕсопотГс РоНсу, РЈтуегбку о ! Сћ1са§о Ргебб,
Сћ1са§о, 1934.
СлсЈеопбе, Наггу Б.: Ог§ат$ес1 апс1 РгороШопа1 КергезеШапоп,
ТЈтуегбку о ! Сћ1са§о Ргебб, Сћка§о, 1940.
Н егтепб, РегсНпапс! А1оуб: И етосгасу апс1 РгороШ опаI Керге-
зе п Ш тп , РЈтуегбку о ! Сћ1са§о Ргебб, Сћ1са§о, 1940.

220
 Библиографска белешка

5и1гђасћ, Шаћег: “СарИаИ${ \Сагтоп§ег$”: А Мос1егп ЗирегвИ-

Иоп, ТЈтуегбИу о( С ћ ка§о Ргебб, СМса§о, 1942.
НеИрепп, М1сћае1 Ап§е1о: Е с о п о т к РоИсу ап 4 Б етосгасу, ТЈш-
уегбћу о ! Сћ 1са§о Ргебб, Сћ1са§о, 1943.

Има такође важних немачких и италијанских радова сли-

чног карактера које нећемо помињ ати по имену, из обзи ра
према њиховим ауторима.
Овом списку додајем називе трију књига које више од свих
других које знам помажу да се разуме систем идеја који води
наше непријателе и разлике које одвајају наш дух од њиховог.

АбћТоп, Е. В.: Тке Е а $ т1 , Њ$ 5 Ш е апс1 М тЛ , РиШ ат, ћопсћт,

1937.
РоегбТег Рг1е(1г1сћ \Х11ће1т: Еигоре апс11ке С е г т а п Оџе$Иоп,
бћееб & \Хћнс1, Ие\\г Уогк, 1940.
Кап1ого\У1С2, Н егтап п : Тке 8р1гИ о/Е п ф $к РоИсу апс11кеМу(к
о/1ке Епс1гс1етеп{ о / С е гт ап у , АИеп & РЈп\ут, ћопбоп,
1931.

Додајем и изузетно скорашњи рад о модерно) историји

Немачке који није толико познат у САД колико заслужује:

бсћпаће1, Ргапг: Оеи{$сће Се$сккк{е 1 т 19. Јакгкипс1ег{, 4 Уо1.,

НегсЈег, Рге1ћиг§ I В. 1920-1937.

М ожда најбол>и водичи кроз неке од наших савремених

проблема још могу да се нађу у радовим а неких од великих
политичких ф илозоф а либералног доба, Токвила или лорда
Ектона, и још раније, Бенж амена Констана, Едмунда Берка
и у федералистичким списима М едисона, Хамилтона и Џеја
- генерација којима је слобода још била проблем и вредност
коју треба бранити, док је наша генерација у исто време узима
здраво за готово и не схвата одакле прети опасност нити има
храбрости да се ослободи доктрина које је угрожавају.

221
 Мирослав Прокопијевић

Спонтани поредак

Ако се за наше доба може рећи да је дало предност влада-

вини планирања над владавином слободе, онда би се за Хајека
могло рећи да је сав свој живот посветио критици таквог развоја
ствари и потребним променама да би лична слобода повратила
своје првенство. У средишту његовог интересовања, у смислу
позитивног идеала, јесте „једноставни и очити систем при-
родне слободе", како га је називао Адам Смит. Он је пожел>ан
зато што бол>е него било шта друго погодује кључним тежњама
највећег броја слободних појединаца, ма шта оне могле бити.
Ако треба тражити разлог због кога су данас толико сла-
вл>ени аутори попут Хајека или Фридмана, онда то свакако није
стога што су се приклонили „конвенционалној мудрости" свога
доба. Морало је изгледати скоро безнадежно, када су они гово-
рили о потреби обнове слободне размене као окосници „органи-
зације“ читавог друштва, у време чврсте доминације комунизма
на Истоку, свеопштег ентузијазма у ширењу регулативе и пла-
нирања на Западу, и у време када су трећи свет из руку диктато-
ра и демагога настојали да извуку л>уди из глобалних светских
установа, који су у души веровали у планирање и патернализам.
И злазак на погрешан пут није био неизбежан, већ ствар
избора погрешне алтернативе. Модерно доба и просвећеност
су нудили обе глобалне алтернативе. Једна је била спонтано
прилагођавањ е и слободна разм ена у светлу слободног из-
бора појединца. Друга је био рационални конструктивизам и
централизована координација, са унапред фиксираним циље-
вима, ради чијег остварењ а се морају плански објединити и
усмерити напори људи. Она је имала своју капиталистичку
и социјалистичку верзију. Поједностављено, могло би се рећи
да се суштина тих алтернатива састојала у сукобу трж иш та

223
 ПУТ У РОПСТВО

и плана. Иако је изгледало да је план дошао до коначне прева-

ге, пошто се чинило да друштва слободних, али атомизованих
појединаца не могу одржати корак у погледу резултата са колек-
тивно организованим планским друштвима са јасним цил>ем,
Хајек у тај тријумф плана никада није поверовао. Његове ана-
лизе су говориле да се читав поступак планирања заснива на
великим грешкама, које кад-тад морају доћи до изражаја, и онда
ће читав подухват пропасти или бити напуштен. Управо то се
и десило, јер је комунизам после деценија економског опадања
сам од себе економски пропао, а регулисана протекционистич-
ка економија и социјална држава на Западу су дошли у дубоку
кризу, па их развијене земл>е постепено напуштају. То се види
по повременим протржишним реформама у развијеним земл>а-
ма Запада. Хајек је имао задовол>ство да доживи оба догађаја,
а тиме добије и практичну потврду вал>аности својих анализа.
Поред тога што су пропали конкуренти либералном капитали-
зму за које се чинило да су надмоћни, крајем овог века велику
потврду је доживео поредак спонтаног, еволутивног прилагођа-
вања, који не покрећу обичаји и команде, него лични, егоистич-
ки мотиви појединаца за рад и сарадњу, тј. слобода тржишта.

Б и ограф и ја

Фридрих Аугуст фон Хајек рођен је 8. маја 1899. године

у Бечу у породици универзитетског професора. Током рата је
служио у војсци Монархије. После рата је докторирао право
1921, а после усавршавања у Њујорку 1923-1924, докторирао је
и политичке и друштвене науке 1925. на Бечком универзитету.
(Оно што се тада у Аустрији називало докторат, заправо је ди-
плома.) Његови учител>и у то време су били Фридрих фон Визер
и Лудвиг фон Мизес. Посебно је значајан био М изесов утица),
захвал>ујући чијој књизи В1е С е т е т т П в с к а јг (наслов енглеског
превода је З о а а Ш т ) Хајек је већ раних двадесетих година на-
пустио краткотрајне али и последње илузије да су планирање и
социјализам икакво решење за главне проблеме модерног доба.
У брзо је Хајек 1927. постао први директор Аустријског
института за економско истраживање и тако стао на чело групе
на коју је већ имао известан утицај, а коју су чинили М арта

224
 М ирослав Прокопијевић
Спонтани поредак

Ш тефани Браун, Александер М ар, Готфрид фон Х аберлер,

Фриц Махлуп, Оскар М оргенштерн и Герхард Тинтнер. После
хабилитације 1929. године Хајек држи предавањ а на Бечком
универзитету, а 1931. као гостујући проф есор држи серију
предавањ а на Бопс1оп бсћоо! оГ Есопогшсб о „ценама и про-
изводњи". Она су била тако успешна да је крајем исте године
Хајек поставл>ен за проф есора на Б5Е, где је касније стекао
докторат из економије. Британско државл>анство је добио 1938.
На одсек за економију Универзитета у Чикагу Хајек пре-
лази 1950. за професора друштвених и моралних наука, где се
око њега, Ф ридмена и Н ајта окупл>ају Штиглер, Шулц, Коаз,
Бекер, Познер, Милер, Лукас и други значајни економисти и
аутори. У Европу се Хајек враћа 1962. и постаје професор еко-
номске политике на Универзитету Албер-Лудвигс у Фрајбургу,
Савезна Република Немачка, где је, поред Чикага, предавао и
после пензионисања 1967. године.
Хајек је био покретач, председник и касније доживотни
почасни председник друш тва Мон Пелрин, основаног 1946.
у истоименом месту у Швајцарској, које окупл>а водеће либер-
таријанске ауторе из друштвених наука из читавог света. Био је
члан Британске академије, почасни доктор Рјукју универзитета
у Токију и многих других универзитета и академија. Период из-
међу педесетих и седамдесетих година прошлог века Хајек је
провео без много публицитета и скоро заборављен, сем у кругу
малог броја либералних и либертаријанских аутора у САД, за-
падној Европи и Јапану. Из тих малих либертаријанских енклава
управо ће бити покренута протржишна реформа у Уједињеном
Краљевству и САД, које су предводили Маргарет Тачер и Роналд
Реган. У предвечерје тих промена Хајек је 1974. добио Нобелову
награду за пионирски рад на теорији новца и економских флук-
туација, за истраживање функционалних разлика различитих
економских система и за проширење економских истраживања
на истраживање законских правила. Хајек је Нобелову награду
добио заједно са шведским економистом Гунаром Мирдалом.
Део Нобеловог комитета је Хајека сматрао реакционарним пи-
сцем, па се тражило да се награда подели, тако што ће је добити
и један „прогресивни" писац. Али, када ствари крену наопако,
не заустављају се лако. По добијању Нобелове награде Мирдал
је претио да неће преузети награду, зато што је дели са Хајеком.

225
Одустао је од тога тек после притиска неких њему блиских инте-
лектуалаца. У међувремену је правда дошла на своје, јер Мирда-
ла мало ко цитира, док је Хајек један од десетак најцитиранијих
економиста свих времена. Нобелова награда је извукла Хајека
из интелектуалне изолације у којој се налазио. А и времена су се
помало мењала. Када је Маргарет Тачер кренула у протржишне
реформе, Хајек је важио за кључног интелектуалног инспирато-
ра тих реформи. Умро је 23. марта 1992. у Фрајбургу.

М етодологија

Раније помињана схватања о предности поретка слободе

у односу на свет планирања, по којима је Хајек постао свет-
ски познат, нису дошла случајно. Она су развијена захваљујући
тачно одређеној методологији, тако да имају одговарајућу за-
снованост. Ту методологију је Хајек делом наследио од ста-
ријих представника аустријске школе, а делом ју је доградио.
У погледу методологије аустријска школа је јединствена у еко-
номији и друштвеним наукама. И звестан утицај са том мето-
дологијом је имала и на друге школе, као што су институци-
онална, рићћс сћо15е, рационални избор или бихејвиорална
економија. Постоје чак и теорије о извесном међусобном ути-
цају аустријске и неокласичне школе.1
Аустријска школа2 је једина у последњи век и по изгра-
дила методологију која представља потпуну алтернативу доми-
нантној неокласичној школи у економији. Као што је познато,
у стандардне претпоставке неокласике спада свет саврш ене
конкуренције, у коме су актери потпуно обавештени о условима
и трансакцијама, у коме услове дефинишу понуда и тражња,
који теже да дођу у равнотежу, где су тржишне вредности објек-
тивне, у коме нема асиметрије информација, моралног хазарда
или негативне селекције, у коме нема баријера или монопола.

1 Уп. 5. Козеп, “АибШап апс! пеос1а551са1 есопопнсб: Апу §ат5 ћ о т

Сгас1е?” Јоигпа1 о/есопотк регзресШез, Уо1.11(1997), №4, стр. 139-152.
2 Међу старијим представницима аустријске школе најпознатији су
Карл Менгер, Фридрих фон Визер, Ојген фон Бем-Баверк, Лудвиг
фон Мизес, а међу млађима Хајек, Хаберлер, Махлуп, Кирцнер,
Лакман, Мари Родбард, Дејвид Фридман и други.

226
 М ирослав П рокопијевић
Спонтани поредак

Наравно, неокласика је привлачна због једноставности модела,

али тешко да нешто може да каже о реалном свету. Прецизније
речено, она говори и о реалном свету, али само онолико колико
су њене тражене претпоставке испуњене. А оне по правилу нису
испуњене или су то у неком минималном смислу.
За аустријску методологију збивања реалног света су пр-
венствена ствар с којом она рачуна при објашњењима. Овај
свет није дело савршене, већ врло несавршене конкуренције,
кажу „аустријанци". Често конкуренције нема или је врло осла-
бљена. Актери немају потпуне, већ врло делимичне, непотпуне
информације. Информација је скупа и не постоји по дефини-
цији, него се производи као и свака друга роба. Појединци нису
никакве машине које савршено максимизују корист сопстве-
них акција, него су - поред ограничених информација - и врло
ограничених способности.
М ного славл>ена посебна и опш та равнотеж а понуде и
тражње уопште не постоји, сматрају „аустријанци“, јер се ства-
ри мењају са сваким предузетничким потезом. Био он техно-
лошки креативан, био имитативан, он ствара нове реалности и
зато сваки нови потез ремети и разара постојећу констелацију
снага. Зато је Јозеф Ш умпетер говорио да је суштина преду-
зетниш тва „креативна деструкција". Економија је у сталној не-
равнотежи, јер се ствари на тржишту и у животу непрестано
мењају. У неокласичној визији света збивања се одвијају по ау-
томатизму, а предузетници практично не постоје. Уместо њих,
анонимна сила саврш ене конкуренције покреће ствари. Код
„аустријанаца“ управо су предузетници ти који својим акцијама
покрећу пословне операције у тежњи за профитом. Оствари-
вање профита се, наравно, не може засигурно предвидети.
Појаве као што су асиметрија информација, морални ха-
зард и негативна селекција, према „аустријској“ теорији, неизбе-
жни су пратилац одговарајућих тржишних операција. Наравно,
овај свет је испресецан и другим за пословање реметилачким
факторима, као што су разне царинске и ванцаринске барије-
ре, разни порески системи, различити стандарди. Поврх свега,
монополи или олигополи су врло честе појаве.
М етодолош ку основу Х ајековог „спонтаног п оретка"
представл>ају још нека схватањ а блиска аустријској школи, тј.
„методолошки индивидуализам", слобода избора, временски

227
 ПУТ У РОПСТВО

карактер преференција, субјективна теорија вредности, конку-

ренција као мерило исхода итд. Од познатијих схватања неких
„аустријанаца", једино је априоризам „аустријске школе", који
је био близак Мизесу, Хајеку остао трајно стран.
М етодолошки индивидуализам у основи значи да су све
ваЛ)ане теорије сводљиве на објашњење индивидуалних радњи.
Подразумева се да тог објашњења нема ако нису познати услови
или ограничења којима појединци подлежу, јер се само тада могу
схватити подстицаји појединца за радње.3 Дакле, свет није дело
појединца, али се све ствари могу свести на одлуке појединаца,
тј. агрегацију индивидуалних одлука у групне, колективне.
У неокласици индивидуално понашање се описује као ре-
зултат рационалног избора, тј. онога што појединци чине нај-
боље под датим условима. Појединац обавља специфичне акције
у односу на доступне алтернативе, којима максимизује разлику
личних користи и трошкова. Код „аустријанаца" појединац, чија
је рационалност ограничена а информације непотпуне, плива у
тржишном процесу са другима, настојећи да постигне одабране
циљеве. Појединац ради оно што сматра да му је најкорисније у
датим условима. Али, то што је корисно за једног, не мора бити
корисно или добро за другог појединца. Нити се међусобне ска-
ле користи различитих појединаца могу упоређивати, било у
кардиналном било у ординалном смислу, сматрао је Хајек.
Теорија вредности је субјективна4 и засн ован а на тео-
рији маргиналне вредности, за разлику од такође раширене те-
орије засноване на објективним или трошковима производње.
На пример, књига истог обима има различиту вредност за ра-
зличите појединце у зависности од тога који текст је у њој од-
штампан. За либерала она има вредност ако је у њој рад неког

3 Уп. 1п(ИутиаИ&т апЉ Есопотгс ОгЛег, Кои11ес1§е & Ке§ап Раи1,

ћогПоп, 1948.
4 Током тридесетих година Хајек се био заинтересовао за Витгенштај-
нову филозофију и намеравао је да напише књигу о њој. Као резултат
је уследио само један чланак о Витгенштајну, али је интерес за ту
мисао био пресудан за књигу Тке Зепзогу Огс1ег Ап 1п^и1гу 1п1о Ше
РоипЉапож о/7кеогеИса1 Р$уско1о§у (Коибеб^е & Ке§ап Раи1, Топбоп,
1952). Њом се на начелном нивоу заснива Хајеково схватање о без-
надежно субјективном карактеру наших перцепција, преференција,
размишљања и других операција - а тиме и цена.

228
 М ирослав П рокопијевић
Спонтани поредак

познатог либералног писца, али практично никакву вредност

ако је унутра Комунистинки м ан и ф ест Карла Маркса. Зато се
користи два појединца и не могу међусобно упоређивати и не
важи тзв. објективни, трошковни приступ.
Преференције појединаца нису нужно рационалне, у сми-
слу да задовол>авају минималне услове рационалности под
којима се подразумевају комплетност и транзитивност пре-
ференција. П референције подлеж у врем ен ској динамици,
тј. имају временски хоризонт, ш то значи да сваки појединац
преферише да свој цил> постигне у краћем у односу на дужи
период, под претпоставком да је све остало исто. Однос вре-
менског хоризонта преференције и продуктивности дефини-
ше камату, тј. интерес. Оно што је временски ближе има већу
тежину за појединца у односу на оно што је временски даље.
Зато преференције садашњег тренутка имају посебну тежину.
У кључна Хајекова методолошка схватања спада и његово
поимање конкуренције. Конкуренција означава ситуацију у којо;
више од једног актера нуди неку робу или услуту на истој лока-
цији. Ако нема бар два понуђача, тада постоји ситуација моно-
пола и појединци немају избора. Што је конкуренција снажнија,
појединци уживају већу слободу избора, бољи квалитет уз исту
цену или нижу цену уз исти квалитет. Те погодности постоје
само док има конкуренције. Али, конкуренција није важна само
за потрошаче, него и за произвођаче. Путем ње се одлучује ко
остаје у послу, а ко испада из њега. То, како ко пролази, не одлу-
чује се поређењем максимизација, како је веровала неокласика,
него се одлучује ех ро$1 ПсГо, на основу постигнутих резултата.
Поредећи Мизеса и Хајека као представнике две генерације
„аустријске школе“, може се рећи да они углавном деле поменута
схватања, сем што је Мизес био априориста, а Хајек више емпи-
ричар. Мизес је сматрао да се економске хипотезе могу извести
из основних начела економског понашања (које представљају
кантовске синтетичке судове а рпоп), који се тичу реалности али
су свеједно изведени независно од искуства о реалности. Мизес
се, наравно, противио идеји да се економске теорије тестирају
економским евиденцијама, пошто то противречи априоризму.
Насупрот томе, Хајек је веома много држао до емпиријских
спонтаних процеса; он се није залагао за стриктну верифи-
кацију теорија и идеализација, али је инсистирао на њиховом

229
искуственом покрићу. Ако наше теорије имају практичне им-
пликације, онда нема ничега природнијег него да се те импли-
кације проверавају.5 „С хватам да су њега покретала извесна
претеривања", каже Хајек о Мизесу, „попут онога о априорном
карактеру економске теорије, где нисам могао да га следим."6
Иако својом активношћу Хајек заправо спаја две вели-
ке школе у економији и друштвеним наукама - аустријску и
чикашку - он није био посебно близак раној чикашкој орто-
доксији. Чикашки аутори су били у основи неокласичари, а
Хајек далеко од те врсте теорије. Хајек није био ни уверен да је
економија као наука слободна од вредности, попут егзактних
природних наука. Још мање је веровао да економисти треба
да опонашају научнике у природним наукама. Није сматрао да
неокласична теорија цена у условима савршене информације
и конкуренције нуди вал>ан модел тога како функционишу тр-
жишта. С друге стране, био му је делом близак монетаризам
„чикашке школе“, а једино је у потпуности прихватао схватање
аутора „чикашке ш коле“ да слободна трж и ш та са високим
степеном конкуренције представљају најмање лош механизам
алокације ресурса. Услед Хајековог одбацивања неокласичног
модела намеће се питање како он објашњава тржишну коорди-
нацију. Слободно, успешно друштво се, сматра Хајек, увек ос-
лања на оно што је израсло из традиције. Слободни систем цена
укл>учује у себе културне и обичајне елементе, који постепено
прелазе у правила, т). законе, који смањују претерану несигур-
ност трансакција за појединце. Информације и способности су
подел>ене на многе појединце и зато они најбол>е могу да ис-
користе постојеће ресурсе и прилике, а не централни планер
или нека инстанца са стране. И нформација и преференција
штавише постоје само док постоји тржишни процес, а не у изо-
лованим и апстрактним операцијама планера. Појединци при
формирању преференција узимају у обзир та ограничења и тај
спонтано израсли оквир јесте оно што слободној економији даје

5 Вгисе Сак1\уе11, “Науек Сће РакШсаћотМ?” Ке&еагск 1п 1ке НШогу

оЈЕсопот1с Ткоиф1 апЉ Ме1кос1о1о%у, ес1. \>С). Батиек, Уо1.10, ЈА1
Ргеаз, Сгеепшкћ, Сопп, 1992.
6 Р. А. уоп Науек, 1ке ЕогСииеч оЈIЉегаИчт, у: Тке Со11ес1ес1 Шогкч оЈ
Е А. уоп Науек, Уо1. IV, Тће РЈшуегзку о! Сћка§о Рге55 - Кои11ес1§е,
ћопс1оп-Сћка§о, 1992, стр. 158.

230
 М ирослав П рокопијевић
Спонтани поредак

и стабилност и ефикасност. Ефикасност )е колатерал слободе, а

не обрнуто. На тим методолошким основама никла је како кри-
тика социјалистичког планирања, тако и интервенционистичке
државе благостања, о чемује било речи на почетку овог текста.

Трагедија планирањ а

П у т у р о п с т в о је прва већа Х ајекова студија у којо) се

он не бави само економским питањ има у ужем смислу, него
међузависношћу политике и економије.7 Као таква, она )е израз
његовог разочарањ а у техничку економију, а разлози за то су
приказани у методолошком делу. Тежња да се централноплан-
ски контролише већина кључних ресурса, нема само економске
већ и политичке консеквенце, сматра Ха)ек, пошто планска или
командна економија води у тоталитаризам. Она) ко у )едним
рукама концентрише већину кључних ресурса има и одлучујући
утица) на судбину појединца. Та инстанца која контролише ре-
сурсе преузима у своје руке одлуке, које у слободном друштву
треба да обављају сами појединци ко)и су у питању.
У економи)и засновано) на приватновласничким правима
ресурси су расути на мноштво појединаца, па самим тим нема
њихове концентрације у једним рукама и погубног политичког
утицаја који произлази из велике доминаци)е једног центра
или једне групе појединаца над већином ресурса. Али у друшт-
вима у којима се већина ресурса не обављ а путем трж иш та,

7 1ке Коап (о 5>ег/пот, објављена септембра 1944. у издању Тће 1Јт-

уег81(у о! СНка§о Рге$5 из Чикага и Сеог§е Кои11еб§е & 5оп$ из Лон-
дона, са предговором Џона Чемберлена, који је избачен из каснијих
издања. Само до 1950. ово издање је репринтовано 10 пута. Прво
издање је као мото носило Хјумове речи „Ретко се слобода било које
врсте губи сва одједном", које су такође избачене из каснијих издања.
Књига је брзо издата у Аустралији и Шведској 1944, Француској и Не-
мачко) 1945, Данско), Португалији и Шпанији 1946, Холанди)и 1948,
Норвешкој 1949, Јапану 1954. и Тајвану 1956. Данас је књига П ут
у ропство доступна на тридесетак језика, међу којима су и језици
народа из источне Европе, где је после пада комунизма 1989. преве-
дена, а у неким земљама попут Чехословачке је била прави бестселер.
Сматра се да је П у т у ропство најпознатија Хајекова књига, мада
вероватно не и његова најважнија књига.

231
него путем плана или команди, онај ко командује ресурсима,
тај контролише и изборе и понашање људи у том друштву.
Уместо да доказује начелну немогућност планирања, као
што је то чинио М изес, Хајек покушава да покаже да плани-
рање није у начелу немогуће, али да услед немогућности да
централне планске агенције на ваљан начин прикупе, пренесу,
прераде и искористе релевантне информације, планирање даје
инфериорне резултате у односу на децентрализоване еконо-
мије, које се заснивају на приватним власничким правима и
слободној размени, тј. једном више спонтаном тржишном по-
ретку. Аргумент је прилично једноставан, али тиме није мање
важан. Знање је расуто на мноштво појединаца у друштву и не
постоји други начин да се оно успешно искористи од стране
било које централне агенције или интегрише, осим кроз сам
слободни тржишни процес у коме ти појединци учествују.8
П отискивањ е трж иш та води нарушавању подстицаја за ко-
ришћење ресурса, па тиме и инфериорним резултатима. Отуда
се социјализам некако одржава при ниском нивоу економске
активности, рецимо краткотрајно у условима примитивне или
ратне економије, али не и у условима када потрошачи почињу
да траже компликованије и софистикованије производе. Када
дође време мира и када потрошачи уместо оружја почну да
траж е разне врсте кечапа и аутомобила, када постоји избор
између разних добара, командна економија почиње да губи
корак са слободном трж иш ном економијом и на крају да се
распада услед неефикасности. Комунисти и социјалисти су
стално маштали о благостању, а све до чега су довеле њихове
привреде била је супротност томе - несташице и општа беда.
Говорећи о Хајековој критици планирања и регулације,
као и у чувеној полемици о проблемима планске привреде са
Оскаром Лангеом и Кејнзом, Јанош Корнај је рекао, да „ледајући
уназад после 50 година, мора да се закључи, да је Хајек био у
праву на свакој тачки те дебате". Што се тиче Хајекове бојазни
да планирање хвата маха и у неким традиционално либерал-
ним демократијама, то не би требало схватити као предвиђање

8 То је поента једног од најзначајнијих Хајекових радова: “Тће ихе

оГ кпо\у1ес!§е т 5 0 С1е 1у ”, А тегк ап есопотк гегген', 35 (1945), стр.
519-530.

232
 М ирослав Прокопијевић
Спонтани поредак

исхода, већ као анализу тенденција одређене врсте мисли и

праксе. Ш то се праксе тиче, коегзистенције капитализм а и
планирања, односно социјализма и тржишта, нису стабилне,
и једног часа мора да се одбаци или капитализам или плани-
рање, односно или социјализам или тржиште.
Оно ш то овде и на многим другим тачкам а Х ајекових
схватања има одлучујући утицај, јесте субјективна перцепција
самих актера збивањ а. Не постоје никакви фиксни, утврђе-
ни објекти, већ сам о извесни путеви субјективног сазнањ а.
Сагласно томе, нема ни сасвим стабилизованих поступака,
тј. објективног сазнањ а. Оно ш то дознајем о о свету, см атра
Хајек, није ствар наших непосредних и скустава, него тога
како бирамо, класификујемо или анализирамо податке, ш то
је ствар онога ш то би се могло назвати нашим когнитивним
и теоријским апаратом. Ако се не схвати ова субјективност
свих наших радњи, онда је тешко схватити смисао Хајекових
размишл>ања о субјективности преференција или вредности,
о недостацима неокласичног модела, о спонтаном обликовању
економског система као противтежи рационалистичком кон-
структивизму и објективизму, и о неминовној пропасти сваког
система који покушава да фингира као да може објективно и
плански да антиципира субјективна очекивања. Ко то покуша,
рецимо да би ограничио тржишне флуктуације, смањио неиз-
весност, постигао пуну запосленост или социјалну сигурност,
може да бира између два пута. Једног тежег, али стабилнијег
и бол>ег када се достигне, који води преко слободе тржишта.
Другог лакшег, али ризичног и привременог, који води ка др-
жавној интервенцији и регулацији. Док први пут подразумева
слободу појединца, други је ограничава.
Ако се П у т у р о п с тв о може схватити као критика поли-
тичких и економских режима који су инфериорни9 у односу
на тржишну демократију у оквиру владавине права, онда се

9 Хајек ће касније понавл>ати и систематизовати ту критику у 1пеИ-

у т и а И зт апс1 Есопот1с Огпег, ТИе Ра1а1 СопсеИ. Тке Еггогз о/
ЗоааИ зт (Кои(;1ес1§е, ћошЈоп, 1988), али у њој неће бити нових мо-
мената, сем што ће снажније истицати класични аргумент „аус-
тријске школе“, да ограничавањем или укидањем система цена у
планском систему нестаје и могућност рационалног рачуна, што
је узрок ирационалности и неефикасности тог система.

233
 ПУТ У РОПСТВО

излагањ е начела једног слободног друш тва засн ован ог на

спонтаном економском поретку може претежно наћи у дру-
гим Хајековим књигама, као што су Тке СотШ иИ оп о/ИкеНу
и тротомна студија 1аи>, 1е§1$1аИоп, ЦкеНу.10Човек је слободан
ако унутар онога што либерални закон не забрањује може да
користи знање и своје остале ресурсе за своје сврхе, ма ш та
оне могле бити. Наравно, подразумева се постојање законских
ограничења која су својствена владавини права. Слобода би
се, каже Хајек, састојала у одсуству присиле или принуде.11
То је анализа једног сложеног друштвеног, економског и по-
литичког поретка, којим не управљају план и наредба, него
слободна разм ен а и удруживање, у оквиру правила која су
спонтано прихваћена кроз много ситуација, захвал>ујући њи-
ховој погодности за појединце. Економски и други поредак је
резултат ненамераваног деловања „невидљиве руке“, а држава
је само „ноћни чувар" утврђених правила.12 Она их штити и
ставља на снагу, али не би смела да се меша у игру.13Она такође

10 Уо1.1 Ки1ез апс1 Огс1ег (1973), Уо1. II (1976) ТћеМ1га§е о/5ос1а1 ЈизИсе,
Уо1. III ТИе Ро1Шса1 ОгсЈег оЈРгее Реор1е (1979), Кои!1ес1§е & Ке§ап
Раи1,1.опс1оп.
11 Тће Соп&ШиИоп ојШ>ег1у, Тће 1Муег51Гу о! Сћка§о Рге55 - Коићес1§е
& Ке§ап Раи1, Сћ1са§о - ћопћоп, 1960, стр. 20-21. Ова одредба је
по свом смислу врло слична „негативној слободи", тј. слободи од
мешања са стране, како ју је схватао Ајсаја Берлин (1ба1аћ ВегНп).
12 Осим поменутих, у друге важније Хајекове књиге спадају МопеСагу
ИаИопаИ&т апсЈ 1пСегпаИопа1 ЗСаШИу (Сепеуа, 1937), РгоЈСз, 1пСеге&1
апсЈ 1пуе&1теп1 (ћопбоп, 1939), ТНе Риге Тћеогу оЈ СарИа1 (ћопбоп
& СМса§о, 1941), 1псИу1с1иаП&т ап<1 Есопотсс ОгсЈег (ћопбоп
& Сћка§о, 1948), ТИе Соип1ег-Реуо1ипоп оЈ5аепсе (С1епсое, 1952),
ТНе Ро1Шса1 Шеа1 о/СНе Ки1е оЈТаи> (Са1го, 1955), РгеИзиг§ег ЗСисИеп.
Се&аттеКе АиЈ&аСге (Тић1п§еп, 1969), 51исИе& т РћИо&орИу, Ро1Шс&,
апсЈ Есопотк& (Сћ1са§о, 1967), Л/ен> 51исИе& т РћИо&орћу, Ро1Шс&,
Есопот1с&, апс! Сће Ш&Согу оЈШеа& (СћЈса§о, 1978), Кпои>1ес1$е,
Еио1иИоп апс15оаеСу (1983). Поред тога, Хајек је уредио, издао или
пропратио својим коментаром више књига и збирки текстова, из-
међу осталог и оне о колективистичком економском планирању,
сабрана дела К. Менгера на енглеском итд. Објавио је и већи број
чланака у економским и другим часописима.
13 Ова схватања ће касније у прегнантном облику израдити и ко-
дификовати Нозик (Коћег! КГогкк, Апагсћу, 5(а1е, апсЈ исорга,
В1асклуе11, ОхСогс!, 1974).

234
 М ирослав П рокопијевић
Спонтани поредак

треба да обесхрабрује картелизацију, било да долази од синди-

ката, било од послодаваца, осталих интересних група или било
кога четвртог. Разни појединци у друш тву имају различите
визије правде, тако да јединствени идеал социјалне правде не
постоји. Социјална правда је обична илузија - Хајек је говорио
да )е она фатаморгана - јер значи давањ е погодности једној
групи и њеној визији „правде" на рачун осталих схватањ а ос-
татка друштва. Социјална правда је тако само алиби за пре-
расподеле, које угрожавају и личну слободу и благостање. Сло-
бода појединца у светлу владавине либералног права заправо
представл>а остварење идеала који је својевремено наговестио
Адам Смит говорећи о „систему природне слободе".

М он етарн а п и тањ а и п р и вати зац и ја н овц а

М онетарним тем ам а Хајек се претеж но бави у два раз-

добл>а свог живота. У раним годинама долази до закл>учка да
монетарна политика својим утицајем на каматне стопе може
да доведе до великих пром ена у структури и темпу произ-
водње.14 Пошто је монетарна политика моћно оруђе, монетарна
власт би требало да је крајње обазри ва при употреби њених
инструмената. Појединци успешно могу да координишу своје
тржишне активности, изузев ако монетарне власти не ремете
монетарни систем, обично преко инфлације (ређе путем де-
флације), што појединце лишава поузданих информација које
добијају преко релативних цена. Државна регулација доводи
до дисторзије цена, а већа количина истог лека тај проблем
не реш ава, него продубл>ује.15 М онетарна политика којом се
Хајек бави у раном периоду свог рада водила се у околнос-
тима које су различите од оних у данашње време. Земл>е су се

14 Уп. СеШИеопе ипс1 КопјипкШПкеопе, ХУЗеп-КеЈргјд, 1929; Рпсез

апсГ Ргос1исИоп, Сеогде Кои(;1ес1§е & 5опз, 1,опс1оп, 1931. Немачки
превод: Рге1зе ипс1 РгоЉикИоп, ЈиИш 5рпп§ег, ХУЈеп, 1931.
15 У монетарној сфери ово је вероватно кључна тачка разлике Хајека
од Кејнза, који је сматрао да је неизвесност инхерентна тржишту
које се саморегулише. Отуда Кејнз сугерише да држава својим ин-
тервенцијама смањује неизвесност и подстиче позитивна очеки-
вања. Хајек је сматрао да то може само да погорша ствари.

235
 ПУТ У РОПСТВО

после Првог светског рата враћале на „златни стандард", моне-

тарна политика је била врло рестриктивна, није било многих
агенција и истраживања монетарних агрегата, веровало се да
монетарна политика треба да буде ш то неутралнија, како не
би подстицала деформације у раду банака и реалног сектора.
П осле добијањ а Н обелове награде Х ајек ће се вратити
нешто ужој економској анализи, посебно идејама слободног
банкарства и денационализованог, приватног новца, који би
требао да замени данашње монополске и инфлаторне конфе-
ти-валуте. Укратко, ако је у раној ф ази доминирало питањ е
употребе конвенционалног новца, у касној фази доминира пи-
тање природе новца и могућност његове приватизације. Хајек
је резервисан према идеји да се монетарна реформа обави по-
вратком на „златни стандард", као ш то су предлагали М изес,
Родбард и многи други „аустријанци". Он је ту идеју сматрао
непрактичном, услед проблема са хабањ ем злата и услед не-
сталне понуде злата. Пре је био за идеју денационализованог,
дакле, приватног новца, чија је вредност заснована на некој
репрезентативној корпи валута. Н овац би био стабилан, ако
би био у стању да купи исту количину репрезентативне робе.
То не значи исту количину сваке робе појединачно, јер се ре-
лативне цене стално мењају, већ репрезентативну корпу робе.
Наравно, ни ова идеја није без проблема. Састојци репрезен-
тативне корпе су различити у Лондону и Токију. Надаље, чим
би нека роба или услуга ушла у „репрезентативни" пакет, њена
цена би скочила на тржишту, па би читав „репрезентативни" па-
кет деловао проинфлаторно. Компликовано је и како би се ре-
шило, колико појефтињење нпр. пиринча, до кога долази услед
колебања релативних цена, треба да добије компензацији у
евентуалном поскупл>ењу аутомобила или неке друге робе итд.
Са предлозима да се новац денационализује, било тако ш то ће
се вратити на „златни стандард", било тако ш то ће се његова
стабилност осигурати ослањањем на корпу репрезентативних
роба, покренута су нека кл>учна питања монетарне политике
данашњег времена. М онетарна политика је последњи остатак
потпуног државног монопола у привреди у данашњим земл>а-
ма. Проблеми данашњих монетарних политика су велики и
извесно је да тренутна монетарна решења нису трајна. Велики
су интереси у игри када су у питању вр ста и природа новца,

236
 М ирослав П рокопијевић
Спонтани поредак

тип монетарне политике итд. Интелектуалне дебате углавном

се одвијају много пре него што се неке идеје које се у њима дају
и практично испробају.

И н тер есовањ а и утицај

За данашње професионалне економисте несхватл>ив је

обим интересовања који је неговао Хајек. Далеко од тога да су се
она тицала само економије, а и у економији су то често биле врло
различите области. Данас је уобичајено да се монетарни еко-
номисти не баве микроекономијом, као што се они посвећени
банкарству не баве берзама. Хајек се бавио не само различитим
питањима економије него и различитим наукама, као што су би-
ологија, психологија, право, историја, филозофија и, наравно,
економија. У Хајекова интересовања, поред раније помињаних
ствари, спадају историја интелектуалне мисли,16 методологија
економије и друштвених наука,17 и низ других питања.18
Велика је енигма како је аутор који је имао тако широка
интересовања, али само неколико опсесивних тема политичке
филозофије, а у чему је током живота показивао невероватно
мало промене и варијација, као и неколико економских тема,
могао да оствари тако снажан утицај и придобије тако снажну
и широку пажњу.19Можда је одговор на то пословица да лисица

16 Јокп 81иаП МШ апс1 Нагпе1 Тау1ог, Тће Шјуегвку оГ Сћка§о Ргезз

- Кои11ес1§е & Ке§ап Раи1, Сћ1са§о-ћоп<1оп, 1951. Делови њего-
ве књиге Тке Соип1ег-Ке\>о1иИоп о/5с1епсе. ЗШсИез оп 1ке Акиве о/
Кеазоп, Тће Ргее Ргезк, С1епсое 1952. (друго издање из 1979. објавио
је икеПу РипсЈ из Индијанаполиса) такође су занимл>иви са стано-
вишта историје идеја.
17 Уп. Тке Соип1ег-Кеуо1иИоп о/5аепсе.
18 Преглед који је направио Фриц Махлуп у време када је Хајек до-
био Нобелову награду сведочи да је он већ тада имао 24 чланка
о појединим ауторима, шест обухватних прегледа разних школа
мишл>ења и интелектуалних покрета, једну књигу о Милу и пет
књига о великим економистима прошлости које је уредио или за
које је писао предговор.
19 Из мноштва радова о Хајеку овде наводим само неколико: КоасЈв
1о РгеесЈот, ур. Е. бГгеЈззЈег, КоиГ1ес1§е & Кедап Раи1, ћопбоп 1969;
N. Ваггу, Науекз 5ос1а1 апс1 Есопотгс РкИозорку, МасшШап, ћопбоп

237
 ПУТ У РОПСТВО

зна многе ствари, а лав само једну, али одлучујућу. Било тако
или другачије, миш љ ењ а о Х ајеку су неподел>ена. М илтон
Ф ридман каже да је „Х ајеков утицај огроман", а Карл Попер
додаје да „Хајеков рад сматра новим отварањ ем најзначајније
дебате на пол>у политичке филозофије". Велики број публика-
ција у свету је посвећен тумачењу његове мисли или проду-
жавању његових мишљења и мишл>ења других „аустријанаца"
формулисањем разних теоријских иновација. У многим еко-
номским часописима могу се наћи радови о Хајеку и другим
аустријским ауторима. Пре четврт века покренут је и часопис
КеуГеш оЈА и бМ ап Есопотгсз, који се специјалистички бави
разним аспектима „аустријске теорије".
Хајеков рад је привлачио и привлачи све већу пажњу и код
нас, која, чини се, расте тачно оним темпом како слаби кому-
нистичка пропаганда о њему као „буржоаском" и „реакционар-
ном“ аутору. И овде постепено почиње да се схвата оно што је у
нормалним интелектуалним срединама либералних тржишних
демократија већ дуго „конвенционална истина", да је Хајек је-
дан од аутора без чијег познавањ а нема озбил>ног студирања
економије и друштвених наука. Надамо се да ће ново издање
превода ове Хајекове књиге на наш језик, који долази у време
када још није окончано трежњење од колективизама разних
типова, од комунизма, преко самоуправл>ања до национали-
зма и националсоцијализма, и постепеног буђења грађанског
индивидуализма, подстаћи дал>и интерес за његово дело.20
У време када се П у т у р о п с т в о појавио на српском 1997,21
то је уједно била и прва Х ајекова књига на наш ем језику. За
ових петнаестак година у међувремену, на српски су преве-
дене скоро све његове важније књиге.22 Ниједан економиста

1979; Еззауз оп Науек, ес1. Р. Масћ1ир, Тће Уогк РЈшуегбИу Ргехз,

N. Уогк, 1976; НапЉоокоп сопетрогагу Аиз(г1ап есопот1с&, ес1. Р. Ј.
ВоеЦке, ЕсРтлгагс! Е1даг, Сћекепћат, 2010.
20 Хајеков лондонски издавач КоиИеп^е и амерички 1ће \Лтуег&Иу
о/СИка^о Рге$$ од 1988. године почели су са издавањем његових
Сабраних дела, која су почетно требало да садрже 19 томова. До
2011. изашло је десетак томова.
21 Издање 61оћа1 ћоок, Нови Сад.
22 Уп. Поредак слободе, С1оћа1 ћоок, Нови Сад, 1998; Контраре-
волуција науке, ЦИД, Подгорица, 1998; Кобна идеја - Iрешке

238
 М ирослав П рокопијевић
Спонтани поредак

X X века нема толико преведених књига на српски. Објављена

је и прва књига домаћег аутора о аустријској школи.23 Ипак, на
основу броја превода не треба закључивати о великом Хајеко-
вом утицају у Србији. И у економији и у друштвенима наукама
тај утицај се осећа само у малим интелектуалним енклавама,
а већина још увек живи у свету планирањ а и држ авног ин-
тервенционизма у привреди. М ожда се после много издањ а
књига попут П у т а у р о п с т в о и после пропасти социјализма
и државе благостања ствари ипак и у Србији промене.

социјализма, ЦИД, Подгорица, 1998; Студије из економије, фило-

зофије и политике, Паидеиа, Београд, 2002; Право, законодавство
и слобода, ЦИД - Службени лист, Подгорица-Београд, 2002; Цене
и производња, Службени гласник, Београд, 2008.
23 Божо Стојановић, Основе аустријске теорије, Економски факул-
тет, Београд, 2009.

239
 Индекс имена
Акланд, Ричард (Шсћагс!
Ас1ап<1) 178,194
Банда, Жилијен (ЈиНеп Веп<1а)
176,177
Барнам, Џејмс (Јашез Вигпћаш)
98, 202
Батлер, Р. Д. (Коћап О. Ви11ег)
154, 160
Бебел, Аугуст (Аи§из1; Веће!)
155
Бекер, Гери (Сагу Вескег) 225
Бекер, К. Л. (К. Б. Вескег) 146
Белок, Илер (НШаке Ве11ос) 19,
84
Бем-Баверк, Ојген фон (Еидеп
у о п Воћш-Вашегк) 226
Берк, Едмунд (Есћпипс! Вигке) 221
Берлин, Ајсаја (1ба1аћ Вегћп) 234
Бизмарк, Ото (ОКо у о п
В15шагск) 155,161, 164, 168
Боркенау, Франц (Ргапг
Вогкепаи) 132
Брајт, Џон (Јоћп Вп§ћ1) 20
Браун, Марта Штефани (МаНћа
51еГап1е Вгаип) 224, 225
Брејди, Роберт (КоћеП Вгабу)
175,176
Брининг, Хајнрих (Нетпсћ
Вгип1п§) 66
Брук, Артур Мелер (АгШиг
Мое11ег уап беп Вгиск) 154,
163,165
Бурхарт, Јакоб (Јасоћ Вигсћагсћ)
134
Вадингтон, Конрад Хал (Сопгаб
На1 Х^абсНп^оп) 177,178
Ваткин, Едвард Инграм (Есћуагс!
1п§гат \№а*кт) 134
Веб, Беатрис (Веа1псе \>7ећћ) 61,
131,134, 148, 149,197
Веб, Сидни (бШпеу \№ећћ) 133,
148,149, 197
Велс, Херберт Џорџ (Негћег!
Сеог§е \^е11б) 81, 82, 158,197
Визер, Фридрих фон (Епесћтсћ
уоп \ОТебег) 224, 226
Визер, Џорџ ф о н (Сеог§ у о п
\ХНебег) 107
Вилсон, Томас Вудро (Тћотаб
т о б г о Ш боп) 172
241

Вилхелм, Фридрих (РпесЈпсћ
Шће1ш) 16, 221
Војт, Фредерик О. (РгесЈепск А.
Уо1§1;) 31
Волфганг фон Гете, Јохан (Јоћапп
\>Со11§ап§ у о п ОоеЉе) 14
Геринг, Херман (Негшапп
Сопп§) 160
Гидиунс, Хари (Наггу СИеопзе)
8, 220
Гледстон, Вилијем (УСПНат
СкббШпе) 168, 197
Дајсија, Алберт (А1ћег101сеу)
70,168
Дарлинг, судија 80
Дибоа-Рејмон, Емил (ЕшП Би
Во18-Кеушоп<1) 175
Дизраели, Бенџамин (Вепјатјп
О^бгаеН) 101,197
Дјуи, Џон (Јоћп Бешеу) 30
Дракер, Питер (Ре1ег Џгискег)
32, 147
Ектон, лорд (Богс! Ас1оп) 9,19,
68, 96,126,134, 168, 200, 221
Енгелс, Фридрих (Рпебпсћ
Еп§е1з) 134
Еразмо Ротердамски (Егабпшб
Ко1егос1атиз) 20
Ештон, Е. Б. (Е. В. Абћ1оп) 81,
221
Жане, Пол (Раи1 Јапе!) 30
Заратустра (2ага1ћиз1га) 132
Зомбарт, Вернер (\)Сегпег
бошћаг!) 26, 156, 157
242
ПУТ У РОПСТВО
Истман, Макс (Мах Еаз1тап)
31, 98, 99
Јингер, Ернст (Егпз! Јт§ег) 163
Кант, Имануел (1ттапие1 Кап!)
78
Кар, Едвард (Ес1\уагс1 Сагг) 133,
142, 210
Кар, Ф. X. (Р. Н. Каг.) 171-174,
210
Карлајл, Томас (Тћотаз Саг1у1е)
14, 154, 197
К в и с л и н г , Видкун (У1<1кип
(ЈшзНпд) 33
Кејнз, Џон Мајнард (Јоћп
Маупагс! Кеупез) 165, 169,
232, 235
Килинџер, Манфред Фреихер
фон (Мап1гес1 РгеЉегг у о п
КПНп§ег) 126
Кирцнер, Израел (1згае1 Кћгпег)
226
Кларк, Колин (СоПп С1агк) 93
Коаз, Роналд (КопаШ Соазе) 225
Кобден, Ричард (Шсћагб
Соћбеп)20
Колдвел, Брус (Вгисе СаИшеП)
230
Констан, Бенжамен (Вепјатеп
Сопз1ап1;) 221
Конт, Огист (Аи§из1е Сот1е)
22, 154
Корнај, Јанош (Јапоз Когпај) 232
Корш, Карл (Каг1 Когзсћ) 166
Краутер, Џејмс (Јатез
Сго\уГћег) 177
Крипс, Стафорд (51аН6гс1
Спррз) 66

Лавал, Пјер (Р1егге 1.ауа1) 33
Лакман, Лудвиг (1лгс1т§
ћасктап) 226
Ланге, Оскар (Обкаг кап§е) 135,
232
Ласал, Фердинанд (РегсНпапс!
Ра55а1е) 155,156
Ласки, Харолд (НагоМ Рабк!) 61,
62,124,183
Ленард, Филип (РНШрр кепагс!)
149
Ленш, Паул (Раи1 Репбсћ)
160-164
Лењин, Владимир Ил>ич
(Владимир Илвич Ленин) 31,
102,113, 165
Лиј (ћеу) 126
Липинкот, Бенџамин (В еп јатт
1лрртсои) 135
Липман, Валтер (Х^аћег
Ирршапп) 32
Лист, Фридрих (РпесЈпсћ Иб!)
26,174
Лок, Џон (Јоћп ћоске) 20, 79
Луис, Вилијам Артур, (ХШШат
АНћиг ћеш15) 180
Лукас, Роберт (Коћег! ћисаб)
225
Магериџ, Малколм (Ма1со1т
М觧ег1(1§е) 102
Макмилан, Харолд (Маипсе
НагоМ МастШап) 19, 220, 237
Маколи (РгесЈепск Масаи1ау)
197
Ман, Хендрик де (НепсЈпк с!е
Мап) 110
Манхајм, Карл (Каг1 Маппће1т)
26, 67, 70, 146
Индекс имена
Мар, Александер (А1ехапс1ег
Маћг) 225
Маркс, Карл (Каг1 Магх) 26,
99,134,156-158, 171,173,
229
Махлуп, Фриц (Ргћг МасћШр)
225, 226, 237, 238
Медисон, Џејмс (Јатеб
Месћбоп) 221
Мејн, Хенри (Непгу М ате) 76
Мекензи, Финдли (ИпсИау
МасКепгЈе) 133
Менгер, Карл (Саг1 Меп§ег) 226,
234
Менинг, Кларенс О. (С1агепб
А. М аптп§) 210
Мизес, Лудвиг ф о н (Бис1\у1§ у о п
М15е5) 224, 226, 228, 229, 230,
232, 236
Мил, Џон Стјуарт (Јоћп Шиаг!
МШ) 14, 106, 185,193,197,
198,237, 238
Милер, М (М. МШег) 225
Милтон, Џон (Јоћп МШоп) 20,
185,193,198, 238
Мирдал, Гунар (Сиппаг Мугс1а1)
225,226
Михелс, Роберт (Коћег!
МЈсћећ) 32
Мозли, Освалд (ОзшаШ Моз1еу)
66
Монтењ, Мишел де (М1сће1 бе
МоШаЏпе) 20
Моргенштерн, Оскар (Озкаг
Мог§епб1егп) 225
Морли, Џон (Јоћп Мог1еу) 14,
168,197
Мусолини, Бенито ( Вепко
МивбоИп!) 33, 45, 145
243

Најт, Френк (Ргапк Кш§ћ1) 141
Наполеон (№ро1еоп) 163
Науман, Фридрих (Рпедпсћ
Иаишапп) 160
Нибур, Рајнхолд (КетћоМ
№ећићг) 48,133
Николсон, Харолд (НагоМ
№со1боп) 168
Ниче, Фридрих Вилхелм
(Рпесћгсћ 1'МПће1т Ме1гбсће)
132
Новалис (ћГоуаћб) 16
Нозик, Роберт (КоћеП Мшск)
234
Окланд, Ричард (КМћагб
ОИапб) 194
Оствалд, Вилхелм (Ш1ће1ш
Об1шаМ) 160
Папен, Франц фон (Ргапг у о п
Рареп) 66
Паунд, Езра (Егга Роипс!) 198
Перикле( )20
Перси, Јустас, лорд (ћогс! Регсу)
66
Платон ( ) 169
Пленге, Јохан (Јоћапп Р1еп§е)
157-161,163
Познер, Ричард (КМћагс! Розпег)
225
Попер, Карл (Каг1 Роррег) 238
Прибрам, Карл (Каг1 РгЉгаш) 166
Присли, Џон Бојнтон (Јоћп
ВоуШоп Рпеббеу) 178
Прокопијевић, Мирослав 223
Расел, Бертранд (ВегПапс!
КиббеИ) 134
244
ПУТ У РОПСТВО
Ратенау, Валтер (АЈСаћћег
КаТћепаи) 160
Реган, Роланд (КопаМ Кеа§ап)
225
Репке, Вилхелм (Корке УСПћеЈш)
119
Рјукју (Куикуи) 225
Робинс, ЛаЈнел Ч.(ЕМпе1 С.
Коћћшб) 46, 213
Родбард, Мари (Миггау
Ко1ћћагс!) 226, 236
Родбертус, Јохан Карл (Јоћапп
Каг1 КобћеИиб) 155,156
Роуз, Ричард (Шсћагс! Кобе) 81
Рузвелт, Френклин Д. (Ргапкћп
О. Кообеуек) 17
Семјуелс, Ворен Џозеф (\)7аггеп
Јоберћ 5ашие1б) 230
Сен Симон, Анри де (Непп бе
б а т ! 51шоп) 28, 30
Сесил, лорд (Богс! СесП) 172
Сиџвик, Хенри (Непгу 5М§ичск)
168, 213
Смит, Адам (АПаш бшкћ) 20,
37, 41, 56, 223, 235
Сорел, Жорж (Сеог§еб боге1)
145,154
Стјуарт, Дугалд (Ои§аМ б^ешагЏ
37
Стојановић, Божо 239
Тацит, Гај Корнелије (Са1иб
Согпећиб ТасПиз) 20
Тачер, Маргарет (Маг§аге1
Тћа1сћег) 225, 226
Тејлор, Фред (РгеП Тау1ог) 135
Тејлор, Харијет (Нагг1е1 ТауМг)
237

Тенисон, Алфред (Теппузоп,
А1Л-е<1) 213
Тинтнер, Герхард (Сегћаг<1
Тт1пег) 225
Тојнби, Арнолд Џозеф (АгпоМ
Јозерћ Тоупћее) 172
Токвил, Алексис де (А1ех1$ <1е
ТосдиеуШе) 19, 29, 221
Трајке, Хајнрих фон (Н етпсћ
уоп Тгећбсћке) 168
Троцки, Лав (Лев Давидович
Троцкии) 98,113
Тукидид ( ) 20
Фејлер, Артур (Апћиг РеИег) 102
Фихте, Јохан Готлиб (Јоћапп
СоИћећ Р1сћ1е) 155,156
Фрајер, Ханс (Напз Ргеуег) 163
Френклин, Бенџамин (В е п јат т
Ргапкћп)125
Фрид, Фердинанд (Регсћпапс1
Рпе<1) 166
Фридман, Дејвид (БауШ
Рг1е<1тап) 223, 226
Фридман, Милтон (МШоп
Рг1ес1тап) 238
Хаберлер, Готфрид фон (СоћГпеб
уоп Наћег1ег) 225,226
Хајдрих, Рајнхард (Кетћагб
Неусћгсћ) 126
Хајек, Фридрих Август фон
(Рпебпсћ Аи§и$1 у о п Науек)
212, 219, 223-239
Хајман, Едуард (Ебиагб
Не1тапп) 33, 34
Хајне (Нете) 126
Халеви, Ели (ЕНе На1еуу) 35, 66,
133, 134, 219
Индекс имена
Хамилтон, Александар
(А НатШоп) 221
Хат, Вилијам Харолд (АЈСШИат
НагоИ Ни11) 116
Хегел, Џорџ Вилхелм Фридрих
(Сеог§ \ХН1ће1т Ргхе<1г1сћ
Не§е1) 26, 157,171, 173
Хелдерлин, Фридрих (РпесЈпсћ
НоеМегНп) 28
Хенри VIII (Непгу VIII о!
Еп§1апс1) 81
Химлер, Хајнрих (Не1пгкћ
Ш тт1ег) 126
Хитлер, Адолф (Ас!о1Г НШег) 10,
13, 34, 66, 75, 79, 159, 166, 170,
174, 194, 218
Хјуарт, лорд (1ог<1 Нешаг!) 80
Хјум, Давид (БауМ Ните) 20,
231
Хумболт, Вилхелм фон (\Шће1т
уоп НитћоМх) 14, 163
Цицерон, Марко Тулије (Магсик
ТиШиз С1сего) 20
Чејс, Стјуарт (81иаг1 Сћабе) 84
Чемберлин, Вилијам Хенри
(\Ш Нат Непгу СћатћегПп) 31
Чемберлен, X)устон
Стјуарт (Ноиб!оп 51едуаг!
Сћатћег1ат) 14,154
Чемберлен, Џон (Јоћп
СћатћегШп) 231
Џеј, Џон (Јоћп Јау) 221
Џенингс, Ајвор (1у о г Јепп1п§б)
212
Шекспир, Вилијам (МКШПат
бћакебреаге) 198
245
Шелер, Макс (Мах 5сће1ег) 166
Шлајхер, Курт фон (Киг! уоп
бсМеЈсћег) 66
Шмит, Карл (Саг! бсћшћ!) 76,
163,164, 172
Шмолер, Густав фон (6и81ау
у о п бсћтоПег) 26
Шнабел, Франц (Ргапг 5сћпаће1)
175, 221
Шо, Бернард (5ћаш Вегпагб)
133,134
Шпан, Отмар (ОШтаг брапп)
163
Шпенглер, Освалд (ОзшаМ
5реп§1ег) 163
Штиглер, Цорџ (Сеогде 5ћ§1ег)
225
Штрајхер, Јулиус (Јићиз
51ге1сћег) 126
Шулц, Т. (Т. бсћикг) 225
Шумпетер, Јозеф (Јоберћ
5сћитре1ег) 227