Professional Documents
Culture Documents
Ликовна култура
Обједињени приручник за наставнике ликовне културе
зa 1–4. разред гимназије
ЛИКОВНА КУЛТУРА
Обједињени приручник за наставнике ликовне културе
за 1–4. разред гимназије
Прво издање
© Klett, 2015.
ISBN 978-86-7762-779-9
УВОД
Аутор
1
арина Чудов, Ликовна култура, уџбеник за први разред гимназије друштвено језичког смера и
М
специјализовано-филолошка одељења, Издавачка кућа Klett 2014.
Лидија Жупанић Шуица, Ликовна култура, уџбеник за други разред гимназије друштвено-језичког смера и
специјализовано-филолошка одељења, Издавачка кућа Klett 2014.
Лидија Жупанић Шуица, Ликовна култура, уџбеник за трећи разред гимназије друштвено-језичког смера и
специјализовано-филолошка одељења, Издавачка кућа Klett 2012.
Лидија Жупанић Шуица, Ликовна култура, уџбеник за четврти разред гимназије друштвено-језичког смера
и специјализовано-филолошка одељења, Издавачка кућа Klett 2012.
Марина Чудов, Ликовна култура, уџбеник за први разред гимназије природно-математичког смера и општег
типа, Издавачка кућа Klett 2015.
Лидија Жупанић Шуица, Ликовна култура, уџбеник за други разред гимназије природно-математичког
смера и општег типа, Издавачка кућа Klett 2015.
САДРЖАЈ
4. КОРЕЛАЦИЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
4.1. Корелација са градивом историје . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
4.2. Корелација са градивом српског језика и књижевности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41
4.3. Корелација са градивом музичке културе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
4.4. Корелација са градивом осталих предмета . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
7. ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54
7.1. Предлог критеријума оцењивања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54
ЛИТЕРАТУРА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70
1. НАСТАВНИ ПЛАН ЛИКОВНЕ КУЛТУРЕ
ЗА ГИМНАЗИЈЕ
6
• стекну увид у значај повезаности ликовног стваралаштва са осталим уметностима,
наукама и процесима рада; примене стечена знања и умења у уређењу, унапређењу и
очувању животне и радне средине;
• буду оспособљени да стечена знања и умења примењују у настави других предмета,
свакодневном животу, даљем школовању и будућем занимању.
1.2.1. П
рви разред гимназије друштвено-језичког смера и специјализована
филолошка одељења (1 час недељно, 37 часова)
I ЦЕЛИНА
II ЦЕЛИНА
1.1. ОПШТИ ДЕО
• Облик, конструкција, пропорција.
1.2. САМОСТАЛНО ЛИКОВНО ИЗРАЖАВАЊЕ
• Облик: компоновање слободно образованим упрошћеним облицима на задатим фор-
матима. Златни пресек. Утврђивање (визирањем) и представљање пропорција посма-
траног предмета у различитим положајима, компоновање у исте формате.
2
Преузето из „Службеног гласника” (Правилник: 5/90 и 7/2011)/(Веб 1).
7
• Представљање предмета посматраног из истог угла, компоновање у различите формате.
• Тродимензионално обликовање (вајање). Слободно компоновање. Представљање ос-
новних карактеристика (мере, покрет) посматраног или слободно одабраног мотива.
1.3. ЛИКОВНА ДЕЛА И СПОМЕНИЦИ КУЛТУРЕ
• Претече грчке уметности: Крит и Микена. Одлике архитектуре, сликарства и скулптуре;
утицај на грчку уметност и културу.
• Развој уметности у Грчкој: архајски, класични и хеленистички период. Најзначајнија
остварења и водећи уметници. Архитектура, скулптура и вазно сликарство. Почеци
урбанизма. Историјски значај грчке уметности.
• Уметност старог Рима. Урбанизам, архитектура и скулптура. Сликарство (фреске и мо-
заици). Појава и карактер ранохришћанске уметности. Уметност пре и после Милан-
ског едикта.
• Антички споменици у Србији: римске урбане целине, сликарска и скулптуранлна дела.
• Опажање и представљање.
• Медији: цртање, сликање, вајање, графика...
• Средства: ликовно-техничка и дидактичко-методичка.
1.2.2. Д
руги разред гимназије друштвено-језичког смера и специјализована
филолошка одељења (1 час недељно, 35 часова)
I ЦЕЛИНА
8
II ЦЕЛИНА
I ЦЕЛИНА
9
II ЦЕЛИНА
1.2.4. Четврти
разред гимназије друштвено-језичког смера и специјализована
филолошка одељења (1 час недељно, 32 часа)
I ЦЕЛИНА
10
• Опажање и представљање.
• Медији: цртање, сликање, вајање...
• Средства: ликовно-техничка и дидактичко-методичка.
II ЦЕЛИНА
1.2.5. П
рви разред гимназије општег типа и природно-математичког смера
(1 час недељно, 37 часова годишње)
I ЦЕЛИНА
11
1.3. ЛИКОВНА ДЕЛА И СПОМЕНИЦИ КУЛТУРЕ
• Појава уметничког стварања. Епохе у уметности праисторије. Типична остварења сли-
карства, скулптуре, примењене уметности и архитектуре. Праисторијски споменици
на територији Србије.
• Уметност старог Египта. Карактер уметности и најзначајнија остварења архитектуре.
Одлике скулптуре и сликарства.
• Цивилизације у пределу Тигра и Еуфрата.
• Претече грчке уметности: Крит и Микена. Развој уметности у Грчкој: архајски, класични
и хеленистички период. Најзначајнија остварења и водећи уметници.
• Уметност старог Рима. Урбанизам, архитектура и скулптура. Сликарство (фреске и мо-
заици). Појава и карактер ранохришћанске уметности. Уметност пре и после Милан-
ског едикта.
• Антички споменици у Србији: римске урбане целине, сликарска и скулпторална дела.
• Опажање и представљање.
• Медији: цртање, сликање, вајање, графика...
• Средства: ликовно-техничка и дидактичко-методичка.
II ЦЕЛИНА
12
1.2.6. Д
руги разред гимназије општег типа и природно-математичког смера
(1 час недељно, 35 часова годишње)
I ЦЕЛИНА
II ЦЕЛИНА
13
1.3. НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
Садржаји програма у овкиру једне целине равноправно чине: теорија обликовања, само-
стално ликовно изражавање, ликовна дела и споменици културе.
Улога наставника је значајна у фази избора дидактичке припреме и мотивационог садр-
жаја, а избор теме зависи од суштине ликовног задатка, односно, конкретног садржаја којим
се ученик мотивише у правцу одређеног ликовног проблема.
Теорија обликовања се реализује кроз теоретски и практичан рад и у функцији је
унапређивања ликовне писмености (ликовни елементи и принципи компоновања), овлада-
вања традиционалним и савременим техникама и материјалима, и оспособљавања ученика
да стечена знања и умења примењују у настави, свакодневном животу, даљем школовању и
будућем занимању. Обрада теоретских садржаја укључује и рад на ликовним задацима, по-
средно и непосредно проучавање репрезентативних уметничких дела и перцепцију природе
и окружења, а увежбавање се реализује кроз проблемске задатке.
14
Претпоставка за подстицање креативности су мотивациони садржаји практичних ли-
ковних активности ученика и проблемски приступ који обухвата:
• мотивационе садржаје;
• домен ученичких доживљаја;
• корелацију са другим васпитним-образовно подручјима.
Како се види из приложеног, план рада се састоји из три главна сегмента: обрада градива
историје уметности, обрада појмова везаних за теорију форме и часове самосталног ликов-
ног изражавања. Однос ових сегмената би требало да буде равноправан. То значи да се једна
трећина часова посвећује обради новог градива, друга трећина утврђивању и обнављању
градива, а трећа је посвећена самосталном ликовном изражавању. Теорија форме се про
влачи кроз сва три сегмента, кроз обраду новог градива, кроз тумачење и вредновање дела
приликом обнављања градива или праксу, кроз часове самосталног ликовног изражавања,
као и кроз естетско процењивање, било властитих, било туђих дела.
Како у садржају програма ликовне културе није наведен број часова за обраду одређене
теме, наставник сам треба да одреди фонд часова. У томе му може помоћи и корелација са
осталим предметима, пре свега наставом историје, бар у првом и другом разреду. Такође,
није наведен ни број часова самосталног ликовног изражавања. Треба оставити два, поне-
кад и три часа по ликовном проблему за реализацију радова.
Код дела наставе који се односи на наставу везану за учење о ликовним делима и споме-
ницима културе поштује се хронологија историје уметности. Часови самосталног ликовног
изражавања у великој мери прате ликовну проблематику која је окупирала уметнике током
одређеног периода (на пример, простор и перспектива у периоду ренесансе или контрасти
светлости и сенке у периоду барока). Ови часови се могу планирати као увод у одређену об-
ласт, како би ученици стекли лично искуство решавајући одређени ликовни проблем или на
крају пређене области, пошто се упознају са свим примерима ликовних дела датог периода.
Самостално ликовно изражавање се увек завршава естетском проценом радова, а често је то
и одабир радова за школске изложбе и такмичења.
15
2. СТАНДАРДИ, ЦИЉЕВИ, ЗАДАЦИ, ИСХОДИ И
КОМПЕТЕНЦИЈЕ
Циљеви и задаци су опредељења, намере и тежње које треба остварити у настави, док су
исходи, заправо, остварени резултати. Однос циљева и исхода у настави може се изразити
на следећи начин:
ЦИЉЕВИ ИСХОДИ
Нагласак је на томе шта ће наставник да
Нагласак је на томе шта ће ученик да ради.
ради.
Опис намере учења.
Опис резултата учења.
Знања, умења и вештине које ученици стичу током образовања не могу се посматра-
ти као изоловани сегменти и резултати рада у појединачним областима. Тако се појавила
потреба за формулисањем компетенција које су настале као исход учења које се формира
заједничким радом више појединачних школских дисциплина. Формулисане су компетен-
ције као општи стандарди постигнућа за крај општег образовања и васпитања и средњег
стручног образовања и васпитања. То су:
1. Компетенција за целоживотно учење;
2. Комуникација;
3. Рад с подацима и информацијама;
4. Дигитална компетенција;
5. Решавање проблема;
6. Сарадња;
Стандарде ученичког постигнућа за крај обавезног образовања, компетенције, циљеве, задатке и исходе
3
наставе ликовне културе прописао је Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања 2009. године.
Стандарди наведени у приручнику преузети су из „Службеног гласника РС”(Правилник: 117/2013).
16
7. Одговорно учешће у демократском друштву;
8. Одговоран однос према здрављу;
9. Одговоран однос према околини;
10. Естетичка компетенција;
11. Предузимљивост и оријентација ка предузетништву.
Ученик је упознат са културним наслеђем људске заједнице, има свест о вредности умет-
ничких и културних дела и њиховог значаја за развој друштва. Естетичка компетенција иде
корак даље од тога, иде ка препознавању међуповезаности разлчитих форми и средстава
уметничког изражавања. Ученик је свестан значаја естетске димензије у свакодневном жи-
воту, има критички однос према упореби и злоупотреби естетике. Он се оспособљава да ис-
казује опажања, осећања и идеје у вези са уметничким изразима у различитим медијима, да
култивише културне навике, да изграђује аутономне естетске критеријуме и преференције
и суди у складу са њима.
Под естетичком компетенцијом се, дакле, подразумева да ученик може, уме и зна да:
• позитивно вреднује допринос културе и уметности у развоју људске заједнице; свестан
је међусобних утицаја културе, науке, уметности и технологије;
• показује осетљивост за естетску димензију у свакодневном животу и има критички
однос према употреби и злоупотреби естетике;
• има изграђене преференције уметничких и културних стилова и користи их за обо-
гаћивање личног искуства;
• повезује уметничка и културна дела са историјским, друштвеним и географским кон-
текстом њиховог настанка;
• уме да анализира и критички вреднује уметничка дела која су представници различи-
тих стилова и епоха, као и дела која одступају од карактеристика доминантних праваца;
• вреднује алтернативне уметничке форме и изразе (супкултурна дела).
17
3. НАСТАВНИ ПЛАНОВИ РАДА НАСТАВНИКА
Глобални (годишњи) план рада представља преглед наставног градива одређеног пред-
мета који ће се обрађивати током школске године. Овим планом се утврђује поступност и
динамика остваривања наставног програма током читаве наставне године. Ствара се посеб-
но за сваки предмет и разред. У њему се укупно годишње градиво дели се на одговарајуће
тематске целине.
У садржају програма ликовне културе није наведен број часова за обраду одређене теме.
Такође, није наведен ни број часова самосталног ликовног изражавања. Код дела наставе
који се односи на визуелну наставу везану за учење о ликовним делима и споменицима кул-
туре поштује се хронологија историје уметности. Часови самосталног ликовног изражавања
у великој мери прате ликовну проблематику која је окупирала уметнике током одређеног
периода (на пример, простор и перспектива у периоду ренесансе или контрасти светлости
и сенке у периоду барока). Ови часови се могу планирати као увод у одређену област, како
би ученици стекли лично искуство решавајући одређени ликовни проблем или на крају од-
ређене области, пошто се упознају са свим примерима ликовних дела датог периода. Део
програма се односи и на теорију форме која се прожима кроз све сегменте рада: кроз ана-
лизу ликовних дела, кроз самостално ликовно изражавање и кроз естетско процењивање.
Глобални план рада наставника у коме је детаљно одређен временски ток и у коме само
стално ликовно изражавање претходи изучавању дела уметности сличне ликовне проблема-
тике. Овакав начин писања плана олакшава израду оперативних (месечних) планова рада.
18
Табела бр. 1 – Предлог глобалног плана за I разред друштвено-језичког смера
Број часова
Месец
За обраду За друге
По
Наставна тема Нас. јединица новог типове
теми
градива часа
Појам уметности 1 2
Линија Линија 1
Линија – самостално ликовно
1
изражавање 2
Облик, Облик, конструкција, пропорција 1
конструкција,
пропорција Визитање – самостално ликовно
1
октобар
изражавање 2
Тродимензио- Тродимензионално обликовање 1
нално облико-
вање Тродимензионално обликовање –
1
самостално ликовно изражавање
3
Тродимензионално обликовање –
1
самостално ликовно изражавање
Уметност Појава уметничког стварања;
1
новембар
Месопотамије
Уметност праисторије и старог века
1
– утврђивање
Утврђивање градива и закључивање
1 2
оцена
19
Број часова
Месец
За обраду За друге
По
Наставна тема Нас. јединица новог типове
теми
градива часа
1
утврђивање градива
Уметност античке Грчке –
1 7
самостално ликовно истраживање
Етрурска Етрурска уметност
1 1
уметност
Уметност Опште одлике античке римске
1
античког Рима уметности
април
ска уметност
Антички Антички споменици на тлу Србије
споменици на 1
тлу Србије
20
Број часова
Месец
За обраду За друге
По
Наставна тема Нас. јединица новог типове
теми
градива часа
Ранохришћанска уметност и
антички споменици на тлу Србије – 1
утврђивање
1
радова за школску изложбу
Систематизација градива и
1 2
закључивање оцена
Укупно 22 15 37
Глобални план рада наставника је план у коме су садржаји рада разбијени на мење целине
и дат је укупни број часова по теми. Овакав план омогућава флексибилно даље планирање.
У овом случају, оперативним плановима се конкретизује број часова обраде и утврђивања
појединих наставних јединица, а часови самосталног ликовног изражавања се могу помера-
ти кроз план према датој ситуацији.
21
Табела бр. 2 – Предлог глобалног плана за I разред природно-математичког смера
Број часова
Ред. бр.
Ред. бр. За обраду За друге
часова по Назив теме
теме новог типове
теми
градива часа
1 3 Општи део: 2 1
‒ увод, упознавање са предметом,
‒ појам уметности.
8 13 Византијска уметност. 7 6
9 Српска средњовековна уметност.
10 Средњовековна уметност западне
11 Европе.
Романички и готички стил. Уметност
ислама.
22
ГЛОБАЛНИ ПЛАН РАДА ЗА НАСТАВНИКЕ У ТРЕЋЕМ РАЗРЕДУ ГИМНАЗИЈЕ
ДРУШТВЕНО-ЈЕЗИЧКОГ СМЕРА
Под циљем теме се подразумевају најважније промене које треба изазвати у знањима, умењима, навикама,
4
23
2 Барок у Усвајање, 2 1 Октобар Кроз
Италији и препознавање, разговор
Шпанији разумевање и и путем
примена појмова питања и
ликовног језика, одговора
ликовних и
композицијских
елемената
и ликовних
техника
2 Барок у Упућивање 3 1 Новембар Кроз
Фландрији и ученика да схвате разговор
Холандији уметничко и путем
дело у оквиру питања и
друштвено- одговора
-историјских
услова
2 Барок у Развијање 2 Децембар Кроз израду
Француској и потребе и смисла презентација
рококо за самостално или паноа
тумачење и
доживљавање
уметничких дела
2 Барок у Србији Упознавање 1 1 Децембар Кроз
ученика с разговор
ликовним и путем
наслеђем наше питања и
земље, како одговора
би развијали
смисао, осећања Полуго-
и потребе дишњи
неговања тест
културних
тековина
Прво полугодиште 10 6
3 Неокласицизам Упућивање 2 1 Јануар/ Кроз
ученика фебруар разговор
да схвате и путем
уметничко питања и
дело у оквиру одговора
друштвено-
-историјских
услова
24
3 Романтизам Омогућавање 2 2 Март Кроз
свестраног разговор
развоја и путем
ученикове питања и
личности одговора
и његових
емоционално-
-доживљајних и
интелектуално-
-креативних
способности
4 Реализам Развој 2 2 Март Кроз израду
мотивације презентација
за учење, или паноа
оспособљавање
за самостално
учење
25
Систематиза- Развијање 1 Јун Естетском
ција градива и критичког анализом
естетска односа према радова
процена властитим
радова и туђим Годишњи
радовима; тест
Изграђивање
схватања
код ученика
да бављење
ликовним
уметностима
треба да
постане навика
неопходна за
развој целовите
личности
Укупно друго полугодиште 8 12
Оперативне (месечне) планове рада наставник израђује поступно, током школске годи-
не. Њима се разрађује годишњи план, конкретизују наставни садржаји, планирају наставна
средства и методе. Може се догодити да је, из одређених разлога, у току протеклог месеца
дошло до одступања од плана, па се на овај начин у наредном месецу планира корекција.
26
ОПЕРАТИВНИ ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА ЗА МЕСЕЦ ДЕЦЕМБАР
Назив предмета: ЛИКОВНА КУЛТУРА Разред: IV Недељни фонд часова: 1 Школска __/__ год.
Оцена остварености плана и разлози одступања за протекли месец: план остварен у целини
27
Оцена остварености плана и разлози одступања за протекли месец: Ова ставка се не
пише за месец септембар. Догоди се да се услед различитих околности понеки час не одржи
или да школски живот наметне неку другу активност на планираном часу. Зато се у опера-
тивном плану за наредни месец наведе разлог због кога је дошло до одступања и планира се
како да се план ипак оствари.
Типови часа: уводни, час обраде новог градива, час обављања и утврђивања градива, час
проверавања знања и оцењивања, час самосталног ликовног изражавања, час систематиза-
ције градива. У годишњем плану се издваја само обрада новог градива, док се сви други ти-
пови наводе као „остали”. Однос ових типова часа би требало да буде максимално 50% пре-
ма 50%. Ако се тај однос нарушава, онда је часова обраде мање, а осталих типова часа више.
Када се наводи тип часа, мисли се на оно што се ради већим делом часа. На пример, при-
ликом обраде новог градива, често у уводном делу обнављамо део претходног или уводни
део часа самосталног ликовног изражавања може бити обрада новог градива и сл.
• Уводни час – то је час на коме се ученици у првом разреду упизнају са наставником,
простором у коме ће учити и радити, предметом. Иако су у основној школи ученици
имали ликовну културу, гимназијски програм је захтевнији јер садржи и део градива
који се односи на историју уметности. Неким ученицима се ово у првом моменту може
учинити тешким („Зар и ликовно да учим?”), а некима звучи као олакшање, јер сматрају
да не знају да цртају.
У старијим разредима на уводном часу се ученици упознају са уџбеником, планом и про-
грамом рада, радом секције и свим оним информацијама које су неопходне за даље одвијање
наставе.
Уводни час се држи на почетку нове школске године, а по потреби се може одржати и на
почетку полугодишта или на почетку опширније тематске целине. У пракси, уводне часо-
ве у велике целине, као што су Античка Грчка, Ренесанса или Барок, радије наводимо као
„опште одлике”, зато што тако можемо да обрадимо и периодизацију и средишта процвата
одређене уметности и да дамо опште појмове који су неопходни за даље изучавање.
• Час обраде новог градива – циљ часа је стицање новог знања. Да би се ово олакшало,
у уводном делу часа се позивамо на претходна знања ученика која су стечена било на
часовима, било кроз искуство и различите изворе. Увек тражимо основу на коју ћемо
надовезати нови садржај. Добро је поставити циљ часа у форми обраде новог градива,
суочени са потребом ученика да праве различите дигресије било коментарима, било
питањима. У уџбеницима ликовне културе су на маргинама наведена различита поја-
шњења, занимљивости и линкови сајтова који би требало да задовоље интересовања
ученика или да их усмере ка проналажењу жељених информација.
У завршном делу часа је неопходно издвојити кључне информације, појмове и дела, тако
да проблем наведен на почетку часа има јасно решење.
• Час обнављања и утврђивања градива – врши се готово стално, а за циљ има трајно
усвајање знања и могућности његове примене. На почетку готово сваког часа обнавља
28
се знање дела градива које нам је неопходно да бисмо обрадили ново или реализовали
ликовни рад. На крају часа обнављамо и утврђујемо оно што смо током часа научили.
На крају обраде наставне целине или наставне теме цео час се посвећује обнављању и
утврђивању.
• Час проверавања знања и оцењивања – чињеница је да је фонд часова ликовне култу-
ре мали и да увек недостаје часова за проверу знања. Закон дозвољава да се закључна
оцена на полугођу и крају школске године може извести из две оцене, али у пракси,
по обрађеној наставној целини, требало би да уследи утврђивање и оцењивање. Током
обнављања и утврђивања градива увек се може оценити одређени број ученика. Знање
се може проверити путем питања и одговора, контролним задацима, тестовима или
илустративним методама (ученицима се показују слике о којима треба да изложе од-
ређене податке).
• Час самосталног ликовног изражавања – час је практичног рада на коме ученици ре-
шавају проблемске задатке из теорије форме, развијају креативност и стичу нове вешти-
не. Реализација ових часова доста зависи од простора у коме се ради и опремљености
кабинета за ликовну културу. Ипак, ученици својом маштом и креативношћу обично
превазиђу често скромне услове у којима раде.
• Час систематизације градива – врши се на крају обрађене наставне целине, на крају по-
лугођа или школске године, а сврха му је организовање градива у веће логичне целине и
повезивање знања са другим предметима са циљем да се градиво трајно усвоји. На овим
часовима ангажовање ученика треба да буде максимално.
• Често је организација часа таква да се на њему и обнавља градиво, и учи ново, а нере-
тко се део часа искористи и за кратку ликовну вежбу – израду скице или малог цртежа.
Такве часове наводимо као комбиноване часове, а из дневне припреме се види шта све
чини ту комбинацију.
• Естетско процењивање је важан део наставе ликовне културе, а може се односити како
на процену ученичких радова, тако и на процену уметничких дела која су предмет изу-
чавања. Стога је естетско процењивање обавезни завршни део сваког часа самосталног
ликовног изражавања, али се и часови понављања, утврђивања и систематизације гра-
дива могу спровести путем естетског процењивања.
Облици рада су форме кроз које реализујемо наставне садржаје и односе се на начин
комуникације наставника са ученицима и међусобне комуникације ученика. Облици рада
могу бити: фронтални, индивидуални, рад у паровима или тимски рад.
• Фронтални рад – наставник се обраћа читавом разреду, тако да сви ученици добијају
истовремено једнаке информације. Ово је најчешћи облик рада у коме наставник вла-
да информацијама и омогућава да их ученици усвоје у релативно кратком временском
року. Недостатак овог облика рада је у томе што наставник нема контролу над инди-
видуалним сазнањима ученика (различите сазнајне могућности, различита претходна
знања, итд).
• Индивидуални рад – сваки ученик ради сам на одређеном задатку, а наставник је ту
да пружи помоћ, објашњење или да изврши коректуру. Ово је начин рада који се при-
мењује на часовима самосталног ликовниг изражавања. Ученицима се могу појединач-
но задавати различити задаци у складу са њиховим могућностима и темпом рада.
• Рад у паровима – ефикасан је за обнављање и утврђивање градива, као и за брзу анали-
зу уметничких дела. Понекад се може користити и на часовима самосталног ликовног
изражавања (рецимо, израда макета или предмета примењене уметности). У уџбеници-
ма ликовне културе, у делу који се односи на проверу знања, често су дате репродукције
уметничких дела која треба упоредити или сврстати у одређене периоде и сл. Ово се
29
може реализовати путем рада у пару после обрађене лекције као вид утврђивања гра-
дива.
• Тимски рад (рад у групи) – групе треба да имају 4–6 чланова. Начини формирања гру-
па су различити. Може их формирати наставник, водећи рачуна да у свакој групи буде
једнако заступљен број ученика различитих способности, могу их формирати сами уче-
ници на основу личних афинитета или се групе могу формирати случајним одабиром
(рецимо, извлачењем папира са обележеним бројем из кутије). Рад у групи подстиче
самосталност ученика, њихов интелектуални развој, јача комуникацију и способности
за проналажење оригиналних решења. Јача и такмичарски дух. Међутим, увек постоји
опасност да један или два ученика „одраде посао за све”.
Наставне методе: Има их много и још увек не постоји нека универзална класификација.
Примарна подела би била на методе које користи наставник (методе излагања, разговора,
описивања, објашњавања, демонстрирања, показивања) и на методе које користе ученици
(методе вежбања, самосталног рада и изражавања, облици рада у којима ученици самостал-
но изналазе и презентују податке).
Иако у оперативним плановима рада, а често и у дневним припремама пишемо само јед-
ну или две методе, обично их на часу користимо много више.
• Вербално-текстуалне методе су монолошка метода, дијалошка метода и метода рада са
текстом. Монолошка метода подразумева излагање дела градива од стране појединца.
Предности су уштеда времена, истицање битних појмова, истовремен рад са целим
одељењем. Недостаци су што наставник има мало повратних информација колико су и
како ученици схватили излагање. Ученици су стављени у положај прималаца готових,
обликованих чињеница. Овај метод се највише користи у уводном делу часа, када је
неопходно да сви ученици добију једнаке информације и приликом истицања важних
делова градива. Монолошку методу користе и ученици приликом излагања градива.
Дијалошка метода се заснива на питањима и одговорима, односно на дискусији. Ово од
наставника захтева добро осмишљена и прецизно формулисана питања која ће ученике
навести на размишљање и извођење закључака. Метода омогућава наставнику да боље
упозна ученике и њихов начин размишљања (што је значајно, с обзиром на то да на рас-
полагању имамо свега један час недељно), али увек постоји опасност од скретања у раз-
не дигресије. Метод се обично користи приликом анализе уметничких дела и естетског
процењивања. Тад на тексту може се одвијати на часу у оквиру групног или рада у пару
или индивидуално. Метода је погодна за индивидуални рад ученика и као помоћ при
изради домаћих задатака. Метода подразумева рад са различитим изворима знања, као
што су уџбеник, приручници, текстови из енциклопедија писаних или електронских,
специјализованих књига и монографија. Наставник одабира и препоручује ученицима
материјал, који они обрађују и затим расправљају о закључцима до којих су дошли. На
бази текста, ученици могу своја новостечена знања применити у пракси или их изложи-
ти путем реферата, презентације, графичког приказа, итд.
• Експериментално-практичне методе се обично користе по завршеној обради наставне
јединице како би се стечена знања поновила, уопштила и применила у пракси.
• Откривачка и проблемска метода (хеуристички метод) – јесте метода која подстиче
ученике на активну улогу у процесу учења тако што се уводе у решавање проблема како
би усвојили неки општи концепт. Ова метода се примењује тако што се пред ученике
постави одређени проблем који сви ученици анализирају и дају хипотезе. Након тога се
хипотезе испитују у пракси и налазе решења која се проверавају и процењују. Метода
је погодна за групне радове и пројекте којима се „излази ван школе” и којима се може
променити одређена ситуација у окружењу.
30
• Илустративно-демонстративне методе – су веома значајне методе за предмет ликовна
култура. Показивањем слика и визуелног материјала уопште ученицима се презентују
дела историје уметности, али и дела, појаве и садржаји који треба да их подстакну на
самостално ликовно изражавање. При томе се увек ново дело посматра прво у целини,
а затим се прелази на анализу његовог садржаја и појединости. Наставник усмерава
ученике да уочавају битне одлике и да дело тумаче како кроз елементе форме и израза,
тако и кроз историјске и културне околности одређеног периода. Осим репродукција и
фотографија за илустрацију се користе презентације, слике са интернета или филмови.
То доводи до појма употребе мултимедије у настави, како би ученици брже и боље раз-
умели и запамтили одређену наставну грађу. Разни облици презентација од електронских
(Powet Point, Prezi, итд) до класичних (израда паноа са сликама, цртежима, текстом) велика
су олакшица у учењу, уколико се наставник држи одређених принципа.
Увек треба повезивати текст и слику, и ово се односи на све врсте текстова (писани, го-
ворни), и све врсте статичних и динамичних слика.
Слика и текст треба да буду просторно повезани. Текст који се односи на одређену слику
треба да буде постављен одмах поред ње (код презентације на истом слајду). На презента-
цији треба да буду само основни подаци о делу и кључне информације. Сав остали мате-
ријал се излаже вербално, при чему се не понавља текст написан на слајду или паноу, уколи-
ко је дати текст свима читљив. Текст на слајду или паноу не треба да буде превише дугачак
(оптималне дужине, лако запамтљиво правило је „шест речи у шест редова”).
Уколико користимо видео-материјал или филм и ако смо у прилици да бирамо, боље је
користити оне који имају синхронизован текст него титловане.
Боље мултимедијско учење се постиже ако се не праве дигресије (лекција се не оптерећује
додатним, занимљивим, али небитним садржајем). Када се лекција излаже искључиво вер-
балном, фронталном, монолошком методом, разне анегдоте и дигресије могу да помогну
визуализацији материјала. Међутим, код мултимедијалних презентација оне имају супро-
тан ефекат – одвлаче пажњу и успоравају памћење. Такође треба избегавати звучне ефекте,
музику или клипарт слике у презентацији.5
Филм увек захтева вербални увод (шта ће ученици посматрати, на шта треда обратити
пажњу) и дискусију на крају, кроз коју треба нагласити објашњење важних појмова. Поне-
кад је потребно и поново пустити одабране кадрове после дискусије, како би се резимирало
градиво.
Демонстрација се користи када ученици треба да упознају нову вештину или овладају
новом ликовном техником. Најбржи начин да ученик стекне овакво знање је да наставник
лаганим темпом демонстрира оно што ученици треба да науче, објашњавајући сваку етапу
рада као и средства која при том користи.
5
Когнитивна теорија мултимедијалног учења.
31
ПРИМЕР – ПРИПРЕМА ЗА ЧАС НА КОМЕ СЕ ДЕМОНСТРИРА ВИЗИРАЊЕ
32
Завршни део часа (3 минута): Професор тражи од ученика да дефинишу термине: об-
лик, конструкција, пропорција и визирање, а затим да на примерима 3–4 одабрана ученичка
рада процене да ли су аутори радова добро пренели пропорцијске односе.
Иновације у настави
У овој рублици оперативног плана се евидентирају све методе, средства, облици и врсте
наставе које први пут примењујете. Обично се термин „иновације” поистовећује са терми-
ном „нове технологије”, али то је само делимично тачно. У ово поље треба уписати све оно
што радите по први пут у одређеном разреду и одељењу. Оперативни план може садржати
још једну рублику – евалуацију. Уколико те рублике нема на школском обрасцу за опера-
тивни план, резултате и процену нових метода, облика рада и наставних средстава ћете упи-
сати у дневну припрему, као лични подсетник и смерницу за даљи рад.
За дневну припрему наставници корисе готове формуларе које могу даље прилагођавати
сопственим потребама. У првом делу наводе се подаци о школи, разреду, времену и месту
извођења наставе. Затим следе наставна, јединица, тема и тип часа.
Општи циљеви и задаци наставе наведени су у наставном програму, али се они у прак-
тичном раду даље разрађују. Наводе се и исходи сваког конкретног часа. Приликом фор-
муслисања циљева и исхода сваког часа, наставник се руководи питањима: Шта је основно у
конкретном наставном садржају? Шта ученик треба да зна, разуме и уме?
Понекад је неопходно, пре сценарија тока часа, навести претходна знања, умења и вешти-
не ученика које ћемо искористити као базу на коју ћемо надоградити ново знање. Ово се у
припреми наводи као „претходна ситуација у одељењу” и неопходно је код часова којим
остварујемо корелацију са другим предметима.
У дневној припреми се наводе и трајања појединих делова часа. У принципу, уводни део
часа не би требало да траје дуже од 7 минута, а завршни дуже од 5. И радни део часа се може
поделити на више активности и одредити временски оквир сваке од њих.
6
На интернету су доступни материјали са наставног семинара Добра припрема за час ‒ успешан час (Веб 2)
33
ПРИМЕР ЗА УВОДНИ ЧАС
Наставна тема: План и програм ликовне културе за први разред друштвеног смера.
Наставна јединица: Упознавање са предметом, планом и програмом рада.
Тип часа: Уводни час.
Циљ часа: Информисање ученика о плану и програму рада.
Задаци: Развој мотивације за учење; допринети оспособљавању за самостално учење;
допринети оспособљавању за самостално бављење уметношћу; упознавање ученика са де-
лом програма који се односи на градиво историје уметности; упознавање ученика са делом
програма који се односи на самостално ликовно изражавање; упознавање ученика са крите-
ријумом оцењивања; упознавање ученика са могућностима ваннаставног рада; изграђивање
схватања код ученика да бављење ликовним уметностима треба да постане навика неопхо-
дна за развој целовите личности; подстицање позитивног односа према раду, активности,
упорности, самосталности.
Образовни исходи: Ученик је упознат са програмом, обимом и начином рада, литерату-
ром, додатним материјалом, начинима провере знања, као и могућностима за самостално
ликовно изражавање.
Наставне методе: Излагање, разговор.
Облик рада: фронтални.
Литература: Невена Хаџи Јованчић „Визуелне уметности за младе од идеје до дела”,
Издавачка кућа Klett, 2009.
Уводни део часа (7 минута): Представљање и упознавање са ученицима. Кроз разговор
питати ученике из којих школа долазе, како им је до сада изгледала настава ликовне култу-
ре, да ли су учили и теорију, има ли ученика који се баве ликовном уметношћу, као и ученика
који су учествовали на изложбама и конкурсима и били на њима награђивани. Колико су
задовољни својим постигнућима и на који начин је тај рад допринео њиховом личном и
друштвеном развоју?
Упознавање са простором, правилима његовог коришћења, атмосфером и понашањем на часу.
Главни део часа (33 минута):
Активност 1 – траје 15 минута
Информисање о плану и програму рада у делу који се одности на историју уметности.
Упознавање са обимом теоријског рада и периодима у историји уметности које треба обра-
дити (нагласити корелацију са историјом за почетак, демонстрација пројектора и примера
које посматрамо на часовима, информације о уџбенику). Ученици ће изучавати историју
уметности старог века, античку грчку и римску уметност.
Информисање о уџбенику (презентација уџбеника), уз напомену да ће за заинтересоване
ученике на сваком часу бити понуђен и додатни материјал за самостални рад. Могу се препо-
ручити сајтови на којима има доста репродукција из овог периода, књиге и филмови. Упозна-
вање са начинима утврђивања градива и провера знања. Провере знања ће се вршити путем
испитивања и тестова, вреднује се и активност на часу, израда домаћих задатака и самостал-
но ликовно изражавање. Додатно се могу вредновати рад у секцији, залагање на приредбама,
учешће на школским изложбама и такмичењима, као и посете музејима и галеријама.
Упознавање са обимом и начинима реализације часова самосталног ликовног изража-
вања. У оквиру теорије форме ученици ће обрадити линију и облик. Бавиће се конструк-
цијом и пропорцијама. Обавештавање ученика о прибору потребном за самостално ликов-
но изражавање.
34
Информисање ученика о терминима у којима ће се одвијати ликовна секција и додатна
настава.
Подсетити ученике на неопходну дисциплину у раду и одржавање реда у кабинету за ли-
ковну културу, као и чување наставних средстава.
Активност 2 – траје 18 минута
Израда скице, цртежа или карикатуре којом ће ученици приказати свој став о уметности.
Тема је „Уметност је...” и ученицима се наводи да рад није за оцену, већ служи као нека врста
упознавања. По завршеном раду, одабира се, у договору са ученицима, 3 до 5 радова, који се
каче на таблу и служе као повод за кратак разговор.
Завршни део часа (5 минута): Краћи разговор о интересовањима ученика у области
уметности, о томе колико одлазе на изложбе, да ли прате културна дешавања у граду, да ли
су читали неку књигу или гледали филм који обрађују неки сегмент визуелне уметности.
35
Након ове слике Пикасо и Брак настављају да раде заједно и стварају нови правац. Када
су изложили своје слике на Јесењем салону 1908. године, критичар Луј Воксел назвао је њи-
хове слике „кубовима” (коцкама) и тако кубизам добија име.
Репродукција слике Пабла Пикаса „Портрет Амброза Волара” – ову фазу кубизма нази-
вамо аналитичком. Облик се ломи, колорит се своди на свега пар боја и њихове нијансе.
Репродукција слике Пабла Пикаса „Мртва природа на плетеној столици” – синтетичка
фаза кубизма у којој Пикасо комбинује елементе колажа. Посматрање облика са више та-
чака настало је под утицајем нових сазнања о простору и времену које је изложио Алберт
Ајнштајн својом теоријом релативности 1905. године.
Теоријске текстове о кубизму је писао француски песник Гијом Аполинер, а нови правац
ће прихватити читав низ уметника дајући му различите варијанте: Хуан Гри, Фернан Леже,
Робер Делоне.
Пабло Пикасо је за скоро осамдесет година своје уметничке каријере прошао више фаза
у сликарству, а радио је још и графике, скулптуре, керамику.
Репродукције слика Пабла Пикаса „Живот” и „Породица комедијаша” – Пикасо је у Шпа-
нији прошао пут од реализма до плаве фазе, а по доласку у Париз развија ружичасту фазу.
Мотиви су сада везани за харлекине у циркусу.
Репродукције слика Пабла Пикаса „Жена која плаче” и „Герника” ‒ осликавају његова
осећаља везана за рату Шпанији. Док је „Жена која плаче” сликана основним бојама, Герни-
ка је рађена ахроматским и препуна симбола. (Објашњавање мотива и симбола на Герници).
Завршни део часа (5 минута): Понављање и резимирање најважнијих делова предавања
путем питања и одговора:
1. Који сликар својим радом утиче на настанак кубизма?
2. Кроз које фазе су прошли сликари кубизма?
3. Које симболе скрива у себи Пикасова слика „Герника”?
36
Облик рада: Индивидуални и колективни рад.
Литература: Л. Жупанић Шуица, „Ликовна култура 4, уџбеник за гимназије друштвено-
-језичког смера и специјализовано-филошка одељења”, Београд: Издавачка кућа Klett, 2012;
Коста Богдановић, „Теорија форме”, Завод за уџбенике и наставна средства, 1999; Брајан
Багнал „Фалкенов приручник цртање и сликање”, Београд, 2008;
http://www.crtanje-i-slike.com/perspektiva-sa-jednim-nedogledom.html.
Уводни део часа (5 минута): Професор обнавља са ученицима градиво везано за прос-
тор и перспективу путем питања и одговора:
• Како све можемо приказати простор на слици? (Преклапањем, сликањем у плановима,
линеарном и ваздушном перспективом.)
• Како дефинишемо перспективу? (Као приказивање тродимензионалног простора на
дводимензионалној равни.)
Професор препоручује да се рад почне сликањем у плановима, а да се основни цртеж
нанесе директно четкицом неком неутралном бојом (окер или светло сива).
Главни део часа (35 минута): Професор проверава да ли су се сви ученици определили
за мотив и да ли имају неопходне услове за рад.
Ученици приступају сликању, користећи као предложак фотографије или унапред изаб-
ране мотиве. (У колико постоји могућност, било би добро да ученици сликају напољу, део
школског дворишта или неки мотив у околини школе.)
Воде рачуна о тачки посматрања, одређивању жиже и помоћним линијама. Професор
прати поставку радова и врши коректуру тамо где се укаже потреба.
У другом обиласку ангажује се око сваког ученика, проверавајући напредак и исправност
самог рада.
Завршни део часа (5 минута): На основу 3–4 рада настала на часу, професор и ученици
анализирају начин приказивања простора и уверљивост перспективе као и ликовне и естет-
ске вредности радова.
37
4. КОРЕЛАЦИЈА
38
Често примењујемо и дијагоналну корелацију која се односи на сродне наставне садр-
жаје које су ученици обрађивали из других предмета у претходним разредима.
7
акон овог часа може да се одржи заједнички час на коме би ученици презентовали своје радове или да се
Н
направи зајдничка школска изложба и јавна презентација у школи.
39
Образовни исходи: Ученици умеју да наведу наше најпознатије праисторијске локали-
тете, да кажу ком периоду припадају и да наведу пример уметничких експоната са ових
локалитета.
Облици рада: групни.
Наставне методе: излагање, разговор, илустративно-демонстративна метода.
Наставна средства: репродукције дате у уџбенику (Марина Чудов, „Ликовна култу-
ра – уџбеник за први разред гимназије друштвено-језичког смера и специјализовано-
-филолошка одељења”, Београд: Издавачка кућа Klett, 2014).
Додатна литература и извори:
др Миодраг Коларић, „Историја уметности и споменици у Југославији”, Београд, 1975.
http://www.narodnimuzej.rs/o-muzeju/prostori-narodnog-muzeja/muzej-lepenski-vir/
(Осим експоната из Лепенског Вира који се чувају у Народном музеју, дат је линк ка
Музеју Лепенског Вира и филм Лепенски Вир из 1968. године, аутора Душана Слијепчевића.)
Уводни део часа: Понављање градива са часа историје питањима:
• На које епохе делимо праисторију?
• Које су одлике ових епоха?
• У каквим стаништима и каквим делатностима су се бавили људи у периоду мезолита и
неолита?
• Наведите неке од археолошких локалитета из периода праисторије у Србији? Да ли сте
неке обишли? Какви су ваши утисци?
Главни део часа: Састоји се из неколико активности.
Активност 1 (око 10 минута)
Професор излаже податке о локалитетима у Србији: Лепенском Виру, Старчеву и Винчи,
али и чињенице да су старчевска и винчанска култура називи за читав низ локалитета из
неолитског периода и помиње археологе Драгослава Срејовића и Милоја Васића.
Активност 2 (око 12 минута)
Презентовање и естеткса анализа уметничких експоната из Лепенског Вира на примери-
ма „Прародитељке” и „Водене виле” и објашњење термина тотемизам.
Култура Старчева се илуструје фигуром „Црвенокосе богиње” пронађене на локалитету
Доња Брањевина, уз опаску да је та фигура специфична због финоће израде и димензија које
су знатно веће од осталих фигура овог периода.
Култура Винче се илуструје примерима посуда из овог периода и репликом сојенице. Тер-
мине зооморфно и антропоморфно професор објашњава на примерима Хајд вазе, „Видо-
вданке” и скулптуре „Lady of Vinca”. Објашњавање и излагање карактеристика винчанске
скулптуре (крупне очи, петоугаоно лице истакнутог носа, урези који дочаравају одећу и
накит).
Анализу Колица из Дупљаје би требало да ученици ураде сами, кроз дискусију.
Активност 3 (око 15 минута)
Разговор о домаћем задатку који ће ученици реализовати кроз групни рад. Разред се по-
дели на 6 група и свака група добије задатак. Прва, друга и трећа група раде паное са тек-
стовима, сликама и цртежима којима се илуструје све што је важно за локалитете Лепенског
Вира, Старчева и Винче. Четврта група израђује моделе земуница и сојеница од материјала
за рециклажу. Пета и шеста група израђују посуде, жртвенике и фигурине инспирисани
неолитском керамиком.
Иако сви потребни подаци и линкови постоје у уџбенику за ликовну културу, професор
може дати и додатну литературу и изворе са интернета.
Завршни део часа: Понављање градива постављањем питања.
40
4.2. КОРЕЛАЦИЈА СА ГРАДИВОМ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И
КЊИЖЕВНОСТИ
ХОРИЗОНТАЛНА КОРЕЛАЦИЈА
ДИЈАГОНАЛНА КОРЕЛАЦИЈА
Овај вид корелације може се остварити повезивањем наставних јединица првог и другог
разреда у гимназијама оба типа. Постоји код лекција које се односе на хуманизам и рене-
сансу, пошто су у 1. разреду ученици упознати са појмовима и обрадили неке од сонета из
Канцонијера Франческа Петрарке, „Пакла” из Божанствене комедије Дантеа Алигијерија и
новеле из Декамерона Ђованија Бокача. То може да користи приликом увођења у уметност
ренесансе.
У другом разреду гимназије (оба типа) и трећем разреду гимназије друштвено-
-језичког смера могуће је остварити везу код лекција везаних за барок и класицизам, роман-
тизам и реализам због градива које се обрађује према програму.
Корисно је позивање на знање које су ученици стекли у трећем разреду на часовима срп-
ског језика везаним за поетику модерне – импресионизам и симболизам, градиво које се
обрађује у четвртом разреду у гимназијама друштвено-језичког смера.
41
4.3. КОРЕЛАЦИЈА СА ГРАДИВОМ МУЗИЧКЕ КУЛТУРЕ
У првом разреду гимназије постоји делимична корелација, јер се учи музичка култура
периода од праисторије до краја барока (друштвено-језички смер), односно, од праисторије
до XIX века (природно-математички смер).
У другом разреду је запаженија корелација, јер се на друштвено-језичком смеру обрађује
музичка култура од барока до романтизма, а на природно-математичком од XIX века до
савремене музике.
У трећем разреду корелација је потпуна јер се у оба предмета проучава уметност XIX
века.
У четвртом разреду наставе се поклапају само код области које обрађују период од им-
пресионизма до савремене уметности.
Многи термини из области теорије форме могу се обрадити помоћу хоризонталне коре-
лације. Најбоље обједињавање градива може се извршити путем заједничких пројеката и
приредби.
Од значаја може бити и корелација са социологијом у трећем разреду, код методских је-
диница које се односе на основне области друштвеног живота (економске аспекте друштва,
културу, религију, политику).
42
Блиска интердисциплинарној је пројектна настава, метода решавња проблема која од
ученика тражи самосталну активност као и конкретни израз. Овај начин рада јесте захтеван
и тражи добру организацију, али ученицима пружа могућност да се усавршавају у новим
медијима, да користе нове технологије, самостално проналазе информације, развијају спо-
собност решавања проблема и развијају сарадњу, као и критички однос према властитом и
туђем раду.
Пројекат има следеће фазе:
• одређивање теме пројекта;
• дефинисање циља који се пројетком жели постићи;
• планирање активности које одговарају теми и циљу пројекта;
• подела активности, избор материјала и метода рада, дефинисање места и динамике
рада;
• реализација планираних активности;
• приказ добијених резултата и продуката пројеката;
• вредновање пројекта (процена остварености дефинисаних циљева).
Пројекат може бити презентован у форми текста, предавања, трибине, али и изложбе,
кратког филма, представе. Оваквим радом се остварује и низ циљева и задатака поставље-
них пред предмет ликовне културе.
43
5. ПОСЕБНИ ОБЛИЦИ НАСТАВЕ
Допунска настава је намењена ученицима који из било ког разлога заостају у учењу или
не постижу жељене резултате. Разлози за ово могу бити различити: дуже одсуство са наста-
ве, устручавање на часу да се траже додатна објашњења, социјални услови у којима ученик
живи или проблеми било које врсте.
Ученике на допунске часове упућује предметни наставник у сарадњи са психологом и
педагогом школе, а често и родитељима. На овим часовима се ради у мањим групама или
индивидуално, и фокусира се на градиво које ученик није савладао. За ове часове наставник
ради посебну припрему. Градиво се посебно појашњава, дели у мање целине и могу се дати
посебни домаћи задаци за вежбање.
У настави ликовне културе ретки су примери упућивања ученика на допунску наставу.
Концепција уџбеника је таква да ученик сам, са лакоћом може надокнадити пропуштено
градиво, користећи, осим текста и репродукција, резиме као олакшицу за преслишавање и
одговарајући на питања за проверу знања. Чињеница је и да су ученици (а често и родитељи)
неспремни да прихвате потребу похађања овог вида наставе. Прихватиће је за предмете као
што су математика, физика, хемија, али не и за ликовну и музичку културу.
Додатна настава је намењена даровитим ученицима и онима који показују посебно инте-
ресовање за предмет. На овим часовима се градиво проширује и детаљније обрађује. Наста-
ва се изводи у малим групама и за њу се наставник посебно припрема.
Додатну наставу ученику предлаже предметни наставник, а често сами ученици траже да
се организује у школи овакав вид рада. То су обично ученици четвртог разреда или ученици
природно-математичког смера који желе да упишу неки од уметничких или друштвених фа-
култета и сматрају да ће им ово знање бити потребно приликом полагања пријемног испита
и желе да обнове комплетно градиво историје уметности и теорије форме уз рађење дела
тестова опште информисаности који су били на пријемним испитима претходних година.
Наставник треба да подели градиво за обнављање на мање јединице које ученици об-
рађују самостално, а на часовима додатне наставе проверава њихов рад, појашњава компли-
кованије делове градива, сажима градиво и провежбава са ученицима питања са тестова.
У уџбеницима за ликовну културу, под насловом „Покажите своје знање” постоји читав
низ предлога за писање есеја и самостално проучавање за ученике, па ове теме могу знатно
да олакшају обнављање градива.
Уобичајени фонд часова за додатну наставу је 1 недељено, односно, 35 часова годишње.
44
5.3. СЕКЦИЈЕ
45
8 март Дигитална Естетске основе снимања – 4
фотографија портрет, пејзаж, архитектура,
снимање у ентеријеру
8
Службени гласник РС – Просветни гласник бр. 1/2009.
46
6. ИНДИВИДУАЛИЗАЦИЈА У НАСТАВИ
Настава ликовне културе се разликује од наставе других предмета пре свега по карактеру
садржаја, процесу стваралаштва који се очекује од ученика и естетској процени. Индиви-
дуализована настава узима у обзир различите способности и особености сваког ученика.
Пример индивидуализације у настави је учење уметности на основу слободног избо-
ра (Веб 3). Ради се о радовима Марије Монтесори „Корак по корак” и Choice Based Art
Education који су у САД покренули Катарина Даглас и Џон Кроу (Веб 4).
Од наставника се очекује да обезбеди структуру часа, а од ученика да сами направе соп-
ствени план рада, истражују и импровизују. Наставник ученицима излаже одређене садр-
жаје у форми проблема, а од ученика се очекује да дођу на час са идејом шта би и како
требало радити да се до решења дође. Како уметнички процес и креативно размишљање не
доводе до једног, већ до више решења, овакав вид наставе помаже ученицима да развијају
уметничке и истраживачке вештине и да их мотивише да изнађу сопствене начине визу-
елног представљања својих идеја. Рад на основу слободног избора се може применити не
само на секцији већ и на неким од редовних часова. Ученици су мотивисани да буду актив-
ни, да размишљају, да сарађују и организују и комуницирају. Наставник ствара подстицајну
атмосферу, прати рад ученика, пружа помоћ и подршку и увек је извор информација. При-
ликом оцењивања, узима се у обзир и самовредновање, као и оцењивање вршњака.
УЏБЕНИК
После низа година имамо комплет уџбеника за ликовну културу израђен према важећем
плану и програму. У њима су обрађене не само лекције које се односе на историју уметности,
већ и оне које се тичу теорије форме. Репродукована су и сва значајна уметничка дела. На
крају сваке лекције је дат резиме, као и низ питања на основу којих ученици могу да провере
своје знање. Поједина од ових питања садрже поређење или анализу уметничких дела, па се
могу користити и на самом часу после обрађене лекције, као провера да ли су ученици добро
разумели градиво.
На крају лекција су, под насловом „Покажите своје знање”, дати предлози за даљи рад уче-
ника. Водило се рачуна да задаци овде изложени буду различитиг типа: самостално ликовно
изражавање, писање есеја, проналажење примера из околине и слично. Увек се пропагира и
праћење изложби и уметничких догађања.
На маргинама уџбеника су, осим појашњавања и дефинисања нових и мало познатих пој-
мова, дате занимљивости везане за градиво изложено у лекцији, као и предлози за читање
књига, гледање филмова и нарочито адресе релевантних сајтова, што омогућава ученицима
да задовоље шира интересовања и помаже им у даљем раду.
47
СВЕСКА
ФОТОГРАФИЈЕ И ИЛУСТРАЦИЈЕ
Како настава ликовне културе почива на визуелном материјалу, сваки наставник пажљи-
во прикупља различите фотографије, репродукције и илустрације везане за све сегменте
наставе. Овакав материјал прикупљају и израђују и ученици да би илустровали властите
домаће задатке или као извор инспирације за стварање властитих дела.
ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ
Презентације израђују готово у једнакој мери и наставници и ученици. Без обзира у ком
програму се презентација ради (Power Point, Prezi, итд), добро је поштовати одређена пра-
вила:
• Увек треба повезивати текст и слику, и ово се односи на све врсте текстова (писани,
говорни) и све врсте статичних и динамичних слика.
• Слика и текст треба да буду просторно повезани. Текст који се односи на одређену
слику треба да буде постављен одмах поред ње (код презентације на истом слајду). На
презентацији треба да буду само основни подаци о делу и кључне информације. Сав
остали материјал се излаже вербално, при чему се не понавља текст написан на слајду
или паноу, уколико је текст са истог свима читљив. Текст на слајду или паноу не треба
да буде превише дугачак (оптимално, лако запамтљиво правило је „шест речи у шест
редова”).
• Уколико користимо видео-материјал или филм, и ако смо у прилици да бирамо, боље
је користити оне које имају синхронизован текст него титловане.
• Боље мултимедијско учење се постиже ако се не праве дигресије (лекција се не оп-
терећује додатним, занимљивим, али небитним садржајем). Када се лекција излаже
искључиво вербалном, фронталном, монолошком методом, разне анегдоте и дигресије
могу да помогну визуализацији материјала. Међутим, код мултимедијалних презента-
ција оне имају суротан ефекат – одвлаче пажњу и успоравају памћење. Такође треба
избегавати звучне ефекте, музику или клипарт слике у презентацији.9
9
Когнитивна теорија мултимедијалног учења.
48
РАЧУНАР
ИНТЕРАКТИВНА ТАБЛА
ИНТЕРНЕТ
За преузимање података са интернета увек важи старо правило „три пута мери, једном
сеци”. У преводу – проверите бар три извора, пре но што преузмете материјал за коришћење.
Слобода изражавања се, више него било где другде, осећа на интернету и треба упозоравати
ученике да проверавају изворе информација и да их преиспитују. Такође, ту је проблем и
језика. Услед глади за информацијом, користимо непоуздане „преводиоце” што може
изазвати додатне проблеме. Зато увек ученицима треба предложити један или два поузда-
49
на почетна линка на основу којих могу да даље истражују. У уџбенику су наведени сајтови
музеја и галерија, као и званичне презентације које им могу помоћи у раду.
Ту су и Google Art Project као и бројни сајтови музеја и галерија. Посебно издвајам сајтове
Галерије Тејт која има програме и интернет туре како за ученике тако и за професоре.
ФИЛМ
Филм као наставно средство у ликовној култури има низ предности. Омогућава да се
уметничко дело, па и читав правац или епоха тумаче из различитих углова. Обезбеђује
квалитетне снимке са локација преко којих ученици стичу бољи појам о њима, посебно о
архитектури. Треба водити рачуна да ученици не посматрају филм са једнаком пажњом и
да овде више него код коришћења других наставних средстава долазе до изражаја разлике
у опажању и тумачењу. Зато је неопходно ученике припремити на то шта ће гледати и на
шта треба да обрате пажњу. По завршеном гледању филма морала би да уследи дискусија са
циљем да се истакну најважнији елементи и закључци. Понекад је потребно поново пустити
одабране кадрове током или после дискусије, како би се резимирало градиво.
Филмови и видео-материјали се, због дужине, тешко могу уклопити у редовне часове
ликовне културе, па је неопходно да наставник одабере кључне инсерте или други видео-
-материјал, који се може употребити на часу и који ће бити примерен узрасту и разумевању
ученика, као и циљевима часа.
• Филмска уметност је један од предмета изучавања ликовне културе, посебно у трећем
разреду лекција која се односи на анимирани филм и лекција у четвртом разреду која
се односи на све врсте филмова и историјат развоја у свету и код нас. Често се на крају
лекције ученицима може препоручити да одгледају код куће неки одређени филм, а у
уџбеницима је на маргинама и дата таква препорука. Ово, ипак, значи да неће сви уче-
ници одгледати препоручене филмове, али корисно је да добију информацију. Најбољи
начин предочавања филмске уметности је заједнички одлазак у биоскоп са дискусијом
на првом наредном часу.
• Подврсту уметничког филма чине филмови који за тему имају уметност или биогра-
фије уметника.
• Документарни филмови и серије којима се популаризује уметност често су рађени уп-
раво за потребе наставе, али у другим земљама час траје дуже, тако да они обично трају
од 55‒60 минута. Такве серије су „This is civilization” и „This is Modern art” Метју Колинса.
Серија „Great Artists” Тима Марлоа садржи низ биографија уметника са анализама
кључних дела, снимљена је на локацијама од важности за ликовну уметност. Осим ква-
литета садржаја, предност је и трајање епизода (25 минута), а мана је то што су најчешће
без превода са енглеског језика.
50
• Видео-клипови су обично оно што се најчешће користи на часовима. Трајање им је 1–10
минута, па чак и кад су без превода, могу се користити. На сајту www.ArtBabble.com
постоји читав низ одличних клипова, а преко You Tube-а могу се наћи и добри прило-
зи о нашој средњовековној уметности. Ради лакшег рада, препорука је да се клипови
унапред припреме („скину” на CD или USB меморију), како би се убрзао рад и избегли
евентуални технички проблеми.
51
6.3. ИНКЛУЗИВНО ОБРАЗОВАЊЕ
Школа у оквиру годишњег плана и програма рада доноси и програм додатне подршке
ученицима којима је она потребна, као и програм рада са ученицима са изузетним способ-
ностима. За свако такво дете школа треба да донесе индивидуални образовни план (ИОП).10
Циљ овог плана је оптимално укључивање ученика у редован образовно васпитни рад и
његово осамостаљивање у вршњачком колективу. Да би се овај циљ остварио, потребно је
спровести следеће кораке:
1. Анализирати ситуацију и прикупити податаке о детету;
2. Израдити педагошког профила детета;
3. Одредити приоритете у пружању подршке;
4. Развити стратегије подршке, одредити крајње циљеве пружања подршке и детаљан
план активности.
Све ово ради тим за инклузивно образовање који чине одељењски старешина и предмет-
ни наставници, стручни сараданик школе, родитељ, односно старатељ, а по потреби педа-
гошки асистент и стручњак ван установе, на предлог родитеља. Индивидуални образовни
план усваја Педагошки колегијум на предлог стручног Тима за инклузивно образовање, од-
носно Тима за додатну подршку ученицима. Родитељ, односно старатељ, даје сагласност за
спровођење индивидуалног образовног плана.
Индивидуалним образовним планом утврђује се прилагођен и обогаћен начин образо-
вања и васпитања детета и ученика, а посебно:
1. дневни распоред активности и часова наставе у одељењу, дневни распоред рада са ли-
цем које му пружа додатну подршку и распоред рада у посебној групи у којој му се
пружа додатна подршка, као и учесталост подршке;
2. циљеви васпитног-образовно рада;
3. посебне стандарде постигнућа и прилагођене стандарде за поједине или за све предме-
те са образложењем за одступање од посебних стандарда;
4. индивидуални програм по предметима, односно садржаје у предметима који се обра
ђују у одељењу и раду са додатном подршком;
5. индивидуализован начин радa наставника, односно индивидуализован приступ при-
лагођен врсти сметње.
10
Више података у „Приручнику за планирање и писање индивидуалног образовног плана” (Веб 5).
52
Табела бр. 5 – Шема за планирање часа
Предмет/област Разред
Тема
Циљеви часа (знања/вештине које ученик треба да стекне) Прописани стандард
– постигнућа
– –
Процес (кораци и активности) Потребна прилагођавања или измене (према ИОП-у)
1. За ученика 1 За ученика 2
2.
3.
4.
Оцењивање (начин провере Потребна прилагођавања или измене (према ИОП-у)
остварености циљева)
За ученика 1 За ученика 2
За посебно надарене ученике, осим ИОП-а и рада у секцији, постоји и могућност укљу-
чивања у рад различитих ликовних радионица које се организују при музејима и бившим
домовима културе или у оквиру различитих пројеката на нивоу општине или града. Увек је
добро пратити оваква догађања и пратити рад ученика у оквиру радионица организованих
ван школе.
53
7. ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА
11
ух времена је појам који означава водећа интелектуална уверења, идеје, мишљења и погледе на живот
Д
током одређене епохе које одређују социолошку, верску и климу као и етику датог временског раздобља.
54
Оцена врло добар (4)
55
8. ТЕСТОВИ ЗА
ПРОВЕРАВАЊЕ ЗНАЊА УЧЕНИКА
Фонд часова ликовне културе је мали, ученика је много и често часови прођу у дискусија-
ма или практичном раду, а да на крају немамо праву евиденцију о знању свих ученика. Поје-
динци се истичу, док се друга група појединаца устручава да се јави и тако су наставници на
крају приморани да прибегну тесту као начину процене знања.
Од многих врста тестова (способности, особина личности, спремности) овде ће бити
речи само о тестовима којима се проверавају и мере резултати у учењу.
Формулисање задатака
56
Правила за формулисање задатака
57
10. Наведите две скулптуре из периода хеленизма: ________________ и _______________.
15. Прва хришћанска места за сахрањивање умрлих и вршење обреда зову се:
а) базилике;
б) цркве;
в) катакомбе.
(Заокружи слово испред тачног одговора.)
Решења и бодови
58
8.1.2. Први разред, за гимназије природно-математичког смера
5. Каријатиде су:
а) жене ратнице;
б) фигуре жена у функцији стуба;
в) богиње судбине.
(Заокружи слово испред тачног одговора.)
59
12. Полукружни лук се везује за:
а) романику; б) готику.
(Заокружи слово испред тачног одговора.)
Решења и бодови
60
8.1.3. Други разред, за гимназије друштвено-језичког смера
10. На катедрали Санта Марија дел Фиоре у Фиренци, архитекта Филипо Брунелески је
пројектовао __________________________.
61
12. Ренесансни уметници користе:
а) инверзну перспективу;
б) линеарну перспективу.
(Заокружи слово испред тачног одговора.)
13. Леонардо да Винчи примењује специфични начин сенчења који се зове
______________________________________________.
62
Решења и бодови
63
8.1.4. Други разред, за гимназије природно-математичког смера
10. Наведи имена двојице ликовних уметника, по једног представника романтизма и реали-
зма у Србији.
Романтизам – ________________________
Реализам – _______________________
64
11. Импресионизам је добио име по слици _____________ сликара _______________.
12. Три уметника постимпресионизма су својим радом наговестили појаву три правца у
уметности почетком XX века. Наведите, поред имена уметника, који су то правци.
Пол Сезан – ______________________
Винсент ван Гог – _________________
Пол Гоген – ______________________
14. Наведи имена тројце сликара који се сматрају оснивачима апстрактне уметности:
______________________________________________________.
Решења и бодови
1. ренесансе (1 поена)
2. сфумато (1 поена)
3. а (1 поена)
4. Албрехт Дирер (1 поена)
5. б (1 поена)
6. в (1 поена)
7. б (1 поена)
8. в (1 поена)
9. Неокласицизам – Жак Луј Давид; Романтизам – Ежен Делакроа;
Реализам – Гистав Курбе (2 поена)
10. Романтизам – Ђура Јакшић; Реализам – Паја Јовановић или
Урош Предић (2 поена)
11. „Импресија: рађање Сунца” Клода Монеа (2 поена)
12. Пол Сезан – кубизам; Винсент ван Гог – експресионизам;
Пол Гоген – фовизам (3 поена)
13. кубизам (1 поена)
14. Василиј Кандински, Пит Мондријан, Казимир Маљевич (3 поена)
15. Антонио Гауди (1 поена)
16. Сава Шумановић – „Пијана лађа” или „Доручак на трави”...;
Милена Павловић Барили – „Композиција” или
„Сликарка са стрелцем”...; Петар Лубарда – „Коњи”;
Мића Поповић – „Основа” или „Не, хвала” (4 поена)
66
12. Од наведених дела подвуците оно које није насликао Жак Луј Давид.
„Наполеоново крунисање” „Велика Одалиска” „Мараова смрт”
Решења и бодови
1. в (1 поена)
2. в (1 поена)
3. Елипсе, овала или сложених геометријских схема (1 поена)
4. б (1 поена)
5. Дијего Веласкез (1 поена)
6. б (1 поена)
7. а (1 поена)
8. Двор у Весају (1 поена)
9. Стварни догаљај (стрељање после побуне изазване упадом
Жозефа Бонапарте у Шпанију) (2 поена)
10. Теодор Крачун, иконостас Саборне цркве у Сремским Карловцима (2 поена)
11. в (1 поена)
12. „Велика Одалиска” (2 поена)
13. в (1 поена)
14. Истинитим догађајем, бродоломом брода „Медуза” (2 поена)
15. Капетан Мишино здање (2 поена)
16. Ђура Јакшић – „Девојка у плавом”; Стеван Тодоровић –
„Гимнастичко друштво”; Ђорђе Крстић – „Анатом”;
Паја Јовановић –„Крунисање цара Душана”;
Урош Предић – „Весела браћа” (4 поена)
67
8.1.6. Четврти разред, за гимназије друштвено-језичког смера
2. Импресионисти истражују:
а) геометријске форме;
б) апстрактне форме;
в) светлост и покрет.
(Заокружи слово испред тачног одговора.)
3. Три уметника постимпресионизма су својим радом наговестили појаву три правца у умет-
ности почетком XX века. Наведите, поред имена уметника, који су то правци.
Пол Сезан – ______________________
Винсент ван Гог – __________________
Пол Гоген – _____________________
4. Наведите имена троје сликара који су обележили својим радом период сецесије у Србији:
_________________________________________________.
10. Уметничка школа коју је основао архитекта Валтер Гропијус и која је спајала уметност и
индустријску производњу, звала се:
а) Париска школа; б) Баухаус; в) Чикашка школа.
(Заокружи слово испред тачног одговора.)
68
11. А
рхитектуру Френка Лојда Рајта, због принципа пројектовања који се ослањају на
природу, зовемо још и _______________________ архитектура.
Решења и бодови
69
ЛИТЕРАТУРА
Ђорђевић и Трнавац 2011: Јован Ђорђевић, Недељко Трнавац, Педагогија, Београд: Научна
књига.
Карлаварис 1987: др Богумил Карлаварис, Методика ликовног васпитања III део, Београд:
Универзитет уметности у Београду.
Веб 2: h
ttp://obrazovnokreativnicentar.com/media.obrazovnokreativnicentar.com/public_
html/2013/03/Nastavni-materijal-Priprema-za-cas.pdf, 17. 6. 2015.
Веб 3: h
ttp://www.mdt.edu.rs/uploads/1/1/0/7/11070216/individualizacija_u_nastavi_likovne_
kulture.pdf, 17. 6. 2015.
Веб 5: h
ttp://www.jjzkanjiza.edu.rs/files/pepszi/prirucnik_za_planiranje_i_pisanje_iopa.pdf, 16.
6. 2015.
70
CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
371.3::73/76(035)
ЧУДОВ, Марина, 1959-
Ликовна култура : обједињени приручник
за наставнике ликовне културе зa 1-4. разред
гимназије / Марина Чудов. - 1. изд. - Београд :
Klett, 2015 (Београд : Космос). - 70 стр. : табеле ;
29 cm
Тираж 500. - Напомене и библиографске
референце уз текст. - Библиографија: стр. 70.
ISBN 978-86-7762-779-9
a) Ликовно васпитање - Настава - Методика -
Приручници
COBISS.SR-ID 217674252