Likovna Kultura 4 Novi Logos Dnevne Pripreme

ПРИПРЕМА ЗА 1–2.
ЧАС ЛИКОВНЕ КУЛТУРЕ

Учитељ: Разред / одељење: Датум:
Тип часа:
Наставна тема: Ликовни елементи  обрада
Наставна област: Линија, површина, волумен, боја, простор Облици рада:
Наставна јединица: Ликовни елементи – уводни час  фронтални
Ликовни проблем: Ликовни елементи  групни
Кључни појмови: ликовни елементи.  рaд у пaру
 индивидуални
Наставне методе:
Ликовно подручје: /  посматрање
Ликовни материјали: /  демонстрација
 разговор
 усмено излагање
Циљеви часа:  рад са текстом
 анализирање
 увођење ученика у предмет – ликовна култура 4;  комбиновање
 упознавање са уџбеником и начином његовог коришћења;  групна размена
 обнављање појмова ликовне културе и стицање нових;  игровне активности
 уочавање, препознавање и разумевање ликовног језика;  практичан рад
 развој способности повезивања опажених информација у целину;  истраживање
 развој способности визуелне комуникације ученика; Наставна средства:
 упознавање са уметничким делима и културном баштином и развијање позитивног односа према њима.  репродукције
 предмети у
Корелација: музичка култура, грађанско васпитање. окружењу
 направљени облици
Литература:  фотографије
Ликовна култура 4, Милутин Мићић, Гордана Мићић;  графоскоп
Приручник за учитеље четвртог разреда, Милутин Мићић, Гордана Мићић, Радмила Комленић  ЦД плејер
 филм
 уџбеник,
компијутер,
видео-бим
 остало: ликовна
средства и
материјали, ЦД,
меморијске картице
МОГУЋИ ТОК ЧАСА
активности активности
УВОДНИ ДЕО (20 мин.) учитеља ученика
 води разговор  слуша
1. корак (ФАЗА САЗНАЊА)  демонстрира  посматра
 Наставник се обраћа ученицима: Настављамо нашу авантуру истражујући свет ликовне уметности  поставља  опажа
и стварања! питања  уочава
 На почетку, учитељ упознаје ученике са уџбеником, најављује новог водича кроз Ликовну културу 4. отвореног типа  асоцира
То је висока, грацизна жирафа са насловне стране уџбеника. Учитељ поставља питања ученицима:  корелира са
Која вам је прва асоцијација на ову животињу? На шта вас она асоцира (подсећа)? (Могуће је претходно
подсећање на садржај грађанског васпитања – жирафа има највеће срце међу сисарима и особине наученим
жирафећег језика у комуникацији). Шта мислите, која је идеја водила уметника да одабере жирафу градивом
за водича кроз овај уџбеник?  разговара
 износи своје
мишљење
 води  слуша
2. корак (ФАЗА ПОДСТИЦАЊА – МОТИВАЦИЈЕ) разговор  посматра
 У овом делу часа учитељ ће кроз разговор подсетити ученике на начин коришћења кабинета,  излаже  опажа
намештаја и средстава за рад. Било би пожељно да ученичка средства за рад стоје у школском  поставља  износи своја
ормару и ове године. питања запажања
 Следи подсећање на ликовне материјале, које смо користили у претходним разредима, као и на отвореног  уочава
ликовне задатке, игре, активности, занимљивости. Учитељ поставља питања: Којим материјалима типа  анализира
сте се ликовно изражавали? Који сте најрадије користили? Који вам је задатак био  слуша
најинспиративнији, а који најнеобичнији? Које се игре са часова ликовне културе сећате? Да ли сте
примењивали у свакодневном животу нешто од онога што сте научили на часовима ликовне
културе? Којих се уметника сећате и којих уметничких дела? Можете ли нам испричати неку
занимљивост из области ликовне културе?
3. корак (ПОСТАВЉАЊЕ ЗАДАТКА, ПРОБЛЕМА)  задаје  слуша
задатак
 Пред тобом је уџбеник ʼЛиковна култура 4ʼ – упознај се са њим!
РАДНИ ДЕО (60мин.) учитеља ученика
 демонстрира  слуша
1. корак (ФАЗА ОТКРИЋА)  задаје задатак  посматра
 Истраживање започињемо уз музику. Док ученици прелиставају уџбеник, може се тихо пустити  прелистава
музика. Учитељ може изабрати музичку подлогу по свом нахођењу. Наш предлог је инспиративна уџбеник
композиција В. А. Моцарта (Wolfgang Amadeus Mozart – Piano Concerto No. 21 –Andante; линк је у
прилогу). Ученици имају задатак да самостално прелиставају уџбеник, посматрају, показују један
другом у пару шта су пронашли и шта им је интересантно. Затим, разговарамо о томе.
2. корак (ФАЗА РЕАЛИЗАЦИЈЕ)  води разговор  слуша
 Учитељ даје инструкције: Имате пет минута да прелиставате уџбеник у пару са другом из клупе.  демонстрира  посматра
Посматрајте фотографије, репродукције, прочитајте неке наслове, задатке, занимљивости,  усмерава и  опажа
размењујте тихо (шапатом) утиске. Ако вас је нешто посебно заинтересовало, изненадило или из подстиче  износи своја
било ког другог разлога пробудило вашу радозналост и имате жељу да нешто питате – питајте. ученике на запажања,
Да ли сте препознали имена неких уметника чија сте дела упознали у претходним разредима? Која опажање  уочава
репродукција или фотографија вам се највише допала у новом уџбенику?  излаже  анализира
 Пре упознавања са кратким водичем кроз уџбеник, прочитати ученицима уводну реч аутора са  објашњава  корелира са
стране 6. Аутори најављују наставак истраживања и експериментисања кроз нове ликовне игре,  поставља претходно
задатке и активности. Ученици ће имати могућност да проналазе занимљива решења, да испробају питања наученим
нешто ново, да прошире сазнања која имају и да их примене у свакодневном животу. Упознаће отвореног типа градивом
бројна ликовна дела уметника из различитих земаља и из различитих епоха. Посебно треба да се  подстиче  поставља
истакну жеље аутора упућене ученицима – да слободно мисле, стварају и решавају постављене ученике да питања
задатке. постављају
 Анализирати водич кроз уџбеник, симболе на 6. и 7. стр. Са ученицима утврдити њихово значење, питања
јер ће их сретати током рада на уџбенику.
 Објаснити ученицима симболе у уџбенику.
- Почетак нове ликовне области, коју ћемо упознавати, започиње љубичастим кругом и белим
бројем унутар њега. На почетку сваке лекције, љубичасти правоугаоник и текст исписан
љубичастим словима подсетиће вас на нешто што знате, што сте већ видели или радили.
- Љубичасти кружићи вас упућују на уочавање и размишљање, а понегде вас очекују
занимљивости из света око нас.
- Љубичасти квадратићи најављују задатаке, вежбе и стварање.
- По завршетку сваке области, чекају вас задаци у којима ћете применити нова сазнања,
стварати, играти се.
- И на самом крају уџбеника је речник, у коме ћете откривати значење ликовних појмова.
 Затим, учитељ подстиче ученике да постављају питања, да износе своја надања и очекивања везана
за ликовну културу у овој години.
ЗАВРШНИ ДЕО (10 мин.) учитеља ученика
 припрема  слуша
1. корак (ПОНАВЉАЊЕ) меморијске  сарађује са
 На самом крају, подсетити се неких уметника са чијим смо се делима упознали у претходном картице другим
разреду преко игре меморије (меморијске картице су у прилогу). Такмичење се може извести у  демонстрира ученицима
групном облику рада. Ученике поделити на две групе, за сваку групу припремити исте меморијске  формира групе  игра се
картице. Уз музику (Wolfgang Amadeus Mozart – Piano Concerto No. 21 – Andante; линк је у прилогу) ученика  посматра
ученици, један по један, прилазе столу са поређаним картицама, отварају по две истовремено,  објашњава  закључује,
трагајући за истим паровима. игру  утврђује
Група која прва отвори све парове картица је победник.  води разговор градиво
 Наставити понављање. Ученици ће уочавати облике стваралаштва и ликовне елементе на изабраним  усмерава и  памти
репродукцијама које су већ упознали у претходном разреду. Учитељ их може пројектовати преко поставља  окреће
рачунара и видео- бима, са ЦД-а (уз Приручник за наставнике ликовне културе 4). Наравно, ако питања картице
нема тих могућности, учитељ их може показивати ученицима – прелиставајући уџбеник Ликовна отвореног типа  износи своје
култура 4 (за ово су погодне репродукције које отварају нову наставну тему у уџбенику – јер су мишљење
довољно велике). Учитељ може и сам пронаћи адекватне репродукције уметничких дела.
 задаје домаћи  слуша
2. корак (ДОМАЋИ РАД) задатак  памти
Припремити и донети за следећи час: графитну оловку са ознаком Б, оловке у боји, лист блока.
Напомене за учитеља
Евалуација часа и самовредновање учитеља

ПРИПРЕМА ЗА 3–4. ЧАС ЛИКОВНЕ КУЛТУРЕ
Тип часа:
Наставна јединица: Тачка – линија – простор  фронтални
Ликовни проблем: Врсте линија; однос тачака и линија у простору; грађење простора тачкама и линијама  групни
 рaд у пaру
Кључни појмови: тачка – линија – простор.  индивидуални
Ликовно подручје: цртање.  посматрање
Ликовни материјали: графитна оловка са ознаком Б, оловке у боји, лист блока.  демонстрација
 адекватно уочавање, истраживање и доживљавање односа тачака и линија у простору;  анализирање
 стицање основних појмова ликовне културе;  комбиновање
 адекватно уочавање, препознавање и разумевање ликовног језика;  групна размена
 развој способности повезивања опажених информација у целину;  игровне активности
 упознавање са уметничким делима и културном баштином и развијање позитивног односа према њима.  практичан рад
 истраживање
Корелација: музичка култура, математика, српски језик, народна трациција. Наставна средства:
 репродукције
Литература:  предмети у
Ликовна култура 4, Милутин Мићић, Гордана Мићић; окружењу
Приручник за учитеље четвртог разреда, Милутин Мићић, Гордана Мићић, Радмила Комленић  направљени облици
 фотографије
 графоскоп
 ЦД плејер
 компјутер, ТВ,
видео-бим
 филм
 уџбеник
 остало: картице са
именима ученика
 Проширивање знања о ликовним елементима започињемо посматрањем репродукције дела Жана  поставља  опажа
Дибифеа, Живот у бекству на странама 8 и 9. Учитељ наглашава ученицима да посматрају дело у питања  уочава
тишини, а потом води разговор са њима: Шта опажате? Које ликовне елементе је уметник отвореног типа  анализира
користио? Које боје опажате? Који се облици смењују? Каква осећања у вама буди ово дело?  разговара
мишљење
 усмерава  слуша
2. корак (ФАЗА ПОДСТИЦАЊА – МОТИВАЦИЈЕ) ученике на  посматра
 Следи подсећање на ликовне елементе о којима смо учили и које смо користили у претходним посматрање  опажа
разредима. Ученици их набрајају. Подсећамо се неких елемената посматрајући репродукције на 10,  демонстрира  повезује
11. и 12. страни уџбеника.  поставља  анализира
 Учитељ поведе разговор: Који елементи су највише заступљени? Пол Кле је свој цртеж ʼНа питања  закључује
Парнасуʼ градио тачкама. Где све још срећемо тачке и како их још користимо (нпр. у отвореног  износи своја
математици, српском језику, музици)? типа запажања
 Можда би било нтересантно показати фотографије традицоналне уметности племена Абориџина  објашњава  корелира са
који у својој уметности примењују интересантну комбинацију линија и тачака. Тада би се могла  подстиче претходно
уочити и корелација са предметом народна традиција – традиција других народа. појмовно наученим
 Сада посматрајте дело Василија Кандинског, ʼТридесетʼ. Шта мислите, зашто је уметник дао мишљење градивом
назив делу ʼТридесетʼ?Који се математички елементи овде појављују? А које ликовне елементе ученика  чита
уочавате? У чему се разликује дело Жоржа Сера од претходних дела? Који ликовни елементи овде  извлачи
доминирају? Објасни. картицу са
именом
 Учитељ подсећа на раније стечена знања о настанку линија, врстама линија, настанку површина на ученика
папиру. Учитељ усмерава пажњу ученика на текст у уџбенику (на странама бр. 12, 13 и 14). Прозива
ученике који ће прочитати делове текста, а затим води разговор о прочитаном.
Прозивање може да се изведе тако што учитељ унапред припреми картице са исписаним именима
ученика и онда извлачи картице насумично.
 Посматрајући цртеж на 14. страни ученици треба да уоче како су настале површине и облици
цртањем тачака, како су настале светлије (распршеним тачкама) и тамније површине (згуснутим
тачкама).
задатак
 Цртај тачке у низу, распршене, густо груписане, буди вођен маштом и сачини свој цртеж!
1. корак (ФАЗА ОТКРИЋА)  задаје задатак  чита
 У овом делу часа објаснићемо први задатак са стране уџбеника број 14, који ће се реализовати на  извлачи
овом часу. Учитељ извлачи картицу са именом ученика који ће прочитати наглас задатак. картицу са
именом
ученика
2. корак (ФАЗА РЕАЛИЗАЦИЈЕ И СТВАРАЛАШТВА)  води разговор  чита
 Ученици прелазе на реализацију задатка. Прочитаће први задатак још једном, у себи, и прећи на  демонстрира  замишља
рад. Графитном оловком на листу папира ће цртати тачке у низу, тако да буду густо збијене. Затим  усмерава и  црта
ће то исто урадити оловкама у боји. Када заврше радове, учитељ ће их замолити да сви стану у подстиче  слуша
круг, држећи цртеже испред себе. Повешће разговор са ученицима о томе како су дошли до својих ученике на рад  посматра
решења, да покажу шта је настало на папиру.  излаже  опажа
 Потом се ученици враћају на радно место и почињу грађење нове композиције цртањем  објашњава  износи своја
графитном оловком тачке у низу, тако да направе оквире у облику круга, квадрата или троугла.  подстиче запажања
Затим, цртају оловкама у боји густо збијене тачке, тако да на крају створе тачкасту површину ученике да  уочава
облика круга, квадрата или троугла. Учитељ упућује ученике: Не заборавите да је и распоред слободно  објашњава
елемената важан и да доприноси квалитету и складности композиције. реализују своје  анализира
идеје  поставља
питања
3. корак (КРИТИЧКИ ОСВРТ И ЗАВРШАВАЊЕ РАДА)

 Ученици завршавају радове.
 излаже  излаже
1. корак (ИЗЛОЖБА РАДОВА)
 Ученици и наставник каче цртеже на пано.
2. корак (АНАЛИЗА И ПРОЦЕЊИВАЊЕ)  демонстрира  слуша
 У анализи и процењивању ученичких радова са појединим ученицима детаљније разговарати о  води разговор  посматра
њиховом раду: Шта су приказали? Које елементе су користили? Какве су површине и облике  усмерава и  анализира
приказали? Како су распоређивали елементе? Да ли је композиција складна? Да ли би сада нешто поставља  закључује
променили на свом раду? питања  утврђује
 Учитељ може да похвали радове у којима је правилно коришћена техника цртања. Може и да отвореног типа градиво
истакне радове у којима је ученик успешно распоредио ликовне елемента и постигао да његов  похваљује рад  износи своје
цртеж има складну композицију. Посебно ће похвалити ученике који су се истицали својим ученика мишљење
ангажовањем.  даје повратну  похваљује
информацију о радове
успешности других
ученика
3. корак (ДОМАЋИ РАД) задатак
Припремити и донети за следећи час: угљен, туш, перо, црна воштана боја и лист блока.

Тип часа:
Наставна тема: Ликовни елементи  утврђивање
Наставна област: Линија, површина, волумен, боја, простор  обрада
Наставна јединица: Линија – простор Облици рада:
Ликовни проблем: Грађење површина тачкама и линијама  фронтални
 групни
Кључни појмови: линија, простор.  рaд у пaру
Ликовно подручје: цртање.  посматрање
Ликовни материјали: угљен, туш, перо, црна воштана боја и лист блока.  демонстрација
 развој вештине представљања површина згуснутим или распршеним тачака;  анализирање
 уочавање могућности ликовног изражавања тачком;  комбиновање
 адекватно уочавање, истраживање и доживљавање односа тачака и линија у простору;  групна размена
 стицање основних појмова ликовне културе;  игровне активности
 уочавање, препознавање и разумевање ликовног језика;  практичан рад
 развој способности повезивања опажених информација у целовит доживљај.  истраживање
Наставна средства:
Корелација: музичка култура, математика, српски језик, природа и друштво.  репродукције
Литература: окружењу
Ликовна култура 4, Милутин Мићић, Гордана Мићић;  направљени облици
Приручник за учитеље четвртог разреда, Милутин Мићић, Гордана Мићић, Радмила Комленић  фотографије
видео-бим
 филм
 уџбеник
именима ученика,
примери употребе
линија
1. корак (ФАЗА УТВРЂИВАЊА)  демонстрира  објашњава
 Понављање и утврђивање знања учитељ ће остварити уз разговор, анализирајући репродукције са  поставља  посматра
претходног часа и ликовне радове ученика који су и даље окачени на паноу. Шта је то питања  опажа
репродукција? Које ликовне елементе су уметници користили на овим репродукцијама? Које сте отвореног типа  уочава
ликовне елементе ви користили?Како се граде цртежи?Како настаје линија?Какве линије могу  повезује
бити? Од чега то зависи? Којим све средтствима цртамо? Које се подлоге могу користити за  разговара
цртање?  понавља
градиво
 Учитељ би могао повести мотивациони разговор који се односи на употребу линија у различитим посматрање  опажа
областима. Може припремити слајдове на којима су приказане разне примене линија и о томе  демонстрира  повезује
разговарати са ученицима. Рецимо, на једном слајду се виде бројеви, на другом исписан текст, на  поставља  анализира
трећем коловоз, затим географска карта, нотни запис, календар, цртеж неке грађевине, уметнички питања  закључује
цртеж итд. Даље, може повести разговор о јединственим линијама на длану сваке особе, као и отвореног  износи своја
отиску линија са јагодице прстију. типа запажања
 Слајдове је учитељ припремио на рачунару у PowerPoint презентацији коју пројектује преко видео  објашњава  корелира са
-бима. Уколико школа нема ове техничке могућности, могу се припремити цртежи, фотографије,  подстиче претходно
календар, географска карта и слично. појмовно наученим
 Затим може да уследи игра набрајања: каква све може бити линија. Ученици, редом, онако како мишљење градивом
седе, изговарају по један пример. Тако ће се подсетити разних линија које ће користити и у својим ученика  даје
цртежима (широке, уске, дугачке, кратке, затворене, отворене, испрекидане, оштре линије итд).  прозива пример
ученике
задатак
 Цртај различите линије и сагради свој цртеж!
1. корак (ФАЗА ОТКРИЋА)  задаје задатак  чита
 У овом делу часа објаснићемо други задатак са стране уџбеника број 14, који ће се реализовати на  извлачи
овом часу. Учитељ извлачи картицу са именом ученика који ће прочитати наглас задатак. картицу са
именом
ученика
 Ученици прелазе на реализацију задатка: узимају угљен, туш и перо, црну воштану боју и  демонстрира  замишља
повлаче линије по папиру.  усмерава и (или
 Учитељ води разговор са њима: Упореди линије. Имају ли сличности? Објасни по чему се подстиче планира)
разликују? Сада прелазимо на други део ликовног задатка. Изаберите једно ликовно средство ученике на рад  црта
којим ћете израдити цртеж. Користите сва стечена знања и своју машту и линијама и тачкама,  излаже  слуша
стварате цртеж.  објашњава  посматра
 Током рада учитељ дискретно обилази ученике и подстиче их у раду.  подстиче  опажа
ученике да  износи своја
слободно запажања
реализују своје  уочава
идеје  објашњава
 анализира
 поставља
питања

 Ученици и учитељ каче цртеже на пано.
 У анализи и процењивању ученичких радова са појединим ученицима детаљније разговарати о  води разговор  посматра
њиховом раду: Које су средство користили? Које линије су користили? Какво су кретање  усмерава и  закључује
приказали? Има ли још неких елемената у њиховом раду? Како су распоређивали елементе? Да ли поставља  утврђује
је композиција складна? Да ли би сада нешто променили на свом раду? питања градиво
 Учитељ може да похвали радове у којима је правилно коришћена техника цртања и ликовни отвореног типа  износи своје
материјали. Он може и да истакне радове у којима је ученик успешно распоредио ликовне елемента  похваљује рад мишљење
– тачке и линије и постигао да његов цртеж има складну композицију. Посебно ће истаћи и ученика  похваљује
похвалити ученике који су се посебно ангажовали у раду, показали довитљивост, спретност,  даје повратну радове
оригинална и необична решења. У случају да се нека решења понављају, да је неки ученик информацију о других
имитирао другог, скренуће још једном пажњу да радови треба да буду лична, самостална решења, а успешности ученика
не копија рада другог.
3. корак (ЗАНИМЉИВОСТ)  демонстрира  посматра
 Ако постоји техничка могућност, учитељ би могао пустити цртани филм „La Linea“ (у прилогу
линк).
4. корак (ДОМАЋИ РАД) задатак  памти
Припремите и донесите за следећи час графитну оловку са ознаком Б, пастел, лист папира.

ПРИПРЕМА ЗА7–8. ЧАС ЛИКОВНЕ КУЛТУРЕ
Тип часа:
Наставна тема: Ликовни елементи  утврђивање
Наставна област: Линија, површина, волумен, боја, простор  обрада
Наставна јединица: Значење линија Облици рада:
Ликовни проблем: Контурне, текстурне и структурне линије; стварање облика линијама  фронтални
Кључни појмови: контурне, текстурне и структурне линије.  групни
Ликовно подручје: цртање.  индивидуални
Ликовни материјали: графитна оловка са ознаком Б, пастел, лист папира. Наставне методе:
 посматрање
 демонстрација
Циљеви часа:  разговор
 утврђивање стечених знања о линијама;  усмено излагање
 усвајање знања о ликовном значењу линија;  рад са текстом
 стицање појмова: контурне, текстурне и структурне линије;  анализирање
 адекватно уочавање, препознавање и разумевање ликовног језика;  комбиновање
 развој способности повезивања опажених информација у целовит доживљај;  групна размена
 упознавање и развијање техника цртања;  игровне активности
 развијање креативности и дивергентног мишљења.  практичан рад
Корелација: математика, српски језик, природа и друштво. Наставна средства:
Литература:  предмети у окружењу
 компјутер, ТВ, видео-
бим
 филм
 уџбеник
различити предмети,
ребус, биљке, хамер
1. корак (ФАЗА УТВРЂИВАЊА)  демонстрира  посматра
 Понављање и утврђивање знања учитељ ће остварити уз разговор, анализирајући ликовне радове  поставља  опажа
ученика који су и даље окачени на паноу. Које ликовне елементе је користио ученик у свом раду? питања  уочава
Какве линије је користио? Којим ликовним материјалима је сачињен цртеж? отвореног типа  повезује
 анализира
 разговара
 утврђује
градиво
 У циљу најаве наставне јединице учитељ може задати ребус пројектован преко видео-бима или посматрање  опажа
нацртан на хамеру (у прилогу).  припрема и  закључује
црта ребус  решава ребус
 демонстрира
 задаје ребус
задатак
 Откриј ликовно значење линија и цртањем покажи своја сазнања!
1. корак (ФАЗА ОТКРИЋА)  објашњава  чита
 У овом делу часа објаснићемо значење контурних линија на страни бр. 15 у уџбенику. Ученик који  прозива  посматра
жели, прочитаће наглас текст. Наставник ће повести разговор уо прочитаном тексту. Градиво ће ученика  опажа
повезати са наставном природе и друштва и подсетити ученике на различито значење саобраћајних  подстиче  износи
знакова у зависности од контура тј. ивица које ограничавају различиту површину – троугаони значе ученике да своја
опасност на путу, округли – наређење, а правоугаони или квадратни су знаци обавештења. Затим, постављају запажања
наставник ће усмерити пажњу на репродукцију Пабла Пикаса, Пета, на којој ће ученици питања  поставља
проналазити контурне линије. Даље ће, на сличан начин, наставити упознавање са теоријским  формира групе питања
дефинисањем текстурних и структурних линија. ученика  учи
 Учитељ може да уведе неку забавну игру како би ученици утврдили садржај. На пример, игру  припрема  памти
Препознавања контурних, структурних и текстурних линија. Ученици извлаче из кутије сличице  показује
сличице на којима су цртежи настали применом различитих линија. Mоже се припремити сличица  пише натписе  сарађује са
за сваког ученика, или ће наставник ученике поделити у групе унутар којих ће се договарати и на паноу другима
анализирати. Њихов задатак је да препознају значење линија на цртежу и закаче сличицу на пано  задаје  утврђује
испод одговарајућег натписа (ТЕКСТУРНЕ ЛИНИЈЕ, СТРУКТУРНЕ ЛИНИЈЕ, КОНТУРНЕ игролику градиво
ЛИНИЈЕ). активност  извлачи
 Како би био сигуран да су ученици заиста схватили објашњења и значење линија, учитељ подстиче сличице
ученике да посматрају репродукције и фотографије приказане на странама 16 и 17 у уџбенику.  закључују
Упућује ученике да опажају на различитим примерима контурне, структурне и текстурне линије, да  качи
их показују једни другима, у пару. Могу се донети у ту сврху и неки предмети, биљке како би сличице
ученици уочавали ове линије на што више примера.

 У овом делу часа прелазимо на решавање задатака са стране 17. Учитељ извлачи картицу са именом  извлачи  црта
ученика који ће прочитати наглас први задатак. Учитељ проверава да ли је свима јасан задатак. картицу са  слуша
Поставља питања о томе, које облике из природе или облике које је направио човек, желе да нацртају. именом  поставља
Ученици потом прелазе на рад. ученика питања
 Први задатак ученици решавају цртајући на мањим листовима папира, графитном оловком или  усмерава и  качи радове
пастелом. Како буду завршавали свој цртеж, качиће га на различитим паноима – груписано, тако да подстиче
цртежи са природним облицима буду на једном паноу, а цртежи са облицима које је створио човек на ученике на рад
другом.  излаже
 Затим, учитељ извлачи картицу са именом следећег ученика који ће прочитати наглас други задатак.  објашњава
Ученици узимају графитну оловку или пастел и на листу папира из блока цртају апстрактан облик  подстиче
линијама по свом избору. ученике да
слободно
реализују своје
идеје
 сређују
3. корак (КРИТИЧКИ ОСВРТ И ЗАВРШАВАЊЕ РАДА) радна
 Радови се полако довршавају и предају за изложбу. Радна места се сређују, чисте. места
 У анализи се треба осврнути на нове појмове које су ученици усвајали на овом часу и на ликовна  води разговор  посматра
решења. Учитељ разговара са ученицима: Шта смо данас ново научили? Које значење линије могу  усмерава и  повезује
имати? Које су врсте линија заступљене на радовима? Да ли су линије правилно употребљене? По поставља  анализира
чему се ликовно разликују природни облици од облика које је створио човек? Које врсте линија сте питања  закључује
више користили цртајући природне облике, а које у облицима које је створио човек? Да ли је отвореног типа  утврђује
композиција ликовног рада складна? Који се рад највише истиче? Зашто?  похваљује рад градиво
ученика  износи своје
 даје повратну мишљење
информацију о  учи
успешности  похваљује
радове
других
ученика
3. корак (ЗАНИМЉИВОСТ)  задаје задатак  чита
 Ученици у пару читају рубрику „Занимљивост“ са стране уџбеника 17 и посматрају цртеж на  посматра
површини земље из Наске у Перуу, а потом размењују утиске.  сарађује са
другим
учеником
4. корак (ДОМАЋИ РАД)  задаје домаћи  слуша
задатак
Припремите и донесите за следећи час графитну оловку са ознаком Б, папире у боји, маказе, лепак,
лист из блока.

Тип часа:
Наставна јединица: Површина – простор  фронтални
Ликовни проблем: Површина, облик, димензије површине, велико – мало, правилни и неправилни облици  групни
Кључни појмови: површина, простор.  индивидуални
Ликовно подручје: цртање, сликање.  разговор
Ликовни материјали: графитна оловка са ознаком Б, папири у боји, маказе, лепак, лист из блока.  усмено излагање
 рад са текстом
 комбиновање
Циљеви часа:  групна размена
 стицање функционалних знања о сликарском простору;  игровне активности
 развијање способности уочавања и описивања размештаја елемената у сликарском простору;  практичан рад
 развијање креативности и дивергентног мишљења;  истраживање
 упознавање са уметничким делима и културном баштином и развијање позитивног односа према њима. Наставна средства:
Корелација: математика, природа и друштво.  предмети у
окружењу
Литература:  направљени облици
Ликовна култура 4, Милутин Мићић, Гордана Мићић;  фотографије
Приручник за учитеље четвртог разреда, Милутин Мићић, Гордана Мићић, Радмила Комленић  графоскоп
видео-бим
 филм
 уџбеник
цртежи квадрата и
правогаоника,
предмети
 Учитељ подсећа ученике на појмове површина и површ, с којима су се ученици већ сретали у  припрема  опажа
настави математике. Води разговор са ученицима и поставља питања: Које сте правилне цртеже  уочава
геометријске површи упознали? Учили сте израчунавање површина ових фигура. Учитељ квадрата и  повезује
демонстрира цртеже ових фигура. Како сте израчунавали површину квадрата, а како правоугаоника? правоугаоника  анализира
Колико димензија имају ове фигуре?  поставља  разговара
питања  корелира са
отвореног типа претходно
 појашњава наученим
градивом
 У овом делу часа учитељ усмерава пажњу ученика на фотографије и репродукције на странама посматрање  опажа
уџбеника 18 и 19. Укључује их у анализу опаженог: Шта видите на првој фотографији? Колико  демонстрира  повезује
димензија има сенка? Објасни. Да ли можете рећи да је сенка површина? Објасни. Којим ликовним  поставља  анализира
елементима је приказана фигура жене на Матисовом делу ʼЦиркусʼ? Које површине уочаваш на питања  закључује
ʼПлавој вазиʼФернан Лежеа? Какве су те површине? Опиши их. Колико димензија има отвореног  износи своја
делоʼАгриколаʼДејвида Смита? Да ли на њему има површина? Објасни. типа запажања
 Потом, учитељ упућује ученике да посматрају бића и предмете у свом окружењу – учионици, да  води  чита
уочавају површине. Која површина је највећа? Опиши какве површине запажаш? Којим чулима то разговор  додирује
откриваш? Можеш ли сазнати каква је нека површина ако је не видиш? Којим чулом то можеш да  објашњава
сазнаш? Објасни.
 Разговор о површинама би могли даље проширити: Површине се могу различито испуњавати: већ
смо научили да површину можемо испунити цртањем линија и тачака. Површине, осим чулом вида
(оком) можемо доживети и чулом додира (кожом). Додиром можемо осетити глатке и храпаве
површине. Учитељ може демонстрирати фотографије различитих предмета, бића, репродукције на
којима се могу уочити глатке и храпаве површине, могу се додиривати и неки предмети у
учионици. Учитељ може донети и различите предмете које ће ученици додиривати.
 задаје  слуша
3. корак (ПОСТАВЉАЊЕ ЗАДАТКА, ПРОБЛЕМА) задатак
 Цртај оловком, потом сликај комбинујући различите облике папира у боји – стварај различите
површи!
 налаже  слуша
1. корак (ФАЗА ОТКРИЋА) ученицима да  чита
 Учитељ налаже свим ученицима да заједно прочитају наглас кључне реченице из уџбеникана стр. читају  посматра
20, које треба упамтити: Површина је облик који има само дужину и ширину. Површина нема  усмерава  опажа
висину, коју имају тела. ученике на  износи
 Учитељ: Посматрај дело Александер Колдера ʼЖуте хулахопкеʼ, на истој страни, и објасни којим посматрање своја
ликовним елементима је грађено? Које површине уочаваш? Опиши их.  демонстрира запажања
 поставља  поставља
питања питања
отвореног  учи
типа  показује
 води
разговор
 објашњава

 У овом делу часа прелазимо на решавање задатака са стране 20. Учитељ извлачи картицу са именом  извлачи  слуша
ученика који ће прочитати наглас први задатак. Проверава да ли је свима јасан задатак. Задатак се картицу са  замишља
може извести у паровима. Ученик може графитном оловком нацртати композицију контурним именом  црта
линијама, представљајући различите правилне и неправилне облике. Затим би ученици – парови у ученика  слика
клупама међусобно заменили радове и нацртане облике испуњавали различитим текстурним  усмерава и  сече
линијама. Након завршетка, упоређују радове, размењују мишљења. подстиче  цепа папир
 Затим, учитељ извлачи картицу са именом следећег ученика који ће прочитати наглас други задатак. ученике на рад  комбинује
 Ученици израђују заједнички рад у пару. Договарају се који ће природан облик приказати. Исецају и сарадњу  сарађује с
облике папира у боји, неке комаде буше или гужвају, а потом комбинујући их, сачињавају  излаже другом
различите површине.  објашњава  размењује
 Како би овај део часа био деци занимљивији, може се укључити игра којом ће се одабрати парови  подстиче мишљење,
ученика. Учитељ за овај час припреми картице са приказом глатких и храпавих површина. Сваки ученике да  извлачи
ученик извуче једну картицу. Задатак је да ученик на чијој картици је приказ храпаве површине слободно картице
пронађе друга који има картицу истог материјала, а глатке површине. На тај начин се могу реализују своје
формирати парови који раде задатке. Неки примери парова картица су, рецимо фотографије на идеје
којима су приказане: кора дрвета – даска, шкољка са глатком површином – шкољка са храпавом
површином, рељефно стакло – глатко стакло, згужван папир – гладак папир, камен – обрушен
камен и слично.

 Шта смо данас научили? Којим ликовним материјалима сте радили? Како сте се осећали док сте  води разговор  посматра
сарађивали с другом из клупе? Како сте доцртавали ваше композиције? Које линије доминирају?  усмерава и  закључује
Које боје доминирају на радовима рађеним папирима у боји? Да ли је композиција складна? Које поставља  утврђује
радове бисте похвалили? Зашто? Који парови су најбоље сарађивали? А који ученици су имали питања градиво
потешкоћа? Зашто? отвореног типа  износи своје
 похваљује рад мишљење
ученика  похваљује
 даје повратну радове
информацију о других
успешности ученика

Припремите и донесите за следећи час глину, разне алате (летвице, кашике, ваљкасто дрво, задатак  памти
виљушке,жицу и сл.).

Тип часа:
Наставна јединица: Волумен – простор; Скулптуре  фронтални
Ликовни проблем: Oблици, простор, димензије простора; волумен тела, вајање  групни
Кључни појмови: волумен, простор.  рaд у пaру
Ликовно подручје: вајање. Наставне методе:
Ликовни материјали: глина, разни алати (летвице, кашике, ваљкасто дрво, виљушке, жица и сл.).  посматрање
Циљеви часа:  усмено излагање
 уочавање различитих односа величина у свом окружењу;  рад са текстом
 истраживање и изражавање односа величина и пропорција у простору,  анализирање
 уочавање и доживљавање односа масе и простора;  комбиновање
 развијање ликовне писмености и стваралачког мишљења;  групна размена
 стицање основних појмова ликовне културе;  игровне активности
 разумевање основних елемената и принципа вајања, ликовног стваралаштва у тродимензионалном  практичан рад
простору;  истраживање
 усвајање појмова: вајање, вајар, скулптура, Наставна средства:
Корелација: математика, природа и друштво.
окружењу
Литература:
Ликовна култура 4, Милутин Мићић, Гордана Мићић;
Приручник за учитеље четвртог разреда, Милутин Мићић, Гордана Мићић, Радмила Комленић
видео-бим
 филм
 уџбеник
модели квадра,
коцке, различити
предмети, хамер
 Учитељ подсећа ученике на геометријска тела, појмове које су ученици већ сретали у настави  припрема  опажа
математике. Води разговор са ученицима и поставља питања: Која сте геометријска тела упознали? цртеже  уочава
Учитељ демонстрира геометријска тела: квадар и коцку. Колико димензија имају ова тела? Када се квадрата и  разговара
крећеш по отвореном простору, у којим све смеровима можеш ићи? Колико димензија има простор? правоугаоника  корелира са
Да ли сте некада гледали филм са ознаком 3Д (три де)? Шта значи та скраћеница? Које сте  поставља претходно
филмове гледали? Какав утисак сте имали док сте гледали такав филм? питања наученим
отвореног типа градивом,
 учи
 У овом делу часа учитељ усмерава пажњу ученика на текст, фотографије и репродукције на 21. и 22. посматрање  опажа
страна уџбеника. Прозива ученике који ће наглас читати део по део текста. Води разговор са  демонстрира  повезује
ученицима о прочитаном, укључује их у анализу опаженог. Шта смо сазнали? Како се назива  поставља  анализира
простор који заузима неко тело? Који облици имају волумен? Зашто? Шта видите на првој питања  закључује
фотографији? Наброј тродимензионалне облике које видиш на овом делу. Какве облике разликујемо отвореног  износи своја
зависно од волумена? Које облике уочавате на примерима приказаних дела у уџбенику: типа запажања
К.Олденбурга, А. Ђакометија, Б. Хепворт, П. Фишлија и П. Пикаса? Ученици ће описивати  води  описује
прошупљене, пуне, линијски истањене облике, пробушене. разговор  чита
 Учитељ може донети различите предмете пуних облика испуњених материјалом и шупљих (који  објашњава  учи
имају празнину). То могу бити: јабука, јаје, кликер, гумица, оловка, шоља, лопта, сапун, ваза исл.  подстиче  стиче нове
Потом, учитељ води разговор са ученицима: Који од ових примера имају облике испуњене појмовно појмове
материјалом, а који имају шупљину? Упућује ученике да посматрају бића и предмете у свом мишљење
окружењу, да уочавају различите облике. Опиши какве облике запажаш? Којим чулима то ученика
откриваш? Можеш ли сазнати какав је облик ако га не видиш? Објасни.
 Било би интересантно у овом делу организовати игру „Препознај облик!“. Учитељ је унапред
припремио кутију у коју је ставио предмете различитих облика (пуне, са шупљином, линијске). То
могу бити, рецимо: чаша, звечка, камен, кугла од жице и друго. Ученику вежемо мараму преко
очију и он додиром одређује какав је облик предмета који је извадио из кутије и држи га у руци.

задатак
 Размисли и прикажи стечена знања на свом раду, обликуј глину и створи скулптуре са пуним и
празним волуменом!
 записује речи  слуша
1. корак (ФАЗА ОТКРИЋА) на табли  чита
 Учитељ записује на табли кључне речи са стране 22 – крупним словима (вајање, вајарство, вајар,  налаже  памти
скулптура). Налаже свим ученицима да прочитају у себи објашњења тих кључних речи и да ученицима да  записује на
покушају да их упамте. После извесног времена, учитељ извлачи картицу са именом ученика који читају табли
ће записати на табли значење прве речи, потом следећег ученика за другу реч итд. Ако неко од  усмерава  посматра
ученика није упамтио значење појма, има задатак да поново прочита објашњење у уџбенику. ученике на  опажа
 Детаљније о скулптурама, ученици сазнају из текста и фотографија, на страници уџбеника бр. 23. запамћивање  повезује
На сличан начин као у претходном делу часа, учитељ са ђацима анализира прочитан текст и  извлачи  анализира
фотографије приказаних скулптура. У којим материјалима се израђују скулптуре? Од ког су картицу са  износи
материјала сачињене скулптуре на овим фотографијама? Пронађи пун волумен. Који је облик именом своја
прошупљен? ученика запажања
 Учитељ би могао повести разговор о скулптурама које се налазе у насељу у којем живе, у градовима  подстиче  поставља
које су посетили на путовањима. У парковима Београда, његовим трговима, школама налази се појмовно питања
више од 500 спомен-скулптура извајаних у част великих људи и догађаја (у прилогу су текстови за мишљење  учи
два примера, учитељ може пронаћи фотографије на интернету или у часопису). ученика  стиче нове
 води појмове
разговор
 чита,
 демонстрира,
2. корак (ФАЗА РЕАЛИЗАЦИЈЕ И СТВАРАЛАШТВА)  води разговор  слуша

 У овом делу часа прелазимо на решавање првог задатка са стране 24. Учитељ извлачи картицу са  извлачи  чита
именом ученика који ће наглас прочитати задатак. картицу са  припрема
 Ученици припремају клупу за рад, прекривајући је неким заштитним средством: поливинилом, именом радно место
новинама и сл. Обликују своју „лопту“ од глине на различите начине: притискањем, утискивањем, ученика  замишља
ударањем, дубљењем, ваљањем, слагањем, додавањем или одузимањем материјала. У раду користе  усмерава и  планира
различите алате које су имали задатак да донесу, а могу и позајмљивати једни од других. подстиче  ваја
 Учитељ подстиче ученике да се ослободе и упусте у истраживање, да се играју глином, да граде ученике на рад
различите облике, да осмисле скулптуру коју ће вајати. У раду ће откривати који им начин  излаже
обликовања највише одговара.  објашњава
 Такође, упућује ученике да обрате пажњу да делови скулптуре не буду претанки, како би могла да  подстиче
стоји на постољу, јер су супротном може да се деси да падне или се поквари. ученике да
слободно
идеје
o успешно
одржава
дисциплину
 сређује
3. корак (КРИТИЧКИ ОСВРТ И ЗАВРШАВАЊЕ РАДА) радно
 Ученици довршавају своја ликовна остварења, разматрају шта би могли још додати или евентуално место
одузети. Сређују своје радно место.
 формира  излаже
1. корак (ИЗЛОЖБА РАДОВА) колону ученика  посматра
 Скулптуре ћемо разгледати у ходу. Учитељ ће формирати колону ученика и одредити начин изложбу
кретања који ће бити најподеснији како би се скулптуре што боље осмотриле. Код сваког радног ходајући у
места, ученици ће стајати у полукругу, окренути према скулптурама . колони

 Поновити научено градиво. Шта је волумен? Какви могу бити облици, зависно од волумена? Који  води разговор,  посматра
су облици прошупљени, који пуни, линијски истањени? Наведи примере. Какве облике сте  усмерава и  повезује
израђивали? Каквих су облика, волумена ваше скулптуре? Шта је био изазов у овом раду? Шта поставља  анализира
мислите о свом раду, када га упоредите са другим радовима? Да ли бисте нешто изменили? Шта питања  закључује
бисте истакли? Зашто? отвореног типа  утврђује
 Похвалити све радове који су одговорили на задатак, нарочито ученике који су се посебно трудили,  похваљује рад градиво
оне који су и другима помагали. Скренути пажњу на радове који имају необична решења, која се ученика  износи своје
издвајају својим маштовитим, индивидуалним изразом.  даје повратну мишљење
информацију о  похваљује
успешности радове
других
ученика

задатак  памти
Припремите и донесите за следећи час жице (које су лако савитљиве).

Тип часа:
Наставна област: Линија, површина, волумен, боја, простор  утврђивање
Наставна јединица: Волумен – простор; Архитектура Облици рада:
Ликовни проблем: Скулптура, вајање, вајарски материјали; архитектура, унутрашњи и спољашњи простор  фронтални
Кључни појмови: волумен, скулптура, простор.  групни
Ликовно подручје: вајање.  индивидуални
Ликовни материјали: жица. Наставне методе:
 развој вештине обликовања простора и обликовања тродимензионалних ликовних дела у различитом  усмено излагање
материјалу;  рад са текстом
 усвајање појмова: архитектура, унутрашњи и спољашњи простор, ентеријер и екстеријер;  анализирање
 истраживање и изражавање односа величина и пропорција у простору;  комбиновање
 упознавање технике вајања у жици и могућности овог материјала;  групна размена
 развој моторичке спретности.  игровне активности
 практичан рад
Корелација: музичка култура, природа и друштво.  истраживање
Литература:  репродукције
Ликовна култура 4, Милутин Мићић, Гордана Мићић;  предмети у
Приручник за учитеље четвртог разреда, Милутин Мићић, Гордана Мићић, Радмила Комленић окружењу
видео-бим
 филм
 уџбеник
 остало: ЦД, текст
1. корак (ФАЗА УТВРЂИВАЊА)  демонстрира  утврђује и
 На овом часу треба поновити и утврдити стечена знања са претходних часова. То се може учинити  извлачи проширује
кроз игру „Ланац знања“. Учитељ започиње игру постављањем питања. Извлачи картицу са картице са градиво
именом ученика који треба да дâ одговор. Ако ученик тачно одговори на питање, он поставља именима  поставља
следеће питање и извлачи картицу са именом ученика, који одговара. Тако се наставља игра. ученика питања
Током игре, учитељ поставља питања која се односе на појмове: површина, волумен, шупљи и  поставља  даје дговоре
испуњени облици, вајар, вајање, вајарство, скулптура и сл. питања кроз игру
отвореног типа
 Пошто ће се ученици на овом часу упознати са значењем појма архитектуре, а такође посматрање  опажа
утврђивати и стечена знања о волумену и различитим облицима, учитељ може пустити 3Д  демонстрира  повезује
анимирани цртани филм, нпр. The Egyptian Pyramids – Funny Animated Short Film (Full HD) –  поставља  закључује
линк у прилогу. питања  износи своја
 Следи кратак разговор о филму: Зашто овај анимирани филм има ознаку – 3Д? Какав је утисак отвореног запажања
оставио на вас? Коју грађевину сте овде видели? типа  корелира са
 води претходно
разговор наученим
 објашњава градивом
задатак
 Следи упознавање са појмом архитектура, а потом обликовање скулптуре од жице!
 записује речи  слуша
1. корак (ФАЗА ОТКРИЋА) на табли  чита
 Детаљније о архитектури, ученици сазнају из текста и фотографија, на страници уџбеника бр. 25.  налаже  памти
Учитељ са ђацима анализира прочитан текст и фотографије приказаних грађевина. Да ли сте већ ученицима да  посматра
чули реч ʼархитектураʼ? Шта она значи? Набројте грађевине које познајете? Од којих читају  опажа
материјала су обликоване те зграде? Шта видите на овим фотографијама? Зашто се ова висока  усмерава  повезује
зграда зове небодер или облакодер? Објасни. Да ли се ми сада налазимо у ентеријеру или ученике на  анализира
екстеријеру? Шта је екстеријер наше школе? запамћивање  износи
 Учитељ би могао за овај час да припреми фотографије интересантних грађевина са необичном  поставља своја
архитектуром које се налазе у њиховом насељу (архитектура старих кућа, необичних зграда...). питања запажања
отвореног  поставља
типа питања
 подстиче  учи
појмовно  усваја нове
мишљење појмове
ученика
 води
разговор
 У овом делу часа прелазимо на решавање другог ликовног задатка са стране 24. Учитељ прозива  прозива  чита
ученика који ће прочитати задатак наглас. ученика  припрема
 Ученици треба да обликују скулптуру од жице, линијски истањеног или прошупљеног волумена.  усмерава и радно место
 У фази самосталног рада, учитељ обраћа пажњу да ли су ученици разумели задатак, да ли се сналазе подстиче  замишља
у раду са новим материјалом, примењују ли стечена знања са претходних часова. ученике на рад  планира
Подстиче их, и кроз дијалог пружа помоћ у решавању постављеног проблема, али је нагласак на  објашњава  ваја
томе да ученици сами стварају, да слободно изразе креативност.  подстиче
 Док ученици обликују своје радове, учитељ може пустити музику. Наш предлог јеVivaldi – ученике да
MandolinAndLuteConcertos – линк у прилогу. слободно
идеје
o успешно
одржава
o пушта музику
 сређује
 Ученици довршавају своје вајарске радове. Сређују радно место. место
 Скулптуре ћемо, као и раније, разгледати у ходу. Учитељ ће формирати колону ученика и изложбу
одредити начин кретања који ће бити најподеснији да се скулптуре осмотре. Код сваког радног ходајући у
места, ученици ће стајати у полукругу, окренути према скулптурама. колони
 У овом делу часа естетски процењујемо радове полазећи од постављеног ликовног проблема.  води разговор  посматра
Такође, у дискусији, утврдити стечена знања о волумену, облицима. Учитељ бира неколико  усмерава  повезује
најуспешнијих радова ученика и неколико радова ученика који су били мање успешни.  поставља  анализира
Подстиче ученике да уочавају складне композиције, да откривају добра решења и истиче питања  закључује
умешност појединих ученика у обликовању жице. Радове који су били мање успешни, сагледати отвореног типа  утврђује
критички, из угла – шта се може променити, дорадити и слично.  похваљује рад градиво
других
ученика
3. корак (ЗАНИМЉИВОСТ)  чита  слуша

 Ученицима се може прочитати текст и могу се демонстрирати фотографије Пилона – челичних  демонстрира  посматра
конструкција далековода у облику људских фигура високих 45м (у прилогу).
4. корак (ДОМАЋИ РАД)  слуша

 памти
Припремите и донесите за следећи час обликовану скулптуру од новинске хартије, картона и лепка за
тапете (према упутству из уџбеника на страни 27), темпере, четкице, посуду за воду.

Тип часа:
Наставна јединица: Боја – простор  фронтални
Ликовни проблем: Композиција облика и боја; сликарски простор; тродимензионални облици  групни
Кључни појмови: боја, композиција боја.  рaд у пaру
Ликовно подручје: сликање, вајање, грађење. Наставне методе:
Ликовни материјали: темпере, четкице, тродимензионални облик од папира.  демонстрација
 развој способности уочавања и разумевања међусобног односа бојених површина у одређеном  анализирање
простору;  комбиновање
 развој способности опажања и вредновање ликовних вредности боја;  групна размена
 проширивање и систематизовање знања о боји и њеној улози у животу и значају у ликовном  игровне активности
стваралаштву;  практичан рад
 неговање позитивних ставова према истраживачко-експерименталном приступу у раду;  истраживање
 развој способности критичког рамишљења о ликовним делима. Наставна средства:
Корелација: музичка култура, српски језик.  предмети у
окружењу
видео-бим
 филм
 уџбеник
 остало: ЦД
1. корак (ФАЗА ПОНАВЉАЊА) и објашњава  посматра
 Час би могао да почне игром асоцијације „Загонетна реч“ – корак по корак, а затим наставник  демонстрира  повезује
приступа раду на уџбенику. Он поставља асоцијације ученицима (може их унапред исписати на  поставља  анализира
хамеру, па откривати једну по једну). Након сваке асоцијације ученици покушавају да погоде питања  систематизује
коначни појам – загонетну реч. Игра се прекида оног тренутка када ученици открију задати отвореног типа  закључује
појам, и тада се откривају сва поља (у прилогу).  припрема  понавља
 Даље, учитељ може демонстрирати репродукције дела из уџбеника ликовне кутуре за трећи асоцијације градиво
разред са страна 35–37 (или неке друге, по избору учитеља). Дела се могу приказати нарачунару,  задаје  игра се
преко видео-бима у PowerPoint презентацији. У жељи да ученици понове стечена знања о бојама, игролику  износи своје
учитељ анализира приказане репродукције са ученицима и поставља питања: Како делимо боје? активност мишљење
Набројте изведене и основне боје. Које су хроматске, а које ахроматске боје? Које називамо  одговара
топлим, а које хладним бојама? Којим су бојама: топлим, хладним или комбинованим, настала
дела Пита Мондријана ʼМлин на сунцуʼ и Пола Клеа ʼСцена битке из опере Морепловацʼ? Које
линије запажате на делу Василија Кандинског – ʼКомпозицијаʼ? Какве облике примећујете?
Које су боје заступљене? Да ли је приказано кретање или мировање? Које боје доминирају?
Топле или хладне? Основне или изведене? Хроматске или ахроматске? Када видимо све боје?
Који је назив тог ефекта? Јасно се види седам боја у сунчевом спектру. Које су то боје и како
су рапсоређене?
2. корак (ФАЗА ПОДСТИЦАЊА – МОТИВАЦИЈЕ) игролику  сарађује са
 За игру „Разврстај боје“ учитељ ће припремити мање папире у бојама: црвени, плави, жути, активност другим
зелени, наранџасти, љубичасти, бели, црни и сиви папир. Формираће 7 група ученика, и свака  води ученицима
група ученика ће добити коверат са истим папирима у боји (горе наведеним). На табли (или разговор  понавља
хамеру) ће записати крупним словима: ОСНОВНЕ БОЈЕ, ИЗВЕДЕНЕ БОЈЕ, ХРОМАТСКЕ БОЈЕ,  формира градиво
АХРОМАТСКЕ БОЈЕ, ТОПЛЕ БОЈЕ, ХЛАДНЕ БОЈЕ, НЕУТРАЛНЕ БОЈЕ. Свака група ученика групе  лепи
ће представљати једну од наведених врста боја. Ученици ће имати задатак да залепе (или ученика  игра се
магнетом причврсте) одговарајуће папире у бојама испод натписа ком те боје одговарају.  записује речи
на табли
 припрема и
дели папире
у боји
 Играј се, маштај и осликај тродимензионални облик од папира! задатак
1. корак (ФАЗА ОТКРИЋА) ученицима  чита
 Учитељ: Сада прелазимо на нов наслов: Боја – простор. Учитељ прозива једног ученика који ће да читају  памти
прочитати текст на 26. страни. Ученици проширују и стичу нова знања о томе да са бојама ствара  поставља  посматра
дводимензионална слика на папиру или некој другој површини, али да се користи и у питања  опажа
тродимензионалним уметничким делима. Боја је на површини тродимензионалног облика. отвореног  повезује
 Учитељ усмерава пажњу ученика на дела уметника са 26. стране уџбеника . Шта уочавате на делу типа  анализира
Ники де сен Фала ʼФонтана Нанасʼ? Како називамо такво уметничко дело? Какве је облике вајар  води  износи своја
користио? Какав волумен опажате? Објасни. Које боје је користио? Које боје доминирају? Какав разговор запажања
утисак на вас оставља ово дело? Зашто? На сличан начин учитељ ће повести разговор са  анализира  поставља
ученицима и анализирати дело Клас Олденбурга Трешња,чија се фотографија налази на истој  објашњава питања
страни уџбеника.  учи

 У овом делу часа прелазимо на решавање ликовног задатка са стране 27. Ученици су за домаћи  усмерава и  чита
задатак имали да направе тродимензиналан облик на основу упутства из уџбеника – користећи подстиче  припрема
балон, новинску хартију, лепак за тапете, картон и воду. ученике на рад радно место
 Ученици припремају радна места, излажу облике које су направили. Може се повести разговор о  објашњава  замишља
томе како су се ученици снашли решавајући овај задатак, шта су желели да обликују и сл.  подстиче  планира
 Ученици потом прелазе на осликавање облика које су направили. Током рада,учитељ обилази ученике да  слика
ученике, успешно одржава дисциплину и подстиче ученике да се слободно играју и сликају у овом слободно
веселом ликовном експерименту. реализују своје
 Учитељ може пустити музику, коју сматра адекватном, нпр. Cyndi Lauper – True Colors (линк у идеје
прилогу). o успешно
одржава
 сређује
3. корак (КРИТИЧКИ ОСВРТ И ЗАВРШАВАЊЕ РАДА) радно место
 Ученици довршавају своје ликовне радове. Сређују радно место.
 Осликане облике ћемо, на сличан начин као и раније, разгледати у ходу. Учитељ ће изложбу
формирати колону ученика и одредити начин кретања, који ће бити најпогоднији да се ходајући у
скулптуре осмотре. Код сваког радног места, ученици ће стајати у полукругу, окренути према колони
скулптурама.
2. корак (АНАЛИЗА И ПРОЦЕЊИВАЊЕ)  води разговор  слуша
 Шта смо данас научили? Како можемо још користити боје? Којим ликовним материјалом  усмерава и  посматра
сте радили? Како сте се осећали док сте експериментисали бојама и тродимензионалним поставља  повезује
облицима? Како сте осликавали своје композиције? Које боје доминирају? Да ли је питања  анализира
композиција складна? Које радове бисте похвалили? Зашто? отвореног типа  закључује
 Може се повести и дискусија о разликама односно сличностима између процеса сликања у  похваљује рад  утврђује
дводимензионалним и тродимензионалним медијима. ученика градиво
 даје повратну  износи своје
информацију о мишљење
 дискутује радове других
ученика
 дискутује
3. корак (ДОМАЋИ РАД)  задаје домаћи  слуша,

Припремите и донесите за следећи час темпере, четкице, посуду за воду, лист папира.

Тип часа:
Наставна тема: Ликовни елементи  систематизација
Наставна јединица: Ликовни елементи-линија, површина, боја, волумен  фронтални
Ликовни проблем: Однос тачака, линија и облика у неком простору; композиција облика  групни
Кључни појмови: облик, композиција облика.  рaд у пaру
Ликовно подручје: сликање. Наставне методе:
Ликовни материјали: темпере, четкице, лист папира.  демонстрација
 примена наученог о употреби ликовних елемената у обликовању ликовне композиције;  анализирање
 утврђивање појмова линија, површина, простор;  комбиновање
 развој визуелног доживљаја и естетског укуса;  групна размена
 развој дечијег спонтаног ликовног израза у сликању;  игровне активности
 развијање чулних, изражајних, интелектуалних и практичних способности ученика;  практичан рад
 развој способности критичког размишљања о ликовним радовима;  истраживање
 развој вештине сарадње и договарања. Наставна средства:
Корелација: музичка култура.  предмети у
окружењу
видео-бим
 филм
 уџбеник
именима, листићи
са исписаним
појмовима,речениц
ама, ЦД
 усмерава  посматра,
1. корак (ФАЗА УТВРЂИВАЊА) ученике на  закључује
 Учитељ даје налог ученицима да прочитају наслов из уџбеника на страни 28 – ЛИКОВНИ посматрање  утврђује
ЕЛЕМЕНТИ. Данас ћемо утврђивати стечена знања и наставити даље истраживање о ликовним  демонстрира стечена
елементима – сликањем.  прозива знања
 Да би ученици на њима интересантан и близак начин утврдили градиво, учитељ може задати ученика  понавља
игролику активност, под називом: „Бирај појам и слику, па објасни“. Претходно ће припремити  чита градиво
листиће са натписима – ТАЧКА, ЛИНИЈЕ, ПОВРШИНА, ПРОСТОР, ОБЛИЦИ, ВОЛУМЕН, БОЈЕ,  води разговор  извлачи
као и репродукције или фотографије дела уметника која се налазе на странама уџбеника из претходно  поставља листић
обрађене области (ЛИКОВНИ ЕЛЕМЕНТИ). питања  извлачи
 Игра почиње тако што учитељ извлачи картицу са именом ученика. Ученик, затим, извлачи један отвореног типа картицу са
листић са појмом и једну репродукцију или фотографију – које стоје положене наопако. Ученик треба  припрема именом
да повеже појам и дато дело, односно, треба да објасни како је дати појам приказан на одређеном листиће са ученика
делу. Када дâ одговор (тачан или нетачан), извлачи картицу са именом следећег ученика који ће рећи исписаним  извлачи
да ли се слаже са објашњењем претходника. Ако се слаже, извлачи следећи листић са појмом и ново појмовима репродукцију
дело за која ће дати објашњење. Ако се не слаже са одговором претходног ученика, онда ће покушати  припрема или
да дâ тачно објашњење појма. репродукције и фотографију
 На пример, ученик може извући појам ПОВРШИНА и репродукцију дела Плава ваза, Фернана Лежеа. фотографије  асоцира и
Његов задатак ће бити да објасни које површине уочава. Даље, ако ученик извуче картицу са појмом  подстиче повезује
ВОЛУМЕН, и, на пример, фотографију скулптуре Торзо џина Ханса Арпа, може објаснити да је то појмовно  закључује
вајарско дело пуног волумена. Да би и остали ученици били укључени, учитељ може записивати мишљење  износи своја
појмове на табли и испод њих лепити репродукције (фотографије). ученика запажања
 пише
 лепи
2. корак (ФАЗА ПОДСТИЦАЊА – МОТИВАЦИЈЕ) игролику  посматра
активност  опажа
 У овом делу часа, као мотивацију за рад учитељ може задати игру, под називом „Преметаљка“.  припрема  закључује
Игра се може играти у групама (до 4 члана). За сваку групу, учитељ може припремити крупним реченице у  сарађује са
словима одштампане реченице, али тако да је свака реч одвојена (на посебном папиру). Групе ће коверти другим
добити коверат са реченицом и на знак учитеља, почеће да премештају речи и слажу реченицу. Када  формира ученицима
ученици једне групе заврше рад, подигну руке увис. Победник је група која прва тачно сложи групе  премешта
реченицу. ученика  ређа
 Реченице могу бити на пример:  демонстрира  слаже
Ликовни елементи се користе у обликовању ликовне композиције.  подстиче
Контурне линије описују облик споља, по његовој ивици. ученике на
рад и
сарадњу

 Примени стечена знања и сликањем стварај своју необичну композицију облика! задатак
1. корак (ФАЗА ОТКРИЋА) ученицима да  чита
 Учитељ усмерава пажњу ученика на дела уметника са 28. стране уџбеника. Шта уочавате на делу читају  памти
Саве Шумановића ʼШидска цркваʼ? Како називамо такво уметничко дело? Које ликовне елементе је  поставља  посматра
користио уметник? Пронађи врсте линија и површина на приказаном делу. Размени мишљење са питања  повезује
паром из клупе. Које боје је користио? Које боје доминирају? Какав утисак на вас оставља ово дело? отвореног  анализира
Зашто? типа  опажа
 води  износи
разговор своја
 анализира запажања
 објашњава  поставља
питања
 сарађује са
другом
 Ученици припремају радна места, а затим ће са паром из клупе прочитати упутство за ликовни  усмерава и  чита
задатак „Композиција облика“ на 28. страни. Нејасноће ће заједнички анализирати, или тражити подстиче  припрема
објашњење од учитеља један другога подстицати, тј. сарађиваће током рада. ученике на рад радно место
 По завршетку ће разменити радове и анализирати шта су урадили, међусобно упоређивати, откривати  објашњава  сарађује са
сличности и разлике.  подстиче другом из
 Док ученици раде, учитељ их обилази, појашњава упутство ако је потребно, подржава њихове идеје, ученике да клупе
одговара на њихова питања. слободно  замишља
 Учитељ може пустити музику, коју сматра адекватном или музику по избору ученика – неку већ реализују своје  планира
слушану композицију са претходних часова ликовне културе. идеје  слика
o успешно  комбинује
одржава облике
 сређује
 Ученици сређују радно место. место
 Учитељ заједно са ученицима поставља радове на пано.
2. корак (АНАЛИЗА И ПРОЦЕЊИВАЊЕ)  води разговор  слуша

 Приликом анализе радова, поред анализе ликовности, оригиналности, примене сликарске  усмерава и  посматра
технике, учитељ ће разговарати са ученицима и о томе како су доживели сарадњу у пару. Како поставља  закључује
сте се осећали док сте сарађивала са паром из клупе или другим ученицима у групи? Које боје питања  износи своје
доминирају на радовима? Какви су облици заступљени? Како је успостављен склад у бојама и отвореног типа мишљење
облицима? Какве су композиције настале? Јесте ли задовољни својим радом? Да ли бисте  похваљује рад  похваљује
нешто променили? Зашто? Који вам је рад најнеобичнији? Објасни. ученика радове
 даје повратну других
информацију о ученика
успешности

задатак
Припремите и донесите за следећи час глину, алат за обликовање глине (штапић, жица, ножић и сл.).

Тип часа:
Наставна јединица: Ликовни елементи – линија, површина, боја, волумен  фронтални
Ликовни проблем: Волумен, вајање, текстура  групни
Кључни појмови: текстура.  рaд у пaру
Ликовни материјали: глина, алат за вајање у глини (штапић, жица, ножић и сл.).  демонстрација
 примена наученог о употреби ликовних елемената у обликовању ликовне композиције;  анализирање
 систематизација знања о појмовима: маса, површина, волумен, простор;  комбиновање
 развој дечијег спонтаног ликовног израза у вајању;  игровне активности
 развијање вештина сарадничких начина учења.  практичан рад
Корелација: музичка култура.  репродукције
видео-бим
 филм
 уџбеник
 остало: картице и
коцка са исписаним
појмовима, ЦД
 задаје  посматра
1. корак (ФАЗА УТВЂИВАЊА) игролику  чита
 Учитељ ће задати игру „Пронађи одговарајуће парове“. Унапред ће припремити картице које активност  закључује
садрже слику ликовне технике и њен назив, ликовни проблем и његов назив, ликовни елемент и  припрема  утврђује
његов назив, ликовни појам и објашњење за исти и слично. Припремиће истоветне картице у картице стечена знања
онолико примерака колико ће формирати група ученика (до 4 члана). Картице ће бити окренуте  формира  понавља
лицем према клупи, а ученици ће редом тражити парове картица. Победник ће бити ученик који групе ученика градиво
сакупи највише тачно изабраних парова картица.  окреће
картице
2. корак (ФАЗА ПОДСТИЦАЊА – МОТИВАЦИЈЕ) игролику  баца коцку
активност  разговара
 Следи игра „Баци коцку и понови градиво“. Како са ученицима треба поновити појмове: маса,  прави коцку  сарађује са
површина, простор, облик, волумен и вајање, учитељ може направити већу коцку од картона и на са ликовним другим
свакој страни исписати по један од ових појмова. Ученици остају да седе у групама као у појмовима ученицима
претходном задатку. Учитељ прозива ученика који баца коцку. О појму који је након бацања остао  формира  утврђује и
на горњој страни, ученици у оквиру своје групе међусобно размењују стечена знања. Потом, групе ученика систематизује
учитељ прозива новог ученика који ће бацањем коцке одредити следећи појам за тему разговора у  подстиче стечена знања
групама. Ако коцка поново падне на већ обрађени појам, ученик баца коцку поново. ученике на  понавља
дискусију и градиво
раговор  дискутује и
 подстиче разговара
појмовно
мишљење
ученика
3. корак (ПОСТАВЉАЊЕ ЗАДАТКА, ПРОБЛЕМА)  задаје задатак  слуша
 А сада покажи шта знаш и извајај своју јединствену скулптуру у глини!
 прозива  слуша
1. корак (ФАЗА ОТКРИЋА) ученика  чита
 Учитељ усмерава пажњу ученика на текст „Тродимензионални облик у глини“ у уџбенику на страни  подстиче  памти
29. Прозива ученика који ће прочитати ликовни задатак наглас. Ученике упућује да посматрају ученике да  посматра
фотографију Фигура из Персије, а затим са ученицима води разговор: Који је тродимензиналан посматрају  опажа
облик приказан? Којим материјалом је вајана скулптура? Шта можете рећи о волумену ове  поставља  повезује
скулптуре? питања  анализира
отвореног  износи
типа своја
 води разговор запажања
 анализира  утврђује
 објашњава знање
2. корак (ФАЗА РЕАЛИЗАЦИЈЕ И СТВАРАЛАШТВА)  води разговор  припрема

 Ученици припремају радна места, а затим прелазе на рад. Обликоваће у глини неки природан  усмерава и радно место
облик или облик који је створио човек, по свом избору. Када заврше обликовање, радиће текстуру подстиче  слуша
линијама, које ће утискивати различитим алатима – штапићем, жицом, ножићем и сл. На овај ученике на рад  чита
начин, ученици ће применити стечена знања о ликовним елементима, простору, маси, волумену.  објашњава  замишља
Потребно је подстицати ученике да се слободно изразе, да буду спонтани, али да не раде  подстиче  планира
насумично, већ да осмотре насталу композицију, размисле, примене стечено знање и буду ученике да  ваја
оригинални. Потребно је да се потруде да обликују тродимензионалан облик, тако да се оствари слободно
склад свих елемената. реализују своје
 Могуће је и пустити неку музичку подлогу, док ученици стварају. Наш предлог је композиција идеје
Bach: Brandenburg Concerto No. 4 in Gmajor, BWV 1049 (Freiburger Barockorchester) o успешно
– линк у прилогу. одржава
 сређује
 Ученици довршавају своја ликовна остварења, разматрају шта још додати, или евентуално нешто место
променити. Сређују своје радно место.
 Скулптуре ћемо разгледати у ходу. Учитељ ће формирати колону ученика и одредити начин изложбу
кретања који ће бити најподеснији да се скулптуре осмотре. Код сваког радног места, ученици ће ходајући у
стајати у полукругу, окренути према скулптурама. колони
 Поновити научено градиво. Шта је простор, а шта маса? Каква може бити маса? Шта може  води разговор  посматра
бити затворене, збијене масе? А шта удубљене, испупчене, са шупљином, спљоштене или  усмерава и  закључује
издужене масе? Наведи примере. Какве облике сте израђивали? Шта је био изазов у овом раду? поставља  утврђује
 Похвалити све радове који су одговорили на задатак, нарочито ученике који су се посебно питања градиво
трудили, оне који су и другима помагали. Скренути пажњу на радове који имају необична отвореног типа  износи своје
решења, која се издвајају својим маштовитим, индивидуалним изразом.  похваљује рад мишљење
 даје повратну радове других
информацију о ученика
успешности

Припремите и донесите за следећи час: оловке, фломастере, темпере, четкице, папир у боји,
новинска хартија, лепак.

Тип часа:
Наставна јединица: Ликовни елементи-линија, површина, боја, волумен  фронтални
Ликовни проблем: Представљање облика, контурна линија, текстурна линија  групни
Кључни појмови: линија, површина, облик, боја.  рaд у пaру
Ликовно подручје: цртање, сликање.  посматрање
Ликовни материјали: оловке,фломастери, темпере, четкице, папир у боји, новинска хартија, лепак.  разговор
Циљеви часа:  анализирање
 примена наученог о употреби ликовних елемената у обликовању ликовне композиције;  комбиновање
 развијање способности решавања ликовног проблема;  групна размена
 развијање комуникационих способности и способности за тимски рад;  игровне активности
 развијање друштвености и тимског духа;  практичан рад
 развој визуелног доживљаја и естетског укуса;  истраживање
 развијање критичког односа према туђем мишљењу и естетском ставу. Наставна средства:
Корелација: музичка култура, физичко васпитање.  предмети у
окружењу
видео-бим
 филм
 уџбеник
именима, наставни
листићи, хамер, ЦД
 усмерава  посматра
1. корак (ФАЗА ПРОВЕРЕ ЗНАЊА И СИСТЕМАТИЗАЦИЈЕ) ученике на  пише
 На овом часу можемо спровести мању писмену проверу знања. Учитељ може припремити наставне решавање  повезује
листиће са допуњалкама, како би проверио стечена знања ученика (теоријска) из претходне области. задатака  анализира
Наставни листићи су у прилогу – сачињени су за две групе ученика, „црвену групу“ и „плаву  демонстрира  закључује
групу“, тако да ученици у паровима, добију различите групе задатака. Након предвиђеног времена за  прозива  проверава
овај рад (десетак минута), ученици ће заменити листиће и проверавати тачност одговора међусобно. ученика стечена знања
Може се проверавати тачност одговора и фронтално. Тада, учитељ прозива ученика из плаве групе да  чита  размењује
причита један задатак, а потом ученика из црвене. Дакле, задаци се читају наизменично. Решења могу  води разговор листиће са
бити и пројектована на видео- биму или исписана на табли. На крају, ученици сабирају бодове на  поставља паром из
листићу свог пара из клупе и одређују оцену (заокруже је), према написаној бодовној листи. питања клупе
 Учитељ похваљује ученике који су успешно решили задатке, а скреће пажњу ученицима који су отвореног типа  проверава
освојили мање од 10 бодова да се, за домаћи рад, врате на обрађено градиво и поново га прочитају и  припрема решења
запамте. листиће са  бодује
 Уместо писмене провере знања, учитељ може да зада игру „Трка мозгова“. У овој игри ученици су задацима задатке
подељени на две хомогене групе (црвену и плаву). Устали су из клупа, и стоје у две колоне један  подстиче  оцењује
иза другог испред хамера, који су закачени на табли. Сваки члан групе има задатак да напише на појмовно теоријско
хамеру по један ликовни појам повезан са обрађеном темом. Појмови не треба да се понављају. мишљење знање
Групе ученика стоје удаљени од хамера, на другом крају учионице. Све се одвија уз музику. То ученика
може бити, на пример валцер Ентони Хопкинса – André Rieu – And The Waltz Goes On (composed  похваљује
by: Anthony Hopkins) – линк у прилогу. По завршетку игре, пребројавају се појмови и група са више ученике
појмова побеђује.
2. корак (ФАЗА ПОДСТИЦАЊА – МОТИВАЦИЈЕ)  задаје  слуша

игролику  записује
 Предлажемо да се као мотивација искористи игра „Испреплетане руке“. Ова игра уједно ће активност  чита
извршити поделу деце на групе, а то је потреба радног дела часа. Сви ученици стоје у кругу.  формира  закључује
Учитељ целој групи даје задатак да свако својим рукама „направи“ неки облик (срце, слово Х, групе  сарађује са
птицу...). ученика другим
 Затим даје задатак: Удружите 4 руке и ʼнаправитеʼнови облик или фигуру. Ученицима дајемо  даје упутство ученицима
упутство да смисле начине на које се њихове руке могу уплести, укрстити. При томе, неки могу  пушта  игра се
бити у фигури коју праве, или „укључити“ само једну руку. Учитељ затим даје нови задатак: музику  такмичи се
Удружите 6 руку и ʼнаправитеʼсвој облик. Задаци се понављају са повећањем броја руку (6 и 8
руку), да би добили 4 ученика у групи. Важно је да сваки ученик учествује у стварању групног
облика. Након сваког испуњеног задатка ученици могу рећи који облик су представили. Учитељ
може затражити да гупа смисли име своје фигуре. Овако формиране групе могу прећи на израду
задатка „Траг тела на папиру“.

 Истражуј, играј се, сарађуј са друговима, примени знање – цртај и сликај различитим задатак
материјалима!
 Учитељ прозива ученика (извлачи картицу са именом) који ће прочитати задатак из уџбеника на 29.  подстиче  поставља
страни „Траг тела на папиру“. ученике да питања
 Ученици су упознати са упутством задатка који ће се реализовати на данашњем часу и, ако имају постављају
нејасноће, поставиће питања наглас. Учитељ ће проверити да ли неко од ученика уме да одговори на питања
постављено питање, и ако не уме, онда он разјашњава недоумице.  води
разговор
2. корак (ФАЗА РЕАЛИЗАЦИЈЕ И СТВАРАЛАШТВА)  формира  припрема
 Учитељ припрема хамере – лепи их на таблу или поставља на клупе. Ученици остају у истим групе радно место
групама као у игри „Испреплетане руке“, припремају радна места, а затим прелазе на рад. Сваки ученика  слуша
члан групе оставиће траг на папиру својим телом. Урадиће то тако што ће на хамер наслонити цело  припрема  чита
тело или неки његов део, а друг ће га опцртати линијом. Када сви чланови групе оставе свој траг хамере  сарађује са
забележен контурном линијом, ученици прелазе на рад унутар описаног облика. Користе текстурне  води другима
линије, боју, новинску хартију, папир у боји. разговор  наслања се
 Могуће је и пустити неку музичку подлогу, док ученици стварају. Наш предлог је иста композиција  усмерава и на хамер
из претходног дела часа, валцер Ентони Хопкинса.  подстиче  црта
ученике на  слика
рад  сече
 објашњава  лепи
 подстиче
ученике да
слободно
реализују
своје идеје
 успешно
одржава
 пушта
музику
 сређује
 Рад се приводи крају, ученици сређују своја радна места, чисте клупе, како би биле спремне за место
наредне часове.

 Учитељ заједно са ученицима поставља хамере на пано.

 У анализи и процењивању успешности ликовних радова поновити и научено градиво. Водити  води разговор  посматра
разговор са ученицима о тешкоћама које су имали током рада, о томе шта им је било  усмерава и  повезује
најинтересантније, како су сарађивали са осталим члановима групе, који им се рад чини поставља  анализира
најуспешнијим и зашто. питања  закључује,
 У процени радова обратити пажњу на композицију, успостављен склад између ликовних елемената. отвореног типа  утврђује
 похваљује рад градиво
других
ученика
3. корак (ВРЕДНОВАЊЕ)
o даје повратну o износи своје
 Како је завршена једна област, треба приступити вредновању ликовних радова оценама. Код нформацију о мишљење
вредновања обраћати пажњу на испуњавање ликовних задатака, решавање ликовних проблема, успешности o слуша
употребу ликовне технике, композицију, оригиналност, а посебно на уложен труд и ангажовање ученика o оцењује
ученика. Треба наградити велик труд и интерес, чак и кад резултати нису баш најбољи, а o оцењује
обесхрабривати шаблон, имитацију и ометање других на часу.
 Оцену ученици треба да схвате као повратну информацију о својим постигнућима, узимају и сами
учешће у оцењивању својих и туђих ликовних радова.
Припремите и донесите за следећи час темпере, четкице, лист папира.

Тип часа:
Наставна тема: Боје  обрада
Наставна област: Основне и изведене боје Облици рада:
Наставна јединица: Боје  фронтални
Ликовни проблем: Основне и изведене боје; мешање боја; светлина боје  групни
Кључни појмови: основне боје, изведене боје.  рaд у пaру
Ликовни материјали: темпере, четкице, палета, лист папира, хамер.  демонстрација
 упутити ученике да схвате да боја има велики значај у свакодневном животу човека, али и других  анализирање
живих бића;  комбиновање
 стицање основних знања из теорије боја: основне и изведене боје; мешање боја; светлина боје;  групна размена
 упознавање са карактеристикама боје (нијанса, интензитет) и примена датих својстава у решавању  игровне активности
задатака;  практичан рад
 упознавање ученика са начином добијања изведених боја;  истраживање
 развијање креативности, истрајности и стрпљења у раду. Наставна средства:
Корелација: музичка култура, природа и друштво.  предмети у
окружењу
видео-бим
 филм
 уџбеник
 остало: меморијске
и картице са
именима, хамер, ЦД
 изводи оглед  слуша
1. корак (ФАЗА УТВРЂИВАЊА)  излаже  разговара
 Можда би било интересантно започети час огледом о бојама, као и занимљивостима о томе које  чита  размењује
боје виде људи, а које неке животиње. Предлог је у додатном садржају. То би била и корелација са демонстрира мишљење
природом и друштвом.  усмерава  понавља
 Затим, учитељ упућује ученике на понављање стеченог знања у трећем разреду, о сунчевом ученике на градиво
спектру боја. То ће учинити при разговору са паром из клупе. разговор  посматра
 Ученици, у даљем току часа, треба да понове знања о томе које су боје хроматске, а које  демонстрира  опажа
ахроматске, затим, које су основне а које изведене. Учитељ упућује ученике на посматрање  прозива  повезује
репродукција дела Хуана Мироа Шаргарепа и Казимира Маљевича Кочије, на страни уџбеника ученика  закључује
бр. 32. Које хроматске боје видиш на првој делу? А које ахроматске? Пронађи основне боје на  чита  износи своје
делу и наброј их. Има ли и других боја, осим основних? Које боје називамо боје дуге? Да ли се црна  води разговор запажање
и бела налазе у дуги? Које боје уочаваш на другом примеру? Како би све те боје назвао  поставља
заједнчким именом? Упореди овај пример уметничког дела са претходним. Пронађи сличности и питања
разлике. отвореног типа
појмовно
мишљење
ученика
2. корак (ФАЗА ПОДСТИЦАЊА – МОТИВАЦИЈЕ) игролику  посматра
активност  окреће
 Учитељ задаје игру меморије картицама „Пронађи пара“. Такмичење се може извести у групном  припрема картице
облику рада. Ученике поделитина две групе, за сваку групу припремити исте меморијске картице. меморијске  памти,
На картицама су боје (у прилогу). Уз музику, ученици, један по један, прилазе столу са поређаним картице  договара се и
картицама, отварају по две истовремено, трагајући за паровима истих боја. Музичка подлога може  формира сарађује са
бити Kaiser-Walzer – JohannStrauss (линк у прилогу). групе другим
 Група која прва отвори све парове картица је победник. ученика ученицима
 подстиче  игра се
ученике на  такмичи се
такмичење
 пушта
музику
 Посматрај, истражуј, мешај боје и сликај! задатак
 подстиче  меша боје
 Учитељ прозива ученика који ће прочитати задатак из уџбеника на 33. страни. Према упутству из ученике да  уочава
уџбеника, ученици мешају боје на палети, а затим, добијеном бојом сликају једну површину на решавају  закључује
папиру. Циљ је да ученици самостално и практично истражују и да на тај начин покажу настанак задатак  доказује
изведених боја – мешањем основних.  усмерава  поставља
 Учитељ усмерава пажњу ученика на репродукцију дела Пола Гогена У стара времена, на страни 33. ученике на питања
Посматрај ову репродукцију.Уочи једну изведену боју. Има ли је и на другим деловима слике? посматрање  објашњава
Пронађи још једну изведену боју. Да ли се она понавља на различитим местима? Упореди све  води  слика
површине насликане једном изведеном бојом. Да ли је та боја свуда иста? Ако није, по чему се разговор
разликује? Покушај сада да добијеш боје које је сликар користио на овом делу. Да ли си у томе  објашњава
одмах успео? Објасни.
2. корак (ФАЗА РЕАЛИЗАЦИЈЕ И СТВАРАЛАШТВА)  формира групе  припрема
ученика радно место
 Учитељ формира 3 групе ученика, припрема хамере – лепи их на таблу или поставља на клупе.  припрема  слуша
Задаје ликовни задатак „Створи заједничку слику“. Свака група ће имати задатак да слика хамере  чита
одређеним бојама. Ученици прве групе ће користити црвену, жуту и мешањем насталу наранџасту  води разговор  сарађује са
боју; ученици друге групе: плаву, црвену и мешањем насталу љубичасту; ученици треће групе:  усмерава и другима
жуту, плаву и мешањем насталу зелену боју. Чланови групе ће редом осликавати по једну повшину подстиче  слика
на хамеру. Следећи ученик ће осмотрити шта је урадио његов претходник и досликаће рад по свом ученике на рад
нахођењу. Редом ће сви ученици осликавати заједничку складну композицију.  објашњава
 Могуће је и пустити неку музичку подлогу, док ученици стварају. Наш предлог је иста композиција  подстиче
из претходног дела часа, Kaiser-Walzer – Johann Strauss. ученике да
слободно
идеје
o успешно
одржава
 сређује
место
 Рад се приводи крају, ученици сређују своја радна места, чисте клупе, како би биле спремне за
наредне часове.
 излаже излаже
 Учитељ поставља завршене радове на пано заједно са ученицима.
 Шта смо данас учили? Које боје чине дугу? Како делимо боје? Набројте изведене и основне боје.  води разговор  посматра
Којим ликовним материјалом сте радили? Како сте се осећали док сте сикали само одређеним  усмерава и  закључује
бојама? Како сте досликавали ваше заједничке композиције? Које боје доминирају? Да ли је поставља  повезује
композиција складна? Које радове бисте похвалили? Зашто? Шта мислите у којој групи су питања  анализира
ученици најбоље сарађивали? Објасните свој став. Која група ученика је имала поштешкоћа? отвореног типа  процењује
Зашто?  похваљује рад  утврђује
ученика градиво
радове
других
ученика
Припремите и донесите за следећи час колаж папир, шестар, лењир, маказе илист из блока. задатак  памти

Тип часа:
Наставна тема: Боје  обрада
Наставна јединица: Контраст боја  фронтални
Ликовни проблем: Контрасти топлих и хладних боја; комплементарни контраст  групни
Кључни појмови: топле и хладне боје, контраст: топло – хладно; комплементарно.  рaд у пaру
Ликовно подручје: сликање.  демонстрација
Ликовни материјали: колаж-папир, шестар, лењир, маказе и лист из блока.  усмено излагање
Циљеви часа:  комбиновање
 стицање елементарних знања о основним и изведеним бојама, упознавање са њиховим карактеристикама;  групна размена
 упознавање ученика са узајамним утицајем боја једних на друге (контраст и композиција) и примена  игровне активности
датих својстава у решавању задатака;  практичан рад
 опажање и вредновање ликовних вредности боја (хармоничне и контрастне боје) на уметничким делима;  истраживање
 развијање позитивног односа према естетским вредностима; Наставна средства:
 развој способности опажања и изражавања употребом контрастних боја.  репродукције
Корелација: српски језик, музичка култура, математика. окружењу
Литература:  графоскоп
Ликовна култура 4, Милутин Мићић, Гордана Мићић;  ЦД плејер
Приручник за учитеље четвртог разреда, Милутин Мићић, Гордана Мићић, Радмила Комленић  компјутер, ТВ,
видео-бим
 филм
 уџбеник
 остало:картончићи
са речима,ЦД
1. корак (ФАЗА САЗНАЊА) речи за игру  чита
 Како би ученике упознао са новим ликовним појмом „контраст боја“, учитељ може задати језичку  задаје  одговара
игру речима супротног значења. Учитељ припреми крупно исписане речи на картончићима, стане игролику  корелира са
испред ученика и покаже једну реч. Тражи од ученика да кажу реч са супротним значењем. Ово се активност претходно
може урадити и на рачунару у PowerPoint презентацији, па пројектовати речи преко видео-бима.  демонстрира наученим
Последњи пример речи може бити „топло“, како би учитељ овај пример повезао са градивом из  прозива градивом
ликовне културе. У трећем разреду учили сте о контрасту топло – хладно. Које смо боје назвали ученика  понавља
топим бојама, а које хладним? Које су основне боје? Основне боје су међусобно контрастне, јер су  води разговор градиво
потпуно различите. Које су боје изведене? И изведене боје су међусобно контрастне. Када су једна  поставља  усваја нови
поред друге, контрастне боје се међусобно истичу. питања појам
појмовно
мишљење
ученика
 излаже
 чита  посматра
2. корак (ФАЗА ПОДСТИЦАЊА – МОТИВАЦИЈЕ)  усмерава  опажа
ученике на  закључује
 Учитељ усмерава пажњу ученика на приказане примере контрастних боја у уџбенику на страни 34. посматрање  износи своје
Посматрај мало дуже плави круг унутар жутог квадрата и покушај да не трепћеш. Затим,  води запажање
погледај у белу површину поред. Појавиће се наранџасти круг. Сада посматрај исто тако разговор  слуша
приказани наранџасти круг у плавом квадрату. Шта се десило?  објашњава  чита
 Учитељ објашњава овај феномен, тако да наше око ствара парове из спектра дугиних боја. Учитељ  памти
прозива ученике да сви заједно, наглас прочитају реченице из уџбеника коју ће требати да запамте:  поставља
Наше око ствара парове из спектра дугиних боја. Те парове боја зовемо комплементарни парови, а питања
њихов контраст комплементарни контраст.
 Користи контрастне боје колаж папиром и сачини композицију у кругу! задатак
 подстиче  меша боје
 Учитељ прозива ученика који ће прочитати задатак из уџбеника на 35. страни. Објашњава још ученике да  уочава
једном ако неком од ученика није јасан задатак. решавају  повезује
 Учитељ усмерава пажњу ученика на репродукцију дела Василија Кандинског Квадрати са задатак  закључује
концентричним круговима на страни 35. Посматрај ову репродукцију. Погледај како је сликар  усмерава  доказује
комбиновао бојене површине. ученике на  поставља
посматрање питања
 води  објашњава
разговор
2. корак (ФАЗА РЕАЛИЗАЦИЈЕ И СТВАРАЛАШТВА)  усмерава и  слуша
 Према упутству из уџбеника, ученици на листу папира цртају шестаром два круга и исеку их. Затим подстиче  чита
површину круга (једног, па другог) деле на различите начине, користећи лењир и оловку. Имају ученике на рад  црта
задатак да композицију у првом кругу осликају само основним бојама, а у другом само изведеним.  објашњава  сече
 Циљ је да ученици самостално и практично истражују и да на тај начин покажу истицање  подстиче  истражује
контрастних боја. ученике да  слика
 Могуће је и пустити неку музичку подлогу, док ученици стварају. Наш предлог је ведра истражују  лепи
композиција Amilcare Ponchielli – Dance of the Hours (линк у прилогу). o успешно
одржава

Учитељ подстиче ученике да завршавaју радове.
1. корак (ИЗЛОЖБА РАДОВА )

Учитељ заједно са ученицима поставља радове на пано.
 води разговор  посматра
 Анализирати и процењивати како је ликовни проблем решен, да ли је оригиналан, маштовит.  усмерава и  повезује
Шта смо данас учили? Које боје су основне, а које изведене? Којим ликовним материјалом сте поставља  анализира
радили? Које боје су контрастне? Да ли је композиција складна? Које радове бисте похвалили? питања  процењује
Зашто? отвореног типа  закључује
 похваљује рад  утврђује
ученика градиво
радове
других
ученика
Припремите и донесите за следећи час колаж-папир, маказе, лепак, темпере, четкице, лист из блока.

Тип часа:
Наставна тема: Боје  утврђивање
Наставна јединица: Композиција комплементарних облика  фронтални
Ликовни проблем: Сликање, боје, мешање боја  групни
Кључни појмови: комплементарни контрасти.  рaд у пaру
Ликовно подручје: сликање.  посматрање
Ликовни материјали: колаж-папир, маказе, лепак, темпере, четкице илист из блока.  разговор
 упознавање ученика са узајамним утицајем боја (контраст и композиција) и примена датих својстава у  комбиновање
решавању задатака;  групна размена
 адекватно опажање и вредновање ликовних вредности боја (хармоничне и контрастне боје) на  игровне активности
уметничким делима;  практичан рад
 развијање позитивног односа према естетским вредностима;  истраживање
 развој способности опажања и изражавања употребом контрастних боја. Наставна средства:
Корелација: музичка култура.  предмети у
окружењу
видео-бим
 филм
 уџбеник
 остало: папири у
боји, селотејп, ЦД
1. корак (ФАЗА УТВРЂИВАЊА) папире у боји  креће се
 Учитељ задаје игру „Групиши комплементарне боје“. Припремиће папире у основним и  задаје  посматра
изведеним бојама и сваком ученику ће дати папир једне боје. Ученици ће се слободно кретати по игролику  формира
учионици и имаће за циљ да формирају групе комплементарних боја, али тако да не стоје два активност групе
ученика са истим бојама у истој групи.  пушта музику  одговара
 Игру прате звуци композиције Турски марш, В. А. Моцарта (линк у прилогу).  води разговор  понавља
 Да поновимо које боје зовемо комплементарним бојама? Објасни шта значи овај појам.  поставља градиво
питања
појмовно
мишљење
ученика
 изводи оглед  слуша
2. корак (ФАЗА ПОДСТИЦАЊА – МОТИВАЦИЈЕ)  чита  чита
 Могућа идеја за овај део мотивације је мали експеримент „Магично млеко“ (у прилогу).  усмерава  посматра
 Даље, учитељ упућује ученике на читање занимљивости са стране уџбеника бр. 37. Ученици са ученике на  опажа
паром из клупе читају и размењују утиске о прочитаним текстовима: из Индије „Гађањем бојама посматрање,  закључује
прослављају долазак пролећа“ и Кине „Бојење траве у зелено“. Ове године је у Енглеској такође хит читање и  размењује
бојење траве, али из еколошких разлога – уштеде воде коју становници прекомерно троше за разговор мишљење са
заливање традиционално лепих травњака испред кућа. Научници тврде да ова боја није штетна. паром из
клупе
 Користи контрастне боје, експериментиши, истражуј и колаж-папиром сачини композицију задатак
комплементарних облика!
 подстиче  уочава
 Учитељ прозива ученика који ће прочитати 2. задатак из уџбеника на 36. страни. Објашњава још ученике да  закључује
једном ако неком од ученика није јасан задатак. Затим прозива ученика који ће прочитати 3. задатак решавају  доказује
са исте стране. задатак  поставља
 усмерава питања
ученике на  објашњава
посматрање
 води
разговор
 Ученици ће на овом часу ликовне културе најпре експериментисати бојама, истраживаће мешањем подстиче  црта
темпера бојама. Откриваће како се додавањем црвене боје у жуту добијају различите нијансе ученике на рад  сече
наранџасте боје. Потом, мешањем жуте и плаве, откриваће нијансе зелене боје. На крају, мешањем  објашњава  истражује
црвене и плаве, проналазиће различите нијансе љубичасте боје.  подстиче  планира
 Пошто сазнају колико различитих решења могу да добију за сваку изведену боју, то сазнање ће им ученике да  замишља
користити док изналазе ново решење. Урадиће га тако што ће комбиновати правилне и неправилне истражују  слика
дводимензионалне облике различитих величина. Као подстицај, ученици посматрају дело Анри o успешно  лепи
Матиса Виолиниста крај прозора на 36. страни уџбеника. одржава  меша боје
 Стваралачки ликовни задатак ученици могу радити у пару. Одабраће папир у две комплементарне дисциплину  посматра
боје. Један папир ће сећи на правилне или неправилне облике различитих величина, а затим од o пушта музику  закључује
исечених облика правити колаж на другом папиру. Напоменути ученицима да најпре ређају те  размењује
облике, експериментишу, слободно креирају и договарају се док не добију најбољу композицију, а мишљење са
да тек након завршавања тих радњи приступе лепљењу. паром
 У току рада учитељ ће пустити музику из претходног дела часа – Турски марш, В. А. Моцарта.
 подстиче  сређује
3. корак (КРИТИЧКИ ОСВРТ И ЗАВРШАВАЊЕ РАДА) ученике да радно
 Ученици довршавају своја ликовна остварења, разматрају шта још додати или евентуално нешто довршавају место
променити. Сређују своја радна места. радове и
сређују радна
места
 Због великог броја радова, учитељ може изабрати неколико за сваки урађен ликовни задатак и
потом их са ученицима изложи на пано. Такође, могу се изложити сви радови, али у две етапе
(за сваки задатак).
 Шта вам је било занимљиво у овом раду? Како бисте дали назив вашем раду? Зашто? Који  усмерава и  повезује
облици су заступљени? Који облици доминирају? Које боје су заступљене? Које се боје истичу? поставља  анализира
Како су усклађене површине различитих облика? Да ли су композиције складне? Које јесу и зашто питања  процењује
тако мислите? Да ли бисте нешто изменили? Шта бисте изменили и зашто? Шта бисте отвореног типа  закључује
истакли? Зашто? Које радове бисте похвалили? Зашто? Да ли су парови добро сарађивали у  похваљује рад  утврђује
раду? Који ученици су имали поштешкоћа? Зашто? ученика градиво
радове
других
ученика
Припремите и донесите за следећи час темпере, четкице, лист из блока, дрвени прибор за јело
(варјаче, виљушке, кашике, тањире и слично).

Тип часа:
Наставна тема: Боје  систематизација
Наставна јединица: Боје  фронтални
Ликовни проблем: Основне и изведене боје; мешање боја; сликање, потези  групни
Кључни појмови: основне и изведене боје.  рaд у пaру
Ликовни материјали: темпере, четкице, лист из блока, дрвени прибор за јело (варјаче, виљушке, кашике,  демонстрација
тањири и слично).  разговор
 проширивање знања о боји и њеној улози у животу и њеном значају у ликовном стваралаштву;  анализирање
 развој способности уочавање боје на природним и вештачким површинама;  комбиновање
 овладавање различитим сликарским техникама;  групна размена
 стицање знања о различитим начинима и могућностима наношења боје на подлогу и ефеката који се  игровне активности
добијају.  практичан рад
Корелација: музичка култура, српски језик. Наставна средства:
видео-бим
 филм
 уџбеник
 остало: ЦД, картице
са сличицама,
речима и словима,
слагалица
1. корак (ФАЗА ПОНАВЉАЊА)  излаже  посматра
o Час би могао почети игрицом „Повежи делове у целину“.  задаје игру  опажа
o Ученици ће се играти у групама (највише 4 члана у групи), формираним према исказаним  припрема  уочава
способностима (основни, средњи, напредни ниво). Учитељ ће унапред припремити материјал за рад картице са  повезује
у три нивоа. сличицама,  открива
 За групе из основног нивоа учитељ може припремити исечене сличице и речи, од којих би речима и  анализира
ученици требало да саставе реченицу (у прилогу). словима  упоређује
 Ученици из групе средњег нивоа ће добити коверту са исеченим словима и имаће задатак да  прпрема  сарађује у
од датих слова саставе име неког ликовног уметника (на пример: Хуан Миро, Пол Гоген, слагалицу, групи
Казимир Маљевич, Василиј Кандински, Анри Матис – у прилогу).  формира  игра се
 Ученици из групе напредног нивоа ће добити коверту са исеченим деловима слагалице, групе  комбинује и
настале од неке од репродукција или фотографија које се налазе у уџбенику (или друге, ученика, распоређује
важно је да су ученицима познате). Ово може једноставно направити и сам учитељ (у  демонстрира, картице
прилогу). Ученици треба сами да открију које је дело у питању, док распоређују дате делове  објашњава,
у целину.  дели задатке
 Током рада учитељ може пустити музику по свом нахођењу. Наш предлог је Концерт за
мандолину, А. Вивалдија (у прилогу).
 Након игре, учитељ поставља питања у жељи да ученици понове градиво из управо обрађене теме
– Боје: Како делимо боје? Које су боје хроматске, а које ахроматске? Које боје су топле, а које
хладне? Које су боје основне, а које изведене? Које су боје међусобно контрастне? Који парови
боја су комплементарни?
 чита  слуша
2. корак (ФАЗА ПОДСТИЦАЊА – МОТИВАЦИЈЕ)  усмерава  чита
ученике на  посматра
 Учитељ упућује ученике на читање наслова и поднаслова са стране уџбеника бр. 38.Учитељ задаје читање и  опажа
игролику активност „На шта те асоцира?“. Учитељ тражи од ученика да запишу прво што им асоцирање  асоцира
падне на памет на речи: 1. боја се боји, 2. обој се, 3. о боји, 4. боја и ја, 5. обојено. Уз сваку  води  пише
асоцијацију ученик ће објаснити зашто је баш тако асоцирао одређене речи. разговор  образлаже

 Маштај, играј се и сликај! задатак
 подстиче  бира
 Учитељ упућује ученике на ликовне задатке у уџбенику на странама 38 и 39. Свако ће за себе ученике на задатак
прочитати задатке и по свом избору одлучити који ће ликовни задатак реализовати на овом часу. читање
 усмерава
ученике да
бирају
задатак

 Први задатак је „Сликај изведеним бојама“. Ученици који се одлуче за овај задатак, читају подстиче  чита
инструкције у себи (или унутар групе), посматрају репродукције дела Жан Гронберга Сведоци ока ученике на рад  посматра
бр. 2 и Пол Клеа Ватра, пун месец. Потом припремају клупу и прелазе на рад.  објашњава  истражује
 Можемо поразговарати са ученицима о томе шта их је привукло овом задатку, зашто су баш њега  подстиче  замишља
одабрали. Исту врсту разговора наставник ће повести и са ученицима који су одабрали други ученике да  планира
задатак. истражују  слика
 Ученици који одаберу други ликовни задатак „Насликај пејзаж“, читају задатак у себи, посматрају  помаже у раду
репродукцију дела Надежде Петровић Ресник и почињу са радом. o успешно
 Ученици који се определе за трећи ликовни задатак „Осликавај дрвени прибор за јело“, радиће у одржава
групи од 4 члана. Заједно ће припремити радно место. дисциплину
 У току рада учитељ ће пустити музику из претходног дела часа – Концерт за мандолину, А. o пушта музику
Вивалдија (у прилогу). Обилазиће ученике и проверити да ли су добро разумели задатак који су
одабрали. Посматраће како раде и давати потребне инструкције и помоћ.
 подстиче o с
3. корак (КРИТИЧКИ ОСВРТ И ЗАВРШАВАЊЕ РАДА) ученике да ређује радно
 Ученици довршавају своја ликовна остварења, разматрају шта још додати, или евентуално нешто довршавају место
места
 За излагање сликарских радова на папиру, груписане по теми, учитељ ће припремити паное, а
осликани прибор за јело, ученици ће поставити на свом столу.
 У анализи и процењивању ученичких радова учитељ са ученицима може детаљније разговарати  води разговор  посматра
о њиховом раду.  усмерава и  повезује
 Коју сте технику користили на данашњем ликовном задатку? Да ли је правилно коришћена поставља  закључује
ликовна техника? Који ликовни проблем је требало решити? Да ли су сви ученици са успехом питања  анализира
решили задатак? Који се рад највише истакао? Зашто? Да ли је композиција ликовног рада отвореног типа  утврђује
складна? Које разлике међу радовима уочавате? Шта је могло другачије да се уради?  похваљује рад градиво
 Учитељ може да похвали радове у којима је правилно коришћена ликовна техника. Истаћи ће ученика  износи своје
радове у којима је ученик успешно решио ликовни проблем, похвалити радове који имају складну  даје повратну мишљење
композицију. Посебно ће истаћи и похвалити ученике који су се посебно ангажовали у раду, информацију о  похваљује
показали довитљивост, спретност, оригинална и необична решења. успешности радове
других
ученика
Припремите и донесите за следећи час акварел боје, четкице и папир.

Тип часа:
Наставна тема: Сликање (материјали и технике)  обрада
Наставна област: Сликарски материјали и технике Облици рада:
Наставна јединица: Сликање-акварел  фронтални
Ликовни проблем: Сликање, сликар, мешање боја, техника акварел  групни
Кључни појмови: техника акварел.  рaд у пaру
Ликовни материјали: акварел боје,четкице и папир.  демонстрација
 стицање знања о акварелу као техници коју карактерише лазурни начин сликања;  рад са текстом
 упознавање акварел технике и њених карактеристика и истраживање њених могућности;  анализирање
 развијање способности за решавање ликовног проблема;  комбиновање
 способљавање ученика да се критички односе према туђем мишљењу и естетском ставу.  игровне активности
Корелација: српски језик.  истраживање
видео-бим
 филм
 уџбеник
1. корак (ФАЗА САЗНАЊА)  излаже  посматра,
 Учитељ може започети час усмеравајући пажњу ученика на дело Ежен Делакроа Коњ које  демонстрира  опажа
најављује нову ликовну област у уџбенику на странама 40 и 41. Води разговор са ученицима: Које  објашњава  уочава
су боје заступљене на овој слици? Које боје доминирају? Како називамо те боје? Шта мислите,  поставља  износи своја
како је уметник стварао ову слику – којим ликовним средствима, материјалима и техником? питања запажања,
Зашто тако мислите? Објасните. отвореног типа  чита
 Хајде да прочитамо наслов ове области, сви заједно у хору.  прозива
 Учитељ потом извлачи картицу са именом ученика који ће прочитати оно што ћемо учити у оквиру ученика
следеће наставне области (испод наслова).
2. корак (ФАЗА ПОДСТИЦАЊА – МОТИВАЦИЈЕ)  усмерава  посматра
ученике на  опажа
 Учитељ упућује ученике на даље посматрање репродукција дела рађених у техници акварела Џона посматрање  уочава
Сингера Сарџента, на странама уџбеника 42 и 43. У жељи да се ученици боље упознају са техником  води  износи
акварела, учитељ им поставља питања: Шта је насликао уметник? Каква осећања буде у вама ове разговор своја
слике? Опишите атмосферу коју је уметник дочарао? Којим се бојама служио? Које боје  поставља запажања
доминирају? Чиме је сликар наносио боје? Какви су потези? Како су приказани детаљи на овим питања
сликама? Да ли су црте лица јасне? отвореног
 Учитељ може да као мотивацију прочита ученицима кратку причу „Зашто волим акварел?“ која ће типа
их одвести у диван свет акварела (у прилогу). Било би корисно да, док учитељ чита ову кратку  демонстрира
причу, на видео-биму буду пуштани слајдови са делима рађеним техником акварела и на ЦД-у  пушта
пустити музичку подлогу (тиха и лагана композиција), како би сва чула уживала, а знања ученика музику
постала потпунија.

 Експериментиши, истражуј и упознај технику сликања – акварел! задатак
 Учитељ излаже и објашњава сликарску технику акварел. При томе користи уџбеник, прозива ученике  подстиче  поставља
да читају наглас делове текста, потом са њима разговара о прочитаном. Када објашњава средства ученике на питања
којим ће се служити у раду, учитељ ће показати различите примере акварел-папира, боја и четкица. читање  учи
Потом, може показати и друге алате, приборе и материјале које уметници користе како би акварел  усмерава  одговара
боју наносили на подлогу, прскали је и утискивали. ученике да
постављају
питања
питања
отвореног
типа
 излаже
 Ученици ће на овом часу испробати неколико начина сликања техником акварела. подстиче  чита
 Пре него што пређу на рад, посматраће дела уметника Вилијем Тарнера Сцена на Лоари, Емила ученике на рад  посматра
Нолде Боје неба изнад Мараиса и Албрехта Дирера Млади зец на 45. страни уџбеника. Учитељ ће  објашњава  уочава
упутити ученике да уочавају сличности и разлике у начину примене акварел технике на овим  подстиче  повезује
сликама. Као што видите, овом техником се често не сликају детаљи, а облици се тек наслућују – ученике да  анализира
као на прва два примера. Ипак, има примера и са много детаља и јасно видљивим бојама – на истражују  истражује
трећем примеру. Шта мислите за који је рад требало више времена? Зашто?  помаже у раду  закључује
 Ученици у даљем току часа, и сами истражују сликање – акварел, на описана три начина у o успешно  учи
уџбенику, на страни 44. Најпре ће припремити радна места, а потом прећи на експериментисање. одржава  замишља
 Ученици ће прво сликати начином „мокро на мокро“. Великом четком ће наносити воду на цео дисциплину  планира
папир или његове делове. Потом ће на ту површину наносити акварел и боја ће се разлити по  слика
мокром папиру.
 Други начин сликања је „мокро на суво“. Ученици ће одмах четком која је натопљена водом и
акварел бојом сликати по сувом папиру. Пошто је акварел боја транспарентна, када се на једну
осушену мрљу нанесе друга, добиће се трећа боја.
 Последњи начин је да се, пре сликања бојом, папир припреми тако што се на његове различите
делове наноси више или мање воде, а неки делови се остављају суви. Ученик одлучује где ће, како
и колико боје нанети.
3. корак (КРИТИЧКИ ОСВРТ И ЗАВРШАВАЊЕ РАДА ) ученике да ређује радно
 Рад се приводи крају и ученици сређују своја радна места. довршавају место
радове и
места
1. корак ( ИЗЛОЖБА РАДОВА)
 Пошто је сваки ученик радио на сва три начина, биће велик број радова. Учитељ може одабрати
најуспешније радове за све примере и изложити их груписане на пано.

 Коју сте технику упознали на данашњем часу? Шта сте раније знали о овој техници, а шта сте  води разговор  посматра
ново сазнали истраживањем? Како сте се осећали док сте користили ове ликовне материјале?  усмерава и  уочава
Како сте се сналазили у раду? Да ли сте имали неких потешкоћа? Ако јесте, којих и зашто? Да ли поставља  повезује
вас је нешто изненадило, одушевило? Како сте се осећали док сте истраживали? Који вам се питања  анализира
начин чинио најлакшим, који тежим? Објасни. Који рад вам се чини најуспешнији? Зашто? отвореног типа  закључује
градиво
мишљење и
утиске

Припремите и донесите за следећи час акварел боје,четкице,сунђер и папир.

Тип часа:
Наставна тема: Сликање (материјали и технике)  утврђивање
Наставна јединица: Сликање – акварел  фронтални
Ликовни проблем: Сликање, сликар, мешање боја, техника акварел  групни
Кључни појмови: техника акварел.  рaд у пaру
Ликовни материјали: акварел боје,четкице и папир  разговор
 проширивање стечених знања о техници акварела;  анализирање
 развој истраживачких способности ученика, кроз експериментисање са материјалима и уживање у  комбиновање
стваралачком раду;  групна размена
 развијање способности за решавање ликовног проблема;  игровне активности
 развој спсобности за тимски рад, стимулисање и изградња позитивног односа према другима;  практичан рад
 развој визуелног доживљаја и естетског укуса;  истраживање
 развој критичког односа према туђем мишљењу и естетском ставу. Наставна средства:
Корелација: српски језик, музичка култура.  предмети у
окружењу
видео-бим
 филм
 уџбеник
анаграм, хамер, ЦД
1. корак (ФАЗА ПОНАВЉАЊА)  демонстрира  посматра
 Учитељ може започети час усмеравајући пажњу ученика на радове који су реализовани претходног  поставља  опажа
часа. У жељи да ученици понове како се вода и боја могу наносити на папир, различитим питања  уочава
начинима сликања акварел техником, учитељ води разговор са њима: Посматраћемо ваше радове отвореног типа  износи своја
са претходног часа и анализирати који начин акварел-сликања је био примењен. Неко од вас ће  прозива запажања
објаснити како се одређени начин сликања изводи. ученика  објашњава
 утврђује
градиво
 задаје задатак  анализира

2. корак (ФАЗА ПОДСТИЦАЊА – МОТИВАЦИЈЕ)  записује на  закључује
 Час започињемо анаграмом. Учитељ ће исписати анаграм на хамеру или на табли – Та какве ли табли или  решава
хране! (АКВАРЕЛ ТЕХНИКА) и тражиће од ученика да реше анаграм: Овде се крије један ликовни хамеру задатак
појам. Прочитај дате речи, пажљиво посматрај, премештај слова и открићеш тражени ликовни  демонстрира  посматра
појам!  усмерава  уочава
 Даљу мотивацију настављамо посматрањем слика – примера акварел-сликања са претходног часа и ученике на  повезује
ново дело приказано на страни уџбеника 47 – Одилон Редона Нага жена у аутомобилу. Уз читање и  анализира
посматрање следи анализа: Како су настале ове композиције? Какве боје је користио поједини посматрање  слуша
уметник? Које разлике уочавате? Сада упоредите облике на овим делима. Које су сличности, а које  објашњава  чита
разлике? Посматрајте приказане детаље на сликама. Које разлике уочавате? Која средства је  подстиче  корелира са
користио сваки од наведених уметника у својим делима? Како је коришћена акварел техника у овим појмовно претходно
делима? мишљење наученим
ученика градивом,
 поставља  одговара
питања
 Плеши са водом и бојама техником сликања – акварел! задатак
 подстиче  поставља
 У овом делу часа објаснићемо задатке са 46. и 47. странe уџбеника. Учитељ извлачи картицу са ученике на питања
именом ученика који ће прочитати наглас први задатак. Затим, учитељ извлачи картицу са именом читање
следећег ученика који ће прочитати наглас други задатак итд.  усмерава
 У случају да неки ученици нису најбоље схватили задатке, учитељ их подстиче да постављају ученике да
питања, како би им појаснио шта се у задацима тражи. Задаци су истраживачког карактера и радиће постављају
се у пару. Учитељ ће подстицати ученике да композицијама истакну креативност и машту. питања
питања
отвореног
типа
 излаже
2. Ученици ће реализовати три ликовна задатка, радећи са паром из клупе: 1. Акварел у кругу, 2. Плес подстиче  чита
с водом и 3. Контролисано (креативно) прскање. У креативном изражавању инспирација и ученике на рад  посматра
подстицај ће им бити музика. Наш предлог је да учитељ пусти чувену композицију М. Равела –  објашњава  истражује
Болеро (линк на Јутјубу у прилогу), али учитељ може и сам донети одлуку коју композицију  подстиче  сарађује са
сматра адекватном за овај задатак. ученике да другом из
3. На овом часу ученици ће пратити детаљна упутства из уџбеника, применити на ликовном раду истражују клупе
стечена сазнања, али и самостално експериментисати, истраживати и трагати за новим решењима.  помаже у раду  замишља
4. Учитељ ће обилазити ученике, проверавати да ли су схватили упутства задатка, објашњавати ако је o успешно  планира
потребно. Подстицаће ученике да буду слободни и спонтани, да испробавају различите ликовне одржава  слика
елементе, потезе, прате шта се дешава и настављају даље са радом. дисциплину  пореди
5. На крај,у ученици упоређују свој рад са радовима другара, посматрајући како је ко доживео музику
и како је акварел техником свој доживљај изразио.
 Ученици завршавају радове. довршавају место
радове и
места
oОкачити радове на одељенске паное, пошто су сада урађене три врсте радова. Ако не постоји
довољно паноа у учионици, могуће је и поређати их по поду и окупити ученике око радова са три
стране (да нико од ученика не би био у позицији да гледа рад наопако). У тишини посматрају све
радове.
 Шта смо данас радили? Који смо ликовни проблем решавали? Којим ликовним материјалима сте  води разговор  посматра
радили? Где је све успешно коришћена акварел техника? По чему то закључујете? Какви су потези  усмерава и  уочава
четкице? Које су сличности, а које разлике у наношењу боја? У току разговора ученицима скретати поставља  повезује
пажњу на финесе сликања, кретање четкице, адекватан избор четкица за приказивање одређених питања  анализира
детаља. Анализирати потезе четкице, површине боја, облике, детаље, њихову особеност, да ли их отвореног типа  закључује
има много или не, да ли су облици јасни или се наслућују итд.  анализира  утврђује
 Који је рад најнеобичнији? Зашто? Шта га издваја? Посматрати распоред елемената на папиру – по градиво
чему се разликују? Неколико радова треба да представе и сами ученици. Они ће описати како је  износи своје
текло стварање, како су се осећали док су слушали музику, о чему су размишљали. мишљење и
утиске

Припремите и донесите за следећи час темпера боје, четкице и папир.

Тип часа:
Наставна јединица: Сликање-темпера  фронтални
Ликовни проблем: Темпера, техника сликања „од велике површине ка малој“  групни
Кључни појмови: техника темпера, сликање.  рaд у пaру
Ликовни материјали: темпере,четкице и лист папира.  демонстрација
 стицање знања о сликарској темпера техници;  рад са текстом
 упознавање основних својстава темпера;  анализирање
 адекватно уочавање и разликовање нијанси боја и изражавање помоћу њих;  комбиновање
 упознавање и стицање вештине ликовног изражавања у техници темпера.  групна размена
 игровне активности
Корелација: природа и друштво, физичко васпитање.  практичан рад
видео-бим
 филм
 уџбеник
ребус, хамер
 припрема и  слуша
1. корак (ФАЗА САЗНАЊА) црта ребус  посматра
 У циљу најаве наставне јединице, учитељ може задати ребус пројектован преко видео-бима или  демонстрира  опажа
нацртан на хамеру (у прилогу).  задаје ребус  повезује
 Учитељ показује темпера боје, четкице, излаже градиво и објашњава нову сликарску технику.  усмерава  анализира
Ученици ће упознати како су се темпере некада користиле, а како у данашње време. Сазнаће како ученике на  закључује
се боје приликом сликања разређују водом, али и да се могу користити директно из паковања. посматрање  решава ребус
Научиће које се четкице користе у овој техници и како се могу наносити слојеви боје на подлогу.  излаже  учи
Излагање ће учитељ поткрепљивати примерима дела уметника – приказаним репродукцијама на  објашњава
странама 48 и 49. То су дела Едварда Мунка, Жорж Лакомба и Камиј Писароа.
посматрање  опажа
 Разговор о посматраним делима уметника. Посматрали сте репродукције слика рађених у темпера  води  уочава
техници. Сада ћемо заједно поразговрати о вашим утисцима и поновићемо раније стечена знања. разговор  износи
Шта уочавате на овим репродукцијама? Који су мотиви инспирисали уметника? Које ликовне  поставља своја
елементе су уметници користили? Које су боје заступљене? Које боје доминирају? Какве су питања запажања
композиције према распореду ликовних елемената? отвореног  игра се
 У овом делу часа може се извести игрица „Веселе боје“, која ће допринети бољој концентрацији и типа
енергији за даљи рад, а уједно може послужити и као начин поделе деце на групе за 2. вежбу. У том  задаје
случају 1. вежбу могу радити, у оквиру својих група, свако дете индивидуално. Деца стоје у кругу. игролику
Учитељ (обавезни учесник игре) говори на уво сваком ученику назив неке боје, тако да други у активност
кругу не чују: црвена, плава, жута, зелена, бела… Број боја зависи од броја ученика у одељењу, тако  игра се
да свака боја има по 4 ученика. Кад су сви ученици чули своју боју, учитељ изговара назив једне
боје наглас, на пример „жута“. Сви ученици који су „жути“ дужни су да одмах међусобно замене
места. Задатак учитеља је да одмах заузме место једне „жуте“. Онај ученик који остане без места,
постаје предводник и прозива нову боју. Игра се може закомпликовати ако кажемо „љубичаста“, јер
тада и „црвени“ и „плави“ мењају место. На команду „Веселе боје“ све боје треба да замене места.
Ова игрица може да послужи подели деце на групе, тако што ће сви ученици исте боје чинити једну
групу.
 Експериментиши, истражуј, играј се и упознај темпера технику сликања! задатак
 прозива  слуша,
1. корак (ФАЗА ОТКРИЋА) ученика,  чита,
 Учитељ излаже и објашњава проблем који се у сликању техником темпере често јавља. То је проблем  подстиче  поставља
како да употребимо све делове површине папира (подлоге за сликање), да бисмо успешно дошли до ученике на питања,
композиције. Приликом излагања учитељ користи уџбеник, прозива ученике да читају наглас читање,  учи,
делове текста „Од велике површине до мале (како победити детаљ)“ – из уџбеника са стране 50.  усмерава  одговара,
Након читања сваког одељка, учитељ са њима разговара о прочитаном. Да ли сте и сами наилазили ученике да  објашњава
на овај проблем? Како сте га решавали? постављају
 Ученици треба да науче да је уобичајена грешка да се темперама прво раде мање површине и детаљи, питања,
а тек онда да се иде ка већим површинама. На такав начин, детаљи спречавају рад већих површина.  објашњава,
 Посебно треба обратити пажњу да ученици схвате и упамте основну идеју рада. Дакле, треба да  поставља
науче да се најпре ураде велике површине широком четком, тако да се подлога за рад што пре питања
прекрије. Касније, пратећи принцип „од великог ка мањем“, могу комбиновати ликовне елементе по отвореног
личном нахођењу. типа,
 излаже
 Ученици ће на овом часу стварати два ликовна рада сликана темпера техником. То су у ствари подстиче  чита
вежбе које помажу да се савлада детаљ у сликању темперама. ученике на рад  посматра
 Пре него што пређу на рад, прочитаће прву вежбу, коју ће реализовати самостално. Док раде, и сарадњу  истражује
учитељ дискретно обилази ученике, проверава да ли је свима јасно упутство задатка, помаже  објашњава  учи
саветима у раду, објашњава, ако је то потребно.  подстиче  замишља
 Ученици у даљем току часа, седају у групе од по 4 члана и реализују вежбу број 2. Овај ликовни ученике да  планира
задатак је необичан, забаван, али је потребна добра сарадња међу члановима групе. Ученици ће истражују  слика
заједно читати текст задатка, договараће се које боје и облике ће свако понаособ наносити на исти  формира групе  сарађује у
лист папира. ученика групи
 Учитељ надгледа рад ученика. У случају да се појаве неке недоумице у раду, учитељ ће упутити  помаже у раду
чланове групе да још једном прочитају упутство из уџбеника, да једни другима разјашњавају o успешно
задатак. Упутиће их да је важно да се договарају, да износе различита мишљења и да при томе буду одржава
толератни једни према другима. дисциплину
 Учитељ саветује ученике да осмотре рад удаљујући се од њега, процене да ли треба још нешто довршавају место
додати или исправити, а потом да рад приводе крају. радове и
места

 Учитељ са ученицима посматра радове и води разговор. Коју сте технику упознали на данашњем  води разговор  посматра
часу? Шта сте раније знали о овој техници, а шта сте ново сазнали истраживањем? Како сте се  усмерава и  уочава
осећали док сте користили ове ликовне материјале? Како сте се сналазили у раду? Како сте поставља  повезује
сарађивали у групи? Да ли сте имали неких потешкоћа? Зашто? Шта вам је било лако, а шта питања  анализира
тешко? Да ли вас је нешто изненадило, забавило? Како сте се осећали док сте истраживали? Који отвореног  закључује
рад вам се чини најуспешнији? Зашто? типа,  утврђује
 анализира градиво
мишљење и
утиске

Припремите и донесите за следећи час темпере,четкице, и лист папира.

Тип часа:
Наставна тема: Сликање (материјали и технике)  утврђивање
Наставна јединица: Сликање-темпера  фронтални
Ликовни проблем: Темпера, лазурно сликање, пастуозно сликање  групни
Кључни појмови: лазурно сликање, пастуозно сликање.  рaд у пaру
Ликовни материјали: темпере, четкице и лист папира  демонстрација
 утврђивање стечених знања о техници темпера;  рад са текстом
 развој спосбности уочавања и разликовање нијанси боја и изражавање помоћу њих;  анализирање
 развој истраживачког духа и креативности  комбиновање
 стицање знања о техникама и материјалима ликовног изражавања у техници темпера.  групна размена
Корелација: музичка култура, српски језик.  истраживање
видео-бим
 филм
 уџбеник
ЦД
1. корак (ФАЗА УТВРЂИВАЊА) задатак  посматра
 На почетку часа, учитељ ће усмерити ученике на кратко понављање стечених знања о темпера  формира  опажа
техници сликања. Оно се може извести у групном облику рада. Ученици ће добити ликовни рад групе  закључује
који је реализован на претходном часу, али од чланова друге групе. Уз посматрање рада, ученици ученика  утврђује
ће кроз разговор поновити како се наносе темпера боје на папир, које се четкице користе, шта је  усмерава градиво
лазурно, а шта пастуозно наношење боје, како се „побеђује детаљ“ и слично. Учитељ ће обилазити ученике на  размењује
групе, проверавати да ли су ученици разменили мишљења о свему што је учено на претходном посматрање мишљење
часу. Усмераваће их о чему још да размисле, да разговарају.  подстиче  сарађује са
ученике на другима
понављање
градива
 записује реч  слуша

2. корак (ФАЗА ПОДСТИЦАЊА – МОТИВАЦИЈЕ)  усмерава  чита
 Разговор о појму апстракција може се подстаћи на следећи начин: учитељ напише крупно на табли ученике на  асоцира
АПСТРАКЦИЈА и један по један ученик излази и дописује асоцијацију коју је имао када је асоцирање и  пише
прочитао ову реч. Након што сви ученици допишу асоцијацију, читају у себи све записане речи. писање  разговара
Затим, учитељ са њима води разговор о томе. Даље, овај појам повезује са ликовном уметношћу у  води  износи
жељи да ученици схвате шта је апстрактно ликовно дело. Зато се може користити и Википедија као разговор своје
извор знања (у прилогу објашњење појмова) и може се демонстрирати поново дело Василија  поставља  мишљење
Кандинског Квадрати са концентричним круговима са 35. стране уџбеника. питања  стиче нов
отвореног појам
типа  посматра
 објашњава  опажа
 подстиче  уочава
појмовно  износи
мишљење своја
ученика запажања

 Користећи искуство у раду са темпером, примени стечена знања и насликај апстрактну слику! задатак
 прозива  слуша,
 У овом делу часа, као и раније, објаснићемо задатке са 52. стране уџбеника. Учитељ извлачи картицу  подстиче  поставља
са именом ученика који ће прочитати наглас први задатак. Затим, учитељ извлачи картицу са ученике на питања,
именом следећег ученика који ће прочитати наглас други задатак и тако даље. читање  учи
 У случају да неки ученици нису најбоље схватили задатке, учитељ их подстиче да постављају  усмерава  одговара
питања, како би им појаснио шта се у задацима тражи. Задаци су истраживачког карактера и радиће ученике да
се у самостално. постављају
питања
питања
отвореног
типа

 Ученици ће на овом часу стварати два ликовна рада сликана темпера техником. Пре него што пређу подстиче  чита
на рад, прочитаће први задатак још једном, у себи. Потом ће припремити клупу и прећи на рад. ученике на рад  посматра
 У креативном изражавању инспирација и подстицај ће им бити музика. Наш предлог је да учитељ  објашњава  истражује
пусти композицију Јан Тирсена (Yann Tiersen) – Ruedes Cascades (линк у прилогу), али учитељ  подстиче  замишља
може и сам донети одлуку у односу на то коју композицију сматра адекватном за овај задатак. ученике да  планира
 Док ученици самостално приступају реализацији ликовног проблема, учитељ прати њихов рад. истражују  слика
Изабрана композиција својом мелодијом делује инспиративно на испољавање дечије креативности.  помаже у раду  отискује
Сваки ученик ће реализовати ликовни проблем према својим индивидуалним, ликовним и o успешно
креативним способностима. Док раде, учитељ дискретно обилази ученике, проверава да ли је свима одржава
јасно упутство задатка, помаже саветима у раду, објашњава, ако је то потребно. Подстиче ученике дисциплину
да долазе до маштовитих решења, да примене стечена знања. Упућује ученике да мешањем боја
истражују и проналазе нове боје, да користе лазурне и пастуозне наносе боја, да експериментишу.
 Ученици довршавају радове, врше последње корекције. Сређују своја радна места довршавају место
радове и
места
oОкачити радове на одељенске паное. Ако не постоји довољно паноа у учионици, могуће је и
поређати их по поду и окупити ученике около радова са три стране (да нико од ученика не би био у
позицији да гледа рад наопако). У тишини посматрају све радове.

o Учитељ води разговор са ученицима: Коју сте технику користили на данашњем часу? Који је  води разговор  посматра
ликовни задатак био пред вама? Како сте се сналазили у раду? Да ли је ликовни проблем успешно  усмерава и  закључује
решен? Да ли је простор папира искоришћен? Који су наноси боја лазурни, а који пастуозни? Које поставља  утврђује
боје су заступљене? Које преовлађују? Како су ученици дочарали свој музички доживљај? Какав је питања градиво
ритам потеза на раду? Чији вам се радови чине најкреативнији? Објасни. Који су успешни, а који отвореног типа  износи своје
мање успешни радови? Објасни.  анализира мишљење и
утиске

Припремите и донесите за следећи час акварел боје, бела темпера, четкице и лист папира.

Тип часа:
Наставна јединица: Сликање – гваш  фронтални
Ликовни проблем: Сликање, мешање боја, техника гваш  групни
Кључни појмови: техника гваш.  рaд у пaру
Ликовни материјали: темпере, четкице и лист папира.  демонстрација
 упознавање и разумевање технике сликања-гваш и њених могућности у ликовном изражавању;  рад са текстом
 истраживање ученика, експериментисање са материјалима и уживање у стваралачком раду;  анализирање
 развој визуелног доживљаја и естетског укуса;  комбиновање
 развој дечијег спонтаног ликовног израза у сликању;  групна размена
 развијање чулних, изражајних, интелектуалних и практичних способности ученика.  игровне активности
Корелација: музичка култура.  истраживање
видео-бим
 филм
 уџбеник
 остало: ЦД
1. корак (ФАЗА УТВРЂИВАЊА) задатак  посматра
 Како је гваш техника настала комбинацијом акварел технике и беле темпере, учитељ може  формира  опажа
осмислити краће понављање стечених знања о техникама сликања акварел и темпера. Понављање групе  повезује
се може извести у групном облику рада. Ученици ће добити репродукције дела рађених овим ученика  анализира
техникама (са стране уџбеника 40–52). Свака група ученика ће добити неколико репродукција  усмерава  закључује
акварел слика, а неколико рађених темпером. Уз посматрање репродукција, ученици ће кроз ученике на  утврђује
разговор поновити карактеристике ових техника. Уочаваће разлике и сличности. Разговараће о посматрање градиво
колориту и контрасту боја, о томе како се наносе темпера боје на папир, а како акварел.  подстиче  размењује
Подсетиће се које се четкице користе у једној техници, а које у другој. Анализираће шта је ученике на мишљење
лазурно, а шта пастуозно наношење боје, затим, како се сликају детаљи акварел техником, како се понављање  сарађује са
„побеђује детаљ“ темпера техником и слично. градива другима
2. корак (ФАЗА ПОДСТИЦАЊА – МОТИВАЦИЈЕ)  упућује  посматра
 Учитељ ће усмерити пажњу ученика на репродукцију слике Леонарда да Винчија Глава младе жене ученике на  опажа
са разбарушеном косом у уџбенику на 53. страни. Посматрајте које боје је уметник користио. посматрање  уочава
Које боје доминирају? Која се боја посебно истиче? Које боје су нанешене лазурно, а које  води  повезује
пастуозно? Како су сликани детаљи на лицу, а како коса и позадина? Разговарати о бојама као разговор  анализира
средством којима уметник слика осећања, расположења, утиске и истиче (наглашава) оно што жели  поставља  износи
сликом да прикаже. питања своја
отвореног запажања
типа  разговара
 Играјте се белом бојом и акварелом и сликајте у пару! задатак
 излаже  слуша
1. корак (ФАЗА ОТКРИЋА)  чита  чита
 објашњава  поставља
 У овом делу часа, учитељ излаже и објашњава шта је гваш техника сликања и како се примењује у  усмерава питања,
сликарству. Учитељ може прочитати уводни текст у уџбенику на страни 53. ученике да  учи
питања
Учитељ усмерава пажњу ученика на назив задатка „Игра беле боје и акварела“, а затим их пита на подстиче  чита
коју игру их подсећа овај наслов. У којој игри игра бели играч и играч друге боје? Ученици који ученике на рад  посматра
знају да играју шах, могу описати правила смењивања потеза црних и белих играча. Ови потези се  објашњава  истражује
смењују наизменично, баш као што ће се смењивати потези играча у нашој игри ʼИгра беле боје и  подстиче  слика
акварелаʼ. ученике да
 Ученици ће на овом часу стварати ликовни рад у пару. Пре него што пређу на рад, заједно ће истражују
прочитати задатак „Игра беле боје и акварела“, са 53. стране уџбеника. Учитељ ће проверити да ли  помаже у раду
је задатак јасан, како су поделили улоге – ко је бели, а ко играч у боји. Потом ће ученици o успешно
припремити клупу и прећи на рад. одржава
 Овај ликовни рад изводи се у пару. Један ученик је бели играч, а други је играч у бојама акварела. дисциплину
Најпре, неколико минута слика играч акварел бојама, а затим наступа други играч, који ће белом
бојом прелазити преко делова акварела. Поступак ће понављати неколико пута, а онда заменити
улоге.
 У креативном изражавању и овога пута, инспирација и подстицај ће им бити музика. Наш предлог
је да учитељ пусти композицију Р. Шумана (R Schumann) – Сањарење (линк у прилогу), али учитељ
може и сам донети одлуку коју композицију сматра адекватном за овај задатак.
 Учитељ обилази ученике, подстиче ученике на међусобну сарадњу, истраживачки приступ у раду,
на слободно ликовно изражавање. Одржава радну дисциплину на часу.
 Учитељ подстиче ученике да завршавају рад. довршавају место
радове и
места
 Радови се излажу на пано.
 Обиђите изложбу радова, посматрајте и уочавајте. Шта мислите о радовима својих другова?  води разговор  посматра
Шта мислите о начину на који сте заједно сликали? Која вам је улога била лакша, а која тежа? Да  усмерава и  уочава
ли сте нечим били изненађени? Како је примењена нова техника сликања? Да ли су композиције поставља  повезује
складне? Који вам се рад чини најуспешнији? Зашто? Које бисте радове још истакли? Који су питања  анализира
радови мање успешни? Да утврдимо, каква је техника сликања – гваш? отвореног типа  закључује
градиво
мишљење и
утиске

Припремите и донесите за следећи час пастел и лист папира. задатак  памти

Тип часа:
Наставна јединица: Сликање – пастел  фронтални
Ликовни проблем: Мешање боја, пастел, суви пастел, воштани пастел  групни
Кључни појмови: пастел, суви пастел, воштани пастел.  рaд у пaру
Ликовни материјали: пастел и лист папира.  разговор
 стицање знања о различитим својствима пастел боја и креда у боји и подлога;  анализирање
 развој стваралачког понашања и изражавачког духа;  комбиновање
 развијање визуелне перцепције;  групна размена
 развој дечијег спонтаног ликовног израза у сликању;  игровне активности
 развијање чулних, изражајних, интелектуалних и практичних способности ученика;  практичан рад
 развијање способности експериментисања са материјалима и уживање у стваралачком раду.  истраживање
Корелација: музичка култура.  репродукције
окружењу
видео-бим
 филм
 уџбеник
картице за
формирање група,
ЦД
УВОДНИ ДЕО (20мин.) учитеља ученика
1. корак (ФАЗА САЗНАЊА) картице за  чита
 Теоријска знања о пастел техници сликања ученици могу стицати кроз активан облик учења, формирање  посматра
игролику активност „Групна слагалица“. Учитељ ће формирати 4 групе ученика на основу група  опажа
картица са словима А, Б, Ц и Д. Сви који извуку слово А, сешће окупљени заједно, они који  припрема  закључује
извуку слово Б сешће заједно итд. Учитељ ће свакој групи дати по један задатак (у прилогу). Да различите  учи
би решили задатак и сазнали одговор, чланови групе ће заједно проналазити и читати врсте пастела  сарађује са
одговарајући део текста из уџбеника, на странама 54 и 55. Након читања, преслишавањем ће се и папире другима
припремити да усмено изнесу и размене своја сазнања са другим ученицима. Ова размена ће се  задаје  размењује
одвијати у новоформираним групама ученика. Сада ће у новој групи окупљени заједно седети игролику мишљење
ученици-чланови из претходних, различитих група. У свакој групи ће седети бар по један члан из активност
групе А, Б, Ц и Д. Зато се овај начин рада и зове: „Групна слагалица“.  формира
 Било би пожељно да учитељ припреми различите врсте пастела који се описују у уџбенику, како групе ученика
би ученици имали пред собом очигледно ликовно средство које изучавају. На мањим папирима  усмерава
би могли испробавати какве бојене површине и линије могу правити различити пастели. ученике на
 На крају, учитељ може повести разговор о ономе што су ученици научили. Провериће да ли је учење
свима све јасно и објаснити оно за чим се буде указала потреба.  подстиче
појмовн
мишљење
ученика
2. корак (ФАЗА ПОДСТИЦАЊА – МОТИВАЦИЈЕ)  упућује  посматра
ученике на  опажа
 Учитељ ће усмерити пажњу ученика на репродукције слика Едгара Дега Плесачице у уџбенику на посматрање  уочава
54. и Испред огледала на 55. страни и дела Анри де Тулуз-Лотрека Портрет Ван Гога. Сва три  води разговор  повезује
дела су рађена пастелом. Које сличности, а које разлике примећујете на овим делима?  поставља  анализира
Посматрајте ликовне елементе које су уметници користили. Које боје су заступљене? Која се питања  износи
боје посебно истичу? Које линије су примењене? Како су сликани детаљи, а како позадина? Како отвореног своја
бисте описали разлику у сликарском ʼрукописуʼ једног и другог уметника? типа запажања
 објашњава  разговара

 Играјте, маштајте и сликајте пастелом!
 У овом делу часа, учитељ усмерава пажњу ученика на ликовни задатак на страни 54. Учитељ  усмерава  поставља
извлачи картицу са именом ученика који ће га прочитати наглас. Затим, проверава да ли је свима ученике да питања
јасан задатак, подстиче ученике да постављају питања. постављају
питања
 Ученици ће се кроз ликовни задатак упознавати са нијансама пастела и могућностима коришћења подстиче  чита
овог ликовног материјала. Папир ће изделити линијама, пастелним штапићем на четири колоне. ученике на рад  посматра
 објашњава  истражује
Потом ће сваку колону изделити хоризонталним линијама на неколико редова. Добијене
 подстиче  замишља
правоугаоне површине ће испуњавати бојама, тако да свака боја буде поређана од најсветлије до
најтамније, одозго према доле. Почеће од горњег левог правоугаоника и наносиће нијансе жуте ученике да  планира
боје, а остале површине бојама према свом нахођењу. истражују  слика
 помаже у раду
 Током рада учитељ ће обилазити ученике, подстицати их на истраживање. Рад може пратити
 пушта музику
мелодија Johann Strauss II – Pizzicato Polka (линк у прилогу). Ова композиција има различит темпо
– развија се од споријег ка бржем извођењу, те одговара предвиђеном ликовном задатку. o успешно
одржава
3. корак ( КРИТИЧКИ ОСВРТ И ЗАВРШАВАЊЕ РАДА ) ученике да ређује радно
 Ученици завршавају радове. довршавају место
радове и
места
 Завршене радове поставити на пано.
 Анализирати и процењивати како је ликовни проблем решен, да ли је задатак испоштован. Учитељ  води разговор  посматра
поставља питања како би ученици утврдили научено градиво о пастелу – новој техници сликања.  усмерава и  закључује
Опиши пастел технику сликања. Како сте ову технику користили? Опишите начин рада. Зашто поставља  утврђује
се каже да је пастел и цртачка и сликарска техника? Објасните. Од чега зависи тврдоћа питања градиво
пастела? Које врсте пастела постоје? Опишите меки пастел. Какав је тврди пастел? Шта знаш отвореног типа  износи своје
о уљаним и воштаним пастелним штапићима? Које сте материјале најчешће користили? Који  анализира мишљење и
пастел сте данас користили у раду? утиске
Припремите и донесите за следећи час сликарски материјал по свом избору (договор у групама).

Тип часа:
Наставна тема: Сликање (материјали и технике)  систематизација
Наставна јединица: Сликарске технике  фронтални
Ликовни проблем: Сликање, сликар, акварел, темпера, гваш, пастел  групни
Кључни појмови: акварел, темпера, гваш, пастел.  рaд у пaру
Ликовно подручје: сликање.  демонстрација
Ликовни материјали: темпере, акварел, пастел, четкице, лист папира.  усмено излагање
 стицање систематизованих сазнања о сликарским техникама акварел, темпера, пастел и гваш;  комбиновање
 развој креативности, маштовитости и истраживачког духа;  групна размена
 развијање смисла за индивидуални ликовни израз.  игровне активности
Корелација: музичка култура, српски језик.  истраживање
видео-бим
 филм
 уџбеник
са именима
ученика, хамер,
игра асоцијације
1. корак (ФАЗА УТВРЂИВАЊА)  припрема и  чита
 Учитељ је припремио игру асоцијације на рачунару у PowerPoint презентацији коју пројектује задаје игру  посматра
преко видео-бима. Наравно, може се нацртати и на хамеру, који се залепи на таблу, тада се асоцијације  уочава
откривају поља са исписаним решењима. У крајњем случају, може се нацртати таблица и на  формира групе  повезује
школској табли, те уписивати решења кредом или фломастером. ученика  анализира
 Ученике треба поделити на 4– 6 група (у зависности од броја ученика у одељењу), тако да у свакој  демонстрира  закључује
групи буде највише 4 члана. Свака група има право да открива једно поље по њиховом избору.  поставља  сарађује са
Покушавају да пронађу решење за колону ( А, Б, В или Г) или коначно решење (СЛИКАРСКЕ питања другим
ТЕХНИКЕ). За сваку тачно решену колону освајају 5 поена, а за коначно решење 20. Када отвореног типа ученицима
погреше, тј. не дају тачно решење, поља отвара следећа група, док се не стигне до решења. (Игра
асоцијација је у прилогу)  игра се
 Ове игре су одличне за развијање асоцијативног мишљења код ученика, а истовремено их деца
много воле јер су блиска њиховом начину размишљања, те их треба чешће примењивати у настави.
 води  слуша
2. корак (ФАЗА ПОДСТИЦАЊА – МОТИВАЦИЈЕ) разговор  посматра
 Учитељ подстиче ученике да посматрају репродукцију дела Пол Сезана из уџбеника на страни 56 и  усмерава и  опажа
потом Пол Гогена на страни 57. Води разговор са њима. Посматрајте ова дела. Које су ликовне подстиче  повезује
технике коришћене? Који су ликовни елементи заступљени? Које су боје истакнуте? Како су ученике на  износи своја
сликани детаљи на првом, а како на другом делу? посматрање запажања
 демонстрира  анализира
 Направи јединствен и креативан ликовни рад сликарском техником по свом избору! задатак
1. корак (ФАЗА ОТКРИЋА)  подстиче  слуша
 Ученици су унапред припремили и донели ликовни материјал за једну сликарску технику, по свом ученике на  чита
избору. Учитељ ће у овом делу часа упутити ученике на ликовне задатке у уџбенику на странама 56 читање  бира
и 57. Према ликовној техници коју су изабрали, свако ће прочитати одговарајући задатак, који ће  усмерава задатак
реализовати на овом часу. ученике да
 Уколико ликовни материјал стоји у школи, учитељ их може унапред поставити на столове бирају
припремљене за групни рад. Тако ће на једном столу бити материјал за темперу, на другом за задатак
акварел итд. По свом избору, ученици ће заузети место за рад.
 На овом часу ће бити реализована четири ликовна задатка различитим сликарским техникама. подстиче  чита
Учитељ ће усмерити ученике да седе окупљени заједно према изабраним техникама, те ће се тако ученике на рад  посматра
формирати групе ученика: АКВАРЕЛ, ГВАШ, ТЕМПЕРА И ПАСТЕЛ. Унутар група, чланови ће  објашњава  истражује
заједно читати и тумачити задатак, сарађиваће, договарати се и међусобно помагати, али ће свако  подстиче  сарађује са
самостално стварати своју слику. ученике да другима
 У оквиру сваке ликовне технике, ученици примењују стечена знања и искуства, али и даље истражују  замишља
истражују. Задаци садрже детаљно објашњење и уџбеник је ученику увек доступан, да прочита  помаже у раду  планира
задатак још једном, ако осети потребу током рада. Наравно, ту су и другови из групе од којих може o успешно  слика
да тражи помоћ, и учитељ који обилази ученике, подстиче их, саветује и усмерава на слободно и одржава
креативно ликовно стварање. дисциплину
 Рад ученика може бити праћен звуцима музике. На пример, то може бити композиција П. И. o пушта музику
Чајковског – Валцер цвећа (линк у прилогу).
места
ЗАВРШНИ ДЕО (15мин.) учитеља ученика
 За излагање сликарских радова учитељ ће припремити паное и радови ће бити изложени груписано
према сликарској техници којом су израђивани.
6. корак (ФАЗА АНАЛИЗЕ)  води разговор  слуша

 На крају ликовне теме „Сликарске технике“ подстицати ученике да понове стечена знања о свакој  демонстрира  износи своје
техници понаособ. У анализи и процењивању успешности ликовних радова обратити пажњу да ли  усмерава и мишљење
је правилно коришћена одређена сликарска техника. Водити разговор са ученицима о тешкоћама поставља  посматра
које су имали током рада, о томе шта им је било најинтересантније, како су сарађивали са осталим питања  уочава
члановима групе, који им се рад чини најуспешнијим и зашто. Анализирати ликовне елементе, отвореног типа  пореди
потезе и специфичне ликовне „рукописе“ код појединих радова. У процени радова, такође,  даје повратну  анализира
обратити пажњу на композицију, успостављен склад између ликовних елемената. информацију о  закључује
рад других
ученика
3. корак (ФАЗА ВРЕДНОВАЊА)  даје повратну  слуша
 Након завршене области, учитељ приступа вреновању радова – оценивању. Највише оцене добиће информацију о  износи своје
ученици који су испунили ликовне задатке, правилно користили задату технику, имали креативне успешности мишљење
идеје и решења. Ниже оцене ће добити ученици који су имитирали туђе радове, који се нису  оцењује
трудили да одговоре на задатак.

Припремите и донесите за следећи час: колаж, лепак, маказе, темпере, акварел, четкице и папир.

Тип часа:
Наставна тема: Стварамо необичне слике  обрада
Наставна област: Колаж, фротаж, деколаж и асамблаж (површински и тродимензионални колаж) Облици рада:
Наставна јединица: Колаж  фронтални
Ликовни проблем: Колаж, композиција облика, рекомпозиција, редефиниција  групни
Кључни појмови: колаж.  рaд у пaру
Ликовно подручје: сликање, грађење.  посматрање
Ликовни материјали: новинска хартија, акварел боје, темпере, четкице, лист из блока.  разговор
 проширивање знања о колажу;  анализирање
 развијање креативности, оригиналности и маштовитости кроз трагање за различитим решењима  комбиновање
ликовног проблема;  групна размена
 развој оригиналаног ликовног израза.  игровне активности
Корелација: музичка култура, народна традиција.  истраживање
видео-бим
 филм
 уџбеник
 остало: лепак,
новинска хартија,
маказе, ЦД,
печворк
1. корак (ФАЗА САЗНАЊА)  излаже,  посматра
 Учитељ може започети час усмеравајући пажњу ученика на дело Пабла Пикаса Музичка партитура и  демонстрира  опажа
гитара, које најављује нову ликовну област у уџбенику на странама 58 и 59. Води разговор са  објашњава  уочава
ученицима. Како је уметник стварао ову слику – којим ликовним средствима, материјалима и  поставља  износи соја
техником? Које облике препознајете? Које су боје заступљене? Којој врсти ова композиција питања запажања
припада? Како је уметник градио слику? Објасните. отвореног типа  корелира са
 Хајде да прочитамо наслов ове четврте области, сви заједно углас. Да се подсетимо шта је колаж.  чита претходно
А шта је деколаж? Да ли сте се некад срели са појмовима: асамблаж и фротаж? Ако неко јесте, да наученим
ли може да објасни шта значе? То су појмови, ликовне технике које ћете изучавати и примењивати градивом
у наредним часовима ликовне културе.  чита
2. корак (ФАЗА ПОДСТИЦАЊА – МОТИВАЦИЈЕ) задатак  црта
 дели папире  смишља
 Учитељ потом задаје задатак: До сада сте решавали бројне ребусе. Овога пута ви ћете бити  упућује на ребус
аутори једног ребуса. У сарадњи са паром из клупе, смисли и нацртај ребус чије решење ће бити – исправку  сарађује са
колаж. Учитељ ће ставити мање папире на сваку клупу и оставити неколико минута ученицима за грешке другом
рад. Решења могу бити, нпр. нацртан колач, прецртано слово ч и додато ж или нацртан, попут ауто-  посматра
кола и додато слово ж (примери су у прилогу). Нацртане ребусе ученици ће међусобно разменити,  опажа
тако што ће проследити једни другима, редом од клупе до клупе, да сви ученици погледају сва  уочава
идејна решења. Ако је неко осмислио превише компликовано решење или није добро поставио  исправља
ребус, учитељ ће упутити ученике како да исправе грешку. грешку

 Експериментиши различитим материјалима, истражуј у колажу! задатак
 подстиче  посматра
 Учитељ излаже и објашњава сликарску технику колаж. При томе користи уџбеник, прозива ученике ученике на  опажа
да читају наглас делове текста, потом са њима разговара о прочитаном. Када објашњава који се све читање  уочава
материјали могу користити у колажу, учитељ може показати различите примере урађених ликовних  демонстрира  повезује
радова од ученика из претходне генерације. Ученици треба да сазнају да су први аутори колажа  објашњава  пореди
били Пабло Пикасо и Жорж Брак. Са ученицима ће анализирати репродукције дела ових уметника  поставља  анализира
које се налазе на страни уџбеника број 60. Посматрајте рад П. Пикаса ʼВиолина и лист музикеʼ. питања  износи
Које је материјале уметник користио? Какви су облици заступљени? Шта мислите, које средство отвореног своја
у раду је уметник користио, када су облици папира тако правилни? Који је папир уметник прво типа запажања
лепио? Који је облик папира најближи посматрачу? А сада посматрајте дело Ж. Брака ʼСтаклени  излаже  учи
бокал и новинеʼ. Које је материјале користио у свом делу? По чему се разликују од материјала у
претходном делу? Како је стаклени бокал сачињен? Дакле, у техници колаж слика се може
употпунити и доцртавањем, досликавањем.
 Кроз овако вођен разговор ученици ће схватити да је колаж површинска слика, да се композиција
ствара тако што се прво лепе већи комади материјала, а да се потом преко њих лепе мање
површине. Научиће да колаж употпуњују доцртавањем или досликавањем, комбиновањем
различитих техника.

 У уџбенику на страни 61, налазе се три различита ликовна задатка у техници колаж. Учитељ може подстиче  чита
изабрати један задатак који ће реализовати сви ученици, или може упутити ученике да изаберу ученике на рад  бира задатак
задатак по свом нахођењу. У том случају, сваки ученик би прочитао за себе задатак, припремио  објашњава  посматра
клупу и почео са радом. Радна места се могу организовати тако, да ученици који реализују исте  подстиче  истражује
ликовне задатке и користе исте ликовне материјале седе окупљени заједно. ученике да  замишља
 У првом задатку ученици ће корисити новинску хартију (текст и фотографије), коју ће сећи и истражују  планира
цепати, тако да добију различите облике и величине. Комбиноваће их на различите начине да  помаже у раду  сече
добију складну композицију. o успешно  цепа
 У другом задатку ученици ће користити фотографије из новина (црно-беле и у боји) које ће сећи одржава  лепи
целе или из делова. Њиховим комбиновањем треба да направе шаљив колаж. За подстицај треба да дисциплину  комбинује
посматрају репродукцију духовитог колажа Едуарда Паолоција Упознајте људе, са исте стране o пушта музику  ређа
уџбеника.  слика
 У трећем задатку ученици ће правити колаж комбиновањем технике колажа и темпере или гваша.
За реализацију овог задатка, изабраће један од јасно објашњених начина у уџбенику.
 Током рада, учитељ ће обилазити радна места, ученицима пружати неопходну подршку и усмерење
у раду. Неће интервенисати на радовима ученика, већ инспирисати ученике на индивидуално
решавање ликовног задатка.
 Рад може пратити музичка подлога Paco De Lucia – Entre Dos Aguas (линк у прилогу).
 подстиче o д
3. корак (КРИТИЧКИ ОСВРТ И ЗАВРШАВАЊЕ РАДА) ученике да овршава рад
 Ученици анализирају своје радове и по потреби дорађују или додају неке елементе. довршавају
радове
 излаже  излаже,
1. корак (ИЗЛОЖБА РАДОВА)  сређују радна  сређује
 Ученици распоређују и каче радове на пано, сређују радна места. места радно место

 Учитељ поставља питања ученицима: Коју сте ликовну технику данас примењивали? Како сте  води разговор  посматра
градили слику? Анализираће се радови сва три ликовна задатака, упоређивати сличности и разлике  усмерава и  уочава
у начину рада. Како сте се осећали док сте решавали овај ликовни задатак? Који су радови поставља  повезује
успешно реализовани? Зашто тако мислите? Које радове бисте похвалили? Зашто? Који су питања  пореди
радови мање успешни? Зашто? Шта бисте променили? Шта бисте можда додали? Зашто? По отвореног типа  анализира
чему се разликују радови? Има ли неке сличности међу њима? Има ли преузетих идеја и  анализира  закључује
имитације?  утврђује
градиво
мишљење и
утиске

 Учитељ може показати пример предмета од тканине тзв. печворка. То је начин рада који се  чита  уочава
базира на колажирању мањих комада тканине, да би се добио већи дизајн. Учитељ може  слуша
упознати ученике детаљније о томе, ако им прочита текст – у прилогу.
 Можда би било интересантно поменути и појам колажа у другим врстама уметности: музици,
филму, књижевности… (у прилогу).
Припремите и донесите за следећи час новинску хартију, лепак, маказе, картон, гумицу, парче
тканине, пастел. .

Тип часа:
Наставна тема: Стварамо необичне слике  обрада
Наставна јединица: Деколаж  фронтални
Ликовни проблем: Колаж, деколаж, рекомпозиција, редефиниција  групни
Кључни појмови: деколаж.  рaд у пaру
Ликовно подручје: сликање, грађење. Наставне методе:
Ликовни материјали: новинска хартија, пастел, картон.  демонстрација
 стицање знања о деколажу као слици која се добија дорадом, редефиницијом колажа;  рад са текстом
 развој маште и оригиналности;  анализирање
 развој истраживачког духа, способности анализирања и тражења нових решења;  комбиновање
 развој оригиналног ликовног израза.  групна размена
Корелација: музичка култура, природа и друштво.  практичан рад
Литература: Наставна средства:
Ликовна култура 4, Милутин Мићић, Гордана Мићић;  репродукције
Приручник за учитеље четвртог разреда, Милутин Мићић, Гордана Мићић, Радмила Комленић  предмети у
окружењу
видео-бим
 филм
 уџбеник
маказе, ЦД, одевни
предмет,
укрштеница
1. корак (ФАЗА САЗНАЊА)  излаже  посматра
 Учитељ подстиче ученике на обнављање градива са претходног часа. Поставља питања: Шта смо  демонстрира  опажа
ново научили на претходном часу? Шта је колаж? Који се материјали користе у колажу? Како  објашњава  уочава
се израђује колаж? Ко је почео први да користи колаж у уметности? Како се ʼпобеђује детаљʼ у  поставља  износи своја
колажу? На које начине се колаж може употпунити? Данас ћемо проширивати стечена знања о питања запажања
деколажу. Ко ће да нас подсети, шта је деколаж? Како стварамо слику овом техником? отвореног типа  корелира са
претходно
наученим
градивом
 учи
2. корак (ФАЗА ПОДСТИЦАЊА – МОТИВАЦИЈЕ)  води разговор  слуша

 У овом делу часа, учитељ може унапред припремити и поделити листиће са укрштеницом  подстиче  износи
(решење ДЕКОЛАЖ – у прилогу). Ученици самостално решавају укрштеницу. У фронталном раду појмовно своје
проверавамо решења. мишљење мишљење
 У даљем току часа, учитељ може подстаћи ученике да се присете где је у свакодневном животу ученика  решава
уочљив поступак деколажа – билборди, места где се лепе плакати и рекламе. Опишите шта сте  дели листиће укрштеницу
запазили? са  даје
укрштеницом примере
 поставља  корелира са
питања претходним
отвореног знањем
типа

 Изменама колажираних елемената стварај своју необичну слику – деколаж!
 У жељи да ученици прошире знања о сликарској техници деколаж, учитељ ће са ученицима  подстиче  посматра
анализирати репродукцију дела уметника која се налази на страни уџбеника број 62. Посматрајте ученике на  опажа
рад Х. Рејмонда ʼБез називаʼ. Које је материјале уметник користио? Како је обликовао папир? читање  уочава
Шта мислите, које средство у раду је уметник користио? Који је папир уметник прво лепио? Да  демонстрира  износи
ли примећујете доцртане линије? Шта је уметник доцртао?  објашњава своја
 Учитељ ће у раду користи уџбеник, прозиваће ученике који ће читати делове текста на 62. страни.  поставља запажања
Потом ће повести разговор са њима о томе што је прочитано. питања  учи
 Учитељ ће усмерити разговор, тако да ученици схвате да је деколаж настао из колажа, изменама отвореног  смишља
постављених елемената. Они треба да науче да се прво лепе комади материјала на подлогу, а да се типа назив за
потом цепањем, одлепљивањем, гребањем, брисањем, па поновним налепљивањем, доцртавањем  излаже слику
или досликавањем ствара композиција слике коју зовемо деколаж.  задаје
 Хајде да се одмах поиграте и да покушате да смислите нов наслов за приказано ликовно дело Х. игролику
Рејмонда. Уметник јој је дао наслов ʼБез називаʼ – и то је већ необично. Будите маштовити и активност
смислите неки други наслов. Посматрајте слику у тишини, затим зажмурите и оно што вам  извлачи
прво падне на памет меморишите. картице са
 Учитељ потом у „Ланцу прозивања“ извлачи картицу са именом ученика који ће рећи смишљени именима
наслов слике, затим ће он извлачити картицу са именом следећег ученика и тако редом. ученика
ученике на
маштовитост
 Учитељ усмерава ученике на решавање задатака из уџбеника на 62. страни. Припремили сте и подстиче  чита
донели текстове и фотографије из новина по вашем избору. Данас ћете реализовати прва два ученике на рад  истражује
задатка , а трећи ће бити за домаћи рад. Први задатак ћете радити самостално, док ћете  објашњава  замишља
други реализовати са паром из клупе. Пажљиво пратите упутство задатка и примените га у  подстиче  планира
раду. Будите пажљиви када скидате делове папира, увек осмотрите резултат који сте ученике да  сече
постигли, испробавајте различите начине скидања. Када будете досликавали и доцртавали истражују  цепа
колаж у другом задатку, договарајте се са другом, пратите рад један другога, анализирајте  помаже у раду  комбинује
занимљива решења. Сада је време да пређете на рад, створите деколаж дело, које ће бити o успешно  лепи
посебно, другачије, какво нико никад није створио! одржава  ређа
 У току рада, учитељ се креће по учионици, надгледа рад ученика у виду помоћи, саветује их и дисциплину  одлепљује
подстиче. Док ученици читају задатак, учитељ је ту да помогне оним ученицима који нису у o пушта музику  слика
потпуности разумели садржај прочитаног упутства за рад. Даље, биће подршка ученицима у  црта
маштовитом ликовном изражавању, усмеравати их и враћати на тражено у задатку, а опет их  сарађује са
мотивисати да буду своји, јединствени у раду. другом
 Рад може пратити музичка подлога RadetzkyMarch – Johann Strauss Sr (линк у прилогу).
 подстиче o д
3. корак (КРИТИЧКИ ОСВРТ И ЗАВРШАВАЊЕ РАДА ) ученике да овршава рад
 Саветовати ученике да прочитају још једном шта је био задатак, да коригују или допуне своје довршавају
радове и ако су завршили рад да их предају. радове
1. корак (ИЗЛОЖБА РАДОВА)  сређује радна  сређује
 Ученици распоређују и каче радове на пано, сређују радна места. места радно место

 Изаберемо ученика насумично, извлачењем његовог имена, и он добија задатак да представи свој  води разговор  образлаже
самосталан рад, а потом заједнички рад са паром из клупе. Остали ученици и учитељ постављају  извлачи име  посматра
им питања. Шта су стварали? Како би могли да дају наслов делу? Који се њима рад највише ученика  уочава
допада? Зашто? Шта је ту приказано више или боље, него код других? Са ученицима треба  усмерава и  пореди
анализирати да ли је поштована техника деколажа, да ли су постигли складну композицију, да ли поставља  анализира
су добро ускладили доцртане линије и досликане површине. Учитељ може похвалити добро питања  закључује
урађене радове, сараднички однос између појединих парова ученика, маштовита решења. отвореног типа  износи своје
 На овом узрасту, деци се често више допада имитативан него креативан рад, па је ово још једна  анализира мишљење и
прилика да се о томе више каже. Такође, скренути пажњу да нећемо говорити у терминима лепо и  похваљује рад запажања
ружно, добро и лоше, већ о успешним решењима, или мање успешним. Важно је да ученик може ученика  похваљује
да изабере најуспешнији рад другог ученика и да уме да образложи свој избор. рад других
 Подстицати ученика да уочава детаље, њихово узајамно комбиновање и складност. ученика

 Учитељ може навести ученицима пример употребе деколаж технике у модној индустрији. Може  чита  уочава
показати један одевни предмет и прочитати текст – у прилогу. Може поразговарати са њима о  води разговор  слуша
томе да ли и сами имају такву гардеробу, шта мисле о оваквим модним трендовима, проверити да  објашњава  износи
ли разликују шта је кич и претерано, да ли обраћају пажњу у којим приликама се може носити  дискутује своје
оваква гардероба, а у којим не. мишљење
За домаћи рад, до следећег часа ликовне културе реализоваћете у пару трећи задатак са 62.
стране у уџбенику. У својој околини пронађите места где су се лепили плакати и рекламе и где је
поступак деколажа уочљив. Будите фото-репортери и то фотографишите. На следећем часу
ћемо преко рачунара и видео-бима приказати ваше фотографије.
Припремите и донесите за следећи час различите предмете: тканину, дугмад, играчке, делове
играчака, канап, жицу, делове старих машина, различите облике и ствари од пластике, метала,
дрвета, тканине и сл. Донесите и неки од наведених материјала за подлогу: папир, картон,
дрвену плочу и слично. Потребан вам је још лепак и маказе.

Тип часа:
Наставна тема: Колаж  обрада
Наставна јединица: Асамблаж  фронтални
Ликовни проблем: Тродимензионални колаж, грађење облика у простору  групни
Кључни појмови: асамблаж.  рaд у пaру
Ликовно подручје: грађење. Наставне методе:
Ликовни материјали: тканина, дугмад, делови играчака, канап, жица, картон, дрвена плоча, лепак и маказе.  демонстрација
.  разговор
 стицање знања о асамблажу као тродимензионалном колажу;  комбиновање
 развој маште, креативности и оригиналности;  групна размена
 стицање знања о поступцима рада, материјалима и техникама асамблажа;  игровне активности
 развој истраживачког духа.  практичан рад
Корелација: музичка култура, чувари природе, грађанско васпитање, природа и друштво. Наставна средства:
видео-бим
 филм
 уџбеник
маказе, ЦД,
картице са
репродукцијама,
фото апарат
1. корак (ФАЗА ПОНАВЉАЊА)  припрема  слуша
 Час ћемо започети анализом домаћег задатке, тј. фотографија које су ученици снимили, примере картице  посматра
деколажа у нашем окружењу.  формира групе  опажа
 Учитељ, даље, подстиче ученике на обнављање градива са претходних часова. То се може извести ученика  уочава
у групном облику рада, кроз игру „Ми питамо, ви одговарате“. Учитељ је унапред припремио  задаје задатак  смишља
картице на којима се налазе репродукције слика са страна 58–62. Затим, формира 5 група ученика,  подстиче питања
колико је и приказаних репродукција у уџбенику. Групе се формирају тако да једну групу чине ученике на  корелира са
ученици који су извукли Музичку партитуру и гитару, П. Пикаса, другу групу чине ученици који сарадњу, претходно
имају Виолину и лист музике, П. Пикаса, трећу групу – Стаклени бокал и новине, Ж. Брака,  подстиче наученим
четврту групу – Упознајте људе, Е. Паолоција и пету групу – Без назива, Х. Рејмонда. Чланови појмовно градивом
сваке групе треба да смисле питања из градива на које слика упућује. Касније ће групе, редом, мишљење  поставља
поставити питања ученицима из осталих група. Ту ће се наћи питања, на пример: Којом техником ученика питања
је рађена слика ʼВиолина и лист музикеʼ? Шта је колаж? Опиши начин рада техником колаж.  похваљује другима,
Које сте дело Хајнс Рејмонда посматрали? Којом техником је рађено то дело? Шта је ученике  одговара
деколаж?
 Док ученици смишљају питања, учитељ ће их подстицати на међусобну сарадњу и договарање,
упућивати их да питања буду конкретна и јасна. На крају ће похвалити ученике који су показали
знање и постављајући питања и дајући одговоре.
2. корак (ФАЗА ПОДСТИЦАЊА – МОТИВАЦИЈЕ)  задаје  игра се
 У овом делу часа, учитељ може задати игру „Повезивање другара“. Ученици остају у истим игролику  сарађује са
групама: Смислите, па се поиграјте – на које све начине можете да се повежете са другаром активност другим
додиром (на пример, закаче прст за прст, подлактицу за подлактицу, ногама и слично).  подстиче ученицима
 Даље, учитељ може мотивисати ученике игром „Обликуј, па преобликуј скулптуру“. Ученици ученике на  слуша
ће се унутар групе договорити ко ће бити вајар, а ко „материјал“ за вајање. Вајар има задатак да сарадњу  одговара
формира скулптуру од преосталих чланова групе, померајући им руке, ноге, делове тела. Потом  води разговор  обликује
их може фотографисати, а затим скулптуру преобликовати и поново фотографисати. Улоге се  поставља  фотографише
могу мењати. Фотографије учитељ може пребацити на рачунар и путем видео-бима приказати на питања  износи своје
почетку следећег часа. отвореног мишљење
 Учитељ ће повести разговор са ученицима о преобликовању и спајању различитих материјала и типа  посматра
стварању нових композиција: У претходним разредима сте научили на које се све начине  демонстрира  уочава
материјали могу повезивати, спајати. Хајде да се подсетимо неких. Чиме се повезују, на пример,  упућује  повезује
даске када се прави намештај? Чиме се повезују тканине да би настао одевни предмет? На који ученике на  анализира
начин се повезују металне цеви...? Да ли можемо лепљењем да спојимо коре у торти или посматрање  закључује
шрафљењем тканине да направимо мајицу? Зашто? Од чега зависи којим ћемо начином спајати  корелира са
материјале? Овде учитељ може демонстрирати различите предмете из непосредног окружења и претходно
фотографије предмета (залепљене на хамеру или преко рачунара у PowerPoint презентацији). наученим
 Затим, може повести разговор о приказаним репродукцијама дела у уџбенику на страни 63 и 64. градивом
Шта уочавате на делу Пабла Пикаса, ʼМртва природаʼ? Које материјале је уметник спајао да  износи своја
би створио своје дело? Сада посматрајте дело Жан Дибифеа,ʼЧиста брадаʼ. Које материјале је запажања
користио? На следећој страни уџбеника, налазе се дела Курт Швитерса, ʼДом малог морнараʼ и
Пабла Пикаса, ʼАмериканацʼ. Шта мислите како су ови уметници дошли на идеју да спојеове
комаде различитих материјала, да би направили своја дела? Уметници су видели одбачене
предмете, који се више не користе и уочили су да обликовањем и спајањем тих предмета, могу
да начине нове необичне предмете – уметничка дела.
 Овде је важно истаћи, значај заштите животне средине од прекомерног и неадекватног одлагања
отпада. Учитељ ће подсетити ученике на које начине људи рециклирају отпад (корелирати са
градивом из чувара природе) и како су ликовни уметници дали свој допринос у томе.
 Направи и ти нов предмет од старих – обликуј необичну фигуру, оригинални и јединствени
асамблаж!
 У овом делу часа, ученици седе у клупи са паром. Учитељ уводи нови ликовни појам – асамблаж  подстиче  учи
и ту реч записује крупним словима на табли. Ученици имају задатак да сарађујући са паром из појмовно  сарађује са
клупе, прочитају текст из уџбеника на страни 63. Стечена сазнања износиће фронтално наглас, а мишљење другим
учитељ ће записивати тезе испод појма, на табли. Ту ће се наћи тезе – техника колажирања ученика учеником
различитих предмета, – тродимензионална композиција, – заузима место у простору, – састоји  подстиче  диктира
се од разних предмета за свакодневну употребу, – направљен од одбачених материјала, – назив ученике на
измислио Жан Дибифе, – настаје тродимензионална слика, рељеф или скулптура. читање и рад
 Учитељ ће проверити питањима колико су ученици схватили појам асамблажа, начин рада и у пару
поново објаснити понешто, ако за тим има потребе.  записује
питања
отвореног
типа
2. корак (ФАЗА РЕАЛИЗАЦИЈЕ И СТВАРАЛАШТВА)  усмерава и  припрема
 Учитељ усмерава ученике на решавање задатака из уџбеника на страни 64. Припремите клупу за подстиче клупе за рад
рад. Поставите на клупу материјал, предмете и подлогу коју сте донели, тако да све заједно ученике на рад  слуша
можете користити. Распоређујте предмете и материјале по подлози, тражите занимљиво  објашњава  чита
решење. Направите нови предмет, неку необичну фигуру, апстрактну композицију. Нека то буде  подстиче  истражује
ваше оригиналано дело. Договорите се које ћете материјале употребити и како ћете их ученике да  замишља
повезивати у целину. Стварајте нови свет од старих одбачених предмета! истражују  планира
 У току рада, учитељ обилази групе ученика, усмерава их и подржава у раду, саветује их како да  помаже у раду  сече
лакше изнађу решење неког проблема, упућује на сарадњу и договарање међу ученицима. oуспешно  лепи
Мотивише ученике да трагају за различитим комбинацијама материјала, могућностима њиховог одржава  повезује
повезивања у нову складну, а необичну и оригиналну целину. дисциплину  спаја
 Рад може пратити музичка подлога TurkishMarch – Mozart (линк у прилогу). oмотивише  качи
ученике на  комбинује
оригиналност  сарађује са
oпушта музику другом
 подстиче  довршава рад

3. корак (КРИТИЧКИ ОСВРТ И ЗАВРШАВАЊЕ РАДА) ученике да  сређује
 Ученици завршавају своје радове и сређују радна места. Могу фотографисати своја дела, које ће довршавају радно место
се презентовати на следећем часу. радове
 сређују радна
места
1. корак (ИЗЛОЖБА РАДОВА)  излаже  излаже
 Радови се могу изложити ту где су израђивани. Могуће је да би се оштетили током преноса на
друго место.
 Учитељ током анализе и процењивања, окупља све ученике око ликовног рада једног пара, затим  води разговор  образлаже
око рада следећег пара и тако редом. Интересантно ће бити и то, што су ученици као „гледаоци у  извлачи име  посматра
покрету“. ученика  уочава
 У анализи радова, треба се осврнути на то које су материјале ученици користили, чиме и на који  усмерава и  повезује
начин су их спајали, повезивали. Откривати како су међусобно усклађени различити предмети и поставља  анализира
облици, шта је био мотив рада, да ли је остварена складност композиције. Анализирати да ли су питања  закључује
имали неких тешкоћа, како су превазилазили проблеме и решавали их. Шта им је било отвореног типа  износи своје
најинтересантније у току рада, шта их је збуњивало? Како су сарађивали са паром, да ли су лако  анализира мишљење и
усклађивали идеје? Потом прећи на анализу ликовности, необичности и оригиналности  похваљује рад запажања
обликованих фигура. ученика  похваљује рад
 Учитељ ће подстицати ученике да и они постављају питања својим другарима. других ученика

Припремите и донесите за следећи час: графитну оловку, оловке у боји, воштане креде, уљани задатак  памти
пастел, предмете различите текстуре (новчиће, чипке, миљее, листове биљака и слично), лист
папира.

Тип часа:
Наставна тема: Колаж  обрада
Наставна јединица: Фротаж  фронтални
Ликовни проблем: Линија, површина, текстура, фротаж  групни
Кључни појмови: фротаж.  рaд у пaру
Ликовни материјали: графитна оловка, оловке у боји, воштана креда, уљани пастел, предмети различите  демонстрација
текстуре (новчићи, чипке, миљеи, листови биљака и слично), лист папира.  разговор
 стицање знања о фротажу као слици која се добија отискивањем;  анализирање
 стицање знања о новим поступцима рада, материјалима и техникама;  комбиновање
 развијање знатижеље, истраживачког духа, креативности и маште;  групна размена
 развијање визуелне перцепције;  игровне активности
 развој спонтаног ликовног израза у сликању;  практичан рад
 развијање чулних, изражајних, интелектуалних и практичних способности ученика.  истраживање
Корелација: музичка култура, природа и друштво.  репродукције
окружењу
видео-бим
 филм
 уџбеник
са именима
ученика, повез
1. корак (ФАЗА ПОНАВЉАЊА)  припрема  слуша
 Час се може започети посматрањем фотографија снимљених на претходном часу ликовне културе. фотографије за  посматра
Учитељ их може пројектовати преко рачунара и видео-бима у PowerPoint презентацији или их презентацију  опажа
развити, па залепити на хамер. Ученицма ће бити забавно посматрати колективне скулптуре које  подстиче  уочава
су „вајали“ унутар група својим деловима тела. Учитељ поставља питања: Чија вам је скулптура ученике на  повезује
најинтересантнија? Зашто? посматрање  анализира
 Потом ће се анализирати фотографије урађених асамблажа. У жељи да ученици понове градиво са  подстиче  износи своја
претходног часа, учитељ ће постављати питања: Шта је асамблаж? Како је настао и ко је појмовно запажања
измислио тај назив? Која је разлика између колажа и асамблажа? Који материјали се користе у мишљење  утврђује и
изради асамблажа? Које сте ви користили? Како сте спајали материјале и предмете? Којим ученика проширује
поступцима? Како се још могу повезивати различити материјали?  усмерава градиво
ученике на  одговара
понављање
градива
питања
отовореног типа
2. корак (ФАЗА ПОДСТИЦАЊА – МОТИВАЦИЈЕ)  демонстрира  посматра
 Учитељ ће даље, кроз разговор мотивисати ученике да схвате шта се све додиром може осетити,  води разговор  опажа
доживети, открити, сазнати, чинити. У ту сврху може демонстрирати низ фотографија изрезаних  подстиче  уочава
из часописа или их пројектовати преко рачунара и видео-бима у PowerPoint презентацији. То ученике на  повезује
могу бити фотографије са следећим мотивима: мачка се игра клупчетом, слепи човек чита посматрање  анализира
помоћу Брајеве азбуке, девојчица држи лутку, дечак пише по екрану таблет рачунара, човек хода  поставља  износи своја
по песку и слично (предлози фотографија у прилогу). Опажање треба проширити и на окружење, питања запажања
најпре учионицу где се ученици управо налазе. Учитељ задаје задатак: Пронађи око себе глатке отвореног  присећа се
и храпаве површине. Додирни их. типа  игра се
 Затим, учитељ подстиче ученике да се присете шта је све у природи глатко и храпаво. Пројектује  задаје  сарађује са
нове фотографије (на пример стабло јабуке, плод јабуке, плод кестена у љусци и без ње – предлози игролику другим
фотографија у прилогу) и поставља питања: Каква је кора дрвета? Који плодови на слици имају активност, ученицима
храпаву површину? Који плодови имају глатку површину? Овде треба подстаћи ученике да схвате  подстиче  слуша
да су неки плодови некад храпави, а некад глатки (нпр. кестен у бодљикавој љусци и ољуштен ученике на  одговара
кестен). сарадњу  износи своје
 Учитељ задаје игру Жмурке у паровима. Правила игре су следећа: један ученик из клупе има мишљење
повез преко очију и он је Жмура. Други ученик треба да сакрије неки предмет по договору (нпр.  корелира са
резач или гумицу) негде на себи. Жмура тражи предмет додиром, а у томе му може помоћи претходно
ученик који је предмет сакрио речима „топло“ (када је близу проналажења) и „хладно“ (када је наученим
далеко). Касније се улоге мењају. градивом

 Обликуј необичну фигуру, оригинални и јединствени асамблаж!
 У овом делу часа, учитељ уводи нови ликовни појам – фротаж, са стране 65. у уџбенику. Ученици  подстиче  учи
се кроз читање текста и разговор, упознају са ликовном техником којом се добија отисак. Сазнају појмовно  посматра
да се ова техника изводи трљањем графитне оловке по папиру, положеном преко неке храпаве мишљење  опажа
површине (кори дрвета, листу биљке, рељефа, зида, шкољке, металног новчића, грба ,беџа, ученика  закључује
тканине). Откриће да је немачки сликар Макс Ернест, уметник који је ову технику највише  демонстрира  износи своја
користио у свом раду.  подстиче запажања
 Потом, учитељ ће усмерити пажњу ученика на репродукције дела овог уметника на страни ученике на  стиче знање
уџбеника 65, Лист и Плава шума. Анализираће са ученицима: Који је мотив на овим делима? читање и о новом
Како је уметник дочарао храпаву текстуру коре дрвета и листа? посматрање, појму
 Учитељ кроз разговор може скренути пажњу ученицима на примере отискивања из свакодневног  поставља
живота, у природи. Занимљиви су следећи примери: на основу отисака прстију и стопала питања
детективи откривају криминалце; значајно је откривање животиња (поготову плахих или отвореног
изумрлих) помоћу трагова које су оставиле за собом; отискивање стопала под надзором ортопеда типа
има за циљ откривање постојање деформитета и слично.
Учитељ усмерава ученике на решавање задатака из уџбеника на страни 65 и 66. подстиче клупе за рад
 Сада прелазимо на рад. Најпре ћете узети металне новчиће различитих величина, положити на ученике на рад  слуша
сто, преко њих ставити папир и трљати положеном графитном оловком. Пратићете траг који  објашњава  чита
оставља оловка, какав је када јаче и када слабије притискате. Пробај да трљаш и врхом оловке.  подстиче  истражује
Мењај новчиће, окрећи им лице и наличје и покушај да направиш маштовиту композицију од ученике да  поставља
различитих отисака. истражују различите
 Када заврше са реализовањем првог задатка, ученици одлажу своје радове на за то одређено  помаже у раду предмете на
место, да буду спремни за излагање на пано. oуспешно сто
 Потом, прелазе на реализовање другог задатка. Узимају предмете које су донели (чипку, миље, одржава  планира
новчиће, листове биљака и слично) и лист папира. Техником фротажа правиће отиске графитном дисциплину  трља
оловком, оловком у боји, воштаном кредом или уљаним пастелом. Боје ће слободно преклапати и oмотивише графитном
мешати, истраживати какве све облике могу добити. Затим ће са паром из клупе направити ученике на оловком,
јединствену композицију повезујући различите трагове. оригиналност, оловком у
 Док ученици стварају, учитељ их подстиче да кроз игру истражују, комбинују боје, користе oпушта музику боји или
различите материјале и средства и, маштајући, креирају своје ликовне радове. Ако неко од пастелом
ученика има потешкоћа у раду, учитељ ће га подстаћи саветима, али тако да ипак сам проналази преко папира
решења. Не треба директно интервенисати на раду ученика, само га усмерити на упутства из  сарађује са
задатка и охрабрити га да слободно изражава своје идеје. другом
 комбинују
 Рад може пратити музичка подлога Beethoven – Fur Elise (линк у прилогу).
 подстиче  довршава
3. корак (КРИТИЧКИ ОСВРТ И ЗАВРШАВАЊЕ РАДА ) ученике да рад
 Ученици завршавају своје радове, посматрају да ли још нешто треба кориговати или додати и довршавају  сређује
сређују радна места. радове радно
 сређују радна место
места
1. корак (ИЗЛОЖБА РАДОВА)  излаже  излаже,
 На паное се излажу радови настали отискивањем на папиру, груписани према реализованим
задацима.
 На овом часу су урађена два ликовна рада, те ће се најпре анализирати радови који су рађени  води разговор  образлаже
отискивањем новчића графитном оловком на папиру, а потом отискивање различитих предмета  усмерава и  посматра
оловкама у боји, воштаним кредама или уљаним пастелом. поставља  уочава
 Учитељ води разговор са ученицима: Како сте користили графитну оловку за отискивање питања  повезује
новчића? Које сте све поступке применили? Шта сте открили? Како сте се осећали стварајући отвореног типа  анализира
ове отиске? Да ли сте задовољни насталим композицијама?  анализира  закључује,
 У анализи ликовних решења другог задатка учитељ ће анализирати колико је успешно примењена  саветује  износи своје
техника фротаж, како су сарађивали ученици у заједничком раду, да ли су добро ускладили  похваљује рад мишљење и
текстуру, облике и боје. Посматраће како је решен ликовни проблем, колико су радови ученика запажања
маштовити, оригинални. Чији бисте рад посебно издвојили као најуспешнији? Зашто? Шта га  похваљује рад
то издваја од других? Има ли још радова које бисте похвалили? Зашто? Да ли бисте нешто других
мењали? Зашто? ученика
3. корак (ЗАНИМЉИВОСТ)  прозива  учествује у

1. Учитељ прозива ученике који ће читати једну по једну занимљивост („Скулптуре од ученика разговору
аутомобилских гума“ и „Музика без правила“) са стране 66 – насумично, извлачењем имена  води разговор  чита
ученика (исписаних на картицама).  поставља  износи
2. После сваког новог сазнања разговарати са ученицима. Подстаћи ће их да се и сами сете неког питања своја
интересантног примера који се односи на обрађене ликовне технике. отвореног типа искуства
 слуша
 Припремите и донесите за следећи час: новинску хартију, лепак, маказе, графитну оловку, задатак  памти
туш, пастел, папир у боји, темпере.

Тип часа:
Наставна тема: Колаж  систематизација
Наставна јединица: Стварамо необичне слике  фронтални
Ликовни проблем: Колаж, деколаж, фротаж и асамблаж  групни
Кључни појмови: колаж, деколаж, фротаж и асамблаж.  рaд у пaру
Ликовни материјали: новинска хартија, лепак, маказе, графитна оловка, туш, пастел, папир у боји, темпере.  демонстрација
 проширивање и повезивање сазнања и искуства о сликарским техникама колажа, деколажа, асамблажа  рад са текстом
и фротажа;  анализирање
 развијање реативности, маштовитости и истраживачког духа;  комбиновање
 развој способности за естетско вредновање ствари и света око себе  групна размена
Корелација: музичка култура, српски језик.  практичан рад
окружењу
видео-бим
 филм
 уџбеник
са именима
ученика, папири са
појмовима
1. корак (ФАЗА УТВРЂИВАЊА)  припрема  слуша
 Час започиње посматрањем неколико најуспешнијих ликовних радова израђених на претходним ликовне радове  посматра
часовима у оквиру теме „Колаж, фротаж, деколаж и асамблаж“. Радови ће бити повод за за презентацију  опажа
понављање стеченог знања о сликарским техникама које су примењиване у ликовном  подстиче  уочава
изражавању. Учитељ поставља питања: Опиши технику колажа. Како се ствара композиција ученике на  повезује
овом техником? Ко је први користио технику колаж? На које начине сте употпуњавали колаж посматрање  анализира
на својим радовима? Шта је деколаж? Опиши настанак слике рађене у техници деколажа. Шта  подстиче  износи своја
је асамблаж? Која је разлика између асамблажа и колажа? Од којих материјала се ствара дело појмовно запажања
асамблаж техником? Ко је први употребио овај израз у уметности? Какво дело може настати мишљење  утврђује
асамблажом? Опиши сликарску технику фротаж. Који уметник је највише користио ову ученика градиво
сликарску технику?  усмерава  одговара
 Понављање градива се може извести и кроз различите игре. На пример, у игри „Погоди шта је!“, ученике на  игра се
учитељ пише на папирићу неки појам из једне од обрађених сликарских техника (нпр. колаж) и понављање  поставља
шналицом качи папирић за косу ученику, чије је име извукао насумично из снопа припремљених градива питања
картица са именима ученика. Он је окренут лицем према одељењу, поставља им питања, а остали  поставља  закључује
ученици одговарају са „да“ или „не“. Игра се може извести у паровима или у групном облику питања
рада. отовореног
 Друга игра би могла бити „Пронађи уљеза“. Учитељ припрема различите појмове груписане тако типа
да се сви појмови односе на исту технку, а само је један „уљез“. Појмове може пројектовати преко  задаје
рачунара и видео-бима у PowerPoint презентацији или их крупно написати на хамеру или табли игролику
(пример у прилогу). активност,
 Такође се може играти „Пронађи шта је заједничко“. Учитељ припрема различите појмове  припрема
крупно исписане један испод другог и ученици треба да открију шта повезује све те појмове појмове за
(пример у прилогу). Презентација се може извршити као у претходном примеру. игре
 Још један пример сличне игре је „Скривени појам“. Учитељ исписује реченице на табли, а
ученици треба да у њима пронађу скривене појмове (примери у прилогу).
2. корак (ФАЗА ПОДСТИЦАЊА – МОТИВАЦИЈЕ)  демонстрира,  посматра,
 Учитељ најављује примену стечених знања у ликовном раду „Стварамо необичне слике“.  води разговор,  опажа,
Подстиче ученике да посматрају репродукцију дела Олге Розанов Колаж из уџбеника на страни  подстиче  уочава,
67. Води разговор са њима: Посматрајте ово дело. Из назива дела је јасно коју је ликовну ученике на  повезује,
технику уметница користила. Који је мотив приказала? Који су облици заступљени на делу? посматрање,  анализира,
Које су боје истакнуте?  поставља  износи своја
питања запажања,
отвореног  слуша,
типа  одговара
 Користи све што си сазнаo o колажу, деколажу, асамблажу и фротажу, играј се, комбинуј,
испробај и направи необичне слике!
 У уџбенику на страни 67 налазе се четири ликовна задатка, те учитељ може овај час организовати  припрема  бира задатак
на више начина. радна места  седа на
 Први пример. Ученици могу извлачити картице са називима задатака и тако формирати четири  демонстрира одређено
групе ученика који ће сести заједно на одређеном радном месту. Ученици ће самостално  подстиче радно место
реализовати задатке, али у оквиру групе ће се договарати, међусобно саветовати, размењивати ученике на
материјале и помагати један другоме. Такође, заједно ће прочитати задатак, анализирати га, све читање и
док нису сигурни да је сваки члан групе схватио поступак рада, тј. упутство у задатку. бирање
 Други пример. Учитељ прозива четири ученика који редом читају један по један задатак и након задатка
читања ученици бирају који ће задатак реализовати на овом часу. Потом ће сести, груписани на  поставља
одређено радно место. питања
 Трећи пример. Задаци се могу реализовати у раду у паровима. Ученици се договарају који ће отвореног
задатак радити заједно, након читања свих задатака. типа
 Учитељ може и сам осмислити неки други начин избора задатака.

 У овом делу часа ученици припремају радно место, поново читају задатак и почињу са радом. подстиче клупе за рад
 Ученици који реализују први задатак праве необично биће од фотографија изрезаних из ученике на рад  слуша
новина. Бирају различите делове приказаних бића и предмета, секу их, комбинују на  објашњава  чита
различите начине. Циљ је да приказано биће буде што необичније, маштовито осмишљено.  подстиче  истражује
 Други задатак упућује на колаж од новинског папира, који ће ученици доцртавати оловком, ученике да  замишља
тушем или пастелом, досликавати темпером или комбиновати технике које желе. Циљ је да истражују  планира
ученици својим креативним истраживањем дођу до складне композиције у техници колаж.  помаже у раду  договара се
 По упутству трећег задатка ученици ће изрезати фотографију из новина или неки њен део, oуспешно  сече
залепити је на папир. Након тога ће досликати делове и амбијент у коме се фигура налази. одржава  комбинује
И четврти задатак води ученике у ликовно истраживање. Ученици ће сећи папир у боји на дисциплину  лепи
вертикалне и хоризонталне правилне и неправилне обике различитих величина. Комбиноваће oмотивише  црта
их и ређати док не буду задовољни композицијом, а потом лепити за подлогу. ученике на  слика
 У току рада, учитељ обилази ученике, проверава да ли су (ученици) добро схватили упутства оригиналност,  сарађује са
задатака, помаже, без корекција на раду, само у техничком погледу, својим саветима пружа oпушта музику другим
подршку, подстиче их да буду слободни, да се играју, да истражују, да буду оригинални. ученицима
 Рад може пратити музичка подлога – по избору ученика.
3. корак (КРИТИЧКИ ОСВРТ И ЗАВРШАВАЊЕ РАДА)  подстиче  довршава
 Ученици завршавају своје радове, употпуњују их, врше завршне корекције и сређују радна места. ученике да рад
довршавају  сређује
радове и радно место
места
1. корак (ИЗЛОЖБА РАДОВА)  излаже  излаже
 На паное се излажу радови груписани према реализованим задацима.

 На овом часу су реализована четири ликовна задатка, те ће за анализу учитељ одабрати по  води разговор  образлаже
неколико урађених примера за сваки задатак. Могу се изабрати најуспешнији и мање успешни  усмерава и  посматра
радови, како би ученици: поставља  закључује,
- разликовали складне и мање складне композиције; питања  износи своје
- уочили, успешно и мање успешно примењене ликовне технике; отвореног типа мишљење и
- одвајали оригинална од имитативних ликовних решења.  анализира запажања
 У анализи ликовних решења задатака, учитељ ће анализирати колико је успешно примењена  саветује  похваљује рад
техника, посматраће како је решен ликовни проблем, колико су радови маштовити, необични.  похваљује рад других
Похвалиће најуспешније радове, посаветоваће ученике који су били мање успешни. ученика ученика
3. корак (ВРЕДНОВАЊЕ)
1. Завршена је нова област и треба приступити вредновању ликовних радова оценама. Код  води разговор  слуша
вредновања обраћамо пажњу на испуњавање ликовних задатака, решавање ликовних проблема,  оцењује  износи своје
употребу ликовне технике, композицију, оригиналност, а посебно на уложен труд и ангажовање  даје повратну мишљење
ученика. Треба наградити велик труд и ангажовање, чак и кад резултати нису баш најбољи, а информацију
обесхрабривати шаблон, имитацију и ометање других на часу. о успешности

 Припремите и донесите за следећи час: графитну оловку, папир у боји, темпере, четкице, задатак
лист папира.
Тип часа:
Наставна тема: Везивање облика  обрада
Наставна област: Везивање облика у тродимензионалном простору и у равни Облици рада:
Наставна јединица: Облик  фронтални
Ликовни проблем: Облици, облици из природе, слободни – апстрактни облици  групни
Кључни појмови: облик, апстрактни облик.  рaд у пaру
Ликовни материјали: колаж-папир, графитна оловка, темпере, четкице, лист папира.  демонстрација
 развој перцепције и разумевања облика;  рад са текстом
 разбој способности уочавања облика у природи и њиховог утицаја на облике које је створио човек;  анализирање
 упућивање ученика да разуме да се облик увек налази у простору и да су облици које уметници  комбиновање
стварају инспирисани природним облицима;  групна размена
 развој естетског и ликовног доживљаја уметничког дела;  игровне активности
 стицање функционалних знања препознавања и примене вајарских елемената (површинска  практичан рад
композиција, просторна композиција, маса, пуно, празно).  истраживање
Корелација: математика, природа и друштво.  репродукције
видео-бим
 филм
 уџбеник
1. корак (ФАЗА УТВРЂИВАЊА)  излаже  посматра
 Подсећамо се облика у простору које смо изучавали прошле године. Све око нас има облик. Облик  демонстрира  опажа
има и свако од нас. У првом и другом разреду говорили смо о облицима. Сазнали смо да се облици  објашњава  уочава
разликују према томе како су настали. Које врсте облика познајеш у односу на то како су  поставља  анализира
настали? Које од тих облика је створио човек, а које природа? питања  закључује
 Учитељ усмерава пажњу ученика на фотографију у уџбенику на 70. страни. Кроз разговор утврђујемо отвореног типа  износи своја
који су све облици приказани, који су простори природни, које је створио човек, који су облици  прозива запажања
пуни, а који празни, који правилни, а који неправилни. ученика  чита
 Учитељ задаје игролику активност: Направите својим телом или неким његовим делом облик лопте,  чита  игра се
затим квадра, троугла. Посматрамо успешност изведених облика и разговарамо о томе који су  задаје  учи
облици имали испуњен, а који празан простор. игролику  одговара
 Потом, учитељ демонстрира припремљене фотографије (залепљене на хамеру или путем рачунара и активност
видео бима у ППТ презентацији). На фотографијама ће се наћи различити примери предмета и бића,  припрема
живе и неживе природе, примери који ће имати облике са супротним или различитим квалитетима. фотографије
На пример, природан – вештачки, правилан – неправилан, дводимензионалан – тродимензионалан,
испуњен –празан. Ту се могу наћи: стена, грумен земље, наранџа, дрво, солитер, троугао, круг,
квадрат, правоугаоник, коцка, квадар, лопта и слично. О свакој фотографији учитељ ће разговарати
са ученицима: Шта видите? Како је настао овај облик? Да ли је правилан облик или не? Колико
димензија има приказан облик? Да ли је испуњен облик? Објасни. Којим бисте геометријским
обликом могли приказати солитер, којим дебло, а којим планину? Којим базен? Шта би све могао
да представља круг?
 Учитељ прозива ученика који ће прочитати текст са 71. стране уџбеника. Потом ће разговарати са
ученицима о прочитаном тексту: Како уметници приказују облике из природе или друштва око
себе? Када су приказани облици природни? Које још облике уметник користи?
2. корак (ФАЗА ПОДСТИЦАЊА – МОТИВАЦИЈЕ)  усмерава  посматра
 Учитељ мотивише ученике да у тишини, неколико тренутака посматрају приказане репродукције на ученике на  опажа
71. страни у уџбенику. Потом води разговор са њима: Хајде да боље упознамо који су облици посматрање  уочава,
природни, а који геометријски и слободни на репродукцијама слика уметника П. О. Реноара,  води  повезује
ʼОбала Сенеʼ, а потом на делу П. Пикаса, ʼТри музичараʼ. Који су мотиви на репродукцијама? разговор  анализира
Којим су техникама рађене слике? Препознајте које врсте облика су уметници користили. Где  поставља  износи
примећујете геометријске, где природне, а где слободне облике? питања своја
 Учитељ излаже и објашњава ученицима да су облици који не представљају неки предмет или фигуру отвореног запажања
неког бића – слободни, тј. апстрактни облици. Усмерава пажњу ученика на посматрање типа  чита
репродукција на страни 72. Тражи од ученика да наведу које апстрактне облике виде на делима  излаже  учи
Апстракција, Александера Колдера, Фудбалер у четвртој димензији, Казимира Маљевича, Бојени  објашњава  усваја нови
облици, Пол Клеа.  подстиче појам
 Потом учитељ упућује ученике на опажање предмета из непосредног окружења: Које апстрактне појмовно  посматра
облике можеш да видиш у учионици? Који апстрактни облик препознајеш на табли? Који облик мишљење  опажа
препознајеш на прозору? Пронађи правилне геометријске апстрактне облике на предметима и ученика  уочава
стварима у учионици. Нацртај их на листу папира. Сада пронађи и неправилне апстрактне облике.  повезује
Нацртај и њих на папиру.  анализира
 закључује

 Упознај значење апстрактних облика и научи да их примењујеш у свом ликовном изразу – насликај задатак
апстрактну слику!
1. корак (ФАЗА ОТКРИЋА) ученика  посматра
 Учитељ ће сада скренути пажњу ученика на посматрање репродукција у уџбенику на 71. страни –  подстиче  опажа
Тобоган, Анри Матиса и Кристални пејзаж, Пол Клеа. Посматрајте примере дела које имају ученике на  повезује
апстрактне облике. Какве облике опажате? Који су облици правилни, а који неправилни? читање  закључује
 Учитељ прозива ученика који ће прочитати задатак из уџбеника на страни 73. Објашњава задатак  усмерава  износи своја
или делове задатка ако је то потребно и ученици прелазе на рад. ученике да запажања
постављају  чита
питања  поставља
 објашњава питања
питања
отвореног
типа
 Ученици припремају радно место, ликовне материјале и средства за рад. подстиче  припрема
 Најпре ће од колаж-папира исећи три правилна апстрактна облика: круг, троугао и правоугаоник. ученике на рад радно место
Ставиће их испред себе, а потом ће прећи на сликање апстрактне композиције темперама,  објашњава  чита
користећи ове облике или један од њих. Облици могу да се понављају, да буду различите величине,  подстиче  сече
да се преклапају или ређају један поред другог. ученике да  ређа
 Током рада, учитељ ће обилазити ученике, пружати им подршку и усмерење у раду. Као што је већ истражују  посматра
речено, неће интервенисати на радовима ученика, већ инспирисати ученике на самостално,  помаже у раду  истражује
оригинално решавање ликовног задатка. o успешно  слика
одржава
 Ученици анализирају своје радове и по потреби дорађују. Сређују своја радна места. довршавају место
радове и
места
 Ученици распоређују и каче радове на пано, сређују радна места.
 Учитељ поставља питања ученицима: Коју сте ликовну технику примењивали? Анализираће се  води разговор  посматра
радови и упоређивати сличности и разлике у приказаним облицима. Које сте апстрактне облике  усмерава и  закључује
користили? Које су апстрактне слике складне композиције? Зашто тако мислите? Које радове поставља  утврђује
бисте похвалили? Зашто? Који су радови мање успешни? Зашто? Шта бисте променили? Шта питања градиво
бисте можда додали? Зашто? По чему се разликују радови? Има ли неке сличности међу њима? отвореног типа  износи своје
Има ли преузетих идеја и имитације?  анализира мишљење,
 похваљује рад предлоге и
ученика утиске
 образлаже
 похваљује
рад других
ученика
3. корак (ПОГЛЕД УНАЗАД)  демонстрира  посматра
 Учитељ упућује ученике на репродукцију Композиција, Василија Кандинског, која се налази у  поставља  корелира са
уџбенику, на странама 68 и 69: Посматрајте у тишини дело, уочите које облике је уметник питања претходно
користио, како је различите облике ређао и постигао складну апстрактну композицију. отвореног типа наученим
 Потом ће неко од ученика покушати да самостално наглас анализира дело, у складу са оним што  помаже градивом
је научио на овом часу. Учитељ ће постављати помоћна питања ако буде потребно.  анализира
 излаже
Припремите и донесите за следећи час колаж-папир, маказе, лепак, пастел, лист папира.
Тип часа:
Наставна јединица: Компоновање облика  фронтални
Ликовни проблем: Компоновање облика у простору и равни према положеној, косој или усправној линији;  групни
смер  рaд у пaру
Кључни појмови: облик, простор, раван.  индивидуални
Ликовно подручје: цртање, сликање.  посматрање
Ликовни материјали: колаж-папир, маказе, лепак, пастел, лист папира.  разговор
 проширивање знања о односима облика;  анализирање
 стицање знања о могућностима трансформације приликом компоновања (промене облика, величине,  комбиновање
положаја као и међусобних односа ликовних елемената);  групна размена
 развијање ликовне перцепције и аперцепције;  игровне активности
 развијање маште и комбинаторике;  практичан рад
 развој способности за естетско вредновање ствари и света око себе.  истраживање
Корелација: математика, природа и друштво.  репродукције
видео-бим
 филм
 уџбеник
хамер
 Подсећамо се шта смо сазнали о ликовној композицији и односима у композицији прошле године.  подстиче  опажа
Учитељ демонстрира ученицима (директно или путем видео бима) неке од репродукција из ученике на  уочава
уџбеника ликовне културе за трећи разред (које се налазе на странама од 21. до 28.) То могу бити понављање  повезује
репродукције: Мртва природа с воћем и бокал за млеко, Пола Сезана; Девојка у белом, Винсента градива  анализира
ван Гога; Рт на Антибима, Клода Монеа; Месец и Сунце, Роберта Делонеа; Богородица и дете са  поставља  закључује
светом Аном, Леонарда да Винчија; Привиђање, Марка Шагала; Мандрил, Франца Марка. Кроз питања  утврђује
разговор са ученицима утврдићемо какве су композиције на појединим делима – од којих ликовних отвореног типа градиво
елемената су сачињене, којој врсти припадају према распореду елемената и њиховом међусобном  прозива  одговара
односу. Ученици ће поновити знања: ученика,  игра се
1. да уметничка дела према коришћеним ликовним елементима могу имати композиције линија,  задаје
боја или облика; игролику
2. да према распореду елемената композиције могу бити хоризонталне, вертикалне, дијагоналне, активност
кружне, пирамидалне, радијалне, слободне и
3. да према међусобном односу ликовних елемената могу бити симетричне и асиметричне.
 Учитељ задаје игролику активност: Сада ћете се поиграти у паровима. Направите заједно својим
телима или неким њиховим деловима скулптуре чије ће композиције бити хоризонталне,
вертикалне или дијагоналне. Посматрамо успешност изведених облика и разговарамо о томе чије су
скулптуре имале хоризонталну, вертикалану, а чија дијагоналну композицију.
 Потом, учитељ најављује проширивање стечених знања о компоновању облика на овом часу.
2. корак (ФАЗА ПОДСТИЦАЊА – МОТИВАЦИЈЕ) ученика  посматра
 Учитељ прозива ученика који ће прочитати текст са 74. стране уџбеника. Потом ће усмерити  чита  опажа
пажњу ученика на приказане репродукције на странама 74 и 75, и кроз разговор са ученицима  усмерава  уочава
анализирати композиције ових дела. То су: Голубица, Жоржа Брака, Просторни супрематизам, ученике на  повезује
Казимира Маљевича, Мур у Мету, Хенриа Мура, Жичана конструкција, Пабла Пикаса, Госпођа посматрање  анализира
Моне на дивану, Клода Монеа, Летећа фигура, Огиста Родена. Учитељ поставља питања: На којим  води  износи
делима видимо примере компоновања облика према хоризонталној линији, а где према вертикалној разговор своја
и дијагоналној? Које су композиције дводимензионалне, а које тродимензионалне? Које су  поставља запажања
сличности, а које разлике у овим делима? питања  чита
отвореног  учи
типа  усваја нове
 излаже, појмове
 објашњава  посматра
 подстиче  опажа
појмовно  уочава
мишљење закључује
ученика
 Исеци, обликуј, распореди, преклопи, залепи, цртај и гради композицију облика по положеној или задатак
косој линији!
1. корак (ФАЗА ОТКРИЋА) ученика  посматра
 У овом делу часа учитељ упућује ученике на опажање предмета из непосредног окружења: Према  подстиче  опажа
којој линији су најчешће компоновани предмети у нашој учионици? Зашто? Да ли уочавате и ученике на  повезује
друге врсте ређања – компоновања? Које? Покажите. На пример, окачени панои, урамљене читање  закључује
слике, прозори и слично, ређани су по хоризонталној линији. Са друге стране, ормар са полицама  усмерава  износи своја
постављен је по вертикалној линији. ученике да запажања
 Учитељ прозива ученика који ће прочитати задатак из уџбеника на страни 75. Подстиче ученике постављају  чита
да постављају питања ако им нешто није јасно и још једном објашњава задатак или делове задатка питања  поставља
ако за тим има потребе.  објашњава, питања
питања
отвореног
типа
 Ученици припремају радно место, ликовне материјале и средства за рад. подстиче  припрема
 Најпре ће од колаж папира исећи више неправилних апстрактних облика различите боје. Поставиће ученике на рад радно место
их на белом листу папира, према положеној или косој линији, а потом их залепити. У простору око  објашњава  чита
њих цртаће пастелом правилне геометријске облике, који могу бити у различитим међусобним  подстиче  сече
односима, али да прате линију по којој су постављени облици колажа. ученике да  ређа
7. Током рада учитељ ће скретати пажњу ученицима да не журе да лепе исечене облике, него да их истражују  посматра
прво комбинују, премештају по листу папира, истражују који однос сматрају најбољим, па да их  помаже у раду,  истражује
тек онда лепе на папир. o успешно  замишља
одржава  планира
дисциплину  црта
 слика
 Ученици утврђују да ли су задовољни радом, да ли је рад завршен. Ако јесте, предају га за довршавају место
излагање на пано. радове и
места
 Ученици распоређују и каче радове на пано, сређују радна места.

 У анализи и процењивању учитељ може издвојити рад на коме се јасно може уочити способност  води разговор  посматра
ученика да комбинује различите облике и боје, складности међу комбинованим облицима, као и то  усмерава и  закључује
да је ученик одговорио на ликовни проблем, а био и оригиналан. поставља  утврђује
 Затим, учитељ ће постављати питања ученицима да објасне која је врста композиције примењена, питања градиво
који облици доминирају, које боје се истичу, како је ученик ускладио различите ликовне елементе, отвореног типа  износи своје
да ли је успешно применио различите ликовне технике и слично.  анализира мишљење и
 похваљује рад утиске
рад других
ученика

 Учитељ може корелирати са градивом природе и друштва и подсетити ученике на стечена знања о  поставља  корелира са
хоризонту. Може демонстрирати фотографије хоризонта у различитим природним окружењима, у питања претходно
PowerPoint презентацији или исећи фотографије из часописа и залепити на хамер. отвореног типа наученим
 помаже градивом
 анализира,
 излаже

Припремите и донесите за следећи час темпере.
Тип часа:
Наставна јединица: Компоновање облика према вертикалној линији  фронтални
Ликовни проблем: сликарска композиција, компоновање према усправној линији.  групни
Кључни појмови: композиција слике.  рaд у пaру
Ликовно подручје: цртање, сликање. Наставне методе:
Ликовни материјали: темпере, четкице, лист папира.  демонстрација
 стицање знања о могућностима трансформације приликом компоновања (промене облика, величине,  рад са текстом
положаја као и међусобних односа ликовних елемената);  анализирање
 развијање ликовне перцепције и аперцепције;  комбиновање
 развој истрајности и упорност у раду;  групна размена
 развијање способности дивергентног мишљења.  игровне активности
Корелација: математика, природа и друштво, физичко васпитање, музичка култура.  истраживање
видео-бим
 филм
 уџбеник
хамер, папири у
боји, ЦД, стикери
 подстиче  опажа
 У жељи да ученици утврде знања о компоновању облика, учитељ ће усмерити пажњу ученика на ученике на  уочава
предмете у учионици и повешће разговор: Да ли је табла причвршћена по хоризoнталној линији или понављање  повезује
вертикалној? Зашто тако мислиш? Који су још предмети постављени по хоризонталној линији? градива  анализира
Како је ормар постављен, хоризонтално или вертикално? Има ли још предмета који су  формира групе  закључује
постављени вертикално? Има ли предмета који су постављени дијагонално? ученика  понавља
 Може се организовати и игра „Разиграни облици“. Игра се одвија са 3 групе ученика. Групе се  поставља градиво
формирају тако што ученици извлаче картице са речима: хоризонтално, вертикално или питања  сарађује са
дијагонално. Учитељ ће на табли залепити три хамера са истим натписима. Свакој групи ће дати отвореног типа другим
коверат у којима се налазе папири у боји различитих геометријских облика. Ученици ће имати  задаје ученицима
задатак да залепе различите облике на хамер, компонујући их према називу своје групе. Играће се игролику  игра се
уз музику, а то може бити, на пример Offenbach – Can Can (линк у прилогу). активност  лепи
 Учитељ најављује даље истраживање – компоновање облика по вертикалној линији. Упућује ученике  пушта музику  износи своје
да се сете примера за вертикално компоновање облика у окружењу ван школе, у насељу или  прозива мишљење
природи. Примери су, на пример: солитер, црква, бандера, торањ, светионик, планина, жирафа, дрво ученика
и слично.
 Учитељ подстиче ученике да посматрају фотографије из уџбеника на страни 76. На њима су посматрање  опажа
репродукције слика: Чаше, новине и боца вина, Хуана Гриса, Јеврејски анђео Ђорђа де Кирика и  води  уочава
фотографије скулптура: Жена Хуана Мироа и Глава жене Амадоа Модиљанија. Учитељ поставља разговор  повезује
питања: Уочи компоновање облика у односу на вертикалну линију на датим примерима. Које  поставља  анализира
репродукције су пример дводимензионалних дела, а које тродимензионалних? Где су примењени питања  износи
правилни облици, а где неправилни, апстрактни? отвореног своја
 У даљем току часа учитељ мотивише ученике на посматрање репродукције на страни 77, Без имена типа запажања
Ела Лисицког и анализира са ученицима: Посматрај ову композицију. Коју је врсту облика  излаже  чита
уметник користио? Према којој су линији компоновани облици? Објасни. Који је облик најближи  објашњава  учи
посматрачу? Како то знаш? Објасни.  закључује

 Примени стечена знања, сарађуј са друговима и заједно насликајте апстрактне композиције! задатак
 Ученици ће остати подељени у три групе, које су биле формиране на почетку часа. Учитељ ће  подстиче  поставља
прозвати по једног ученика из сваке групе да прочита наглас упутство за ликовни задатак на ученике на питања
страни 77, који ће се реализовати на овом часу. читање  припрема
 Када учитељ закључи да су сви ученици схватили упутство задатка, ученици припремају радна  усмерава радно место
места и почињу са радом. ученике да
питања
8. Ликовни задатак упућује на сликање темпером заједничке композиције у групном раду. Ученици подстиче  чита
ће користити правилне и неправилне апстрактне облике које желе. Прва група ученика ће ученике на рад  слика
компоновати апстрактне облике према положеној линији, друга према усправној, а трећа према  објашњава,  посматра
косој. Свака група ће радити на великом папиру, у равноправно подељеном простору у учионици.  подстиче  истражује
Две групе ће залепити папир на таблу, а трећа ће свој залепити на пано или неко друго погодно ученике да  договара се и
место, како би сви чланови групе могли несметано да прилазе и раде. Ученици ће се договарати истражују сарађује са
како ће радити, излазиће појединачно или у пару и сликати. Остали у групи ће пажљиво  помаже у раду другим
посматрати, давати сугестије и излазити да раде. Важно је да ученици схвате да треба поштовати o успешно ученицима
мишљење других и да треба свакоме дати прилику да ради. одржава
9. Учитељ ће надгледати рад свих група, упућиваће ученике на договор и сарадњу, контролисаће дисциплину
дисциплину. o пушта музику
10. Док ученици раде, учитељ може пустити музику са почетка часа Offenbach – Can Can.
 Учитељ подстиче ученике да завршавају радове. довршавају место
радове и
места
 Радове изложити на табли – у томе учествују и ученици.
 Пре саме анализе учитељ ће дати сваком ученику стикере са исписаним бројевима 1, 2 и 3. Имаће  води разговор  посматра
задатак да према свом утиску о успешности реализовања ликовног задатка оцене своје и туђе  усмерава и  закључује
радове. Изнад рада за који сматрају да је најуспешнији ставити ће број 1, за мање успешан број 2, и поставља  утврђује
на крају број 3. Одмах ће бити јасно који рад ученици сматарају најуспешнијим. питања градиво
 Даље у анализи и процењивању треба обратити пажњу на сваки рад. Учитељ ће повести разговор о отвореног типа  износи своје
томе како је која група одговорила на задатак. Зашто сте тај рад сматрали најуспешнијим?  анализира мишљење
Објасни.  похваљује рад  оцењује
 Учитељ ће похвалити групу која је била пример добре сарадње, где су се чланови групе међусобно ученика,  похваљује
договарали и узајамно помагали. Похвалиће успешно решене ликовне проблеме. Ако буде  даје савете рад других
потребно, саветоваће за будући успешнији рад ученике који нису међусобно сарађивали и који ученика
нису успешно решили задатак.
 Затим, учитељ ће постављати питања ученицима да објасне која је врста композиције примењена,
који облици доминирају, које боје се истичу, да ли је успешно примењена сликарска техника
темпера и слично.
3. корак (ИГРА)  задаје игру  слуша
 Учитељ може задати игру коју ученици веома воле да играју „Дан и ноћ“. Игра је јасна  говори Дан-  корелира са
асоцијација на вертикално (кретање) и корелира са физичким васпитањем. Ноћ претходно
наученим
градивом
 игра се
Припремите и донесите за следећи час глину и дрвене штапиће.

Тип часа:
Наставна јединица: Компоновање тродимензионалних облика у простору  фронтални
Ликовни проблем: Смер, облик, просторна композиција, испупчено – удубљено  групни
Кључни појмови: тродимензионални облици.  рaд у пaру
Ликовни материјали: глина и дрвени штапићи.  демонстрација
 оспособљавање ученика за уочавање ликовног проблема и његово решавање на оригиналан начин у  усмено излагање
складу са датим материјалом;  рад са текстом
 развијање маште и визуелног ликовног естетског сензибилитета;  анализирање
 развијање способности дивергентног мишљења  комбиновање
 групна размена
Корелација: математика, природа и друштво, музичка култура.  игровне активности
окружењу
видео-бим
 филм
 уџбеник
ЦД, предмети, џак
 У жељи да ученици понове и прошире стечена знања о компоновању тродимензионалних облика,  подстиче  опажа
учитељ ће демонстрирати фотографије скулптура из уџбеника ликовне културе за трећи разред (које ученике на  уочава
се налазе на странама 58 и 59). То су дела: Скулптура – Шпанија, Скулптура у парку – Јапан, понављање  закључује
Шетач – Алберто Ђакомети, Госпођица Погани – Константин Бракуши, Наруквица – Александар градива  понавља
Колдер, Шлем за главуи рамена – Хенри Мур, Фигура малог вепра – праисторијска скулптура од  поставља градиво
глине. питања  сарађује са
 Учитељ ће постављати питања: Ове године смо учили неке нове појмове, хајде да се подсетимо! Како отвореног типа другим
називамо ова дела и уметника који ствара оваква дела? Од којих материјала су дела рађена? Како  припрема ученицима
се назива простор који заузима неко тело? Који облици имају волумен? Зашто? Наброј различите  игра се
тродимензионалне облике које видиш на овом делу. Какве облике разликујемо зависно од волумена? предмете  додирује
Које облике уочавате на примерима приказаних дела? Да се подсетимо појмова које смо упознали  задаје  износи своје
прошле године – каква је маса ових облика? игролику мишљење
 Затим, задаје игролику активност „Погоди коју врсту масе има овај облик“. За ову игру, учитељ активност
је раније припремио џак од непровидног материјала и неколико предмета чији су облици различите  прозива
врсте масе. На пример, то могу бити предмети: лопта, прстен, виљушка, чинија, фрула и друго. ученика
Прозиваће ученике извлачиће картице са именима ученика који ће добити задатак да опипавањем
једног предмета у џаку одреде коју врсту масе тај предмет има. Затим ће извући предмет из џака, да
и остали ученици закључе које је врсте маса датог предмета.
 Овде ученицима треба скренути пажњу да се код неких предмета или облика преплићу више врста
маса, те неки предмет (облик) истовремено може имати, на пример, спљоштену и издужену масу,
збијену и испупчену и слично.
 Учитељ мотивише ученике да посматрају фотографију дела из уџбеника на страни 78. То је вајарско посматрање  опажа
дело Огиста Родена, Грађани Калеа. Учитељ води разговор са ученицима: Посматрај ово дело  води  уочава
неколико тренутака у тишини. Ово је репродукција скулптуре у бронзи познатог француског разговор  износи
вајара. То је тродимензионално уметничко дело у простору. Колико фигура чине ову композицију?  поставља своја
Како су распоређене? Када би елементе овог дела требало да покажеш поједностављено помоћу питања запажања
апстрактних облика, које би облике употребио? На које те геометријско тело подсећа ова отвореног  чита
композиција? типа  учи
 Може се задати игра „Сплав“, која ће помоћи ученицима да осете простор и место других у  излаже  закључује
простору. Простор у учионици је замишљен као сплав на ком треба да влада равнотежа, како се не  објашњава  објашњава
би преврнуо, јер је „море веома узбуркано“. Од ученика затражимо да се слободно крећу,  задаје игру  игра се
„пливају“ по „сплаву“ користећи могућности обликовања свог тела. Треба сугерисати да се не  усмерава
крећу у круг као на рингишпилу, већ да слободно мењају смер, да траже празнине и слободан ученике
простор. Када учитељ пљесне рукама, ученици треба да се „заледе“ на месту на ком су се затекли у
пливачкој пози коју су заузели у том тренутку. Учитељ пролази кроз простор на „сплаву“ и указује
где се налазе празнине, а где су ученици збијени. Ако је неравнотежа изразита, сплав ће се
преврнути и сви углас викну „Пљус!“. Учитељ ће затражити од ученика да, уз минимална
померања, направе баланс на „сплаву“ (ученици треба да изнађу могуће начине како се могу
поставити, повезати рукама и другим деловима тела, па да „сплав“ не потоне и нико од учесника
не „падне са сплава“). Док је слика „сплава“ „залеђена“, учитељ може затражити да погледају
какве облике тела је „извајао“ сваки ученик, како су повезани са другима, на шта их подсећа ова
композиција, како би је назвали.
 Размисли и прикажи стечена знања на свом раду, обликуј глину и створи апстрактну задатак
тродимензионалну композицију!
 Учитељ ће прозвати једног ученика да прочита наглас упутство за ликовни задатак на страни 78,  подстиче  поставља
који ће се реализовати на овом часу. ученике на питања
 Када учитељ процени да је свим ученицима јасно упутство задатка, упутиће их да припремају читање  припрема
радна места и почну са радом.  усмерава радно место
ученике да
питања
11. За ликовни задатак ученици су припремили и донели глину и дрвене штапиће различите дебљине и подстиче  чита
дужине. Ученици ће правити неколико апстрактних облика, правилних и неправилних. Затим ће ученике на рад  ваја
правити просторну композицију спајајући те облике дрвеним штапићима које ће убадати у глину. и сарадњу  посматра
12. Учитељ ће подсетити ученике на поступке рада са глином, да се може обликовати додавањем  објашњава  истражује
материјала или одузимањем, да треба обратити пажњу да делови скулптуре не буду претанки и да  подстиче  сарађује са
треба да стоји на постољу, а да не падне или се поквари. ученике да другим
13. Док ученици стварају, учитељ их подстиче да се опусте, ослободе и играју глином, да истражују ученицима
истраживачки приступају материјалу, да маштовито смисле скулптуре које ће обликовати. Ученике  помаже у раду
који су склони да копирају туђе радове, усмераваће на индивидуалност и личну инспирацију. o успешно
14. Даље, учитељ ће усмеравати ученике да је добро ослањати се и на вршњачку подршку у раду – одржава
када вештији ученик објашњава свом другу принцип рада, саветује га или му помаже да доврши дисциплину
започету идеју. o пушта музику
15. Док ученици раде, учитељ може пустити музику – GeorgesBizet, „Les Toreadors“ from Carmen Suite
No. 1 (линк у прилогу).
одузети. Сређују своје радно место. радове и
места
1.корак (ИЗЛОЖБА РАДОВА) колону ученика  посматра
 Скулптуре ћемо, као и раније, разгледати у ходу. Учитељ ће формирати колону ученика и одредити изложбу
начин кретања који ће бити најподеснији да се скулптуре осмотре. Код сваког радног места, ходајући у
ученици ће стајати у полукругу, окренути према скулптурама. колони
2.корак (АНАЛИЗА И ПРОЦЕЊИВАЊЕ)  демонстрира  слуша
 У анализи радова учитељ може са ученицима поновити научено градиво. Какве облике сте  води разговор,  посматра
израђивали? Каквих су облика, волумена ваше скулптуре? Какве масе? Како су распоређени  усмерава и  закључује
облици? Који су облици правилни, који неправилни, а који апстрактни? Шта је био изазов у овом поставља  утврђује
раду? Шта мислите о свом раду, када га упоредите са другим радовима? Да ли бисте нешто питања градиво
изменили? Како су међусобно усклађени различити облици? Који рад сматрате најуспешнијим? отвореног типа  анализира
Зашто?  анализира  износи своје
 Учитељ ће похвалити све радове који су одговорили на задатак. Истаћи ће ученике који су се  похваљује рад мишљење
посебно трудили, оне који су и другима помагали. Усмериће пажњу ученика на радове који имају ученика  образлаже
оригинална решења, која се издвајају својим маштовитим, индивидуалним изразом.  оцењује
рад других
ученика
3. корак (ЗАНИМЉИВОСТ)  прозива  слуша,
 На самом крају часа, учитељ ће упутити ученике на занимљивост на страни уџбеника број 79 и ученика,  корелира са
тако корелирати знања ученика са градивом из природе и друштва и математике. Ученици ће  чита, претходно
посматрати фотографије необичне оригами куће која мења облик. Осмислили су је енглеске  објашњава наученим
архитекте Грунберг и Вулфсон. Учитељ ће прозвати неколико ученика (извлачиће картице са градивом,
њиховим именима) и они ће прочитати наглас ову занимљивост.  чита

Припремите и донесите за следећи час глину, пластелин, сапун, жицу, папир, играчке, делове
играчака, кутијице, чепове, различиту амбалажу, картонску кутију за ципеле, маказе, шестар,
лепак, силк, канап.

Тип часа:
Наставна тема: Везивање облика  систематизација
Наставна јединица:Тродимензионална композиција  фронтални
Ликовни проблем: смер, облик, просторна композиција, волумен, простор, величина  групни
Кључни појмови: просторна композиција.  рaд у пaру
Ликовно подручје: сликање, вајање, грађење. Наставне методе:
Ликовни материјали: глина, пластелин, сапун, жица, папир, играчке, делови играчака, кутијице, чепови,  демонстрација
различита амбалажа, картонска кутија за ципеле, маказе, шестар, лепак, силк, канап.  разговор
 стицање систематизованог знања о везивању облика у ликовним делима;  анализирање
 стицање знања о могућностима комбиновања различитих материјала и облика;  комбиновање
 развијање логичког мишљења и закључивања;  групна размена
 развијање кооперативне способности у тимском раду;  игровне активности
 развијање односа поштовања према свом раду и раду других ;  практичан рад
 развијање спретности у раду са необликованим материјалом;  истраживање
 развој спонтаног ликовног израза. Наставна средства:
Корелација: математика, природа и друштво, музичка култура.  предмети у
окружењу
видео-бим
 филм
 уџбеник
појмовима, ЦД,
хамер, листићи са
таблицама
 Учитељ ће час започети утврђивањем стечених знања у оквиру претходне теме „Везивање облика“.  подстиче  опажа
Прозваће једног ученика који ће прочитати наслов „Стварамо тродимензинална дела“. Тражиће од ученике на  уочава
ученика да објасне значење појма из наслова – тродимензинално. Где смо се још сретали са овим понављање  закључује
појмом? У којим областима смо још изучавали три димензије неког тела? Које су то димензије? градива  понавља
Одабери неки предмет у учионици и покажи на том предмету висину, ширину и дужину.  поставља градиво
 Учитељ ће прозвати неколико ученика да покажу на различитим предметима из непосредног питања  сарађује са
окружења три димензије. То су, на пример: табла, клупа, књига, кутија, модели коцке, квадра, и отвореног типа другим
слично. А сада објасните како су ови појмови: тродимензионално, висина, ширина и дужина  припрема ученицима
повезани са ликовном уметношћу? Како се називају таква дела, а како уметници који их стварају? различите  игра се
 Учитељ ће постављати питања која се односе на појмове хоризонтално, вертикално и дијагонално. предмете  пише
Објасни везу ових појмова и ликовне уметности.  задаје  износи своје
 Затим, задаје игролику активност „Повежи појам и дело“. Учитељ ће припремити картице на игролику мишљење
којима пишу појмови ХОРИЗОНТАЛНО, ВЕРТИКАЛНО, ДИЈАГОНАЛНО, активност
ТРОДИМЕНЗИОНАЛНО. На основу ових картица, након извлачења, ученици ће бити подељени на  припрема
четири групе. На табли и на паноима (или другом погодном месту), учитељ ће распоредити четири картице и
хамера са исто написаним појмовима. Ученици ће се окупити испред одговарајућег хамера и имаће хамере са
задатак да напишу имена уметника и дела која су повезана са овим појмовима. Рецимо, испод исписаним
натписа ХОРИЗОНТАЛНО, ученици ће написати Голубица, Жорж Брак, Мур у мету, Хенри Мур појмовима
итд. Испод натписа ТРОДИМЕНЗИОНАЛНО ученици ће написати називе скулптура и вајара који  пушта музику
су их створили. Победник је она екипа која је написала највише тачних назива дела и уметника.
Након завршене игре и анализе решења, може се тражити од осталих ученика да наведу и још неке
примере које знају.
 Док ученици раде може се пустити ведра композиција чувеног композитора В. А. Моцарта –
Mozart, Violin Sonata K378 „Rondeau“ (линк у прилогу).
 Учитељ мотивише ученике да посматрају фотографије дела из уџбеника на страни 80. То су четири посматрање  опажа
примера модерних скулптура из Шпаније, САД, Кине и Израела. Учитељ ће повести разговор:  води  уочава
Посматрајте ове фотографије у тишини. Ово су савремене скулптуре из различитих делова разговор  износи
света. То су тродимензионална уметничка дела у простору. Анализирајте од којих материјала су  поставља своја
сачињена дела, како су облици распоређени у композицији? питања запажања
 После кратког посматрања учитељ поставља питања: Шта мислите од ког матријала је израђена отвореног  чита
скулптура из Шпаније? Који облици чине ову композицију? Како су компоновани елементи? Да ли типа  учи
још нека скулптура има дијагонално компоноване елементе (4. фотографија)? Објасните. Од  излаже  закључује
којих материјала је сачињена ова склуптура? Шта мислите од којих материјала је грађена  објашњава  објашњава
скулптура на 2. фотографији? Како су поређани елементи? А на трећој? Објасните. На шта вас  задаје игру,  игра се
подесећају (асоцирају) ове скулптуре? Објасните.  усмерава  црта
 Затим, учитељ задаје мотивациону игру „Круг – квадрат“ (пример у прилогу), насталу по угледу на ученике  такмичи се
игру „Икс – окс“. Игра има јасну асоцијацију на појмове хоризонтално, вертикално, дијагонално.  успешно
Учитељ ће припремити листиће са одштампаним таблицама облика квадрата (са пољима 3 одржава
квадрата X 3 квадрата) – за сваки пар ученика у одељењу. Ученици ће наизменично цртати дисциплину
различите облике у поља таблице. На пример, један ученик ће цртати кружић, а други квадрат.  пушта
Победник је онај ученик који први повеже три облика хоризонтално, вертикално или дијагонално. музику
Игра се може играти и са фигурицама различитих тродимензионалних облика. Може се играти и
„ланчано“: победник из прве игре, игра са следећим учеником, и тако редом док не добијемо
победника одељења. Победник ће први најавити ликовни задатак и читати први одељак испод
наслова „Тродимензинална компзиција“ на страни 81.
 Док траје игра, наставник пушта композицију са почетка часа.
 Обликуј и комбинуј различите материјале, створи апстрактну тродимензионално дело! задатак
 Учитељ ће прозивати неколико ученика да прочитају наглас упутство за ликовни задатак  подстиче  поставља
„Тродимензионална композиција“ на страни 81. Ученици ће читати текст –- одељак по одељак. ученике на питања
Након читања сваког одељка, учитељ ће подстицати ученике да постављају питања, у случају да читање  одговара,
нису разумели неку инструкцију или део задатка. Тражиће од других ученика да дају одговоре на  усмерава  објашњава,
постављена питања својих другара и да покушају да им објасне како су сами схватили задатак. ученике да  припрема
Тек на крају, и учитељ ће објаснити уколико још увек има нечег нејасног. постављају радно место
питања
16. Према упутству ликовног задатка ученици ће правити тродимензионалну композицију која се подстиче  чита
може видети са свих страна. Елементи композиције могу бити природни или вештачки, правилни ученике на рад  ваја
или неправилни, фигуре или апстракције. и сарадњу  слика
17. Ученици су припремили и донели глину, пластелин, сапун, жицу, папир, кутију за ципеле,чепове,  објашњава  гради
играчке, делове играчака, различиту амбалажу. Како се рад одвија у пару, ученици ће материјал  подстиче  посматра
који су донели ставити на клупу испред себе, да их добро виде. Материјале ће размењивати, ученике да  истражује
заједно користити, јер се са више различитих материјала долази до интересантнијих и необичнијих истражују  сарађује са
композиција.  помаже у раду другим
18. У првом кораку реализовања задатка, ученици ће картонску кутију исећи са две бочне стране, тако o успешно учеником
да добију прошупљен облик. Затим ће се у пару договорити, да ли ће компоновати облике по одржава  лепи
положеној, косој или усправној линији. Горњи крај кутије ће избушити шестаром, оловком или дисциплину  буши
неким другим погодним средством. Одабираће облике и постављати у простору тако што ће их o пружа помоћ  везује,
повезивати силком или канапом, а онда их провући кроз рупицу на горњој страни кутије. у раду  комбинује,
19. Учитељ ће подсетити ученике да воде рачуна о простору, да се труде да направе интересантна o пушта музику  ређа
решења. Скренуће им пажњу да су могућности комбиновања безбројне, да буду слободни, да
истражују и уживају у раду. Као и увек, учитељ даје сугестије без конкретног уплива у рад
ученика. Биће им помоћ, нарочито у техничком делу израде – бушења, везивања и слично.
Упозораваће ученике на опрез у раду са одређеним алаткама.
20. Док ученици раде, учитељ може поново пустити музику као и у претходном делу часа.
 Учитељ подстиче ученике да завршавају рад.Ученици довршавају своја ликовна остварења, довршавају место
разматрају шта још додати, или евентуално нешто одузети. Сређују своје радно место. радове и
места
 Завршене радове ћемо изложити на три за то припремљена места: хоризонталне композиције ће изложбу
бити изложене на једном месту, дијагоналне на другом, а вертикалне на трећем. Изложбена места ходајући у
треба тако припремити да је могуће разгледање скулптура са свих страна. Скулптуре ћемо, затим, колони
разгледати окупљени у полукругу, окренути према изложеним радовима, а онда их обићи и
посматрати из различитих углова.
 Радове ћемо пажљиво посматрати, а потом разговарати са свим ученицима: Да ли је успешно  води разговор  посматра
коришћена ликовна техника? Да ли је композиција јасно дочарана, да ли су облици јасно поређани  усмерава и  закључује
хоризонтално (вертикално/дијагонално)? Да ли је композиција складна и чини целину? Које слагање поставља  утврђује
вам је занимљиво, необично? Због чега? Покажите занимљиве делове у целини. Коју врсту облика питања градиво
(правилне или неправилне, геометријске или слободне) сте користили? Који материјали су отвореног типа  износи своје
кориштени? Која комбинација материјала и облика вам је најмаштовитија? Које бисте радове  анализира мишљење
похвалили? Зашто? Који је рад најуспешнији? Зашто? Да ли бисте код неких радова нешто  похваљује рад  предлаже
променили? Зашто? Како сте се договарали са паром? Да ли је било неких неспоразума? Ако јесте, ученика  образлаже
како сте решавали несугласице? Шта вам је било најинтересантније у данашњем ликовном  оцењује
задатку? Зашто? Објасни.  похваљује
рад других
ученика
3. корак (ВРЕДНОВАЊЕ)  даје повратну  износи своје
 Завршена је још једна област и треба приступити вредновању ликовних радова и оценити их. Код информацију о мишљење
вредновања, као што је већ речено, обраћамо пажњу на испуњавање ликовних задатака, решавање успешности
ликовних проблема, успешност употребе ликовне технике, на композицију, креативност, као и ученика
лично ангажовање ученика. При вредновању радова треба узети у обзир да ли је рад урађен
шаблонски, имитативно, или иновативно, и треба наградити велик труд и заинтересованост  оцењује
ученика.
 Истичемо још једном, да оцену ученици треба да схвате као повратну информацију о њиховим
постигнућима. Одељење треба да добије поруку да се труд исплати.
4. корак (3Д ЦРТАНИ ФИЛМ)  чита  слуша
 На самом крају часа, учитељ може нешто детаљније упознати ученике са продукцијом 3д филмова  објашњава  посматра
– текст је у прилогу. Ако школа има техничке могућности, учитељ може приказати награђен  пушта филм
анимирани 3Д филм Wheels - (2015) AwardWinningAnimationShortFilm (линк у прилогу).

Припремите и донесите за следећи час плаве мајице и беџеве, црвене мајице и беџеве.

ПРИПРЕМА ЗА ЧАСОВЕ ЛИКОВНЕ КУЛТУРЕ ОД 65. ДО 72.
Наставна тема: Амбијент Тип часа:
Наставна област: Амбијент  обрада
Наставне јединице: Амбијент (84–87. стр.); Сцена (88–89. стр.); Маске (90–91. стр.); Костим –одећа –ношња  утврђивање
(92–93. стр.); Луткарско позориште(94–96. стр.) Облици рада:
Ликовни проблем: Простор, амбијент; облик простора и намена, сцена, сценографија;  фронтални
облик, лик, маска, позоришна маска; намена одеће и изглед, материјал; костим и улога, костимограф;  групни
позориште, лутка, луткар, аниматор, сцена,игра, музика, представа  рaд у пaру
Кључни појмови: амбијент, сценски простор, маска, костим, позориште, представа. Наставне методе:
Ликовно подручје: цртање, сликање, вајање, грађење, дизајн.  посматрање
Ликовни материјали: папир, оловка, фломастери, темпере, хартија, тканина, лепак, балони, картон, летвице,  демонстрација
кутије.  разговор
Циљеви часова:  рад са текстом
 развијање способности визуелног опажања и доживљавања простора;  анализирање
 развијање способности уочавања различитих облика и њихових односа у простору;  комбиновање
 стицање знања о појмовима сцена и сценографија;  групна размена
 стицање знања о употреби различитих облика и материјала у обликовању сценског простора;  игровне активности
 стицање вештине израде маски ;  практичан рад
 развој спосбности коришћење различитих сликарских техника;  истраживање
 утврђивање знања, умења и навика из области ликовног стваралаштва; Наставна средства:
 развијање способности дивергентног мишљења;  репродукције
 стицање знања о повезаности одеће и посла;  предмети у
окружењу
 стицање знања о сценској одећи – костиму и вези улоге и карактера лика са изгледом костима;  направљени облици
 развијање способности за комбиновање и спајање различитих материјала у функцији израде костима;  фотографије
 стицање знања о луткарству, сценској лутки;  графоскоп
 развој опажања и разликовања типова лутака према начину њиховог покретања;  ЦД плејер
 развој вештине израде позоришних лутки;  компјутер, ТВ,
 стицање знања о процесу стварања позоришне представе из аспекта ликовности видео-бим
Корелација: српски језик, природа и друштво, математика, музичка култура, народна традиција, слободне  филм
активности.  уџбеник
Литература:  остало: костими,
Ликовна култура 4, Милутин Мићић, Гордана Мићић; сценски простор,
Приручник за учитеље четвртог разреда, Милутин Мићић, Гордана Мићић, Радмила Комленић маске, лутке
АКТИВНОСТИ (МОЖЕ БИТИ ТЕМАТСКА НЕДЕЉА ИЛИ МЕСЕЦ)
Основна идеја ове тематски и интердисциплинарно повезане целине је да се садржаји различитих предмета искористе, како би се
визуелно опажање и доживљавање простора што целовитије приказало и приближило ученицима, како би се што успешније утицало на
развој способности уочавања различитих облика и њихових односа у простору и способност дивергентног мишљења.
 У току рада ће се активирати и преиспитати постојеће лично знање ученика из различитих области, пробудиће се њихово
интересовање занимљивим активностима. Тако ћемо помоћи ученицима да направе мостове између старог и новог знања.
Омогућићемо им да освесте свој однос према знању, да развијају сопствено мишљење и ставове. То ћемо им омогућити кроз
амбијенталну наставу, проблемску наставу и практичан рад.
 Повезивање садржаја различитих предмета можемо урадити на следећи начин.
СРПСКИ ЈЕЗИК
Задаци наставе књижевности које ћемо остваривати кроз ове активности и корелацију са ликовном културом и другим предметима су:
- уочавање и тумачење песничких слика, тока радње, главних ликова и основних порука у књижевном делу; уочавање значајних
појединости у опису природе (откривање чулних дражи: визуелних, акустичких, кинетичких, тактилних, мирисних и других);
- визуелни и аудитивни елементи у тексту и њихова интерпретација, преобликовање и модификовање;
- описивање слика које приказују пејзаже, ентеријере, портрете;
- одабрати неке од предложених текстова који се обрађују на часу српског језика и кроз њихову анализу визуелизирати место
дешавања, простор –амбијент (развијање способности визуелног опажања детаља, карактеристика датог амбијента и визуелног
опажања и доживљавања простора уз помоћ текста) и ликове (на основу њихових поступака, описа у тексту и амбијента у коме се
крећу);
- предлог текстова: „Књига за Марка“, Светлана В. Јанковић; „Мали принц“, А. Егзипери; „Бескрајна прича“, Михаил Енде;
- текст могу да изаберу ученици (или сам учитељ на почетку школске године и да прилагоди и усклади планове рада осталих
предмета са којима ће рад на овој области имати корелацију).
ПРИРОДА И ДРУШТВО
- Један од задатака овог предмета је добра интеграција чулних утисака као услов за правилно искуствено сазнање и отворен пут за
трансформацију представа и опажајно-практичног мишљења у појмовно и то можемо добро искористити и спојити са ликовном
културом; важно је одабрати активности које ангажују како поједина чула, тако и више чула паралелно; синхронизација чулних
утисака даје целовиту слику објеката, простора, појава и њихову интеграцију у комплексну слику света, а уважава различитости у
склоностима деце при упознавању света и процесу учења.
- Значајне активности ученика у оквиру предмета Природа и друштво које ћемо применити у оквиру овог мини пројекта су:
посматрање – са усмереном и концентрисаном пажњом ради јасног запажања и уочавања света (уочавање карактеристика);
описивање – вербално или ликовно изражавање спољашњих и унутрашњих запажања;
груписање – уочавање сличности и различитости ради класификовања;
бележење – записивање графичко, симболичко;
експериментисање – намерно модификоване активности, у току практичног рада и истраживања;
сакупљање – прављење колекција материјала, збирки радова и њихово презентовање.
- Предлог области које могу да се повежу: рељеф, кретање, сналажење у простору и времену, материјали.
МУЗИЧКА КУЛТУРА
- У оквиру наставе овог предмета из области слушања музике користићемо музичка дела по избору ученика која ће бити део
позоришне представе; од свих облика музичко-васпитног рада слушање музике, поред стваралачке активности, најјаче делује на
формирање ученикове индивидуалности, а то је и један од најважнијих задатака наставе ликовне културе;
- Предлог композиција од којих ће учитељ (или ученици) одабрати музику за представу: Е. Григ, „Јутро“ и „Поворка патуљака“;
Франц Шуберт, „Музички тренутак“; Модест Мусогорски, „Слике са изложбе“; Жорж Бизе, „Свита“; Антоњин Дворжак,
„Словенска игра бр. 2“; В. Амадеус Моцарт, „Менует“; Никола Србин, „Херувимска песма“; Ј. Јовичић, „Македонска рапсодија“.
ЛИКОВНА КУЛТУРА
- Ученици могу да раде сцену, маске, костим, да се определе за музику, али је најважније да се цео процес одвија кроз игру. У тој
игри ученици ће доћи до сазнања о искуствима цивилизације, што се може пронаћи у литератури, а самим тим и повезивање
оваквог садржаја са другим областима, посебно са књижевношћу, музичком културом, позориштем...
НАРОДНА ТРАДИЦИЈА
- Простор – амбијент куће у прошлости, народна ношња као начин одевања некада, улога костима и маске у традиционалној
прослави верских празника и обичаја.
СЛОБОДНА АКТИВНОСТ
- Посета позоришту, драмској радионици или секцији у граду, музеју, изложби костима…
Ову повезаност можемо прегледније приказати на следећи начин:
МРЕЖНИ ПЛАН
ТЕМА: „АМБИЈЕНТ – СЦЕНСКИ ПРОСТОР“
СРПСКИ ЈЕЗИК ПРИРОДА И ДРУШТВО

- Обрада текстова: „Књига за Марка“, Светлана В.
Јанковић; „Мали принц“, А. Егзипери; „Бескрајна – Рељеф
прича“, Михаил Енде.
- Даљи рад на тексту: анализа слика које приказују – Сналажење у времену и простору
пејзаже, ентеријере, портрете.
Визуелизација места дешавања,простора – амбијента, – Материјали
опажања детаља, карактеристика датог амбијента.
- Драматизација текста: драматизација сцена из
наведених текстова.
АМБИЈЕНТ, СЦЕНА, КОСТИМИ И МАСКЕ, НАРОДНА ТРАДИЦИЈА

ЛУТКАРСКО ПОЗОРИШТЕ - У домаћиновој кући
- Гостионице, ханови и караван сараји
- Сређивање етно-кутка
МУЗИЧКА КУЛТУРА
ЛИКОВНА КУЛТУРА
Слушање музике: Е. Григ,:„Јутро“ и „Поворка
патуљака“; Франц Шуберт, „Музички тренутак“; Модест Амбијент: Представљање амбијента (сликање)
Мусогорски, „Слике са изложбе“; Жорж Бизе, „Свита“;
Антоњин Дворжак, „Словенска игра бр. 2“; В. Амадеус Луткарско позорише – израда лутака
Моцарт, „Менует“; Никола Србин, „Херувимска песма“;
Ј. Јовичић, „Македонска рапсодија“. Сцена – израда сцене
1. корак (ФАЗА САЗНАЊА)  демонстрира  уочава
 Час можемо почети препознавањем различитих простора. Учитељ може да припреми  објашњава  повезује
фотографије различитих простора (делова тих простора –детаља) у електронској верзији или  прозива ученике  закључује
исечене из новина, а ученици имају задатак да погађају ком простору припада детаљ који виде на  поставља  чита
фотографији и да образложе по чему то знају. На неким фотографијама могу бити приказани питања  корелира са
елементи који могу припадати различитим просторима нпр. сто или столице и ученици ће по отвореног типа претходно
дизајну столица аргументовати ком простору може да припада.  подстиче наученим
 Након тога, у пару раде на тексту из уџбеника и издвајају шта су и раније знали од прочитаног, појмовно градивом
шта има је ново и око чега имају недоумицу или им није јасно. мишљење  износи
 На часовима слободних активности моћемо посетити музеј или неке занимљиве и необичне ученика своје
просторе у месту, како би подстакли визуелно опажање и доживљавање различитих простора. мишљење
 образлаже
 стиче
знање о
новим
појмовима
 учи
 усмерава  посматра
2. корак (ФАЗА ПОДСТИЦАЊА – МОТИВАЦИЈЕ) ученике на  опажа
посматрање  закључује
 Упућујемо ученике на 85. страну уџбеника на којој се налазе питања о различитим просторима,  демонстрира  одговара
амбијентима и тражи се да их замисле и опишу. Затим ће у пару одиграти игру препознавања  објашњава  образлаже
амбијената на 86. страни. Након завршавања активности ће разговарати, прво у пару а затим у  слуша
великој групи. Да ли си решио задатак? Јеси ли имао тешкоћа у току решавања? Шта ти је
помогло?
 Разговор о различитим амбијентима и њиховом утицају на наше емоције. Који амбијенти су ти
пријатни (непријатни)? Зашто?Шта мислите, да ли је пријатан амбијент на планети Малог
принца, у Бескрајној причи или у простору у ком живи дечак Марко из текста ʼКњига за
Маркаʼ?
 задаје задатак  слуша
3. корак (ПОСТАВЉАЊЕ ЗАДАТКА, ПРОБЛЕМА)
Осмисли амбијент из прочитаног текста. Ученици се могу поделити на групе и свака група се
одлучи који амбијент ће приказати.
РАДНИ ДЕО (65 мин.) учитеља ученика
1. корак (ФАЗА ОТКРИЋА) активност  чита
 Ученици се могу поделити на групе и свака група се одлучи који амбијент ће приказати.  води разговор  закључује
 На почетку овог дела фронтално водимо разговор о томе шта нам може помоћи да што боље  демонстрира  набраја
представимо амбијенте из одабраних текстова (реченице које описују простор у коме се дешава,  чита  посматра
уочавање детаља у тим описима, анализа облика и материјала и њиховог међусобног односа).  поставља  опажа
Овај део можемо урадити на часовима српског језика, а систематизовати и објединити запажања пре питања
почетка практичног рада. отвореног типа

 Ученици прелазе на решавање задатка: Представите амбијент из текста који сте читали. Могу  демонстрира  посматра
одабрати било који од предложених текстова (исто тако, учитељ може направити избор неких  усмерава и  чита
других текстова). подстиче  опажа
 Радиће у групама и могу цртати, колажирати, градити и обликовати простор. ученике на  уочава
 Ученици бирају материјал којим ће радити, као и ликовну технике. опажање и рад  анализира
 У току рада, учитељ их подржава, подсећа на делове текста који описују простор, упућује на  излаже  слуша
елементе који карактеришу тај простор и подстиче различита идејна решења у групи.  објашњава  слика
o демонстрира  црта
o формира групе  гради
ученика  дизајнира
o успешно  истражује
одржава  сарађује са
дисциплину другим
ученицима
 учи

 Ученици анализирају своје радове и по потреби дорађују или додају неке елементе.
 Сваки пут када мисле да су завршили, поставе рад испред себе и заједнички анализирају како су и
да ли извршили постављени задатак.
 Групе поставе своје радове на пано.

 Један по један рад се посматра и анализира.  води разговор  посматра
Чланови осталих група погађају из ког текста је представљени амбијент и на основу чега то знају.  усмерава и  уочава
Аутори нацрта су ту да одговорају осталим групама које погађају да ли су добро одгонетнули. поставља  повезује
Уколико је осталим групама тешко да погоде о ком се амбијенту ради, група која је креирала то питања  анализира
решење добија кратко време да им помогне пантомимом. Да ли вам је било тешко да погодите о отвореног типа  закључује
ком се амбијенту ради? Зашто? Шта мислите да је још могло да буде на овој скиици што би вам  похваљује рад  утврђује
помогло да решите задатак? ученика градиво
успешности  образлаже
радове
других
ученика
 учи
4. корак (ДОМАЋИ РАД)

 За домаћи задатак свака група одабира једну сцену из текста који су приказали – драмску радњу
коју ће приказати у мини представи. (То може бити и више сцена из једног текста јер ће тада лутке
–ликови бити једни, а сцене различите. То ће можда бити лакше да се изведе, али сваки учитељ ће
се определити за варијанту која му више одговара у раду са његовим одељењем.)
 Када одаберу сцену, задатак има је да осмисле идејно решење за сценски простор, изглед ликова
(маске за ученике глумце или изглед лутака које ће бити ликови у представи, као и предлог музике
коју би користили).
 Сазнања о сцени, маскама за ликове и костимима ученици ће стећи користећи уџбеник ликовне
културе, а могу отићи и у посету позоришту и тамо погледати костиме, елементе за сцену и лутке
(уколико у месту не постоји позориште, могу то видети на интернету).
 Након што су стекли сазнања о томе шта је све потребно да би се приказала сцена из текста,
прелазе на израду елеманата за сцену, костима или маски за ликове. Музичку подлогу за овај мали
позоришни комад из обавезних могу одабрати из обавезних дела за слушање музике на часовима
музичке културе (предложили смо неке).
 Могу се поделити у групе према афинитету (сценографи, костимографи, музички уредници...).
 Представа може бити луткарска, или ће ученици глумити са маскама на лицу и у костимима.
 Ово може бити и путујућа позоришна трупа која ће приказати одломак из представе другим
одељењима, родитељима и сл.

Likovna Kultura 4 Novi Logos Dnevne Pripreme

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Likovna Kultura 4 Novi Logos Dnevne Pripreme

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ПРИПРЕМА ЗА 1–2.

ЧАС ЛИКОВНЕ КУЛТУРЕ

Евалуација часа и самовредновање учитеља

3. корак (КРИТИЧКИ ОСВРТ И ЗАВРШАВАЊЕ РАДА)

Евалуација часа и самовредновање учитеља

3. корак (КРИТИЧКИ ОСВРТ И ЗАВРШАВАЊЕ РАДА)

Евалуација часа и самовредновање учитеља

2. корак (ФАЗА РЕАЛИЗАЦИЈЕ И СТВАРАЛАШТВА)  води разговор  чита

Евалуација часа и самовредновање учитеља

2. корак (ФАЗА РЕАЛИЗАЦИЈЕ И СТВАРАЛАШТВА)  води разговор  чита

3. корак (КРИТИЧКИ ОСВРТ И ЗАВРШАВАЊЕ РАДА)

3. корак (ДОМАЋИ РАД)  задаје домаћи  слуша

Евалуација часа и самовредновање учитеља

2. корак (ФАЗА РЕАЛИЗАЦИЈЕ И СТВАРАЛАШТВА)  води разговор  слуша

2. корак (АНАЛИЗА И ПРОЦЕЊИВАЊЕ)  демонстрира  слуша

3. корак (ДОМАЋИ РАД)  задаје домаћи  слуша

Евалуација часа и самовредновање учитеља

3. корак (ЗАНИМЉИВОСТ)  чита  слуша

4. корак (ДОМАЋИ РАД)  слуша

Евалуација часа и самовредновање учитеља

2. корак (ФАЗА РЕАЛИЗАЦИЈЕ И СТВАРАЛАШТВА)  води разговор  слуша

3. корак (ДОМАЋИ РАД)  задаје домаћи  слуша,

Евалуација часа и самовредновање учитеља

3. корак (ПОСТАВЉАЊЕ ЗАДАТКА, ПРОБЛЕМА)  задаје  слуша

2. корак (АНАЛИЗА И ПРОЦЕЊИВАЊЕ)  води разговор  слуша

3. корак (ДОМАЋИ РАД)  задаје домаћи  слуша

Евалуација часа и самовредновање учитеља

2. корак (ФАЗА РЕАЛИЗАЦИЈЕ И СТВАРАЛАШТВА)  води разговор  припрема

3. корак (ДОМАЋИ РАД)  задаје домаћи  слуша

Евалуација часа и самовредновање учитеља

2. корак (ФАЗА ПОДСТИЦАЊА – МОТИВАЦИЈЕ)  задаје  слуша

3. корак (ПОСТАВЉАЊЕ ЗАДАТКА, ПРОБЛЕМА)  задаје  слуша

1. корак (ИЗЛОЖБА РАДОВА)

2. корак (АНАЛИЗА И ПРОЦЕЊИВАЊЕ)  демонстрира  слуша

Евалуација часа и самовредновање учитеља

Евалуација часа и самовредновање учитеља

3. корак (КРИТИЧКИ ОСВРТ И ЗАВРШАВАЊЕ РАДА)

1. корак (ИЗЛОЖБА РАДОВА )

Евалуација часа и самовредновање учитеља

Евалуација часа и самовредновање учитеља

3. корак (ПОСТАВЉАЊЕ ЗАДАТКА, ПРОБЛЕМА)  задаје  слуша

2. корак (ФАЗА РЕАЛИЗАЦИЈЕ И СТВАРАЛАШТВА)  усмерава и  слуша

Евалуација часа и самовредновање учитеља

3. корак (ПОСТАВЉАЊЕ ЗАДАТКА, ПРОБЛЕМА)  задаје  слуша

2. корак (АНАЛИЗА И ПРОЦЕЊИВАЊЕ)  демонстрира  слуша

3. корак (ДОМАЋИ РАД)  задаје домаћи  слуша,

Евалуација часа и самовредновање учитеља

 задаје задатак  анализира

3. корак (ДОМАЋИ РАД)  задаје домаћи  слуша,

Евалуација часа и самовредновање учитеља

2. корак (АНАЛИЗА И ПРОЦЕЊИВАЊЕ)  демонстрира  слуша

3. корак (ДОМАЋИ РАД)  задаје домаћи  слуша

Евалуација часа и самовредновање учитеља

 записује реч  слуша

3. корак (ПОСТАВЉАЊЕ ЗАДАТКА, ПРОБЛЕМА)  задаје  слуша

2. корак (ФАЗА РЕАЛИЗАЦИЈЕ И СТВАРАЛАШТВА)  усмерава и  слуша

2. корак (АНАЛИЗА И ПРОЦЕЊИВАЊЕ)  демонстрира  слуша

3. корак (ДОМАЋИ РАД)  задаје домаћи  слуша,

Евалуација часа и самовредновање учитеља

3. корак (ДОМАЋИ РАД)  задаје домаћи  слуша

Евалуација часа и самовредновање учитеља

3. корак (ПОСТАВЉАЊЕ ЗАДАТКА, ПРОБЛЕМА)  задаје задатак  слуша

Евалуација часа и самовредновање учитеља