Петар Шобајиh

КОРЈЕНИЋИI

По.л.ожај и zра'Н.иЦе

Корјениhи се налазе у Херцеговини источно од Требиња, уАа­

љени од града око два ипо часа хода. Кроз њих води стари каравански
пут Дубровник - Требиље - Никшић и даље, којим се обављао сао­
браћај док су иедавно изграђени колски пут и жељезничка nруга о,ц
Требиња до Никшнhа. Око Корјенића су Требињско г.Gље, Виле!ш:е
рудине и племена Зуnци, Грахово и ВањаRи. Према њима Корјениl:iи
имају своје утврђене старе границе.
Корјениhи се на заnаду додирују са требињским селима Не­
цвијећем и Арсланаг:ића Мостом. Дели их граница која nолази од брда
Глум:ине ~щ Дуб, na преко Требишњице на Врањ nрода.- Према Ви­
·леl:iким руд:инама је високо брдо Глумина, kьје о.Цnаја рудинска села
Врбно и Дубочане од Корјенића. ГраRица дрема тим селима nочиље
од Млинице на Требишњици, пење се на Осоје, па на Вилиште, на
Међеђу каменицу под Токлиl:iем, па преко Јерковиhа Гра.цине на
Анђа Градину, оданде на Крило и сnушта на Млиницу крај Треби­
шњице, с друге стране Глум:ине.

Зупце од Корјениhа дели граница која ВОАИ кроз Аљашево

точило, код Требишњ:ице, на Кокот·овића Градину, па nреко Обле
главице и Зелен:ика избија на Дебели бријег, ла даље на Забор:ицу,
Космаш, Паклену главу, Велику борову главу, а оданде на Миланов
осијек у nланини Б:ијелој гори.
Племе Грахово је истоЧ!Iо од Корјениhа. С њим се Kopjeниh"l'i
додирују својом nланином и селином на дугој линији која је уједно

'- У .заост,а/В1111.'IIИВЈИ mж. ПеФра Шобај!оhа, .шој.а с~ чУ'ва у Emcmpaфmroм

музе)у IINI Це'DИЈ~ьу, ,има <Неirолиtко ~SШ~Х e-:mмDwк:mc 'P'Y'!IIormca. О!ка­
'I'Ра!МЮ за дУЖ!!Юеtr да rих ·В>ремеНIОМ, y.rooлmro '110 буАе мory>he, фе,ЦИ!МО :r.
Шll'В~ШЈа-мо. Qв,о.'\'1 ~ лубЈШЈЮујемо Кор;еии1tе. О n>Орщје1t.Л',У .щимаС!N!Је
Бра:ахоБIИiћ :и rрофу 'Ђорђу ~овиihу, о чему се 'У ОВIОМ :pa)!U' ·<miiJIИPIILИje
I10!В!ЈIРИ, ~'DOp ј е ;д-а.о Ј!фа'.t)КЏ СЗ!СIЏЩТ\!Ње у ГJl.at;'ЊU.'X:Y Qpncкe ЗRЩЦеми,је -1~­
j':l<a, 1952, IV/2, 386-391.
 Гmt~н:ин: ЕТiюграфск:ог :.tузеја fi<l Цетиљу
104
и граница Црне Горе и Херцеговине на оном простору. Ову границу
одреди.'!и су страни конзули no Граховцу (1858), кад је Грахово np:r-
nojeнo Црној Гори, а по Ј1сказу главара Корјениhа и Граховљана. На
nитаље конзула, изјавио је 4-ог августа 1858. године граховсr~и вој­
вода Анто Даковиh, да је стара граница Грахова и Корјенића била:
nочен од Јастрсбице па IIa Бегова корита, онда преко Шупље греде
граница си.>:шзи у д()лину Заслапа, nродази nоред Аранђелове цркве,
па прс•к" брда Кул,евца на Владичину nадину и на Велики кук. Ро­
кову .нокву, на Илијино брдо, оданде на Скорча гору и преко Бара
Ма.'IШ" Бованића иде до Великог Бованића, где је тромеђа Грахова,
К•'РЈРнића и Ба~ьана. Војводину изјаву исnравио је и допунио .на
једном делу r·р~шиде граховски капетан Пајо Ковачевић који је ре­
као: да ј(• r·рю1ица, како је војвода означио, била стара граница, али
да од 1856. године граница иде од Аранђелове цркве на врх Космача,
тако да ВеЛ>1КИ кук и Владичина падина остају изван граница Гра­
хова.

Како је Грахово дуго приnадало корјенићким муслиманима, ко­

ји су у IЬt'MY 11мали читлуке, уnитанИ од конзула, r~орјеrrићки прваци
нису хтс.>rи да казују границу, веh су се бранили да је Грахово њи­
хово. Тек кад су им конзули објаснили да о томе не мо:ж:е бити го­
вора, веh да Грахово мора nриnасти Црној Гори, А.ли бег и Хамза су
изјавили: да је тромеђа Корјенића, Грахова и Зубаца врх Губова гла­
вица у венцу Јастребице; да одатле граница <:!ИЛази на паiШ:Ьак Непо­
во nоље, које nрипада :њима, иако га обрађују Граховљани, који су
за то плаћали Корјениhима треhину. Од Ненова поља граница се ле­
ње на брдо Мичимотику, оданде на Чеша.љ, па се cri:ymтa у село Нудо,
онде пресеца речицу ЗaCJtan и избија I!a Шупљу rреду;. Затим се у прав
ља на граховско село Зебјак, које додирује, па nрави угао и прелази
на Вел. Илијино брдо, на најудаљенији његов врх од Клобука и иде
на Бијелу Каменицу, па на Пиш:талицу, :извор у Скорча rори, где је
тромеђа Корјенића, Грахова и Бањана.

Данаиnьа граница КорјеiiИћа и Гра:хова, како су је тада конзули

одреди.ци, почиње од Троглава у nлаl!ИНИ Бије.лој гори, где је тромеђа
Корјен:ића, Грахова :и Зубаца, прелази на Раткуц:iу, велику снежницу,
na nреко Ивове гла.sице и .АЈЈијина бријеrа води на Бегова r~орита,
живу воду, а оданде nреко главице Мичимотике на брдо Чешаљ. Ода­
тле се спушта у корјенићку валу, на Вучију, између овог кopjeнirhкor
и граховског села Rудола (Мала Вучија припала је Корјениhима), па
речицам Сушицом до Аранђелове цркве. Од цркве се пење уз речицу
МиротиЈIIНицу на rреду Ћурашицу и nреко Струrа вИIIIe граховских
Долова ле:н.ући се гранична Ј.tИнија избија на Мз.nо Илијино брдо, па
на главицу Курјелску градину и завршава се на Вел. Илијином брду.

Додирна линија nлеменскиХ области Корјенића и Бањапа н:иј'е

тако дуга. И она је део границе Црне Горе према ХерцеговИнИ: Та
граница од Бел. Илијиноr брда иде на воду и градину Шипова:Ц, ·па се
nреко Ларешког Куха и Црюшне cnyiirl:'a на Млиницу :~~:од Треби­
шњице, где је тромеђа Корјениhа, Бањана и Билеhких рудина.
 Корdениhи
105
Природке особине

Област Корјенића се састоји од два различита дела. Северни

захвата дубока вала у којој су насеља nлемена, а јужни Бијела гора,
хшанина корјенићка која се увлачи између rраховске и зубачке пла­
нине. Корјенићка вала се nружа у динарском правцу. Око ље су зу­
бачка, баљско-rраховска nоврш и nланина Бијела Гора. Према севе­
розаnаду затвара је високо брдо Глумина. Најнижа висинска тачка
вале је око 280 м, а nоврши око ље достижу средљу висину од 900 м;
Бијела ropa корјен:и:чка око 1.200 м, са висовима до 1.600 м.
Док су стране увале састављене од моћних слојева кречњака,
само њено дно је друкчијег састава: у љему nреовлађују доломити с
nримесом глиновитог материјала који при расnадаљу Даје добру рад­
ну земљу. То су триаски слојеви разне фације са којих су однесени
јурски и кредни слојеви. Ови се стратиrрафски и тектонски односи
нарочито леnо виде у долини речице Јазине.

Ограђена онако вИсоким стрмим странама, корјенићка вала б~-t

давала изглед котла да се кроз љен високи обад није nросекла Треби­
urњица, која у валу улази од севера дубоком узаном долином, у Кор­
јенићима скреће заnаду и из њих излази оnет клисуром у Требињско
поље. Осим Требишњице кроз валу протиче више патака и речица.
који nостају онде од неких 50 извора и сливају се у "Велику Ријеку"
(Требишњицу). Главна је Сушица, којој nритичу Заслапюща, Миро­
тишница, Кунска и Јазина. Ове су речице избраздале д:s:о корјенићке
вале и у њему створиле кратке долине, чија ·развођа чине ниске за­
рављене косе, rлавице и брда. Судећи по обиљу материјала који оне
речице сносе у свој доњи ток и у Требишњицу, мора бити да су у ства­
раљу оне увале денудација и ерозија биле од nретежноr утицаја.
У Корјенићима се oceha јак утицај r:iрИморске климе. ·Лето је
сушно, ·кише nадају у про.Леће и јесен, а снеr мала·пада и не одржи с;е
више од два три дана. Дно и делом стране вале су nод nитомом шумом
у којој се виде .липа, јасен, храст, rраб, јавор, бор, леска и др., а врбе
крај вода. У дну вале успева разно воће и добри виноrради. У пла­
нини Бијелој rори nреовлађује буква, а види се и редак Четинар му­
лика. Од :ж:ивотиња да сnоменемо · корљаче, које се cpehy свуда
по вали.

Са благим контурама својих коса и rлавица, богатсТвом у вода­

ма, својом разноврсном и бујном вегетацијом, корјениhка вала. чини
контраСт nрема ·околини, нарочито према Јфетежно rолој и камешL'l'Ој
nоврши Грахова, Бањана и Зубаца, у којој су развијени типски об­
лици крша. и народ издваја ону увалу као оазу у кршу кад у rуслар­
ској nесми каже:. "у питомој жупи .корјенићкој."
.
.. Бијела ropa, корјенићка "nланина", изнад селине захвата скоро
nоловину nлеменске територије. У њој нема сталних, веh само при­
времених станова - катуна, са колибама у које издижу лети са сто­
ком. Места где су бољи катуни зову се Брадина, Висока rлавица, До­
ља и Горња гладишта, КрсТаче, Оштриковац,. Мичимотика, Миланов
 Г .'IаСНИК Еnюграфскоr музе-јр на Цетиљу
106

осијек и Бијела рудина. У nланини има шуме и добрих сенокоса, али

је оскудна живом водом. Воде има у убловима и локвама, а највише -за
водопој служе Бегова корита, жива вода на коју имају nраво водо­
nоја и Граховљани и Зупци, јер су некад учествовали заједно с Кор
је!-!Иhима у· и:зrрадњи оне воде.

Насеља

Корјениhи су 1928, кад сам их исnитивао, имали 370 куhа са

неnуних 2.000 душа. У љима живе православни хришhани и мухаме­
данци негде у nодједнаком броју.
У Корјениhи:ма су села: Клобук, Ораховац, Горња и Доња Ла­
ства, Жупа, Аранђелово, Вучија, Скозјиrрм и Горље и Доње Грн­
чарево. Нај:веhа села, као Ораховац, Грнчарево, Ластва, имају nреко
70 куhа, а најмаља, Аранђелово и Вучија, 15 до 20 куhа. Сва су села
у дну 11аш:•, изузев Клобук и Ораховац која су високо у странама. Се··
ла <:у разбијеног тиnа и сва састављена од веhих и мањих група кућа.
за које се онамо чују називи - махала, крај села, заселак. Поред
пластике земљишта и других nриродних услова на такав распоред
куhа је утицала и склоност братственика да живе заједно, издвоје­
но од других родова.

Клобук је на старом путу од Дубровника за Никшиh. Дели се

на два села, која се зову Заклобук и Клобуци. Заклобук је северно од
града Клобука на висини око 900 м. Око њега су Славиње брдо, Пе­
ћина и Ј1Ј!:ијино ,брдо. Куће су растурене по доловима у мањим гру­
nама које се зову: Роков до са 4 куће Кујачиhа и Стијачића; Чак.ъи,
где су две куhе Кујачића; Преrрађе, до rрада Rлобука, са куhама Или­
hа и Бrmдepaha; Гајевиhа До и Жупаљ До, где су 4 куhе Рутешића и
Војичића; Долови са кућама Кујачића и Бабића. - К.л.обуци су ни­
же у јеД!Јом пољицу које је на вис:ини око 700 м, а састоји се од
група куhа са називима: Горње Ро:ге, где живе Стијачиhи и Бакочи;
Радинов До са куhама Ћајића, Стијачића и Бендераћа; Доње Роге са
1 хуhом Бабића, и Добри Дуб, rде су три куће Стијачића.
Ораховац је на другој страни увале, при планинл Бијелој rор:и
и nлемену Зупцима. Куће су у карсној уваЈiи дугој око три км, а на
висни nреко 600 м. Дели се на Дољи и Горљи Ораховац. Имена група
кућа у Доњем: Ораховцу су: Hyro, у врху села и ту живе Грубачи и
Деретиhл. До н.ега је Старосеље са свега 2 куhе - једна Деретиhа л
друга Беrенишиhа. До Нуrла <:у Поткапе, где је 10 куhа Деретиhа; у
nо.љу је Ла:ниигrе и ту 3 куhе Ћајиhа. Под Студенац са 1 куhом
Деретиhа. - У Горњем Ораховцу је Студенац испод Дебелог бријега са
куhама Грубача и Шакотиhа; до њега Барице, где су 5 куhа Грубача 1
куhа Бегениurиhа; Смоквице исnод Щтрмца са 5 куhа Шакотића;
Ждријело rде живе Ћајићи и Мићун()влhи; Пандурица са 1 куhом
Деретиhа; Шумата ГЈiавица где су 5 куhа Мрдића; Под Шуматом
Главицом са 6 кућа Грубача; Враниhа Љиве где :живе Грубачи и Ко­
ва•Iевиhи; Криводо са 2 куће Веrенишиhа и 2 к:. Шакотиhа; Трнови
До са куhама Бегенишиhа; Влашки До и у њему 2 куhе Шакотлhа.
 Корјенићи
107
Жупа је у дну вале, око Сушице, подељена у више крајева кС>ји
се зову: Ушhе, где се улива сушица у Требишњицу, са 4 куhе Хабу.r.а,
Шеховића и Беговића; Равни Бријег са 12 куhа Параноса, Анђелића,
Килибарда, Сариhа, Пирића, Средановиhа, Вучуровиhа и Миљановиhа.
До њега је Расовина, где су 4 куhе Пејевиhа, Курајица и Кривока­
nиhа. Даље уз Сушицу, у средини Жупе, је Шеховића Главица са lB
куhа Шеховиhа, Билаловића, Меховиhа, Биједића, Ћајића и Мићу­
новића. У Жупу, у ужем смислу, су 15 куh.а Шеховића, Билаловића,
Куртовиhа, Алибеговића и Мрдића. Џамбеговина је до Аранђедова са
1 куh.ом Куртовића и 1 кућом Мрдића.
Арађелово је испод града Клобука, око старе цркве св. Архан­
ђела Михаила. Село је nоред Сушице, од nатака Требоља до Жуnе.
У њему :живе Шегрти на Ајровини, Гобовиhи на Јауцовини, па Гра­
динци и Кривокапићи.
Вучија је испод стране Заврата, између Скозјигрма и Нудола.
Село чине две групе кућа: Гредице и Занога и ту живе Среданови­
ћи и Шегрти.
Скозј игрм ј е у изворишту Ј азине и у њеној долини, а изнад
села су високе стране које горе прелазе у nланину. Име села изгова­
рају и Скоl)илрм, Скочигрм. Ово последље сам ређе чуо 1928, а 1948. оно
је превладала над прва дF.а имена. Село је разбијена у више rрула кућа,
које су разбацане по косама или су у долини Јазине, а зову се: Међу­
куче, где живи 6 куh.а Бараковиhа .Испод љих су Котлине и ту су
куhе Бараковиhа, па Грабови До опет са кућама Бараковиhа; Конав­
лице под Међукуче, где ·су 4 куh.е Хаџимаовиhа .. -Са. друге стране ie
Побреже са 5 кућа Хаџимаовиhа и 2 к. Капетановиhа. До њих је Ра­
дови Лаз где су 4 куће Калетановиhа и 1 :к. Бараковиhа. Забријеr са
4 куhе Бараковиhа. Иза њега је Ћемаловина и ту 5 к. Бећировиhа и
1 к. Главовиhа. До ње је Ћеткова Главица где су свега З куhе Бара
ковиhа и Главовиhа. Туп са 2 куhе Беhировића, а ту је и :мејтеп.
Мрављача у долини са 1 к. Беhировића; Подбрдо са 2 :куhе Беhиро­
виhа. До Мрављаче је Пријека Вода, где су 3 куhе Каri:етановиhа. Ши­
љеговишта - Капетановића 2 к. и 1 :к. Шеховиhа. Варе са 1 к. Ба­
раковиhа и 2 к. Бегенишиhа.
Ластва. -Од Жуnе је одваја Сушица, од СЈtазјиrрма Јазина, а
nрема Грнчареву је Требишњица. Kyhe су у додини патака, по косама
и брдИма, rруписане најчешhе по радовИма. Почев од Требишњице су
Луке и Селимов Гроб, где је 1 :кућа Ратковића. До њега и Побрежја
су Вал и Подине са :куhама Ћеримагића. До Падина је Абровина, ис­
nод Косе, са 1 куhом Бурлица. На Пашовини, како се зове увала из­
међу Падина и Маховине, су 2 куh.е Ћеримаrиhа. До Падина је и Ибро­
вина са 4 куnе· Демиро:вића. С друге стране, до IIобрежја, је Рамовина
са 1 куhом Јерковиhа, па Кокошаревина где су у групи куhе Јерко­
виhа. Исnод Рујева Брда су Беrовине, где живе Кравићи, а исnод
Орлове Продали су Салковиhа Папратнице са десетак куhа овоr }l[у­
слиманскоr рода. Од њих na до џамије је Каrrетановиhа Студенац С'а
њихове 2 куhе. На Рује:еом Брду над Беrовином су Јунузовина и Мла­
тило са 2 куhе Аrбабиhа и 2 куhе Демировиhа.
108

Грнчарево је између Требишњице, која га одваја од ост 1ып 1 х

.
коиениЬких сел~, и брд~ Глумине. Дели се H"'
доње и Горње Грн•щре­
во и об_а се "села састоЈе од више Irpajeвa. у Доњем Грнчареву они се
~~:у: Кантаровина, где ж:иве ~ујачиhи, Реџовина са 1 кућом 'i'>.ерима-
а и Главица са 2 куhе ВуЈачиhа. Поток, где су куhе Ћерима 1 • 11 hа;
Палова Барда између Д. и Г. Грнчарсва, гд<" је 1 кућа Вучуровиhа, и
Мрђен са ку.hама Бекиhа. - Гор1ьс Грнчарево чине маха:Ле: Косовац
где >киве Дураковиh;И, Лозни,ца са кућама Cлиjc·rpreщtl•1 a и I.>иједића,
Ћипер, гд": ж:иве Бизедиhи, СаЈrковиhи и lllcxoвнhи; ,.село" Грмац ен
куhама ЕиЈедиhа; Мачина и Кула где су кућс Дуракоuиtiа и U.Iexoшr)',r.i,
и Кула Хаџи:маовиhа са куhама овог мухаме.цанског рt: 1 да.

ЖУПА ВРМ

И.м.е

. Корјениhка вала је у средљем веr<у чинила jeдr-Iy жупу у Тра­

вуНИЈИ имала друкчије име него данас. Звала се Врм. То име ct- први­
nут јавља 1rод цара Константина Порфирогенита, у љеговом опис;:
Травуније. Међу травунским градовима, поред других, Порфирогсшr· 1•
nомиње и град Op,uos. То је, како је протумачена, грцизиран обЈiик
речи Врм. На неких двеста година доцније Поn Дукл,анин наводи ону
жупу у облику Vгmo, као једну од девет >купа Травуније - TriЬuni,t
cum his jupaniis Libomiг, Vetanica, Rudine, Cruszevica, U1·mo, Rcssena,
Drazevica, Canali, Gernovica. У дубровачким архивским књигама почев
од краја ХШ века име наше ж:упе јавља се као: Verm, Verma, Vermo,
Veгno; а у српским споменицима као Врьмъ. Крајем средњег века
:ж:упаВрм се често спомиње са својим градом Клобуком. И први је
К. Јиречек у1rазао на поло:жај ове :жуnе, идентификујући је с дана­
:шњим Корјениhима.
Име :ж:упе је веома старо. О његовом nореклу дао је стручно
'Ј'умачење др П. Скок. Како он излаже, ова реч је nостала од имена
неког града Deraemum-a или Deramum-a. У римска доба име тог гра­
да гласило је Eremum - "који је дао сасвим nриродно рм ... Рм је
добио у славенским устима још протезу въ"- и тако је nостао српски
облик Врм. Eremum је био, дакле, неки прастари, пресловенски rрад.
А где се он налазио? Иако то није одређено речено, из даљег обја­
unьења се може видети где је тај град био. По имену овог града, каzке
Скок, дошло је и име илирског племена Дереместа (Deraemestae)
које спомиње Плиније III. По једном запису из античког доба зна се
да се један од племена Дереместа о:женио из племена Даорза. Како
Плиније племе Даорза наводи у наронском конвенту, рачу1-1а се да је
то племе становало јужно од Неретве и да је њеrова племенска област
захватала Поnова, Столац, и Дабар (Томашек). За Дерместе се пак
држи да су становали у Требињској области, дакле у суседству Да­
орза и на основу тога Скок каже: "Врм код Клобука у Херцеговини
је главно седИIUТе Дереместа."
 Корјениhи
109
Овакво тумачеље nостанка имена Врм открива нам значајне
ствари: једна је, да су најстарији nознати становници наmег краја
·били Дереместе, илирско nлеме које се у Требињсi~ој области налазило
и у време Плинија Млађег, дакле jom у П веку наmе ере; и друга,
да је она жула са својим rрадом била главно седиште тог великог
ллеЈII[ена. На овакво тумачење порекла имена Врм могле би се nостави­
ти извесне nримедбе. Нарочито кад узмемо у обзир најстарије исто­
ријске nомене наше :н<:уле и њеног града, увиђамо да у оваквом обја­
IllН>ењу има недостатака, јер оно није изведено до краја. Ево у чему.
На једном високом брду у Корјенићима, старој жупи Врму, налази
··се град Клобук. Њега спомиње Дукљан~-tн у вези с догађајима из ло~
лавине XI века, што значи да је име Клобук· за онај град врло старо.
И кад Скок налази да је име Врм за жупу дошло ло имену неког
лресловенског града, очекивати би било да he о·н Клобук идентифи­
I<:овати са Eremurn-oм, јер је, nрема целом њеrовом тумачењу, само
Клобук могао бити тај стари град. Зашто он то није учинио? Можда
зато што му није био добро nознат лолшкај града Клобука у Корје­
нићима (Врму). И још нешто. У честим сломенима наше жуnе и њеноl:'
града у дубровачКИЈII[ књигама од краја X:UI, па кроз XIV и XV век,
:јасно се издвајају, како ћемо видети: Врм --као име жуnе, а Клобук
као име њеног града. Па би се постављало nитање: кад су, како б:к по
Скоку излазило, Срби затекли онде град Eremum и од те створили:
.,своју реч В рм за град и његову }Kyny, како и кад наста за rрад нов наз:кв
Клобук, док жуnи оста име Врм?
'У другом свом раду Скок се бави и тумачењем nорекла речи
клобук и долази до решења, да она није словенска, веh да су ову
реч Словени nримили од Авара, чији су војници носили Iшобук, капу
·од крзна. Кад је тако, да ли би nостанак речи Вр:м: и Клобук требало.
·овакво схватити: да су Срби, градеhи од затеченоr имена Eremum сво­
,ју реч Врм, њом најnре назвали и град и Н?егову жуnу, па да су доц­
није име града заменили од Авара nримљено:м: речи Клобук, а за жуnу
·задрж:али назив Врм?
'Уз тумачење nостанка речи Врм Скок nримеhује, да му није
јасно, да ли и име брда Врмац у Бо-ки сnада у ову групу речи у коју
:и Врм. На ту његову nримедбу :могла би се nоставити још једна. И
у КорјеiЩћима, nоред града Клобука, једно брдо се зове Врмац. 'У
разним наiдИ:м: крајевима има и оваквих тonoiOfll!(a: једно брдо у селу
'Вољевц:И:ма у Соколској нахији (Горње Џодриње) зове се Врмчић;
'Врмница је село у Срезу подрињском; Вр:м:џа, село у Сокобањско:м:
·срезу; Врмбаје, село у срезу :м:оравичко:м:; Врмоша, притока Ilлавског
језера и име nредела у њеном сливу, итд. У сви:м: се овим именима,
·како видимо, налази као осно:ва речца "врм". А mта би то имало· да.
·значи? Како су nобројана име:на брда. и села .несумњ:кво cpr.icкe речи,
·зaiiiТo да :не би могло бити, да је и "вр:м:" :нека наша реч, која у основи
·ових тоnо:нима служи, како изгледа, као ознака неких њиtсових зајед­
ничких nриродних одлика? А .каквих? ·О то:м:е би се дало nросуђи:вати
"Тек онда, кад бисмо добро. Познавали изглед тих објеката -- брда са·
 11 ()

наэЈшом Врмац, Врмчиh, и села са именом Врмница, Врмџа итд. По-·

знатв. ми је конфигурација неrдашњс ,жупс Ерма (Корјениhа) и брда
Врмца у Боки, па долазим на претnоставку, да би "врм" моz'ло имати
зни~mье - зсмљиште изровљено потоцима.

Да ли је Скш~ имао у виду оваква имена, то не знамо. AI<o није,.

у питаљу је, да ли би он остао при датом тумачењу порекЈrа речи Врм.

Оби..ч жупв

Имена травунских :ж:упа из времена попа Дукљанина одр1калР.>

су се СЈ{оро сва до данас, као: Конавли, Љубомир, Драчевица, Рудине·
:н друга. 1<ако су средњевеrсовне лсупе, што је лако уочити и за тра­
вунсне, захватале nриродно омеђене земл,ишне целине, склони смо.
унаnред били nретпоставци, да <Је и :жуnа Врм налазила у обиму да­
нашљих Корјенина, који такође чине са<Јвим издвојену географску це­
лину. Међутим, наишли смо и на друкчија мишљења.
При сnомену жупе Врм у једном свом раду проф. Влад. Ћоро­
виh каже да је и=очни део ове жуле залазио у Грахово и обухватао
један део овог племена. Који део и доi<ле, као и то, на основу чега је­
извео овакав закључаi<, он не саоnштава. У разговору Јсоји сам nре­
ду:же времена водио са nроф. Ћоровиhем, он ми је говорио, да су се·
границе :>купа мељале у каснијем средњем веку, а да је он МИII1Љења,
да је :>купа Врм, сем Грахова, захватала и оно земљиurrе Би.лећки::к:
Рудина од брда Глумине до Леутара изнад Требиља (где су села Врбно,
Дубочани и друга). По једном другом мишље:њу, жуnи Врм је приnа­
дао и један део Врсиња, до Краљичина ока у Зу:ацима.
Да видимо према nодацима које имамо, шта је захватала жупа.
Врм и колико би могла бити оnравдана изнесена мишље:ња о љеним
границама.

Из свега што знамо о поло:жају травунсiсих жупа средњеr века,.

nоуздано се може рећи да су се три од њих налазиле око жупе Врма.
и додиривале с њом. То су жупа Требиња и жуле Рудине и Врсиње.
Докле се >купа простирала на запад, према Требиљу, и где се грани­
чила с том :>купом, може се видети и из неслагаља два историчара
у томе, којој је жуnи приnадао град Мичевац, чије се име јавља у ста-.
рим nисаним сnоменицима. Развалине тог града, приЈЈично очуване,
налазе се на западној граници Корјениhа у требињском селу Арсла­
нагиfiа Мосту. Градсiсе зидине су на једној главици nоред старог мо­
ста на Требишњици који и сада постоји, а за који се прича да је "грч­
ка грађа" и: да "бјеше од старине џада цијеле Босне и Херцеговине у
Нови по со". На том месту је куnио .ђумруrс по султановом одобрењу
нею-t Арслан-ага Ј{Оји је у Требиње пребегао из Новог, кад су га заузе­
ли Млечиhи.
К. Јиречек је држао, да су оба града, Клобуzс и Мичевац, при­
nадали жупи Врму, а ло мишљењу nроф. Мих. ДиниЬ.а град М~е­
вац, у коме је Стеван Вукчиh основао био једну од својих l'ЮВИХ. ца­
рина, налазио се на земљишту Треби:ње, а не Ерма. Ово друго мишље­
ње одговара стаљу какво је дацас и н:ако је било, КОЛИЈ{О се у народу'
 Корјеиићи
111
зна, одвајкада, тј. да је село Арсланагића Мост, у којему су руине
града Мичевца, увек припадале Требиљу, а не Корјенићима. У nрилог
томе да наведемо и садржај једног документа из XV века. Према љему
је угарски краљ Матија Корвин nовељом од 2 новембра 1465. године
nоклонио фр а Александру Дубро:ачанину, за услуге учињене угарској
круни, осим других и три села у жуnи Требиња: ЧесЈЗеницу, Нецвијеће
и Горицу. Последња два села и данас се зову тако а налазе се на зем­
љишту Требиља: Горица је источно од града, а село Нецвијеће, како
је већ речено, налази се уз Корјениће. За Чесвеницу је претпостав­
љена, да се тако неi{ад з:аало село које се налазило код rрада Ми··
чевца, онде rде је данас Арсланагића Мост. Ако је тако, онда и овај
историјски nодатак иде у прилог томе, да су се Корјениhи пружали
према Требиљу докле и данас, тј. да је љихова данашња граница би­
ла граница жупе Врма на тој страни.
Друга травунска жуnа с којом се додиривала жупа Врм биле су
Рудине, у чијем се средишту налази Билећа. Све што смо сазнали о
границама Корјениhа према Билеhким Рудинама не би се слагала с
поменутим мишљењем проф. Ћоровиhа, да се жупа Врм пружала до
Леутара изнад Требиља. Корјениће од Билеhких Рудина одваја висо­
ко брдо Глумина које између њих чини сасвим природну границу. --;,·
предању Корјениhа нема ни трага о томе, да су љихова кад била она
рудинска села иза Глумине, између ље и Леутара (Врбно, Дубочаю~
и друга). Корјенићи су ми казивали да су некад имали некакав спор
око граница са nоменутим рудинским селима, али да се то тицало

земљи1дта малог обима на врху Глумине. По схватаљу народа оног

краја, на што нарочито полажемо, Рудине су се од давнина nростира­
ле· између Кобиље главе на северу и Гљиве на југу, nрема Требиљу.
И то би потврђивало да је Врбно са околним селима било од увек
рудинско. Према свему дакле имали бисмо доста разлога држати да
је брдо Глумина, као сасвим природна граница,· одвајало у средљем
веку жуnу Врм од ж:упе Рудина.
nлеменска област Зубаца чинила је у средљем веку жуnу Вр­
сиње, која се додиривала са жуnом Врма. Корјениhе од Зубаца одваја
ненасељена зона високих брда са јако развијеним формама крша. Да­
нашња граница Корјенића nрема Зупцима, која води nреко тих брда,
била је nрема предаљу Корјениhа њихо:аа граница на тој страни и
у турско доба, и КО.ЈIИКО се. за најдаље зна. И nредаље Зубаца Ј.ЈСТО
тако каЖе, да им је међа дрема Корјениhима веома стара ...Ослања­
јуhи се на ове природне услове граница и на nредаља, сматрамо као
најверо:аатније да је садашља граница Корјениhа и Зубаца чинила и
у средљем веку границу жупе Врма и жупе Врсиња. А да ли је ми­
IIIЉеље, које изнесосмо, да је жупи Врму некад nрипадао и један део
зем.љишта Врсиња, до Краљичиног ока, Ј.ЈЗВедено Ra основу какве ар­
хивске грађе, није RaM познато.· .И кад би било так~, то је могло бити
~амо неко nовр~МЕ)но освајаље неког дела ЗеМљишта Зубаца од стра­
не ВрМљана.
Што се тиче .Грахова, истраЖивањем старих граница овог nле­
мена, доurли с:мо до резултата који се исто тако не слаже са мишље-
 rла<С'НЈИК Етнографсяюг музеја на Цетињу
112

Iьемnр. оф Ћоро виhа • да 3'е источни део жупе Врма залазио у Грахо-
. .
во. Предаља која смо слушали од Корзени:hа и Граховљана, да ЈС њи-
хова данашња граница, с малим одступањем, из давних времена, по-

твр ђ УЈУ
·
и
стари писани споменици. Њих :hемо навести у раду о племе-
. . .
ну Грахову, који спремамо. Из исторИЈСКих из:вора JOIII сазназемо, да
су у Грахову у XV веку живели Риђани и :да ] е оно чинило саставни
део племенске области Риђана, као и то, да Је ово nлеме у средЈ.ьсм ве­
ку приnадало жупи Оногошта .. А как~ је жуnа Оног~шта некад nри­
nадала старој области Подгор]у, сва Је nрилика да Је граница Кор­
јениhа и Грахова, односно жуnа Врма и Оногошта, врло стара међа
не само ових nлемена и жуnа, него и старих области Травуније и За­
хумља. Да травунска жуnа Врм није захв~тала Гра~ово, нека као до­
каз nослужи и историјска чиљеница: да Је Врм .за]едно с Требињем
био део земље војводе Радослава Павловића, док Је Грахово, као и це­
ла област Риђана, припадало Сандаљу Храниhу и херцегу Степану.
О Бањанима се утврђује на основу историјских података, .ца
су они били ван Травуније и да се Травунија пружала до граница
овог старог племена, чије се име јавља 1319. године. Кад Бањани нису
чинили саставни део Травуније, значило би да се Врм, као ·гравунска
ж:упа, додиривала с територијом тог nлемена. Раније приказана гра­
ница Корјенића према Бањанима је врло природна; а кад оба nле­
мена казују, да им је таква граница неизмењена била и у ранија вре­
мена, то би требало nримити као чињеницу.
И тако би, из оваквог разматраља, у ком се обиму nружала
средљовековна жупа Врм и куда су ишле њене границе, nроизлазило
да ова ж:упа није захватала ни nлеме Грахово, нити који његов део,
нити који крај nлемена Зубаца, na ни рудинска села између Глумине
и Леутара, већ да се налазила у обиму данаiiiЊих Ко р ј ениhа, са не­
знатним изменама старих жупских граница . .Тедина измена била је у
новије време у томе што је село Нудо у врху корјениhке увале, које
је nриnадало некада Врму а до недавно Корјенићима, после битке на
I'раховцу {1858) присаједињено nлемену Грахову, односно Црној Гори.
Путеви.- Кроз жупу Врм је у средњем веку водио· као глав­
ни онај nут којим се саобраhало између Дубровника преко Требиња,
Врм:а, Грахова са Оногоштом и даље. У Врму се од овог пута одвајао
други и водио nреко Бојањег брда у Грахово, а оданде за Рисан и
nреко Цуца и Кчева у Подгорицу (Титоград). Из Корјенићке вале је­
дан се пут пење у Ораховац и nреко Зубаца и Кру:Ш:евица водио у
Нови. ·

По.л.ит~"!-?Са nроw..л.ост .
Требињска област је од најстаријих времена чинила саставни
део·срnске државе. Како је жупа Врм одувек припадала Травунији,
њена nрошлост је у тесној вези са историјом ове старе српске земље.
У nрво време Травунијом су управљали жупани, а од Х до XII века
више владцра међу којима поп Дукљанин истиче ПавлиМира, који је
из Требињц обновио српску државу после Часлављеве смрти. Од по-
 КО>рј еЕИi>.и
113
ловине XI веЕ:а Требиње је било у саставу Зете, па је nотnало nод
Немањину власт и остало са Србијом за све време владавине Нема­
њиhа. У време Стефана Уроша III Дечанскоr историјски извори сnо­
мињу као госnодара Требињске области :ж:упана Младена, родоначел­
ника династије Бранковиhа; а за једно време и његовог сина Бранка.
Из XIV века имамо спомене Ерма: по рептеЈ-ьу Малоrа веhа 011 1318.
године Дубровчанима је ~абрањено било да могу трговати у Требињу,
В р му и Ру динама (in TгiЬigne, Veгme et Rudine, sine licencia domine
conscilli}. Године 1357. уредила је Дубровачка реnублика да куnују
опr.итинску со становници Драчевице, Конавала, Требиња, Врма, Ху­
ма, Босне.
За владе цара Уроша Требињем су уnрављали царски сродници
Војиновиhи, па је било и у власти Николе Алтомановиhа. Од њих је
1373. Требиње, Драчевицу и Конавле заузео Ђурађ Балшиh. Краљ
Твртко је 1378. од Балшиliа отео Требиње, Конавле и Драчевицу и
отада је Требињска област ушла у састав босанске др:ж:аве .и остала
до пада nод Турке. Од каквих су последица биле те промене влада­
лаца и :liьихове међусобне борбе на жупу Врм и њено становништво,
не дају нам обавештења историјски извори. После смрти Тврткове
босански великаiiiИ Влатко Вуковиh и Павле Раденовиh заузму
(1391}
Требињску област и поделе је. Врм с Клобуком био је у nоседу кнеза
Павла. Он се 1395. налазио болестан у Врму и Дубровчани су му
онамо слали лекара о свом тpoiirкy. Услед учесталих пљачки и штета
кој е су наносили дубровачким поданицима и земљама људи из :ж:ула
Конавала, Требиња, Врма, Рудина и Драчевице, донело је Мало веhе
1415. године одлуку да за то има да пружи заДовољеље и да накнадц
штету госnодар (dOininus) оне :ж:упе, чији су људи учествовали у
nљачкама.

Кнеза Павла Раденовиhа наследили су синови Петар и Радослав,

чије су земље у приморју обухватали де() Конавала, Требиње, Врм с
Клобуком, Билеh.у с Фатницо·м и Ваљане. Око њихових земаља нала­
зили су се поседи Сандаљеви, које је наследио сиповац му Стефан
Вукчиh. Жупа Врм се заједно с Требињем нарочито често сломиње
у време владавине војводе Радослава Павловиhа. Кад је 1426. :војвода
Радослав продао Дубров-qанима свој део Ко:в:авала, на његов захтев
унесено ј е у уговор и ово: да одь Билеhе, одъ Връма и отъ Требинiя
тко би нашь не в.:Врникь дoiiiao у Дубровникь маали или би велики,
да га не имаю nримати кь себЋ. Из овога се види, да је било незадо­
вољника са владаревом влашhу и у Врму, и бунтов:в:ика који су се
склањали на дубровачко земљИUiте.
Како су земље Радослава Павловиhа прекидале јединство посе­
да Сандаљевих, односно Степана Вукчиhа, а с друге стране се гра­
ничиле са земљиiПтем Дубр()вчана, тежили су и ]едни и дРуrи да се
докопају земаља војводе Радослава. Зато су се обраhали и Тур~ма
за nо-моћ, na су се ови рано умешали у љихове распре. У рату ВОЈВОде
Радослава са Дубровчанима око Конавала (1430-1432) усnели су Ду­
бровчани уз nонуђени трибут који би nлаћали, да султан изда на-

8
 Гласник Е'I"НО:nрафс.коr м:узеја на Цеwnьу
114
ређење 9. јуна 1431. rодине своме изасланику Али-бегу: да ~зм:еть од
Радосава од Павловиhа таи градови: Клобукь и :купом:ь ~01.я: се зове
връмъ. Али је Радослав Павловић успео да то осуЈети: "НаЈзад и сами
Турци нађоше да ово уступаље не би било корисно ни по њих, ј ер им
се КЛобук, мало кршевито гнездо, чинила сувИUiе важном позицијом."
Године 1431. тражили су Дубров"Чани од Турака Врм: с Клобуком и
ставили у задатак својим посланицима на Порти, да ако то не могну
усnети, онда да захтевају да се град Клобук као гнездо пљачкаruа
сруши.
Потпомоrнут од Турака заузео је Стеван Вук"Чиh 1438. Требиље,
а Врм с Клобуком остао је и даље у рукама војводе Радослава Павло­
виhа ЈС:ао љегово најјаче уnориште у борби са Степаном, све до Радо­
слављеве смрти (1441), ЈС:ад га је заузео Косача. "У тим: борбама између
Радослава и Стеnана доста се народа из Требиља и Врма склањало на
дубровачЈС:о земљиште, бежеhи пред навалом Косачине војске. "У вре­
ме рата који је херцег Степан водио са Дубровником (1451/1454), кад
се радило на подели ХерцеrоЈ3ИХ поседа, Дубров"Чани су за себе тра­
жили nоред ДрачеЈ3ице, Врсиња и Требиља са Лугом, још и Врм са
Клобуком. Жупа Врм је остала у држави херцега Степана све до ње­
rове смрти (1466). Турци су се у Требињској области у"Чврстили рано,
од 1466, и господарили љоме до 1878, до окупације Босне и Херце­
говине.

Тра1.ови ранијих насеља

У JC:opjeFiиhкoj вали се СЈ3уда виде трагови ранијих насеља. Из­

двојићемо међу љима оне за које смо сигурни или сматрамо као врло
вероватно да су остаци насеља из времена пре доласка Турака.
Гo..ttUJte. - Међу најстарије трагове насеља треба свакако ура­
чунати гомиле. Љих сам видео на више места по Корј енићима, али
не у веhем броју. Изнад ГрFiчарева је брдо Гомила и на њеrовом врху
велика камена гомила. Она је високо над дном вале и јако истакнута.
У ЗаЈСЛобуЈСу, код града КлобуЈС:а, налази се неЈС:олико камених гомила;
једна на Метеризима nоред пута. Две камене гомиле видео сам у селу
Ву"ЧИјој, на Грабљу. Го:мил·а онамо има дакле и по =ранама и у дну
вале. Ояе су сведоци да је онај крај био насељен и у веома давна
вреМ'ен:а и да је љеrово становНИ:iirrво· и 'тада :жЈiвело . онде где су и
дан:аuпьа насеља. А у које су време nодизане и каквом су становни­
шrву служиле као гробнице, моhи he се тек утврдити стручним проу­
чавањем оних rомила.

Град КлобуЈС: се налази на врху високог брда (900 м) које се

диже изнад дна вале. Према Жуnи и Миротињу стране брда падају
охом:ито, а nрилаз граду ј: моrућ само од северне стране, али је и ту
улаз У град ограНИ'!ен на зедан узани nриродни стеновити мост. Тако
је Клобук природом дато утврђење. Град је малог проСтранства, а врх
брда, rде се о:в: налази, "ЧИFiе ДЈ3а nода један изнад другог, које су Тур­
ци_ звали Горљи и Дољи Град. Доњи Град је обзидан каменим бедемом
ЈtОЈИ се делом одржао, као и зидине зграда турске војске и њених
 Корје.нiИiш 115

старешина. У граду је залуштена џамија за коју рекоше да је некада

била црквица св. Арханђела и коју су Турци nретворили у џамију.
Исnред ње су два стеhка и на једном некакав турски натпис, а на
другом, који је nолуnреваљен, може се читати: в 8косавь зем8н ... Ту
ј е стећак преломљен, а рекли су ми да треба читати Земуновиh, и ви­
деhемо шта све nредаље говори о том Вукосаву Земуновићу . .Један
камен крај црi~::ве (односно џамије) зову Херцегов сто, назват тако,
веле, што је на њему седео херцег Стеnан. Назив Преграђе, засеока
Заклобука, nоказује да је ту било некад неко насеље код улаза у
град. Ту је и сnоменути Жупањ до, који је такво име добио свакако по
томе што је nрипадао неком клобучком жуnану. Туда, исnред града,
води стари каравански пут Дубровник-оногошт.
К.т.rобук је :врло стари град, бесумље из nресловенскоr доба. По­
миље ra цар Порфирогенит, како је говорено, nод грчким именом:
K..ta,Ь'wna. По Дукљанину код Клобука ј е, источно од Требиr-ьа, потучен
захумски кнез Љутовид који је као савезник Византије nредводио вој­
ску против зетског кнеза Стевана Војислава, кад је овај средином XI
века освојио Требињску област и Захумље. У књиrама Дубровачко.г
архива град Клобук се често, поред наведеног, nомиње са својом :ж:у­
пом: La contгada de Verum con lo ca.stello de Clobuch (13 sept. 1430);
Lolobrich Veгramu, castello con lo contato (1444);; castorum Globuch
(1448); Verno, che partien а Clobuch (1451); civitate Clobuch cum castris
et pertinentiis suis (1454). Као најјаче утврђење у целој Требињској
области rрад Клобук је, како се види, играо значајну улоrу свакако
још и у пресловенско доба, као и у средљем веку и под Турцима.
Цркве, .м.апастир и 2робља.- У Корјенићима је раније било ви­
ше цркава, које су у турско доба рушене па неке недавно обновљене,
неке стоје као развалине, а од неких се још једва темељи nознају.
Главна је Арханђелова црква. Она је у средини Корјениhа, исnод гра­
да К.т.rобука, и nоред града то је најзначај:е:ији сnоменик из старог
доба у оном крају. Предање за љу каже да је најстарија црква у целој
Херцеговини и да је увек била саборна црква Корјениhа. Кад су Мле­
чиhи 1694. освојили Корјениhе, у извештају који су послали млетач­
ком сенату о том догађ;1ју написали су, с~акако по предању, и то, да
се у Корј ениliима држи црква стара 1200 година. По цркви се и I.!.·.e-
:e:a околина зове Аранђелово.
Око цркве се одржало око 30 стеhака, веh.ином плоч:а, а .видео
сам: меlју љима и јед:в:у тумбу. Старих гробница било је много вrпuе,
na су поломљене. Ту је и новије гробље. У nредљем делу црк:ее узи­
дане су rробне nлоче, што показује да је она поправљана или догра­
ђивана у неко време. На јед:в:ом стећку узиданом унутра у вратима
цркве налази се један натпис. ·
Како разумем у о:еом: натпису се спомиље раб бож:ји Георrије
који се преставио :в:а вечерље у дане жупана Крње. Како је др Јован
Кујачиh закључио да је 0:13ај запис из 122.4. године, није објаснио. У
nо'iтеку записа иза "монф" стоји ,;сектевра". Можда је ту· означена
и година. Или, ако није, стављајуhи "у дане жуnана Крње", изгледа
 116 Глacfпtit Етнографског музејlа яа !ЈР"I"ИIЬУ

да је онај који је урезивао слова рачунао, да је тиме одређено и време

догађаја, јер су се имена жулана сигурно дуго памтила и предава.'Iа
nотомству. Помен жуnана Крње у овом натпису је од особитог И!-!­
тереса.

Аранlјелова црква је молована и фреске су доста добро очуnа­

не. Предаiье каже да су у исто време живописане ова и црквица св.
Арханђела у Пстровићима, у nлемену Бањанима. Према натпису са­
чуваном у тој бањској цркви њене су фреси:е рађене 1605. године, у
време бањског војводе Ивана Цветковића. Према предаљу би излази-·
ло да су тада рађене и фреске у Арханђеловој цркви у Корјенићима.
Осим Аранl:)елове цркве сва су ccJia у Корјсниhима имала цркву,
нека ло две, ла и ло три. 0Ј<о цркава и црквина су гробља са стеhцима,
међу којима лревлађују плоче. На неким стеhцима има и врло стари:.:
н-атnиса. КоЈiико се из предаља сазнаје, у I<орј<'ниhима је Gило и ма­
настира, њих четири на разним местима. Бакочи, староседеоци Кор­
јениhа. знају да је од љиховог братства било некад монахиња, што бн
указивало да је неки од тих манастира био женски.
Ластва је има.ла две црЈ<ве. Једну изнад Побре:жја на брду :<ва­
нам Црквина. Темељи ове цркве се joiU nознају. При брду, исnод Цр­
:!!:Вине, било је велико гробље, које су уни:u:r•·или Аустријанци при из­
rрадњи r~асарни и nута од Требиља за Корјениhе (1893). Са тих сте­
ћака су преnисана раније и објављена два натnиса. Један од њих hемо
доцније навести, а други гласи: А се лежи Радивои ДраПiчиhь, добри
юнак, дру.жинis моћ (-:8) ев г (в?) аћ (?} аити ... ите ви ћете бити ка-
1<ОЪ, а"В :н:е мог& бити како ви. Сам назив "Црквина" сведочи да је
онде била врло стара црква, UITO уосталом nотврђују стећци и натnи­
еи на љима. Кад је црква nopyiUeнa, не зна се, а у њеном гробљу са­
храњивали су се, како сам саз:н:ао, и у другој половини XVIП века.
Друга се црква налазила онде где је џамија у Ластви. И око те
:цркве, коју су Турци претворили у џамију, налазило се, како мусли­
мани: веле, старо "српско гробље". На Шабовини до Клуnковине виде
се темељи некакве велике грађевине о којој неки peкoiUe да је била
тврђава, а Џафер Беговиh, од коrа сам добијао nонајбоља обавещ·rе­
ња о Корјениhима, рекао је да је онде био манастир у неки ~ема!i
О њему се иначе ништа не зна, јер је, мора бити, врло давно порушсн.
Ови трагови уrсазују и на то да је у Ластви постојало веће насеље у
средљем веку. Деспот Ђурађ П Бранковић, који је водио порекло из
Корјениhа, навео је у својим списима Ластву I!:орјениhку као своју
старевину. Из свега је несумн.иво да се Ластва називала тим именом
и пре Турака.
У Жупи, једном од најлепших села у I<орјенићима, под Ха­
џидануurом, држе се зидине :цркве која нема крова. Дуга је 6 а u.rиро­
ка 4 м. у црквеном зиду до врата узидана је гробна плоча и на н,ој се
·види исклесано пет људских фигура: два човека у средини и две :-кене
·са страна ухваће:н:и у коло, а пред њима ратник на коњу. Из тога је
јасно да је црква дограђивана некад од стеhака који су се око ње на­
лазили. Она је недалеi<:о од саборне Арханђелове цркве, а била је
 Корјенићи
117
храм св. Томе, :в:ога прислу:ж:ују неколико стариначких родова. Црква
је била укопана у земљу. 0I{O ње неколико гробова обзиданих каме­
љем, веh зарасли у земљу, Ј.Uто је зна:в: да су се у оном гробљу сахра­
њивали и у турско доба. Подигли су је, по једном казивању, старосе­
дедоци Стијачиhи и њима сродна братства, а оборили Турци, али кад,
не зна се; неhе бити да је то било много давно.
И у Скозјигрму се једно место на Ћетковој главици зове Цркв~­
на, где се виде темељи цркве. Предање говори да су се некад око те
цркве окупили сви стари Корјениhи и многи се једног дана истурчили.
Корјениhи су примили ислам, како hемо доцније показати, у XVI
ве:в:у, а то би значило да је тада она црква служила и да је свакако
била јощ старија, да је дакле из предтурског времена. Навешhемо да­
ље и друге трагове насеља у овом селу, који he потврдити да је у
Скозјигрму заиста постојало веhе насеље у средњем веку. И ово име
села је несумљиво врло старо.
И село Ораховац је имало стару цркву, :в:оја је недавно обнов­
љена као храм св. Јована. Око ње се поред нових гробова налази и
око 20 стеhа:в:а са уобичајеним украсима. На једном је исклесана ра­
щирена рука и nоред ње неки nредмет у облику заставе. Све nоказује,.
да је Ораховац насељен био и пре Турака.
У Клобуцима, у Пољицу је, како говоре, био манастир, чији се·
темељи и сад nознају. У·Заклобуку поред града Клобука је главица
Куљајевица и стране при њој се зову Калуђеровица. О манастиру се
толико зна, да су му Турци чинили зулуме и да су калуђери бежали
у Калуђеровицу, док су Турци најзад срущили манастир. Ту у бли­
зини код брда Брмца види се темељ зграде за коју држе да је била
нека капела nоред старог пута. Недалеко одатле је један стећак, ве­
лика гробна плоча, а на Киковој главици три старе гробне nлоче.
Село Грнчарево је имало три црi{Ве: једну високо горе исnод
брда Глумине, изнад куhа Биједиhа. Траг друге цркве се nознаје на
Петковој главици, где се :мало удаље налазе 4 стеhка, nлоче. По· на­
зиву главице и по акценту какав има та реч сва је nрилика да је на
оном месту био храм св. Петке. Темељи треhе цркве се виде на Бари­
нем бријегу са nовеhим бројем гробоi!а: Ту је око 60 стеhака (nлоча)
и nоред њих доцније гробље, које се од старијег разликује ~рости­
јом израдом гробница, ограђених неклесаним камењем, које је урасло
у земљу. Мо:ж:да је и онај брег добио и:м:е по и:м:ену црквеног храма,
а изгледа да се ова црква одржавала дуже у турско доба неrо она на
Петковој rлавици. И у Грнчареву је, казују, био :манастир и налазио
се на Трњкама, у пољу ближе реци. Шта је било с тим манастиром,
не зна се ништа. Можда је и назив Ћипер, земљишта онде, постао
у вези с :м:анастиром.

Три цркве и манастир које је имало nоказују да је Грнчарево

некад било велико и богато насеље. И оно је бесумње nостојало пре
доласка Турака. Име му се- сnомиње у једно:м: nисму из 1699. Да ли је
село добило· име по каквим облицима земљишта, или no занимању
његових старих житеља? У селу nоред Требишњице има такве зе:м:ље
118 r ласн:иm: Е'l'Н()11рафског :мтзе:Ла на Цети:њу

од које се могла израђивати rрнчарија. Име села изговарају и Гран­

чарево. Тако су га звали и Аустријанци, а раније и Млеч:иhи, како се
то из писаних сnоменика види.

Куље. - Од особитог интереса су међу остацима давних насеља

и на себе највише nривлач:е nажњу куле, каквих нигде у околини ни­
сам видео у оноликом броју као у Корјениhима. То су куhе од три
или четири бој а, зидане од клесаног камена. НајвиЦIИ сnрат мусли­
мани називају чардаком. Зову их и "куле на hемеру", јер све у nри­
земљу имају обзидан камени свод, волат. Основа им је скоро квадрат­
на, нeiiiТO дужа него ЦIИра. Кров је nод hерамидом или под nлочом.
Главна врата nри земљи су широка толико да се кроз њих могу унети
у hемер и Еелике бачЕе за вино. Прозори су мали, а по зидовима су
nушкарнице. Из hемера дрвене степенице воде на први бој, а тако из
њега на чардак. На првом боју су друга врата, до којих су раније
сnоља водили дрвени басамаци који су се ланцима могли подиhи од
земље у ЕИС у случају одбране. Домородац др Јован Кујачиh оnисује
велику кулу на Бабиној гори код Аранђелова: "Дугачка 8,5 а IIIиpoкa
7 м, неки како изгледа средљевековни замак мањих размера. Кула би­
ла nространа са високим nриземљем, Зидови дебели 85 см, а сва
nодзидана од клесаног камена једнаких размера. Приземље високо 4
м, под Еолтом од изрезане тз. сиге. Под волтом је цистерна дубока
1,80, ЦIИрОКа 2 м, а дугачка 4 м. Цистерну nунила кишница с крова
куhе а служила као резервоар воде у случају напада на кулу."
Значајно је да корјениhки муслимани ни за једну кулу не веле
да су је nодизали њихови nреци. Предање nотомака рисанских Тура­
ка говори да су њихови стари, кад су из Рисна добежали у Корјениhе
(1684), затекли куле, из 1-ьих истерали Србе и настанили се у њима.
Муслимани кажу обично: .,грчке куле", или да их је "nодизао Грк".
Неки замишљају да су оне зидане пре 500, па и пре 700 година.
Да су куле из давних времена имамо потврду у једном мле­
тачком: изЕеiiiтају из 1687, у којем се, оnисујуhи како су Корјениhи с
rрадом Клобуком nриродна тврђава, каж:е да њихово освајање још
виiiie оте:жавају и 72 тврде куле (forti torri). Куле су дакле стајале
онде и у ХVП веку. 'У њима су од краја XVII века становали најви­
ђенији корјениi'iки :муслимани, аге и бегови, а оне су несумњиво ира­
није биле огледало богатства и угледа оних који су их подизали. i\.
ко их је подизао? Старих кула има још неколике десетине по Корје­
:ниhима. Кад су 'се одр:жале од краја XVII века до нaiiiИx дана, може
-се реhи да су то "Еечите" куhе. И према томе, имајуhи у виду оно што
:знамо о стању какво је владало у Корјенићима у старијем nериоду
турске владавине, рекли бисмо као сигурно да куле нису зидане ни У
>СТарије турско доба, него да потичу из средњег века, из времена пре
;доласка Турака. Оне су биле, сасвим вероватно, домоЕи средњевеков­
::не ЈЈластеле, које је у Корјениhима морало бити у великом броју. На
такву је мисао дошао и др Ј. Кујачиh, кад за кулу на Бабиној гори
иаже, да личи на "средљевековни замак малих размера". У Билећким
Рудинама. joiii се одржавају неколике овакве куле које су nриnадале
 Корјенићи
119
беговским породицама, о којима се зна да воде поре:кло од неке српске
властеле. А за те :куле Ј. Дедијер каже: "Чини се да бw ове куле могле
бити остатак од старе српске властеоске куhе."
Понегде су у турско доба око кула засниване махале на тај на­
-чин ru:тo су деобом задруге, настањене у кулw, ЊеН1'I чланови подизали
куhе око куле. За то имамо nример махале зване "Кула" у Грнчареву.
Неке су се куле одржале, до:к су друге развалине или им се само те­
мељи познају.
У Ластви ј е било неколико ку ла. Једна на брду КлуiiКовини на
4 боја са .лепо тесаним каменом и пушкарН1'Iцама које се гранају утро­
је; сад је зидина. Друга је још виша кула била недалеко, на брду
Маховини. На Беговини се држи стара кула у којој станују мусли­
мани Кравићи, којима је дoiiiлa по миразу, а раН1'Iје била Капетано­
вића. Једна је "грчка кула на hемеру" у Махали, у којој станује Џа­
фер Беrовиh. У Смајовини (Зечевини) је једна. Преци Салкозиhа су
ону кулу међу њиховю,r кућама затекли· пусту кад су добежали из
Рисна (1684) и у њој се настанили. У Џодињ~има l;i.џизУ'"Џаr.Јије је кула
у којој сада живе Витковиhи, а била је Махмут-аrе ЋерИмагиhа. Зна
се да је у њој живео неки поп Дебеља, о коме се друго што није са­
чувало. У врху Ластве на Лишаховини је "rрчка кула", која је са­
да зидИна.
У Жупи су куле биле: на Варићаковини, на Суљовини, на Бје­
ловачи и Расовини. О оној на Вариhаковини, казују да је била једна
од највећих у Корјениhима. У љој се :в:екад затворило било 40 људи
бранеhи се од Турака, који су их били опколили. У том боју барјактар
је искочио кроз пенџер из куле са барјаком и побегао у Ораховац,
док су други изгинули. Поред куле је стара чатрња разваљена, а ве­
рују да се у њој налази :много бакарног посуђа, закопаноr у време
тоrа боја.
У Скозјиrрму има вИIIIe кула: у Међукуче, која још стоји и у
њој је :нсивео Бараковиh, па је запаљена у првом светском рату. Једна
је "hемерликула" на Ћетковој Главици, а једна на Кривоглазцима,
сада рупrевина. У добром је стаљу кула у Косама изнад nута, зову је
Аџамет-ова, по Хаџи-Ахмету Капет-аџовиhу. који.. је. у љој некад ста­
новао. Кулу у Подбрду зову Кулетина. У Пријекој Води :међу куhама
Каnетановиhа била је кула на hемеру, а једна у Радован Лазу. И ове
куле сведоче да је Скозјиrрм некад био јако насеље, сва:како са бо­
rатом властелом.
Доње Грн'!iарево је имало 4 куле: на Мрђеву, у кој9ј сада живе
Еекићи; nод Паловом Бардом, у По~о_ку,,_и .''oteтnpopy у К<Ј.;mловини .. Ъ:
Горњем Грнчареву су биле такође 4 куле. Једна на Ћиперу, у КОЈОЈ
живе Биједићи. У време војевања Баја Пивљани:на и Лима Барјакта­
ра у љој је жи:вело седам брата, о чијој hемо судби~ гозорити по
предању на другом месту. Једна је кула на Ду-бокој долини; јед~а ме:
ђу х~ама ;:x;aЏt<rМaQ~иha, и 'о{етврта међу куhа~а Дурахови:ћа. ТаЈ краЈ
села, :rде су куће ·дур~кови:~а. зове се Кул<\, ':ПО тој .1tУЛИ·
'у ВучИјој је б'и.iiо неколико кула чије "зидине ·стоје на Гредица-
:ма и на Смрековачи, више Гредица.
120 Глас>tИк Етоно.nрафск:оr ;музефа на Це'!'ИЊу

Свих кула, и оних које су и данас настањене и оних у руше­

винама, има у Корјенићима око 40 на броју. То је тек нешто мало
више од половине оног броја колико их је било, Јtако видесмо, по
млетачком извештај у из друге половине XVII века. Неке су куле пору­
шене у новије време и њихов камен је употребљен за зидање кylia. Међу
свим истицале су се својом величи:ном и израдом, колико о:намо знају,
куле на Варићаковини, на Ушћу у )Куnи, на Шабовини, на Бабиној
Гори, на Гредицама у Вучијој, на Суљовини у Жупи, и на Клупцу
у Нудолу.

Из овог описа трагова давних насеља можемо створити извесну

слику, како су Корјенићи изгледали у време доласка Турака: Из вале
високо се дизао тврди Клобук са својим бедемима у I~ојима су станови
жуnана, његових помоћника и чувара града; по вали расута села узе­
ленилу од wума, жита, воhаи:а и винограда, на местима где су и да­
нашња и са именима која носе и данас. Нарочито су nоглед nролазни­
ка nривла'!иле многобројне "бијеле" и "танане" куле на три и четири
боја, станови врмске властеле. У сваком селу се видела једна или ви­
ше цркава, и неколика манастира калуђера и монахиња. Око цркава
гробља с импозантним гробницама врмских nлемића. Код Аранђелове
цркве, као саборне, окупљао се често народни збор. Кроз валу су
пролазили каравани од Дубровника за Оногоwт, натоварени сољу и
разном робом, или cтoita и сто'!Ни nроизводи коју су од Оногоwта
гонили у Приморје на nродају. Пред градом Клобуком караване су са­
чекивали чувари града и давали им ору:жану праТЈ-ьу до најблия<е
страже на nуту ...

Стаповпиштво

Иако нас од средњег века одваја тако дуг период времена, иnах
нисмо· лишени могућности да· бар нешто можемо изнети о становни­
цима Врма, чије смо трагове насеља по Корјениh.има веh прикаЗали.
Преда:ње старинаца и љихових исељеника сачувало је понеUIТо и из
далеких времена; неке податке :налазимо у топономастици оног краја,
а ·нешто о старом становништву сазнајемо из дуброваЧког и которског
материјала и других nисаних споменика.
И кад је реч о Врмљанима средњег века треба се најпре под­
сетити онога што је цар Порфироrенит саопштио о становниwтву Тре­
бињске области. По :њему, Травуљани: су се доселили из своје старе
nостојбине у време цара Ираклија (612-626) и да су nрИпадали срп­
ском племену. То би значило да су Слове:ни, који су се у време Сеобе
настанили у жуnи Врму, били Срби и да су дошли почетком VII века.
У вези с тим да кажемо и ово. Једно место у корјенићкој вали, у селу
Ластви, зове се Бован. По nроф. Ердељановићу требало би да ова реч
послужи као nоуздан доказ, да су Словени живели у оном крају и у
она времена кад су још били незнабошци и кад су објектима у nри­
роди, крiiiИма и другим, давали ово име зато wто су личили на њихова
божанства - балване, која су израђивали од камена и костију.
 Корјеш-tћи
121

Вредно је пажње да се у Корјенићима, као Ш'l'О је случај и у

љиховом суседству, чују nриче о некаквим становницима који су онде
1К.Ивели у врло далека времена и давно ишчезли. Такве становнике
Корјенићи зову Грцима и Матаруrама. Али, док Грке само спомињу, о
Maтapyгarvra код Корјениhа :живе разне приче. Тако се и за онај крај по­
ставља значајан и још довољно неnроучен проблем- ко су Матаруге?
С њима ћемо nочети овај приказ становништва врмске жуnе.

Матару<tе

,,Прво су ође становали Матаруге" - веле Корјениhи, и по њи­

ховом схватању то су били најстарији становници љихове жуnе. У
корјениhким странама према граховском селу Заслапу некад је било,
кажу, Матаруга "ка' на гори листа". Матарушки су у том селу били
виногради, чији се трагови још и данас познају. "Пао снијег у љето, па
су сви Матаруге некуд иселили". Чује се и овако: Град им тукао че­
сто усеве, па се заверили да се иселе, што и учинили; остала им само
једна куhа у Нудолу.
У селу Ораховцу :живе данас само досељеници из околних кра­
јева, чији су се nреци досељавали nочев од XVIII века. Кад сам Орахов­
чане nитао о љиховој старој цркви св. Јована, рекли су, да су и она
и гробље око ње остали од Матаруга. Назив Старосеље, како се зове
један крај овог села, указује на далеку насељеност Ораховца. То nо­
тврђују и они стеhци око цркве о којима је раније говорено.
У Корјенићима се одр:жала још само једна куhа муслиманског
рода Пирића који су nосле првог светског рата иселили у Тузлу.
Они сами казују да су била два брата - Пиро и Baho, -и да су од
Пира nостали Пириhи, а од -Baha Баhовиhи, угледно братство у пле­
мену Бюьанима. Други су ми рекли: "Казивали се да су од Баhов:иhа,
а стари говорили да нијесу, него од Матаруга, и да им је то :из noдpyre
било." И овако: Били су имуhни, али. међу њима није било виђенијих
људи и други муслимански родови пису марили да се од њих :жене.

Неки држе и Бурлице, мало староседелачко братство у Корје­

ниhима, Да су од Матаруга. Кад сам у nлемену Грахову расnитивао о
Матаругама, неки су ми Граховљани рекли, да они за Матаруге држе
све старинце у Корјениhима. А љих онамо има данас неколико број­
но малих, али некад знатних родова.

Толико сам о Матаругама забележио' у Корјениhима. Да ли би

се на основу овога дало IПТО реhи у nрилог познаваљу Матаруга?
'У · усnоменама КорјенИhа Матаруге живе, юiко видимо, . као неко
врло старо становниriiтво; а и као нека~во становништво које је, по љи­
ховом схнатању, у сваком погледу било За омаловажавање. А ко су
били· тИ' Давни становници ЉиХове :жупе,_то _Корјениhи не умеју_реhи
(суседни Кривоu.iијаНи о Матаvугама казују да. би били "друге вјере").
Матаруге се помињу често, како је nозвато, у Дубровачким ар­
хивским кљигама из XIV века ка6 становници планинских. крајева
 Гласник Е1'1-югра.фск;ог му:зе:.i!Э. на Цетињу
122

недалеко од Дубровника. О пореклу и значељу ове речи изнесена ·::у

ход нас разна мЈПIIЈЬеља, али се скоро сви они које је интересовао
овај nробЈrем слажу у једном: да Матаруге. није словенска реч, na и
у томе, да Матаруге нису Словени. ИсторИЈСКИ nодаци и овакво ту­
мачеље nорекла Матаруга сасвим се слаже, као што си види, са пре­
даљем Корјенића, тј. да су Матаруге заиста били врло стари :ж:итељи
љиховог краја, и да су они били некакво друго становниiiiтво - бал­
кански староседеоци, туђи нашем народу. Отуда - тако би требало
разумети- онакво гледаље на Матаруге од стране Корјениhа, који о
љима још и данас с nopyroм говоре.
На основу материјала којим је расnолагао о Матаругама, и nроф.
Ердељановиh је у њима видео Влахе, несловенски :ж:иваљ који је у
средљем веку као сточар :живео у nланинама у близини Дубровника;
да су се ти Власи до XIV века веh били посрбили и отада раселили
на разне стране по унутраrшьости.
Овакво објашљеље nорекла Матаруга остаће, др:ж:им, неизме­
љена и даљим љиховим nроучаваљем. Али овај nроблем, како ми ви­
димо, није тако једноставан, ни прост. Ради љеговог дубљег и потпу­
нијег решеља треба ће још рада, да би се могло одговорити на многа
nитања која искрсавају и:з оваквог закључка о етничком пореклу Ма­
таруга. И ево неких од таквих питшьа која су нам се наметала слу­
щајуhи казиваља Корјенића.
У питаљу је: да ли су Матаруге, ти балкански староседеоци, у
неко време и однекуд доПLЛИ међу Србе у врмској жупи; или су они
били аутохтони живаљ оног краја који су први Срби затекли кад су
ДОЦIЛИ и настанили се у Врму? Кад и старинци Корјениhа одржавају
предаље, да су у љиховој :ж:уnи "nрво" становали Матаруге, излазило
би као вероватније ово друго: да су они затечени у Врму. Ако· је тако,
н~етало би се даље nита:ње: како објаснити да се име тих балканских
старинаца одр:жало упорно кроз векове (од VII века) и да је оно још
и данас тако живо у успомени народа оноr краја? Тражећи одговор,
долазимо на мисао о броју несло:венскоr ж:и:вља који су Срби затекли
у Вр:му. И само се собом каже: да их је било. мало, они би се изгубили
у надмоhној српској средини. А како се о њима чувају онако жива
предаља, мора "бити да су Срби затекли у Врму Матаруга у веhем бро­
ју ("било их ка' на гори листа") и настанили се међу љима. Овај туђи
етнички елеменат Срби су свакако, и то треба додати, увек издвајали
од себе, na и онда кад су се дУГИМ међусобним :животом Матаруге били
сасвим посрбили.
Кад предаље ·о саборној Аранђеловој цркви у Корјениhима го­
вори да је најстарија у Херцеговини, а млетачки извештај из краја
XVII века, како је изнесено, да је стара 1200 година, nитамо се: да ли
у тим предањима може бити какве стварне основе? Или, другим речи­
ма, да ли би могло бити да је Аранђелова црква заиста толико стара,
да је она била храм Матаруrа хришhана међу иезнабошцима Србима
Врмљаиима? Нама се чини, да је то врло могуhе, тј. да је становни-
111ТВО жуце Вр:ма у раном средљем веку било таква мешавина, Срба
 Корјениhи 123

незнабожаца и хри=ћана Матаруга, и да су Срби са примањем хри­

шћанства наследили од Матаруга и Аранђелову цркву.
РазмИIIIЈЬали смо и о таме, какав ли је могао бити однос Срба
према Матаругама у nрва времена у Врму. Самим тим, што су Мата­
руге постојали у оном крају и у доцнијем средњем веку, nриродно би
било закључити, да је насељаваље Срба у Врму у време Сеобе ишло
:мирним путем. Могуће је да су Матаруге у прва времена ло доласку
Срба, ако не бројно, а оно уз nодршку византиских власти, имали nре­
.доминантан nоложај у жупи Врму. А доцније су, вероватно, они има­
..ли равноправан положај са Србима врмске жуnе.
Ко су могли бити по свом етничком саставу Матаруге у Врму?
.Да ли остаци илирских Дереместа којима је, по Скоку, она жуnа са
-својим градом била главно седиште? О томе је немогуh.е ишта одре­
:ђено реhи. Слушајући казивања о Матаруrама у нашим заnадн:им
·крајевима, А. Лубуриh је дошао на идеју да је врло могуће да се тим
·именом звало у време Сеобе све несловеli:скt) стан:овништво на велп­
·хом nростору - у заnадној Босни, Херцеrовин:и, Воки и Црној Гори.
:.Проф. Ердељановић је тумачио да у овој речи треба гледати nодсме­
:шљив надимак за неко несловенско становништво. Тај смисао она има,
:како ја разумем, и према онаквом објашњењу које је о пореклу и зна­
чењу речи Матаруrе дао Скок. Ако иза свеЈ;а nоставимо још и пита­
::ње, да ли су Матаруге чинили етнички хощогено nлеме и где је била
:н.ихова nлеменска област -онда тек увиђамо, како је са изнесеним
:закључком, да су Матаруrе несловенски балкански живаљ, овај пра.­
•блем само делимично решен.
"У Корјенићима се очувало, како ћемо даље видети, нешто ста­
·ринаца. Граховљани које сам распитивао о Матаругама, како је рече­
:но, сматрају те корјениh.ке староседеоце за Матаруге. Старинци у
·корјенићима чувају преда:ње да су им nреци оданде ишли у бој на
·косово и тамо испоrибали; свесни су тога, да су им rхреци од nа!IIТИ­
:века Срби. Па зашто Граховљани држе да су они Матаруге?
О томе ћу опширније говорити у раду о nлемену Грахову, који
•-спремам. А овде укратко да изнесем оволико: испитиваљем се утвр­
'ђује да су сви данашњи Граховљани досељеници с разних страна,
·најстарији од пре око пет векова. Њихови досељени nреци затекли су
-:у Грахову Риђане, једно старо срnско nлеме, чија је племенска област
~захватала сем Грахова и великИ простор око њега. И у Грахову се
.-одржава предање о Матаруrама, што би имало да зн:ачи, да је и
:међу старим Риђанима морало бити, као. и у Корјенићима, nосрбље­
-них Матаруга. Досељеници су од Срба Риђана слушали предаља о
:Матаругама и осетили по nосрбљеним Матаругама, да сви Риђани ни­
•су Срби. Кад су, множеhи се међу старин:цима, досељеници ступили
·у борбу с љима о превласт у племену, и ;и;ад су их надвладали, они
-су стали све старинце, и Србе и Матаруге, називати тим nодругљивим
:именом балканских староседелаца. Такав је случај и са Кривошија­
:Rима, Цуцама и jom неким племенима око Боке. Сви су они име Ma-
"!l'apy.re nренели на све затечене старинце, па и на старе Србе. И зато
 Гласник Етн:ографскоt' музеј:а на Цети:н,у
124
код њих реч Матаруге значи што и старинац, староседелац. Зато Гра­
ховљани, како рекосмо, и корје:н:ићке старинце сматрају за Матаруге.
Па иако досељеници у Корјениhима своје старинце не зову Ма­
таругама, из тога што сви Корјениhи казују да су ма_·r-~,рушки били
виноrради у Нудолу, "чији се трагови и данас позназу , а црква у
Ораховцу и гробље око Н>е да су остали од Матаруrа, види се, да и
за љих реч: Матаруге уствари има зна-чење као и r<од Граховљана и
других - староседеоци.

На овахва расуђивања о Матаругама да додамо jolll нешто.

Сnоменули смо име Палова Барда, једног брега у селу Грнча­
реву у Корјенићима, и име Бардиwте, долова У селу Ластви. Bpafiaмo
се на ове топониме зато nrro нам је Блад. Скарић нарочито скренуо
nажљу на њих. А ево зашто. Схариh је "I'умачио да су то романске
речи са значењем "стража" (варда) и "стражарница" (вардиште), и:
љихов nостанак овако објаснио: У доцнијем средњем веку настало је,
како Скарић ло Јиречеr<у излаже, кретање пастирског :живља из сре­
диnrњих и јужних крајева Балканског nолуострва и његово помераље
према северу и се.sерозаnаду. То се кретање појачало турском најездом
и масе, које је представљао двојезични паситрски елеменат, који је
го.sорио неким српско-романским ЈКарrоном, струјале су к северу и
северозападу и расиnале се и по Босни, Далмацији и Херцеговини.
Прва фаза њиховог nродираrьа у ове земље пада, како је Скарић др­
жао no Јиреч:еку, у .sреме пре Косова, а друга у време кад су поменуте
земље веh постале делови турског царства.

Скариh је извесне породице у Босни и Херцеговини означио да

nотичу од тих миграција Србо-Блаха у каснијем средњем веку, а 0
многим туђинским елементима у топономастици Босне и Херцегови­
не био је мишљења да су импорт XIV и XV века, тј, да су их дали ти
досељени Власи, о којима је реч:. Као типичне топониме који су тако
постали Скарић је видео у називима Барда и Вардиrnте. Како и у
Корјениhима постоје ови топоними, ·по Скариhу би излазило да је се­
лидбена струја Срба и B,>Iaxa доспела и у наш крај.
У nредаљу Корјенића нисам ч:уо ниш•r•а што би nот.sрђивало та­
кву сеобу. Поред тога, тешко би било објаснити, каi{О су ти сточари
при својим сеобама могли уви у Корјениhе и настанити се у оној жу­
nи, која је била, како из исnитиваr'Ьа излази, rусто насељена у касни­
јем средљем веку, и у којој је живела, како ћемо видети, многобројна
и знатна властела. Па ипак, у Корјенићима има топонима који наrо­
вештавају да је тако нешто могло бити, као на пр. називи Капорова
јама код града Клобука, и Каnоровине, како се зове један крај села
Нудола. За та имена се држи да су влашкоr порекла.
Више од тога иhи he, можда, у прилоr том досељавању Срба­
-Влаха и у Корјениhе нenrro друго. Један крај села Ораховца зове се
Влашки до. Одкуд то име и како је оно могло настати? У Корјени­
ћима не знају, колико сам распитивао, да је кад у њиховом крају
ЈКИВело какво становништ.sо које се звало Власима. Нисам чуо ни то
да су кад корјенићки мухамеданци своје саnлеменике хришhане звали
 Корјенићи
125
Власима. У близини Корјениhа и даље од љих nознати су ми још
неки називи који подсеhају на Влахе, као Влахиља, име брда код Би.це­
hа, Влашв:а Куhишта у селу Ораху у Никшиhу, и друга. Да поновимо
питю-ье- откуд та имена?
Ослањајуhи се на ова излагаља Скарић - Јиречекова nретпо­
стављамо да су Власи, по којима су дошли ови називи, могли потица­
ти од nоменутих сеоба Срба и Влаха. А ако је заиста нешто тако, онда
бисмо имали ово: и Матаруге и Власи су несловенски елеменат, само
с том разликом: Матаруге су балкански староседеоци које су Срби за­
текли и у жупи Врму у време Сеобе и временом посрбили, а Власи су
имиrраЦЈо!ја Влаха у доцнијем средњем :веку и, средИIIlЊИХ делова
Балкана (нарочито из Македоније), чије су сеобе nродрле и у жулу
Врм. Следујуhи оваквој претпоставци рекли бисмо још и ово: и ови
Власи су се nод Турцима nосрбили, а под утицајем традиција о Мата­
ругама Срби у Врму су и на њих nренели ово име. И тако је с прили­
вом новог влашког елемента у каснијем средљем веку и с nреноше­
љем на њега имена Матаруге, ово име добило нов импулс и остало у
тако живим усnоменама народа онога краја. Зато би можда у оним
радовима, на које народ у оним крајевима још и данас нарочито ука­
зује, да су од Матаруга (као на Пириhе у Корјениhима) требало гле­
дати као на потомке ових Влаха из каснијег средњег века, а не као
на Матаруге, веома давно посрбљене балканске стараседеоце.

Архивс?Си подаци

Неколико имена становника :н~уnе Врма налазима у дубровачким

и которским документима из доцнијег средљег века. Најдаљи станов­
ник Врма, о коме знамо, спомиље се у једном акту од 13. новембра
1279.године. У њему се каже, да неки Станоје Ратиловиh из Круше­
вица и Ратко Братославиh из Плане (вероватно рудинске) јемче за
Драга Драгованиhа из Клобука (pleci рго Dragi Dгagouanich de Clabщ;i).
О чему јемче, није речено, а по свој nрилици ово је лице било из села
Клобука у Врму. То би говорило Да је и села Клобуци постајало још и
.у та времена.

23. фебруара 1280. године неки Радован Звениh из Врма (de

.Verme) nреузима јемство да he љегов човек Кртеша даhи настанак на
одређено место на позив Браторада де Драцча, који га тужи да га је
Крте=а опљачкао ... У акту се даље каже, она страна, која не дође
на станак, да је крива.
Из године 1306, од 4. марта,' им:амо имена: Радоје Обрашиh и
Радован Братачиh из Врма јемци су да he Милован Градиновиh, Гојан
Братачић и Радин Обрачиh платити дуг од 54 перпера. Виhе да су сва
ова лица била из Врма, и како се овде ради о неком дугу, вероватно
да су се они бавили трговином. -У једном мало доцнијем акту, од
14.фебруара 1319, читамо да су Озрен Доброчиниh и Радош Добрије­
виh из Врма јемци за Обраду, кћер Хранојеву, која ступа у слrжбу.
При ступању девојке у службу, писан је, како се :види,.неки уговор.
126
_ Године 1327, од 18 октобра, забслежено је да Милка из Врма·
(de Verme) намеwта свог сина МиЈштка као щегрта код nостолара
Обрада, сина nок. Богдана у Котору, за 8 година за храну, одело и за
алат _ О<:тоја Бестудовић из Врма (код Клобука) дао је 26. фебр.
1368.· године Богавцу и Младену ГојсаЈIИhу слободан nролаз к_ада буду
до.'!азили у њеrову •contrata•, иако су они били њеrови »homLnes« пре
неrо што су се иселил>~ у Дубровник.
Године 1408, од 10. фебруара, тр~-1 Милwића, браћа РадоСЈiав, Ву­
Ј<ослав и Вуi<ац из Врма (de Vermo sub Clobuch) обавезали су се Ивану
Гојићу, кројачу у Дубровнику, да ће му због рана КОЈе су му задали
и учињене no:xape nлатити 40 nepnepa у осам годишљих оброка и да ће
му, осим тога, давати доживотно сваке године no две краве, по једно
јаrње, no товар брашна и две кокоwке.- 21. децембра 1419 .. спом~нут·
је Грубачевић (Grubacevich) из Врма под Клобуком. - По ЈедноЈ бе­
лешци у дубровачким судским књиrа!'!а из 1422. године су девет људи
из града Клобука, којима се не казују имена, а међу њима и једна
жена са сином, наnали nутнике >~ оnљачкали.
Из ових неколико арх1-1вских nодатака види се да су се Врмља­
ни бавили тргови;юм са Дубровником, при чему су давали и јемце да
he дугове исплатити. Исељавали су У Дубровник. Слали су децу на
занат и девојке у службу у nриморске градове. Највише се ова акта
тичу nљачке трговаца, nри чему су чак и жене учествовали. Значајни
су и ови подаци у којима се каже да је неки Кртеша био "човек" Ра­
дована Звенића, а Богавац и Младен Тојиславиh »homines« неког Оста­
је Вестудовића. У каквом су односу они стајали? Да ли као кметови.
или како друкчије?

Подаци из топопо.м.асти1ее

Кад је и како жупа Врм добила име Корјенићи, говорићемо на

другом: :месту. За Корјениће је иначе карактеристично да ниједно село
у њима не носи назив no имену каквог рода. Иако је тако са именима
села, у свима њима има топонима изведених од имена лица или родо­

ва који су некад онде живели и о којима се данас најчешће ни­

IIГГа не зна.

Топоними су no свом nоста.нку из разних времена. Није nо­

требно доказивати да међу њима има и веома старих. На основу IIи­
саних споменика утврђује се да су имена Клобук, за rрад и село у
Корјенићима, и име Ластва nостојала и у доцнијем средњем веку; а
указали смо па основу чеrа се може доста сигурно узети да су из тих
времепа и имена осталих корјениhких села. Патронимчки тоnоними:
у Корјенићима, које hемо наводити, свакако су, или бар делом, из nре­
турског времена.

Један крај села Ластве зове се К.луnковина, rде је била кула

а no nредању и манастир. Име је остало no неком роду Клуnковићи~
ма или :К.Лупцима, који: је онде живео. Вероватно да је и кула nриnа­
дала том роду, о коме се данас пишта не зна. И један крај села Нудола
 Корј ени:h.и 127
се зове Клупци, па је и о;gде била кула која се по вели'iини и изра­
ди, како веле, истицала међу највеhим у Корјенићима. По свој при­
лици да су КлупЈСовићи (Клупци) били неки властеоски род који је
живео и у Нудолу и у Ластви. У ГрбовниЈСу Корјениhа-Неориhа међу
властеоским радовима који су имали своје rрбове надази се и име
КлупЈСовића. Врло вероватно да се то односи на овај род у Корјени­
hима. На Клупкови;gу се наставља rлавица Маховина, no 'iијим стра­
нама је било винограда "у срnско доба" и rде се nознају омеђине ра­
нијих насеља. Вероватно да је и овај назив nостао no имену неког ста­
рог рода. Ту је и брдо Киnин, Иванова rувно и Ћендова rреда, ст,ара
имена. Изнад Ластве, а испод брда Ку'iме, је Паnина KyhИUIТe, где се
налазе омеђине куhа и старо гувно код њих. При Петњем Брду је Па­
nиhа nећина, о ком се роду изгубио сваки сnомен. Поред Рамовине је
Кокоiiiаревина.
Онај крај Ластве, где је била аустријска касарна, зове се Пуљ­
ковина, име до=о по свој nрилици по непознатим Пуљковпhима. Тр­
мов до, Блаткова њива и поред љих Щиљевина су исто тако стара
имена по неким иiiiчезлим лицима или радовима о којима се није са­
'iувало помена. Поред Сушице су њиве зване Красно, а испод Цркви­
не при реци је Цртов сто и Цртове rреде. Предаље је са'iувало да је
ту, на старом nуту, неки Црто пре Турака узимао ђумрук од трговаца
и других nролазника. То је могао бити неки самовољни властелпн из
жупе, који је nриход од ђумрука делио можда са својим родом, или и
са другим жупљанима. На Студенцу Каnетановиhа живели су Црља­
ци, староседеоци. Памте nоследњеr од њих, Боја Црљака, који је ски­
тао no селима и онде самро.

Западно од Ластве ј е Кокотовиhа rрадина, високо брдр. О том

роду се онамо не зна ништа, IIIТo је знак да је давно нестао из оноr
краја. Кокото:виhа има у Дабру и Фатници, који се казују да им је
старина у Корјениhима, у "скор'iа rори; славе Никољдан. Отуда су нај­
nре дошли у Бијеле Рудине и оданде се расељавали. Moryhe је да су
то ти КокGтовпћи, по којима је остао назив оне rрадине. Кад су до=и
Турци из Рисна, како казују, у Ластви су живела и два брата, Ђури­
ца и Радоман, о којима се толико зна да је један nродао своју земљу,
а други утекао некуд.

У селу Жуnи, у љеговом крају Ушhу, је Лаl)евина, земља, Мар­

кова rреда, главица и на љој стара турска караула. У Равном бријегу
је Вилина :њива, Трнове љиве, Крста'iе и изнад љих Барине, брегови,
а nрема љима Поnов бријег. Ту је и Бариhаковина, крај села, где је
била једна од највеhих кула у Корјениhима. Ово име је остало бесум­
ље no неком роду Вариhацима који је онде живео и судеhи nрема она­
квој кули коју је он вероватно nодига·о, то је бИ неки ја.к влаСтеоски
род у nретурско доба. Можда су од :њих Бариhаци у Лици. - У Ра­
совини, у )Купи, су називи: Љубенковина, Чубриловина, Вуковина,
стара имена остала свакако по именима неких родова који су онде
ЖЈI:вели. У Потоку, крај села ШехGвиhа главице, једно место се зове
Марковина, старо име, а у ,.селу" Брелу су Маловиhа Ривине, о који-
 rласниlt Етиографс~tоr музеја на ЦеТИiьу
128
ма нисам могао сазцати кад су онде живели и шта је с њима било.
Ту су још називи: Ћилдовина, Хулканова бара, Кнежевине (њиве),
'Вуров бријег. Све су то стара и;мена по неnозцатим лицима или радо­
вима. у :ЯСуnи, у ужем смислу, ]е Хавина nрода, Барбуле, Ћукова гре-
да, Ба сиљева башча Никоља rлавица. Откуд ово име, да ли по цекај
' . Ж
старој цркви, нисам распитао. Једац ЈС~аз сел~ упе, Е:ако видимо,
зове се Жуnа, те тако овде имамо случаЈ: Врм Је жупа; Жупа је село
у жуnи Врму, а Жуnа је и локалитет у селу Жупи.
у Аранђелову је поток Требољ, а изнад села су стране Дусе
и више њих rлавица Томашевина, чије име noдceha на неки ишчезли
род Томаше:вића; Дубра:ва, под Клобуком, а .исnод ~е су Зграде, цекад
биле орнице. до њих је Старо гувно, Стано]еВ бри]ег, Велики и Мали
Галешин бријег, Самарова њива, Ромова гувно - све стара имена 0
чијем се nостанку не зна ништа. Исnод Гал~шина бријега је Влатко­
во млиниште на Миротињском: потоку, о ЧИЈем негдашњем власнику
или власницима такође није остало nомена.
Исnод града Клобука и Миротињских греда је Миротињ, кроз
који тече поток Миротишница. Ту је некад, како веле, било велико
насеље које су због љеговог богатства звали "Мали Мисир". По стра­
нама Миротиња, па с:ве до Велике ријеке, били су некад виногради,
док је вода сnрала земљу и оrолитила оно земљиште? "То је, и зулу­
МИ' турски, учинило да је стари свијет оданде иселио пут мора." Сад
је онамо све голо, а до недавно су наилазили на трагове разних во­
ћака, по чему би се· дало закључити да то старо насеље није тако
давно сасвим расељено. Свуда по Миротињу су честе омеђине ранијих
насеља. О становницима Миротиња казују да су од богат­
ства били толико осилили, да су Аранђеловој цркви долазили на ко­
љима са сребрним седлима и нафору nримали са коња на копљима.
Називи су у том крају: Рачевина (врело), Провалије, Мочило, Каме­
штак - и свуда туда су куhишта, нека од сувом:еђних зидова. На Ми­
ротиuп-ьици, код Аранђелове цркве, ј е млин звани Красна.
И у близини, у Кунској, је некад било јако насеље из којега је
у време Баја Пивљанина излазило по 80 коњаника са сребрним сед­
лю.rа. Ту су Вучковиhа омеђине и Вучковиhа врело, где су :щ:ивели
староседеоци Бучrщвиhи, који су оданде иселили у околину Билеhе.
Старо је име у Секулове луке, по непознатом лицу или роду.
У селу Скозјиrрму, у брду Височнику је вода и место Басари­
ца, Катин врт, ЋедоЕа њива, стара имена. До Кривоглаваца је Јанка­
вина, са три куhишта, где су вероватно живели неки Јанковиhи. Зна
се да су на Мрављачи живели неки Шарваути, који су изумрли. С дру­
ге стране, до Шумате главице, је Пељтеrtовина (шума) назвата по свој
прилици по имену неког ишчезлог рода; Радован лаз, по непознатим
Радовановићима; Козји градац (пашњак), и Мусин. Изнад Шумате гла­
вице су брда Ланишта, Пандурица, врањ кук, а изнад њих брда Ско­
руnан, Вукова neh, Скрада (шум:а), Ходњи до, пун шуме, а више њега
су стране 'Ватло, Вудима (земља), Малинова прода и Радова nрода.
У Доњем Грнчареву један се заселак зове Мрђен, вероватцо по
истоименом родУ Мрђенима. У страни више села је Машова Гради'flа,
 Кор.ј еки:h.и
129
а испод ње Бладиhа Куhетине, и ту су темељи неiЈ:олико сувомеђних
куhа, али се о овом роду ниurra не зна. "У Присоја су Куhетине, са
5-6 сухомеђних куhи111та, како каж::у, биле "rрчке". Ту је и Каhуново
Ждријело, а иза њеrа је Пујовача, пећина, и у њој каменица. Под
њом: су Пи:111тета, где вода бризга до Видовадне, а до 1-ьих Паnића
Тор. Можда су ово би:ли они исти Папиhи које смо сnоменули у Ла­
стви .. До њега је Мрко:њиhа nрода. У Доњој Глумини, уВлаци, налази
се "грчка чатрња" И ПОД ЊОМ неколико "грчких кући111Та". "Нема пас
пасу да је причао, кад је ова чатрња грађена". У Доњем Грнчареву се
један крај села зове Катиловина.

У Горњем: Грнчареву, у брду Глумини, су Велика и Мала Грu­

д:ина, брдо Тривера, Пиџина Градина. "У Присојима је Паклени .до и у
:њему Паклена локва. Ту је и брдо Татијерница< Драчево осоје, .Вече­
рић, брдо Грмац, Милусовина (земље), Сокаци (греде), а насnрам
н.их ј е Диниhа nеhина, старо име no неком ишчезлом и неnознатом
роду. У средини села су Чауп:rића ЊИва и Нушила, вода.
У Заклобуку је Роков .до, старо име, остало вероваТRо по. имену
:Неког рода; Шурб~тов до је добио име по Истоименом роду· старосе­
делаца којих и данас има у Корјениhи:ма. У Преграђу су Радојев·е Љи­
ве, Ље:ш:К:овац (земље), Чукниhа до.Лови, у којима су Живели н·еки
ЧуКни:hи, а 111та· је с њима било, нисам могао сазнати. Даље су нази­
ви: Матов долац, старо име; Рајевиhа до, који је доб.ио то име ло
Рајевиhима који су онде становали: до пре ви111е од сто година" а били
од :М::И.rt:овиhа у Грахову. Ту је и главица Куљајевиtџi, која је сва­
ка:К'о добила име no неком неnознатом роду Куљајевиhима. Према
брДу К:осмаiПУ ј·е Оскокова градина, Пекова долина и у њој вода Ву­
која, и Миров до, стара имена. У Заклобуку су живели Повератn, кој'е
куга· морила, а некИ иселили у околину Вилеће, где и сада :ж:иве. Ко­
i:rали су се у Ку:ж:Ној доли:ни и· ј 0111 се тСi гробље зове њиховиМ: ИМе­
ном. У Клобуцима је nрема Жуrtи Славиње брдо и ту су ГорЉе И До..,
:Ње pore, Радинов до, Вр111'тани (радне земље). Ту је И Херцеr-ГрадиНа
и nод њом Ма111и:ковац и ВукапiИн долине, стара имена. ·
-у- дубокој увалИ око речИЦе Заслаnни:це ј е Нудо, оrрађен висо­
ким брдима. У врху се.т.i:а је Боја:Ње брдо и Звек; брдо. Испод .њих је
вала Заслаnци, а исnод њих Миfанова страна, зем"Љё, а iioД љима је
Мијанова ограда. По јужним: странама до Заслапаца су Локвањ, Ле­
дине, Пакља nродо, Б. и: М.. Кобо, О:иrтриковац. Испод њега је Бала­
банов до, а ниже њега СелИ111Те и до њих Ло111овица, земље. Изнад
њих је брдо Че111аљ, а иза њеrа брда М. и В. Кум. Испод њих је Кур­
.љаје и Бранково осоје; na Дарина nеhина и Бранкова вода. До н.их
су ПакленИ111та и Драго111ева долина. Запад;но су Добрилове rреде и
исnод њи:х Ј'аво_рје. Ту је и Шаник, врело и зИдине џамије nоред њеrа.
Са заnада до Бел. rреде је Прибојина, коса, и Побиљ, До Побиља је
Попова пеhина, Сиљеви брије:r, Саnаљ прода и Сапаљ до. Ту је вода
Вукоја и Рача њива.
Са северне стране је о:мутиh, брдо, испод њеrа Заслапске стра­
не, а у н.иховом nодножју Ковачко осоје, а северније Пода, где су

9
 Гласн:и:в:: Ет!ю:rрафс:к:оr :музеd,а на Це'I'ИЊУ
130
иногради Рач кук, Сукрем:енице. На Пода се наставља Козар гла-
ввица, Гус;и поток • Птичија вода, а у подно:жју
. Г
је Бумбина· њива,
л
Ци-
ЦаЈIИ, продо којом тече вода. ЗападниЈе до устог потока Је азарева
прода и Зеркина пеhив:а, Баhевина, стране и земље. Да.ље су Јанков
ок Поnово Кућиште на врху Бабине rope, Везова rреда и Црi<ваш,
пот, н б
брег испод Бабине горе. Све стране у уделу су некад иле под лозом.
Вредно је па:жње, да смо у Корјенићима наLUЛИ патр~нимичких
топонима истоветних· с именима властеоских породица козе налази­
мо у Грбовнику Неориhа-Корјенића и које су имале своје гробове,
као: Клупковиће, Дебељевиhе и Соколовиће, о којима ћемо даље го­
ворити. Сасвим је моrуће да је та властела живела у Корјениhима
и позната била Неорићу-Корјенићу, састав.љачу грбовниr<а, који је
такође, мора бити, водио порекло из Корјенића.

Bp.~tc'X:a в.л.асте.ttа

у опису трагова давних насеља у Корјениhима, говореhи о кор­

јенићким: кулама, изнели смо мишљење да су оне сасвим вероватно
подизане пре доласка Турака и биле домови врмске властеле. Судеhи:
nрема броју тих кула, природно би било закл.учити да је у :жупи
Врму у доцнијем средњем веку било много властеле. И она народна
предаља, која наведосмо, да су становници неких I(Орјениhких села
долазили к Аранђеловој цркви на коњима са сребрним седлима и да
су тако осилили били, да су нафору с коња на копљима nримали.
односе се, врло је мoryhe, на стару властелу. Вероватно је и то, како
је веh напоменуто, да су и:м:ена оних земљи=а око највеhих кула,
као: ВариЪ.аковина,. К.ру:п:ковина, Пуљковина, КокоLUареви:на, Лиша­
ховина, ;r'алешин бр~јеr и друга, била некад својина неких имуhних
и знати~ родова к_ојима .су те куле :п:риnадале и зем.љи=та око њих,
То су, .цр:жим, били:· вЛастеоски родови, ИIПчезли оданде незнано кад
и камо.

Од три властеоска рода жуле Врма имамо нешто више података.

Из једног од њих, како ћемо видети, изишла је једна нaLUa знаменита.­
средњевековна династија._ Ти су радови:

Горњевуци (Горевуци)

. У ~обрском Селу, у Ријечкој нахији, живи неколико братстава

КО]а се Је~м именом: зову Горњевуци или Горевуци. По њиховом
пре~ању, ко]е сам и сам cлyiiiao онако како је веh објављено, старина
им зе град Клобук у Херцеговини. Тамо је било виLUе Горњевука који
су се no паду Херцеговине nод Турке раселили на разне стране и јед­
ни отишли у Босну, у град .Тајце; неки у околину Билеће, где се по­
турчили и од љих било бегова; а неки nрешли t<=од Иван-бега Црно­
јев~hа К()ји им дао насеље у Малом: Залазу, у племену Његуumма_
На]даљи nредак о коме Горњевуци знају звао се Ратко, а у Његуше
 Korpj енићи 131
да је дошао из Клобука љегов син Валац с више рођака. Раткова кула
налазила се у Клобуку и, како су се Горњевуци обавештавали, на љој
је био rрб са зна:~Сом вука, који да се до недавно одржавао.
Да у овом предању има стварне основе nотврђује се тиме, што
Иван-бег Црнојевић међу својом властелом сnомиље nоред других и
- "од Гореву:~С: Степань Добриевићь и Стиnань Милосалићь". То су
вероватно ти властелини Горљевука који су дошли из Клобука код И­
ван-беrа. Због заваде с Његушима, Горљавуци су се nремакли у Добрско
Село, где су се од љих развила јака братства Јаблани, Моштроколи, Рэ.­
слапчевићи и Сјеклоhе. Сада славе св. Агатоника, а знају да им је стара
слава била св. Петка. Можда да име села Вучија у Корјенићима има
неке везе са овим Горљевуцима.

Зор·каЈ

За. неке услуге које су учинили Николи АлтоманоЈ3и:hу, у чију

је државу сnадала и жуnа Врм, nоставио је он за старешине града
Клобука неку властелу Зорке (Soгche). Кад су 1373. на љегове земље
наnали кнез Лазар и босански бан Твртко, Никола Алтомановић је nо­
бегао из унутраiШЬости к Приморју с намером: да у граду Клобуху
нађе себи заштиту. Али, кад је стигао пред Клобук, IIaшao је затворе­
не градске каnије- властела Зорке су ra изневерили. Ко су они би:ли,
да ли домороци, од врмске властеле, није познато.

Bpa?t'J(:Oвuh.u

У врху корјениhке вале, у се;л:у Нудолу, има много омеђина,

остатака давних насеља . .Једно од тих :~СућИПIТа у близини обновљене
стародревне Крстове цркве, срављено са земљом и обрасло у шибљу,
зову Вуково Куhиште и казују да је онде био дом косо~оrа Буха
Бранковиhа. Онај крај села Нудола, rде је Вуково Куhиште, зове се
Бранковина, а стране изнад села и испод брда Чешља, Бранково
осоје. Ови топоними указивали би да су некада у Нудолу живели неки
Бранковићи, по којима су остала ова имена. Да је заиста тако, потар­
диhе <многи подаци које ћемо навести.
На nрвом месту да изнесемо nредаље Бећировиhа и љихових
рођака Бекића, мухамеда:нских родова у Корјенићима. Они знају да
су у Нудолу живели Бранковићи,. а још и то, да су они од тих Бран­
ковића. О Бећировићима и Бeки'limvra ·се онамо добро зна да су старо­
седеоци корјени:hки. Они су nр:имили ислам, ка:~Со смо испитиваљем:
сазнали и о другим старим Корјенић:има, у nрвој nоловини XVI века.
Из тога би излазило, да су ти БранЕ:овиhи, од Е:ојих се казују да су
ови мухамедански радови, живели у Нудолу још у XVI веку и да су
доцније оданде юпчезли .. То је морало бити веома давно, јер те Бран­
ковиhе не спомиље предаље осталих Корјениhа.
Са једног стећка велике некрополе у Ластви, усред Корјенића,
снимљен је натnис: "Асе лежи Влатко Бранковиhь, станорова и вече
 rласник Етнографског м-узсј:а на Цетиљу
132
синомь гд rодмедан постави те к Влатку даде". Натпис f_!Ије,_ као што се
види у свему читак, али име Влатка Бранковиhа У љему ЈОШ Један је до­
каз да су у Корјениhимз. заиста живели неi<И Бранковиhи. ~адгроб­
ни споменик је бесумt-ье из претурског доба, а по опису како Је изгле­
дао сасвим је вероватно да је тај Влатко Бранковиh _био властелин.
Како из изнесених података излази да су у I<Орјениhким сели­
ма Нудолу и Ластви у претурско доба и У старије време турсн:е I>.тrа­
давине живели неки Бранковиhи, постављало би се питање: да ли би
могло бити какве везе између тих Бранковиhа и косовскога ЈЈун:а
Бранковиhа, о коме корјениhко nредање говори да се родио и живео
у оној жупи? ОдговDр на то питање даhе нам даљи подаци.

Бранковиhи - стари исељени-ци из Корје'Н.ић.а

Да су у корјениhкој жупи заиста живели Бранковиhи, потвр­

ђују предања неких родова изван К'?рјениhа који су се звали или се
неки и данас зову Бранковићима, и КОЈИ су знали да су старином из Кор­
јениhа. Сви су ти Бранковићи били племиhки радови, о којима је веh
доста nисано. Овде hемо из литературе укратко изне'l'И самD оно што
се зна о њиховом nореклу и о њиховим знатним представницима.
Катаљuч?<:u Бра-пковиhи. - Из историјских споменика је по­
знато да је у Јајцу босанском живео племиhки род католичких Бран­
ковиhа, који се тамо налазио до краја XVII века. Најстарији од њих,
кDлико се зна, потписивао се: haereditaгius dominus Illyriae, du.x а S.
Sabba et LiЬurnia. Он се године 1681, налазио у Бечу, rде је молио
цара да га ради заслуга и претрцљене штете обдари добрима Фран­
копана. Никола Матија Илијановиh је имао четири брата, чији су ро­
ђаци били јајачки племићи: Павле, Антун и Јаков БранкDвиhи, бра­
hа и синови Августина и Марије, нећаке Томе Марнавиhа, владике
босансхDг. Ова браћа су наследила велика имања и племство од пре­
дака-; носила грофовске титуле и тврдила да воде порекло од десnота
Ћурђа Бранковића -.- Смедеревца. Тврди.nа су и то, што је поред
другог за, нас овде особито значајно, да су старином из Корјениhа у
Херцеговини. Ти су Бранковићи бројали претке nочев од себе: rроф
Павле (рођен 1640) - Августин - Јован (haereditarius dominus in et
de Brankovics) - Змај десnот Вук - Стеван - Деспот Ђурађ. Знали
су и то да су им ужа постојбина· била села Бијела и Бранковиhи код
Сарајева.. Да се та њихова казивања односе на село Бијелу код Ви­
шеграда (оnштина Добрун) и на село Бранковиhе код Рогатице, у ко­
ме данас живе мухамедански Бранковићи, nотврдиhе даљи nодаци.
О јајачп:им Бранковићима историчари кажу да су се, док су >кивели
у Јајцу, живо заузимали за католичке интересе и за интересе царске
Аус'l'рије. Због тога су у бурним дога\јаји:ма крајем XVII века мо­
рали напустити Босну и прешли су у Угарску.
Како смо утврдили да је у Корјениhи:ма живео неки властеоски
род Бранковиhа, који је оданде давно ишчезао, нема места сумљи да
су од тих корјени.liких били и ови католички Бранковиhи. Кад су се
 Корјениiш 133

они, како видесмо, заодевали и титулом dux а SSabba, несумњиво је

да су им преци, који из Корјениhа nређоше у Босну, били nраво­
славне вере. А и:ако су католички Бранковиви знали и то да су им
ужа nостојбина била села Бијела и Бранковићи око Виiiiеграда, зна­
чило би да су они из Корјениhа најпре nрешли у тај крај Босне, па у
Јајце. Та њихова сеоба је била свакако пре ХVП веi~а; а кад уnраво,
видећемо даље. ·
Католичке Бранковиће историчари су огласили за "лажне
Бранковиhе". Да ли су они у праву? И нама је јасно што и истори­
чарима, на основу чега они ове Бранковиhе сматрају за "люкне",
·то јест да они нису могли водити nорекло од деспота Ђурђа I Бран­
ковића, иако су тако тврдили. Али nри доношењу свог суда истори­
чари нису водили рачуна о једној ствари која им је, изгледа, била
непозната, наиме: да су људи из оних крајева, односно братственицн,
склою1 да се казују no најчувенијим претставницима своје велике
фамилије, свога братства. То они чине ради: тога да би што јаче истак­
ли свој род, и нарочито, кад се из завичаја иселе у који други крај.
Да је тај случај и са јајачким Бранковићима, односно другим речима,
да се њихово nредање по коме су водили nорекло од десnота Ћурi)а
I Бранковића има узети као доказ њиховог сродства са дЈ1Настијом
Бранковиhа, nотврдиће и други лримери.
Муха.м.еда-н.сх:и Бра-н.-х:овиhи. - Код Роrатице у Босни је село
Бранковићи које је име добило по :мухамеданским Вранковићима који
од давнина, ла и данас, у њему :>киве. Роrати'!КИ Бранковиви су стара
беrовска xyha која одрж:ава nредање да води nорекло од косовскога
Вука Бранковиhа.
На једном старом rробу поред села Бранковива налази се нат­
nис: "И лоrибе на бою деспотову. Асе билеrь Махмута Бранковића на
свои баштини на Петрову Полу. Да е благословена рука коЋ сиече".
"У историјским споменицима '"!Итамо да су се на двору синова војводе
Радослава Павловића, војводе Петра и кнеза Николе, чија је земља
била у крају између средље Дрине и реке Босне, налазили 1454. го­
дине међу њиховом властелом кнез Радивој Вранковић и кнез Вук
Бранковиh. Претпоставка коју су веh други изнели, да би ови кнезови
могли бити nреци мухам:еданских Вранковића, и да је :м:огућно да је
један од њих овај лотурчењак Махм:уд Бранковић, по нашем мишље··
њу сасвим је оnравдана. Али наше интересоваље иде још и даље, за
тим: одаi~ле воде пореr~ло мухамедански Бр~нковићи?
Да ли што о томе чува љихово предаље, није нам познато. А
да су и љихови nреци, nоменути кнежеви Бранковићи, били из Кор­
јенића, уверавамо се из садржаја предања јајачких Вранковића. Кад
њихово предаље говори, како видесм:о, да су из Корјенића и да су им:
ужа nостојбина била села Вијела и ВраНЕ:овићи код Сарајева, држимо
да не rрешимо кад из тога изводимо закључак: да су мухамедански
и католички Браиковићи један род и да су им nреци заједно дошли
у онај крај Босне из Корјенића. Љихово сродство nотврђује се и ти­
ме, што су по љиховим nредаљима и једни и друrи nотицали од ди-
 г ласНИit ЕТlliОIТРаФског музеј;а •На Цетин.у
134
наста Вран:к:овића - јајачки Бранковиhи од деспота Ћурђа Вранв:о­
виhа а мухамедански од љегова оца Вука Вранковиhа. У nостанку
таквих предаља играла ј е несумн;-иво ул~ гу, како рекосмо, она склоност
братственика да се казују по на)чувенизим представницима свога ро­
да. А вајање лава, симбола ~рба династа Браюtовиhа, на гробовима
мухамеданских ВранковиЈ;а. ЈОШ више нас уверава д_а су обе ове гра­
не Бранковиhа и династиза Бранковиhа изишли из Једног истог рода
- из рода корјениhких Бранковиhа.
Ослањујуhи се на историјски nодатак да су се кнс:жеви Рад~шој
и Вук: Бранковиhи 1454. године налазили на двору синова војводе
Радослава Павлов'иhа, на узрок ~ време преласка предака јајачк~IХ
и рогатич:к:их Бранковиhа из Кор]ениhа У Босну гЈrедамо овако:
Кад је Стеnан Вукчиh освајао. земљу војводе Радослава Павло­
tшhа у Приморју (Требиње 1_438), наздужс су се уз војводу РадосЈrав. 1 ,
како је познато из историЈских извора, држали Кор)сннl\и (жуnа
Врм) и служили му као најјаче упориште '!( оном I~pajy у борби с Ко­
сачом, све до војводине смрти (1441), кад Је и жупу Врм заузео Сте­
пан Вукчиh. у тим борбама Враrшовиhи су ст~јали, прс"I·nостављамо,
уз војводу Радослю•а, па су се зато, nосле ВОЈводине смрти, морали
повуhи из Корјениhа пред Коса~Iином војском. ПрещЈiи су у земљу
Радослављевих синова и од њих добили феудс У ВијеЈюј н Бранi<ави­
hима. Тамо је nрешло несумљиво nише Бран•цшића, na су неки рано
онде преверилн и nримили ислам, а друrн пресl:'.ли.юt у Јајп,е и тамо
примили католичку веру.

Ба-патско-ердељски Брапх;овиt.и. - Поред историјсiПIХ nодг.та­

ка, много о банатско-ердељској грани Бранкоnиl\а знамо иэ онога nrтo
је о њима и о себи самом наnисао дссла"I' т~урађ Бранiншић у својој
Хро7tици. И ердељски су Вранковиhи, као и босански noдиJIII порекло
из Корјенића у Херцеговини. И не само да су зна.ли да ИЈ'<t је тамо
старина, веh су се и звали Корјениhима. У дiНI.Поми <>.'\ 1656. r-nдине
коју је ердељски 1снез Ћор!је Ракоци дао ми'l'!ЈОПОЈIИту С<ши П. Вран­
ковиhу, старијем брату Деспота Ћурђа ншнrсано је: Сана Бран­
ковиh и Коренич (Szava Bгankovitsch et Cщ·enitsc\·1). Јiонпп1 Бранко~
виh, митроnолит јенопољски и стриц 1-jypt~t•n. П<YIТillcJ 11щ<1 С{' и Ко­
ренич, а на његовом r-робу у манастиру Комани у В.п.ш.1кој пише:
"Вожиеју милостију Логгин родом от Кореннч Пранюннtч, apxиt•rtи­
cкon Јенопољски ... ".
Преци ердељских Бранковиl\а npt•cc.•Iн.•tн су се. пu миULЉењу
проф. Ј. Радо:нића, из Корјснн!;а у Јс•нmюл.Р, у П<>:>.:<>рншјс. крајем
xv или nрвих година xvr
века. Дссrют Ђура!) ј._. у C"Нt1jl!:l.! списима
навео, ако добро разумем r1роф. Радониlш, .Пас'IЋУ rн>рј.,шtћку као
своју стареnину. И ердељсrtи Браriковиl"t <;у, I<:щ 11 јајачки и рога­
тички, тврдили да воде поре:к:ло од дшщс·гнјс..• I.>paню>llltlla. Бројили су
nретке: десnот Ђурађ - Јован -- ДаннЈю -- Анрам --·- Ћурдl) - Ла­
зар - Гргур -десnот Ъурађ Бравковн\1. Пуније..• Љttxmm родос.чоnље
дао је десnо·г Ћурађ.
Писани споменици потврђују да је гс>llt'а:нн11ка таб:шца Нран­
ковиhа "nоуздана до Аврама, прадеде Ђурђа Bpaщ{Uiiltha, кuјн је ж;t-
 Корје:н;цћи 135

вео негде у другој половини XVI века". Али није, како историчари др­
:ж:е, даље од Аврама - оцу Аврамовом Ћурђу и деди му Лазару. Ис­
торијска је чињеница да Гргур Слепи није имао сина Лазара, што је
навело историчаре да посумњају у исправн:ост овог родословља и да
припиmу деспоту Ћурђу да га је он измислио. Имали смо прилике да
често проверавамо пасове братственика, негде и на основу nисаних
спомен:ика, и уверили смо. се да су имена предака, која се знају уна­
зад до око двеста година, верна и поуздана. На основу тога држи­
мо да су постојали и Аврамов отац Ћурађ и деда Лазар. А то, што су
ердељски Бранковиhи свога чукундеду Лазара везали за Гр:гура Сле­
nога, нас не буни, јер су тако радили и сви остали Бранвџвиhи - ве­
зали се за династију, своје рођаке.
Из редова ердељских Бранковиhа изИI.IIао је низ знатних љу­
ди, који су ову rран:у Бранко·виhа уздигли изнад свих срnских nо­
родица у арадској и зарандској :жупанији.

Чукундеда ердељских Бранковиhа, Лазар, по десnоту Ћурђу

имао је два сина, Димитрија и Ђурђа. Овај се Димитрије лорумун:и:о
и од њега је nостала влашка кне:ж:евска кућа Бранкована н:ли Бран­
ковена. Влапrки кнез Константин Бранкован: (1654 - 1714) и:м:ао је
родос.ловну таб.лицу по којој је водио порекло од Вука Бранковиhа,
зета кнеза Лазара. Он се рођакао са деспотом Ћурђем и "да је Бран:­
кован сматрао Бранковића за неПIТО виnrе од познаника, сведочи
једв::о љегово писмо из 1681, у ком: га назива драгим рођаком''. Кнез
Константин Бранкован се каткад nотписивао :и Константин Бранко­
в:иh. У генеалогији кне::ж:евске куhе Кантакузен:а, како се зна, било ј е
нарочито наглашено да Бранковани. вуку лозу од срnских Брав:ко­
виhа. "Кнез Константин БранковаН: је намеравао, у случају напредо­
ваља ћесарског ору:ж:ја, да заснује владавину у Србији, коЈiевци своје
породице ... (Voher sein stamm herriihrete).

Други син Лазарев, и брат Димитријев, 'Ђурађ Бранковић, био

је, no деспоту 'Вурђу, nостељник на двору молдавског војводе Арона.
Ђурађ се в:астанио у Вилаrошу, некадаuuьем поседу срnских десnо­
та. Имао је два сипа ... Дионисија, кога је оставио в:а двору војводе
Арона, и Аврама на двору кн:еза ЖР!:rмув:да Баторија. Држао је Ча­
в:ад и Арад и био велики >купав: Јенопољски. Утврдио· је Јенопољ J-t
Липову, тамо је умро и сахраљен.
Крајем XVI и почетком XVII века, како и историјски: матери­
јал nоказује,nрочуо се А:врам Бранковиh, прадеда десnота Ђурђа. Ов:
је предводио Србе при опсади: Теми:nrвара I!:оји су држали Турци.
Његов најстарији си:н Матеј био је еnископ Јенопоља. Њега је на­
следио син му Сава I Бранковић, митрополит јеноnољски :и липовски
(умро 1627). Сава I је имао великих ЗасЈiуга да је Липова 1607. отета
од Турака, и тада је добио племство с в:арочитим грбом и знатна има­
ља. У исто време кад Аврам Бранковић истакао се и љегов други
син Ћураiј Бранковић, звани Ђурађ Рац. Он је учествовао у бурним
догађајима тога времена у Ердељу, био је оберкапетан hесарске вој­
ске у Ердељу, а nогинуо 1611. код EpaUioвe као генерал ер-
1::!6
дыьског кнеза Гаврила Баторија. Као наследник Саве I на митро­
политску столицу дошао је Лоi~гин БраНЈ{овић, његов брат од с~·ри­
ца. Због калвинског гоњеtьа он ЈС 1640. nрешао у Влаrпку и настанио
се у манас:тиру Комани. Од њега је зваље митроnолита. преузео његов
синовац Сава II Бранковиh, брат дсс.rюта Ђурђа. Био ЈС одличан ди­
ллома1·а и политичар. Бранеhи православље од калвинизма, збачен је>
с престола и затворен у тамницу. Пуш·гсн је на енсргично заузимаље
влашког кнеза Шt>рбана, па је ускоро, 1681, умро од претрпљених
мука.
Десnот Ђурађ П Бранковиh се родио У Јенопољу, у арад-
ској жуnанији, 1645. године. Васnитавао га је и сnрем_ао за диnло­
матску службу љегов старији брат Сава. П. У младости Је научио ви­
ше страних језика и већ 1663. као nисар и "1'умач ердељског послан­
ства nошао је на Порту. Ненадном смрhу ердељског nосланика он је
наименован за љеговог наследнив:а. У Једрену је nатријарх Максим
.
nри повратку са светог гроба, потаЈНО миропомазао Ђурђа за српског
'
деспота у nрисуству више бојара. С братом митрополитом Савом и­
шао је 1668. у Москву у политичн:ој мисији: nред руси:им царем Алек­
сијем Михаиловиhем они су излшкили свој план о ослобођењу Сда­
вена од Турака и осниваљу срnске дря~аве, на чему је десnот Ђурађ
и по смрти митроnолита Саве стално радио. У Ердељу су због свог
православља митроnо.цит Сава и Ђурађ много rања:н:и. Од 1675. до
1677, Ђурађ је био ердељски nосланик на Порти и тада је nреко по­
сланика Киндсберrа ступио у везе са Аустријом:. Под сумњом да је с
братом Савом умешан у заверу nротив кнеза Михаила Алафиј а, ба­
чен је 1680. с братом у тамницу. "Брзо се ослободио и склонио у Бу­
курешт, где је с митроnолитом Лонгином: и Савом био од.дично прим­
љен. Ту је имао прилике да npolllИpи своје историске студије". Кад
је са делегацијом влашког кнеза Шербана Кантакузена 1683. nошао
у Беч, цар Леополд I му је издао диплому на баронско звање. "У име
Срба састављао је nредставку на цара Леоnолда I о оснивању илир­
ског царства nод њим, десnотом Ђорђем Бранковиhем. Из nолитич­
ких разлога није био одбијен, вего му је издана грофовска диnлома
20/9 1688".
У сnровођељу свог плана о оснивању српске др:ж:аве упутио се
Ђурађ ва бојипrrе с Турцима. "Принц Лудвиг Баденски, заnоведнии:
царске војсв:е, мислио је да је Ђорђе после прогласа из Оршаве и по­
сле акције да он:уnи народну војску око себе толико оnасан, да га је
домамио октобра 1689. у Кладово, интернирао и nотом уnутио у зa­
rnop, nрво у Сибињ, а оданде у Беч". Марта 1691. Сабор срnских
првав:а у Будиму изабрао је једногласно Ђурђа Бранковиhа за срп­
ског десnота и захтевао од цара Леополда да се он nусти на сло­
боду. Из заточеништва је упорно водио борбу за своје ослобођеље,
ал~ из затвора није nуштен. У време Ракоцијевог устанка прем:е=ен
је из Беча 1703 у Хеб, где се МНого мучио све до своје смрти, 1711.
године. Патријарх Арсещије IV и зет му Атанасије Рашковић прене­
ли су 1743. Ћурђеве кости из Хеба у Kpyllleдoл и положили га онде
уз nоследље срnске десnоте.
 Корјенићи 137

Ердељски Бранковићи су, као што се из свега види, дали врло

знатне људе. Из њихових редова изишла је I~Нежевска. владалачка
кућа порумуњених Бранкована, много истакнутих ратника, црквених
великодостојника и Ђурађ Бранковић, деспот срnски. "БраЕковићи су
стајали у тесним везама с ердељским кне:ж:евима: Жигмундом Рака­
цијем, Габором: Бетленом и Ђорђем Ракоцијем. Имали су огромне по­
седе у тамИlllкој, арадској и зарандској жуnанији, које су им дошле
највише као донације ердељских кнезова".
С овим смо завршили nреглед оних Бранковића који су знали
да су старином из Корјенића и који су се издавали да су од влада­
лачке куће Бранковића. Шта нам казује изнесени материјал о њима?
Из свега би nроизилазило, како ми разумемо, да су све три ове
гране Бранковића, јајачка, рогатичка и ердељска, једноr рода. Ови
су Бранковиhи, како је nоказано·, иселили из Корјениhа у XV веку,
једни у Босну а други у Поморишје. Још би се поуздано дало реhи и
то, да у време љиховог исељаваља Бранковиhи нису чинили само
једну nородицу, него их је у та времена било у великом броју. Преци
свих ових Бранковића, који иселише из I~орјенића, били су несум­
њиво виша властела. Поред другог, доказ видимо и у томе, што су
nреци мухамеданских Бранковића, Радивоје и Вук Бранковиhи, спо­
менути 1454. године, носили кнежевске титуле. То би значило да су
Бранковиhи у каснијем средњем веку били властеоски ·род у Корје­
ни:ћима, који је имао и вишу властелу. А везиваље ових грана Бран­
ковиhа за владалачку лозу - за Вука .Бранковиhа, деспота 'Вурђа,
Гргура Слепога, има да служи, како ми налазимо, као доказ не само
њихо:вог међусобног. ср()дства, веh и као доказ да су и ови ро,цов:и
Бранковиhа и династија Бранковиhа из:Иш.nи из Корјенића, :из рода
корјенићких Бранковиhа, који је оЕамо некада живео. Тако на:м: по­
стаје разумљиво и то, откуда nлемство јајачки:м:, рогатичким {бего­
вима) и ердељским Вранковићима, којим су се они истицали и у
XVII веку.

Поре-к.љо дипастије Бра-н."~tовиhа

У nрилог изнесеном закључку да је династија Бранковиhа во­

дила nорекло из Корјениhа, говоре историјски и други подаци које
имамо о војводи Младену, родона"Челнику династије Вранковиhа. Њих
hемо даље навести.
Године 1365. написали су у граду Борчу у Дреници Вук Бран­
ковиh и браћа му Роман и Гргур nознату повељу којом су завештали
манастиру Хиландару нека села у својој земљи, о !<ојима се у пове­
љи каже: "Приложисмо цркву св. АрхаЕђела са Трстеником: и са сви­
ма nравинама и међама цркве те и села тог, са Тушиљем, и село
Худинце са свима међама и nравинама ... " Даље се именују још нека
села суседна с Трстеником, која Вук Бранковић од своје стране при­
лаже Хиландару, па се у nовељи наставља: "Све то горе
писано дадосмо господину и оцу нашем Роману с нашом срдачно:м: во­
љом, да све то приложи и запише nресветој богородици хилендар-
138

ској ... , да је на сnасеље госnодину нашем Роману и за сnомен на­

шим дедовима, родитељима и нама, ноодузето до века, јер је баштина
1<аших прадедова ц дедова ц naщu.r родитеља и 11аша све до дакас".
Кад је расnитиваљем утврдио, да се села именована у овој по­
вељи наЈrазе у Дреници крај Косова, Љуб. Ковачевиh је из завр­
lllНИХ речи ове поsеље, које истичемо курзиво:м, извео закључак:
,.Држим да је овим - вели он - довољно потврђено, да је Дреница
са градом Борчем постојбина Вука Бранковића, којом је још прадед
љегов rосnодовао".
Да ЈIИ се још ко бавио питањем nостојбине Бранковића и о то­
ме што објавио, није нам познато. Ill!)rurл,~!Iьe Л>уб. Ковачевиhа да је
овом повељом ,.довољно потврђено" да је Дреница постојбина Еран­
ковића, како he се видети, не може се усвојити.
Поменуту повељу Вука Бранковиhа и браhе му nотврдио је у
Приштини 11. марта 1365, дакле исте r·одине кад је издата, цар Урош,
а он у својој повељи каже и ово: "Дође царству ми пречасни старац
св. горе Атона Роман, син севастократора Бранка, и напомену царству
ми, како је се договорио с братом својим Гргуром и Вуком, шта да
nриложе од своје баштине цркви св. богородице хилендарске. И запи­
са :му царство ми цркву баштинску св. арханђела с три села, Трсте­
ником, Вежанићима, Тушилом, и село Худине, што је било дало цар­
ство .м.и севасто-кратору Враику . .. , а nод цркву св. богородицу хи­
лендарску".
Подвлач:имо речи из цареве nовеље, о којима је требало дати
какво објашњење. На шта се оне односе? Да ли на целу Дреницу?
И из других радова које смо читали нисмо могли јасно разабрати, шта
историчари знају о томе: је ли Душан дао Дреницу севастократору
Бранку? Или је она била, како смо ми склони судити према повељи
браhе Бранковиhа, некакав веома стари феуд Бранковића.
При доношењу суда о nостојбини Бранковиfiа, Љуб. Ковачевић
је nрешао и преко важних историјских и других података, који са~
св.им: доводе у питаље његов закључак. Ево какви подаци.

Историји је познато да је војвода Младен, родоначелниi( династи­

је Бранковића, у доба Стефана Уроша Ш Дечанског 1322. и 1323. год., био
жуnан и госnодар Требињске области. Он се тамо налазио и доЦније
и био војсковођа краљевиhа Стефана Душана и љегов саветник. Вој­
воду Младена је наследио син Бранко, који је, како историчари др­
же, једно време по очевој смрти уnрављао Требињем, па је оданде
прешао у Дреницу (око 133 - 134). Кад нам тако говоре историјске
чињеяице, nриродно би било из свега закључити, да су војвода Мла­
ден и син му Бранко онамо рођени, у Требиљу (Корјениhи), и да је
оно љихов завичај. О томе је требало водити рачуна nри доношењу
суда о nостојбини Бранковића. Или је закључак, да је Дреница по­
стојбкна Браrrковића, бар требаЈiо објаснити: како је дошло до тога,
да су родона челник дина ст иј е и њеrов син живели у Требињу и го­
сподарили Требињском облашћу? Љуб. Ковачевиh то није учинио,
јер се уоnште. није ни дотакао ових историјских факата.
 КОЈрје<ЈiИћи
139
Не знамо да ли је Љуб. Ковачевићу било nознато да је ћесар
Гргур-, син севастократора Бранка, nодигао 1361. годrоrе крај Охрид­
ског језера задужбину "Богородице захумске", данаiiiЉи манастир
Заум на источној обали језера. И да ra је на то навела "усnомена на
отаџбину", јер ј е отац Б ранков био ~ј:екад заповедник у близини Ду­
бровника". И ова историјска чињеница, како се види, nотврђује ово
пrro и ми износимо, да је отаџбина и завичај Бранковиhа "у близини
Дубровника" (Требиње), а не Дреница код Косова.
Ево још неких nодатака који нешто nосредно говоре о nостој­
бини Бранковиhа.
У селу Полицама код Требиња још се држе зцдине куле коју
народ зове Бранкьвиhа Кула и земље .исnод куле Бранковина. По. ми­
шљењу испитивача тих старина, у Полицама је била резиденција
војводе Младена и сина му Бранка и да су ова имена по њима по­
стала. То се сасвим слаже са овим што по историјским чињеницама
изнесосмо, да су војвода Младен и син му Бранко, дакле деда и отац
Вука Бранковића и браће му, живели у Требињу и љим rосподовали.
Кад је nозивао велможе у бој на Косово кнез Лазар ло народној
nјес:ми једну књиrу IIИIIIe: "У Требиље на Херцеговини, своме зету Ву­
ку Бранковићу", или: "Па је шаље земљи Херцеrовој, своме з ету Вуку
Бранковићу". Колико знамо, Вук Бранковић није никада владао Треби­
њем. Па зашто ra народни nевач онамо nоставља? Објаuпьење би се
имало опет тражити у томе, да је nостојбина Вука Бранковића, овако
како историјска факта указују, и како је сачувало и корјенићко преда­
ље, Требиње (Корјениhи), где се .он родио. и где је остао њеrов род,
кад је .Вук са оцем Бранком прешао у Дреницу. Ове су nесме, и то
би се дало рећи, постале бесумње у Херцеговини, најnре у Требиљу
и околини, завичају Бранковиhа.
Кад сам пре више година с проф. Влад. Ћоровићем разговарао
о овим стварима, он ми је говорио: "Ауте:нтично је да је војвода Мла­
ден, родоначелник династије, био жупан града Клобука у Корјени­
hима и да дrоrастија Бранковића води оданде порекло." Професор
ми је још рекао и то: да је Душан прибирао око себе властелу из
Зете и Требања (Мрњавчевиће, Милоша Војиновиhа и др.), па и Бран­
ка Младенова, коме је дао Дреницу и са даљим освајањима и шире­
љем своје земље поставио га за rocnoдapa Охрида.
И тако би, по питаљу одакле је водила порекло династИја Бран­
ковиhа, како ми видимо, из свега nроизИлазило: да су Ко рј ениliи код
Требиља а не Дреница код Косова њихов завичај. А rtaкo су Byrt ·
Вранковић и бpalia му могли у својој повељи написати, да су дре­
ничка села која завештавају Хиландару њихова "прадедовина" и "де­
довина", то је један проблем за себе, који чека своје решење. Нама се
чини, како напоменусмо, да је Дреница могла бити неки стари феуд
Бранковиhа. А то би требало двојити од љихове постојбине.
Десnотова Хроиика о порв~у Браиковиhа. - Оставили смо да
на крају ових разматраља о постојбини Бранковића донесемо оно
:wто је деспот Ђурађ Бранковић написао о далекој прошлости својих
 140

Бранкониhа. Све 1•0 сад можемо ynop<'/li!T!I са O~JIM што смn о Бран­
коnиhима и:~ЈlО}ј'-ИЈr:и а 'ПtКО видети, .УI'олнЈ.;:о се ХронttЋ:а СЈiажс са Рt.-
3\rлтатима до нојих ми долазимо.
· На јl·;щџм м"ету у Хроющи деспт· Ђура!) је написао: .,Да су се
у древна нpl'MtЧia населили С.ла:ве}{о-Го·пr nод п~анияски~, горама мс- ...
ђу х.,рцегонином 11 Далмацијоы на "реци зов?МОЈ Кореm1ч по сведоџ­
б!! :Иштванфија у књизи VI листу 59, и да Је племе Браюивића нај­
пр(• ЈШ тој ро:ци пребивала, ат нејаже названи Кореничи-Бранковичи";
да су се Бранковиhи доцније nреселили У Подгорицу, где саrрадище
град истог имена. "а третие nреселение Бранковичев наследни род в
Бра~щчевској державје в мјестје Смедеревје сотвори", где је у по­
следље време Ђурађ I Бранковиh, деспот, давши Жигмунду hecapy
Београд у замену, Семедерево, столнд град свој саградио·•
Шта садрже ови редови из Хро?iике?
На првом месту треба истаћи да су и ерде.љски Бранковићи
XVII века знали, како вщимо, да су њихови Бранковиhи и у далека
времена чинили у Корјениhима једно "nлеме" (род, братство). Да је
Бранковиhа у Корјениhима било у XV веку У великом броју, и ми
смо могли увщети, како је напоменуто, из изложеног материјала. ':>'
Xpo?iuцu се даље каже да су се Бранковићи из Корјенића исељава­
ли, неки у Подгорицу а неки доцније у Србију ( в Браничевској дер­
жавје), и да је од ових Бранковпhа била династија, чији је један члан,
деспот 'Ђурађ I Бранковиh, подигао град Смедерево. И у томе се наша
истраживања слажу са Xpmtuкo..ll, јер се, како смо nоказазrи, историј­
ским фактима и другпм подацима утврђује, да је династија заиста
изИIПла из Корјениhа, из рода корјениЋких Бранковића.
У приказивању старости овога ро;ца Хропика иде још и даље.
Архимандрит Руварац је разумео да се у цитираном месту Хропике
каже, да су Бранковиhи у време Сеобе дошли као племе (род), и да су
се као племе настанили на реци "Коренич". Требало би видети, 1~ако
у оригиналу, у Хроници, гласи ово место. Из стилизације какву му
је Руварац дао не видимо да је тако, како је он схватио. Не везујуЋи
долазак Бранковиhа за сеобу Славено-Гота, десnот Бранкоаић је сnо­
менуо овај велики :историјски догађај, како се нама чини, само ради
тога, да би тиме јаче указао на вел:ику старину свога рода.
По Хроиици би излазило, и то, како је ми разумемо, да су Бран­
ковиhи толико стар род, да је он постојао у корјенићкој жупи далеко
пре nојаве родоначелника династије Бранковића, војводе Младена
дакле npe половине XIII века. Изнеhемо још неке податке о Бранко~
виhима, па hемо се вратити на оао питање о старости рода Бранко­
виhа. Тамо hемо видети колико се у томе можемо ослонити на Xpo-
'UU'К'.y,

He1(U з?ia..l!enuтu Bpau!(OBuff.u средњеzа ве'К'.а

Ос~ босанских и ердељских Бранковића, о којима је говорено,

у историЈСКИМ сnоменицима налазимо nонешто сачувана и 0 неколи­
ко Бранковиhа из доцнијег средњег века, који нису nотицали од вла-
 Корјен.ићи 141

далач:ке куhе Бранковиhа, па ипак су били истакнути и знатни људи

свога времена. Један од њих је кнез Радич Бранковић, господар Бра­
нич:ева из друге половине XIV века. Према једном старом запису њега
је напао кнез Лазар 1379. године, разбио му је војску и присвојио Бра­
ничево. Кнеза Радича спомиље у својој Хроници деспот 'Вур<tђ Бран­
:ковиh. Постоје историјски споменици из д:ојих сазнајемо да је I<нез
Радич Бранковиh био сродник династије Бранковиhа. Ево како.
-у време деспота Ђурђа I Бранковића живео је Дмитар Радоје­
виh Бранковиh, један од најзнатнијих српских војвода, о коме се ка­
:ж:е да је био сродник деспотов. Деспот Ђурађ је :њега слао као свог
изванредног посланика угарском краљу Владиславу (1144); да га од­
врати од намераваног рата с Турцима. О војводи Дмитру забележено
је: "Сеи Дми·гри и ... от племена кн... Радича Бранковича, его :ж:е
сродстви в западнои Диоклеиском стран обретает с и вз Вихор в За­
гор". Шта нам казују ови историјски подаци? Кад је војвода Дмитар
Бранковиh био сродник десnота 'Вурђа I Бранковиhа; а био од племе­
на од кога и кнез Радич: Бранковиh, то значи да су сва тројица при­
падали истом: роду; и друго·, да је осим чланова династије у XIV веку
било и других Бранковиhа, љихових сродника. Друго је питање, кад
је кнез Радич: Бранковиh из Корјениhа прешао у Србију и како је
nостао господар Бранич:ева. О томе не налазимо ништа у историјским
изворима. Вероватно да је он изишао из Корјенића онда кад и сева­
стократор Бранко, и с љим прешао у Србију. Судећи по љеговом и
случају војводе Дмитра Враюшвића, сва је прилика да је много Бран­
:ковиhа преселила из Корјениhа са својим рођаком Бранком Младе­
новим. Или су прелазили после у земље Бранкових синова, ћесара
Гргура и Вука Бранкови:hа.
Једак ·ад таквих је вероватно и Вук Бранковиh који се сu<:>ми­
ње од 1392. до 1405. као властелин у rорњем Полимљу, и чија је кvha
у та времена сл~ла дубровачки:м: каравапима: I~ao' први циљ ма
срnском:· зем:љишту.

Међу вл~стелом: кнеза Павла .Раденовића налазио се nочетком:

XV века (1413) РаДослав Бранковић. Он је једно време седео у селу
Зачули код Дубровника и био повереник кнеза Павла у :њеrовим од­
носима са Дубровчанима. Како је кнезу Павлу поред Требиња при­
Падала и :жупа Врм с градом Клобуком (Корјениhи), сасвим је мoryhe
да је овај Радослав Вранковиh био од корјениhких Бранковића. и да
је као властелин стајао у служби своrа господара.
Као врло знаменита ·личност XV века истиче се и кнез Павле
(Паво) Кинижи Бранковиh. Он је 1442. тукао турску флоту при nре­
лазу Турака преко Дунава код Хлебног поља. Године 1477. налазио се
заједно са Змај-деспотом Вуком и Димитријем ЈакiПИће:м у пратљи
:краља Матије у 'Вуру и Коморану. На Дунаву је имао своју властиту
флотилу. Године 1480, као генерални капетан доње ~гарске и та­
:м:ишки rраф, кнез Павле је -извојевао на Дунаву код Смедерева ве­
лику nобеду над турском флотилом:, продро до Крушевца и оданде
довео 60.000 cpn:ci(OИX избеглица. ~јесен 1481. командовао је војском
142
. . били и ЗмаЈ"-деспот Вук, Димитрије JaкUIИh и Розгоњи за-
у~оЈСУ '
поведни к Београда . и тада је разбио турску флоту на Дунаву, посео
. .
Голубац, па је заузео и Браничево. С ВОЈСКОМ ]е продро до Крушевца
и поново с а собом превео преко 50.000 Срба, окупљених из 150 села
'
.
коЈе ]е
·љ Мати]· а населЈ>!о око ТемЈ>~швара.. За. кнеза Павла . Вран-
кра
ковиhа знао је Ј>! деспот Ђурађ Бранковиh, КОЈИ ]е написао да Је кнез
Павле био заповедНЈ>!к ТемиiiiВар_а и да се називао деспотом Јенопољ­
ским. А после љегове смрти да ]е за Јенопољског деспота постављен
Јосиф Бран.ковић, рођак кнеза Павла. И онЈ>! су бесумње били од ро­
да корјениhКЈ>!Х Бранковиhа.

Братства ?r.oja се и да}LаС издају да су од

Ву1са Бpa'll.?r.oвuha

у разним крајевима, а највИlllе у ?Серцеговини и Црној Гори,

има братстава која се у наше :време казу]у да су од косовскога Вука
Бранковиhа. Иако се сва не зову Бранковиhима, она су, по нашем
уверељу, постала од Ј>!Сељених корјениhи:их Бранковића. I'Ьихова пре­
дања су скоро сва објављена. То су братства: Бранковиhи у Глухом
Долу у Црмющи (7-8 куhа) који по једној варијанти nредаља воде
порекло из Истре, одакле су давно прешли У Васојевиhе, па у Црмни­
цу. По другом предању, које сам од Црмничана слушао, они су од
рода косовскога Вука Бранковића.
Главне nредставнике племена Братоножиhа чине четири број­
на братства (Баљевиhи, Чађеновиhи, Сеоштичани, Прогоновиhи), која
су имала ЗОО од 408 домова колико је цело племе бројала 1904. го­
дине кад је испитивана. Међу БратоножиhЈ>!ма је опште поэнато пре­
даље да поменута братства воде порекло од владалачке куhе Бранко­
виhа. По једном љиховом казиваљу предак Брато, по коме се зову
Братоно·жиhима, био је од Ћура Деспотовиhа, кога је цар ослепио: По
другом nредању Врато је био син Стевана Гргурова Бранковиhа; а по
трећем: Ђуро Бранковиh је имао Гргура, Гргур Лазара, а Лазар Брата.
Ослаљајући се на податке које је деспот Ђурађ Бранковиli дао
о томе, да су неки БранковЈ>!ћи из Корјениhа преUIЛи у Подгорицу, и
на нехе друге ставове у деспотовој Хроници, проф. Јован Ердељано­
виh је дошао на Ј>!деју: да је у КорјенићЈ>!ма код Требиња, где се по
народном казиваљу родио Вук Бранковиh, могао у средљем веку жи­
вети: разгранат властеоски род Бранковиhа, чији су се огранци рази­
шли на разне стране, па и у Подгорицу. Према томе, он је прошлост
поменутих братоношких братстава овако сх:ватио: у nрво доба турсr{е
владавине неко је од тих Бранковиhа у Подгорици (један или неi{О­
лицина) из макаквих разлога доспео у Братоно~иhе и онде засновао
братство, чији је углед и јачина порасла због самог знатног порекла.
То се братство у племену разгранало толико да је пре више од триста
година надјачало староседеоце и преузело вођство у племену. Према
предаљу, које сам ја од Братоножиhа слушао, њихов је предак Брато
дошао у племе из Дренице крај Косова, а не из Подгорице. Тако би
 Корјенwћи 143

пре могло бити, I.LIТO иначе не меља целу ствар, да су ова братоно­
u.rка братства од Бранковића који су некад nрешли из Корјенића у
земљу свога рођака Вука Бра.нкоsића, у Дреницу, па су се одонуд по
косовској трагедији nовукли бра.тоношке горе.
У невесињском селу Кључанима. живи бројно братство Коваче­
виhа, који предају да су старив:ом из Јајца у Босни, и "како сељаци
причају, потомци су Вука Бранковиhа". Они тврде да су и Ковачевићи
у племену Грахову, којих има nреко 200 домова, од њих и љихови
рођаци. Распитивао сам: rраховске Кова.чевиће о њиховом: пореклу,
Они не држе као невесињски Ковачевићи, да. су од Вука Бранковића,
него казују да им је предак у Грахоsо дошао из Старог Влаха. Па
ипак, сва је прилика да у nредању невесиљских Ковачевића има
стварне основе. Тако закључујем на основу тога, што је у Јајцу, где
су живели католички Бранкоsиl:iи, било несумљиво и других њихо-­
вих рођака, досељених из Корјенића, од којих су могли бити и неве­
сињски и граховс~ Ковачеsићи. И на основу тога IUтo се у Грахову
:на гробу подигнутом 1792. године угледном: граховском прваку Јова­
:ну Ковачевићу налазе на крсту извајана два лава, знаци грба старих
Бранковића.
У селу Богодолу код Стоца живе Јањићи који знају да су им
преДи онде доселили не1~уд из Херцеговине, а за себе веле да су "од
племена Вука Бранковића".
У Вражегрмцима, у nлемену Бјелопаsлићима, живи мало брат­
ство Даутовиhи (5-6 кућа), које је с колена :на колено nреносила пре­
даље да су потоli!I.Ци Вука Бранковића. Због тоl:'а су их задиркивали,
и може се замислити какав је у племену био положај тих nотомака
"про·клетога" Вука Бранковића. Они су веровали да су све незгоде и
ледаће које су. их у животу сналазиле, долаЗиле··~~:ао казна због из­
даје љиховог Претка на Косову. Даутовићи су np·ec· више година сва
своја имаЉа заве=тали манастиру св. Луке у Никшићкој Жупи и
:живели као љегови арендатори, само ради тоrа да би окајали ('Рех сво­
га претка. Поз~авао сам Божа Даутовића, nрвака овога братства,
који је недавно умро. Пре око 40 година, како сам обавештен, кад је
Бо.ж:о једног дана од гимназиста из свога краја, који су се школовали у
Србији чуо, да научници у Београду доказују да Вук лије издао на
Косову, сав усхиhен од радости, говорио је да му је то најсрећнији
дан у :ясивоту.
Биједиh.и - Kopjeu.uh.u Браu'/Совиhи. - Испод планине Љуби­
щње у Подгори, у Потарју, ясиви братство Биједиhи, уз чије име ис­
питивач насеља и порекла становНИПiтва тог краја додаје: Корјениh.и
Бранковиhи. И саопwтава укратко љихово предаље: да ова породица
са joiii некима. у околини од давнина хmви у Подrори. Кад су Турци
после Косова nродирали оним крајем, Биједићи и друге породице су
их nустили да пролазе мирно, без отпора. Зато су Турци дали Вије­
дићима берат којим их ослобађавају плаhања данка цару. Цела Под­
гора nод ЉубИПIЊом (неколико села) била је некад Биједића. Од њих
су се многи истурчили и разишли на разне страце. "Данаиnьи потур­
чењаци Корјенићи доводе од њих поријекло".
144
Све би ово указивало на то, да су Биједиhи били нека стара
властела у с вом кра]'у Слична наведеним, добио сам nисмено из Под-
· . Б ·
б
горе о аве......
'"""ења из којих да наведемо ово. "
· "
И]едиhи су староседео-
м
ци села к Ј о
·е се no њима зове Би]едипи, У оnlllтини
г
сљаку у Подrори
nод Љубиwњом. Има их у Мељаку 5 кућа, У лизници код Пљеваља а
куhа и једна у Сивцу. у турско доба они нису имали агу, нити је ико
сем њих могао бити коџобаша у Подгори, и само се код њих налазио
царски мухур. Кад смо се I{aO ђеца осоновне школе грудвали, ми смо
друговима Биједиhима увредљиво довикивали - "Бранковиl~иl", јер
су они, no своз' nрилици, nотомци Вука Бранковиhа. Много их се исе-
к . h .
лила а негде у Босни је село ор]ени и, КОЈе су основали ови Бије-
диhи' npe око 200 година, кад су. оданде иселили "
Ко су ови Биједиhи-КорЈеН~hи Бранковиhи у ПодгорИ:?
и у Корјенићима живе БиЈедиhи, У турско доба бро]ан и јак
мухамедански род, који потиче од по.турчених с:гароседелаца оне ~ку­
nе. и сасвим је могуhе да су и Бизедиhи-Корзениhи Бранковиhи у
Подгори род· са овим корјениhким и да су њихови преци, нека вла­
стела још пре доласка Турака иселили из Корјениhа. Та је сеоба мо­
гла б~ти у зе:мљу Вука Бранковиhа, њиховог рођака. Тамо је та вла­
стела на неки начин добила ~пу Подгору.
Оваквих братстава, огранака расељених корјенићких Бранко­
виhа, која се издају да су од рода Вука Бранковиhа, има вероватно
још, нарочито у Црној Гори и Херцеговини.

Братство Бра1исовиhа

Постаuа1е братства. -. Изнели смо nодатке које имамо о Бран­

ковићима. Осим јајачких, рогатичких и ердељских, било је, I~ако из­
несени nодаци показују, и других Бранковиhа исељених из Корјени­
hа на разне стране. Из свега Бранковиhи нам се приказују, што је овде
најзначајније, као бројан род у доцнијем средњем веку. Сад можемо
приhи разматраљу.. и питања, кад се овај род стварао, и у којој је
фази свога развитка дао династЈ?!ју Бранковиhа.
Да се најnре осврнемо на неке историјске nодатке које наве­
досмо. Кад се према љима, како видесмо, кнез Радич Бранковиh, го­
сnодар Браничева из XIV века, деспот Ђурађ I Бранковиh и љегов
велики војвода. Дмитар Радојевиh Бранковић били рођаци, то нам nо­
тврђује, о чему смо веh начисто и из материјала наведеног у nочет·
ку, да је и дина=ија Бранковиhа изишла из истог рода из кога и
ови други Бранковиhи. Кад је тако мора бити да се и војвода Мла­
ден, родоначелник династије, по том роду звао Младен Бранковиii.
Тако нам бива разумљиво, зашто је народ кулу у Полицама код Тре­
биља, негдашњу резиденцију жуnана Младена и сина му Бранка, на­
звао Кула Бранковиhа и зеМЈЬе испод куле Бранковина.
Позната је лоза династије. Она nочиње са војводом Младеноl'II
који је рођен, како се из историјских извора може проценити, у дру­
гој nоловини XIII века. Његов син је севастократор Бранко над:жи-
 Kop:i emmи 145
вео Стефана Дупrана. Бранкови синови су hecap Гргур, Вук (1398) и
калуђер Роман. Вук је имао Грrура, Ћурђа и Лазара. Мушхоr nотом­
ства је остало од десnота 'Вурђа, који је умро 1456. године у дубокој
старости. Његови су синови Гргур Стеван и десnот Лазар. Од Грrура
је Змај-деспот Вук, а од Стевана десnот Јован (1502) и десnот Ћурађ,
у калуђерсТЈ:~у звани владика Максим (1516). Смрhу ова два брата
угасила се лоза војводе Младена.
Осим чланова династије у средљем веку је било, како видесмо,
много и других Бранко-виhа. Од знатних Бранковића тих времена
nрема историјским И'Зворима сnоменули смо: кнеза Радича Бранко­
виl:iа, госnодара Браничева из XIV века; Бука Бранковиhа, власте­
лина у Полимљу из краја XIV и nочетка XV века; Радослава Вран­
ковиhа, властелина у слУЈК_би кнеза Павла Раденовиhа; Влатка Бран­
ковиhа, властелина чије се име налази на старом надгробном спомени­
:ку у Корјениhима; кнеж:еве Радивоја и Бука ВраЕКовиhа, претке ро­
гати:чких Вранковиhа; Дмитра Радоје:виhа Бранковиhа, великог вој­
воду десnота Ћурђа; кнеза Павла Кинижи Бранковиhа из XV века ...
Толики број нама nознатих знатних Вранковиhа из XIV и XV века
доказ је да су Вранковиhи, како је веh речено, у та времена чинили
не једну породицу, него да их је било у веhем броју. А кад узмемо
у обзир и друге Бранковиhе, о којима смо сигурни, иако им имена
не знамо, да су постојали у XV веку, као претке јајачких, роrатички.'С
и ердељских Браr·Iковиhа, па претке Беhировића и Бекића, поислам­
љених Бранковиhа у Корјениhима, - и кад томе додамо и nретке
братстава која се и у напrе време издају да ·су од рода косовског Вука
Бранко-:виhа, онда се са jonr вИIIIe nоузданости мож:е реhи да је Вран­
ковиhа у доцнијем средљем веку било толико да су свој:им бројем
несумљиво чинили читаво братство·. А судеhи на основу имена Вје­
диhа-Корјениhа Вранковиhа у потарској Лодгори, свакако исељених
Бранковиhа из Корјениhа пре доласка Турака, и Дмитра Радоје:виhа
Бранковиiiа, великог војводе деспота Ћурђа, сва је прилика да су се
Бранковиhи у доцнијем средљем веку делили на ужа братства. А из
тога би се наметао као вероватан закључак да су Бра:нковиhи у доц­
ни:јем средљем веку били толико бројан род, да су сачиња:вали једно
разграната братство. И народна nесма у којој се пева, како за т!)пе­
зом кнеза Лазара у КруiПевцу седи rла:вна српска властела, међу
љима Вук Бранковиh, кад каже: "А до њеrа седам Бранковиhа" - на­
го:веiПтава ово пrто и ми налазимо, да је у доба Вуково било и друrих
Бранковиhа, ље-гових сродника.
Да овако расуђујемо о старости рода Бранковиhа, дају нам за
право и неки наведени историјски подаци.
Сви су се чланови дин-астије Вранковиliа, како се из историј­
ских извора може видети, називали по имену својих оцева, као: Вран­
ко Младеновиh, Вук Вранковиh, Ћурађ Вуковиh итд. Најстарији Бран-­
ковиh ·који се nод тим именом јавља у историјским споменицима,
колико је нама познато, јесте кнез Радич Бранковиh, господар Бра­
ничева. На основу тоrа историјског nодатка, и других које hемо· на­
вес-rи, ево пrта се може утврдити о старости имена овога рода.

10
 гласник ЕтноrрафсiСО·Г музеј13 .на ЦЕ!'I'И1-ьу
146
Из историјске чиЈЬенице, да је на кнеза Радича Бранковића за-
. з Лазар 1379 године и одузео му Браничево, утврђује се
воз~тпо кнеРадич рођен ~ првој половини XIV века. Из историјск:юс
да зе кнез б
помени:к:а се види и
то да ;е кнез Радич ио савременик Бранка Мла-
' ~ .
денова и љегових синова
·
Кад зе тако и кад смо сигурни да кнез Ра-
Б ·
дич
.
низе
био син воз'воде Младена ни севастократора
. ранка, Јасно је
+. •
езиме Бранковиh кнезу Радичу низе могло до.nи по Бранку
да пр . р
Младенову, него да је оно старћ]е и од кнеза адича и од севастокра-
тора Бранка. Дакле, старије од ?CIV века. .
Полазећи тако или од броза Бранковиhа у· доцнизе средњем ве­
ку или судеhи на основу најстаријег помена имена Бранковића у и:с­
то~ијским изворима, долазимо до истог резултат~: да су Бранковићи
у време војводе Младена, родоначелника. династиЈе сачињавали брат­
ство и, вероватно, бројно братство. Кад зе тако и кад имамо на уму
да је за постанак једног братства, а поготово разгранатог братства,
потребно дуго време, дуже од неколико децениза, онда зачетак овога
рода имамо померити даље од војводе Младена, свакако да.ље од ХПI
века. Тамо негде, дубље у сЈ?едњи век, пада несумн,иво време живота
БЈ?анка, nраоца рода Бранковиhа. И, како ми ценимо, бар на 150 до
200 година пре XIII века. А име Бранко, Младенову сину, доl!Iло је
по свој лрилици по традицији,. најпре по том Бранку, родоначелнику
племена.
Савременик и биограф Ђурђа Кастриотиhа Скендербег, М. Бар­
лети, слушао је од старих Зеhана казивања о деспоту 'Вурђу I Бран­
ковићу који су га познавали. Описујући мylllкy лепоту деспотову, он
0 љему каже и ово: да је био .од рода племенитог и врло старог. Под
"врло старим родом" ни Зеhани онога времена нису свакако подразу­
мевали линију Младенову - од њега преко Бранка и Вука до деспота
Ћурђа. Тако и овај историјски податак го·вори у прилог закључку до
коrа и ми долазЈ4мо у истраживању старости племена Вранковиhа. И
кад се вратимо на деспотову Хро-н,и'l{;у и њен садр:жај: да су Бран­
ковићи веома старо "племе" (братс'IЋо), које је најпре и од давних
времена живела у данаiiiЊим Корјениhима, мо:ж:е се рећи да је заиста
тако. А како по свему излази и то, да се род Бранковиhа развијао у
корјеiD!ћкој жупи, тим се дефинитивно pel!Iaвa и nитан.е порекла ди­
настије Бранковиhа и поставља ван: сваког спора, да су Корј ениhи
код Требиља а не Дреница крај Косова њена постојбина.
Bpa'l/.'l{;oвuhu - стари п.п.е.м.ен.ити и zocnoдapc-юu род. - Барлети
је о Бранковићима написао, како видесмо, да су били племенити и
врло стари род. То што он каже потврђују нам и други историјски
споменици. У љима смо Hal!IJIИ да су сви Еранковићи из доцнијег сред­
љег века, за које знамо, чинили виiiie племство. Тако су несумrьиво
nредстављали BИIIIy властелу кнез Радич Бранко:вић, госnодар Бра­
нџч:ева "знаменити i:осподин" и велики војвода Дмитар Радојевић
Бранковиh, кнез Павле Кинижи Бранковић из XV века и др. То старо
племство Бранковића се пренело и на њихово потомство, па су пле­
миhи били и јајачки грофови Вранковићи, беговска кућа БранкоЕ!ића
у Роrатици и ердељски Бранковиhи десnота 'Ђурђа.
 Корјењиhи
147

О -qлану овога рода, војводи Младену Вранковиhу, родоначел­

ник:у династије; из историјских извора знамо, како је речено, да је
био жупан у време Стефана Дечанског и господар требињске обла··
сти, :велики војвода краљевиhа Стефана Душ.ана и његов саветник.
Историјски споменици о војводи Младену садрже и то, да је био зет
Алтоману, брату Војислава Војиновиhа, сродника Немањиhа. Године
1318. жупан Младен је изрекао пресуду Петру Тољеновиhу, потомку
Немањиног брата Мирослава, да nлати I-tазну за неку почињену ште­
ту. Сину Младенову Бранку цар Душан је дао звање севастократора
и nоставио га за госnодара Охрида. Дижуhи здравицу о CIIOM I{p·-: :"Ј М
имену за трnезом у Крушевцу присутним велможама, кнез Лазар, по
народној песми, о унуку Младенову говори: "Ако hy је напит по
господству, напит hy је Вуку Бранковиhу".
Жулан Младен Бранковиh је био, како се из свега види, не­
сумњиво велможа, дакле ранr·а највиших плем:и:hа. А како су сви
Бранковићи били nлеменитог рода - ллеми:liи, жупан Младен је у
свом роду, рекли бисмо, у своје време био само pгimus inteг рагеs.
И да поставимо питање: како је он могао доћи до толиког угледа и
достојанства у процвату Немањиh.а др:жаве? И одкуд то племство
Бранковићима и господство Буку Бранковиhу, којим га народ издваја
од свих осталих? Одговор на та nитања дају нам стари писани сnо­
меници.

У оном који садржи оnис живота и преноса тела кнеза Лазара

из Приrrггине у Раваницу, каже се о Вуку Бранковиhу: "Овај је nро­
изилазио од великих и славних, од nлемена Нема:њина, севастокра­
тора Бранка син, а унук Младенов". -По једном летопису Немаљин
син Вукан је имао синове Дмитра и Завиду. Дмитар је имао Врати­
слава, а он Вратка, оца кнегиње Милице; а Завид је имао 'Вурђица, а
Ћурђиц Младена, Младен Бранка, ·оца Вукова. - У nовељи од 1479.
године царица Мара, унука Вукова, назива Душана и 'Уроша својим
"прародитељима", а Немању и св. Саву "nрадедовима" и "родитељи­
ма". - У биографији деспота Стевана и сина му владике Максима
стоји да су од корена Стевана Немање.
Сад разумемо одкуд "nлемство" и "господство" Бранковиhима.
Они су били, што је неоспорно према садр1кају ових nисаних сnоме­
ника, сродници са Немањићима. И пре него IIIТO још нешто изнесемо·
о Бранковићима, да видимо Шта се може реh.и о томе, у каквом су
сродству стајале ове две наше старе династије?
Наведене историјске сnоменике крити-qки је разматрао Љуб.
Кова-qевиh и, како се из његовоr рада види, дошао до уверења да вој­
вода Младен, родоначелник династије Бранковиhа, не може бити му­
шки потомак Вукана Немањиhа. Његова врло убедљива разматрања,.
која нећемо овде преносити, на ·основу којих је дошао до таквог за­
кључка, сасвим се слаж:у са нашим истраживањима далеке nрошло-·
сти Бранковића. Да војвода Младен не може бити nотомак Вукана
Немањина, доказ је и у томе, како ми видимо, што су Бранковиhи у
њеrово време представљали бројно братство. То братство, као и ње-
 глаан:ик Етнсграфског мrузејја аа Цетиљу
148
rов родона"<~елник Бранко, нису н:и:како могл:и: nотицат:и: од Вуканn.
Немањхна. А како Немањ:~-~hи свакако нису nроистиn:алх од Бранка,
од кога Бранн:овиhй, то би два блиска сродника, од КОЈИХ су се разви­
ли Браиковићи х Немrоьиhи, требало тражити даље не само од вој­
воде Младена, неrо и од Бу:к:ана ~ љеговог оца Немање, тамо код Вран­
ка, nраоца рода Бран:к:ов:иhа. Таз Бра:ю~о и nредак Немаљин, брат или
неки близак Бранков сродник, изишли су несумњиво из неког знат­
ног старог nлемићкоr и госnодарског рода. Како се звао тај стари
владалачки род и rде је он живео?
Нама изrледа као највероватније да су Бранковиhи као стари
племиhки род били и rоспода~ски род У Травунији. Корјениhка жула
увучена у ллавине, nредставља природну .тврђаву, коју је човек yno·r~
пунио nодижуhи на нелристул~чном врху оног брд:а град Клобук,
n:o Порфирогениту један од назтвр~их У ТравуНИЈИ љегова доба.
Оданде су, из града КлобуЈ<а, по своЈ nрили~и родоначелник Бранко
и још неколика жулана из његова рода, о КОЈИМа немамо nисаних ве­
сти, владали Травунијом. Нама ј~ познат nоследњи од тих жуnана,
Младен Бранковиh, од кога настаЈе историји nозната династија Бран­
ковиhа.
Да се оnет вратимо десrютовој Хропици и да још нешто из ње
изнесемо.

Деспот 'Ђурађ је наnисао, што је унесено и у љегову диnлому

на баронско зваље 1683. године: "Он, Ђорђе Бранковиh., nроизилази
од такве nородице од које су неi<И били краљеви и владаоци у Босни,
Бугарској и Далмацији, други у Хрватској и свима l{раљевюrама у
Илирику ... Неки nак да су због својих одЛИ"IНИХ дарова, ретких вр­
лина и nреславних дела били заслужили, да се титулом :к:незова све­
те римске имnерије од n:рејасиих негда римских hecapa, а именом од
славнога nлемена Карла Великога украсе, између осталих особите
храбрости, памети и вредности муж Вук Бранковиh Подгорюrанин,
наследни госnодар Херцеговине, Срема и Јенолоља (Volffgangus Bгan­
kovich Podgoгicensis haeгeditaгius Dominus ... ), тако се ванредним сnо­
~обност:има и врлинама одликовао·, да је гледом на те врлине заслужио
да се узвиси на част правог н:неза свете римске империје".
Како све ово тако фантастички звучи! Шта је то? Да ли да се
слож:имо са архимандритом Руварцем, који је оценио да су све ово
измишљотине деспота 'Ђурђа Бранковиhа? Ми не мислимо тако.
Кад смо nрегледалЈ-t оно што су историчар:и саоnштили из Хро­
'Н.и"Ј>е о BpagкoвИ'Ii.JitМa, и кад смо све то могли nроверити историјским:
фактима и другим подацима, дошли смо до уверења да је десnот Ћу­
;раl) верно nриказао nрошлост свога рода, онако како ју ј е познавао
из nредања и историјских дела којима се слу~кио. А та nредаља, која
<'-У се чувала у породици ердељских Вранковиhа, како се из историј­
ских чињеиица види, садрже много ист:и:не. Па и ово што је наnисао,
да су њеrови Бранковиh.и лрои:зилазили од рода који је давао вла­
даоце Илири:к:у, и о неком Вуку Вранковиhу Подгоричанину из доба
Карла Великог, није свакако десnот измислио. То су, ло нашем уве-
 Корјениi'l!и 149
рењу, nредања која су се временом могла и мељати, али су у сушти­
ни била одзив далеке славне nрошлости овога рода, коју су Бранко­
вићи nредавали с колена на колено. Као код ердељских, исто се то
одржавало и код јајачке гране Бранковиhа. И они су имали, како
ви,цесмо, нека таква nредања и титуле: haereditaгius dominus lllyriae,
dux S. Sabba et Liburnia. Баш та nредања, како ми разумемо, иду у
nрилог свему што о Бранковиhима рекосмо: да је то био стари пле­
миhки и госnодарски род у Травунији, који је потицао од неког нашег
старог владалачког рода, као и Не:мањиhи, рођаци Бранковиhа.
Ара11.ђељова црква и ~pc'lio u.Ate Бра1~~овиnа. - На једном ме­
сту у својим списима десnот Ъурађ је забележио да је крсна име ље­
гове nородице Аранђеловдан. Ту славу слу:ж:е и нека братства која се
издају да су од рода Вука Бранковиhа (као Бранковиhи у Црмници,
Ковачевиhи у невесињским Кључанима). У Корјениhима живи неко­
лико бројно малих братстава која исто тако славе Аракlјеловдан, а
сматрају себе за староседеоце оне :xi:yne (Стијачиhи, Бакочи, Кујачиhи,
Гобовиhи и др.). Моrуће је да су ови староседеоци, како сам при исnи­
тиваљу оног краја схватио, неки далеки сродници Бранкавића.
Исuод града Клобука у Корјениhима се налази Аранђелова
црква, украшена фрескама, uo којој се и њена околина зове Аран­
ђелово. Корјениliко nредаље је сачувало да је она најстарија црква
у Херцеговини. Стеhци око цркве и натnис на једном с именом неког
клобучког жуnана Крње, доказ су :њене велике старине. Аранђелова
црква је бесумње врло стари сnоменик хрИПihанства у оној жупи. Мо­
rуће је да су га подигли веома давно преци Бранковиhа и друrих ста­
роседелаца аранђеловштака, љихових рођака.
Сродство десnота Ђурђа Il Браи~ови'hа са дииа.стијо.м. Браю;;о­
ви'hа. - Десnот Бранковић није био лажни Бранковић, како то исто­
ричари уче, неrо, како се испитиваљем утврђује, од ИС'ГОГ рода од кога
и династија Бранковића. Он је, дакле, био :њихов братственик, тј.
сродник. Да видимо изближе у кавом је сродству десnот стајао пре­
ма династији.
Иако uотичу од заједничкоr nретка, чланови једноr братства,
како је познато, међу собом су ближи и даљи сродници. Кад братство
не мења своје име за дуго времена, што је чест случај, сродств.о међу
брат=веницима uостаје све даље и даље, и иде дотле да братстве­
ници склапају бракове у свом братству. По питаљу, у каквом је срод­
ству десnот стајао uрема династији, ствар треба овако разумети. Како
десuот 'Вурађ није био од лозе војводе Младена, :њеrово најближе
сродство са династијом било би у том случају, да је далеки деспотов
nредак био рођени брат Младенов. А ако и тако узмемо, ево како би
стајало са љиховим средством. Од рођеља војводе Младена, негде у
другој половини ХЦI века, па до рођења десnота Ћурђа 1645. године,
nротекло је скоро nуних 400 година. За то време у овом се братству
сменила 12 до 14 нараштаја. А из тога се види, да је деспот 'Вурађ у
односу на династију стајао као њен врло далеки сродник.
Иако је тако треба водити рачуна о ствари која је довољно на­
rлаше:н:а, тј. да су се сви Бранковићи uривезали за династију и изда-
 гласник :Етно:графскоr М'У"ЗеQ!а .на Цетиљу
150

вали да од ње :воде порекло. Исто тако, као што братства која се и у

в ...
наше време к азу"'
;у да су од Бука ранковиnа и тврдо у то веруЈ"у т
. , а-
. десnот Ђурађ веровао и тврдио да ]е потомак династије, јер ie
ко Је и . · и •
такво nредање слушао у свОЈОЈ nород ци.
П и исnитивању неких динарских nлемена нашли смо да F!erca
братств; нису м:ењала своје име _за све време турске владавине. Са
братствен:им именом Бранковића Је нешто изузетно: постало пре XIV
:века ово се име одржавало кроз стотине година, а у неким огранци­
ма с~е до наших дана (Бранковиhи, бегови ~од Рогатице, Бранковићи
у Црмници). Разлог је свакако у томе што Је чланове овога братства
везивало за то име њихово давнаmње nлемиhко nорекло и њихове
славне традиције. Иако је народ кривицу за nропаст на Косову сва-
лио на Бука Бранковиnа, "издаЈИЦУ и "nроклетника , занимљиво
1-.. • '' ))

је да се братственици корјенићких Бранковиhа нису ни до данас од­

рекли да су од рода косовскога Вука Бранковића.
Исељавања Браш;;овиhа из Kopjeнuha. - У корјениhкој жуnи
данас нема Бр::tнхсовиh.а, изузев Беhировиhе и Бекиhе, nоисламљене
Бранковиh.е у XVI веку. Св~ остали Бранковиhи су се иселили из он:е
:жупе на разне стране.
Непозната нам је далека пpoiiiJIOCT овога рода. Али ве'h од XIV
века мо1кем:о бар у неколико пратити куда се Бранковиhи исељавају.
Лоуздав:о се може рећи да је једна њихова сеоба настала са nрела­
<:ком: Бранн:а Младенова из Корјениhа У Дреницу, у nрвој nоловини
XIV века. Његов nрелазак повукао је собом и 1-ьегове рођаке; или су
они и доцније nрелазили из Корјенића У земље hecapa Грrура и Вука
Бранковиhа. Међу такве спадају врло вероватно кнез Радич Бранко­
:вић, Вук Бранковић, властелин у Полимљу, војвода Дмитар Радоје­
:виh Брав:ковић, nреци Биједића-Корјениhа Бранковиhа у Подrори,
преци главних братоноmiсих братстава (данас око 300 куhа), и сваrсако
-и још који нама непознати Бранковиhи.
Друга сеоба је захватила Вранковиhе половином XV века, кад
су зауз:им:ањем Корјениhа од с·r•ране херцега Степана многи Вранко­
вићи из otre жупе прешли у околину Вишеграда, у земљу синова
војводе Радослава Павловџhа. Од њих су се до данас одржали муха­
:медански Бранковиhи у Роrатици. Они Бранковићи, који су оданде
преселили у Јајце и тамо се покатоличили, преUЈЛи су у Угарску, и
тамо, колико знамо, изумрли. У XV веку су у Угарску, у Поморишје,
иселили преци банатско-ердељских Вранковиhа. По извесним оскуд­
ним nодацима које имам изгледа да је ова грана Бранковића остави­
ла потомство у Војводини.
С доласком Турака и исламизирањем једног дела старих Корје­
ниhа почетком XVI века, неки од заосталих Вранковиhа су- се по­
турчили а неки иселили на разне стране, na их данас има, како је
изнесена, у Херцеговини, Бјелопавлиhима, Црмници, Грахову. Свуда
су се Бранковиhи, na и они њихови nотурчени и nокатоличени огран­
ци, истицал:и: својим n.n:е:м:иhким пореклом, агилношhу и ве.Ј'Iиким сnо­
собностима.
 Корјенићи
151

Остаци старина-ца у Kopjeuuhu.м.a и њихови исељеници

И поред свих тешких перипетија кроз које су nролазили у тур­

ско доба корјениhки хришћани, ипак се у Корјенићим:а одржало не­
што становништва из чијих предања излази да су старинци, тј. по­
томци старих Срба који су онде живели и пре доласка Турака. Поред
хришћана, један део корјенићких старинаца чине мухамеданци. О
њима hемо говорити у другом одељку, где ћемо изложити, кад су се
и како турчили стари Корјениhи и који њихови радови и данас жи­
ве у оној жупи.
Хришћана староседелаца има неколико бројно малих родова.
Доста података о љиховим исељеним рођацима налазимо у радовима
других испитивача, а неUiто смо и сами nрикупили. Из целог тоr ма­
теријала сазнајемо да су у Корјениhима живеле две веће груnе срод­
них братстава, од којих је једна имала за крсна име Арханђеловдан,
а друга Мратиндан (св. Стефана Дечанског). Осим њих било је, али
ма:ње, и старинаца који су имали друга крсна имена. И најбољи nре­
глед ових родова даћемо хад изнесемо податке посебно о свакој гру­
пи крвних сродника.

а) Аран,!Јв.ловштаци .

Највеhи број корјениhких старинаца има за крсна име Аранђе­

ловдан и сви они nредају да су међусобно ближи или даљи сродници.
Њихови радови који и данас живе у Корјениhима зову се: Стијачиhи,
Бака-чи; Кујачићи, Гобо-виhи, Вурлице, Рутешиhи и, Глушчевићи. Ова
братства имају nредања да су им преци оданде ишли у бој на Косо­
во. Обично се од њих чује да је· некад било девет брата који су
отиЈПЛи на Косово и тамо сви изгинули, до једнога, који се раљен вра­
тио и од кога су постала ова братства. Казују и то да су се у та
давна времена ова браhа звала Земуновиhи и да је онај Вукосав Зе­
муновиh, чије се име налази, како је говорено, на оном стеhку у граду
Клобуку, био једини од те браhе који се вратио с Косова. Од неких
сам и ова:ко слушао: да је на Косово, пошло 70 Земуновиhа и да су
сви изгинули, сем тројице, од којих двојица тешко рањени. Један:
од тих тешких рањеника је поменути Вукосав, који је сахраљен у
Клобуку; други је сахраљен код Аранђелове цркве, а од тpeher nре­
осталог Земуновиhа да су сва ова братства. По овом предаљу, тај је
Земуно·виh имао два сина, па су од једнога Стијачиhи, од друrо·га
Вакочи, а о-стала братства да су се доцније одвојила од љих. БакочЈ<t
пак предају да су се тако звали и у врло давна времена и да су
под тим презименом њихови преци учествовали у косовском боју.
И ,Атељевиhи, исељени аранђеловштаци. из Корјениhа у Љубомиру,
одржавају предање да је и њихово презиме из тако дале:Еi:их времена.
У неко време сва су се ова братства аранђеловштака окуnила
код саборне Аранђелове цркве, у јеДно-ј плочи издубла каменицу и
у љу пролили по кап крви, дајућИ заклетву да се међу собом неh.е
узимати, веh да he се др:ж:ати заједно и помаrати једни друге. Тај
 rлаон:и.к Е'l'НоГ'];}афског М'.УЗ~!а .яа Цетињу
152

завет су одржали до лре сто година. Недавно су се лрваци ових ро­

дова договарали да се сви олет лрозову старим именом Земуновиi;.и
у селу Градцу на Стану нађен је натпис: "Ов8 каменицtl сиече В ~
шко Сем8нов:иhь". Могуhе је ~а је тај Бошко био nореклом из к0 ;_
јен:иhа, што би, у том случа]у, ишло У лри.лоr предању да су ова
братства имала некад заједнич:в:а име Земуновићи.

Стија-чиhи

На једЈ-Iај жалби :в:оју је корјенићка раја nоловином XVIII века

лослала ИбрахУ!м nаши РесулбеговУtћу у ТребУtњу и у којој се жа­
ли на неке нове намете, налази се неколико имена лрвака корјениh­
ких родова, а међу њима и имена Бошко, n:етко и Мато Стијачиhи.
Тако се уверавамо да је ово_ nрезиме _стар»]е од XVIП века. Кад су
га и како добили, они не зна]у, а казу]у да су од њих сва корјенићка
браттстава кој а славе Арханђеловдан, осим Б ако ч а. Прислужују То­
миндаЈ-I и имају nредаље да су њихови лреци nодигли цркву св. Томе
у Жуnи неrда давно, кад су корјенићка братства аранђеловштака
раздвајала nрислуrе. У Корјени:ћима живе: у Клобуцима 5 кућа и 4
куће у Добром Дубу. Сел»ли су у Билећке Рудине, у Камено код Но­
вога, у Високо у Босни.

Ба1<:о-чи

Они одржавају nредаље да их је 40 noiiLЛo у бај на Косово под

овим nстим nрезименом и да се ниједан није вратио, сви тамо изги­
нули .На жалби Ибрахим-nаши nотnисани су: Панто, Петар, Јован,
Иван и Станиша Бакочи. У некој борби са Ивом Сењанином, који је
наnадао на онај крај, изгинуло је, веле, 70 Бакоча. По једном кази­
ваљу старе су и:м :в:уhе биле на Даниловој Главици у Џамбеговини, а
по другом да им је старина село Нудо. Броје nасове: Пејо (рођ. око
1898) - Лука - Јако - Марко - Митар - Иван - Пуро - Панто,
најдаљи nредак за кога знају. То је несумљиво овај Панто Бакоч,
nотnисник на жалби. Један пас код њих, како сам рачунао, износи
28 или 29 година.
Кад говоре о Бакочима, сви онамо нарочито истичу да су били
велики јунаци. Митар Иванов (в. nасове) имао је Станка и Марка.
Од Станка нема НИI{О, са:мрли су. Марко је имао Јака, Сава, Пеја и
Паја. Саво је убио Салковиhа, корјениhког :мухамедовца, и rrpeбerao
у Грахово. Пејо и Пајо су изгинули на Шеховића главици у борбама
с корјенићким муслиманима и од њих није нико остао. Данас Вакоча
у Корјениhима има свега две куће и оне живе у Клобуку. Исељавали
су у разна времена и на разне стране. У Баки изнад Мориња је село
БакочЈО: у коме живи 7-8 куhа Бакоча, кој~-t су тамо дошли из Кор­
јенића 1689. Има их и у Кути:ма код Новог, доселили 1692. из Кор­
јениhа. У Грахову две куће. Од Бакоча су и Јаничиhи у граховском
селу Броhанцу, око 25 кућа. Они су од Милоша Бакоча који је био
 Кар.ј еВ!И.'h!и
153
ожењен од Водовара, .женом Јаницом. До :њега броје: Гаврило (рођ.
ои:~ 1863) - Драго (рођ. око 1820) - Ристо - Пајо (рођ. око 1760) -
ПеЈО (рођ. око 1730) - Милош. Милощ је из Корјенића прешао у
Броћанац и оданде хајдуковао са шуром Драшком Вод;оваром. Изне­
нади.ди их Турци, Дращко nобегао а Милоша ухватили у оном селу и
обесили на Омутиhу у Никшић:к:им Рудинама. Милош је имао Пеја и
Радула. Јаничиhи славе Аранђеловдан, nрислу.жују Лучиндан. Од
н.их су Анич:иhи у К:ња:ж:евцу у Србији и Антићи, некада чувени тр­
rовЦЈј:[ у Трсту. Бакоча има и у Велимљу у Ба:њанима 2 куhе, у Неве­
сиљу, Улогу у Борчу, на Љесковом Дубу код Фојнице, у Колашину
(од; оних из Борча), у Никшиhу, у Високом и селима око :њега, где се
презивају Ребреновиhи. Испитивач Височке нахије је сазнао да је пре
око 120 година дошло nет брата Бакоча из Ластве корјенићке у оitо­
лину Високог, а један се од те браће звао Јован. Од :њи:х: су и Ребрине
у селу Дреновици тог краја којима су род Мирићи и Рибари по окол­
ним селима. Од Бакоча су и Бандиhи у селу Бињежеву у Сарајевском
nо.љу, а има их и у Зенику, Брије.жђу и Сарајеву, доселили из Кло­
бука nочетком: проnrлог века. Бакоча има и у Пељешцу, а по једном
казиваљу и у околини Сиња. У ХVП веку бискуn града Загреба је
био Тома= Бакоч, који је саградио и бискупски град. Како су Кор­
јениhи, пrто he се даље видети, у великом броју исељавали давно у
Хрватску, није искључено да би овај бискуп могао бити од покатоли­
чених корјенићких Бакоча. Католич:к:и Бакочи у Загребу су се пот­
nисивали и неким мађарским: nрезименом.

Kyja-ч.uhu

На :ж:алби корјениhке раје Ибрахим-паши требюьском из по­

ловине XVIII века nотписан је и поп Јово. Кујачиhи тврде да је •.ro
њихов nредак. Они знају имена и далеких предака и броје их овако
(грана Поповиhа): Нико.ла, учитељ - Сојан (1834-1915) - Ристо
(1783-1895) - nоп Андрија (1748-.1857) - Сава "'(1"7Q1-1793) - поn
Јово (1655-1737) - Никола (1623-1691) - Вукола (1581-1677)- .Је­
ремија (1534-1635) - Лазар (1503-1597). Ово је највећи број предака
које nамте старинци онамо, а имена и време :њиховоr живота доносим:
како су ми их они дали. Ако је то и приближно реално, пада у очи,
да је век љихових nредака дуrо трајао, близу сто година, а код неких
и jour випrе. Време :ж:ивота поnа .Това, потписника а могуhе и писца
:ж:албе, рачунају од 1655. до 1737. године, из чега би излазило да је
:асалба Ибрахим:-паiПИ уnућена те године, које и поn Јово умро, не­
где у својој 82 години.
у селу Каменом: изнад Новог живи 5-·6 кућа Кујачића. На
основу архивске грађе зна се да су из Корјенића, одакле су 1692. до­
пrли у Камено Симо и харамбаша Сава Кујачићи. Овај харамбаша
Сава се истицао међу избеглицама који су са владико:м: Љубибрати­
ћем: nрехпли из Требиља у околину Новоr; он је потписан и на :м:е:м:о­
рандум:у од 1701. године који су избеrлице упутиле дужду млетач-
 Глаен:ик Етнографског му-зеја на Цетиљу
154
ком и молили да им се за учи~еi-Iе :заслуге доделе земље и месечна
плата. Презиме Kyjaчuha nостОЈало Је дакле У XVII веку, а свакац:о
да ј~ још старије. Међу становницима жуле Алтина код Ђаковице у
првој nолов.иliи XIV века (1330 г.) cnoмei-Iyт је и Милош Кујачиh. Ка­
ко си код Ђаковице налази село Кореница, no извесним индицијама,
на основу којих hy иешто даље изнети, изгледа ми као могуће да је
било исељеника из :жуле Ерма и лре XIV века У околину Ђаковице и
да би и овај милош Кујачиh ~огао бити један од ~едака овога брат­
ства. Сазнао сам и за друкЧИЈУ nретnоставку, кад Је и каiсо nостало
nрезиме Кујачиhа. Из историјсl{ИХ извора је познато да се жена кра­
ља Остоје звала Кујача, а била сестра браhе Павловиhа (Петра и Ра­
досава), који су владали и Треб~е~, na и Корјениt.има. Због велике
мржiье према тазбини, краљ Остоза Је наnустио жену Кујачу и она се
вратила браћи. у jeдi-Io време је ~ешко жи~ела, па се обраћала и Ду­
бровчанима за noмoh. Како у Корзениh~м~ ~едну гл~вицу близу Аран­
ђелове цркве зову Бабина гора, на кОЈОЈ Је била Једна од највеhих
кула, а у близини на Засла~ци је Бакина м<;>стина, уваженом дру
Кујачиhу чини: се, како ми :~е то :оворио а У Једном свом чланку и
изнео, да би могло бити да се Ку]а7а удала .nоново у Корјениhим:а,
свакако за неког властелина, и да Је по ЊОЈ nотомству остало ово
nрезиме.

Кујачиhи су дуго времена били свештеничка nородица. Њихов

предак поn Јово (в., nасове) је имао синове Вука, Саву и Лаку. Вук
је nогинуо и од њега није остало nорода. Лако је имао Јова, а он
Илију, чији је син Томица хајдуковао и погинуо од Турака издајом
кнеза Тодора Стијачиliа, а синови му с децом 1884. године отишли у
Власеницу, у Босну. Од Саве су били поп Андрија и Марко. Андрија
је имао Риста, а он Марка, Гаврила, Тодора, Јанка (погинуо 1858) и
Стојана. Гаврило је знаменит Корјениh - истакао се у борбама око
Кдобука и у nриnремама гра:~rовске битке. За његове велике заслуге
кљаз Данило му је дао имање у освојеном Нудолу. Потомци nопа
Андрије се на уже зову Поповиfiи. Од Марка Савина су били Глиго
и Сава. Од Глигових синова је ужи род Глиговиhи. Сава Марков је
преселио у Ворач 1880. године. Једна грана Кујачиhа се зове Осто­
јићи. Они нису од nопа Јова, а знају за nретка Марка, који је имао
Остају, no коме се међу собом називају.
Вука, сина поnа Јова, убио је, кад се вpafiao из планине Зелен­
горе, његов nобратим мухамедовац из Требиља и скинуо с њега нову
пушку. ByiCa је ос:Е)етио nобратим му Панто Бакоч, који је са својом
ч ето м убио у По!Слонцу овог Вуковог убицу. Због тога Турци из Тре­
биља наnадну на Варићаковину, на кулу Кујачића, и запале је, а они
nребегиу у Паi-Iик, изнад манастира Косијерева. То је било негде из­
међу 1750-1760. године. Кујачићи су у Панику живели до 1807. rо­
дине, до удара Црногораца и Руса на Клобук. Тада nоп Андрија Ку­
јачиh са Пејовиhима из Бањана иаnадне муслимане Мујичиће у Олут­
ној Рудини и посеку им седам глаnа. Због тога се поn Андрија с Ку­
јачиhима склони у Тре:шњево, међу Цуце, а владика Петар I лриволи
 Кораени:ћ.и
155
Цуце да Андрију nриме за свештеника и да му дадну нешто земље.
У Трешњеву су живели 12 година, na око 1819. дођу у Заклобук, у
Корјениће. Оданде синови попа Риста преlју у Нудо 1858. године, кад
је ово село припало Грахову и Црној Гори.
Из свега би се дало рећи да је Кујачића у Корјенићима било
мало пре два века. У Заклобуи:у их сада има 11 кућа. Исељених, како
је речено, има у Каменом код Новог, у Зенику, Дацу, Забрlју, селима
у Сарајевском nољу, дошли из Клобука; у Борчу (иселили 1880), у
Високом и у селима око Тузле.

Гобовиhи

Кад онамо набрајају главна братства старинаца, истич:у и Гобо­

виће као некада бројно и јако братство. Kyhe су им биле у Мироти­
њу, некад богатом селу. У неки земан су били толико имућни да су
Аран'lјеловој цркви долазили на коњима са сребрним седлима, и тако
осилили да су нафору с коња на копљима примали. Због тога их је,
веле, свеiiiтеник nроклео и то да је био узрок што је ово братство
nосле тога изгубило мах. На nисму Ибрахим-nаmи су имена Марка
и Михаила Гобовића, из чега се види да је и њихово nрезиме старо, а
дошло свакако no неком nретку који је био rрбав. Броје nретке: Га­
врило (рођ.1885)- Лука - Остоја- Јако- Лакета- Митар. Ky-
ha Лакете Митрова била је на Бабиној гори. Има их 7 кућа, а исе­
љене у Куршумлију 2 куће.

Pyтeшuhl~

О њима сам забележио свега толико, да их у Корјениhима има

само кућа, која живи у Заклобуку, а три куће у Парежу у nлемену
1
Вањанима, и у Грахову у селу Слили. У Слили су живели rраховски
староседеоци Армадићи, чија одива била је за једним Рутешићем у
Корјенићима и имала сина Ђурицу. Око 1780. године мали Ђурица
nређе код ујака у Спилу, и кад му ујак умре, а с њим изу:мру и Арма­
дићи, Ђурица наследи његово имање. Потомци му се зову Рутешићи,
којих у Сnили има 2 куhе.

Г.ауш'Ч,еВl~hи

2iоСиве у селу Нудолу. Они су такође аранlјеловmтаци и сродни­

ци наведених родова. Нисам наишао ни на једног Глушчевића да при­
бележим њихово предање. Други су ми рекли да је од овог рода био
Окица Глушчевић, nрофесор.

Вур.љице

Много су исељавали из Корјениhа, а онде их мало остало, и

живе у Ластви. На жалби корјенићке раје из половине XVIII века
nотписани су два Бурлице, Лале и Станиша. Претке nамте само до
156 Гла·с:н:и:к Етнографског музеј,а ,на Цетиљу

деде Андрије, који је живео у Нудолу. Славе као и друга nоменута

братства Аранђеловдан, а прислужују Лучиндан.
Из исnитиваg,а ван Корјенића сазнајемо да су Бурлице исеља­
вали на разне стране и у давна времена. У невесиљским Рогаqима
било је Бурлица о којима је у народу тамо остала усnомена да су бе­
жали од куге, али их је она стигла и све nоморила у До~Ьем nољу. у
Клеnцима, у Габеочком nољу, има Бурлица који су тамо дошли из
Плане у Рудинама. Има их и у Мостару и Невесињу. У Младицама,
у Сарајевском nољу, живе Пјевиh.и и Васиљевиhи који су се звали
Бурлице, а тамо давно дошли су из Гацка. С g,има су иста nородица
Гашићи у Сарајеву. У селу Нерађићима у Сарајевском nољу до npe
око сто година становала је nородица Симиhа, по старИни Бурлице
из околине Гацка; била задружна и врло богата, да је nродавала но
50 товара жита rодишње. У Горажду је једна кућа Бурлица, а једна
у Никшићу, у селу Кочанима. Од исељених Бурлица су и Рашовиh.и
у Сасовиhима код Новог, који су тамо дошли 1692. године из Корјени­
ћа, из села Нудола. Њихово nредање каже да их је некад било девет
брата који су се због турског зулума раселили из Корјенића и један
брат отишао у Грахово, где од њега и данас има nотомака; други у
Жвиње, трећи у Витаљину, чији nотомци тамо nроменили презнм<е 11
назвали се Рашица. Један од браhе, Дамњан, оде девојци Милутина
Трипковића у Сасовиће и прозове се Рашови!t, по томе што су носи­
ли раше.

Исељеиии,1~

Аранђеловштака има много исељених, сем веh поменутих, у су­

седној Херцеговини. Ти се 1Ьихови исељеници зову:
Ијшч.uhи у Оnличићима, у Дубравама (18 кућа), најстарији су
досељеници тог села, а казују да су од Стијачића у Корјенићима. У
селу је старо гробље, које зову Ијачиh.а гробље. Гробови у том гробљу
су стећци, што би указивало на то, да су Ијачићи веома стари досе­
љеници, можда још npe доласка Турака. Некад су имали своје земље
у селу, које су им отелп Турци. Судећи на основу тога, и што су из­
рађивали C'l'ehкe као надгробне сnоменике, њихови досељени преци су
били no свој прилици од властеле корјенићке. Има их и у селима Та­
совчићима, Рјечицама и Домановиhима. Слава Томиндан, nрислужба
Аранђеловдан, што би знаqило да су они тамо узели nрислуrу за сла­
ву, а славу за nрислугу. Како су Ијачићи тако стари исељеници од
братства Ст:ијачиhа, тим: би се nотврђивало да је и nрезиме Стијаqића
врло старо и да им је и прислуга Томиндан такође из давних времена.
Вучковиhи у Вогдашићима код Вилеhе доселили су из Клобу­
ка у Корјениhима, rде су им рођаци Стијачићи и Кујачићи. Из Кор­
јениhа су се разурили због тога што је један Турчин ударио ногом
IЫ<хову невесту која је била трудна и nобацила дете, а ~Ьен девер га
убио и nребеrли у Боrдашиhе. Одатле су исељавали некуд у Босну и
и тамо остали а вратио се само Андрија, до кога броје nасове: Јанко
(рођ. око 1865) - Буле - Сава -· Андрија, Од Андрије били су Сава,
 Корјен:иtщ
157
Тривко и Ћуро, који је умро 1865. године у СВОЈОЈ стотој години жи­
вота. У Кунској у Корјени!\има су Вучковиhа Омеђине и В. Врело, на­
зиви свакако no њима остали. У доба Баја Пивљанина био је гласит
харамбаџщ Матија Вучковиh. Знају да су неко време живели у Ви­
лусима, па noчt!TKOM XVПI века расули се оданде и неки nрешли у
Богдашиhе. Вучковиhи одржавају nредаље да су старином из nлеме­
на Озриниhа и npe него су дшнли у Б01·даzниhе, задржали су се на
Граховцу и у Корјениhима. Како разумети ово nреда~ье, да су они
рођаци Itapjt'I·tиhкиx С'I'аринаца и у исто време да су из Озриниhа, ви­
деhемо даље.
Вучковићи казују да су од њих Тр1~љс у Мириловиhима код
Билеhе, а да су нм сродници и Лисоnи, Комари, Атељевиhи, Бара­
ковићи, Ј{орјениhки муслимани. По другом I<азивању, од Стијачиhа у
Корјениl\има су: Тркље, Јiисови и Бошњаци око Билеhе. Тркље жи­
<'<' и у Подосоју код f>ИJIC!ke, гд(' су им преци дошли из Мириловића, у
којима их јощ има. Тркл,е знају да су живели у Миротињским доло­
IЈнма ttорјtчlиhким и эВО.ЈIИ се~ Вучкстнhи, а да су се Три:љама nро­
звали по чукундеди. Има их и у Чеnелици и Граници (Векиhи). Исе­
љавали су много, na их има у Коритима, у Требиљу, Илиџи, у Љу­
бомиру.
Лисовt' у БатЈ<:овиhима код Невесиња су доселили из Пађена
npe виrде од сто година, а с-rарином су Вучltовиhи. Лисови у невеси:њ­
ском Миљевцу су исто тако из Пађена и старином Вучtювиhи. Лисава
има у Подосоју код Билеhе 2 куhе, у Надиниhима у Гацку, у Високом.
Од оних у Подосоју слущао сам nредање какво имају и аранђелов­
штаци у I'(орјеииhима, да су од девет брата 1tоји су :ишли у бој на
Косову. Из Корјениh.а су најnре nрешли у Подосоје, na оданде расе­
љавали. Броје nасове: Петар (рођ. око 1881) - Обрен - Стево - Сте­
ван. . . Овај је Стеван био ожеr-ьен од Стијачиhа, што би указивало
да су Лисови - Вучковиkи далеки њихов;и рођаци. Ву•ш:овиhа - Ли­
сова има на Грахову у За1сурљају 4 куhе, дошли из Торича код Би­
леhе 1846. И они казују да су старином с Чева. Лисови: код Високог у
Босни, у селу Лубниhима, зову се Савиhи, а има их и у селу Бањеру.
Истог су nорекла и Савиkи у Чекрчиh:има и Крстовиhи у Чифлуку.
Бошњаци у селу Граници код Билеhе држе да су с њима исто племе
Вучковиhи, од којих су Трк.ље.
Атв.љевиhи {Антељевиhи) у Љубо:миру, како знају, давно су до­
шли из Корјениhа. У Корјениhима су, веле, били веома с-rари, тамо
·су живели ,.још nрије Косова", па и то, да их је на Косово пошло 74,
а само се 4 вратили. Предају да су од њиховоr nлемена: Вучковиhи
у Боrдахnиhима, Јаничиhи у Грахову, Стијачиhи, Кујачиhи, мусли­
мани БаракОЈО!Иhи у Корјен:иhима, Комари: у Зуnцима, Лисови код Би­
леhе и Антељи код Мостара. Из Корјениhа су их изаrнали Турци и
све ове nородице дале су закЈiет:ву да се међу собом неhе узимати.
Бројили су ми nасове: Сава (рођ. око 1843) - Илија - Мијо - Петар
· - Гаврило ... Кад су из Корјениhа избегли, населили су се најnре на
Шhен:ици, па се оданде расељаваЈIИ. На Шhеници живе љихове 4 куhе,
у Љубомиру 2 к., у Влашкој 10 куhа, у Изrорима nод Волујаком 3--4,
 гласник Етнограф-ског музо.:1а на Цети:њу
158
у Бијелом Пољу код Мостара око 20 кућ_а. Тамо су прешли пре око
150 година. Антељи у Равчиhима код БиЈелог Поља у подl'Iо:жју Ве­
леж:а су онамо дошли из ЈЬубомира пре више од 100 година. Има их
и у Сушhеnану !{ОД Новог, там_о прешл~ из ~убомира 1692. Из свега
се види да и.м: је презиме стариЈе од краЈа ХVП века .. Неки су иселили
Топлу а неки оданде у Африку. АтеЈьевиhи у ЗиЈемљи: у Херцега-
у ' Б. П
БИI-!И дошли су из Нецвијеhа у . и]ело оље, па У ово село. Рудуљићи
у Сарајевском nољу, у селу ВоЈковиhима, доселили су из Херцегови­
не а звали се Тељевиhи. Славе Аранђеловдан, а прислу.жују Петров­
дан, као и Атељевиhи. Ово су бесумrье ови Атељевиhи корјенићк:и. у
Сењској Ријеци живели су у XVIII веку неки Атељевиhи. Врло ве­
роватно да су од корјен:иhких Атељеви~а и да су тамо доселили у
да:вним сеобама из Корјенића у ДалмацИЈУ и Хрватску.
Ko.лtapu живе у Мокром Долу у Опутним Рудинама (8 куhа), у
Баљцима код Билеhе (5 куhа) и у Дабру (2 куhе). Од Комара код Би­
леhе забележио сам да су од Стијачића У Корјениhима и да им је име
доwло као надимак, који је један Турчин дао 1-ьиховом претку. Он
добро вејао жито, а ага му рекао: "Види, колико уради, а колики је,
комарица би га претегла". И они одр:ж:авају предање, као и Вучко­
виhи, да су старином с Чева. Отуда су дошли У Корјениhе и онде их
I-Iастало девет брата који nодигли Аранђелову цркву. Као узрок сеобе
из Корјениhа наводе: заnлакала им сн:аха кад донела свекру ручав:
н:а њиви, да је rладна, и збоr тога да су иселиЈrи у Мокри До, у Ру­
динама. Броје пасове: Раде (рођ. око 1852) - Никола - Ристо (рођ.
око 1780) - Крсто... Крсто је имао 3-4 брата и од r-ьих су сви Ко­
мари. Ристо Крстов је из Мокрог Дола npeUiao са синовима Николом,
Томом и Сnасојем 1851. у Пријевор, а оданде у Баљке. Шпиро, сиы
Сима, брата Крстова, живео је на Бијелој Рудинн па преселио у Да­
бар. Комари у Баљцима казују да су у Корј ениhима живели у Миро­
тињским Доловима. Прислужују Михољдан.
Перовић.и. - Уrледни грађанин града Требиња, ·тодор Перовиh,
казивао нам је да су љегови Перовиhи рођаци корјениhким Кујачи­
hима, а славе као и они Аранђеловдан и прислу:жују Часне посте. То­
дар даље казивао: Четири су брата дигла из Чајнича и доwла у Го­
рицу и:од Требиња. Један се звао Перо. и од њеrэ. су Перовићи (1 к.
у Требињу и 2 к. у Горици). Од једног су Кујачиhи:. Треhи брат је оти­
шао у Босну и о њему се не зна ниwта. Четврти брат је преiПао у
Цуце и од њеrа су тамо Перовићи, који славе Аранђеловдан. Долазmк
ове браhе из Чајнича био је веома давно, још пре доласка Турюш.
Перо, од кога су Перовиhи у Требињу, бавио се терзискнм занатом, па
се зато једно место у Горици зове "Терзије". Од ове је породице Се­
рафим Перовиh, херцеговачко-захумски митрополи·г tl827-1903). Ку­
јачићима је познато да их Перови'hи сматрају за рођаке; само је у
литању каi{О су преци Перовиhа пореi{ЛОМ из Чајнича, сем ако су не­
кад тамо отиn:r.ли из Корјениhа. ·
Лажетиhи у Добрељима у Гацку (десетак ку'hа) су се раније зва­
ли Истиниhи. По једном казивању они су из Корјени'hа, а по друrом
из Борча. Славе Аранђеловдан. Род су им Ћоровиhи на Равi-Iом Гацку
 Корјен.иЬи
159
и у Шљивовици. Стари Ђорђе Лаж:етиh ~iени је у Гацку казиnао да
су им стари давно доUЈЛИ од Требиња и некад се звали Трифковиhи.
Други Лаж:етићи веле да су од Атељевиhа у Љубомиру. По треhем ка­
зиваљу они су из Марковине (уж:е nлеме Озриниhа), na отуда дошли
у Клобук: у Корјениhе, ту стајали и звали се Кнежевићи. И они ве­
ле да су им дреци подизали Аранђелову цркву у Корјенићима. Из
Клобука су IIpe око 200 година дошли у Добреље, а оданде у Креко­
вице. Има и:х: и у Гласив:цу, село Шенковиhи, и зову се Лазетиliи или
Лаж:етиhи, 6 куhа. Из Гацка су селили у Посавину, а њи:хоn деда
отуда на Гласинац.
Чава.љу'l.а у К.л.епцuЈIIд у Габеочком: Пољу (4 куhе), којих има и у
Мостару и Невесињу, старином су из Корјенића, одакле им дошао
прадеда. - Дpazuh:u. у Бијелом Пољу крај Неретве су старином из
Корјениhа, а онде доrили иЗ Рашке Горе. Славе Аранlјеловдан.
Бавећи се 1928. у Новом обилазио сам околна села и сазнао да
у њима има досељеника из Корјенића. Неке nомиње и С. Накиhеновић.
Породица Ш-к:еро је доселила из Клобука 1692. и слави Аранl}е­
ловдан, село Камено. Има их и у Жлијебима. - Шубаре :живе код
Новог. Мени су казивали да су далеком старином из Мале Ријеке у
Пиперима, одакле су дошли .у Клобук; а и то да су од Стијачиhа у
Корјенићима. Онде убили Турчина и пребегли у околину Новог. Је­
дан се од браhе звао Лазар и од њега су Лазаревиhи у Мокринама;
други се брат звао Стијепо, и од њега су Стијеnчићи, а од тpeher,
коме не знају име, су Шубаре. Слава Аранђеловдан, nрислужба Пет­
ковдан. - Стијеп-ч.и'h.и у Каменом су дошли из Зубаца 1692; слава
Аранђеловдан. Први н:оји је дошао звао се Станиша Стијеnчиh. Ме­
ни су казивали Да су Стијепчићи и Лазаревиhи од два брата који
су :живели од Косова у граду Клобуку, у Корјениhима. Ту су убили
Турчина и nребеrли код Но·вог. Њихоnа се nородица nрезивала тако
и у Клобуку. Међу потnисницима на жалбИ корјенићке раје из по­
ловине XVIII века Ибра:хим-паши налазе се и имена - Бошко, Петко
и Мато Стијеnч:ићи. Ово· су несумљиво исти Стијепчиhи, од којих се
један део иселио у Боку крајем XVII века, а Други остао у Корјениhи­
ма. У Каменом их има б кућа, у Сушhецану 4 к., и исељених у Аме­
рику. Њихови пасови: Петар (рођ. око 1853) - Јо:еан -·- Сава - Јокан
'-- Раде - Станиurа - Петко? Ратко ... Од њих су .Јаниhи у Каменом,
4 куће, nрозвали се по баби Јањи. У К:орјениhима сам забележио ка­
зивање Кујач:иhа да су Лазаревиhи у Мокринама код Новог њи:х:ови
рођаци. У Нови је отишао Лазар, коме је Турч:Ин учинио зулум кад
је ишао у приморје за·пиhе о крсно:М: имену. Он убије Турчина и пре·7
беrне у Нови. То је било на ·Лазаревдан, па су га Лазаревиhи.узели
за nрислугу .. Друкч:ије. је сазна"О С. Накићеновиh, По њему Лазаревиhи
су дошли с владиком Саватијем крајем XVII века из села Нецвијећа
код Требиња и били свеurrенич:ка породица. Дошао је »Alfier Giovo
Lazaгovich«, и он је потписао меморандУм од 1701 новских: првака
Срба уnуhено:м дуж:ду млетачком. По свој прилици да су Лазаревиhи
из Корјенића дрешли у обли:жње требињско село Нецвијеhе, па у Бо­
ку. Они су, дакле, доiiiли под тим: презименом у околину Новог.
 гласник Етиаграфског М'УЗеU!а .:н;а Цетињу
160
Јањетовиhи у Требесињу су из Корјенића, испод Клобука, из
места које се зове Јањина (да није Јазина). Убили тамо Турч:ина и
лребегли код Новог (nасови: Мићо (68 г.) - Никола - Мијат ·-
Марко. И њихова сеоба је била у ранија времена. Слава Аранђелов­
дан, nрислужба, томиндак. Њихова стара ч:итуља nочиње са Симеон;ом,
па се наставља: Вукадин, Јовак, Ђорђе, БoiiiКo, Вукола итд.
Из целог овог прегледа корјени15.ких аранl)еловiiiтака види се
да је у оној жуnи живела једна јача група старих братстава која су
славила св. Аранђела и била крвни сродници. Њихова насеља су се
налазила око прастаре Аранђелове цркве коју су, по nредању, nоди­
гли њихови nреци - њих девет брата, како обично ка:ж:у. Како је
Аранl)елова црква била саборна свим Корјени~има, несумњиво је да
су аранђеловштаци чинили гл~вну. груnу корЈен.иhких старинаца. И
корјенићки Бранковиhи, од коЈИХ Је била, како Је показано, и дина­
стија Бранковиhа, имали су за крсно име Аранђеловдан, па је сасвим
nриродно претпоставити да су сва братства корјенићких аранђелов­
штака неки сродници Бранковића. И ова су братства, врло вероватно,
као и Бранковиhи, водила порекло од неке наше веома старе власте­
ле. Њиховој је властели, о којој немамо каквих писаних спомена, ве­
роватно припадао највеhи број корјениhких кула.
Аранђеловштака има много више исељених на разне стране, не­
го што их је остало у Корјениhима. Селили су у разна времена, и из­
гледа најраније у Далмацију и Хрватску. Њихова друга јача сеоба је
била, како се види, крајем XVII века у Боку, у околину Новог; а треhа
у раније и доцније време турске владавине у суседну Херцеговину,
нарочито у околину Билеhе. Велики број исељених аранђеловштака
се казују да су од корјениhког братства Стијачића.
Озро - nраотац п.л.е.м.е1~а Озри1~иhа. - Да се дотичемо овде
Озра, родоначелника nлемена Озриниhа, дај у нам повода неки пода­
ци из nредања корјениhких аранђеловштака. Тако је ово наведено
казиваље Вучковиhа - Лисава, да су они рођаци корјениhких Сти­
јач:иhа, Кујачиhа и других њима сродних родова, а уједно, да су
старином: са Чева. Такво је исто казивање и Комара. Према предању
Стијачића, Бав:оча и других корјениhких аранђеловштака излази, ка­
ко смо видели, да су они староседеоци Корјениhа. Како онда разумети
казиваља њихових огранака, Вуч:ковиhа и Комара, да воде порекло с
Чева? Кад сам чуо ово nредаље, најпре сам др:ж:ао, да уствари није
тако, него да се ови радови казују из Чева само зато, да би себе иста­
кли, јер су Озриниhи на гласу и од свих nлемена признати велики
јунаци. Али сам после изменио то миiiiљење.
У Корјениhима живе и Бараковиhи, мухамедансi!:И род о коме
he даље бити још речи. Ови Вараковиhи имају nредање да су од nо­
турчених Стијачића. То потврђују Стијачиhи, као и други Корјени­
hи. Осим тоrа, Стијачиhи и Бараковиhи предају, што је овде наро­
чито од интереса, да су они· и Миловиhи у племену Грахову од три
брата. Миловиhа у Грахову има преко 50 домова и они добро знају,
да су nореклом с Чева и да су потомци Озрови; славе и прислужују
 Kopjemdщ 161
као и Озриниhи - Аранђеловдан и Илиндан. Да су Мило:вићи стари~
нам с Чеза забележио је и П. Ровински. Предак Миловића је, по њи~
ховом nредаљу, као и nредаљу других Граховљана, дошао с Чева вр­
ло давно, како смо рачунали пре више од 300 година.
Кад поставља као рођаке корјениhки..-.с старинаца ове озрини!н~е
Миловиhе, оваква предање још ja'le истиче неку везу корјениhкttх
аранђеловштака и Озриниhа и намеhе nретпоставку да би могло бити,
да су они неки далеки сродници. 'l'им npe IIIТo и једни и друrи има.,ју
за крсна име Аранђеловдан. Кад сам: се о 'l'оме распитивао међу Кор­
јениh.има, рекли су, да ни:к:ад нису -чули да су они и Озриниhи каквtt
сродници. Међутим, предаље старих исељеника из Корјениhа nотвр~
ђује основаност такве nретnос•rавке. Поменути Стијепчиhи у Каменом
BИIIIe Новог, досељени крајем XVII века из Корјениhа, како је рече­
но, чувају nредаље какво се чује и у Корјениhима, о девет брата који
су некад живели у граду Клобуку и учествовали у косовском боју.
Казујуhи то предаље, Петар Јованов Стијеnчиh (75 г.) говорио :ми је
и то, да су та браhа убила у Клобуку неког главноr Тур-чпна, па да
су се збоr тога оданде разбе:ж:ала: "Један је од њих био Озро; он је
nрешао на Чево и тамо се јако намножио".
Како да nримим.о ово nредаље? Сигурно је,· др:нсим, да су nреци
Стијепчиhа и друrих родо:за, који крајем XVII века nређоше из Кор­
јениhа у околи:ну Новог, донели собом и ово nреда:ње. А то би зиа­
чило да се још до npe два и no· века у КорјенЈdhима одржавало nреда­
ље, које је nосле заборављено, а no коме је Озро био nореклом из
Корјениhа. 'У томе би требало тражити објаmњење, зашто Стијачиhи
и Бараковиhи у Корјениh:и:ма држе да су они и Озринићки Милови~
hи у Грахо:еу од три брата; и зашто Вучковиhи и Комари одржавају
предање да су старином с Че:ва. Међу овим радовима - аранђелов~
IПТацима, корјениhким: старинцима, и Озриниhима - одр:жавале су се,
мора бити, у ранија вре:мев:а тесве везе, као међу сродницима.
Питаље nорекла Озрова, претка nлемена Озринића, добија још
веhи значај кад имамо на уму она nозната предања, каква се одр~
жавају у црногорским, брђав:ским и nлеменима северне АрбаRИје, да
је од nет брата постало nет nлемена, три српска: Озриниhи, Пипери
и Васојевићи, и два арбанашха - Хоти и Красниhи. Коли.ко у тим
предаљима може бити историјске истине? Beh је nохушано- да се на
постављено питаље дадне одrовор, али. место тога дошло се до неуте­
шног закључiСа: да наша наука неhе бити ни:к:ад у стаљу да овај nро­
блем реши. Са наведеним nредаљем Корјениhа ми смо, :мисл"!iм, на
трагу порекла једноr од родона<~;елника поменутих nлемена (Озра),
IПТо сматрам као значај~~:о откриhе. Оно нас уводи у тајну nроблема
nостанка nет nлемена од nет брата. Судеhи на основу свеrа - да то­
лико овде кажемо- Озро је по-тицао од старих племиhких роДова у
Корјенићима као и династија Бранковиhа. Тако исто и nреци четири
остала nлемена- !IиiJo (ПИnер), Васоје, Хото и Красо. Шта све иде
у nри:лоr оваквом эакључку изнећем:о на Друrом месту, r.Це ћемо раз­
:м:атрати питаље: ~tад су живели родона-челници ових знатRИх IIJieмeнa,

ко су они били и ка~tо су се од љих формирала лом:ену'1'а IIJieмeнa.

11
162 Гласник Етнографског муз<U 1 а на Цетињу

б) Мратиици

Другу групу старих родова који су у доцнијем средљем веку

)IП1Вели у :нсупи Врму чинили су мратинци, како их називамо nрема
~рсном имену које су славили. У Корјениhима их је остало врло мало,
Јер су много исељавали. Ово IIITO о њима саопnrтавамо углавном су
подаци сакуnљени од љихових исељеника. У Корјениhима живи само
један бројно мали род мратинаца:

Ћајиh:u.

На nитање о nореклу једни су ми Ћајиhи одговорили да не

знају о својој проlllлости, а други: "Веома смо стари ођс а откад, не
:Јнамо". СЈiава им је Мратиндан а прислуга Бел. Госпођиндан. У рани­
ја времена :живели су у Нудолу, одакле су се премакли у Клобук. На
:жuлби: r<орје:ниhке раје из половине
XVIII века налазе се имена Јова­
на, 'ћура и Видака Ћајиhа. И њихово је презиме, nрема томе, старије
од XVIII века. Ћајиhи с којима сам говорио, нису знали nредаља. Уме­
.'!И су ми рећи толико да су најпосле у Клобуку :~кивела три брата
А11дрнјu, Миi'iан и Симо. Андрија је пpeUiao у Ораховац, Миhан је
остао у КЈюбуку а Симо преселио у 2К:удојевиhе код Билеће, где од
љега има 8 куhа. Ови у 2К:удојевиhима броје претке: Ристо (рођ. око
1899) - Милутин - Mилolll - Петар -Пајо, и знају да је Пајо до­
бех·ао из I<орјениhа, из села Ораховца, где је у свађи око неке долине
ј•бнu Турчина. Према томе у 2Кудојевиhе је npeбerao Пајо, како је и
Дt.щијср забеле>кио, а не Симо. У Корјениhима их је 4 куhе (З к. у
Ораховцу и 1 у Радиновом Долу у Клобуку). Исељавали су у Купрес,
Мостар и сi>очу.

Исељеиици

У разним крајевима Херцеговине има неколико родова мрати­

наца кој:и: се рођакају са Ћајиhима у Корјенићима. Ти су радови:
Којовиhи у Чичеву (3 к.) и у Вељој Гори код Требиља (8 к.), у
Грахову (3--4 к.), у Никrnићу (1 I<:.). Има их и у Дабру. У Чичеву и
uкоЈIИНИ Којовиhе сматрају за најстарију породицу. Они знају да ~д
давн:и:на онде :ж:иве и да им је старина Црна Љут код Чичева. КаЗУЈУ
да су им рођаци Ћајиhи у Корјсниhима, Мастиловићи у Гацку и Со­
кuловиhи у Фочи, а да су се некада и они звали Мастиловићи. У тур­
ско доба су имали своје земље, UITO други нису имали. н;егде давно
заi<рвнли су се с Пујиhима из Придворице, убили девет ПуЈића и тада
С<:! мш>ги иселили. За крви су дали земље у nољу (Мрчеви ~рах?), где
и:r.ra охсо сто дулума земље. Старо им је гробље код ПантелиЈеве цркве
у Чичеnу. .
Забеле:жио сам и овако: Којовиhи су се до пре~ка к;оЈа ~ва:_и
Мастилшзићи. Старе куће су им биле у Чичеву, у коЈима зе У Јед о
време :>кивело девет брата. Њихову сестру напао Турчин IIрн.ат из
 Корјениh.и 163

Дољег Чичева, старином из Новог. Браћа га убију и оданде се разбег­

ну. Остао је само Којо, кога ага Селемеџић насели на свом читлуку у
у Вељој Гори. Броје претке: Спасо (рођ. око 1843)- Јевто- Шhепаи
- Којо. Од љих су Орловићи у Бијови, 1 кућа.
Дабовиh.и у Укшиhима у Љубомиру су онамо дошли из Миље­
вића, општина Мокрине код Новог, 1880. године. Некада су заједно с
Којовиhима живели у Вељој Гори и оданде прешли у Боку. СлаваМра­
тиндан, прислуга св. Сава. Даља им је старина, како кажу, Љешанска
нахија. Броје пасове: 'Вуро - Саво -Лука - Јоко, најдаљи nредак
о коме знају. Имају лредање да су од четири брата остали Мастило­
виhи, 'Вајиhи, Којовићи и Дабовиlш. У Мокринама их је 1 куhа.
Масти.љовиhu у Изгори:ма под Волујаком и у Кравареву и Тара­
јин Долу у Гатачкој површи потврђују, како hемо видети казиваља
Којовиhа и Дабовиhа, да су једно племе. Али док Којовићи доводе
своју старину из Љешанске нахије, Дедијер је од гатачких Масти­
ловића слушао да су старином из Корјениhа и да су Мастиловиhи
исто племе с Гордићима на Ргуду, Љубињу и Мостару, 'Вајиhима у
Жудојевићима (Рудине), Мостару и Фојници, Соколовиhима у Фочи,
Савићима у Победарју у Посавини. Славе Мратиндан. Тим се, како ви­
димо, повеhава број родова :м:ратинаца, сродних меlју собом.
Кад сам проnутовао кроз Гацко (1929), нашао сам неке Масти­
ловиће који ми нису умели рећи да су пореклом из Корјениhа, како
је Дедијер саопштио. Казивали су ми да су они рођаци са Соколови­
hима у Фочи који, као и они, служе Мративдан. Негда давно био у
Изгорима љихов кнез Соколовиh, бистар човек и добар говорни!{, ко­
ме је неки nаша рекао: "Ала овај добро масти", и no томе да им је
дошло nрезиме. У једном запису из 1569. године налази се име Сима
Мастиловића, који прилаже минеј манастиру Пиви за своју душу и
здравље. То значи да је nрезиме Мастиловиhа nостојало и средином
XVI века. А кад предају да су се пре тога звали Соколовиhима, изла­
зило би да је ово друго презиме још старије од тог доба.
Село Изгори, у ком Мастиловићи живе, звало се некад Пролом.
Једном су га попалили Турци и од тада је село добило ново име Из­
гори. Мастиловићи су ми казивали и то, да је Мехмед паша Соколовиh
био један од љихових предака. Кад су куnили децу за војску, Турци
су одвели и љега као дете и потурчили. "Соколин паша" (тако Ма­
стиловићи називају Мехмед-пашу) је nодигао мост на Дрини код Ви­
шеграда. Негде после тога Турци су напали на Проло:м, nопалили се­
ло и народ nобили. Остале су само две бре:мене удовице које пођу у
Фочу код Соколин-nаmе. Паша једну удовицу насели у Фочи и од ље­
ног детета су фочански Соколовиhи, а другу врати у Изгори и од ље­
ног детета су nостали Мастиловиhи у том селу,
Имам и казиваља Бошка Мастиловиhа, nредседника оnштине у
Автовцу из 1929. године, о nореклу љегова рода: "МастиловиhЈ1: и Со­
коловиhи у Фочи- казивао је Бошко- су један род. И Мастилови­
hи су се некад звали Соколовиhи. Неки су Соколовиhи давно иселили
у Срем и тамо од љпх има много потомака. Наши стари су овде до-
 гласник Ео•нографског музојоа -на Цетињу
164

шли оди:екуд, из ВојводЈ':IНС (!), и настанили се у селу Муљима у Гац~

ку. Како је •rада у Муље дошла и породица Гргури, настану сва."'е
• ".Ј , па
један судија пресуди да онде остану они КО]И су први коња истова~
ри:ли. Како су ·го били Гргури, Соколовиhи морадну иселити и
у Чи<rеЈЗо код 'I' реоиња.
"' Од хьих су тамо К озовипи
· '= и Ћ аЈиЋи,
· оду
породице
које такође славо Мратиндан. ~ неки земан и због неког убиства је~
дан од Соколовића пребегнс из. Iичева у Заслап, село више Корјениhа.
Оданде оде у IIIшy, у ~ело !{О)С се зове н::.овачи, назвато по њему, јер
је и: он био Ј<овач. Он ]е и:з Пиnе прешао у Изгори и тако су се Соко­
ловиhи вратили опет у ово се.ло.
о Гордиl;щvrа је Дедијер сазнао, I~ако рекосмо, да су исто пле­
ме са Il<>l\·Iснутиы родотзнма мратннаца. I-J:a својим путовщ-ьима кроз је­
дан ДЕ~о ХерцL•rовин'-' нисам имао прилике да се сретнем са којим Гор~
ди:h.ем и да чујем љихова предаља. О Гордиhима у Капавици (дувањ­
с:t<а села) Дедијер је сазнао /Џl су "Ј·~з Мратиља код Никшића" (Мра­
тиње је ceJIO у Пнвн) и ;\а су се раниЈе презивали Мирослојевићи, а по
удовицн Гор;џr љсн<I деца се прозвала Гордиhи.
Из OEOI' пр<.•гледэ мратинаца у Херцеговини излазило би да су
Ћајнћи, Којовиhи, Дабовићи и Мастиловићи, а мо:жда и Гордиhи и Са­
вићи у Посавини, један род, огранци братства Соколовића, који су се
од њсга одвојили у турско доба. Они су се, I<IO<o се из њихових пре­
даља види, прсмештали често из једног у други крај Херцеговине.
Од интереса је наведено предаље гатачких Мастиловића, да су
они од Соколовиh.а и да је од фочанских Соколови:Ћа мратинаца био
Мсхмед-пnш<t Соколовић. Ниједан од писаца који су се бавю:tи истра~
:>киг.аlьем порекла всзира Соколовиhа не спомих-ье ово предаље. А оно,
КаЈ{О се мени чини, заслуzкује пуну па:ж:rьу. Garzoni, савременик Мех~
:мед-паше Соколовиlш, написао је о њему и ово: »Mehen'let pacia, primo
veziг, а nato а TгiЬigna, villa vicina а Ragusi, de sangue basso«. Ово
би ипхло у прилог наведеном предању, да фочански Соколовићи воде
пореЈ<ло из Корјениhа (из Требиља) и да је Мехмед-паша изишао из
овш· рода. Да наведемо и оно што је, Ragazzoni, млетачки амбасадор
на Порти 'IYO из уста самог Мехмед-паше Соколовића приликом јед~
ног пријема амбасадора код Везира: »Per guanto disse lui stesso una
vlta а bouon pгoposito, discende dalli decpoti di Servia, sebbene alcшli
tengono altrimenti«. Заuiто се везир Соколовиh издавао за потомка
,.деспота од Србије" и заu:tто Рагазони ставља примедбу, да неки о по~
peitлy везир01зу држе друкчије, говориh.смо доциије. Тамо h.емо виде~
ти да би и овај писани сnомениr< могао послу:жити у прилог томе, да су
Мехмед-паша и Јьегови Соколовиh.и били заиста пореклом из Кор·
јенића.
Међу властеоским родоiЗнма у зборнику Неорића-Корјениhа на­
лазе се и Соколовићи. По свој прилици да су 'l'O ови корјениhки Со~
коловиhи, :t{оји су негда давно, каi{О би из свега излазило, иселили у
околину С:t>оче и од којих је вероватно био и везир Мехмед-паша Со~
коловиh.
Мрати.1щu у Хрватској. - У ТЈ-~:товој Корјеници у Лици живи
број ан род Дракулиhа. У варошнци и_ оt<олним селима било их је 1915.
 KopjeiOihи
165
rод)![не 137 домова. Крсио име им је Мратиндан. Први је Дедијер, ко­
лико ми је nознато, објав)![о љщсово nредаље, да су старином из Корје­
ниhа у Херцеrовинк Исељених Дракулиhа у XVIU веку из Лике има
више домова у Срему и Банату. И они чувају nредање да им је ста­
рина Корјениhи у Херцеrовини. Како су Дракулићи несумњиво врло
давно исел)![ЛИ )![З старе nостојбине, љихов пример нас утврђује у
уверељу да су у доцнијем средљем веку доиста у КорјениЬима жи­
вели и радови који су за крсио име имали Мратиндан. Један од тих
родова су б!'!ли свакако и Соколовиhи, и нема сумље да треба nокло­
нит!'f nув:у веру предаљу какво је забележио Дедијер, да фочюiски
Соколов!'fћи воде порекло из Корјенића, а не nредаљу неких Масти­
ловића, љихових рођака, да су из Војводине, ИЈtи Којовиhа, да су ; 1 з
Љешанске нахије.
У Титовој Корјев:ици и околини живи још неколико бројних
родова који такође имају за крсна име Мратиндан, као Калембер, Ша­
ша, Аrбаба и др. Од свих тих родова има исељеника у сусе11Ној Бо­
санској Крај)![НИ. Набрајајуhи љихова nрезимена, исnитивач Бос. IIo-
yњa каже: " ... а изван ове области, који су једно с њима, Раца, Гало­
rажа и Турудија". То би, друrим речима, значило да су све nородице
r.!ратиыаца у Лици, Кордуну и околини, један род. А 1шко Дракудиlщ
воде nорекло из Корјениhа, природно би било закључити да су из
наше жупе исел)![ли и преци свих ов>-~х породица мра·rинаца. Агбаба
има и у Корјениhима. Како на турском та реч значи што и Соколо­
виhи, могло би бити, да су корјениhки и лички А1·бабе не само једно
племе, неrо да су и једни и друrи ограв:ци корјеFшћких племиhа Со­
коловиhа. Ако је тако, да су заиста поменуте породице старином из
Корјениhа, то би уједно значило и то, да је у неко давно време било
знатног исељаваља мратинаца из нашег краја у Хрватску, у Лику или
љену околину. За нас би од интереса било знати да ли су ови мра­
тинци дали име Л)![ЧКој Корјеници? Њено име се јавља, колико знам,
nрви пут у nисаним сnоменицима 1501. rодине. Ако је Корјеници име
дошло по овим мратинцима, то би нам казивало да је љихова сеоба из
Корје:ниhа морала бити пре nочетка XVI века, а друrо, да су ти досе­
љеници донели собом преЗиме Корје:ниhи.
11 Славонији исnод Калника живела је крајем XVII века :више
породица које су славиле Мратиндан, као Јаrодиhи, Данило:виhи, Ду­
киhи, Чав"'mhи, Ћуриhи и др., а међу њима и породица хшја је носи­
ла презиме Кореиић.и. Да ли су и ове nородице мратинаца стајале у
каквом сродству с личким: мратив:цима и били, као и о.sи, старином из.
Корјениhа? Врло вероватно да јесу.
Мратиици у Осату. - И у Осату, у БосRи, има родова који сла­
ве Мратиндан. По љима нека села у том крају носе имена, као Гру­
баRовиhи, Крњевићи и др. По једном предаљу тих породица оне су·
старинци у Осату, "од Косова", а по другом да су из Херцеговине ..
"Ако су из Херцеговине- nримеhује исiiИти:вач - свакако је љихово·
досељеље старо 300-400 rодина, и тада су, по свој прилици, од Корје­
:ниhа, одаi{Ле су они радови у Корје:ници у Лици са том славом. Имају
166 Гласник Етнографског мУЗеd1а /На Цетињу

~--------------~------~--~-------
много исељеника преко Дрине У Ср?ији. И род Хаџи Мелентија Сте­
вановића, Карађорђевог војводе, КОЈИ се родио у Врежанима, славио
је Мратиндан."
Ко су ~opjeuunкu .лtратиuци? - Према изло:женом несумљиво
је, како већ рекосмо, да су у :жупи Врму nоред аранђеловштака жи­
вели и други Врмљани који су има.ли за крсна име Мратиндан. Уз ве­
роватну претnос·гавку, да су сви наведени: мратинци у Херцеговини
Хрватској и Босни по~еклом из Корјенића, дало би се рећи и то, .ц~
су мратинци у доцниЈеМ средњем веку чинили бројан род у жупи
Врму. у Корјенићима се одржало више аранђеловштака. О њиховој
прошлости могло се, како смо видели, нешто више сазнати из предаља
и писаних споменика о њиховим исељ~ници:ма. Са мратинцима није
тај случај, јер се о њима у самим КорЈенићима ма.ло што зна. Аран­
ђеловштаци су били, како је показано, знатни властеоски радови који
су да.ли и династију Бра:нковића. А ко су били мратинци и шта је љи­
хова родовска група претстављала у оној :жупи?
Да бисмо мог.ли ући у разматраље постављеног nитања, помоliи
he нам неки наведени подаци у предањима мратинаца. А то ћемо још
боље постиhи, како he се видети, уз noмoh знања која о мратинцима
имамо у другим крајевима, а нарочито о мратинцима у СрбијИ. Ево
како.

У Титограду (Подгорици) живи неколико породица Iшје служе

Мратиндан и онамо их сматрају за најстарије становнИI{е града. Те су
nородице: Лисичиhи, Пеличићи (у Зети), Поповиhи, Рашковиhи (ови
последљи су nочетком nрошлог века nресели.ли у Трмање крај Него­
тина). Лисичиhи и Пеличиhи се држе међу собом као далеки сродни­
ци и имају nредаље да су старином из Херцеговине, ИС! Бањана. Како
је племе Бањана гранично са Корјениhима, врло је вероватно да су
староподторички мратинци nореклом из Корј ениhа и да су један род
са корјенићким м:ратинцима. У прилог томе ИIIIЛa би и ова ствар. У
Титограду се још и то зна, да су подгорички Ћуриhи, од којих је био
војвода и штамnар Божидар Вуковиh Подгоричанин, славили Мра­
тиндан и да су стајали у сродству с овим старим nодгоричким поро­
дицама. О војводи: Божидару је његов син Виценцо написао да му је
отац водио nорекло од срnских деспота. Наводеhи ово, Ст. Новаковић
је nриметио да би вредно било nроучити, да ли је доиста Божидар
.Вуковиh од Ћурића био IIITO по сродству са владалачком куhом Старе
•Србије.
Није овде само у nитању nорекло војводе Божидара Вуковића
·подгоричанина, веh и nорекло Mexмeд-naiiie Соколовиhа. И везир Со­
~коловиh се издавао, како видесмо, да је био потомак "десnота од Ср­
·бије", као што је о свом оцу, војводи Вожидару, наnисао њеrов син.
Колико би могла бити основана казива:ња обојице, да су nотицали од
•срnских десnота, товориhемо даље. А задржимо се на овоме: кад су
·се и један и друти издавали да су од десnота Вранковиhа, могло би
•бити да су везир Соколовиh и војвода Вуковиh, иначе сублизу савре­
:меници, били и рођаци. Да је та могуhност сасвим близу стварности,
 Корјенићи
167
ја видим: у томе што се овде народна nредаља и nисани сnоменици
међусобно допуљују и nотврђују: по предаљима, Мехмед-паша Соко­
ловић и војвода Вуковић ИЗИIIIЛИ су из сродних породица мратинаца
- фочанских Соколовиhа и подгоричких Ћуриhа, чија је nостојбина
била Корјениhи код Требиља; а по nисаним сnоменицима обојица су
се издавали да су од српских деспота, што би олет значило да су би­
ли рођаци.
Ово што наведосмо о пореклу Мехмед-nаше Соколовиhа и вој­
воде Божидара Вуковиhа и:м:аhе, изгледа, везе са nредаљима каква се
одржавају код неких :м:ратинаца у Србији. У Србији живи велики број
nородица које служе Мратиндан (св. Стевана Дечанског}. Имена ових
nородица и љихова nредаља, која су га нарочито заинтересовала, при­
куnио је Радослав Павло:виh. Из љегове расnраве се види да :м:ратина­
ца у Србији има највише у Копаонику, Крушевачкој области, Тем­
нићу, Левчу, Белици. У свему ти радови броје око 900 домова. За мра­
тинце у Србији карактеристично је да добар део љихових nородица
nоред свог породичног имају и једно заједничко име, по коме се на­
зивају Кулизе. У крајевима у којима живе та је реч nогрдна и увред­
љива, а има значање- наметљивац, удворица, издајица, шпијун. О:вај
заједнички надимак добиле су ове nородице у давна времена.
За нас су нарочито од интереса nредаља мратинаца у Белици,
у околини Светозарева. Те су породице онамо доселиле са Косова (Јо­
вановиhи у Лоhики, Веселиновиhи у Другошевцу и др.), а исnитивач
те области о њима саопштава: "Занимљиво је да се веhина родова ко­
ји славе св. Мину, Мрату (24. новембра по н. к.) презивају Кулизиhи.
Народ верује да је и Вук Бранковиh Кулиза и да је славио исту славу.
По овоме се држи да су сви светоминци потомци Вука Бранковиhа
Кулизе". И Кулизе у Л!'!вчу (Тавриhи) доводе своје порекло од Вука
Бранковића.
Шта да на то кажемо? Да ли је само случајвост што су се ве­
зир Соколовиh и војвода Вуковиh, ло роду мратинци, казивали да су
од деспота Бранковиhа и што мратинци - Кулизе у Белици и Левчу
- одржавају лредање да су од Вука Бранковиhа? Или би у томе тре­
бало видети неку заједницу у прошлости између ове две групе мра­
тинаца?
"Кулизе уверавају - каже Р. Павловић - да су сви мратинци,
светоминци и светодечанци
. ,,
"Једно , управо крвни сродници
'' .
Ослаљајуhи се на то казиваље мратинаца и на чиљеницу да из­
вестан број љихових породица носе заједнички надимак Кулизе, Рад.
Павловиh је дошао на једну, како сматра, врло вероватну nретпостав­
ку: да сви мратинци у разним: крајевима наше земље чине једну
крвну групу, односно једно врло бројно племе. Недостаје нам боље
nознаваље nредаља мратинаца, нарочито корјениhких, расељених no
Херцеговини, Хрва'I'ској и Босни, да би по овој ствари могли сигурније
расуђивати. Али и ово што смо нашли, да су корјениhки и старолод­
rорички мратинци no свој nрилици један род, и што они и :м:ратинци у
Велици и Левчу одржавају исто предаље, да су од владара Бранко-
 гласник Етнографског музЕ:<ј'а на Цетињу
168

виhа, ишло би у ~рилог ;:щстављеној хипотези. Истина, у Корјенићи­

ма, na и у љиховоЈ ruиpoJ околини, колико сам расnитао, није nозната
р ~ч Кулиза вити њево звачење. Ако су сви мратинци доиста
~ . . . ]~ц
.
род, то би се могло т~мачити на та] на~ин, да )е само један део овог
nлемена, у неitом краЈу у ком се развиЈао, добио надимак Кулизе.
Полазеhи од n_Ретпост~вн:е да сви мратинци чине једно велико
nлеме, Р. Павловиh ]С нас'l'О]аО да изнађе и _где се то племе зачела
11
одакле се расељавало на Р?-зне стра~е. Кад Је, у 'l'ом ЦИЈьу, прегледао
nредаља мратипаца у Срби]и, нашао]~ да врло мали број љихових nо­
родица казују да су старосед_еорци кра]Ка у коме сада :живе {једино мра­
'l'Инци у Семетиlllту и КрИЈЗО] еци у опаопику), док сви ос~-али v!Ma-
jy - из Куча
nредаља да су им nреци досели.пи са разних страна
Арнаутске, са Косова, из Црпе Горе, из Херцеговине итд. И тако ~:
путем се није могло уhи у траг, који би крај могао бити посто]бина
племена мратипаца.

Р. Павловић се обратио за помоh др П. Скоку. По љеговом

стручном тумачењу, ова је реч постала по свој прилици од романске
culo, са арбан:аii.rким додатком »za« за дсмипутив; према томе да је nо­
ниr~ла вероватпо у северној Арбапији, најпре у околини Скадра или у
Пилату, где се вршила јака симбиоза између Арбанаса, Срба и Влаха.
Joll.I и то, да ће ова peq сnадати У ону групу имена која носе неке
личке и кордунске nородице, као Калембер, Сарапа, Курепа. Изла­
жуhи ово тумачење, Р. Павловиh је мишљења да су Кулизе добиле
овај надимак по својим телесним особинама и да he у Кулизе сладати
вероватно и породице с nрезимепом rузичиhи, Гузиње, Гузине.
Да из предаља мратинаца у Србији паведемо још нешто. На
мратинце у области Крушевца народ Ј'леда као на "рђаве људе". Саоn­
штавајуhи то М. ':В. Милиl;.свиh је о њима сазнао и ово: "Порекло сво­
је доводе од краља Вукашина. Прича се да је Краљевиh. Maprto оста­
вио св. Мрату због очина злочинства и узео Ђурђевдан, rrpcнo име
свога ујака војводе Момчила, који је био Дробњак". И мратинци у
Штави, у Копапику (Гавриловиhи, Симиhи, Милетиh.и и др.) nрсщају
да су од краља Вукаiuина, оца Краљевиhа Марка. Поред тога казују
и то, да су од MprrUie, војводе кнеза Лазара, У турско доба су у Шта­
ви имали своје земље, били наследни кпезови, и код њих су још живе
традиције о r-ьегдаlllrьем богатству и гласу rьихових кметова.
Овде је застао и Р. Павловиh с nитањем: како разумети nредаља
мратипаца, да се r<азују као nотомци а Вука Бранковиhа и краља Ву­
кашина? Ако се пренесемо у Корјениhе, да по овој ствари расуђујемо
на осЈiову свега што смо о аранђсловштацима и мратинцима сазнали
r<ao старом стаtrовни:штву оне л<упс, ево како би се ова ствар дала
тумачи-rи.

На изјаву Мехмед-nаше Соколовиhа nред страпим амбасадорlt­

ма, да он nотиче "од десnота Србије", млетачки амбасадор Рагазо:ни
је, rraкo смо раније видели, приметио - "мада неки држе друкчије"
(»sebbenc alcuni tengano alt1·imenii«). Шта су то савременици везира
Соколо13пhа знали о ње1•овом noper<лy, да су др:нИ~Ли друкчије него
 Корјенићи 169
што је везир :казивао, то не знамо. Али и ми налазимо да ту има не­
што друкчије: Мехмед-паша Со:коловиh и војвода Божидар Ву:ковиh
Подrоричанин су :изишли из родова :корјенићких мратинаца, па зашто
да се они казују да су од деспота Србије :или, :као мратинци у Белици
и Левчу, да су од Вука Бранковића, кад су Бранковиh:и, како смо
утr.рдили, били други род и славили друго крсио име, Аранђеловдан?
Да ли само зато, што су им преци живели заједно у оној жуnи са
прецима чувене династије Бранковића? Или би ту могло бити нешто
друго.

Племе мратинаца се развијало у :каснијем средњем веку, како

по свему изгледа, на виi.IIe страна - у жупи Врму, у северној Арба­
нији, у Копаонику, што би наводила на закључак, да зачеТаЈ{ овог
племена пада у врло далеку nрошлост. Имена поменуте властеле, nри­
падника овога рода, I{aa Ј\'lркше, војводе кнеза Лазара, Мехмед-паше
Соко.rrовиhа, војводе Божидара Вуковиliа, указивало би даље на то да
су :м:ратинци били не само један врло стари већ и племићки род.
С обзиром на предања :каква се одржавају код неких мратинаца
у Србији, да су од краља Вукашина и да је Краљевиh Марко славио
Мратиндан, Р. Павловиh је наговестио могуhност да су Мрњавчевићи
били мратинци и да су уnраво "iИнили један огранаir овог великог
племена. Претnоставка доиста смела, иако за нас врло лривлачна. И
добро је, држим, што је nостављена да се њоме заинтересују исnити­
вачи насеља и порекла становн:иштва. Јер кад би се каквим даљим
подацима поткрепила оваква претпоставка, питање староседелаца у

жупи Врму било би нам разумљивије. Оно би изгледало овако: ако

су Мрњавчевићи били доиста мратинци и један огранак овоi' пле­
мена, онда су мратинци чинили не само један стари племиhки, веh и
I'осподарски род. Па даље: Бранков:иhи су стајали, Јсако је nоказано,
у сродству с Немањиhима. Из свега што знамо из историјских извора
о Вукашину и брату му Угљеши на двору Стефана Немање, na оно о
проглашењу Ву:кашинову за краља, сасвим би био природан и близак
истини закључак, да су и Мрњавчевиhи, као стари госnодарски род,
стајали у сродству с Немањиhима, а из тога би следило: да су аран­
ђеловштаци са њиховим родом Бранковиhа и мратинци доцнијег сред­
њег века у жуnи Врму били крвни сродници. Отуда је могло доhи да
су се везир Соколовиh и војвода Вуковиh издавали да су од деспота
Србије, а мратинци у Белици и Левчу да се и у наше време казују
као потомци Вука Бранковиhа.
Ако смо у разматраљу овог nроблема овако на правом путу, не
би требало прећи ни nреко чињенице, :како народ гледа на мратинце
- Кулизе, што пре изнесосмо. Откуд у народу такав nрезир према
овим радовима? То је могло доhи, како се мени чини, због извесних
њихових особитих психич:ких особина. А да ли је ту могло суделовати
још нешто? Мислим на nредања Кулиза мратинаца, да су од краља
Ву:кашина и Вука Бранковиhа. Познато је, кщсве су се легенде у на­
роду плеле и око једног и око другог - око краља Вукашина као уби­
це последњеr Немањиhа, а Вука Бранковиhа :као "издајника" и .,про-
 170

клетн:и:ка". Да не буде, да је у народу nознато било, да су преци ттс

родова доиста били краљ Вукашин и Ву1с Бранковиh, па да је и ·ro
ут:и:цало на овакву народну оцену Кулиза.

Стари11:ци с дpyzu.A~ 'I<:PC'Н.U.At u.лtenu.A~a

Међу корјен:и:hким старинц:и:ма било је и родова који нису слу­

>кил:и: ни Арханђеловдан ни Мратиндан, веh друга крсна имена. Од
таквих се до данас у Корјениhима одржао само један род. То су Шур­
батов:и:hи.

Шурбатовиh.и

Има их свега 2 I<:yhe, које живе у Клобуцима. Они су ми кази­

вали да су од давних времена у Корјею-rhима, а тако веле и други
Корјениhи. Слава им је 'Ђурђевдан. У Клобуцима по њима се зове
Шурбатовиhа до. Иначе од њ:и:х нисам могао нешто више сазнати из
љихове прошлости.

Исе.љепици

Велики број породица са разним крсним именима, исељешiХ из

Корјениhа има у Баки, особито у селима око НоЈЗог. Њихови преци су
досељавали, Iсако се из рада "Бока" види, највиiUе крајем XVII веiса.
Судеhи на основу тога, те су nородице, или барем делоr.:r, од старих
Корјеи:и:hа. Навешhемо љихова nородична имена rрупишуhи их по
славама које су славили.
Славе Ђурђевдан: Милошевиh.и у Иrалу су од каnетана Саве,
који је онамо дошао из Корјениhа. Његово се име налази на поменутом
:r.rемонрандуму, који су српски nрваци оног краја уnутили дужду мле·
тачком 1701. године. Исељених има у селу Кутима. - Гшчд?,и'Јi.и, исто
у Игалу, доселили су из Корјениhа са владиком Саватијем крајем
XVII века.- Шарац у Крупrевицама, дош.ли су 1692. из Корјениhа.­
Ва.п.тиhи у Каменом су 1692. доселили из Корјениhа. - Радојевиhи У
Каменом и Подима су доселили 1692. из Корјениhа.- Миш-повиhи У
Каменом су од Саве Мишковиhа, који је доселио из Корјениhа 1692.
године. - Јан-х:овиh.и у Ћеновиhима су дошли "из Клобука" са вла­
диком Саватијем. - Таузовиhи у Крушевицама (део села Кута) :из
Корјениhа 1692. године. - Caвuhu у селу Ублима допrли из Корјени­
hа 1687. године.- Ждра.љевиhи у Леденицама изнад Рисна доселили
су 1692. из Корјениhа.- ПanpeU$GЦe у Рисну су допrли из Корјениhа
1692. године.
Славе Никољдан: Бу.л.ути у Каменом су дошли из Корјен:иh~
1692. године.-. Кра.љевиhи у Каменом су "из Ловреча више Клобука
1693. године. Дошао је Вуксан Краљевић, а потомци су му се прозва­
ли Вуксани. Неки иселили у Цариград. - Достипиhи у Сасовиh.има
су. се звали KapИllllaни, а no баби се прозвали овИl\11 nрезименом, до се-
 Корјениh.и
171
лили из Корјенића 1710. године. - Ђил.овиhи у Кумбору из Корјени­
hа 16Э2. године. Исељавали у Трст и Николајев. - Кл.аn'tић.и у По­
дю.ш су из Корјениhа, дошли 1692, исељавали у Задар. -- Ста1-tовиhи
(Ста:нојеЈшћи) у Србини су из Корјениhа, а тако и Byju1toвuhu у Ку­
тима, доселили 1692. године.
Славе Јовандан: Сабљи-ч.иhи у Иrалу, дошли са владиком Са­
ватијем Љубибратићем из Корјенића. У другој половини XVIII века
од њих је био начелник Топољске општине; било је од њих и чувених
поморских капетана. Исељавали су у Америку.- Вил.ови у Мојдежу
су дошли из Корјенића са владиком Саватијем.- Ду.м.овиhи у Мојде­
:ж:у су дошли из Корјенића са кнезом Милошем Војниhем; дошао им
nредак Раде Думовиh. - Петровиhи у Сасовиhима су досел!'fли 1692.
из Корјенића. -- Гол.убин. у Мељинама дошли су :из Корјениhа 1694.
године, звали се Голуби и Голубовиhи.
Славе св. Стевана: Mapuhu у Кутима, дошао из Корјенића кнез
Марко 1692 .• одине.
Славе св. Вартоломију: Вуди'И.а у Кутима, дошао из Корјениhа
Митар Вулиновић 1692. године. Од њих је било гласовитих матема­
·тичара у Италији,
Славе Илиндан: Tpиn'l<:oвuhu у Кутима, дошли 1701. године из
Корјенића :и онде изумрли.
Славе св. Димитрија: Паптовиhи у Сушhеnану, дошли из Кор­
_јениhа са владиком Сават:и:јем.
Славе св. Јоакима и Ану: By'l<:oвuhu у Бијелој, дошли 1693. из
:корјенића, звали се "Бојанићи, речени Вуковиhи".

RESUME

KORJENICI (La region de Korjenici)

Dans cette etude l'auteur а presente la position giщgraphique, les
-confins et les qualites naturelles de cette region, ainsi que son passe po-
litique, ses colonies anciennes et celles d'aujourd'hui. Le passe ethnique
de Korjenici est expose а la base des toponymes populaires, des donnees
Ъistoriques et des traditions populaires. On а indique la migration enor-
me de la population de cette region au moyen age parmi laquelle i1 у
avait beaucoup de seigneurs. D'une gent est issue la remarquaЫe dyna-
·stie de moyen age Brankovic. Les donnees historiques et Ьien des tradi-
tions temoignent qu'elle est originaire de Korjenici. Dans les diverses
relions de notre pays, surtout а l'Herzegovine et au Montenegro, il у а
-des phratries qui, meme aujourd'hui, disent de tirer leur origine de Vuk
.Вrankovic de Kosovo.
(Traduit par А. Zlokovic)