Анализа емисије „Верски календар“ и оправданости њеног емитовања на Јавном сервису

Емисја „Верски календар“ емитује се свакодневно у 5 часова и 57 минута на првом

програму Радио-телевизије Србије. Емисија је део продукције „Верски програм Србије“
који је настао као разултат удруживања Епархије бачке, Надбискупије београдске,
Исламске заједнице Србије, Јеврејске верске заједнице, Словачке евангеличне цркве,
Реформатске хришћанске цркве и Евангеличке хришћанске цркве.

Емисија се састоји из четири целине. У свакој од њих представља се светац или празник
који тог дана славе приадници православне, католичке, исламске и јеврејске вере. Такав
формат добар је, примерен и потребан јавном сервису и ова емисија добар је пример
програма какав би јавни сервис требало да има, јер као свој задатак има емитовање
програма намењеног мањинским групама и религијама.

Добром утиску доприноси и што је емисија доста квалитетно одрађена и графички и

тонски, тако да није досадна, и елементи су добро укомбиновани.

Проблем је међутим, што ова емисија представља скоро све када је реч о верском
програму на јавном сервису. Пет минута дневно, у оваквој основој форми, далеко је од
довољног. Поготово је проблематичан термин у којем се емисија емитује. Иако би
„Верски календар“ требало емитовати ујутру, термин пре 6 часова је преран, и мало људи
може да је види. Емисију би боље било емитовати у току Јутарњег програма који је
прилично гледан.

Такође, у емисији нису представљене остале верске заједнице које учествују у продукцији,
а Јавни сервис би требало и њима да посвети бар део пажње. Пошто је број минута у
емисији подељен религијама по заступљености у Србији, требало и бар поменути и остале
религије и њихове празнике, јер се овако стиче утисак да постоје само четири.

Верски програм је један од најнезаступљенијих на РТС-у, а то не би смело тако да буде.

Осим емисије „Верски календар“, постоји још и емисија „Верски мозаик“, која је део исте
продукције и то је све што се тиче верског програма на РТС-у.

Пошто је ова продукција показала капацитете да произведе добар програм, јавни сервис
би требало да је подстакне да се она развије са још више и квалитетније одрађеним
програмима, који би се емитовали у бољим терминима. На тај начин би РТС испунио
обавезу да посвети део програма верским заједницама и мањинама, али би испунио и
обавезу куповине програма од продукција, коју такође има.

Алекса Бољановић
55/2012