Шушкање страна при окретању листова Алана Форда ретко кад се могло чути јер је

углавном било праћено смехом. Али то на простору бивше Југославије није био само смех
какав изазивају други стрипови већ је постао нешто више. Стрип је постао култан. Иако то
данас чудно звучи, дошао је из суседне државе као нека врста азиланта, и овде му је азил
не само одобрен, већ је постао прави Југословен а остао део сећања на бившу Југославију
који читају и у коме уживају чак и данашњи школарци.

Како то обично бива када је реч о драгим и пожељним гостима, њих нико као госте и не
доживљава, и нико о разлозима њихове допадљивости претерано не размишља. Али Алан
Форд је постао део нас и после толико времена проведеног са нама заслужио је и прву
књигу о феномену његове популарности „Цвјећарница у кући цвећа“ Лазара Џамића.

Како каже Џамић, старинска уметничка форма је први разлог успеха Алана Форда у
Југославији. Истражујући даље, стижемо до надреалне фарсе која чини атмосферу стрипа
али и доминантан начин живота код нас. Разлог који можда најубедљивије делује јесте
критика капитализма али и других корумпираних и некомпетентних режима. Остаје још
идентификација са главним ликовима, непоправљивим дилетантима, који живе у
окружењу које их не разуме и због којег делују смешно.

Не може се порећи да Алан Форфд одговара политичком и културном миљеу на овим

просторима, али намеће се питање, чему се смејемо смејући се догодовштинама Групе
ТНТ? Да ли је у питању судбина друштва које је по саставу слично различитостима које
чине становнике мале цвјећарнице? Југославија је доживла сличну судбину као и
савремена издања стрипа, и данашљи љубитељи Алана Форда вероватно би били
изненађени податком да он још увек излази.

Не делује убедљиво Макс Бункер, један од чувених твораца Алана Форда када каже да
данашње време није погодно за сатиру али нас је и више него убедио да смејући се Алану
Форду препознајемо корумпиране, некомпетентне, дебеле шефове који управљају
друштвима и министарствима за губљење времена.

Творци Алана Форда одали су признање и Ненаду Бриксију, генијалном загребачком

новинару који је преводом приближио стрип овдашњем менталитету и због кога се изреке
као што је она „Ако каниш побједити не смеш изгубити“ и „Боље живети сто година као
милијунаш него седам дана у биједи“ преносе као својеврсне умотворине тога доба.

Стрип је постао милијунаш када је реч о читаоцима, и то већ четредесет и једну годину на
овим просторима и међу овим менталитетом који је сасвим случајно илустрован на
његовим страницама. И даље се смејемо сами себи, помало и несвесно, и даље канимо
побиједити.

Међутим, постоје и друга друштва у кризи, куда је Алан Форд само прошао, или где није
ни закорачио. Осим у Југославији стрип је био популаран једино још у Италији, али тамо
је био само још један добар стрип, а на нашим просторима се настанио на дуже стазе и
постао нешто више. Постао је део историје једног времена али и веза између различитих
генерација.

Ми смо међу собом толико различити и подељени, и веома често нисмо сигурни да ли смо
пријатељи или смо завађени, баш као и чланови Групе ТНТ. Такви морамо да сарађујемо
под командом неког „Броја 1“ кога најчешће не поштујемо и на чијем бисмо месту волели
да будемо. Међутим, упркос томе успевамо да остваримо неке зацртане задатке од којих
конкретну корист има само тај „Број 1“ или неколицина, а осталима остаје само „слава“.

Е то је можда главни разлог што смо Алана Форда прихватили „као свог“ и што му се
изнова и изнова смејемо и заједно са њим побеђујемо противнике и успешно испуњавамо
задатке.

На крају сваке мисије, када се заједно са Групом ТНТ вратамо се у наше склониште,
цвјећарницу која то није, стрип даје читаоцима и одређену наду, сазнање да за „спашавање
света“ и велика дела нису потребни мишићави суперхероји са надљудским моћима, већ
обична група људи, која то може да учини упркос свим међусобним поделама.

Можда то објашњава податак да се у време страшних ратова деведестих година

позоришна представа „Алан Форд“ играла у Београду, и то на Бриксијевом језику, као што
се и данас игра у рукама свих љубитеља стрипа са ових простора предвођених
југословенским генерацијама.