FAKULTET ZA MENADŽMENT

Seminarski rad iz predmeta

Upravljanje projektima

Tema: Principi upravljanja biznis

projektima

Student: Dalibor Kostić /20

Predmetni nastavnik:
Prof. dr Đorđe Jovanović

Herceg Novi, decembar 2020.god.

SADRŽAJ

SAŽETAK.......................................................................................................................................4
ABSTRACT....................................................................................................................................4
1. UVOD......................................................................................................................................4
2. BENCHMARKING.....................................................................................................................5
2.1. Vrste benchmarkinga............................................................................................................6
2.2. Proces Benchmarking-a........................................................................................................8
2.3. Pojam Benchmarking-a...................................................................................................8
3. BENCHMARKING LUKE KOTOR I LUKE DUBROVNIK...................................................9
3.1. Kvantitativni parametri.........................................................................................................9
3.2. Kvalitativni parametri.............................................................................................................14
4. ZAKLJUČNA RAZMATRANJA.........................................................................................15
5. LITERATURA......................................................................................................................16
SAŽETAK

Savremenoj organizaciji je u fokusu tržište odnosno potrebe korisnika proizvoda ili usluge u
delatnosti u kojoj posluje preduzeće. Cilj svake organizacije je biti prvi ili drugi na tržištu na
kojem posluje. Organizacija postavlja svoje standarde i prati procese kako svoje tako i svoje
konkurencije, kako bi zadržalo poziciju na tržištu. Benchmarking je jedan od modela „prakse“
koji se koristi u poslovanju kako u privatnom tako i u javnom sektoru, neprofitnim i profitnim
organizacijama. To je sredstvo za identifikovanje „propusta“ u poslovanju organizacije i način da
se unaprede poslovni procesi kako bi organizacija bila konkurentna na tržištu.

Rad je podeljen u dva dela, u kojem je prvi deo opšti odnosno uopšteno o Benchmarking-u,
vrstama i procesu, dok je u drugom delu predstavljen primer benchmarking- upoređivanje
performansi luke Kotor i luke Dubrovnik.

Ključne reči: Benchmarking, organizacija, performanse, luka Kotor, luka Dubrovnik.

ABSTRACT

The focus of modern organization is market respectively needs of product/ service users in the
business in which the company operates. Each organization goal is to be the first or second in the
market in which it operates. The organization set own standards and monitoring the processes of
its own and competitors in order to maintain its position on the market. Benchmarking is one of
the „ practice“ models used in business in private and public sector, non-profit and profit
organization. It is means of identifying „failures“ in the organization ′s business and a way to
improve business processes so that the organization is competitive on the market.

The paper is divided into two parts, in which the first part is general about benchmarking, types
and process, and the second part presents an example benchmarking – comparison of
performances of the port Kotor and port Dubrovnik.

Keywords: Benchmarking, organization, performance, port of Kotor, port of Dubrovnik.

 1. UVOD

Da bi organizacija poslovala uspešno, neophodno je da se objektivno analizira poslovanje kako

bi se imao uvid u stvarno stanje stvari. Jako je teško imati objektivan stav, pogotovo ako se radi
o nekom ko je pripadnik organizacije. Iz tih razloga, menadžment često donosi odluke da analize
o stanju organizacije uradi relevantna „kuća“ kako bi izveštaj bio što objektivniji.

Objektivna analiza poslovanja daje mogućnost menadžmentu da donese odluke kako bi

preduzeće poboljšalo ili unapredilo svoje performanse.

U praksi se koriste različite analize poslovanja, u zavisnosti koja odluka treba da se donese
odnosno strategija. Velike kompanije, zakonski, moraju da imaju internog revizora koji godišnje
podnosi izveštaj upravi. U tom izveštaju je definisano stanje poslovanja kao i predložene mere za
poboljšanje i unapređenje poslovanja. Zadatak revizora je da prati proces implementacije mera i
da sugeriše menadžmentu u kojoj meri se realizuju odluke.

Benchmarking je sistemski pristup izbora segmenata ili celine poslovnog delovanja (proizvoda,
usluge, procesa) a svrha mu je poboljšanje i unapređenje istoga, da bi se ostvarila nadmoć na
tržištu. Benchmarking mora pružiti odgovore na pitanja- “Ko je bolji?” i “Zašto je bolji?” i
osigurati instrumente za poboljšanje vlastitih performansi. To je kontinuirani proces jer je
jednom završen “ benchmark” početna stepenica za njegovo obnavljanje, posebno kada znamo
da konkurencija nastoji da neprekidno poboljša vlastite performanse.1

Cilj rada je da doprinese istraživanju na temu Kruzing turizam kao faktor (ne)održivosti. Metode
koje sam koristila u radu jesu metoda analize i deduktivna (logička) metoda.

1
I.Štoković, Benchmarking u turizmu, Fakultet ekonomije i turizma Pula, Pula,2003.godine, strana 70.
2. BENCHMARKING

Metoda merenja poslovnih performansi u odnosu na konkurenciju u privrednoj delatnosti u kojoj

preduzeće posluje jeste Benchmarking. Benchmarking je engleska reč koja u prevodu znači
vrednovanje.

Svako preduzeće postavlja svoje standarde poslovanja. Na osnovu tih standarda zadovoljava
potrebe svojih korisnika proizvoda ili usluge. Tržište je pokazatelj uspešnosti preduzeća odnosno
koliko preduzeće ima udela na tržištu na kojem posluje.

Prirodno je da svi mi težimo da budemo bolji, uspešniji. Kako bi to mogli da postignemo,

neophodno je da objektivno analiziramo interno i eksterno okruženje u kojem poslujemo.
Preduslov dobre analize jeste znanje a znanje je ograničeni resurs koji neprekidno moramo da
usavršavamo.

Kontrola poslovanja u svakoj fazi procesa poslovanja je neophodna kako bi se na vreme otklonili
nedostaci odnosno minimizirali troškovi. Naknadna kontrola može samo da identifikuje grešku
koja je već učinjena i njome naneta materijalna šteta preduzeću. Neophodno je preventivno
delovati i u toku procesa, kako bi preduzeće bilo uspešno.

Benchmarking jeste konstantni proces u kojem preduzeće meri i upoređuje svoje performanse u
odnosu na posmatrano konkurentno preduzeće. Danas je Benchmarking postao praksa skoro
svim preduzećima u svim privrednim delatnostima.

Benchmark je referentna tačka odnosno poslovni sistem (proces, organizacija, menadžment itd.)
u odnosu na koji se neki drugi sistem upoređuje , a sadrže slične karakteristike. Te referentne
tačke u poslovnom svetu jesu referentni izveštaji na osnovu kojih se performanse upoređuju. Na
osnovu izveštaja npr. upoređujete prihode, rashode, proizvodnju, zalihe itd.

Benchmark je prisutan svuda, u javnom i privatnom sektoru, u neprofitnim i profitnim

organizacijama ili privrednim granama npr. sportska industrija, turizam, obrazovanje itd.
Velike kompanije u okviru svoje organizacione strukture imaju posebnu organizacionu jedinicu,
obično marketing, u kojoj su definisani kadrovski zadaci koji se bave upravo Benchmarkingom
( npr. u okviru analize tržišta, poslovne analize, konsultanta, istraživača tržišta itd.).

Benchmark pomaže kompanijama da postanu konkurentniji na tržištu. Upoređujući svoje

performanse odnosno poslovne aktivnosti sa vodećim kompanijama na tržištu (koja posluje u
istoj industrijskoj grani), one mogu da poboljšaju svoje poslovanje, identifikuju delove koji ne
posluju dobro. Kompanija je tada u situaciji da ubrza proces poboljšanja jer ima već „model“
druge kompanije.

2.1. Vrste benchmarkinga

Benchmarking

Interni Eksterni

Slika1: Prikaz osnovne podele Benchmarkinga (autorski prikaz)

Osnovna podela Benchmarkinga je na interni i eksterni.

Interni benchmarking predstavlja upoređivanje performansi unutar jedne organizacije između

timova, menadžera odnosno pojedinaca i grupa zaposlenih, procesa, funkcija itd. Ovu praksu
obično primenjuju kompanije koje posluju na inostranim tržištima. U matičnoj kompaniji se
organizuju ovakvi modeli kontrole, praćenja i unapređenja između npr. procesa iz filijala koje se
nalaze u inostranstvu.
Ovakva je praksa poznata i u javnoj upravi. Ovaj sistem je uveden u Njujorškoj policiji kako bi
olakšao identifikaciju kriminalnih radnji upoređujući sadašnjost sa prošlim performansama. Radi
se o upoređivanju sopstvenih performansi organizacije. Kod ove vrste benchmarkinga,
organizacija treba da se „pazi“ subjektivnog stava odnosno da ne sagleda pravu „sliku“
poslovanja.

Eksterni Benchmarking predstavlja upoređivanje performansi sa organizacijom koja je

konkurent u istoj branši u kojoj organizacija posluje. Bitno je odrediti i naći iste ili slične
performanse kako bi mogle da se uporede.

Danas nije teško da organizacija odnosno istraživač pronađe potrebne podatke koji su relevantni
za benchmark. Kada se radi o kvalitetu nekog proizvoda, dostupni su izveštaji udruženja
potrošača u kojima je detaljno objašnjen i analiziran određeni polovni ili novi proizvod.

Druga klasifikacija benchmarking-a jeste sledeća:

1. Najbolja praksa- Ovo je Benchmark izveštaj u kojem organizacija bira drugu

organizaciju ili više njih,za koju se odluči da „budu kao ona“ (izabrana). Izborom
najbolje organizacije u branši mogu da poboljšaju svoje performanse i samim tim
poziciju na tržištu. Npr. Ovde mogu da se upoređuju orgnizacije koje ne posluju u istoj
industrijskoj grani . Obično se posmatra organizacija koja je vodeća po svojim
funkcijama , procesom itd.
2. Peer benchmarking – Ovo je benchmark izveštaj u kojem organizacija bira vodeću
organizaciju koja posluje sa sličnim poslovima, npr. Prva banka u Podgorici i NLB banka
u Herceg Novom.
3. SWOT analiza- Ovo je metoda na osnovu koje organizacija dolazi do zaključaka o
internom i poslovnom okruženju u kojem izabrana kompanija posluje. Odnosi se na
snage i slabosti iz internog okruženja i šanse i pretnje iz eksternog okruženja.
4. Benchmark saradnja ili udruženi benchmark ( Collaborative Benchmark) – ovo se odnosi
na benchmark kao deo jedne grupe. U svetu postoje mnoga udruženja odnosno asocijacije
kojima organizacija može da pristupi, npr. National Education Association. Ovakva
udruženja obezbeđuju najbolje prakse na osnovu izveštaja koje dostavljaju članovi
asocijacije.
2.2. Proces Benchmarking-a

Da bi održala svoju poziciju na tržištu ,organizacija će težiti da poboljša efektivnost i efikasnost

svojih poslovnih procesa ,samim tim i profitabilnost.

Benchmarking uključuje sledeće stavke u procesu:

 Definisanje predmeta studije;

 Definisanje procesa koje treba detaljno proučiti;
 Izbor i definisanje mera;
 Odabir performansi;
 Prikupljanje dokumenata o subjektu benchmarkinga i poređenju;
 Procenjivanje podataka i identifikovanje razlika;
 Analiza razlika;
 Definisanje mera unapređenja;
 Definisanje ciljeva;
 Monitoring i kontrola mera;
 Izveštavanje o rezultatima, identifikacija poboljšanja i ponavljanje procesa.2

Kompanija će izabrati vodeću kompaniju u svojoj branši. Želi da unapredi svoje poslovne
procese. Definisaće svoje performanse i faze procesa i uporediti ih sa izabranom kompanijom.
Na osnovu upoređivanja, identifikovaće nedostatke ili razlike u procesima. Neke kompanije šalju
svoje zaposlene u vodeće kompanije kako bi doživeli lični osećaj npr. kupovina proizvoda.

Ako npr. kompanija želi da smanji vreme procesa proizvodnje, ona će iskoristiti benchmark i
proučiti praksu konkurenta i na taj način smanjiti moguće troškove.

Benchmark je način da se organizacija kontinuirano usavršava odnosno poboljšava

2.3. Pojam Benchmarking-a

Benchmarking je sistemski pristup izbora segmenata ili celine poslovnog delovanja (proizvoda,
usluge, procesa) a svrha mu je poboljšanje i unapređenje istoga, da bi se ostvarila nadmoć na

2
https://www.thebalance.com/overview-and-examples-of-benchmarking-in-business-2275114 na dan 25.03.2018.g.
tržištu. Benchmarking mora pružiti odgovore na pitanja- “Ko je bolji?” i “Zašto je bolji?” i
osigurati instrumente za poboljšanje vlastitih performansi. To je kontinuirani proces jer je
jednom završen “ benchmark” početna stepenica za njegovo obnavljanje, posebno kada znamo
da konkurencija nastoji da neprekidno poboljša vlastite performanse.3

3. BENCHMARKING LUKE KOTOR I LUKE DUBROVNIK

Sobzirom da se luka Dubrovnik nalazi u blizini naše destinacije, a na drugom je mestu vodeće
kruzing destinacije po izveštajima Adriatic See Tourism organizaciji i zbog dostupnosti
podataka, uzećemo je kao subjekat za komparativnu analizu sa lukom Kotor.

Performanse koje ćemo analizirati u radu će biti kvantitativne (fizički i finansijski pokazatelji) i
kvalitativne.

3.1. Kvantitativni parametri

Dubrovnik 2011.god 2015.god 2016.god Povećanje u %

Broj kruzera 484 475 5294 9,29
Broj putnika 704.725 768.434 799.434 13,43

Kotor 2011.god 2015.god5 2016.god6 Povećanje u %

Broj kruzera 319 411 487 52,6
Broj putnika 187.171 441.513 535.444 186

Tabela 1: Broj uplovljavanja kruzera sa brojem putnika za 2011/ 2015.i 2016.godinu po lukama

3
I.Štoković, Benchmarking u turizmu, Fakultet ekonomije i turizma Pula, Pula,2003.godine, strana 70.
4
Internet izvor: http://portdubrovnik.hr/statistika/?idKat=8&godina=2016 na dan 25.03.2018.godine
5
Izveštaj MONSTAT-a
6
Internet izvor: http://www.vijesti.me/vijesti/kotor-na-listi-10-najposjecenijih-luka-za-kruzere-932889 , na dan
26.03.2018.godine
Iz tabele se vidi da je u luku Dubrovnik u 2016.godini uplovilo 9,29% više kruzera sa 13,43%
više putnika u odnosu na 2011.godinu (period od 5 godina), dok u luku Kotor 52,6% više kruzera
sa 186% više putnika. Ovaj nam podatak govori da je drastično povećanje potražnje Kotora kao
kruzing-destinacije za period od 5 godina u odnosu na Dubrovnik. Usporeni rast potražnje za
Dubrovnikom kao kruzing destinacije može da bude zbog uvođenja normi za prihvat gostiju sa
kruzera od 8000/danu. U Hrvatskoj je urađena Studija održivog razvoja cruising turizma od
strane Instituta za turizam 2007.godine Ova činjenica je sigurno jedan od razloga smanjenog
rasta. U Crnoj Gori još uvek nije urađena studija niti donešena strategija razvoja ovog vida
turizma.

Udeo prihoda od kruzera na Hrvatska Crna Gora

ukupan prihod od turizma
Ukupan prihod od turizma 7.961.000.0007 830.000.0008
Potrošnja gostiju sa kruzera 36.773.964 21.417.760
za 2016.godinu
Udeo kruzing turizma 0,5 2,6
približno u %

Tabela 2: Udeo prihoda kruzing turizma od ukupnog prihoda od turizma

Iz tabele možemo zaključiti da je mnogo veći procenad udela prihoda od kruzing turizma od
ukupnog prihoda od turizma u Crnoj Gori nego što je u Hrvatskoj. U Hrvatskoj je isto kao u
Crnoj Gori, turizam vodeća privredna grana. Možemo zaključiti da Hrvatska može da bude
fleksibilna po pitanju promena standard koje zahtevaju Međunarodni standardi, jer je ona članica
EU pa je zavisna po tom pitanju. Crna Gora ima mnogo veći udeo kada je u pitanju ovaj vid
turizma, pa time i manju fleksibilnost.

7
Internet Izvor: https://www.vecernji.hr/vijesti/prihodi-od-turizma-u-2015-godini-ostvarili-rast-od-76-posto-
1072823 na dan 26.03.2018.godine
8
Internet izvor: http://www.blic.rs/vesti/svet/crna-gora-ovogodisnji-prihodi-od-turizma-830-miliona-evra/5r720y5
na dan 26.03.2018.godine
 Tržišni udeo Dubrovnik Kotor
Broj putnika u 2016.godini 799.434 535.444
Tržišni udeo u % od ukupnog broja 3,1% 2,1%
kruzin-turista na globalnom nivou
25,8 miliona

Tabela 3: Tržišni udeo na osnovu broja gostiju sa kruzera u 2016.godini po lukama

Iz tabele 3 se vidi da tržišni udeo koji ima Dubrovnik u svetskom kruzing turizmu je za 1% veći
od učešća Kotora.

Prihodi od turista Dubrovnik Kotor

Prosečna potrošnja 46 40
gosta u €
2011.god 32.417.350 7.486.840
2015.god 35.347.964 17.660.520
2016.god 36.773.964 21.417.760
Povećanje u % 13,43 186

Tabela 4: Prihodi od kruzer-gostiju po lukama za 2011/2015. i 2016.godinu

Iz tabele 4 vidimo da i prihodi od kruzing turizma koje ima Dubrovnik imaju umereni rast od
13,43% dok se u Kotoru gotovo utrostručio za period od 5 godina. Parametar prosečne potrošnje
turiste sa kruzera je uzet isti za sve tri godine (pretpostavka). Ovakav drastičan rast možemo
prepisati drastičnom porastu broja putnika koji su uplovili na kruzerima.

Ukrcaji/iskrcaji Dubrovnik 2016.godina Kotor 2016.godina

Broj putnika koji su se ukrcali 33.473 663
 na destinaciji
Broj putnika koji su se 34.696 749
iskrcali na destinaciji

Tabela 5: Ukrcaji/iskrcaji po lukama sa kruzera u 2016.godini9

Iz tabele se može zaključiti da su razlike u broju ukrcaja/iskrcaja gostiju na/sa kruzera po lukama
drastične. Dubrovnik je imao slične podatke kao Kotor danas, u 2007.godini ( ukrcaj 755/iskrcaj
800)10Putnici u tranzitu takođe ostavljaju svoja finasijska sredstva na destinaciji. U blizini
Dubrovnika kao i Kotora se nalazi aerodrom. Avio kompanije, agencije i ostali moraju da
sarađuju. Kako bi privukli turiste da se ukrcavaju/iskrcavaju u našoj destinaciji moramo da
izgradimo infrastrukturu koja će zadovoljavati potrebe turista i uspostaviti takav sistem saradnje
koja će privući turiste u tranzitu u ovom slučaju što će doneti dodatne prihode.

Zidine starog grada Dubrovnik Kotor

Dužina u metrima 194011 preko 4500 sa 1426
stepenika12
Cena ulaznice u € 2013 4

Tabela 6: Cena ulaznice zidina starog grada po gradovima

Zidine starog grada u Kotoru je potrebno restaurirati i prilagoditi turistima na način da što veći
broj posetitelja mogu da ih obiđu (npr.žičara). Tada će se prihod od ovog turističkog segmenta
povećati koji je još jedan od potencijala za unapređenje celokupne ponude na ovoj destinaciji.

U Dubrovniku postoji žičara “Srđ” koja povezuje naselje Ploče i brdo Srđ. Sagrađena je još
1969.godine. Postoje 2 kabine kapaciteta po 30 putnika, a vožnja traje oko 4 minuta. Kabine se
kreću 6,5 m/s.  U sklopu gornje postaje žičare je amfiteatar kapaciteta 250 osoba, u kojem je

9
MedcruiseCruise Activities in Medcruise Ports: Statistics 2016., Medcruise Report, 2016. godina, strana 17.
10
V.Đurković, Razvoj Dubrovnika kao luke ticanja u kruzing turizmu i projekt razvoja luke Dubrovnik,Stručni
članak, Naše more, 2007.godina, strana 34.
11
Internet izvor: https://www.putovnica.net/odredista/hrvatska/dubrovnik/sto-posjetiti-znamenitosti-u-
dubrovniku/dubrovacke-gradske-zidine na dan 26.03.2018.godine
12
Internet izvor: http://www.mojacrnagora.com/kotorske-zidine/ ,na dan 27.03.2018.godine
13
Internet izvor: http://www.slobodnadalmacija.hr/dalmacija/dubrovnik/clanak/id/310613/poskupile-ulaznice-za-
dubrovacke-zidine-umjesto-dosadasnjih-120-sada-su-150-kuna ,na dan 27.03.2018.godine
caffe i snack bar, suvenirnica i dve terase. Žičara se u konačnici popne na nadmorsku visinu od
405 metara, kolika je i visinska razlika između donje i gornje postaje između kojih je jedan
čelični stub visine 40 metara. 14 Cena ulaznica za žičaru za odraslu decu u jednom pravcu je 12 €,
a u oba pravca 19 €, dok za decu u jednom pravcu 5€a u oba 8 € .15Zidine starog grada se nalaze
na 260m nadmorske visine. Treba reći da je u 2016.godini dubrovačke zidine posjetilo 991.000
turisa, što implicira da je absorbovan kompletan kvantum gostiju sa kruzera i ostvaren bruto
prihod od 100 mil.kuna ili 13,3 mil. eura, dok je kotorske zidine posjetilo oko 150.000 gostiju sa
projektovanim prihodom od 300.000 eura.Navedeno može da se iskoristi za uvezivanje kruzing
turizma sa drugim vidovima turizma, ali i za relaksaciju gradskog jezgra,što direktno utiču na
sociološku komponentu održivosti.

Muzeji Dubrovnik16 Kotor17

Cena ulaznice u € -odrasli 16 4
Za učenike,studente 3,5 1
Za grupe 13,5 1,5

Tabela 7: Cena ulaznica lokalnih muzeja

Iz tabele se može uočiti velika razlika u ceni ulaznica za muzeje grada. Cena ulaznice u Kotoru
može da se poveća u sezoni.

3.2. Kvalitativni parametri

14
Internet izvor: https://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%BDi%C4%8Dara_Sr%C4%91 na dan 27.03.2018.godine
15
Internet izvor: https://www.ulaznice.hr/web/ctl_evt.jsp?lang=ENG&act=prostor&a=1&p=6489&t=52 na dan
27.03.2018.godine
16
Internet izvor: http://www.dumus.hr/hr/planiraj-posjet/ulaznice/ na dan 27.03.2018.godine
17
Internetizvor:http://www.museummaritimum.com/mn/index.php?
option=com_content&view=article&id=48&Itemid=55 na dan 27.03.2018.godine
Ono što je interesantno za kruzing korporacije jeste što Crna Gora nije članica Evropske Unije pa
su ove kompanije oslobođene od EU-carina i poreznih propisa koje važe za EU. Manje su takse,
cena goriva, alkohola i cigareta, što povećava destinacijsku potražnju za nautički turizam.

U Crnoj Gori je dozvoljeno korišćenje jeftine teške nafte koja je u lukama EU zabranjena, jer se
u EU mora koristiti gorivo koje sadrži 0,1% sumpora.

Turistički proizvod mora biti integrisan i osmišljen na način da će zadovoljiti masovne potrebe i
samim tim povećati prihode od ovog vida turizma (npr. u turistički proizvod za posetilje sa
kruzera uključiti lokalne restorane, trgovine,muzeje,prevoze(autobuse,taksi,brodice,idr),
organizatore raznih manifestacija i događaje, obilazak starog grada i zidine starog grada i ostalo
u vidu npr.kartice koja će odobravati popuste).

U Dubrovniku su objedinjene ponude tzv. “vaučerskom karticom” koja obezbeđuje popuste u

cenama proizvoda/usluka koje nudi ova destinacija. To je dobar primer da se ova praksa uvede i
kod nas i ne samo na teritoriji opštine Kotor.

Još jedna dobra karakteristika je to što dubrovčani imaju organizacije u kojima su objedinjeni
individualni proizvođači proizvoda/usluga, što je olakšica kako u menadžmentu tako i za
pojedince ili grupe turista. Npr. DU′M- Dubrovački muzeji gde su objedinjeni muzeji,galerije,
domovi i ateljea.

U Dubrovniku postoji organizacija pod nazivom Turistička zajednica grada Dubrovnika koji
imaju zvanični sajt na kome imate vodiče, savete za turiste, informacije o lokalnom prevozu, o
hotelima,vilama, privatnom smeštaju, kampovi, hosteli, gradski vodič (kultura i istorija,
znamenitosti, Dubrovnik za aktivnosti), gastro i lifestyle (restorani, shoping i galerije slika) i sve
to na 7 svetskih jezika.18

Navedene pozitivne karakteristike, koje mi nemamo, možemo iskoristiti kako bi poboljšali i

unapredili naš turistički proizvod.

4. ZAKLJUČNA RAZMATRANJA

18
Internet izvor: http://www.tzdubrovnik.hr/ na dan 27.03.2018.godine
Ono što se može zaključiti iz priloženog u radu je da je kruzing turizam visoko profitabilna
delatnost. Globalizacijom i slobodnim tržištem je omogućen slobodan tok informacije, sredstava
za rad, kapitala i ljudi u jednom segmentu- kao turista. Sa druge strane, zemlje u tranziciji nisu u
potpunosti usaglasile svoje standarde sa međunarodnim standardima. Ta činjenica omogućava
pojedine benefite kako za individualce tako i za velike nautičke korporacije u vidu korišćenja
bezcarinskog goriva, kupovine proizvoda/usluga po jeftinijim cenama,manjih taksa, što je ujedno
prednost za male i nerazvijene države kao što je naša.

Integracijom ponude svih turističkih proizvoda/usluga u turizmu poboljšava se percepcija turista

i lokalnog stanovništva kao uređenog turističkog sistema što se odražava na imidž destinacije a
samim tim na plasman na turističkom tržištu.

5. LITERATURA

1. I.Štoković, Benchmarking u turizmu, Fakultet ekonomije i turizma Pula, Pula,2003.godine;

2. V.Matović; Menadžment prodaje; Univerzitet Singidunum Beograd; Beograd; 2012. godine;

3. Z.Đuričić; K.Jovanović; R.Đuričić; Benchmarking kao instrument savremenog menadžmenta;

Međunarodna naučna konferencija, Kruševac; Srbija; 17-18 mart 2010.god.
http://www.meste.org/konf/Arhiva/Man_2010/pdf/1_MenadzmentProces/DjuricicJovanovicDjuri
cic.pdf ( 24.03.2018.);

4. MedcruiseCruise Activities in Medcruise Ports: Statistics 2016., Medcruise Report, 2016.

godina;

5. V.Đurković, Razvoj Dubrovnika kao luke ticanja u kruzing turizmu i projekt razvoja luke
Dubrovnik,Stručni članak, Naše more, 2007.godine.

Internet izvori:

 https://www.thebalance.com/overview-and-examples-of-benchmarking-in-business-
2275114;
 http://portdubrovnik.hr/statistika/?idKat=8&godina=2016 na dan 25.03.2018.godine;
 http://www.vijesti.me/vijesti/kotor-na-listi-10-najposjecenijih-luka-za-kruzere-932889 ,
na dan 26.03.2018.godine;
 https://www.vecernji.hr/vijesti/prihodi-od-turizma-u-2015-godini-ostvarili-rast-od-76-
posto-1072823 na dan 26.03.2018.godine;
 http://www.blic.rs/vesti/svet/crna-gora-ovogodisnji-prihodi-od-turizma-830-miliona-
evra/5r720y5 na dan 26.03.2018.godine;
 https://www.putovnica.net/odredista/hrvatska/dubrovnik/sto-posjetiti-znamenitosti-u-
dubrovniku/dubrovacke-gradske-zidine na dan 26.03.2018.godine;
 http://www.mojacrnagora.com/kotorske-zidine/ ,na dan 27.03.2018.godine;
 http://www.slobodnadalmacija.hr/dalmacija/dubrovnik/clanak/id/310613/poskupile-
ulaznice-za-dubrovacke-zidine-umjesto-dosadasnjih-120-sada-su-150-kuna ,na dan
27.03.2018.godine;
 https://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%BDi%C4%8Dara_Sr%C4%91 na dan
27.03.2018.godine;
 https://www.ulaznice.hr/web/ctl_evt.jsp?lang=ENG&act=prostor&a=1&p=6489&t=52
na dan 27.03.2018.godine;
 http://www.dumus.hr/hr/planiraj-posjet/ulaznice/ na dan 27.03.2018.godine;
 http://www.museummaritimum.com/mn/index.php?
option=com_content&view=article&id=48&Itemid=55 na dan 27.03.2018.godine;
 http://www.tzdubrovnik.hr/ na dan 27.03.2018.godine.