Teoria i paaksa projohtovanieelekricn instateja ~ Deugo,pevtirensiedanie Prilog 15. Polaganje provodnika i kablova [6] Maksimalno trajno dozvoljeno sirujno optereéenje kablova bez éeligne armature ili provodnika odredenog preseka (pod pojmom provodnik podrazumeva se izolovani provodnik Iii I kategorije) zavisi od veseg broja uticajnih faktora. Analiziaéemo najvaznije medu njima, Znaéajan uticajni faktor predstavlja vesta materijala od koga su izradene Zile, pri emu provodnici sa bakarnim Zilama podnose veéa strujna optereéenja od rovodnika tije su Zile od alumi Vaan uticajni faktor predstavlja i broj opteresenih ila, Pri tome, u ‘monofaznim strujnim kolima postoje dve, a u dvofaznim - tri opteregene Zile. ‘Trofazna strujna kola bez neutralnog provodnika, Kao i ona sa neutcalnim provodnikom, ali sa ravnomerno rasporedenim optereéenjem po fazama, takode sadrée po 3 opteredene Zile. Ukoliko su u trofaznom strujmom kolu faze nejednako optereéene, neutraini provodnik moze da bude optereéen. Medutim, uzima se da je ovaj sluéa, So se tke porasta temperature izolacije, cekvivalentan sluéaju jednako optereéenih faza, sa strajnim optereéenjem koje Je jednako onom koje odgovara maksimalno optereéenoj fazi. Na taj nagin se i ovaj sluéaj svodi na sluéaj provodnika (kabla) sa 3 optereéene Zile (poveéanje porasta temperature usled strujno optereéenog _neutralnog provodnika kompencuje se smanjenjem porasta temperature koje je posledica Ginjenice da su preostale dve faze manje optereéene). Ukoliko su faze twofaznog strujnog Kola priblizno ravnomerno opteresene, a u neutralnom provodniku, usled znaéajnog prisustva visih harmonika struje, postoji struja koja se ne moze smatrati zanemarjivo malom, dodatno’ se poveéava temperatura izolacije, Sto se uvazeva pomoéu korekcionog faktora gije su vrednosti date u Anekst C medunarodnog standarda IEC 60364-5-523 (6} Uz to, ukoliko je sadréaj harmonika veéi od 10%, presek neutralnog provodnika treba da je jednak preseku faznih provodnika. Provodnici koji Jedino sluze kao zastitni provocnici (PE provodnici) ne predstavljaju optereéene provodnike, dok PEN provodnici (neutralni provodnici koji imaju i za8titnu ulogu) treba da se tretiraju kao éisto neutralni provodaici. ‘Treci uticajni faktor je materijal elektroizolacionog sloja. Kod nas se najéeSée sreéu provodnici i Kablovi &iji su izolacioni slojevi izradeni ili od polivinil hlorida (PVC mase), ili od umnrezenog polietilena, Dok prvi mogu da podnesu temperature do 70°C, maksimalna temperatura drugih ne sme da prede 90°C, ia Sega jasno proizilazi da se provodnici sa izolacijom od umrezenog polietilena mogu vi8e optereiti od provodnika sa izolacijom od PVC mase. 374 Miomir B. Kostié Cetvrti_ uticajni faktor je temperatura ambijenta, koja se definige kao temperatura okolnog medijuma koja se ima pri neoptereéenim provodnicima, Sve tabele iz ovog Priloga koje sadrée vrednosti. maksimainih trajno dozvoljenih strajnih optereéenja, uradene su pod pretpostavkom da temperatura ambijenta iznosi: ~ 30°C za provodnike i kablove u vazduhu, nezavisno od nagina polaganja, odnosno = 20°C za kablove direktno ukopane u ze-nlji, ili poloZene u kablovicama ili za8titnim cevima koje su ukopane u zemilji U tabeli P1S.1 dati su korekcioni faktori za temperature ambijenta (vazduha) razlitite od 30°C, Sa njima se mnoZe maksimalne trajno dozvoljene struje iz ‘odgovarajutih tabela ‘Tobela P15.1. Korekeioni faktori za temperature ambijenta(vaaduha) raziite od 30°C, koji se primenjuju na stryjna opteecenjaprovodnika i kablova u vezda “Temperatura Vista izolacije, ambijenta (°C) _["“Polivinil hlorid (PVC) | Umweveni polietilen: 10. 122 115 15 Lia 1.12, 20, Liz 1.08) 25 1.06 1.04 35 0.94 0.96 40. 0.87 O91 45 0.79) 0.87 30 O71 0.82 35, 0.61 0.76 60. 0.50 O71 65, r 0.65 70. 7 058 75 L 0.50. 80, L Oat U tabeli P15.2 dati su korekcioni faktori za temperature ambijenta (zemlje) razligite od 20°C. 375‘oni i praksa prajokiovanja oletrgnis nsalaeja ~Ceuge, prokirene izdanje ‘Tabela PIS.2. Korekcionifaktori za temperature ambijenta (zemlje) tzitite od 20°C, koji se primenjuju na strujna opterecenja kablova koji su direkino ukopani w zemj ise nalaze Kablovicame ili zaftinim cevima koje su ukopane u zemjt Termperatara Vista one zemiie @C)_[~Polivnil Nord (PVC) —| — Umvefent poleen 10 1.10 1.07, 1S 1,05, 1.04 25 0.95, 0.96 30, 0.89 0.93, 35, 0.84 0.89 40 O71 085 % o7t 080 50 0.63 0.76 5S. 0.55. O71 0 O45 065 65 7 0.60 70 7 053 75 7 046 80, i 0.38 Napomenimo da korekcioni faktori iz tabele PIS.1 ne uzimaju u obzir eventualno postojanje suntevog ili infracrvenog zratenja, Ukoliko su provodnici izlozeni takvom zragenju, maksimalna strujna opterecenja mogu da se odrede primenom metoda datih u standardu IEC 60287. “Tabele iz ovog Priloga koje sadrde vrednosti maksimalnihtrajno doavolje strujnih optereéenja kablova ukopanih u zemiji uradene su pod pretpostavkom da toploina otpornost tla iznosi 2.5K:mW. Ukoliko se ona razlikaje od ove vrednost, treba uzeti u obzir korekcioni faktor fije su vrednosti date u tbeli PIS.3 ‘Tobela P1S.3. Korekcionifaktori za kablove ukopane u zm ja je tplotna otpornost razligta od 2.K.m/W ‘Topioina otpomost (KavW) | 10 [15 [20 | 30 Korekcioni faktor 118 [1.10 | 195 | 0.96 376 Minmir B. Kensie Napomenimo da se korekcioni faktori iz. tabele P15.3 odnose kako na kablove koji su ditekino ukopani u zemiji, tako ina kablove koji su prethodno polozeni u kablovicama ili zastitnim cevima (teferentni nagin polaganja D). Sledeéi znatajan uticajni faktor je natin polaganja provodnika (kablova). Prema [6], definisan je veéi broj takozvanih referentnih natina polaganja. ‘Nagin polaganja At odnosi se na jednovine izolovane provodnike ili kablove U instalacionoj cevi, polozenoj u fermicki izolovanom zidu, kao i na vigezilne provodnike ili kablove direktno polozene u termicki izolovanom zidu (kao na sl. PIS.1 iPI5.2). Slike PES. STika P1S.2 Termitki izolovan zid je zid koji se sastoji od spoljnog vodonepropusnog omotaéa, termitke izolacije i unutraSnjeg omotata od drveta ili nekog drugog materijala Gija toplotna provodnost iznosi bar 1OW/m™K (pretpostavlja se da se toplota odvodi samo preko unutraSnjeg omotaéa). Tzolaciona cev, koja ‘moze biti metalna ili plastiéna, postavlia se bliza unutainjeg omotaéa zida (kao na sl. P1S.1 #P15.2) Nagin polaganja A2 odnosi se na viSedilne provodnike ili kablove u instalacionoj cevi u termiéki izolovanom zidu (kao na sl. P15.3). Slika P1S.3 307‘eoria i praksa projoktovanjacleksignih installs ~ Drogo, prfiveno atau Nagin polaganja BI odnosi se na jednozilne izolovane provodnike ili kablove 1 instalacionoj cevi (kanal) na drvenom zidu ili zidu iaradenom od opeka ili betona, nezavisno od toga da li je zid malterisan. Instalaciona cev (pretnika D), koja moze da bude metalna ili plastiéna, postavljena je neposredno na zid ili je od njega udaljena ne vie od 0.3D (kao na sl. P15.4). Sika PISA Nagin polaganja B2 odnosi se 1a vigedilne provodnike ili kablove u instalacionoj cevi (kanalu) na drvenom zidu (kao na sl. P15.5), ili na zidu od opeka ili betona (koji mode, ali ne mora da bude malterisan). Za polaganje instalacione cevi vaze komentari keji su dati uz objaSnjenje nagina polaganja BI. Stka PISS Na referentne naéine polaganja B1 iB2 mogu se svestii sledeée situacije: = jednodilni ili viSeZilni provodniei ili Kablovi u kanalu (Supljini) zgrade (kao na sl. P15.6); 318 MiomnieB. Kostie 1.5De< V< SDe B2 SDe< V< 50D. BI Shika PIS.6 Komentar 1: V je manja dimenzija pepretnog preseka kanala (Supljine) grade. Komentar 2: De je ~ spoljni pretnik vi8edilnog provodnika {kabla), = 2.2x preénik kabla, u sluéaju kada su tri jednozilna kabla polozena “trougaono”, i 3x pretnik kabla, u sluaju kada su tri -ednodina kabla postavljena u " jstoj ravni”’ = jednoZilni izolovani provodnici u cevi u kanalu (upljini) 2grade (kao na sl. PIS.1); 1.SDe< V <20De B2 V>20De BI Cocco < i Slike PIS.7 Pored komentara 1, ovde vadi i komentar 3: Ds je spoljni presnik cevi. 379