OBEZGLAVLJENE

2015./2016.

Beograd
Darinka

Radmila

Stanka

Ja

2
“Sve će ovo da propadne, a doći će sasvim novo, pa ćemo da
živimo kao ljudi”

Darinka Radović

3
 - prvi... -

Ja:
Za ženu je najvažnije da ne bude kurva, da dobro kuva i da ima “svoje parče hleba”. Ovo bi u
najkraćem bili vrednosni postulati, moje pokojne nane u vaspitanju ženskog deteta. Dobro,
možda malo banalizujem ali na kraju se sve svodilo na to. Imala sam pet, šest godina i više se ne
sećam konkretnog povoda ali radilo se o mojoj burnoj reakciji na pritužbu starije komšinice za
nešto što nisam uradila i ja sam joj u lice rekla da laže. To je izazvalo naninu ljutnju, jer
“starijima se ne sme reći da lažu”. Usledio je naporan razgovor u kome mi je objašnjavala, po ko
zna koji put, zašto se to starijima ne govori, i da, ako baš moram, kažem da me je prevarila.
Kakva glupost. Nije me prevarila, slagala je! Ako neko laže, kažeš mu da laže. Usledila je
čuvena rečenica od koje mi se i danas diže kosa na glavi: “ne možeš tako, šta će svet da kaže”,
na šta sam ja kao iz topa odgovorila “šta me briga šta će svet da kaže”. Nana, već vidno
iznervirana mojom uobičajenom tvrdoglavošću kaže “samo kurve ne zanima šta će svet reći” i
ubrzo je dobila odgovor “nano, pa onda sam ja kurva”. Nisam znala šta to znači ali se dobro
sećam da je u tom trenutku nana ostala bez teksta i da mi se to jaaaako dopalo. Zovem se
Branislava Ilić. Rođena sam 1970. godine u Nišu. Socijalistička Federativna Republika
Jugoslavija. Ovo je moj komad i smestila sam ga u 2015. godinu. To je godina rehabilitacija u
Srbiji.

Darinka.
Darinka:
Ja sam Darinka Radović. Devojačko Petrović. Rođena sam 1896. godine u selu Kloka.
Kraljevina Srbija. Udala sam se 1919. godine za Vojislava Radovića iz Rajkovca. Od tog
trenutka, pa do trenutka kada su me zaklali 1943. godine živela sam u Rajkovcu kod Topole.
Ja:
Po zanimanju si bila zemljoradnica?
Darinka:
Da. A ti si?

4
Ja:
Dramaturškinja i dramska spisateljica.
Darinka:
Ne razumem. Šta radiš? Od čega živiš?
Ja:
Od pisanja i pozorišta. Najvećim delom.
Darinka:
Ti si u isto vreme službenica i glumica?
Ja:
Pišem za pozorište.
Darinka:
Ja sam bila zemljoradnica. Kao i moji roditelji. I moj muž. Čitavog života sam radila na zemlji.
Ja:
Kada su te zaklali imala si 47 godina?
Darinka:
Da.
Ja:
Ja imam 45 punih, ušla sam u 46-u.
Darinka:
Da li je to važno?
Ja:
Ne. Ne znam.
Darinka:
Da li si udata?
Ja:
Ne.
Darinka:
Imaš li dece?
Ja: Ne.
Darinka:
Samo pišeš? Ja sam nepismena. Volela bih da sam učila školu.

5
Ja: :
”Seljaci su opterećeni raznim poslovima i teretima, te bi im obaveznost školovanja teško pala, a
to bi posebno pogodilo seosku sirotinju .” “Mnoga sela su dosta udaljena od škole.” “Deca na
selu su pomoć .” “Škole treba da budu obavezne za svako dete, i muško i žensko, ali samo po
varošima i varošicama, a po selima samo osnovna škola. I to samo za dečake”... Tako se 1902.
godine polemisalo u parlamentu Kraljevine Srbije. Bilo je poslanika koji su tvrdili da je od
obrazovanja ženske dece bilo više štete no koristi i da će tako biti i u buduće. (Darinki) Krštena
si u crkvi Sv. Pantelejmona u Kloki?
Darinka:
Da.
Ja:
I ja sam krštena u crkvi Sv. Pantelejmona. U Nišu.
Darinka:
To je važno?
Ja:
Ne, nije uopšte.
Darinka:
Zar stvarno imaš toliko slobodnog vremena da ga trošiš na nevažne teme?
Ja:
Sviđa mi se što si direktna.
Darinka:
Uvek sam govorila ono što mislim ljudima u lice. Nikad iza leđa. Mrzim to.
Ja:
Bila si najmlađa od sve dece, je li tako? Braća su starija od tebe?
Darinka:
Zašto me pitaš ono što već znaš? Osećam se kao na suđenju.
Ja:
Milivoje, Dragutin i Milutin?
Darinka me gleda i ćuti. Neprijatno mi je.
Ja:

6
Sva trojica su ratovala na Solunskom frontu gde su unapređeni i odlikovani. Milivoje je bio
dobar govornik pa su ga drugovi vojnici prozvali Političar.
Darinka:
Ja sam bila rečitija od njega. To što sam bila nepismena, ne znači da nisam umela da mislim.
Istina je da su ga zvali Političar.
Ja:
Čime te je privukao Vojislav? (publici) Vojislav je bio Darinkin muž.
Darinka:
Umeo je da me nasmeje. Uvek je smišljao neke šale i zgode. Na skupovima u seoskoj porti, bio
je glavni zabavljač. Oko njega je uvek bilo smeha. A i s njim sam mogla da razgovaram o
svemu. Baš o svemu. Bio je samo četiri i po meseca stariji od mene.
Ja:
Voliš duhovite muškarce? Pročitala sam da si bila zaljubljena u još nekog pre Vojislava? Da vas
je rat sprečio da se venčate. Da je rat sprečio većinu u tvom kraju da se venčaju. Svi momci su
otišli na front. Tada si imala 19. godina.
Darinka: To je verovatno napisao neki ozbiljan pisac poput tebe? Ti stvarno veruješ da je sve
što si pročitala ili čula o meni, dovoljno da znaš ko sam?
Ja:
Ne mislim. Ima dana kada nisam sigurna ni za sebe ko sam.
Darinka:
Iskrena si, to mi se sviđa.
Ja:
Istinom se najbolje manipuliše. Da li si oprostila svom ocu?
Darinka: To se tebe ne tiče.
Ja:
Ja svom ne mogu.
Darinka:
To se mene ne tiče. To je lično. To se ne govori.
Ja:
Sve je lično. I u ratu je sve lično, za svakog k’o u njemu učestvuje kao i za one koji od rata beže.
(publici) U toku Prvog svetskog rata, opštinske vlasti su radile za okupatorsku vlast, a na štetu

7
naroda, koji se mučio i trpeo svakodnevna ponižavanja i krađu. Oduzimana im je stoka,
posečene šume, a na njivama su radili samo starci, žene i deca, tako da prinos nije mogao da
bude velik’. Neki od meštana, da bi se zaštitili, pomagali su takvu opštinsku vlast, što je
izazivalo ljutnju izmučenog naroda. Jedan od njih bio je i tvoj otac. Stidela si se svog oca.
Darinka:
Nije istina. Volela sam svog oca!
Ja:
To što si ga volela ne znači da se nisi stidela njegovih postupaka i komšijskih pogleda u selu.
Darinka:
Ne možeš ti da govoriš o mom ocu. Ne znaš ništa o njemu. Ne znaš ništa o mojoj porodici.
Bezobrazna si!
Ja:
Jesam, bezobrazna sam, a ti lažeš da te nije bilo stid.
Darinka:
Ova drama će biti dosadna!
Ja:
Hahaha... Znaš šta, verovatno si u pravu ali me to ipak neće sprečiti da je završim. Darinka
Radović, sve mi se više dopadaš.
Darinka:
Ti meni sve manje.
Ja:
Kako si preživela smrt sina?
Darinkin pogled me je zaledio.
Ja:
U redu je ako ne želiš da govoriš o tome.
Darinka:
Sava. Njegovo rođenje je moja prva istinska radost u životu. Sve pre toga je samo ličilo na
radost.
Ja:

8
Darinkino prvo dete je preminulo s nekoliko godina. Četiri? Ili je imao više? Kaže se: “Ne dao
Bog nikome, daleko bilo...”, kaže se: “ nije prirodno da roditelj nadživi svoje dete, nije po redu”
kaže se, “život staje posle toga”, kaže se “pu, pu, daleko od mene”... Kaže se... Svašta se kaže.
Darinka: Kaže se da je to najgore što jedna majka može da doživi. A ja kažem... Nije. Ima i
gore.
Ja:
Sava je još bio živ kada se Radmila rodila?
Darinka:
Da.
Radmila.
Radmila:
Ja sam Radmila Radović. Kćer Darinke i Vojislava Radovića. Rođena sam 1922. godine u
Rajkovcu. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. U Rajkovcu sam završila osnovnu školu i tu sam
provela čitav svoj život, dok me 1943. nisu zaklali.
Ja:
Radmila, da li si volela školu?
Radmila:
Da. Bila sam odličan djak. I mama i tata su bili ponosni na mene.
Ja:
Šta najviše voliš kod svoje mame?
Radmila:
To što je drugačija od svih žena.
Ja:
U čemu je drugačija?
Radmila:
U svemu. Svi u su govorili da ima zlatne ruke. Naučila me je da tkam, pletem i da šijem na
njenoj mašini. Sve žene u selu je ona obučila da šiju na mašini. Njeni džemperi i ćilimi su bili
najlepši. Čuvala je pčele. Održavala voćnjak, čuvala stoku... Pomagala je ljudima. Podučavala
žene. U nekim drugim okolnostima, moja majka bi bila sjajna učiteljica. Znala je sve, mogla je
sve i želela je sve. Ništa joj nije bilo teško i ničega se nije bojala. Naš život nije bio lak, bili smo

9
siromašni ali ona i tata su znali kako da ga učine srećnim. Moja mama je bila moja najbolja
drugarica. O svemu smo razgovarale. U našoj kući se uvek o svemu razgovaralo.
Ja: Mislila sam da će mi biti teško da ti izvučem reč iz usta. Izgleda da ipak nije istina da ne
voliš puno da govoriš.
Radmila:
O sebi ne volim da govorim. Ali ovo je drama o mojoj mami. Moja mama nije postala velika,
značajna i posebna, zbog čina drugih. Ona je to oduvek bila. Moja majka je čudo od žene.
Ja:
Želela si da budeš kao ona, zar ne?
Radmila:
Sve žene u selu su želele da budu kao ona. Dok nije počeo rat i dok se nije dogodilo to što se
dogodilo. Takvu sudbinu već niko ne želi u svom životu.
Ja:
Da li si se plašila kada ti je otac odveden u zarobljeništvo 1941. ?
Radmila:
Za njegov život? Verovala sam da će se vratiti. Moj otac je bio u zarobljeništvu i u prethodnom
ratu. Verovala sam da ga nebo čuva.
Ja:
Da li si bila zaljubljena?
Radmila:
To je lična stvar i nikog se ne tiče.
Ja:
Lepa si. Sigurno je bilo puno momaka oko tebe.
Radmila:
Da li ti pišeš dramu ili ljubavnu priču? Ovo je drama o mojoj mami a ne o meni.
Ja: (Darinki)
Preslikana. (Radmili) Zašto misliš da ova drama nije i o tebi?
Radmila:
Zašto ti samo postavljaš pitanja? Da li je ovo prva drama koju pišeš?
Ja:
Nije. Volim da postavljam pitanja. I sebi i drugima. To pomaže.

10
Radmila:
U pisanju drame?
Ja:
U životu. Koliko je Stanka mlađa od tebe?
Radmila:
Sedam godina.
Stanka.
Stanka:
Ja sam Stanka Radović. Darinka i Vojislav Radović su bili moji mama i tata a Radmila starija
sestra. Rođena sam 1929. godine u Rajkovcu. Tu sam završila i osnovnu školu. Da, rođena sam
u Kraljevini Jugoslaviji ali da sam se rodila samo dva meseca ranije, bila bih rođena u Kraljevini
Srba, Hrvata i Slovenaca, jer je Kralj Aleksandar u oktobru 1929. promenio naziv. Tako smo
mama, Radmila i ja, rođene u različitim kraljevinama. Ali smo umrle u istoj 1943. kada su nas
četnici zaklali.
Ja:
Ko je bolje igrao, ti ili Radmila?
Stanka:
Ja, naravno. I bolje sam pevala iako i Radmila imala lep glas. Radmila je stidljiva, ja nisam, to je
zbog toga.
Ja:
Da li si volela da pomažeš u radovima u kući, oko kuće?
Stanka:
Iskreno? Radila sam sve što mi se kaže ali nisam baš volela. Više sam volela da se družim sa
drugaricama i da zbijamo šale, da se igramo. Ali sve sam radila što mi se kaže, je li tako mama?
Darinka: Obe su bile vredne. Bez njihove pomoći ne bih ni uspela da se izborim sa svim.
Posebno kada su Vojislava 1941. odveli u zarobljeništvo.
Stanka:
Mogu da te pitam nešto?
Ja:
Naravno.
Stanka:

11
Zašto si mene pozvala tek na kraju? Zašto me prvu nisi predstavila?
Ja:
Zato što si najmlađa.
Stanka:
To je glupo, trebalo je prvu da me pozoveš. Ja sam na tatu, umem da zabavljam ljude. Sa mnom
nikada nije dosadno, i onda nema šanse da ti drama ispadne dosadna. Izvini mama, izvini
Radmila ali svi znaju da sam ja u porodici bila najzanimljivija. Pitaj me kada sam se prvi put
zaljubila?
Ja:
Kada si se prvi put zaljubila?
Stanka:
Kada sam imala 6 godina. Zvao se Milan. Imao je svetlu kosu i plave oči. On se svim
devojčicama dopadao. Ali ja mu se nisam sviđala, već jedna devojčica iz susednog sela. Ja sam
se sviđala Vukašinu i to su svi videli. To je bilo strašno!
Ja:
Zašto strašno?
Stanka:
Kako zašto? Imao je samo pet godina, bio je mali i imao je crnu kosu i oči. I stalno je išao za
mnom. Ne znam šta je bilo gore. To što volim nekog ko ne voli mene ili to što me voli neko koga
ja ne volim!
Ja:
Da li si razgovarala s mamom o tome?
Stanka:
Jesam ali nije puno pomoglo. Nisam mogla noću da spavam i onda sam rešila da to tako ne
može.
Ja:
Kako si razrešila svoj ljubavni problem?
Stanka:
Lepo. Rekla sam Milanu da mi se sviđa iako znam da se ja njemu ne sviđam, a Vukašinu, da mi
se ne sviđa iako znam da se ja njemu sviđam i da mi je mnogo žao zbog toga.
Ja:

12
Šta su oni rekli na sve to?
Stanka:
Ništa. Pobegli su obojica, i jedno dve godine su me izbegavali.
Ja:
Da li se kaješ što si tada tako postupila?
Stanka:
Zašto? To je bilo ispravno. Važno je reći istinu. Ja sam posle toga mirno spavala.
Ja:
Stanka, izgleda da je tebi miran san bio najvažniji u životu?
Stanka:
Miran san jeste najvažniji u životu. To je moja mama uvek govorila. Ti ne misliš tako?
Ja:
U pravu si. A kasnije? Da li je bilo zaljubljivanja kasnije?
Stanka:
Kasnije je sve bilo drugačije. Taj period, sa šest godina, mi je bio najlepši u životu. Na polovini
mog života.
Ja:
Darinku, Radmilu i Stanku Radović, zbog toga što nisu htele da odaju gde kriju ranjenog
partizana, maja 1943. godine,su zaklali četnici. Ukazom predsednika Federativne Narodne
Republike Jugoslavije, Josipa Broza Tita, 9. oktobra 1953. godine, Darinka je sa svojim
ćerkama proglašena za narodnog heroja. Pojašnjenja radi, četnici su bili pripadnici Vojske
Jugoslavije u otadžbini, dakle monarhisti, kojima je zapovedao general Dragoljub Draža
Mihailović. Posle rata, 15. jula 1946. godine, general Draža Mihailović osuđen je na smrt
streljanjem za veleizdaju i ratne zločine protiv civilnog stanovništva. Streljan je dva dana kasnije
17. jula. U maju ove godine Vrhovni sud u Beogradu ga je rehabilitovao. Sud je utvrdio da nije
imao fer i pravično suđenje, te su mu ukinute sve tada izrečene sankcije i on je zvanično postao
neosuđivan. Danas u Srbiji ima više udruženja koja se nadahnjuju četničkom borbom iz drugog
svetskog rata. Jedno od njih je i Ravnogorski pokret Srbije, čiji je glavni odbor u Topoli. U
dokumentarnom filmu “Problem percepcije”Ivana Mandića, na pitanje kako se odnose prema
zločinima koje su četnici činili upravo na tom prostoru gde oni sada deluju, pripadnik
Ravnogorskog pokreta Srbije odgovara, da je u građanskom ratu sigurno bilo zločina i sa njihove

13
strane ali mnogo manje no od strane komunista. A na konkretno pitanje o Darinki i njenim
ćerkama kaže: “ Moraću da vas ispravim. Darinku Radović i njene ćerke je pogubio njen brat,
zato što je iskopromitovala porodicu. Njena aktivnost u II Svetskom ratu nije imala nikakve
veze s ideologijom. Pa molim vas, ona je bila obična žena seljanka. “

- ... rez -

- drugi... -

Darinka, Radmila, Stanka i ja.

Ja:
Gde je bila ta zemunica u kojoj ste krile partizane?
Ni jedna ne odgovara. Radmila i Stanka gledaju u Darinku.
Ja:
Ne postoji više ni jedan razlog zašto bi ste ćutale. Ovo je moja drama i samo ja snosim
odgovornost za sve što se u njoj izgovori.
Darinka:
Iskopana u kačari gde je bila smeštena strina Stanica. S desne strane ulaznih vrata. 1942.
Odlukom KPJ za Aranđelovac, trebalo je da obezbedimo sklonište u kojem bi smo krili sav
propagandni materijal. U selu je bilo dvadesetak kuća koje su bile privržene NOB-u, podržavali
ih ili bili simpatizeri Partije. Drugovi su u mene imali najviše poverenja a i moja kuća je bila na
kraju sela, blizu šume. Drugo u dvorištu su bile i dodatne prostorije, kačara, štala...Imalo je
mogućnost da se pobegne u slučaju da četnici krenu da njuškaju.
Ja:
Strina Stanica je sa vama živela od samog početka?
Darinka:
Od kada je Vojislav sazidao kuću. Strina je u ratovima izgubila i sina i muža. Mi smo obrađivali
i njenu njivu.
Ja:

14
Ona je bila smeštena u sobi u kačari. (Darinki) To znači da je strina znala.
Darinka:
Naravno da je znala. Onaj mladi, moderni četnik bez brade u filmu, bi se iznenadio šta sve mogu
obične žene seljanke.
Stanka:
Ja sam prenosila poruke i pratila sam ko se gde kreće pa sam javljala mami.
Ja:
Ti si Stanka bila prava ilegalka.
Stanka:
Nego šta.
Ja:
Radmila, čega se prvo setiš iz te noći?
Radmila:
Džempera.Završila sam džemper. Pomislila sam kako ću ga sigurno prodati. Obukla sam ga.
Tako sam bila ponosna. U njemu su me poveli.
Stanka:
Ja sam samo u njega gledala dok smo hodale. U njega i u nebo. Mislila sam da će sve biti lakše
kad svane i sunce obasja džemper u svoj njegoj lepoti.
Ja:
Od vaše kuće do porte ima dosta hoda. Prošle ste kroz selo. Zar vas niko nije video.
Stanka:
Jesu. Ljude je bilo strah.
Radmila:
A onda smo stali.
Stanka:
Kaži kurvo!
Radmila:
To su mami vikali.
Stanka:
Kaži kurvo, gde si ga sakrila!
Ja:

15
Postoji priča da je neko od njih bio neki tvoj rođak iz Kloke.
Darinka:
Četnik je četnik.
Radmila:
Nas tri smo se gledale. I ćutale.
Stanka:
Radmili je kosa padala preko džempera. Bila je prelepa. Šta zna četnik šta je lepota.
Radmila:
Stanka je bila besna i otimala se.
Stanka:
One su bile vezane, ja ne. Mene je držao.
Radmila:
Kaži kurvo ili ćemo je ubiti!
Stanka:
Kaži kurvo ili ćemo je ubiti!
Radmila:
Kaži kurvo ili ćemo je ubiti!
Stanka:
Kaži kurvo!
Radmila:
Kaži kurvo!
Stanka:
Kaži!
Radmila:
Kaži!
Stanka:
Kurvo partizanska!
Radmila:
Kurvo partizanska!
Darinka:
Doooosta! Ne sviđa mi se ova drama! Dosta je bilo.

16
Radmila: (Stanki)
Zašto ti nisi nešto rekla?
Stanka:
Ja nisam izdajnik! Zašto ti nisi rekla?
Radmila:
Nisam ni ja!
Darinka:
Prekini ovu dramu. Ne razumem zašto nas mučiš.
Stanka: (Darinki)
Mogla si da kažeš i prekineš mučenje.
Darinka:
Ovo Stanka, nikada ne bi rekla.
Radmila: (Darinki)
Mogla sam da se udam, da imam porodicu, samo da si rekla.
Darinka:
Ovo nisu Radmiline reči.
Stanka:
Gledala si kako nožem ide na mene. Kako se borim s njim. I rukama i nogama sam se borila. A ti
si ćutala.
Radmila:
Stanku su najviše mučili. Nije se dala. Trinaest uboda. Za svaku godinu života po jedan. Svaki
ubod joj je skidao po jednu godinu, dok joj i poslednju nisu rezom oduzeli. Sećaš li se kako te je
onda pogledala, majko? Sećaš se tog pogleda iz kog je nestajao život? Gledale smo je onako
sitnu kako se bori dok joj glava na kraju nije klonula. Prislonjena na seosko zavetno drvo. Čik da
vidim ko će se oko tog jasena ikad više okupiti iz sela.
Stanka:
Koliko dugo ste se gledale ti i Radmila? Zar nisi pomislila “bar nju da spasim”? Znala si da neće
stati dok njen novi džemper ne bude natopljen krvlju. Nisi došla u iskušenje da moliš? Da
preklinješ? Samo da je sačuvaš.
Darinka se obraća samo meni.
Darinka:

17
Ti ništa ne znaš o mojoj deci!
Stanka:
I nisu stali dok joj kosa nije dodirnula zemlju. Ostao je trag četničke cokule na njenom
džemperu. Nju su zaklali licem prema zemlji, tako da si njen poslednji pogled izbegla.
Radmila: Zašto nisi rekla, majko?
Stanka: Zašto nisi rekla, majko?
Radmila: Zašto majko?
Stanka: Zašto majko?
Darinka: Moje ćerke ovo nikada ne bi izgovorile!
Ja: Ne bi, ali će to pitanje zato postavljati drugi.
Darinka: Koji drugi? Oni koji su rođeni i živeli u slobodi koju smo mi životima platili? Koji
drugi? Neko poput tebe ko u toploj sobi piše o nečemu o čemu nema pojma? Pročitala si knjigu
ili knjige, videla film i misliš da možeš da razumeš šta se dogodilo? Koji drugi? Ko je od tebe
tražio da pišeš dramu o ovome? Zašto dižeš iz mrtvih mene i moje ćerke? Odakle tebi pravo da
me propituješ? Problem rehabilitacije nije moj problem? Ne draga, to je tvoj problem. To je vaš
problem! Nikog drugog te noći osim nas tri i četničkih koljača nije bilo u porti. Nikog! Stajale
smo same, nenaoružane, uvezane i koljači s kamama. Nisu oni tražili ranjenika, to im je samo bio
povod. Došli su da nas likvidiraju za primer drugima. Došli su da razbiju partizansko uporište u
Rajkovcu za svagda. Znala sam to čim su upali u kuću. Znala sam istog trenutka da smo mrtve.
Ono što nisam znala je da će mi poslednje što ću videti, biti klanje mojih kćeri. Preklinjanje ništa
ne bi promenilo. Samo bi im pružilo trenutak likovanja i uživanja. Došli su da poseju još veći
strah medju seljake i u tome su uspeli. Stanka, Radmila i ja smo znale protiv čega i za šta smo se
borile. Vojska koja seje strah svom narodu i sarađuje sa okupatorom, ne voli taj narod i ne može
da mu pripada. Pripada sebi, svojim ciljevima i svom zverstvu. Mi smo dale živote u borbi za
budućnost bez straha, za slobodu i neki bolji život. Da li je vredelo ili ne, to ti bolje znaš. Ti si
rođena i živela u toj budućnosti. Mi smo znale šta nas čeka i znale smo zbog čega umiremo. Da li
ti znaš zašto pišeš dramu?
Ja: Znam. Rehabilitacije nisu jedini razlog. Sama kažeš da ste te noći bile prepuštene same sebi,
na milost i nemilost četnicima. Ni jednog trenutka mi nije bila namera da dovedem u pitanje
tvoje plemenite razloge za žrtvovanje i herojski čin. Ali mislim da nisi ovako svirepo kažnjena
samo zbog svog aktivizma i stavova, već i zato što si žena koja prkosi muškarcima u borbi koju

18
smatraju svojom. I mislim da nisi sačuvana jer si seljanka. Hrabra, pametna, nepismena seljanka,
zbog koje se ipak nije vredelo žrtvovati. Ti si u svojoj borbi bila sama a verovala si da je
drugačije. Ovo je godina u kojoj se u Srbiji rehabilituju ljudi i vrednosti s kojima se ne slažem. Iz
tvog ali i iz mog života. Ono što mogu, je da napišem dramu i o vrednostima u koje verujem i o
heroinama u koje verujem. Eto, odgovorila sam ti, iako je ovo loše po moju dramu. Dovela si me
u situaciju da izneverim dramu, radi lika. Hvala ti, Darinka.
Stanka: Dobro je što su mene prvu zaklali. Ne bih mogla da gledam kako ubijaju Radmilu i
mamu.
Radmila: Stankina smrt me je paralizovala. Mogli su da rade sa mnom šta su hteli.
Ja: Kažu da kada su Darinku zaklali, gotovo da nije bilo krvi u njenom telu. Već je bila mrtva.
Kada su ih ujutru pronašli, nije smelo da bude previše plača. Strah je zavladao selom. Samo su ih
pokopali. Selo se više u porti nije okupljalo.
Sve četiri ćutimo.
Radmila: Da li je ovo kraj tvoje drame?
Stanka: Ne misliš da je prekratka?
Ja: Ako bih je sada završila, bila bi.
Stanka: Smisli nešto. Prerano si nas ubila, šta ćeš sad?
Ja: Pozvaću nanu u pomoć.
Radmila: Tvoja nana je učestvovala u ratu?
Ja: Nije. Njen brat jeste. Ubijen je u ratu a ona se nikada nije oslobodila trauma iz rata. Rođena
je godinu dana pre tebe, Stanka. 1928.
Stanka: Da me nisu zaklali možda bi smo se i upoznale.
Ja: Možda.
Stanka: Čekaj to znači da me nisu ubili, da bih ja mogla po godinama da ti sada budem baba?
Ja: Mogla bi. Imala bi 87 godina i to bi bila ozbiljna starost.
Radmila: Tebe je nana čuvala kada si bila mala?
Ja: Da.
Darinka: Ako planiraš da ispričaš još jednu pedagošku pouku tvoje nane, bojim se da to neće
biti dovoljna da vrati dramu u život. Nisam pisac ali tako mi se čini.
Ja: Imaš neki bolji predlog? Onda nemam izbora.
Radmila: Opet neka priča kad si imala pet šest godina?

19
Ja: Naravno. I opet jedna komšinica.
Stanka: Ona ista?
Ja: Ne. Druga. Bivša snaja one prethodne. Iako se razvela od muža u istom dvorištu su živeli.
Ona sa ćerkom u staroj kući a on s majkom u novoj. Sudili su se decenijama a svađali
svakodnevno. Svađe su se završavale tako što bi ona izašla u dvorište i prosipala najstrašnije
kletve. Pitala sam nanu zašto to govori i šta time postiže, na šta mi je nana odgovorila: “To da
nisi nikad radila! Da li si me razumela? Ne smeš da kuneš nikog,ružno je. To rade samo
primitivne žene” I poslušala sam je. Zaista ni jedna kletva iz mojih usta nije izašla.Nikada. Ali
bila sam zbunjena. Osnova našeg nacionalnog mita o Kosovu je jedna kletva. Kletva Kneza
Lazara pred Kosovski boj:
„Ko je Srbin i srpskoga roda,
I od srpske krvi i kolena,
A ne doš’o na boj na Kosovo:
Ne imao od srca poroda,
Ni muškoga, ni devojačkoga!
Od ruke mu ništa ne rodilo,
Rujno vino, ni šenica bela!
Rđom kap’o, dok mu je kolena!”

Knez Lazar svakako nije primitivna žena već vladar, svetac, uzor nacionalni. Razmišljala sam o
tome, zašto bi jedan vladar pred bitku u kojoj se unapred zna da će žrtve biti nemerljive i da su
male šanse da se preživi boj, prokleo i ono nešto naroda što preostane. A onda sam shvatila da to
ima veze s muškarcima i mišljenjem da posle njih svet treba da se sruši. “Bez mene ćeš da
propadneš!” Bez njih će da propadne porodica, žena, firma, država, narod... Zarad dokazivanja
sopstvene važnosti muškarac je u stanju da sruši sve druge i svakog drugog. Svet u kome
muškarci žrtvuju druge a od žena se očekuje da žrtvuje sebe zarad napretka, nije svet koji mogu
da prihvatim. Evo, donela sam vam novine. Da vidite nešto iz ovog vremena.
Dajem Stanki novine.
Stanka: “Lazareva kletva pokosila Topolu”
Darinka: Ne razumem.
Ja: Čitaj Stanka.

20
Stanka: “Iako se za selo zna već vekovima, danas u njemu uglavnom žive doseljenici, dok
starosedelaca nema. Sada je Topola zaseok Mesne zajednice Medojevac. Polako se gasi, nema
javnog prevoza ni fiksnih telefona, putevi nisu asfaltirani.
Svi su nas zaboravili, samo još koji novinar dođe. Više niko i ne zalazi u naše selo. Putevi su se
smanjili za metar i po, kuće su opustele, biciklima i magarcima prelazimo po nekoliko
kilometara do puta gde čekamo autobus, kažu meštani. Kuće su oronule, stare su više od sto
godina. To više niko ne može da popravi, jer su od slame, blata i drveta. Gasi se Topola, stigla
nas je Lazareva kletva.“
Ja: Eto, čime se bave muškarci.

- ... rez -

- treći... -

Darinka, Radmila, Stanka i ja.

Ja: U već pomenutom filmu “Problem percepcije”iz 2011. godine, predstavljajući ciljeve
Ravnogorskog pokreta Srbije, jedan od pripadnika glavnog odbora u Topoli kaže: “Mi smo jedno
nadstranačko udruženje građana, koje je totalno apolitično. Ne bavimo se dnevnom politikom, ne
pripadamo ni jednoj političkoj partiji, podržavamo sve zdrave nacionalne snage. Mi smo
naslednici Jugoslovenske vojske u otadžbini i kao nastavljači delovanja Ravnogorskog pokreta
Draže Mihailovića, nasledili smo sve državotvorne principe iz te ratne, vojne organizacije.
Delujemo u svim srpskim zemljama, znači ne samo u državi Srbiji, već svuda gde Srbi žive.
Osnovni naš cilj, pored uspostavljanja parlamentarne monarhije, je borba protiv dva zla. Za
nijansu manje fašizam i mnogo veće zlo - komunizam.”
Radmila: Kako je ovo moguće?
Ja: Objasnio ti je. Oni su samo obično nadstranačko udruženje građana u demokratskoj državi
Srbiji. (Darinki) Možemo li da se vratimo na tvoj život?
Darinka: Samo ako se ne vraćamo na sam trenutak ubistva i klanja. Molim te.

21
Ja: Obećavam. Da li je istina da si dobijala pretnje iz svoje rodne Kloke? Postoji podatak da si se
čak na nekoj sahrani posvađala sa četničkim komandatom u tvom selu.
Darinka: Miloje Petrović. On je poreklom iz Kloke. Nije tu živeo. Da, javno sam mu zamerila
što sarađuje s Nemcima umesto da se bori protiv njih. Svi su to slušali. U mom rodnom selu je
bilo puno četničkih pristalica. Stidela sam se činjenice da je moja Kloka postala utočište ljudi
koji sarađuju s neprijateljem.
Ja: Rajkovac partizansko, a Kloka četničko utočište. Ti direktna i prkosna žena. Kažu da si
naročito u razgovoru s muškarcima, prkosno branila svoje stavove.
Radmila: To je istina. Posebno od kad je tata bio odveden u zarobljeništvo. I ranije je uvek
govorila šta misli ali od tog trenutka nije uopšte htela da krije svoje stavove.
Stanka: Moja mama je najviše na svetu mrzela izdajnike i kukavice , i jasno bi stavila do znanja
onima koji to jesu, šta misli o njima.
Darinka: Kada ovako govorite to izgleda kao da sam namerno išla na nož a nije bilo tako. Ja
sam odrasla u Kloki. Početkom rata u Rajkovcu je bilo oko 90 domaćinstava i oko 400 ljudi.
Rajkovac je veće selo od Kloke. Svi se znaju. To su ljudi s kojima sam ili odrastala ili znala
njihove roditelje... To nisu neki nepoznati ljudi koji su odnekud došli. To su većinom ljudi koje
znaš. Iako se svađam s četnikom, svađam se s čovekom kog poznajem.
Ja: Da, razumem te ali to i jeste najgore u građanskom ratu. Ne ubijaju te stranci, no oni koje
poznaješ čitavog život. Pročitala sam negde komentar vezano za građanski rat “nema ništa
strašnije no kad brat na brata krene”. Dodala sam ispod: “Posebno što sestre stradaju”.
Radmila: Najstrašnije si se posvađala s onim Živanom, kod vodenice.
Stanka: Oba sela su brujala o tome.
Darinka: Na reci Kuburšnici imalo je nekoliko vodenica potočara. U Kloki toga nije bilo, pa su
tu dolazili. Da bi došli do vodenice, morali su da prođu kroz Rajkovac i to putem pored moje
kuće. Živan Lazarević je prolazio i tu smo se posvađali. Ja sam njega optužila zbog saradnje s
četnicima a on mene s partizanima. Jesu oba sela brujala.
Ja: Živana Lazarevića su ubili partizani, odmah posle Darinkinog ubistva. Pričalo se da je bio
umešan.
Darinka: Mogu li nešto da te pitam. Zašto misliš da su me drugovi ostavili?
Ja: Važno je šta ti misliš.
Darinka: Ovo je tvoja drama. Ja ću misliti ono što mi ti kažeš.

22
Ja: Joj, molim te, što si odjednom postala poslušna!
Radmila i Stanka se kikoću.
Ja: Mnogo toga je čudno i nerazjašnjeno s tim ranjenikom. Da li je bio ili ne? Da li je bio sam ili
je još neko bio s njim. Tvoja partizanska veza recimo, Dušan Petrović Šane. Pričalo se da je on
doveo ranjenika i da je bio te noći, s njim u zemunici. I da su pobegli. Šane je to čitavog života
demantovao.
Darinka: Mene drug Šane, nikada ne bi ostavio na cedilu.
Ja: Da, pa znaš šta, tebi je više puta skretana pažnja da se pritajiš i da si ugrožena. Posle rata je i
Šane o tome govorio. Moraš priznati da je u najmanju ruku čudno da se ugroženi ilegalac ne
zaštiti?
Darinka: Mene moji drugovi nikada ne bi ostavili na cedilu.
Ja: Dobro, ako tako kažeš.
Darinka: Ne, ti mi kažeš da tako kažem.
Ja: Ja ti kažem da tako kažeš zato što verujem da drugačije nikada ne bi pristala da kažeš.
Darinka: I ne bih!
Ja: Ne vidim onda u čemu je problem. Što se ljutiš na mene?
Darinka: Zato što ja u to verujem a ti ne veruješ, samo mi daješ da kažem ono što ti je u drami
potrebno.
Ja: Nebitni su moji motivi kada se rečenice koje izgovaraš poklapaju s tvojim mišljenjem.
Darinka: Važno je. Hoću da veruješ da me moji drugovi nisu izneverili.
Ja: Žao mi je, ne verujem u to. Ne kažem da jesu ali imam opravdanu sumnju.
Stanka: Dosta više vas dve. Mama prekini da je miniraš a ti ili završavaj ovu dramu ili nešto
menjaj. Radmila i ja smo zapostavljene i dosadno nam je.
Ja: Da li je istina da si stalno i svima govorila: “Sve će ovo da propadne, a doći će sasvim novo,
pa ćemo da živimo kao ljudi”
Stanka i Radmila u glas: Daaaaaa!
Radmila: Stalno je to svima ponavljala.
Stanka: I u kuću, kad god bi izgubile veru ili snagu, ona bi ispalila tu misao.
Ja: Kada si počela da se interesuješ za levičarske ideje?
Darinka: Čim sam došla u Rajkovac. Domaćinstva su bila mahom siromašna i opoziciono
orijentisana. Vojislav i ja smo znali da se ništa neće i ne može samo od sebe promeniti. A onda

23
je došao profesor Milutin Todorović. On je prenosio levičarske ideje i priče o socijalizmu i
komunizmu u selu. Nije radio u Rajkovcu ali je tu bio rodom i često dolazio. Donosio je knjige i
puno nas podučavao. Život nas seljaka, pogotovo siromašnih, bio je težak. Loši putevi, nema
lekara, mašina, nema telefon. Položaj žena je bio loš. Žene puno toga nisu znale i nisu imale
koga da pitaju. Meni su drugovi donosili informacije i listove o Antifašističkom frontu žena. Još
uvek znam napamet Titove reči na Prvoj zemaljskoj konferenciji u Bosanskom Petrovcu ’42.
“Ja se ponosim time što stojim na čelu armije u kojoj ima ogroman broj žena. Ja mogu kazati da
su žene u toj borbi po svom heroizmu, po svojoj izdržljivosti, bile i jesu na prvom mjestu i u
prvim redovima i svim narodima Jugoslavije čini čast što imaju takve kćeri."
Živela sam za dan kada ću i ja moći da glasam.
Ja: Pravo glasa smo dobila odmah posle rata 1945. a AFŽ je ukinut 1953.
Darinka: Zašto?
Ja: Zato što žena može da se bavi politikom ili bilo čim drugim samo ukoliko podržava mušku
dominaciju vlasti. Čim se osete ugroženim reaguju. Drama je ispala potpuno drugačija od onog
kako sam je zamislila. Želela sam da napravim mnoštvo poređenja između vašeg i mog vremena.
Želela sam da se dohvatim 90-tih. Želela sam... svašta sam želela. I sve što sam želela bilo bi
pogrešno. Ne znam da li je ovo ispravno ali sam sigurna da je trebalo da ispadne baš ovakva.
Hvala vam. Mogu da vas zamolim za kraj da sve tri kažete Darinkin životni moto, misao koju je
stalno ponavljala?
Stanka: “Sve će ovo da propadne, a doći će sasvim novo, pa ćemo da živimo kao ljudi”
Radmila: “Sve će ovo da propadne, a doći će sasvim novo, pa ćemo da živimo kao ljudi”
Darinka: “Sve će ovo da propadne, a doći će sasvim novo, pa ćemo da živimo kao ljudi” Hajde,
kaži i ti.
Ja: Ne verujem a ne umem da lažem.

- ... rez -

24
25