На основу члана 37. став 2.

Закона о заштити становништва од заразних болести

(„Службени гласник Републике Српске“, број 14/10) и члана 82. став 2. Закона о
Републичкој управи („Службени гласник Републике Српске“, бр. 118/08, 11/09, 74/10,
86/10 и 24/12), министар здравља и социјалне заштите доноси

ПРАВИЛНИК
О САДРЖАЈУ ПРОГРАМА И МЈЕРАМА ЗА СПРЕЧАВАЊЕ И СУЗБИЈАЊЕ
ИНТРАХОСПИТАЛНИХ ИНФЕКЦИЈА
(„Службени гласник Републике Српске“ број 22/13)

Члан 1.

Овим правилником прописује се садржај програма и мјере за спречавање и

сузбијање интрахоспиталних инфекција у здравственој установи.

Члан 2.

(1) Интрахоспиталном инфекцијом (болничком, нозокомијалном) сматра се свака

инфекција која је настала у здравственој установи и постала евидентна након 48 до 72
часа по пријему, односно до 48 часова након отпуста из здравствене установе, a као
резултат непожељне реакције организма на присуство инфективног агенса или његовог
токсина који није био присутан код лица приликом пријема у здравствену установу.
(2) Интрахоспиталном инфекцијом сматра се и свака постоперативна инфекција
ране настала до 30 дана након интервенције, односно до годину дана ако се у оквиру
здравствене интервенције уградио имплантат и ако је период инкубације за изолованог
узрочника у граници утврђеног рока.
(3) Интрахоспитална инфекција се јавља у појединачном, епидемијском или
ендемском облику.

Члан 3.

(1) Интрахоспиталне инфекције могу настати код пацијента, здравственог радника,

здравственог сарадника, друге запослене особе у здравственој установи, студента
факултета и ученика средње школе који обављају практичну наставу у здравственој
установи, као и код посјетиоца и волонтера у здравственој установи (у даљем тексту: лица
код којих могу настати интрахоспиталне инфекције).
(2) Пацијент с повећаним ризиком оболијевања од интрахоспиталних инфекција је:
хируршки пацијент, пацијент са имунодефицијенцијом, недоношче, новорођенче и
дојенче, пацијент сa опекотинама, пацијент у јединици интензивне његе, пацијент на
хемодијализи, те пацијент смјештен на одјелу инфектологије.

Члан 4.

(1) Ризичне зоне за настанак интрахоспиталних инфекција су организационе

јединице здравствене установа на којима се лијече пацијенти са повећаним ризиком
оболијевања од интрахоспиталне инфекције.
(2) С обзиром на учесталост и тежину интрахоспиталних инфекција,
организационе јединице здравствене установе подијељене су према степену ризика на
сљедеће:
а) организационе јединице са високим степеном ризика, тј. оне јединице које
обављају дјелатност из области: интензивне његе, неонатолошке његе, третмана
опекотина, трансплантације, кардиохирургије, неурохирургије, васкуларне хирургије,
ортопедије, трауматологије, микробиологије, хемодијализе, те онкологије и хематологије,
б) организационе јединице са средњим степеном ризика, тј. оне јединице које
обављају дјелатност из области: урологије, акушерства и гинекологије, дерматовенерологије,
оториноларингологије, офталмологије, инфектологије, стоматологије, осталих хируршких
области, као и хитне медицинске помоћи,
в) организационе јединице са ниским степеном ризика, а представљају их све
остале организационе јединице здравствене установе.

Члан 5.

Интрахоспитална инфекција утврђује се на основу епидемиолошке анкете,

клиничких симптома, микробиолошких и других лабораторијских налаза.

Члан 6.

(1) Болница за лијечење свих и одређених нозолошких група и заводи (у даљем

тексту: болница и завод), осим Завода за судску медицину, формирају Тим за спречавање
и сузбијање интрахоспиталних инфекција (у даљем тексту: Тим).
(2) Тим чине доктор медицине и медицинска сестра/техничар.
(3) Изузетно од става 2. овог члана, у Заводу за стоматологију Републике Српске
Тим могу да чине доктор стоматологије и стоматолошка сестра/техничар.
(4) У болницама трећег и четвртог нивоа Тим чине доктор специјалиста
епидемиологије или доктор медицине друге специјалности, обучен за праћење и надзор
над интрахоспиталним инфекцијама и медицинска сестра/техничар из једне од
организационих јединица означене са високим степеном ризика.
(5) У складу са епидемиолошким индикацијама интрахоспиталне инфекције и
својим потребама, болница и завод могу проширити састав Тима, са докторима медицине
других специјалности, односно другим здравственим радницима одговарајућег звања из
болнице и завода или друге здравствене установе.

Члан 7.

(1) Тим доноси пословник о раду.

(2) Задаци Тима су да:
а) предлаже Програм мјера за спречавање и сузбијање интрахоспиталних
инфекција (у даљем тексту: Програм),
б) доноси годишњи план рада Тима,
в) даје препоруке за поједине поступке при дијагностици, њези и лијечењу
пацијента, укључујући и препоруке за смјештај и изолацију пацијента,
г) утврђује, прати и анализира мјере за спречавање и сузбијање интрахоспиталних
инфекција,
д) у складу са епидемиолошким индикацијама, предлаже стручне приоритете и
поступке,
ђ) по потреби, ревидира препоруке за поједине поступке при дијагностици, њези и
лијечењу пацијената,
е) прати примјену препорука и мјера за спречавање и сузбијање
интрахоспиталних инфекција и извјештава о томе,
ж) организује састанке и едукације ради обавјештавања особља установе о
закључцима својих активности и мјерама за спречавање и сузбијање интрахоспиталних
инфекција,
з) најкасније до 31. јануара текуће године, директору болнице или завода достави
годишњи извјештај о спровођењу Програма за претходну годину.

Члан 8.

(1) Здравствена установа доноси Програм, којим су дефинисане мјере за

спречавање и сузбијање интрахоспиталних инфекција.
(2) Садржај Програма чине:
а) процедуре прегледа, тријаже и санитарне обрада пацијената (у складу са
клиничким индикацијама), те даља микробиолошка и епидемиолошка обрада пацијента,
б) процедуре спровођења свих санитарно-хигијенских мјера и понашања при раду
и боравку лица која могу обољети од интрахоспиталних инфекција у здравственој
установи,
в) процедуре чишћења, прања и провјетравања радних просторија,
г) процедуре чишћења и прања радних површина, медицинске опреме,
инструмената и другог медицинског материјала,
д) процедуре дезинфекције радних просторија и радних површина, те
дезинфекције медицинске опреме, инструмената и другог медицинског материјала,
ђ) процедуре хигијене и дезинфекције руку, коже и слузница,
е) процедуре стерилизације опреме и прибора за медицинске поступке,
ж) процедуре свих асептичних, антисептичних и других хигијенских поступака
при раду и боравку у здравственим установама,
з) процедуре прикупљања, разврставања, прања, стерилизације и транспорта
рубља и постељине,
и) процедуре које се односе на здравствену исправност воде за пиће,
ј) процедуре које се односе на санитарно-техничке и хигијенске услове припреме,
чувања и подјеле хране,
к) процедуре које се односе на здравствену исправност и микробиолошки
квалитет воде за потребе хемодијализе,
л) процедуре које се односе на одговарајући микробиолошки квалитет ваздуха,
љ) процедуре које се односе на дезинсекцију и дератизацију,
м) процедуре које се односе на збрињавање инфективног отпада,
н) процедуре збрињавања умрлих лица,
њ) процедуре раног откривања, изолације и лијечење обољелих од
интрахоспиталних инфекција,
о) процедуре пријављивања интрахоспиталних инфекција,
п) процедуре праћења учесталости интрахоспиталних инфекција у односу на
врсту инфекције, узрочника, популацију пацијента, примјену дијагностичких или
терапијских поступака,
р) процедуре праћења учесталости резистенције појединих врста
микроорганизама, те праћења потрошње антибиотика, формирања листе резервних
антибиотика, прописивање и издавање антибиотика који се користе са ограничењем,
с) процедуре спровођења специфичних превентивних мјера (имунизација,
хемопрофилакса, серопрофилакса) спречавања и сузбијања интрахоспиталних инфекција,
т) процедуре микробиолошке контрола живе и неживе средине,
ћ) програм континуиране едукација чланова Тима и/или осталог особља
здравствене установе о мјерама спречавања и сузбијању интрахоспиталних инфекција.
 Члан 9.

(1) Директор здравствене установе прати спровођење Програма.

(2) Директор органу управљања здравствене установе и Институту за јавно
здравство Републике Српске (у даљем тексту: Институт), најкасније до 15. фебруара
текуће године, доставља годишњи извјештај о спровођењу Програма за претходну годину.
(3) Изузетно од става 1. члана 8. овог правилника, апотека није дужна да доноси
Програм.

Члан 10.

(1) Надлежни доктор медицине дужан је да при прегледу пацијента, на темељу

анамнезе, клиничких симптома и епидемиолошке анкете одлучи о потреби
микробиолошке обрада и/или изолација пацијента.
(2) Епидемиолошка обрада састоји се од епидемиолошке анамнезе у смислу
утврђивања чињеница које се односе на присутност ризичних фактора битних за развој
интрахоспиталне инфекције, затим на могућност развоја инфекције вишеструко отпорним
микроорганизмима или фактора повезаних са раније стеченом интрахоспиталном
инфекцијом.

Члан 11.

(1) Здравствена установа успоставља јасан и једноставан систем означавања

кретања унутар установе, означавајући организационе јединице степеном ризика, односно
забрањеног приступа.
(2) Здравствена установа означава пут транспорта чистог и нечистог материјала
тако да се спријечи укрштање тих материјала.
(3) Здравствена установа спроводи одговарајуће мјере здравствене његе с циљем
очувања и унапређења здравља пацијента.
(4) При пријему на болничко лијечење пацијент се упућује на санитарну обраду,
која обухвата купање и туширање, облачење у чисто рубље, те депедикулацију у случају
вашљивости пацијента.
(5) Одјећа у којој је пацијент примљен на болничко лијечење одлaже се у
гардеробу или се враћа породици пацијента.

Члан 12.

(1) Чишћење просторија, радних површина, медицинске опреме, инструмената и

других медицинских материјала који подлијежу посебном хигијенском режиму врши се
по дневном, седмичном и мјесечном распореду.
(2) Прање медицинског и другог посуђа врши се машинским или ручним прањем.
(3) Након дијагностичких и терапијских поступака, односно различитих процедура
здравствене његе врши се редовно провјетравање просторија.

Члан 13.

(1) Под дезинфекцијом радних просторија и радних површина, те медицинске

опреме, инструмената и другог медицинског материјала (у даљем тексту: дезинфекција)
подразумијева се селективно уништавање микроорганизама у складу са степеном ризика
одјела или амбуланте.
(2) Дезинфекција се спроводи механичким, физичким и хемијским поступцима.
 (3) Сви облици дезинфекције спроводе се у складу са упутствима о спровођењу
дезинфекције.
(4) Процедуре за спровођења дезинфекције излажу се на видним мјестима и
ажурирају се у складу са потребом.
(5) За спровођење хемијске дезинфекције обезбјеђује се општа и специфична листа
дезинфицијенса, према намјени и степену ризика, и у складу са стањем евидентиране
резистенције микроорганизама.

Члан 14.

(1) Под стерилизацијом опреме и прибора за медицинске поступке (у даљем

тексту: стерилизација) подразумијева се уништавање свих врста микроорганизама и
њихових спорогених облика.
(2) Стерилизација се спроводи врућом воденом паром под притиском, сухим и
врелим ваздухом, етилен оксидом, плазма пероксидом и/или гама зрачењем.
(3) Стерилизација медицинске опреме, инструмената и другог медицинског
материјала обавља се у централној стерилизацији или у другим апаратима за
стерилизацију.
(4) Прије стерилизације, употријебљени прибор и инструменти потaпају се у
дезинфицијенс и механички чисте под текућом водом, посушују, те се разврставају у
сетове за одређене захвате.
(5) Процедуре које се односе на спровођење стерилизације излажу се на видним
мјестима и ажурирају се у складу са потребом.

Члан 15.

(1) Контрола стерилизације спроводи се у складу са врстом стерилизације и

приликом сваког поступка стерилизације.
(2) Физичка метода контроле услова стерилизације врши се у складу са упутством
произвођача, праћењем и контролом параметара физичке методе (температура, вријеме и
притисак) за сваку врсту стерилизације, као и праћењем и контролом специфичних
параметара (вакумски Bowie-Dick, концентрација плина, доза радиолошког зрачења) за
одређене врсте стерилизације.
(3) Хемијска контрола услова стерилизације врши се за сваки поједини сет, а
спроводи се хемијским индикаторима и приликом сваког процеса стерилизације.
(4) У складу са врстом стерилизације, врши се контрола ефикасности
стерилизације биолошком методом, помоћу стандардизованих носача различитих
бактеријских спора.
(5) Учесталост контроле биолошком методом зависи од врсте стерилизацијског
процеса и материјала који се стерилише.

Члан 16.

(1) Књига евиденције стерилизације води се за сваки апарат стерилизације.

(2) У књигу евиденције стерилизације дневно се уносе подаци о: типу апарата
којим се врши стерилизација, датуму стерилизације, врсти и количини стерилисаног
материјала, времену почетка и завршетка сваког циклуса стерилизације,
температури/притиску стерилизације, одговорној особи за стерилизацију, те налазима
контроле услова стерилизације.
(3) Након завршеног процеса стерилизације, осигурава се чување и транспорт
стерилисаног материјала, без могућности контаминације, оштећења и укрштања с
нечистим материјалом.

Члан 17.

(1) Код инвазивних медицинских поступака, оперативних захвата и превијања рана

осигурава се асептични поступак у раду, односно примјена стерилног материјала и
инструмената, те асептичних техника у раду, праћених хируршким прањем руку.
(2) Прије инвазивних поступака и операција осигуравају се принципи антисепсе,
односно дезинфекција живог ткива или коже пацијента.
(3) Лица код којих могу настати интрахоспиталне инфекције спроводе хигијенско
и/или антисептично прање руку, у свакодневној пракси гдје год се то налаже.
(4) Процедура хигијенског и/или антисептичног прања руку излаже се на видним
мјестима на којима се обавља прање руку.

Члан 18.

(1) Прикупљање нечистог рубља и постељине спроводи се одмах након скидања

рубља с пацијента, односно одмах након што здравствени радник одложи рубље или
скине постељину са кревета.
(2) Нечисто рубље и постељина одлаже се у посебне платнене или непропусне
вреће, обавезним одвајањем рубља и постељине контаминиране крвљу или секретима и
екскретима пацијента или другог лица.
(3) Нечисто рубље и постељина транспортују се у праоницу или се привремено
одлажу у просторију за нечисто рубље и постељину.
(4) Чишћење и дезинфекција просторије за одлагање нечистог рубља и постељине
врши се свакодневно.
(5) Разврставање и означавање рубља и постељине, те прање, сушење и пеглање
спроводи се под надзором за то задужене особе.

Члан 19.

(1) Складиштење чистог и класификованог рубља, те постељине врши се у сувом и

прозрачном простору.
(2) Транспорт чистог рубља и постељине из централне стерилизације врши се у
чистим непропусним врећама или другим дезинфикованим транспортним спремницима,
на колицима и/или другим превозним средствима која прије транспорта подлијежу
обавезној дезинфекцији.

Члан 20.

Здравствени и санитарни надзор врши се у складу са прописима који уређују

област здравственог и санитарног надзора.

Члан 21.

(1) Поступци складиштења, припреме и подјеле хране морају поштовати све

санитарно-техничке и хигијенске услове и обављају се у складу са другим прописима који
уређују област поступка складиштења, припреме и подјеле хране.
(2) Уклањање неупотребљене хране врши се на хигијенски начин, одлагањем у
посебне посуде с поклопцем, односно у засебан транспортни простор уколико се није
одмах одложила.
 (3) Прање и дезинфекција прибора и опреме за складиштење, припрему и подјелу
хране врши се свакодневно.

Члан 22.

(1) Лица која раде на припреми и чувању хране намијењене недоношчади,

дојенчади и дјеци на посебном режиму исхране обављају само те послове, без могућности
истовремног обављања других послова.
(2) Допремање хране лицима из става 1. овог члана може се вршити само посебним
лифтом за допремање хране или у затвореним транспортним спремницима.
(3) Чишћење и дезинфекција лифтова или транспортних спремника из става 2. овог
члана врши се свакодневно.

Члан 23.

Под обезбјеђењем здравствене исправности воде за потребе хемодијализе

подразумијева се спровођење посебне контроле квалитета воде затвореног система у
јединицама за дијализу која, уз испуњавање физичко-хемијских критеријума, мора
испунити и микробиолошке критеријуме.

Члан 24.

(1) Под обезбјеђењем микробиолошког квалитета ваздуха подразумијева се

одржавање и надзор затворених вентилацијских система, система са потпритиском,
апарата за кондиционирање ваздуха и механичких филтера, тако да се не може нарушити
здравље лица која могу обољети од интрахоспиталних инфекција.
(2) Обезбјеђење квалитета ваздуха спроводи се у складу са међународним
стандардима.

Члан 25.

Дезинсекција и дератизација у здравственој установи спроводи се у складу са

прописима који уређују област дезинсекције и дератизације.

Члан 26.

Збрињавање инфективног отпада у здравственој установи врши се у складу са

прописима који уређују област збрињавања медицинског отпада.

Члан 27.

(1) Здравствена установа спроводи поступке и мјере потребне за лијечење лица

обољелих од интрахоспиталне инфекције у тој здравственој установи.
(2) Здравствена установа обезбјеђује:
а) рану дијагностику интрахоспиталне инфекције, микробиолошко утврђивање
узрочника и његових особина, те услове за пријаву интрахоспиталне инфекције,
б) епидемиолошко испитивање у циљу откривања извора, путева преношења,
резервоара узрочника, времена и мјеста настанка, те величине интрахоспиталне
инфекције,
в) изолацију или груписање пацијената и других лица, код којих је то потребно и
код којих је утврђено постојање интрахоспиталних инфекција,
 г) према епидемиолошкој индикацији, обезбјеђује одговарајуће мјере специфичне
профилаксе за лица код којих се могу јавити интрахоспиталне инфекције,
д) спровођење других општих и специфичних мјера за спречавање и сузбијање
ширења и лијечења интрахоспиталних инфекција.
(3) Здравствена установа, у складу са потребама, може да организује здравствене
прегледе запосленог особља установе.

Члан 28.

(1) Пријављивање интрахоспиталне инфекције врши се у складу са прописима који

регулишу област пријављивања интрахоспиталне инфекције.
(2) Достављање пријаве на сумњу или појаву интрахоспиталне инфекције врши се
тако да:
а) доктор медицине / доктор стоматологије болнице или завода достави пријаву
Тиму болнице или завода и Институту,
б) доктор медицине / доктор стоматологије друге здравствене установе пријаву
достави директору здравствене установе и Институту.
(3) Појава два или више епидемиолошки повезаних случајева оболијевања од
интрахоспиталне инфекције сматра се сумњом на епидемију интрахоспиталне инфекције.
(4) Директор здравствене установе Институту доставља пријаву и одјаву сумње на
појаву или појаве епидемије интрахоспиталне инфекције.

Члан 29.

(1) Под епидемиолошким надзором интрахоспиталних инфекција подразумијева се

организовано прикупљање појединачних пријава, евиденција и анализа података, те
извјештавање о учесталости интрахоспиталних инфекција у здравственој установи.
(2) Институт спроводи епидемиолошки надзор интрахоспиталних инфекција
студијама пресјека или студијама инциденције у здравственим установама, помоћу
активног или пасивног прикупљања података, циљано или свеобухватно.
(3) Институт пружа стручну помоћ здравственим установама у спречавању и
сузбијању ширења интрахоспиталних инфекција.

Члан 30.

(1) Директор здравствене установе прати прикупљање и архивирање података о

стању интрахоспиталних инфекција, кроз извјештај о праћењу кретања интрахоспиталних
инфекција у здравственој установи.
(2) Тим у болници и заводу, односно надлежна организациона јединица друге
здравствене установе припрема извјештај о праћењу интрахоспиталних инфекција у
здравственој установи.
(3) Извјештај о праћењу кретања интрахоспиталних инфекција, у складу са
дјелатностима здравствене установе, чине сљедеће информације:
а) број отпуста по мјесецима за болницу и завод, односно број посјета пацијената у
здравственој установи по организационим јединицама у складу са степеном ризика,
б) мјесечни број пацијената обољелих од интрахоспиталне инфекције,
в) мјесечна стопа инциденције интрахоспиталних инфекција,
г) врста интрахоспиталних инфекција и врста узрочника тих инфекција,
д) на хируршким одјељењима болнице и завода – мјесечни број операција према
степену микробне контаминације,
ђ) на хируршким одјељењима болнице, завода – мјесечни број и стопа
регистрованих инфекција оперативног мјеста,
е) мјесечни број резистенције на антибиотике, сходно врсти узрочника
интрахоспиталне инфекције,
ж) укупна мјесечна количина паковања прописаних антибиотика по
организационим јединицама здравствене установе и обољењу означеном у складу са
Међународном класификацијом болести, ревизија 10.
(4) Тим у болници и заводу, односно надлежна организациона јединица друге
здравствене установе, шестомјесечно, анализира прикупљене податке и о томе
обавјештава директора здравствене установе.
(5) Архивирање, анализа и дистрибуција резултата у вези са интрахоспиталним
инфекцијама обавља се чувајући повјерљивост података о лицима код којих могу настати
интрахоспиталне инфекције.

Члан 31.

(1) Директор здравствене установе шестомјесечни извјештај о праћењу кретања

интрахоспиталних инфекција у здравственој установи доставља Институту.
(2) Институт води Регистар праћења кретања интрахоспиталних инфекција у
Републици Српској.

Члан 32.

(1) Здравствена установа у којој се врши прописивање антибиотика доноси Листу

антибиотика у употреби у здравственој установи (у даљем тексту: Листа).
(2) Листу чине антибиотици класификовани на сљедећи начин:
а) антибиотици у редовној употреби, тј. антибиотици који су ефикасни, безбједни
и јефтини,
б) антибиотици у ограниченој редовној употреби, тј. антибиотици који се користе
само у посебним случајевима, као што су тешке инфекције или појаве специфичне
резистенције,
в) антибиотици који нису у редовној употреби, тј. антибиотици који немају
додатну терапијску предност и скупљи су у односу на исту терапијску индикацију.
(3) Прописивање и издавање антибиотика који се користе са ограничењем у
болници и заводу одвија се под надзором Тима.
(4) Доктор медицине дужан је да спроводи начела антимикробног лијечења у
складу са врстом, узрочницима и учесталошћу интрахоспиталних и других инфекција.

Члан 33.

(1) Присуство вишеструко отпорних микроорганизама као етиолошких узрочника

инфекције или колонизата наводи се приликом отпуста пацијента у отпусном писму,
заједно са препоруком о даљем лијечењу и њези.
(2) Здравствена установа у случају појаве или сумње на интрахоспиталну
инфекцију у организационој јединици обезбјеђује услове за микробиолошку обраду сваке
интрахоспиталне инфекције.
(3) У случају епидемиолошке индикације, здравствена установа обезбјеђује услове
за циљано микробиолошко испитивање неживе средине.

Члан 34.

(1) Грађевинско-архитектонско уређење простора, просторија и опреме здравствене

установе обезбјеђује поштoвање специфичних медицинских потреба, те других стручних
захтјевa с циљем смањења ризика од настанка и ширења интрахоспиталних инфекција.
(2) Здравствена установа приликом предузимања активности које се односе на
грађевинско-архитектонске интервенције или друге грађевинске радове, у циљу
спречавања и сузбијања ширења интрахоспиталних инфекција, консултује Тим, односно
поступа у складу са Програмом.

Члан 35.

(1) Директор здравствене установе благовремено информише запослене у установи

о мјерама за спречавање и сузбијање интрахоспиталних инфекција, као и о свим
измјенама и допунама мјера за спречавање и сузбијање интрахоспиталних инфекција.
(2) Директор здравствене установе обезбјеђује едукацију новопримљених и
запослених радника о мјерама за спречавање и сузбијање интрахоспиталних инфекција.
(3) Директор здравствене установе члановима Тима обезбјеђује спровођење
континуиране едукације из области спречавања и сузбијања интрахоспиталних
инфекција.

Члан 36.

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном

гласнику Републике Српске“.