Висока здравствено – санитарна школа

струковних студија “Висан“, Београд

СЕМИНАРСКИ РАД

Болничке инфекције

Ментор:
Студент:
Марија Десивојевић 21-II/20
 UVOD

Болничке инфекције (БИ) - инфекције током процеса пружања здравствене заштите

које нису биле присутне у време пријема.

Инфекција се дешава када се патоген прошири на осетљивог домаћина пацијента.

Симптоми - грозница, кашаљ, отежано дисање, пецкање при мокрењу или отежано
мокрење, главобоља, мучнина, повраћање, дијареја.

БИ мора да се догоди: до 48 сати након пријема у болницу до 3 дана након отпуста

до 30 дана након операције.

Етиологија болничких инфекција заснива се на извору или врсти инфекције и

одговорном патогену, који може бити бактеријски, вирусни или гљивични.
ВРСТЕ БОЛНИЧКИХ ИНФЕКЦИЈА

ВРСТЕ

Инфекција уринарног тракта повезана

са катетером (CAUTI)

Инфекција коже и меких ткива (SSI)

Болничка пнеумонија

Инфекције мокраћног система

Инфекције хируршких рана

Бактеријемија и сепса
 УЗРОЧНИЦИ И ФАКТОРИ РИЗИКА

Према пореклу
Патогени
узрочника

Ендогене БИ Бактерије
(изазване узрочницима који
(Acinetobacter, Staphilococcus aureus,
су део сталне или пролазне
Enterococcus)
флоре домаћина)

Егзогене унакрсне Гљивични

инфекције паразити
(изазване узрочницима који се (Candidа - albicans,
преносе са болесника на болесника) parapsilosis, glabrata)

Егзогене Вирусни
инфекције патогени
(извор болничка средина) (Хепатитис Б и Ц )
 ФАКТОРИ РИЗИКА

Фактори домаћина - хроничне болести, неутропенија, неухрањеност,

парентерална исхрана, трансплантација коштане сржи.

Фактори катетера - продужена хоспитализација пре катетеризације,

мулти-лумен CVC, врста материјала за катетер, више CVC, хитно уметање и
недостатак стерилних препрека или прекида у асептичној техници.

РИЗИЧНА ОДЕЉЕЊА

Одељења високог ризика су јединице интензивног лечења и неге, стерилне

јединице, неонатолошке јединице интензивног лечења, одељења за опекотине,
трансплантацију, кардиохирургију, неурохирургију, итд.

Одељења средњег ризика су општи хируршки, уролошки,

неонатолошки, гинеколошко-акушески, дерматолошки те инфектолошки

Одељења ниског ризика су интернистичка одељења, педијатријска,

психијатријска, геријатријска одељења, стационари те ординације.
 НАЧИНИ ПРЕНОСА

ПРЕНОС

Непосредним (директним) контактом - пренос

с коже на кожу истог болесника.

Пренос индиректним контактом - додир с неживом

површином која је контаминисана микроорганизмима.

Пренос ваздухом - капљичним

путем, аеросолом, прашином.

Пренос медицинском опремом и предметима

Патогени који живе у окружењу, тј. води, храни и опреми могу бити извор преноса.

Ваздух, вода и храна могу се контаминирати и пренети пацијентима у току

здравствене заштите.

Морају постојати политике које омогућавају чишћење и употребу средстава за чишћење

на зидовима, поду, прозорима, креветима, купаоницама, тоалетима и другим медицинским
уређајима.

Правилно проветрени и свежи филтрирани ваздух може елиминисати бактеријску

контаминацију у ваздуху.
Неправилно руковање храном може проузроковати инфекције које се преносе храном.

Отпад из болница може деловати као потенцијални резервоар за патогене којима је

потребно правилно руковање.
10–25% отпада који генерише здравствена установа назива се опасним.
ДИЈАГНОЗА И ЛЕЧЕЊЕ
Опште мере за контролу инфекције

Скрининг у јединицама интензивне неге како би се утврдило да ли особе са БИ

морају бити изоловане. Утврђивање врсте изолације која треба да помогне
да се заштите други или смање шансе за даљу инфекцију.

Посматрање хигијене руку, што подразумева прање

руку пре и после додиривања људи у болници.

Ношење одговарајуће опреме.

Чишћење површина правилно,

уз препоручену учесталост.

Собе треба да буду добро проветрене.

Мере за спречавање и сузбијање ширења болничкх инфекција у здр. нези

Преглед, тријажа и санитарна обрада болесника при пријему на болничко лечење.

Спровођење санитарно-хигијенских поступака при раду те понашање

запослених, болесника и посетитеља унутар здравствене установе.

Чишћење, прање, проветравање радних просторија и припадајуће опреме.

Хигијена и дезинфекција руку, коже, слузокожа.

Дезинфекција инструмената, медицинског прибора и околине.

Стерилизација опреме и прибора за медицинске поступке.

Асептични и хигијенски поступци при раду.

Прикупљање, разврставање, прање, стерилизација и транспорт болничког рубља.

Осигурање здравствене исправности намирница.

Осигурање здравствене исправности и квалитета воде за потребе хемодијализе..

Рано откривање, изолација и лечење особа оболелих од болничке инфекције.

Пријављивање болничких инфекција (спорадични случајеви и болничке инфекције у

ендемском и епидемијском облику).