Borisav Stanković – Nečista krv

I poglavlje

Njihova je kuća bila stara. Izgleda, da otkada je varoš počela postojati, da je i ta njihova kuća
već tada bila tu. Cela rodbina iz nje je proizišla. Oduvek same bi vladike, prilikom velikih
praznika, posle službe, prvo kod njih dolazili na čestitanje, pa tek onda išli u druge kuće,
takođe stare i čuvene. U crkvi imali su svoj sto, a na groblju svoje groblje. Grobovi su od
mramora a jednako, i danju i noću, sa zapaljenim kandilima.

- Prikaz Sofikinih predaka.

Hadži-Trifun – Patrijarh obitelji; Imućan trgovac; Sofkin pradjed.

- Početak propadanja obitelji po Hadži-Trifunovoj smrti.

I otada od smrti hadži-Trifunove, u njihovoj kući znalo se samo za onaj život, izobilan, uvučen
i pun raskoši, sa lepim ženama i raskošnim odelima, a još raskošnijim jelima i slatkišima.
Jedna furundžica, koja bi samo za njihovu kuću pekla, mogla je od njih da se izdržava, toliko
se mesilo i peklo. I nikad se iz njihove kuce nije čula, kao iz ostalog komšiluka, svađa, boj, ili
piska dece. Čak se niko nije mogao pohvaliti da je mogao čuti da se kod njih kakva ružna reč
izgovorila glasno. I što je bivalo svađe, nesuglasice, pa i smrtnih slučajeva, sve se to svršavalo
u tišini. Jednako se gledalo da se živi što tiše, lepše i u što većem izobilju: da su sobe jednako
okićene i što toplije, ututkanije nameštene; da po kući, po dvorištu šušte meke ženske haljine;
da se viđaju lica bela, nežna, očuvana i negovana. Oko kuće jednako se dokupljivali susedni
placevi i ambarevi. Štale, što su bile isprva odmah do kuće, sve su se dalje iza kuće pomicale
u krajeve, da se prilikom donošenja hrane, žita, ne bi remetio kućni mir i raskoš. A oko kuće
se opet bašta jednako proširivala, punila najlepšim i najboljim drvećem: šamdudima,
trešnjama i višnjama, i raznovrsnim kalemljenim skupocenim ružama, a osobito niskim
jabukama do zemlje sa nežnim plodovima, koje su samo po nekoliko zrna godišnje rađale.
 - Razvrat, raskoš i blud unutar obitelji. Izopaćenost kao posljedica.

I onda sve gore i gore stvari. Toliko umobolnih, uzetih, toliko rađanje dece sa otvorenim
ranama, umiranje u najboljim godinama, večito dolaženje čuvenih ećima, lekara, babica,
toliko bajanje, posipanje raznim vodama, vođenje kod vračara po razvalinama, po zapisima i
drugim lekovitim mestima po okolini!...

II poglavlje

- Kratki prikaz Sofkinog djetinjstva. Roditelji, djed, baka.

III poglavlje

Posle dođe rat i oslobođenje, nestanak turske vlasti i gospodstva, pa i nestanak Sofkinog oca,
efendi-Mite. Sa Turcima i begovima i on prebegao, i tamo u Turskoj počeo da se bavi, tobož
trgujući s njima. Retko bi otuda ovamo prelazio. I što je Sofka bivala veća, on je sve ređe
dolazio; u godini dana jedanput i to obično noću. Ostane po dva i tri dana, ali nikuda iz kuće
ne izlazi. Čak i najbližu rodbinu, stričeve i tetke, ne prima.

- Opadanje Sofkine porodice nakon „oslobođenja“.

- Opadanje gospodskih porodica (u prvom planu Sofkina porodica).

Međutim, sve to nije trebalo. Odavna je Sofka za sve to znala: i zašta otac jednako tamo sedi
u Turskoj; zašto ovamo k njima sve ređe i ređe dolazi, tako da ga je pocelo da pamti i da ga
se seća samo po tim njegovim nocnim dolascima, u malo već olinjalom odelu, potamnela,
kao suva, a u stvari zborana lica, ali još jednako svežeg, obrijanog, vlažnih usta, još
vodnjikavih očoju a uvek sa brojanicama, u lakovanim cipelama i belim čarapama... Pa onda
isto tako je znala, kada bi oni mislili da ona uveliko spava, za ono njihovo, materino i očevo,
dugo, noćno sedenje, cele noći nemo, bez reči, a iz očiju im se vidi: kako sve ovo treba jednom
svršiti, ne
može se više, treba bežati, prodati i kucu i sve... E, ali šta će onda grobovi na groblju, pa
rodbina, pa osobito, šta će svet kazati!
IV poglavlje

- O Sofkinoj ljepoti

Sofka je oduvek, otkako pamti za sebe - znala za sve. I kao što je, nikad ni za šta ne pitajući,
osećala i razumevala sve šta se oko nje događa, tako je isto znala i za sebe šta će s njome
biti. Još detetom je bila sigurna u kakvu će se lepotu razviti i kako će ta njena lepota s dana u
dan sve više poražavati i zadivljavati svet. Jer zna se da sada samo ona, samo iz njine kuće,
jedino još "efendi-Mitina" kci što može biti tako lepa, a nijedna druga.

V poglavlje

- Pred Uskrs

I ona, vraćajuči se od kapije, prolazeći pored bunara, kao svakada pri takvim večerima, kada
bi bila tako sama, zatvorena, poče osećati neku draž, i to draž pokretima tela. Ali baš zato
nikako više nije smela da se vrati gore, na gornji sprat i tamo u onoj sobi sama da ostane, jer
je znala da će je odmah početi da poduzima ono "njeno". Znala je da će, mada joj je sada
mati na groblju, kroz nekoliko dana eto Uskrs i cela ova nedelja strasna i plačna, kada čovek
ne treba ni da se nasmeje - ipak, ipak, pored toga što bi znala da je greh, nju sve više i više
obuzimati ti osećaji, ta draž, milje, golicavost.

VI poglavlje

- Na Uskrs

Sofka se tek onda poče oblačiti. Osećala je draž od one lake, čiste košulje, gotovo žute od
mnoge svile; od onih dugačkih, i kao sve nove, više nego obično, teških šalvara, nabranih u
bore. Samo oko jeleka je imala mnogo posla. On joj je bio mnogo otvoren i mnogo tesan.
Jedva ga bila zakopčala, te je posle morala jednako da izvija plećima i bedrima, probajući da
li joj od tesnoće neće gdegod pući. Ovlaš poveza se kratkom, svilenom i zatvorene boje
maramom. U uši obesi one materine u rodbini nasleđivane zlatne minđuše sa velikim
dukatom, koje su bile spojene zlatnim sitnim i dugim lancem, čija je sredina bila utvrđena za
takođe zlatnu kuku, koju zabode gore po potiljku na šamiju, te je polovine od tog lanca
počeše golicavo a hladno da dodiruju po vratu i leže joj po ramenima. Kosu nije htela sasvim
da zaglađuje oko čela. Naročito iza uva ostavi je, da ima malo pramenova, te da bi oni
svojom senkom kao sakrili onu udolicu ispod ušiju ka vilici, a i ceo joj obraz od te senke došao
tamniji, ovalniji. Od cveća zakiti se samo jednom kitom svežih, u bašti nabranih zumbulova i
med njima jedina bela lala. I to se zakiti ne gore, više čela, nego po potiljku, naniže, niz kosu. I
sa osmehom, videći kako joj to sve lepo stoji, iziđe, i čisto zapahnu u kujni sve.