Најзначајнија теоријска

схватања о економској улози

државе
Најзначајнија теоријска схватања
о економској улози државе:
• МЕРКАНТИЛИЗАМ – залагање за свеобухватну
контролу државе у привреди, а иницијално, у
Енглеској где је ова доктрина и настала, нарочито у
домену спољне трговине. Примери:
– Закон о навигацији из 1651 (забрањен приступ страним
бродовима у трговини)
– Сав увоз из колонија мора да стигне до Енглеске, па након
тога да се реекспортује ка Европи;
– Индији је било забрањено да се снабдева од домаћих
произвођача сољу, већ је сва со морала бити увезена из
Енглеске (Гандијева побуна против „пореза на со“)
– У 17. веку је Француска је промовисала идеје меркантилизма
уводећи свеобухватну регулацију економије и, посебно,
тржишта рада
Најзначајнија теоријска схватања
о економској улози државе:
• ФИЗИОКРАТЕ („владавина природе“) –
скуп принципа и политика на којима се
заснива функционисање економије
(„laissez faire laissez passer“).
– Физиократе примарну вредност у привреди
виде у земљи и природним ресурсима
– Настао је у 18. веку у Француској
– Доктрина је заснована на критици
меркантилистичке доктрине
– Трговина треба да буде слободна, без
прекомерних пореза и регулације
– Слобода рада, односно слобода избора треба
да буде гарантована од државе
Најзначајнија теоријска схватања
о економској улози државе:
• АДАМ СМИТ (КЛАСИЧНА ЕКОНОМИЈА) –
економска теорија у којој држава заузима
секундарну улогу, а односи у економији се
заснивају на слободном функционисању
тржишта.
– Настаје крајем 18. века у Енглеској као одговор на
неефикасности до којих је довело
меркантилистичко учење
– Невидљива рука, лични и општи интерес
– Тржиште је савршено и саморегулишуће
– Државна интервенција може само произвести
неефикасности у привреди
– Тржиште се аутоматски прилагођава на шокове
Најзначајнија теоријска схватања
о економској улози државе:
• ЏОН МАЈНАРД КЕЈНЗ – променом привредних околности,
процесима монополизације којима је била изложена
привреда, настаје кејнзијанска теорија која на улогу
државе гледа позитивно и развија инструменте за
свеобухватну регулацију привредних токова. Идеје:
– У рецесији, експанзивна фискална политика може
стимулисати економску активност
– Плате могу бити нееластичне на доле, изазивајући
незапосленост
– Агерагатна тражња као лек за незапосленост
– Постојање трејд-офа између незапослености и инфлације
– У време рецесије, држава треба да позајмљује и троши, како
би надоместила пад личне потрошње
– Не постоји ефекат „истискивања“ инвестиција у временима
рецесије
Најзначајнија теоријска схватања
о економској улози државе:
• Да би циљеви економске политике били успешно
реализовани (одржавање конјунктуре, смањење
незапослености, ублажавање цикличних промена)
држава користи следеће мере:
– Мере монетарне политике
– Мере пореске политике
– Мере јавних расхода
– Свеобухватне мере буџетске политике
Најзначајнија теоријска схватања
о економској улози државе:
• → МИЛТОН ФРИДМАН И МОНЕТАРИЗАМ
– након појаве стагфлације, нафтних
шокова, и немогућности да се реше
употребом кејнзијанског концепта
(заснованог на концепту агрегатне
тражње), појављује се монетаризам који
оспорава основне принципе на којима
почива кејнзијанизам, пре свега, могућност
државе да подстиче развој и има
непосредну улогу (инвестициону или у
домену потрошње) у привредном систему.
Најзначајнија теоријска схватања
о економској улози државе:
• Основне идеје монетаристичке концепције:
– Фискална политика не може утицати на дугорочни раст
реалне производње
– Уколико не постоји законски утврђена минимална
зарада и у одсуству синдиката зараде су флексибилне
– Истицање постојања тзв. „природне стопе
незапослености“, односно акценат на незапослености
услед поремећаја у понуди
– Филипсова крива релевантна само у кратком року
(трејд-оф између незапослености и инфлације постоји
само у кратком року)
– Инсистирање на уравнотеженом буџету
– Присутан је ефекат истискивања када долази до раста
јавног дуга
Најзначајнија теоријска схватања
о економској улози државе:
• ДОКТРИНА ЕКОНОМИКЕ ПОНУДЕ –
мало касније, доласком Роналда Регана
на власт у САД, актуелна постаје
доктрина економике понуде, чије се
основне идеје, као у случају
монетаризма, базирају на мањој улози
државе и, последично, доминантном
значају тржишта.
Најзначајнија теоријска схватања
о економској улози државе:
• Основне идеје економике понуде:
– Усмереност на дугорочне структурне
перформансе, односно на конкурентност
економије
– Дизајнирање економске политике са циљем да
тржиште боље функционише и да се обезбеди
већа слобода приватном сектору
– Реформе које су базиране на економици
понуде треба да обезбеде бољу и краткорочну
и дугорочну агрегатну понуду
Најзначајнија теоријска схватања
о економској улози државе:
• Примери економске политике засноване на економици
понуде:
– ПРЕДУЗЕЋА:
• подстицаји за стартапове и (мале) инвеститоре;
• Порески подстицаји за истраживање и развој
• Нижи порези на профит по основу патената
– КАПИТАЛ:
• Потрошња на инфраструктуру
• Подстицаји за већи удео капитала у производњи
– ХУМАНИ КАПИТАЛ:
• Пореска реформа која би била базирана на подстицајима
• Квалитет формалног и неформалног образовања (за све)
– ТРЖИШТА:
• Подстицање додатне конкуренције међу предузећима
• Отвореност ка трговини и страним инвестицијама
УЛОГА ДРЖАВЕ У СЛИКАМА
УЛОГА ДРЖАВЕ (РАСТУЋА ФУНКЦИЈА)

МЕРКАНТИЛИЗАМ

КЕЈНЗИЈАНИЗАМ

ФИЗИОКРАТИЗАМ

МОНЕТАРИЗАМ

ЕКОНОМИКА ПОНУДЕ

КЛАСИЧНА ЕКОНОМИЈА

ВРЕМЕ (У ВЕКОВИМА) ВРЕМЕ (У ВЕКОВИМА)