МУЛТИМЕДИЈАЛНИ

СЕРВИСИ
 ПОЈАМ ПОДАТКА И РАЗМЕНА ПОДАТАКА
Подаци су чињенице,појм или догађаји представљени у напред формализован начин.
Формализовани начин представља неки стандардизован уобичајен начин који се примењује у
раду са подацима. Подаци имају 2 основна облика : АНАЛОГНИ И ДИГИТАЛНИ
Податак је представљен у аналогном облику ако је задат помоћу физичке величине која се мења
непрекидно (континуално) а чија вредност функционално зависи од података. Податак је
представљен у дигиталном облику ако је задат помоћу прекидних физичких величина које имају
одређене оштро одвојене вредности. Пренос података између предајника и пријемника врши се
преко преносног медијума који може бити 1)трасиран 2) не трасиран . У оба случаја комуникација
се успоставља захваљујући простирању електромагнетних таласа. Код трасираног преноса
простирање таласа се усмерава дуж физичких путева какви су упредени каблови,коаксијални
каблови,оптичка влака... Код не трасираног преноса простирање електромагнетних таласа се
врши кроз ваздух,воду,вакум.
Преносни пут између две тачке назива се веза(линк) а део везе намењен преносу података зовемо
канал . Термин директна веза се односи на преносни пут између два уређаја дуж кога се
простирање сигнала између предајника и пријемника остварује без посредника. Постоје две врсте
трасираног пута: 1) Point to point оставрена директна веза између предајника и пријемника.
2)multi point медијум за пренос је дељив иѕмеђу већег броја уређаја.
1)
Предајник, Преносни Појачавач, Преносни Појачавач
пријемник медијум репетитор медијум репетитор

0 или више
2)
Предајник Предајник Предајник Предајник
пријемник пријемник пријемник пријемник

Преносни Појачавач Преносни

медијум репетитор медијум

0 или више

МРЕЖЕ ЗА ПРЕНОС ПОДАТАКА(ВРСТЕ МРЕЖА)

Рачунарска мрежа је скуп независних рачунара међусобно повезаних јединственом технологијом.
Основна подела пема величини и функцијама: 1)Локална рачунарска мрежа(LAN)-основно
обележје локалне рачунарске мреже је што је она просторно ограничена 2) Регионална
рачунарска мрежа (WAN)-Основна одлика је да није просторно ограничена.
 ФИНИЈА ПОДЕЛА
-Персоналне мреже (PAN)
-Локалне мреже (LAN)
-Бежичне локалне мреже (WLAN)
-Мреже широког подручја (WAN)
-Глобална мрежа (Повезује све претходне мреже у јединствену целину која омогућује коришћење
ресурса и информација широм читаве планете) ТО ЈЕ ИНТЕРНЕТ
Сваки рачунар у рачунарској мрежи представља један чвор. Према значају тих чворова у
мрежи,мреже се деле на : 1)од чвора до чвора 2)клијент сервер
1)Сви учесници у комуникацији су равноправни. Сваки рачунар поседује одређене податке или
програме потребне другима,али и захтева апликације или податке које други поседују.Сваки
корисник води рачуна о подацима и подешавањима на свом рачунару.Мрежа је нестабилна ако
има више рачунара а корисници нису стручни у подешавању система или су немарни. Сигурнос је
на нском нивоу.
2)Подаци се смештају на рачунар са посебном функцијом на серверима.Задатак сервера је да
пружају услуге корисницима који користе рачунар скромнијих могућности а захтевају неку
сложену обраду или приступ великим базама података.Рачунари који траже одређени податак
или обраду од сервера називају се клијенти.Ова организација омогућава лакше управљање
локалним мрежама(више од 10 рачунара) Такве мреже су сигурније јер клијенти морају да се
повинују правилима дефинисаним на серверу.
ТК МРЕЖЕ
1)Према врсти сервера
2)Према пространству које заузимају
3)Према власништву
4)Према начину достављања информација
1-Телефонске(аналогне,дигиталне,мобилне)
-Рачунарске(LAN,MAN,WAN)
-Радио-дифузне и ТВ мреже
-Интегрисане(обједињују карактеристичне мреже)
N ISDN-Ускопојасне интегрисане мреже(пренос телефонских сигнала и сигнала података)
B ISDN-Широкопојасне интегрисане мреже(Пренос телефонских сигнала и покретне слике)
2)Минијатурне-повезивање тк подсистема унутар чипа или унутар штампане плоче
Мале-телефонске централе и рачунари
Средње-простор једне згарде или малог насења
Велике-обухватају град или шире градско подручје
Огромне-обухвата регију,државу,континент
3)Јавне-доступне свим становницима једне државе по одређеним условима једнаким за све
Приватне-доступне ограниченој групи корисника организација
4)Дифузне-радио дифузне и рачунарске мреже
Комуникационе-телефонска и телеграфска
 МРЕЖЕ СА КОМУТАЦИЈОМ КАНАЛА И КОМУТАЦИЈОМ ПАКЕТА
Комутација је поступак којим се информација преноси од предајника до пријемника.
Комутација канала- у мрежу се поставља једна или више комутационе станице чији је задатак да
повеже линију која долази од предајника са линијом која иде ка пријемнику.Повезивање се врши
на захтев предајника, и када се веза успостави она траје све док се комуникација између ове две
јединице не заврши.На тај начин се успоставља виртуелна приватна мрежа.Најчешћи пример
мреже са комутацијом канала је телефонска мрежа.Комуникација подразумева 3 фазе:
успостављање везе; пренос порука; раскидање везе.

А B
Комутациона
станица (К)

C D
Ако станица А жели да комуницира са станицом Б, станица А шаље захтев комутационој станици К
да се успостави жељена веза.Комутациона јединица повезује линију АК са линијом КБ и тако
успоставља везу АБ.Веза се раскида када се комуникација заврши.На исти начин станица А може
да успоставивезу са било којом станицом(Б Ц Д).У том случају не морају постојати сталне везе
између сваке станице већ само између оних које комуницирају.
Предности: пакети се могу преносити успостављеном линијом за пренос максималном брзином.
Недостаци:Мања поузданост; Успостављање и раскидање везе траје дуго;Могуће је погрешно
успостављање везе и интерференција између линија.
Код преноса података са комутацијом пакета између 2 учесниа,прво се информација која се
размењује дели у пакете чија структура одговара одређеним протоколима.Пакети се упућују до
првог чвора у мрежи(рутер),а у сваком рутеру се врши независно усмеравање пакета.Пакети
пролазе различите путање од изворишта до одредишта.На одредишту се врши слагање пакета у
првобитан распоред да би се добила потпуна информација.Овакав начин преноса је
карактеристичан за рачунарске мреже где већину мрежног саобраћаја чине кратки налети
података са празним простором између и који су обично временски дужи од “попуњених” Мана је
што је ефективна брзина слања података на овај начин мања од максималне коју дозвољава
пропусни опсег канала.Ово је далеко најжилавији начин преноса.
МРЕЖЕ ИНТЕГРИСАНИХ МРЕЖА ISDN- ДИГИТАЛНА МРЕЖА ИНТЕГРИСАНИХ СЕРВИСА
ISDN је сет комуникацијских стандарда за дигитални пренос говора,видеа и података преко јавне
телефонске комутиране мреже(PSTN) Представља дигитални еквивалент аналогне телефонске
мреже а у односу на њу обезбеђује бољи квалитет и већу брзину преноса. Термин мрежа
интегрисаних сервиса која обезбеђује дигиталну везу односи се на 3 битне ставри:
1)Интегрисани сервиси-ISDN омогућава најмање 2 истовремене везе преко само једне физичке
линије.На ISDN могу се прикључити различити уређаји,како би се задовољиле различите човекове
потребе за комуникацију.
2)Дигитална веза –мисли се на дигитални пренос насупрот аналогном преносу код стандардних
телефонских линија.Ако се на интернет повезује стандардном аналогном телефонском линијом,
модем код интернет провајдера врши D/A конверзију постојећег сајта пре слања података.
Локални модем врши A/D конверзију.Ако се повезивање врши преко ISDN не постоје A/D I D/A
конверзије.
3)Мрежа ISDN није једноставна дигитална веза од тачке до тачке као што је на пример изнајмљена
линија.ISDN мрежа се протеже од локалне телефонске централе све до удаљеног корисника
укључујући све телекомуникационе уређаје на том преносном путу.Већи део комутационих и
преносних система између цнетрала је дигитализован.Међутим претплатнички део мреже је
аналоган.Увођењем ISDN претплатнички део постаје дигитализован и то коришћењем бакарних
парица.Дигитална је веза од краја преко постојеће телефонске мреже без додатних улагања у
инфраструјтуру.

УСКОПОЈАСНИ И ШИРОКОПОЈАСНИ ISDN

ISDN представља дигиталну мрежу интегрисаних сервиса.Разликују се ускопојасна и
широкопојасна ISDN мрежа.
Ускопојасна ISDN мрежа(N ISDN) NERROW BAND –је имала за циљ дигитално повезивање
корисника на мрежу.Идеја ових мрежа је била да омогући кориснику да истовремено обавља
телефонске позиве или шаље/прима факсове и обавља размену података са рачунара.Основни
приступ је користио упоредно телефонску парицу,која се претходно користила као аналогна
телефонска линија,и преко ње се врши дигитални пренос информација у виду 2 канала(протока по
64 КВ у секунди)чиме је омогућено два симултана сервиса.Поред основног постојао је и бржи
приступ (примарни приступ, 2 МВ у секунди) који је био намењен за повезивање кућних
телефонских централа. Основни приступ је веома брзо изгубио на значају увођењем бржих x DSL
технологија,тако да ускопојасне ISDN мреже нису заживеле у пракси у мери у којој се то
очекивало.Прохтеви корисника расту и долази до потребе стварања широкопојасне B ISDN
(Broadband) мреже која омогућава велике протоке корисницима.Као технологија на којој ће бити
стандардизована B ISDN мрежа изабрана је стандардизована АТМ мрежа. АТМ технологија се
заснива на слању пакета исте дужине које се називају ћелијама.АТМ ћелије су дужине 53 бајта при
чему заглавље износи 5 бајта.АТМ мреже су пакетске мреже,спадају у класу конекционих мрежа
јер се мора вршити успостава везе пре самог преноса информација.

ПОДАЦИ АУДИО ВИДЕО

СИГНАЛИ СИГНАЛИ
АДАПТАЦИОНИ СЛОЈ
АТМ СЛОЈ
Физички слој
Физички слој је задужен за физички пренос бита по медијумима за пренос корисника и АТМ чвора
или између АТМ чворова,али и за разграничавање ћелија.
АТМ слој је пре свега задужен за прослеђивање ћелија до њиховог крјњег одредишта.Пошто
постоје разлике у захтевима квалитета сервиса међу апликацијама( неке су осетљиве на
баријације кашњења,неке на гешке у преносу) потребно је прилагодити информације(добијене од
корисника)АТМ слоју,тако што их АТМ слојпроследи до одредишта тако да се при томе посигне
жељени квалитет сервиса.У ту сврху је дефинисан АТМ адаптациони слој који врши прилагођење
информација добијених од корисника за пренос прек АТМ слоја.Мрежни чворови имплементирају
само физички и АТМ слој док се АТМ адаптациони слој имплементира само на изворишту и
одредишту тј. Тачкама где се прикључује корисник.
 ISDN ПРОТОКОЛИ
Стандардном физичком везом остварује се повезивање различитих уређаја,при чемиу се
јединствени интерфејс користи за спрегу са телефоном,рачунарима и видео опремом.Да би спрега
била коректно изведена неопходно је користити различите протоколе које омогућују размену
контролне информације између корисничких уређаја и ISDN мрежа.Постоје 3 основн ISDN канала :
1)В 64 КВ/Ѕ 2)D 16 КВ/Ѕ или 64 КВ/Ѕ 3)Н 384 КВ/Ѕ или 1536 КВ/Ѕ или 1920 КВ/Ѕ
1) В канал –користи се за пренос дигиталних података,РСМ кодираног говорног сигнала...Могу се
успоставити 3 типа везе:Комутација кола,комутација пакета,Semipermanent-одговара закупљеној
линији
2)D-преко овог канала се преноси заједничка канално сигнална информација којом се на страни
корисника управља позивима типа комутација кола када се пренос остварује преко В канала.
Претплатници који користе D канал да би се повезали на мрежу и остварили сигурну конекцију
преко D канала.Сви претплатници повезани на једну претплатничку линију морају да користе исти
D канал за потребе сигнализације.Постоје 2 приступа:
1)Базни приступ –чине 2 FD(Full duplek) 64КВ/Ѕ В канала и један FD 16 KB/S D канал(2В +D) сервис
се назива BRI. Битска брзина= =2*64+16+48= 192 КВ/Ѕ Канал за оджавање ради брзином 48 КВ/Ѕ
BRI обезбеђује 4 логичке двосмерне везе преко једне дигиталне претлатничке линије.
2)Примарни приступ (PRA)(30B+D)- В канали се користе за пренос корисничких информација а
комутирају се на принципу комутације кола и комутације пакета.Заједнички D канал се користи
искључиво за сигнализацију а комутира се на бази комутације пакета. 30*64+64+64=2048КВ/Ѕ
КОНЦЕПТ ISDN
ISDN је мрежа интегрисаних служби које обезбеђују дигиталну везу од краја до краја тј између
корисничких мрежних прикључака.(интерфејс)
Принципи:
-Мрежа је дигитална од краја до краја тј сви сигнали ISDN преносе се дигитално од једног до
другог терминала корисника у мрежи.
-Ограничен број вишенаменских интерфејса корисних мрежа,омогућује да се са исте приступне
тачке реализују различите службе,на пример : телефонија,телематсе(факсимил,телетекст) и видео
комуникационе услуге.
- ISDN подржава некомутиране и комутиране мреже(од некомутирани веза у употреби је
комутација кола и комутација пакета)
- ISDN је заснован на двема групама интерфејса: мрежним и корисничким(базним и примарним)
-Сигнализација у целој мрежи заснива се на техници сигнализације по заједничком каналу.
- ISDN омогућује повезивање са постојећим мрежама на пример телефонском или мрежом за
пренос података.
-Службе које су већ одржане засноване су на комутираним дигиталним везама од 64 КВ/Ѕ
(n*64KB/S) а нове службе које се уводе треба да буду компатибилне.
-За спецификације приступа треба се користити структура протокола у нивоима(слојевима) према
OSI референтном моделу повезивања отворених система донетим од стране ISO.
 ЦИЉЕВИ ISDN
Стандардизација је кључна реч за успех ISDN.Стандарди треба да обезбеде унифициране и
универзалне приступе мрежи и могућност да се стандардна опрема може премештати са једне
локације на другу.
Транспарентност дигиталног преноса омогућава корисницима да се садржаји податка који
преносе не мења променом службе преноса тј да ISDN мрежа са својим службама не утиче на
врсту и садржај података које преноси.
Услуге изнајмљивања и комутирања(врло важне могућности).Услуга изнајмљивања омогућава
корисницима,посебно већим, конфигурисање својих мрежа по принципу оптимизације цене и
перфоманси.
Тарифа базирана на утрошку омогућава да се цена ISDN служби односи на утрошак доступног
дигиталног протока као и да буде независна од типа информације које се преноси.
Посеббно унифицирање интерфејса корисних мрежа омогућава да се NE ISDN терминали
прикључују на мрежу и да конвертори протокола омогуће међусобан рад ISDN служби и сличних
служби специјализованих или јавних мрежа.
Предности:
Интеграција говорних и не говорних служби преко једног транспортног система који обезбеђује
претплатнику ниже цене услуга него када би се обезбеђивале одвојено.
Плаћање трошкова само једног стандардизованог приступа ка многобројним службама.
Примена сигнализације великих способности,што омогућава даље увођење нових служби.
Мана: Основна мана ISDN мреже јесте цена и дуже време прелаза.Међутим досадашње искуство
из развијених земаља показали суда су већи трошкоби имплементације ISDN мреже занемарљиви
у односу на предности које се уполтребом ISDN мрежа постижу.
БЕЖИЧНЕ МРЕЖЕ
Основна карактеристика бежичних мрежа је да раде без коришћења комутационих канала у виду
каблова.Оне користе радио таласе или светлосне сигнале стим да су радио таласи далеко чешће у
употреби јер за њихово коришћење није потребна оптичка видљивост.Један од главних
критеријума за категоризацију бежичних мрежа јесте раздаљина на којој је размена података
путем њих могућа.Деле се на : Бежичне мреже кратког домета(Bluetooth)Бежичне мреже средњег
домета (IEEE 802.11) Бежичне мрежедугог домета(сателитске мреже,мобилна телефонија)
Bluetooth је бежична технологија повезивања уређаја на кратким растојањима која примењује
мале снаге зрачења.Персонално окружење је од 10м. Примена:
Повезивање мобилних телефона,Notebook рачунара,РС,штампача,GPS пријемника,дигиталних
камера.
То је ADHOC мрежа-не постоји мрежна инфраструктура.Фрекветнтни опсег за пренос је у
границама од 2,4GHz-2,48GHz.Теоријски највећа могућа брзина преноса је 2.1МВ/Ѕ
Blueooth адаптер може бити интегрисан и екстерни.
-Један адаптер се користи за различите уређаје.
-Не захтева се оптичка видљивост,уређаји могу бити у различитим просторијама.
-У неким ситуацијама умрежавање кабловима није тако дорбо решење као бежично умрежавање:
-У просторијама са сталном и непредвиђеном променом физичког распореда(сајамске хале).
-У грађевинама од историјског значаја кроз које је тешко провлачити калбове.
-Изоловане области и зграде.
-Када што лакше и јефтиније треба обезбедити мрежу привременог карактера за време трајања
одређених догађаја.
-Када рачунар користе људи који су стално у покрету.
-Када је важно да се мрежа може лако проширити.
 НАЧИНИ ПРЕНОСА ПОДАТАКА

Бежични ланови за пренос података користе следеће технике:

1)Инфарцрвеним зрацима –основне особине:

-Потреба за оптичком видљивошћу и прецизним усмеравањем светлости;мала брзина преноса

података.

-Користи се за премошћавање малих удаљености;а овим адаптерима су углавном опремељени

лап топ рачунари,мобилни телефони; стандардно растојање је 1м. Брзина преноса је од 2,4КВ/Ѕ до
16 МВ/Ѕ.Код ових мрежа податке између уређаја преноси инфрацрвени светлосни зрак.

Добре стране: Инфрацрвена светлост не пролази кроз зидове,па је тиме решен проблем заштите
података,јер је немогућа ситуација да неко седи у суседној соби и пресреће инфрацрвене зраке
који пролазе кроз зид.То је добра особина и због интерференције сигнала. Нису потребне дозволе
за пренос у овом опсегу.Инфрацрвена светлост користи фреквенције које се мере у тера херцима
ТНz,чија употреба није регулисана

Лоше стране: Постоји проблем са преносом података даље од 30м - Обом начину преноса смета
јака сунчева светлост

2)Ускопојасни радио пренос-преко једне фреквенсије.Овај начин преноса је сличан емитовању

сигнала радио станица,корисник треба да подеи пријемник и предајник на исту фреквенцију.
Директна видљивост није неопходна,а домет ових уређаја износи око 3КМ.Ипак због тога што се
овде ради о високим фреквенцијама,проласком кроз челик и носеће зидове сигнали слабе.

3)Широкопојасни радио пренос-пренос се врши преко више фреквенција,тако што се

расположиви опсег фреквенцја подели у канале.Канал је уствари тај опсег који је дефинисан
централном фреквенцијом.Тако више корисника истовремено дели исти фреквентни опсег без
међусобне интерференције и постиже се већа отпорност на сметње и преслушавање него код
ускопојасног радио преноса.

СТАНДАРДИ ЗА БЕЖИЧНЕ МРЕЖЕ

У току 90-тих година прошлог века развијен је велики број нових технологија и донесен већи број
стандарда који се односи на бежичне ланове.Ипак чини се да је најчешће прихваћен стандард био
IEEE 802.11 бежични LAN, алтернативно познат као Wi-Fi или само 802.11

Wi-Fi(wireless fieldity) је назив за међународне организације које се залажу за стандардизацију

бежичних комуникација,Један од главних задатака је да одржи компатибилност бежичних
комуникација. За стандард 802.11 постоје многа проширења,па иамо читаву фамилију стандарда:
802.11а, 802.11b, 802.11c ,802.11d, 802.11e, 802.11f, 802.11g, 802.11h...

Најчешће се користе:
1)802.11b (2,4 GHz-11MB/S)-Дефинише бежичну комуникацију на фреквенцији од 2,4 GHz са
максималним протоком од 11МВ/Ѕ.Ово је веома често коришћена фреквенција и зато долази до
интерференције са мобилним телефонима,електронском опремом,медицинском опремом. Домет
802.11b технологије је око 300м у затвореном простору и до 21КМ у отвореном простору.То је
најраспрострањенији стандард за бежично умрежавање.

2)802.11g(2,4 GHz-11/54 MB/S)- Ова технологија остварује значајно боље перформансе без потребе
за потпуном променом опреме уз подношљиву цену

3)802.11а(5GHz-11/54MB/S) -5GHz опсег је мање загушен од 2,4GHz опсега и поседује више

одојених канала.Ти канали омогућавају избегавање сметњи приликом употребе остале опреме
као што су микроталасне рерне,мобилни телефони,bluetooth.

РЕЖИМ РАДА LAN-ова

Постоје два режима рада:

1)Ad hoc –режим(без присуства базне станице) У Ad hoc режиму сав мрежни саобраћај се обавља
директно између рачунара,без посредника.Рачунари непосредно шаљу један другом податке и
зато се каже да у режиму Ad hoc рачунари формирају скуп независних основних услуга
(Independent basic service set,IBSS)

2)Инфраструктурни режим рада(у присуству базне станице)У овом случају комуникација између
рачунара одвија се преко базне станице.Овде Access point(тачка приступа) са рачунарима
формира основни скуп услуга.

ПРЕНОС ДИГИРАЛНИХ ПОДАТАКА

1) У општем случају таласни облик дигиталних сигнала има неограничен пропусни опсег.Када се
овај таласни облик преноси као сигнал кроз медијум,природа медијума ће ограничити пропусни
опсег сигнала који се може пренети.Шта више, за задати медијум,што је већи пропусни опсег
сигнала који се преноси,то је и већа цена која мора да се плати.Због овога,економски и практични
разлози су ти који диктирају да се дигитална информација апроксимира сигналом ограниченог
пропусног опсега.

2)Ограничење пропусног опсега доводи до изобличења,Кад је сигнал изобличен теже га је на

пријемној страни интерпролирати(обновити).Што је ужи пропусни опсег то су изобличења већа а
самим тим већа је и потенцијална грешка(вероватноћа) коју пријемник може да учини код
прихватања сигнала.

3)На слици је приказан утицај пропусног опсега на дигитални сигнал.Када је пропусни опсег од
1700 до 2500 Hz презентација је добра.У општем случају ако је брзина преноса сигнала Wbps тада
се веома добра презентација може постићи са пропусним опсегом од 2W Hz. У принципу што је
брзина преноса сигнала већа, већи је и његов ефективни пропусни опсег.
 4)Ако замислимо пропусни опсег центриран око неке фреквенције коју ћемо назвати централна
фреквенција,тада ,што је централна фреквенција виша то је потенцијални пропусни опсег шири а
брзина код преноса података је већа.На пример ако је сигнал центриран на око 2MHz тада је
максимални пропусни опсег 4MHz.

Ширина пропусног опсега 500Hz

Ширина пропусног опсега 900Hz

Ширина пропусног опсега 1300Hz

Ширина пропусног опсега 1700Hz

Ширина пропусног опсега 2500Hz

Ширина пропусног опсега 4000Hz

Импулси преноса Bit rate 2000bps

0 1 0 0 0 0 1 0 0
 ДИГИТАЛНА ТЕЛЕВИЗИЈА

Дигитална телевизија(ДТВ) подразумева пренос аудио и видео записа у дигиталном формату.

Предности у односу на аналогну су вишеструке.Дигитални пренос је бинарно кодиран па се
садржај може компримовати слично као код рачунарских датотека.Компресија која се користи у
дигиталном преносу уклања делове информација које човек својим чулима не може да регистује.
При аналогном преносу сигнал континуирано преноси све елементе слике и звука док се код
компримованог дигиталног преноса преносе само они делови слика и звука који су се у
међувремену променили. Ова врста компресије омогућава дистрибутерима програма да емитују
уместо једног аналогног више дигиталних канала користећи притом исти фреквентни опсег.
Дигитални пренос обезбеђује квалитет слике и звука,који више не могу бити у преносу ометени
интерференцијом са другим сигналима,без обзира на растојање на које се преноси.

Предност је и већа област покривања него у случају аналогног преноса,при једнакој израченој
ефективној снази. Осим боље слике и тона,дигитална телевизија омогућава увођење нових услуга
као што су : избор језика за титловање,интерактивне и мултимедијалне садржаје,присуп
интернету...

Недостаци: пре свега огледају се у аномалијама које се јављају приликом репродукције

дигитализованог видео садржаја као што су: квантизациони шум,неодговарајући тон боје, ефекат
магле...

Даље увођење технологије дигиталног преноса омогућава драстично смањење захтеваног опсега
по каналу, односно боље искоришћење слободног фреквентног спектра.За ТВ емитовање то
значи пренос више програма и више специјалних сервиса у дозвољеном спектру. Основне
предности дигиталне ТВ у односу на аналогну: 1)Ефикасност у коришћењу спектра- што
представља шансу за нови тип посла. 2)Унификација сигнала-прилагођеност јефтиној технологији
3) Конвергенција са комуникацијама и нови сервиси IPTV.

Тренутно се у свету у дигиталној телевизији доминантно користи MPEG2 стандард који дефинише
алгоритме за кодовање и декодовање аудио и видео података. Основне карактеристике ДТВ
стандарда су да користи MPEG2 стандард за аудио и видео компресије,да има једноаставни
пренос података на фиксној брзини(од 4 до 6 МВ/Ѕ) као и могућност проширења,електронски
програмски водич(EPG),условни приступ садржају(СА) опциони повратни информациони канал за
интерактивне услуге,увођење нових типова пакета у транспортни протокол.ДТВ стандард има
висок степен флексибилности јер не намеће ограничења о потању типа података који се преноси.

ЗНАЧАЈ РАЧУНАРСКИХ КОМУНИКАЦИЈА

ПОДЕЛА РАЧУНАРСКИХ МРЕЖА

Рачунарска мрежа је појам који се односи на рачунаре и друге уређаје који су међусобно повезани
кабловима или на неки други начин а у свху дељења података.Рачунарске мреже су се развиле из
потребе сталног заједничког коришћења информација.Њихов озбиљан недостатак је што немају
могућност ефикасног дељења података са другим рачунарима и корисницима. Мрежа према
сходно служи да би могли са другим корисницима да се поделе ресурси као што су подаци или
хардвер.При томе могуће је остварити повећање продуктивности и финансијску добит.
Умрежавањем се повећава продуктивност ако је потребно размењивати електронска документа,
једноставно због смањења броја операција око њиховог преноса. Једна од главних намена у
коришћењу рачунарских мрежа јесте шриступ великим базама података.Оме се постављају један
сервер и омогућен је приступ свим корисницима . Централизација податакаобезбеђује регуларну
заштиту значајних података. Када постоји заједничко коришћење података,смањује се коришћење
папира, повећава ефикасност,а скоро свака врста податка је истовремено на располагању свим
корисницима којима је потребна. Главни недостатак рачунарске мреже је њена комплексност. Док
самосталним рачунаром крајњи корисни по правилу може сам да управља, у случају мреже
неопходна је интервенција стручљака.Пад изолованог рачунара у оквиру фирме не представља
већи проблем,али пад мреже може бити права катастрофа.

ТОПОЛОГИЈА МРЕЖЕ

1)Топологија потпуно повезане мреже- сваки рачунар(радна станица)је повезандиректном

комуникационом линијом са свим осталим радним станицама у мрежи.Ако је број радних станица
n ( n−1 )
„n” број линкова у мрежи је Ово је идеалан теоријски модел који у пракси нећете
2
сусрести.
2)Топологија магистрале-сви рачунари у мрежи повезани су на магистралу,тј једну линију.
Генерално гледано није добра јер испадом једног чвора у мрежи испада из рада цела мрежа
3)Топологија прстена-Рачунари су спојени у круг, можемо рећи затвореном магистралом.Начин
повезивања је сличан као и код топологије магистрале.Принцип рада је следећи: подаци иду у
круг у једном смеру и сваки чвор шаље или узима податке из тог круга.Овај тип мреже избегава
коализију формирањем електронских сигнала названих токени који циркулишу кроз мрежу и
придружује се поруци која се шаље другом рачунару.При пријему података пријемни уређај
ослобађа токен и шаље га назад у круг.На овом принципу заснован је IBM TOKEN RING и сличних је
карактеристика као и магистрала.
4)Топологија звезде-ова врста топологије вуче своје корене из првих фаза развоја рачунара када
су main frame рачунари били окружени терминалима и подсећали на звезду са главним
рачунаром у центру.З а ову врсту мреже користе се HUB уређаји који на себи имају одређен број
прикључака за везу са рачунарима.Добра је због независности система од појединих чворова у
мрежи.Може се употребљавати и више HUB-ова и правити врло сложена мрежа.Погодна је за
комбинацију main frame и микро рачунара где се главна обрада обавља на main frame а локално
може и а микро рачунару.
5)Топологија дрвета –од централног чвора у мрежи грана се хијерархија чворова наниже попут
крошња на дрвету,цена инсталација сваке мреже је нсика.Лоша страна је што отказом чворова на
вишем нивоу хијерархије,мрежа се распада на 2 неповезана дела.
-Цена инсталације(цена физичког повезивања-калибрисање,уређаји...)
-Цена комуникације(време и новац који се употреби за пренос информација)
-Расположивост мреже(могућност приступа мрежним ресурсима у случају физичког отказа дела
мреже)
1) 2) 3) 4) 5)

МОДЕЛ ISO/OSI

Протокол је скуп правила и алгоритама којима се стандардизује рад неког уређаја,групе уређаја
или читавог система.У рачунарским системима где је засупљен велики број уређаја различитих
димензија,функција и намена,сва комуникација се одвија по строго одређеним протоколима.Да
би се поједноставио дизајн и примена веома сложених протокола који се користе за комуникациј
у мрежи,протоколи се према одређеном правилу деле на више хијерархијских нивоа.
Упрошћавање се постиже дељењем функција на више нивоа-сваки ниво комуницира само са
својим нивоом са друге стране.Сваки ниво има свој скуп правила и аргоритама који су
реализовани хардверски или софтверски.Свако слој има своје функције које могу мењати без
утицаја на друге слојеве.Интерфејс између слојева је дефинисан низом инструкција и управљачких
порука којима се управљање преноси са једног нивоа на други.Најчешће коришћење
хијерархијског моделовања мрежних протокола је ISO/OSI модел који се састоји из 7 слојева:
1)Физички слој(Механички и електрични детаљи)
2)Слој везе(приступ хардверу,управља оквирима,детекција и корекција грешака на физичком
слоју,физичко адресирање картица)
3)Слој мреже(логичко адресирање и рутирање пакета-управљање адресама одлазних пакета,
декодовање адреса долазних пакета)
4)Транспортни (одговоран је за пренос порука-подела порука на пакете,контрола тока,редослед
пакета)
5)Слој сесије(успоставља сесије,препознавање коришћених протокола)
6)Слој презентације(решава разлике у формату рачунара на мрежи-формат податка)
7)Слој апликације(апликације и протоколи за пренос датотека,даљинско логовање,електронска
пошта)
Сваки слој комуницира са себи равним.Порука пролази кроз све слојеве,при чему сваки од слојева
додаје своје управљачке податке на тел поруке-тако формирана порука путује кроз физичку
мрежу -на пријемној страни се процес распакивања поруке и тумачења управљачких информација
одвија у обрнутом редоследу.

Заглавље Мрежни Транспортни Слој Презен. Аплик. Порука Заглавље

(слој везе) слој слој сесије Слој слој

Мрежни уређаји су обично системи који комуницирају и не морају бити директно повезани
(између њих се може налазити читава мрежа различитих преносних путева).

Мрежни уређаји су отворени системи у којима су по правилу примењени OSI модела.Они

пројектују пакете,оквире адресе али немају појам о семантици поруке.Примери мрежних уређаја
су:репетитир (који има само физички слој) или рутер(који има само 3 слоја до мрежног слоја).
-Физички слој OSI модела-је задужен за пренос бита(0 и 1) путем комуникационог канала.Овај слој
дефинише правила по којима се битови преносе,који електрични напон је потребан,колико бита
се шаље по секунди и физички формат коришћених каблова и конектора.
-Слој везе управља преносом путем физичког слоја и омогућава пренос ослобођен гречака на
овом и физичком слоју.Задатак слоја везе је да заштити слојеве вишег нивоа од грешака насталих
при преносу података.Такође,с обзиром на то да је јединица преноса физичког слоја бит,слој везе
управља и форматом порука.(дефинише почетак и крај поруке)
-Задатак мрежног слоја јесте одређивање једне или више путања којима ће порука бити
прослеђена од изворишта до одредишта.Мрежни слојје задужен да у сваком чвору мреже одреди
који је следећи рачунар коме порука треба бити прослеђена.
-Задатак транспортног слоја јесте обрада порука на крајњим тачкама-изворишту и одредишту.
Овај слој успоставља,одржава и раскида виртуелне везе за пренос података између изворишта и
одредишта.Транспортни слој је задужен за набавку мрежне адресе следећг нивоа,поделу
података у сегменте погодне за слање,прилагођавање брзине преноса,могућностима стране са
слабијим перфомансама,осигуравање преноса свих сегмената,елиминацију дуплираних сегмената
и слично.Такође овај слој може извршити додатну контролу грешака ри преносу(додатно у смислу
да је она већ извршена на слоју везе)
-Слој сесијеје задужен за успостављање,одржавање и раскидање логичких сесија између крајњих
тачака. Сврха сесија јесте дефинисање стања(или фаза) сваког дијалога ради дефинисања
валидних акција у сваком од стања.На основу тога се врши управљање транспортним слојем и
провера података добијених од њега.Додатна улога сесија јесте и обрачунавање сесија.
-Слој презентације формира податке за презентације кориснику.Задатак овог слоја јесте да
усклади формат податка између учесника у комуникацији и слоју апликације достави ове податке
у формату који он захтева.На пример слој презентације може оригиналне податке добијене од
слоја апликације компресовати ради ефикаснијег преноса.Овакве податке слој презентације на
страни другог учесника не може директно проследити слоју апликације,већ је пре тога неопходно
извршити декомпресију.
-Слој апликације представља интерфејс мреже ка кориснику.Основна улога овог слоја је
омогућити мрежни приступ корисницима.
Одвајање мреже у 7 слојева има следеће предности: - Извршена је стандардизација мрежних
компоненти и омогућен је развој од стране више произвођача.
-Могућност комуникације различитих типова мрежног хардвера и софтвера.
-Промена на једном слоју не утиче на друге слојеве самим тим развој појединачног слоја може
бити бржи.
-Мрежна комуникација сведена је на мање компоненте због чега је учење о мрежама мало лакше.
7. Апликациони
6. Презентацијски
5.Сесијски
4.Транспортни
3.Мрежни
ЗАВИСНИ
2.Слој везе
1. Физички
 HUB
HUB спада у категорију застарелих технологија који има јединствену улогу а то је да,као обично
чвориште,све што стигне од података на једно од његових конектора(портова) проследи свима
(само појачано и очишћено од шумова тј регресирано).Ови уређаји нису више у употреби осим у
лабораторијским условима где ова њихова особина долази до изражаја када треба надгледати
саобраћај на мрежи.
SWITCH
Switch је уређај који се највише користи.Њихова улога је да реулише саобраћај на мрежи.Можемо
све наше рачунаре повезати на свич,а и свич на свич,те тако проширити нашу мрежу.Разлика у
основу на хуб ,иако исто изгледају,јесте да свич води рачуна о томе који податак ком рачунару или
мрежном уређају прослеђује.Свич је у стаљу да разликује (индентификује) уређаје који су
повезани на њега. Индентификатор уређаја повезаног на свич је његова физичка такозвана МАС
адреса.Овакав начин индетификације уређаја може се поистоветити са аутомобилом.Сваки ауто
има број шасије и регистарску таблицу.По правилу број шасије се не мења,а таблице се мењају у
зависности од пребивалишта.Оба ова податка индентификују исти аутомобил.Код свичева нас
интересује само уникатни бројеви тј бројеви шасије.Регистарским таблицама ћемо се бавити код
рутера.Код мрежа је МАС адреса број саме мрежне картице(шасија аута) мрежног уређаја и дта је
у облику 00:1А:4Д:7В:ФА:84 МАС адресу своје картице можете дознати тако што ћете отићи у
Command promt и издати команду IPCONFIG/ALL. Прва три хексадецимална броја су
индентификатор произвођача.Ако потражите одређене сајтове на интернету,могуће је да унесете
МАС адресу,а да вам сајт врати да ли је картицу направио Cisco,D-link ,Asus или нека друга
компанија. Следећа 3 броја су серијски број картице.Требало би да је овај број уникатан,међутим
због екстремно велике производње кинески произвођачи су једноставно лепили исту адресу на
неколико хиљада производа,те се може налетети и на дупликат. Свич скупи све адресе уређаја
који су укључени у његове портове и направи табелу где упарује порт и МАС адресу.На тај начин
зна да рецимо са порта 5 треба пребацити неки податак на порт 12 и ето комуникације. Свичеве
можете наћи у неколико варијанти.Углавном се разликују по броју портова и по степену
управљивости.Неуправљиви или глупи свичеви су јефтинији и прве се рецимо до 16 портова.У њих
само укључујете уређаје које желите да умрежите и немате нокаквог утицаја на ток података.
Друга категорија,такозвани управљачки свичеви имају различите могућности као што је контрола
оптерећења ,протока,подешавање безбедносних параметра,међусобно повезивање(стековање) и
праве се са минимално 16 или 24 портова а максимално 48.Потреба за додатним портовима се
решава везивањем свича на свич.Цена ових уређаја је далеко већа од цене претходне категорије и
они се користе за кичму мреже(BACK BONE).
РУТЕР
Рутер представља технички најсавршеније решење на мрежи.Он повезује уређаје у различити
зградама,градовима континентима.Постоје варијанте и варијанте рутера са једном једином
наменом а то је да управљају саобраћајем преко различитих мрежа повезаних различитим
преносним медијумима.Рутер можете употребитида спојите два представништва фирме у два
града преко телефонске изнајмљене линије,бежичне везе или било које друге.Као што је раније
напоменуто рутер Layer 3 који регулише саобраћај на основу IP адреце клијента за разлику од
свичева који су то учинили на основу МАС адресе.Ако би покушали да упростимо објашњење ове
разлике,свич би био еквивалент градског МУП-а који је задужен за регулисање саобраћаја у свом
граду,док би рутер био еквивалент републичког МУП-а задужен да координира рад полиције у
свим градовима. МАС адреса не може да се простире ван своје мреже(учионице,школе).Свичеви
могу да се изборе са саобраћајем док не наиђу на рутер који спаја две разчичите мреже.Постоје
различите верзије рутера.Они јефтинији имају једну заједничку карактеристику,а то је да имају
одвојен такозвани WAN порт(порт за везу са већом мрежом)који је и једини заступљен на уређају
или је одвојен од друге групе портова које називамо LAN портовима који воде ка нашим
рачунарима и свичевима у школској мрежи.WAN порт може бити ADSL ,обичан интернет или
мрежни или кабловски.LAN су обични интернет свич портови као на било ком другом
свичу.Поента је у томе да рутер преводи пакете са LAN портова наWAN,означава их и пушта кроз
мрежу.Наш приватни поштар.Исто важи и за пакете који пристижу из спољног света. Они долазе
на WAN порт,ту бивају декодирани и прослеђени једном од наших 30 рачунара на основу етикете
тј адресе коју носе.Увек ћемо на WAN портдоводити интернет везу од нашег провајдера,а нашу
интерну мрежу укпчати у било који од LAN портова.

WAN adresa
Cloud pt …
internet
204.82.17115
PC/pt PC-PT
192.168.02
192.168.0.16
LAN adresa LAN adresa
192.168.0.1 Свич у учионици 500
192.168.0.1
2950T-24

1841
295t-24
PC-PT Свич у учионици 400 PC-PT
192.168.0.31
192.168.0.17

Можете да уочите да у учионици 400 као и у учионици 500 имамо по 15 рачунара којима смо
доделили адресе из приватног опсега.Да би се обезбедио интернет,ADSL ритер преко свог LAN
порта везан је на један од свичева.Није битно на који.WAN порт је телефонска линија.ADSL се
појављују у две варијанте.Аnnex A je везан за обичне аналогне линије а AnnexB је везан за ISDN
линије,и ту треба да се обрати пажња при набављању опреме.Добар рутер сигурно нема подршку
и за AnnexA и заAnnexB. У нашој мрежи рутер је тачка преко које мрежа излази на интернет.Та
тачка назива се Гетвејв (gateway).Код подешавања параметра мреже наш гетвеј је 192.168.0.1.
Превођење на јавну адресу ради сам рутер.Ако ставите да вам је гетвејв 204.82.171.15 мрежа
сигурно неће радити. Од степена управљивости рутера(гетвејва) на ивици мреже зависи и брзина
искоришћења мреже и понајвише безбедност.То је тачка где желите да обезбедите своју
мрежу.То је тачка над којом желите потпуну контролу.Као алтернативу Cisco рутерима, могу се
предложити јапански Allied telesis .Уколико ни то није опција најбоље је од неког рачунара
направити рутер.Убаците 2,3 мрежне картице и инсталирајтеHTTP:/www.vyatta.com Бесплатан
софтвер за рутере.Друга варијанта је Zeroshell мада је још у поводу.Тај рачунар уметнете између
ADSL рутера и једног од свичева како би преузели контролу над целокупним саобраћајем.
ХЕТЕРОГЕНЕ МРЕЖЕ И СИСТЕМИ
Данашње мреже су претежно хомогене и у њиховој технологији доминирају макро ћелије.Тај
начин планирања мреже примарно води рачуна о покривености и интерференцији(тј међусобном
утицају базних станица)а не о капацитету мреже и ефикасном искоришћењу спектра.Један од
фактора који тера мобилне оператере да размишљају о другим начинима преноса података кроз
своју мрежу је величина ћелије.Што је већа ћелија базне станице,имате мање капацитета по
кориснику.Ако смањите област покривености ,укупан капацитет базне станице делиће мањи број
корисника који ће самим тим имати већи битски проток.За добар битски проток и већу брзину
преноса добро је да се корисници налазе што ближе базној станици.Дакле потребне су мале
ћелије,али са друге стране, веће тј макро ћелије су боље за слабо насељена подручја и за
кориснике који су стално у покрету.
Хетерогене мреже(HET NET)представљају атрактивно решење за побољшање покривености и
повећање капацитета мобилних мрежа.Решења хетерогених мрежа представљају микс
различитих технологија,фреквенција,ћелија и мрежне архитектуре.Истраживања показују да око
80% дата саобраћаја потиче из унутрашњости објеката(indoor).Зато је логично да сеоба саобраћаја
у унутрашњост објеката изазове и сеобу базних станица у унутрашњост објеката.У мобилне мреже
се све више уводе фемто/пико/микро ћелије,дистрибутивни аненски системи,релеји... У
наредним годинама очекује се раст броја имплементираних малих ћелија.Треба све то некако и
контролисати тако да оператере очекују и нови изазови али и проблеми.Питање капацитета
мобилне мреже и покривање неминовно намеће потребу за увођењем концепта малих ћелија
које омогућавају и боље искоришћење расположивог спектра. Хетерогене мреже имају 3 основне
компоненте: 1) Мрежу макро базних станица 2) Мале ћелије(фемто,пико,ви-фи хот спотови)
3) Мрежни софтвер-као кључни елемент који обезбеђује међусобан рад и интеграцију малих и
макро базних станица. Основна идеја је да поред бежичне мреже макро ћелија имате и
управљиве мале ћелије које раде у сарадњи са макро мрежом.Тиме се знатно повећава степен
покривености и просечан капацитет мреже. Суштина је да се на економичан и што ефикаснији
начин омогући испорука нових мобилних дата сервиса.Ипак увођењем малих ћелија,знатно се
повећава комплексност мреже и одржавања,управљање мрежом,контрола.У таквој мрежи
особље мора имати виши ниво знања и стручности. Један од могућих проблема увођење
хеерогених мрежа је онтерференција и управљање саобраћаја.Није баш једноставно управљати
мрежама малих ћелија унутар макро мреже односно генерално мрежом у којој број ћелија
рапидно расте.Због тога таква мрежа мора бити такозвана саоорганизована SON мрежа са
могућностима аутодетекције и аутоматске оптимизације малих ћелија.SON аутоматизује многе до
сада мануелне операције,послове и процесе приликом имплементације мреже,чиме се смањују
трошкови и оператеру омогућава да брже понуди своје сервисе.Очигледно повећања потражња за
битским протоком је одлучујући фактор у опредељивању за HET NET уз флексибилност коју оне
нуде за повећање капацитета мреже.
 КАБЛОВСКИ ДИСТРИБУТИВНИ СИСТЕМ

КДС је телекомуникациона мрежа која поред дистрибуције ТВ и радио сигнала омогућује

пружање великог броја разноврсних телекомуникационих сервисакорисницима,као што су бржи
интернет,видео надзор,видео на захтев,IP телефонија...
Основне компоненте КДС су:
Главна КДС станица
Под-станица(опционо,само у већим градовима)
Оптички чвор
Коаксијални појачавач
Као преносни медијум користе се следећи телекомуникациони каблови: оптички и коаксијални.
Главна станица-захваљујући двосмерном преносу сигнала од главне станице ка претплатнику,и од
претплатника ка главној станици, и поред преноса ТВ и радио сигнала ка кориснику могућ је и
пренос сигнала од корисника ка главној станици,што омогућава и примену других услуга,
интернета пре свега.
У главној станици,која је обично смештена на врху посебно високе зграде а по потреби се користе
и додатни антенски стуб,врши се пријем земаљских и сатечитских ТВ и радио сигнала.Потом следи
обрада тих сигнала:демултиплексирање,прерасподела сигнала на нове позиције у фреквентном
спектру,поновно мултиплексирање и претварање електричног сигнала у светлост.
Овај комплексан сигнал се путем оптичких каблова доставља,преко подстаница(ако постоје) до
оптичких чворова.У оптичким чворовима се поново врши конверзија сигнала у електрични и
посредством коаксијалних каблова и појачавача сигнала,дистрибуира до корисника.
ОПТИЧКИ КАБЛОВИ
Примена оптичких каблова омогућава веома квалитетан пренос без деградације што обезбеђује
високи квалитет ТВ слике и радио сигнала.Обзиром на веома мало слабљење сигнала у оптичким
кабловима могућ је пренос сигнала на велика растојања.Ова особина оптичких каблова такође
омогућује да се ТВ и радио сигнали достављају из ТВ студија у главну станицу са студијским
квалитетом сигнала.Дистрибуција ТВ и радио сигнла корисницима се може обавити и путем старе
концепције такозване CATV.
Изградња и давање услуга кабловске ТВ има више легалних спеката.
Легалност изградње,што подразумева изградњу под важећим законима.То значи да се градња
реалиује по пројекту,да су прибављене све одговарајуће дозволе да градњу изводе за то
верификовани извођачи са акцентом на заштити људских живота и животне средине,како
приликом изградње тако и касније експлантације.
Леганлост дистрибуције ТВ и радио сигнала тј да се дистибуција врши саодобрењем и плаћањем
надокнаде произвођачу програма тј конкретно ТВ или радио станици.Подразумева се да ТВ
станица има дозволу за емитовање и да програм поштује законе из те области.На пример:
забрањено је распиривање расних и било које друге мржње,емитовање неодговарајућих
програма за децу и слично.Да би се кориснику омогућило да користи услуге интернета,
посредством КДС, исти у стану мора имати и кабловски модем.За пријем услуга типа Гледај сад
плати касније или видео на захтев корисник мора да има ЅТВ.Постоји молгућност да ЅТВ и
кабловски модем буду интегрисани у једно кућиште.
 IP АДРЕСЕ
Место сваког рачунара сваке појединачне мреже укључене на интернет,мора бити јединствено.
IPv4 (интернет протокол верзије 4) је адреса опсега 32 бита а то значи да је могуће адресирати 2 32.
Дакле 192. 203.17.22 147.91.8.6 201.5.121.3 су примери неколико IP адреса.Ове адресе се
називају IP јер их користи IP протокол из фамилије TCP/IP .Сваки уређај у мрежи мора имати
јединстевну IP адресу.
IPv4 је 32 адреса која је груписана у 4 сегмента.Адреса је фукнционално подељена у два дела.Први
део адресе је дефиниција мреже(иста за све рачунаре у мрежи) док други део адресе представља
адресу уређаја.
Све IP адресе у свету су подељене у 5 класа A,B,C,D,E.
IPv6 је наследник интернет протокола верзије 4-адресе 128 бита широке.Теоријски постоји тачно
2128 уникатних адреса за хостове –адреса верзије 6 се пише као осам четвороцифрених
хексадецималних бројева(8-16 битова) одвојених двотачкама :1018:0:0:0:0:800:0:417А
СТРУКТУРА IPv4 АДРЕСЕ
IP адресу чине два поља:
-Адреса мреже-индентификује мрежу (NETWORK ADDRESS)
-Адреса рачунара-индентификује рачунар у облику мреже( HOT ADDRESS) пример 130.1.200.12
КЛАСЕ IP АДРЕСА
Класа А обезбеђује адресирање до 2 различитих мрежа и до 224 хостова по свакој мрежи-мали
7

бриј мрежа са великим бројем хостова.

Класа В омогућава адресирање до 214 мрежа и до 216 хостова по мрежи-добар компромис између
крајњих решења.
Класа С дозвољава адресирање до 221 мрежа при чему свака мрежа може да има 28 хостова-
велики број мрежа са релативно малим бројем хостова.
Класа А
Класа А су све адресе које почињу првом цифром 0 у првом октету.Први октет у класи А
представља адресу мреже док остала 3 октета представљају адресу рачунара.
Класа В
Класа В су све адресе које почизу цифрама 1,0 у првом октету.Прва два октета представљају
адресу мреже,док остала два октета представљају адресу рачунара.Адресе у класи В користе
универзитети и велике светске корпорације.
Класа С
Класа С су све адресе које почињу са цифрама 110 у првом октету.Прва три октета представљају
адресу мреже,док преостали четврти октет представља адресу рачунара.
Класе D и E
Класе D и E су специјалне класе и имају следеће намене:
D: 1110-мултикаст мрежа-истовремено адресирање групе рачунара.Још увек је у
експерименталној употреби.Апликације које су предвиђене да користе ову класу треба да омогуће
видео презентације,слање вести,музике...
Е.11110-експериментална
 РЕЗЕРВИСАНЕ IP АДРЕСЕ
Резервисане IP адресе су специјализоване адресе које се не користе за адресирање мрежа и
рачунара већ имају посебну улогу.Неке од резервисаних адреса и њихове назнаке приказане су на
следећој листи:
127.0.0.1-локална петља
0.0.0.0-IP адреса није конфигурисана
255.255.255.255-Дифузна порука за све рачунаре на локалној мрежи
Х.255.255.255-Дифузна за класу А
Y.255.255.255-Дифузна за класу В
Z.255.255.255-Дифузна за класу С
IP ДАТАГРАМ
Пакети за пренос података на интернету су IP датаграми.Датаграм је пакет променљиве
дужине( до 65.55 бајта).Састоји се из два дела: заглавља и податка.Заглавље је подељено на поља
која садрже информације битне за рутирање и испоруку датаграма.Величина заглавља је најмање
20 а највише 60 бајта.Првих 20 бајтова је фиксно и увек их има.Других 40 бајтова је опционо,не
мора да постоје.Датаграм се преноси у BIG EDITION поретку:слева на десно,са крајњем левим
битом поља на почетку.

VERS HLEN SERVICE TYPE TOTAL LENGTH

IDENTIFICATION FLAGS FRAGMENT OFFSET
TIME TO LIVE PROTOCOL HEADER CHECKSUM
SOURSE IP ADDRESS
DESTINATION IP ADDRESS
IP OPTIONS(IF ANY)
VERS-описује верзију IP протокола,актуелна је Ipv4
HLEN(дужина заглавља)-пошто величина заглавља није константна у самом заглављу,предвиђено
је поље HLEN које дефинише дужину заглавља
SERVICE TYPE (тип сервиса)-поље величине једног бајта које дефинише како ће датаграм бити
третиран од стране рутера.Појединачни битови овог поља дефинишу датаграм, ниво поузданости
и кашњења које пошиљаоца датаграма очекује од руера.
TOTAL LENGTH(тотлна дужина)-дефинише величину IP датаграма изражено у бајтовима
IDENTIFICATION -16-битно поље које се користи приликом фрагментације датаграма
FLAGS(поље за маркере)-тробитно поље које се користи приликом фрагментације датаграма
FRAGMENT OFFSET(померај фрагмента)-13-битно поље које се користи као и претходна 2
приликом фрагментације датаграма
TIME TO LIVE(време живота)-је бројач који се користи да би се ограничило време живота
датаграма. Вредност овог поља се умањује за 1 у сваком рутеру кроз који датаграм пролази
PROTOCOL(8 бита)-указује на протокол вишег нивоа који користи услуге IP слоја.Дефинише чији су
подаци IP датаграм(UPP,TCP,ICMP,IGMP)
НEADER CKECKSUM(контролна сума заглавља)-је 16-битно поље које се користи за верификацију
заглавља
Поља SOURSE IP ADDRESS и DESTINATION IP ADDRESS(адреса изворишта и одредишта)- садрже 32-
битне мреже. IP aдресе изворног хоста и одредишног хоста ове адресе остају неизмењене у свим
фрагментима на које се датаграм евентуално дели у току преноса.
ФРАГМЕНТАЦИЈА
Проблем је што све мреже не пдржавају величину IP датаграма од 65.535 бајта.Зато се пакети
деле на мање пакете што се зове фрагментација.
Mpu(maximum transfer unit)-Највећа јединица преноса се реализује од мреже до мреже.
РУТИРАЊЕ
Протокол рутирања представља сет правила којом рутери динамички размењују информације о
путањама(рутама) којима пакет треба да се креће да би досегао жељену дестинацију.Када се
доводи нека измена у топологији рачунарске мреже,најближи рутер код кога се десила промена
записују се у своју табелу рутирања а потом протоколи рутирања покрећу механизме којима се
информације о промени у топологији прослеђује осталим уређајима у мрежи.На овај начин
рутери динамички ажурирају своје табеле рутирања.Ови протоколи припадају слоју мреже
референтног ОСИ модела.
1) Време конвергенције-за мрежу кажемо да је конвергентна када су табеле рутирања код свих
рутера унутар мреже комплетне и исправне.Време конвергенције је сходно томе,време за које
мрежа ирконвертира након извршене промене у топологији.У време конвергенције је укључено:
размена инфирмација ;обрада информација;процена најбољих рута;уношење измена у табеле
рутирања.
2)Скалабилност-дефинише колика мрежа може да буде у зависности од протокола који се
користи.
3)Класност-протоколи рутирања могу бити класни и безкласни
-Класни су старији протоколи који подразумевају да адреса припада некој од класа(А,В,С)
-Бескласни при размени информација укључују под мрежну маску уз адресу мреже
4)Заузетост ресурса-протоколи рутирања при размени и обради информација заузимају
хардверске ресурсе(меморију, процесорско време или пропусни опсег линка).Већа потребна
заузетост ресурса од стране протокола рутирања захтева јачу опрему унутар мреже.
5)Имплементација и одржавање-дефинише ниво знања које је потребно да има администратор
мреже,како би покренуо и одржавао мрежу која ради са одређеним протоколима рутирања.
КВАЛИТЕТ СЕРВИСА QoS
QoS је скуп механизама који омогућавају рачунарским мрежама да пружају бољи сервис(услугу) за
изабрани мрежни саобраћај преко различитих основних технологија,укњучујући АТМ,интернет
итд.QoS особине пружају побољшане и предвидиве мрежне сервисе:
Резервисани пропусни опсег
Минимизације губитка пакета
Обликовање саобраћаја
Приоризирање саобраћаја
Управљања и избегавање загушења
Основне карактеристике којима се дефинише квалитет преноса су:
1.)Губљење пакета
2)Кашњење у испоруци
3)Варијације кашњења или JITTER

1)Губитак пакета је проценат пакета који не стиже до одредишта.Губитак пакета потиче од

грешака у мрежи,оштећених пакета и нарочито од загушених мрежа.Многи пакети који се губе у
оптимизованим мрежама се намерно уклањају од стране мрежних уређаја,да би се спречила
загушења.За многе ТСР/IP базиране саобраћајне токове,као шро су сервиси везани за удаљене и
удаљени приступ датотекама,инсистирање на малом проценту губитка пакета нема смисла,јер ће
TCP/IP механизам ретрансмисије обезбедити стизање пакета кад-тад.Међутим за UDP саобраћај
који се користи код REAL ТIME апликација као што је пренос слике и говора,ретрансмисија није
остварљива и губици се теже толеришу.Као оријентационо правило мрежа са великом
расположивошћу треба да има мање од 1 процента губитка и за пренос говора губици треба да
буду блиски 0 процента.
2)Кашњење се дефинише као време које је потребно пакету да путује од изворишта до
одредиша.Састоји се из:
-Фиксног кашњења-укључује компоненте као што су серијализација,кодовање и декодовање и
пропагациона кашњења.
-Променљивог кашњења-Најчешће последица загушења и укључује пре свега време које пакети
проводе у мрежним баферима док чекају на рпиступ преносном медијуму.
Генерално кашњење код би-дирекционих двосмерних саобраћајних токова прави много веће
проблеме,јер се у примени кашњења у сваком од смерова ефективно сабирају.
3)Џитер-варијације кашњења,односно разлике у временима кашњења пакета у истом току.Бафер
за поравњавање времена пристизања.Постоје тренутни и тотални лимити у погледу могућности
баферисања.Било који тип баферисања уведен је са циљем смањења џитера,директно повећава
укупно кашњење у мрежи.Правило за интерактивни говорни саобраћај-џитер треба да буде мањи
од 30 мили секунде.Велики џитер код преноса слике изазива испрекидане покрете,губитак
квалитета слики или чак губита видео слике.
СЕРВИСИ ИНТЕРНЕТА
1)WWW(world wide web)-сервис www омогућава пренос текста,слика,анимација,свука.Веза између
докумената остварује се помоћу хипер линкова.Приступање том сервису могуће је помоћу
програма за навигацију-браузера.Веб дикументи су писани у језику који се назива HTML.
2)Електронска пошта-Email-један од најраспрострањенијих интернет сервиса који омогућава
слање и примање порука путем рачунара.За слање и примање електронске поште постоји низ
програма међу којима се најчешће употребљавају:Microsoft Out Look,Internet mail,Out look express.
3)IRC-помоћу IRC-а можете водити разговор куцањем поруке на тастатури у реалном времену са
другим корисницима о свакојаким темама.Сав разговор се обавља посредством канала,који
покривају размене информација о специфични темама
4) FTP-служи за пренос датотека (са једног рачунара на други или обрнуто). FTP станице су обично
складишта докумената расположивих за преузимње.Коришћењем FTP сервиса могуће је путем
интернета набавити велики број докумената,електронских књига и сл.
5) TEL NET је основни интернетов протокол за пријављивање рада на удаљеном рачунару.Ваш
рачнар делује као терминал дрог рачунара. TEL NET је сервис и протокол који служи за приступ за
рад на удаљеном рачунару коришћењем локалног рачунара као терминала.
6) GOPHER-омогућава претраживае и праћење и приступ базама података путем менија
7) INTRNET PHONE-овај сервис омогућава телефонирање преко интернета
8)Радио и ТВ пренос-сервис омогућава пренос радио и ТВ програма.
9)Дисфусионе групе-поруке о некој теми се могу размењивати између заинтересованих
кориссника преко MEILING листе. Када се број корисника за неку тему повећа,трансформише се у
дисфусиону групу.Тада се поруке не шаљу више путем поруке већ се користе читачи вести.
10)FINGER омогућава кориснику да на основу познате адресе добије податке о власнику адресе и
обрнуто.
11)Мрежне новине –представљају интернет сервис путем које корисници широм света могу
размењивати информације о различитим темама.