YMETHOCT HAYKA Y Kyntypom aonarxy y cyGory 9. janyapa KYJITYPA § TOEKE OFTA JECTACTEE MKF NYSEIA Jegya coma, reuea ranma, sean Mipupoaaona wyation onveronor vert _0 ganac. Myae|Je Gea canaa cranme nocrasce, l1yerine nanoxOne ce caoncir octaaraly \anepui a Kanatersaiyy werpuerons Frypecen, pea narostia 18, era) Taphosccens anaisy no3HaTom kao Kapayra ca wpa, Mane sanaa tijewornoaa ce habe (bttp://revive2.politika.rs/revive/www/delivery/ck.php? caparams=2 _bannerid=1485_zoneid=47_cb=a1b173a353 @ Pedanja(http://webshop. politika.rsf9 Ceuje(https://citulje. politika rsfirlica NONHTHHA petak, 08.01.2021. u 11:46 A ligevié ina-Vulicevie) INTERVJU: RADOVAN BELI MARKOVIC, pisac Y¥ caapeweto|cpncro) rym nave nocenyye HecT KYACE AEIECPNCKH ZONA rypH oBenexasane fenty Youn, cHcTeNeKy ‘peuey,a To jenporpecneniamidnauia nowaPwite oadest=http%3A%2F%2Fwww. (scclclanak/4703770. I apsurd je ostvariva zamisao Sumatraistitko osecanje sveprozimanja je i vetrovitog sveta glavno ishodiste, »Stozernica promajne vaseljene”, posto vetrovi sve sa svazim povezujuNikla je zidanica, vetrenjaéa, na Poparskom brdu, kao ,raskazano éudo”, od koje je gradanstvo okretalo glave, ili je pogied spustalo konjima medu ui, ozimna Saraju¢i i ,gradedi se da naprosto ni8ta ne primecuje”. Ispostavice se, potom, da je vetrenjaéa iznikla na KliziStu... zazov éitanja dela Radovana Belog Markovita odnosi se i na njegov novi roman ,,Stojna vetrenjaca, Cetiri kanata", objavijen u Cuvenom ,Plavom kolu” ,Srpske knjiZevne zadruge”. Autor predgovora ovom izdanju je profesor Radivoje Miki. Ova neobiéna pripovest govori o zbivanjima s kraja 19. io prvim decenijama 20. veka, o dobu Miloevom i vremenu Karadordeviea, ukr3tajuci vremenske ravni, istoriju i knjiZevnu umetnost, onako kako je i sama forma dela ukr8tena. Radnju pronose poznati junaci Belog Markovica, medu kojima su bojar Tadié, izdanak stare porodice, ,mnimi literata R. B. Markovic’, doktor Subota, geometar N. Kalabié, a reminiscencije na velike pisce svetske i srpske knjiZevnosti otvaraju Sirok prostor asocijativnosti, u kojem se poznate pripovesti ponovo vide u svetlu ove Vetrovite” proze. 1u vaSem novom romanu, jedna gradevina okosnica je istorijskih i literarnih zbivanja. Na koji nazin vas fascinira jedna vetrenjaéa, netipitna za Belo Valjevo, Gornju i Donju Psacu, selo Cel , stalne toponime vase proze, i koja st uprkos vetrovima koji mnogima odnose Seire? Na nepotin-polju jedne od mojih duevnih pokrajina (za 8ta mogu jemstvovati dosadagnjih mi knjiga padljiviji Zitaoci), vetrenjate odavno brkljaju, odvajaju¢i pogled svojim kanatama, iliti krilima, pod vetrovima sa ovoga i onoga sveta, a i inage: u snevanju iu priti, uzrozeci daAUIUUat ORI ZUERUJ! YUN AYLLE ,VUZULVaL! Ue! SE PIIVIGU , LI HLRU SaUYU IH DUJIIU RUPYE, AKU UI 3 zametnula kavga’... Odomacena u narodnoj privredi i svetskorn knjizestvu, vetrenjata je, glavnine ,Doljnih Srbalja” Sto bi se ticalo, navek ostala ,tudinka” (kako ,u bivajuéem svetu", ponize Save i Dunava, tako i u pevanju i pripovedanju), ne ulazeci vodenicama u konkurenciju - ni kao ,vampirski destinat’, ni kao predeona osobenost... Elem, mog romana junaci, takode tudi sebi, dobu i drugima, a osobito jedan medu njima, bojar Tadi¢, prozeti ,eolskim fantasijama” i naslednom vetrovitos¢u, okrila¢eni su pride, iznutra i spolja, kanatama jedne vetrenjace, doZivijujuéi je kao neobiénost i bescen-lepotu po sebi (izvan mlinarskog esnafa i fiskalnih obaveza), koja se ne moze teretiti Zrvanj-kamenjem i ,ujmom" ponizavati Va¥a vetrenjaéa nije zaduzbina, ona je parodija zaduzbine, ,uzaludno preduzeée”, omalovazena jo¥ u nacrtu. Ipak, ta ona govori o svom kreatoru, bojaru Tadi¢u, 0 literatama, istoriarima, mnogim vagim istorijskim i knjiZevnim likovima koji vetrenjatu komentarigu i tako stvaraju mnjenje svog doba? | u ,zamisljaju joSte dok beja8e", gdekojima se ,predmetna zidanica” ginjaSe kao ruganje oholog bojara, éak i kao gliiva ludara, zametnuta u bolesnom mozgu, a gdekojima i kao neka vrsta bogomolje, van kanonskog poretka bogohulne crkve, u kojoj ée se, ,u izvrnutim odezdama i pri naopakim svecama’, razliturgija sluziti, uz sasluzenje ludih vetrova i netistih sila. S tim u vezi, odmah je zapotelo i sokatko-salonsko ,prizemijenje” neobitne gradevine, odnosno: njezino privodenje svetovnoj svrhovitosti, uz nedoumevanje: ho¢e li novo zdanje drzava opredeliti za tajnu kovnicu laznog novca i bezvrednog ordenja, ili kao tajnu rezidenciju princa Borda, gije bi zaludivanje vrhunilo liznom molbom da u pomenutoj vetrenjati ,Ziv zazidan bude", na prestolu za koji se niko neée otimati... Moie li neko i apsurd da ostavi kao zaduzbinu, zisti besmisao, uz burleskni odsjaj, 3to ublazava bolno saznanje? U prirodi proze nije da se okova doba i istorije oslobada stavijanjem u okove stiha i rime, otuda se i pisac ovog romana na muke pristavijen nagao: kako da pretanjena, svojih junaka osecanja, kao i njihove ,vetrovite primisl, prikudi jeziku gomile, sokatke svetine, koja o svim stvarima, pai 0 stvari stojne vetrenjage ima ,gotovo znanje”, bez imalo volje da se, ,u gradanskom Stelungu’, sa dolapske rage ,dugevno presedlava” na krilatog konja Jabuiila - ,iako je kuja Vidosava svrsila ono éemu bejase naredna”... Ali kako god da bilo, apsurd se, u ovor sticaju, mora intuisati (Ztalatki i drukéije!) ne kao gola besmislica ve¢ kao ostvariva zamisao o nebeskom pretemenju zemaliskoe oreduze¢a. u femu se mara iti do kraialNegde se, u priti, pojavi i videnje daleke Hiprboreje i Crnjanskog, negde Dositeja, Andri¢a, Sremca i Laze Lazareviéa. Ukaie se i Zivojin Mi8i¢, koji veli da Kolubarska bitka neée biti okonéana ni za sto godina. Da li vetrovi kojima odoleva stojna vetrenjaza stalno ukrStaju literarne i istorijske svetove, prevode h u fantazmagorije Ijudskog duha? Sumatraistitko ose¢anje sveprozimanja je i vetrovitog sveta glavno ishodiste, ,stoZernica promajne vaseljene”, posto vetrovi sve sa svazim povezuju (pa i kolubarske tre8nje sa ledenim hiperborejskom cveéem pod ponoénim Suncem!), a bez zaduzivanja na dugi rok, kod pisaca koje ste nabrojali, i koje nabrojali niste, ne moze se, u srpskom knjizestvu, ni8ta ozilino zapotinjati »Stojne vetrenjate” ditaoci i inaze ée se lako uveriti da sam, u tom pogledu, zaduzen do gue! Zivojin Mi8i¢... Moze biti da se slavnom vojvodi, Zivojinu Misi¢u, doista i omaklo svidanje da Kolubarska bitka ni za sto godina neée biti ,povrSena’, ali voistinu tako se i steklo: okonéanje ove bitke, ,u izvesnoj dimensi”, ni u vetitosti se kanda ne nazire, premda Srbi, tvrdo verujem, zanavek ostaju pobednitka strana, kako god da bi se, pod ludim vetrovima, kolebali kontinenti i upredale zastave nedomagenih drZava, koje jedna na drugu udaraju, poput zakrpa na turu rabadzijskih pelengira! A u vremenu osim vremena, ,kroz razvreme i razistoriju", vetrovi ée, kao vetrovi, u san i javu, gdekome donositi huk prediguée bitke i opevanih juriga (,na bajonet"!) osenjenog vojinstva iz zatravijenih rovova (pristrancima Covke i Vra¢e Brda, ukraj Kolubare, u selu Celijama), preko njiva koje ée, udilj, isturati kosti neznanih junaka, , pomeSane sa kostima trikletih dusmana’, kao i strovilo ratne gvoZdurije, naustrb roda, zbog éega ¢e Beli Markovici, kao i drugi Celijanci, viSe od sto godina porez jedva namicati, ,pozem boca i kukuta ne drée pijaénu cenu’... Da je antipod vetrenjagi - vodenica, iznikla iz Glisicevog sveta, na neki éudan nati dopunjujuéi taj svet, i gde su mrtvi i Zivi u stalnoj vezi? je vodenica jo8 jedan od mnogih prozora u to fantastitno, u svet Na liniji vidika koji dva sveta odlutuje, i vodenica i vetrenjata (knjiZevnom potrebom, ai inaze!) mogu se ,opredeliti” kao sastajalista, ,parlatorije dejstvenih i buducih pokojnika", Sto natelno omogucuje i ovakvu, ,postmodernu’, situaciju: sudbinsko susretanje Laure Lenbahove, kapriciozne unuke staroga Ambroza Glembaja”, sa nekojim od kupliivih proliv-pametara, usluznih subjekata iz novijeg doba, koji ée, ,koliko sutra’, sa TV ekrana, u posebnoj emisiji, puganstvu tumatiti ,da Glembajevi nisu od juéer, za razliku od stanovitih Karadordevica i tamo Obrenoviéa" - tim samim dokazujuci ,da nema budale brez Skolovane budale”... Ai jedan od junaka mog romana, ,gospar nahvao’, LukSa Sorkotevié, ne bi bio to Sto jeste, ,ukletogkaravana ahagver-putovoda’, niti bi u samom romanu opstao, figuriSuci kao poklisar izmedu dva sveta, ako pomenuto susretanje ne bi mogao ,s nokta” da ugovori, posto obavesti, posredstvom Save Savanovi¢a, Vampirijat kolubarski, a litno - malo vece republike, manko po Mihajlu, pozimalistu dubrovacke viastele, namicao kvorum... | doista, ako se Covek zasluSa u nepojamno vreme, tesko ée razlutiti Sustanje vetrenih kanata i vodenitkog vitla, a moze biti i da na ovom svetu, kraj svih Cuda, ,naprema se” postoje vodeni vetarovi i vetrene vode, ,ispomazuci se na mobu'", potrebom, pogotovo u oknjizevijenim nevidbog selima, gdeno se istezu okraéene grede, so pod motiku seje i orasi vilama na tavan zabacuju - o €emu gdekojima zapadnu i ispitna pitanja... Kaze se: ,Hristos posredi nas”, ali u va8oj prozi ,posredi nas” su vetrovi... Postoji liu tome ipak neka logika, u , soglasju vremena i glavnih vetrova na kojima potima postojanje sveta"? Krstoobrazna ,Stojne vetrenjate” kanata isturena su ne samo prema ,glavnim vetrovima’, éiju silu ,posredi nas” udilj ose¢amo vee se ,viraju” i prema kud i kamo neznatnijim promajnicima, ,brezimenim vetrovima i upustenim vetruljama’, pa i prema izdihanuju gdekojeg kako miropomazanog, tako i neispovedenog samrtnika, uz znanje da i rsiti vetrovi i prenivijene vetrulje, u Zivotu iu priti, odmigu na putu ogovezenja, métuci svoje staze kroz pomenuta nepotin-polja u obezljudenom svetu! A krstoobraznost je, svakomn rukom, i u zasnovu same knjige, koja se na éetiri tasti moze ,razlomiti" - poput slavskog kolata, ponad kojeg se, utrojeno, i izgovaraju zavetne reti: ,Hristos posredi nas”. Tlogemm oBy BecT Komentari 00 Komentar...