 LAT ЋИР

Slavoj Žižek: Crvena linija

PODIJELI:
Poslednjih nedelja zapadna javnost je opsednuta pitanjem šta se dešava u Putinovoj glavi. Zapadni
komentatori nagađaju da li mu ljudi iz užeg okruženja govore istinu. Da li je bolestan ili poludeo? Najnovije Najčitanije

Kolumne Slavoj Žižek / 30. maj 2022

9
minuta
Zvanični podaci /
Za tri sedmice propalo 86 preduzeća u
BiH
Ekonomija Capital

12
minuta
Prijedor /
Prijedorski električar rudario kriptovalute
u trafostanici
BiH Srna

16
minuta
SUD /
Odbijen zahtjev Vasića za zamjenu
zatvorske kazne novčanom: "Ne mogu
razgovarati...
BiH S.T.

40
minuta
NSRS /
I mi smo nekome zapad: Republika
Srpska ubrzava uvoz radne snage- po
hitnom postupku
BiH Tatjana Čalić
Poslednjih nedelja zapadna javnost je opsednuta pitanjem šta se dešava u Putinovoj
glavi. Zapadni komentatori nagađaju da li mu ljudi iz užeg okruženja govore celu istinu. 1
sat
KONKURS /
Otvoren je konkurs Nagrada Milan
Da li je bolestan ili je poludeo? Da li ga saterujemo u ćošak odakle mu je jedini izlaz da Mladenović
eskalira sukob u svetski rat? Kultura i zabava Buka

Treba da prekinemo sa tom opsesijom prelaska crvene linije i besomučnom potragom za

savršenom ravnotežom između podrške Ukrajini i izbegavanja svetskog rata. Crvena
linija nije objektivna činjenica: Putin je stalno pomera, a mi ga pratimo. Pitanje da li
razmena obaveštajnih podataka SAD sa Ukrajinom prelazi Putinovu crvenu liniju
potiskuje prostu istinu da je Rusija ta koja je prešla liniju napadom na Ukrajinu. Dakle,
INTERVJU
umesto da reagujemo na Putina kao neshvatljivog zlog genija treba da se pozabavimo
sobom: šta mi kao „slobodni zapad“ želimo u ovom sukobu?

Treba da razmotrimo dvosmislenost naše podrške Ukrajini sa istom surovom otvorenošću

sa kojom razmatramo pozicije Rusije. Treba da prevaziđemo dvostruke standarde kojima
vrednujemo pravu prirodu evropskog liberalizma. Setimo se kako se u zapadnoj Dušan Petričić: Vrhovni prevarant je
liberalnoj tradiciji kolonizacija često pravdala borbom za prava radnika. Džon Lok, veliki slika i prilika srpske inferiornosti
prosvetiteljski lozof i zagovornik ljudskih prava, pravdao je bele naseljenike koji
BUKA
otimaju zemlju od američkih starosedelaca čudnim argumentom koji zvuči levičarski,
naime argumentom protiv prekomerne privatne svojine. Njegova premisa je da pojedincu
treba dozvoliti da poseduje samo onoliko zemlje koliko je u stanju da koristi
produktivno, umesto velikih komada zemlje koje nije u mogućnosti da koristi (pa ih onda
iznajmljuje drugima). U severnoj Americi, po njegovom mišljenju, starosedeoci su
ogromne površine zemlje koristili uglavnom samo za lov, a beli doseljenici koji su želeli PODCAST
da koriste zemlju za intenzivnu poljoprivredu imali su pravo da je preotmu za dobrobit
čovečanstva.

U ukrajinskoj krizi, obe strane predstavljaju svoje postupke kao nešto što su naprosto
morale da učine: zapad je morao da pomogne Ukrajini da ostane slobodna i nezavisna;
Rusija je bila prinuđena da vojno interveniše kako bi zaštitila svoju bezbednost. Najnoviji
primer: rusko ministarstvo spoljnih poslova tvrdi da će Rusija biti „primorana da
preduzme mere odmazde“ ako Finska uđe u Nato. Ne, neće biti „primorana“, kao što nije
bila „primorana“ da napadne Ukrajinu. To izgleda kao „primoravanje“ samo ako se prihvati BUKA PODCAST / Književnik Zoran
čitav niz ideoloških i geopolitičkih pretpostavki na kojima počiva ruska politika. Ferić za BUKU: Djetinjstva nam
prolaze u očekivanju rata
Te pretpostavke treba pažljivo i analizirati, bez ikakvih tabua. Često se čuje da treba
praviti razliku između Putinove politike i velike ruske kulture, ali linija njihovog
razdvajanja je mnogo poroznija nego što se čini. Treba odlučno odbaciti ideju da je, posle TV
višegodišnjih strpljivih pokušaja da ukrajinsku krizu reši pregovorima, Rusija konačno
bila primorana/prinuđena da napadne Ukrajinu – niko nikada nije primoran da napadne
neku zemlju. Uzroci problema su mnogo dublji; spreman sam da ih nazovem
meta zičkim.

Anatolij Čubajs, otac ruskih oligarha (on je organizovao ubrzanu privatizaciju Rusije
1992) rekao je 2004: „U poslednja 3 meseca ponovo sam pročitao celog Dostojevskog. I
osećam gotovo zičku mržnju prema tom čoveku. On je svakako genije, ali zbog njegove
ideje o Rusima kao posebnim, svetim ljudima, njegovog kulta patnje i lažnih izbora koje
BUKA specijal: 3. Maj Dan slobode
stavlja pred svoje junake najradije bih ga rastrgao na komade“. Koliko god da ne volim medija - Koliko su mediji i novinari
Čubajsa zbog njegove politike, mislim da je u pravu u vezi sa Dostojevskim, koji je pružio slobodni u BiH?
„najdublji“ izraz suprotnosti između Evrope i Rusije: individualizam naspram kolektivnog
duha, materijalistički hedonizam naspram duha žrtvovanja.

Rusija invaziju Ukrajine predstavlja kao novi korak u borbi za dekolonizaciju, protiv
zapadne globalizacije. U tekstu objavljenom početkom meseca Dmitrij Medvedev – bivši
predsednik Rusije, a sada zamenik sekretara Saveta bezbednosti Ruske Federacije – piše
da „svet iščekuje kolaps ideje o američko-centričnom svetu i nastanak novih
međunarodnih saveza zasnovanih na pragmatičnim kriterijumima“. (Naravno,
„pragmatični kriterijumi“ podrazumevaju nepoštovanje univerzalnih ljudskih prava.)

Dakle, i mi treba da povučemo crvene linije, ali tako da jasno pokažu našu solidarnost sa
trećim svetom. Medvedev predviđa da će zbog rata u Ukrajini „u nekim državama doći do
gladi zbog krize sa hranom“ – što je cinizam koji oduzima dah. Ovog meseca oko 25
miliona metričkih tona žitarica polako trune u Odesi, na brodovima ili u silosima, pošto
je luku blokirala ruska mornarica. „Svetski program za hranu Ujedinjenih nacija
upozorava da milionima ljudi ‘uskoro preti glad’ ukoliko se ponovo ne otvore luke na
jugu Ukrajine, zatvorene zbog rata“, piše Njuzvik. Evropa obećava da će pomoći Ukrajini
da transportuje žito železnicom i kamionima – ali to očigledno nije dovoljno. Potreban je
korak više: jasan zahtev za otvaranje luka za izvoz žitarica, uključujući slanje vojnih
brodova za bezbednu plovidbu. Ne radi se o Ukrajini, već o gladi stotina miliona u Africi i
Aziji. Tu treba povući crvenu liniju.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov nedavno je rekao: „Zamislite da se rat u
Ukrajini dešava u Africi ili na Bliskom istoku. Zamislite da je Ukrajina Palestina. Zamislite
da je Rusija Amerika“. Kao što se i očekivalo, poređenje sukoba u Ukrajini sa teškim
položajem Palestinaca „uvredilo je mnoge Izraelce, koji veruju da tu nema sličnosti“,
primetio je Njuzvik. „Na primer, mnogi ističu da je Ukrajina suverena, demokratska zemlja,
ali Palestinu ne smatraju državom“. Naravno, Palestina nije država jer joj Izrael poriče
pravo da bude država – isto kao što Rusija poriče to pravo Ukrajini. Koliko god su mi
primedbe Lavrova mrske, odajem mu priznanje za veštu manipulaciju istinom.

Liberalni zapad je zaista licemeran i svoje visoke standarde primenjuje krajnje

selektivno. Ali licemerje znači da kršite standarde koje ste sami proklamovali, čime se
otvarate za inherentnu kritiku – kada kritikujemo liberalni zapad, koristimo njegove
vlastite standarde. Ono što Rusija nudi je svet bez licemerja – jer je to svet bez globalnih
etičkih standarda, gde se praktikuje samo pragmatično „poštovanje“ razlika. Videli smo
šta to znači kada su talibani, nakon što su preuzeli vlast u Avganistanu, odmah našli
zajednički jezik sa Kinom. Kina prihvata novi Avganistan, dok će talibani ignorisati šta
Kina radi Ujgurima – to je, u osnovi, ta nova globalizacija koju zagovara Rusija. Jedini
način da se odbrani ono što vredi sačuvati u našoj liberalnoj tradiciji jeste nemilosrdno
insistiranje na njenoj univerzalnosti. Čim primenimo dvostruke standarde postajemo
„pragmatični“, kao Rusija.

The Guardian, 23.05.2022.

Prevela Milica Jovanović

Peščanik.net, 28.05.2022.

KOMENTARI

OSTALO IZ RUBRIKE

Henri Kisindžer, stogodišnji

prorok brutalnog XXI vijeka: O
Putinu, usiji, Ukrajini, Kini i
politici Zapada
Kolumne 30.05.2022

Društvo / Dženan Skelić: 102 razloga zašto

neću glasati za Bakira i SDA
Kolumne Dženan Skelić

Jürgen Habermas: Zapadna dilema

Latinka Perović: Ranković – Marko Tomaš: SEKUNDARNA

drugi čovjek SI OVINA - Legende, katran i
Kolumne Latinka Perović
perje
Kolumne Jürgen Habermas
Kolumne Marko Tomaš

Zeitenwende: Habermas o krizi

njemačkog identiteta

Kolumne Adam Tooze

Marko Vidojković: ĐONI DEP P OP’O

Adriana Zaharijević: Šta će biti s

Anom?
Kolumne Marko Vidojković Kolumne Adriana Zaharijević

Posmatrajte događaje izbliza. PRIJAVI SE

Email…
Prijavite se na naš Newsletter.

2018 Buka. Dajte šansu mozgu.

Impressum Kontakt Uslovi korištenja Pravila privatnosti
Sva prava zadržana. Zabranjeno preuzimanje sadržaja bez dozvole izdavača.