Берлински конгрес

Берлински конгрес је одржан у Берлину од 13 јуна до 13 јула 1878. године. Конгресом

председава Ото фон Бизмарк. Конгрес је организован да би се донеле одлуке после ратова
на Балкану који су се водили у периоду од 1875. до 1878. године. Рат је почео у
Херцеговини 1875. године. Прикључили су се Срби, Црногорци, Грци, Бугари и Руси
против Турака.

Главну реч на конгресу воде педставници Енглеске, Француске, Немачке, Аустроугарске и

Русије. Српску делегацију на конгресу предводи Јован Ристић. За месец дана трајања
конгреса српској делегацији није дозвољено да наступи за говорницом конгреса.

Одлуке Берлинског конгреса су:

-БиХ због које је и почео рат припала је Аустроугарској, која уопште није учествовала у
рату;

-Србија је добила независност за Београдски пашалук без Војводине, Косова и Санџака.

Територијално проширење - четири округа ван Београдског пашалука: Топлички,
Врањски, Нишки и Пиротски.

Када се Српска делегација побунила : ''Па тамо још има Турака!'', руски делегат је
добацио: ''Па истерајте Турке!''. Ото фон Бизмарк је тада изговорио своју чувену
реченицу: ''Па зар мир света да зависи од српских граница''. Србија је на Берлинском
конгресу добила и обавезу да направи железничке пруге кроз Србију, како би се Немачка
повезала са Истоком. Пошто за такав пројекат треба пуно пара, кредите мора да узме од
Западних сила, како би оне још профитирале од камата које Србија треба да плати за
кредит.

Одлуке Берлинског конгреса донете су у интересу немачког продора на Исток. Пут

Немачке иде преко Аустрије, Босне, Санџака, Косова, Османског царства. За Османско
црство је важио већ тада израз ''болесник на Балкану''.

Успех у владавини Милана Обеновића је добијање независности за Београдски пашалук.

Док је трајао Берлински конгрес, на Косову, у Призрену, одржана је прва Призренска лига.
Присуствују највиђенији Шиптари. Донета је одлука о стварању ''Велике Албаније''.

Милан Обреновић је желео да постане краљ, зато је са Аустроугарском потписао 1881.

године Тајну конвенцију ( споразум) по којој се Милан одриче претензија Србије на
Босну, а за узврат Аустроугарска му неће сметати када се буде прогласио за краља.

1882. година - Милан се крунише за краља, а Србија постаје краљевина.

-1883. година - Избија Тимочка буна. Буна је избила због Милошеве наредбе о жигосању
стоке и о опорезивању оружја. Буну предводе радикали са Николом Пашићем. Буна је као
и свака друга крваво угушена, а Никола Пашић је побегао у Бугарску (мајка му је била
Бугарка).

1885. година- ујединиле су се Кнежевина Бугарска и Источна Румелија. Милош је

погрешно проценио да ће то уједињење да засмета интересима Србије, па је Бугарској
1885. године објавио рат. Срби су доживели катастрофалан пораз код Сливнице. Умешале
су се велике силе и донеле одлуку да питање граница остане status quo – непромењено
стање. Милан је 1888. године донео у Србији устав, а следеће 1889. године је абдицирао.
Пошто му је син Александар малолетан, Србијом је владало намесништво.