Извештај - регресиона - формирање скала

Користећи податке који су прикупљени 2003. године у оквиру пројекта SEESSP на подручју републике Србије,
на узорку од 2997 испитаника, проучавали смо ставове који се односе на националистичку оријентацију.
Користили смо следеће варијабле: v017 (став о национално мешовитим браковима), v018 (човек се може
осећати сигурно само када живи у средини где је већина припадника његове нације), v019 (међу нацијама се
може остварити сарадњам, али не и потпуно поверење), v022 (никада нећу моћи да опростим припадницима
других нација који живе у овој земљи оно што је учињено за време рата и не желим да имам никакве везе са
њима). Дате ставове смо трансформисали у Ликертову скалу, где 1 представља потпуно слагање и 5 потпуно
неслагање. Вредност Кромбакове алфе износи 0,735 што значи да је скала поуздана. Формирану скалу смо
употребили као зависну варијаблу у регресионој анализи, а за независне варијабле користили смо: v002.a
(старост), v001 (пол, трансформисана у индикаторску варијаблу dmuski, док су жене референтна група), v102
(године школовања), v163 (трансформисана у варијаблу за место становања, где смо тражили
трансформисане индикаторе за мали и средњи град, при чему је референтна категорија село). Проценат
варијације зависне променљиве објашњен заједничким утицајем променљивих укључен у модел износи
12,8% (R square). Сви предиктори, осим „dmuski“ су статистички значајни (мање од 0,05) мада нису јаки (beta
мања од 0,3). Са сваком годином школовања расте неслагање са ставом о национализму за 0,247
стандардних девијација. Карактеристично је још да са годинама опада резултат на скали (-0,79).

Извештај – конфифматорна факторска анализа

Користећи податке добијене у оквиру пројекта SEESSP, рађеног на подручју републике Србије, на узорку од
2997 испитаника, проучавали смо ставове који се односе на националистичку оријентацију . Користили смо
следеће варијабле: v017 (став о национално мешовитим браковима), v018 (човек се може осећати сигурно
само када живи у средини где је већина припадника његове нације), v019 (међу нацијама се може остварити
сарадњам, али не и потпуно поверење), v022 (никада нећу моћи да опростим припадницима других нација
који живе у овој земљи оно што је учињено за време рата и не желим да имам никакве везе са њима). Дате
ставове смо трансформисали у Ликертову скалу, где 1 представља потпуно слагање и 5 потпуно неслагање.
Конфирматорном факторском анализом требало је утврдити да ли се наведени емпиријски искази окупљају
око једног фактора, односно да ли испитаници придају приближно исти смисао употребљеним ставовима.
Метод екстракције представља метод главних компоненти. Недостајеће вредности замењујемо процесима,
док су факторски скорови сачувани као посебне варијабле. Можемо да потврдимо окупљање варијабли око
једног фактора (2,210), и да је објашњено 56% варијанси. Висина факторских пуњења сведочи о високом
степену њихове корелираности са фактором (став1 – 0,741, став2 – 0,823...). Факторски скор је употребљен у
регресионој анализи као зависна променљива која мери степен национализма испитаника. Као независне
варијабле користили смо: v002.a (старост), v001 (пол, трансформисана у индикаторску варијаблу dmuski, док
су жене референтна група), v102 (године школовања), v163 (трансформисана у варијаблу за место
становања, где смо тражили трансформисане индикаторе за мали и средњи град, при чему је референтна
категорија село). Проценат варијације зависне променљиве објашњен је заједничким утицајем променљивих
укључен у модел износи 12,7% (R Square). Све независне варијабле осим „dmuski“ су статистички значајне
(мање од 0,05), мада недовољно јаке. Са годинама школовања расте резултат на скали национализма и то на
0,206 девијација. Испитаницима који живе у великом граду, у односу на оне са села, расте резултат за 0,195
стандарних девијација. Што се тиче старости - са старошћу испитаника опада резултат за 0,075 стандардне
девијације.