Statistika-analiza

domaći zadatak broj 8

Marko Kasalica So14/02

Na rezultatima istraživanja promene osnovne strukure društva Srbije iz 2012. godine primenom
faktorske analize testirali smo hipotezu o svodjenju odredjenih stavova na jednu latentnu
dimenziju. Stavovi koje smo uzeli u obzir su sledeći: v096 - Bez privatizacije preduzeca bi bila u
jos goroj situaciji nego sto su sada, v097 - Sve vrste javnih usluga bi bolje funkcionisale da su
privatizovane , v098 - Drustveni napredak ce uvek pocivati na privatnom vlasnistvu. Latentni
faktor koji bi trebao da se ispolji u stavovima koji su navedeni smo nazvali ekonomski
liberalizam. Odgovori na ove stavove su izneti u obiku Likertove skale u vrednostima od 1 do 5
tako da vrednost 1 označava maksimalno neslaganje a vrednost 5 maksimalno slaganje. Prvo
smo sve stavove transformisali tako što smo isključili vrednost 8, tj. odgovor – „Ne znam“. Nakon
toga smo pristupili faktorskoj analizi. Vrednosti koeficijenata korelacije prelaze vrednost od 0.3
a takođe nivoi značajnosti su svi ispod 0,05 i možemo konstatovati da su vrednosti
zadovoljajavuće i da može da se radi faktorska analiza. Analiza glavnih komponenti je pokazala
da se izdvaja samo jedan faktor čija je vrednost lantnog korena veća od 1 (EV= 1,903). Iz ovoga
se zaključuje da se 3 stava okupljaju oko jednog faktora. Ovaj faktor objašnjava 63,437 %
varijansi. Sve vrednosti faktorskog opterećenja, koje ukazuju na korelaciju stavova i
ekstraktovanog faktora, prelaze vrednost od 0,7 i iz toga proizilazi da se stavovi mogu redukovati
na jednu dimenziju. Veličine vrednosti su: 0,755, 0,858 i 0,802. Kako smo zadovoljili neophodne
uslove faktorski skor ekonomskog liberalizma smo uzeli kao zavisnu varijablu za regresioni
model. Konstruisali smo model pomoću linearne regresije koji kao zavisnu varijablu ima
ekonomski liberalizam a kao nezavisne varijable: pripadnost muškom polu, pripadnost kategoriji
stanovnika grada (stanovnici sela su uzeti kao referentna kategorija), starost i pripadnost
kategoriji stanovnika bez osnovne škole, sa osnovnom školom ili sa srednjom školom (ispitanici
sa višim obrazovanjem su uzeti kao referentna kategorija). Vrednost koeficijenta višestruke
determinacije je niska (R Square: 0,029). Združenim efektom nezavisnih varijabli se objašnjava
2,9% varijacija zavisnih promenljivih. Pored toga kao statistički značajni prediktori ističu se:
starost, obrazovanje i materijalni položaj ispitanika. Standardni koeficijent beta kod starosti ima
negativnu vrednost i tu zaključujemo da sa starenjem ispitanika opada stepen ekonomskog
liberalizma (beta= - 0,115). Samo kod ispitanika bez osnovne skole imamo statisticki značajne
vrednosti i u tom slučaju vrednost beta pokazuje da je kod njih veći stepen ekonomskog
liberalizma u odnosu na one sa visokim obrazovanjem (beta= 0,051). Kompozitni indeks
materijalnog položaja nam ukazuje da je stepen ekonomskog liberalizma raste paralelno sa
rastom visine materijalnog položaja (beta= 0,104). Kod varijabli kao što su tip naselja, pol,
ispitanici sa osnovnim ili srednjim obrazovanjem nemamo statisičku značajnost. Na osnovu
podataka s kojima raspolažemo možemo zaključiti da je stepen ekonomskog liberalizma
verovatno zastupljeniji kod mlađih, onih bez osnovne škole i kod onih koji su u boljem
materijalnom položaju.