Mr Ilijas HadziЬegovic

О PRIVREDNIM PRILIKAMA U BOSNI I HERCEGOVINI POSLJEDNJIH

DECENIJA OSMANSKE VLADAVINE

Posljednje decenije osmanske vladavine u Bosni i Hercegovini pred-

stavljaju vrijeme znacajnih drustvenih promjena. Pokusaji turskih sultana da
reformama u administrativnoj, vojnoj, sudskoj i finansijskoj oЬlasti moder-
nizuju osmansku drzavu i d r ustvo dali su izvjesne pozitivne rezultate. Uki-
danjem feudalnih institucija: janjicarskog reda 1826, kapetana 1835, timar-
skog sistema 1839. i esnafske organizacije 1851. godine, stvoreni su izvjesni
uslovi za slobodniji razvoj proizvodnih snaga.
Turske reforme doprinijele su slobodnijem razvoju gradske privrede,
prvenstveno trgovine, postepenom propadanju balkansko~r1jentalnih zanata
i pojavi modernih zanata i kapitalisticke manufakturne proizvodnje. Medu-
tim, njihova sustina nije duЬlje zadirala u ranije formirane ekonomsko-soci-
jalne odnose na selu. Paralelno s degeneracijom timarsko-spahijskog siste-
ma, tekao је proces citlucenja koji se u Bosni i Hercegovini zavrsava upravo
onda kada su turski sultani cinili prve reforme. Zahvatajuci poljoprivredno
stanovnistvo, prvenstveno hriscansko, proces citlucenja, koji је znacio svoje-
vrsnu eksproprijaciju seljastva i njegovu pojacanu eksploataciju, Ьitno је
uticao na razvoj proizvodnih snaga i formiranje drustveno-ekonomske struk-
ture bosanskohercegovackog drustva sve do 1918. godine.
Ukidanje pomenutih feudalnih institucija doprinijelo је jacanju inte-
resovanja evropskih driava, prvenstveno Austrije, za turske balkanske posje-
de, pri cemu је Bosna i Hercegovina kao najisturenija pokrajina Ьila prva
na udaru. Ovo interesovanje nije Ьilo praceno samo uspostavljanjem brojnih
konzulata nego i stalnim prilivom poslovnih ljudi i kapitala и Bosnи i Her-
cegovinи. Na ovo su и evropskim zemljama иticale i tekovine industrijske
revolиcije i privrednog liЬeralizma. Pri tome sи se cesto prozimali privredni
i politicko-strateski interesi.
Zelje tиrskih sиltana da modernizиjи driavи i drustvo nisи Ьile zasno-
vane na realnim mogиcnostima Carstva. Integracija Carstva nije se mogla
иspostaviti, jer sи nacionalni i socijalni pokreti balkanskih naroda djelovali
и sиprotnom pravcи. PrezadиZenost driave i stalan nedostatak novca Ьiо је
praeen povecanjem poreskih opterecenja potCinjenih naroda. Zaostravanje
socijalnih sиprotnosti izrazeno је и cestim bиnama i иstancima hriscanskog
seljastva. U svim ovim kretanjima Bosna i Hercegovina imala је znacajnog

7 - Prilozi 97
udjela. Ustankom od 1875-1878. godine istocno pitanje uslo је u zavrsnu
fazи svog razrjesavanja.
Provodenje reformi u Bosni i Hercegovini samo је djelomicno иspjelo.
Ukinute su stare feиdalne institucije i to је njihova najveca t ekovina. Stva-
ranje modernih evrops kih institиcija i noviћ privrednih odnosa ostalo је и
pocetnoj fazi jer ni Tursko Carstvo ni Bosna i Hercegovina za to ni sи imali
odredene drustveno-ekonomske i kиltиrne pretpostavke.

Na povrsini od 51.027 km 2 , koliko је imala Bosna i Hercegovina bez

Novopazarskog sandzaka, zivjelo је 1807/08. godine 1,070.000 stanovnika,
1851/52 - 916.260, а 1871. g. 1,042.000, sto predstavlja gustinи naseljenosti
od oko 20 stanovnika па jedan kvadratni kilometar.t) Usljed cestih epide-
mija, ratova, иnиtrasnjЉ kriza i иstanaka, и toku vise decenija u Bosni i
Hercegovini Ьгој stanovnika nije rastao i kretao se oko jednog miliona. Od
toga Ыizu 900/о zivjelo је na selи i svojom privrednom aktivnoscи podmiri-
valo potrebe ishrane stanovniStva i davalo osnovne sirovine i \•iskove grad-
skoj privredi.
Osnovni vidovi privredivanja bosanskohercegovackog stanovnistva Ыli
sи zemljoradnja i stocarstvo na selи, а zanatstvo i trgovina и gradu. Agrarni
odnosi zasnovani na Citlиckom sistemи Ыtno sи иticali na proizvodne odno-
se cijelog drustva. Velicina citluka ili kmetskog selista Ы!а је odredena
tиrskim agrarniш zakonodavstvom i kretala se, zavisno od boniteta zemlje,
od 60 do 150 dиnиma. Takav citlиk predstavljao је osnovnи proizvodnи
jedinicи na selu koja је imala da obezЬijedi, s jedne strane, normalan zivot
jedne seljacke porodice, иЬiranje drzavnih poreza i haka, а s druge da осиvа

1) Die Landwirtschaft in Bosnien und der Herzegowina, Sarajevo, 1899, str. 10.;
Podaci о Ьrоји stanovnika uzeti su prema Sometovom proracunu iz 1807/08,
zvanicnom popisи iz 1851/52. ~ zvanicnom proracunu 1871. godine, koje је
detaljno obradio Dorcle Pejanovic, Stanovnistvo Bosne i нercegovine, SAN,
Posebna izdanja, knj. CCXXIX Odjeljenje drustvenih nauka, Nova serija,
knj. 12. Beograd 1955. str. 28-29, 30, 30, 36. Koliko је tesko govoriti о broju
stanovnika d konfesionalnoj strukturi и Bosni i Hercegovini prije okupacije
pokazuje naredna tabela:
godina шuslimana pravoslavnih katoJjka ostalih svega
1807/ 08. 520.000 410.000 120.000 20.000 1,070,000
1840. 325.000 400.000 200.000 10.000 935.000
1851 / 52. 328.000 400.000 178.000 10.000 916.000
300.000 475.000 147.000 7.500 95U.u\IO
1865. 419.628 593.548 257.920 7.754 1,278.850
362.300 461.000 185.500 13.000 l,UL UHIO
1871. 541.000 340.000 156.000 5.000 1,042.000
1876. 619.044 644.656 1,263.700
480.596 646.678 207.119 16.000 l,j3 /.Ј~3
Prema zvanicnim popisima i aproksimativnim proracunima raznih savreme-
nika, Pejanovic је izvrsio kriticki prikaz i ustanovio da nije moguce tacno
utvrditi broj i strukturu stanovnika u BiH pod tиrskom upravom u 19. vi-
jeku. Ova tabela је data na osnovu podataka koje је prikupio i kritickli
obradio f). Pejanovic, n. d. str. 28-39. Podvuceni brojevi pokazиju zva-
nicne proracune.

98
пedjeljivost posjeda.2 ) Obaveze kmetova da drzavi i zeшljoposjedniciшa dаји
znatan dio ljetiпe od .Zita i sijeпa иmanjivale sн пjihov iпteres za obradи
zemlje i sve vise ih иsmjeravale па иzgoj stoke, koja је Ьila пjihovo iskljи­
Civo vlasnistvo. Glavпo orude za proizvodпjи zitarica Ьila је drvena ralica
koju sи vиkli volovi ili krave, а rjede koпji. lJpotreba gvozdeпog pluga Ьila
је rijetka. Rасипа se da је potkraj osmaпske vladюrine и Bosni koristeпa
samo jedna treCina obradi\;og zemljista. Medиtim, i pored pomanjkaпja inte·
resa i zastarjele obracle zemlje, zito se redovпo pojavljиje kao izvorni aгti­
kal iz Bosne i Hercegovine. Koliciпc izvezenog zita Ьile Sll razlicite, јег sи
zavisile od пiza okolпosti koje sи иticale па proizvodпjll i razmjeпи: sиse,
epidemije, poplave, ratovi i иstaпci i velike traпsportne tcsko.:e. Fraпcнski
pиtopisci zablljezili sи, pocetkom 19. vijeka, da se iz Bosne i Hercegovine
izvozi godisnje oko 1000 tona razlicitih zitarica.3) Ricћard Erko је zapazio,
1846. godiпe, da Воsпа i Hercegoviпa raspola.ie velikim koliciпama poljo-
privrednih proizvocla koji se, zbog losih pиteva, ne mogи plasirati па иdalje­
пija trzista. Od zitaгica najvazпije su jecam, lшkигиz i zob, а od voca sljive,
od kojiћ se pravi pckшez i rakija ili se u osusenoш stanjи ргоdаји па doшa­
cem i straпom tr.Zistи. Za razlikи od Воsпе, и Hercegoviпi sи glavпi poljo-
privredni proizvodi ЬШ dићап, grozde i povrce, а pored oviћ, па bosaпskoш
i dalшatiпskoш trzistи prodavano је heгcego\racko viпo. Proizvodпja rize
oko Treblzata i Donje Neretve iznosila је oko 4.000 шс, а иz to, и zapadпoj
Hercegovini postojalo је i oko 800 dudovih stabala za gajenje svilene ЬиЬе. 4 )
Ргеd иstanak 1875. godiпe и Bosпi i Hercegoviпi proizvodilo se oko
sest шШопа шetrickih ceпti zitarica, od cega se 5,400.000 шс trosilo и zeш­
lji, а ostatak od 600.000 шс izvozio и sиsjedпe zeшlje. U tolш 1875. godiпe
iz Posavine је izvezeno и Aиstrijи 180.240 шс zitarica. Osiш zita и Austrijи је
iste godine izvezeno 81.750 ШС шahипarki i povrca, 2.785 ШС suhog VoCa i
280 mc dиhana.").
Prirodпo-geografski i ekoпomsko-socijalпi иslovi Ьili sи vеоша povolj-
пi za razvoj stocarstva и Bosni i Hercegoviпi. Опо је, и brdskoplaniпskiш
predjeliшa ciпilo osnovи privredпog zivota. U ипиtrаsпјој rоЬпој razшjeпi
i izvozu stoka i stocпi proizvodi zauziшajи najzпacajпije шjesto. Pocetkoш
19. vijeka iz Воsпе i Hercegovine izvozilo se: 40.000 volova, 20.000 krava
250.000 ovaca, 15.000 sviпja, 40.000 volovskЉ i kravljih koza, 1,000.000 do
1,200.000 oka vипе i 3.000 шс loja.G) Рrеша R. Erkи, и Bosni i Hercegoviпi
Ьilo је 1846, godiпe oko 600,000 grla rogate stoke i oko 3,000.000 ovaca i koza.

2) Vasilj Popovic, Agrarno pitanje и Bosni i turski neredi za vreme reformnog

rezima Abdul-Mediida (1839-1861). SAN, РоsеЬпа izdanja, knj. CL, Odje-
ljenje drustvenih nauka, knj. 59. Бeograd 1949. str. 14; Ciro Trol1elka, Histo-
,·iёka podloga agrarnog pitanja и Bosni. Sarajevo, 1915. str. 51. Dunum se
ovdje racuna 900 m2, а ne 1.000 m 2• Podaci о veLiCini Citluka rэzlikuju se
kod Popovica i Trohelke. Kod prvog velicina Citlнka iznosi 60 do 150, а kod
drogog 70 do 130 dunuma.
З) Midhat Samic, Francu.ski putnici и Bosni па pragu XIX stoljeca i njifюvi
utisci о пјој. Sarajevo, 1966. str. 227.
4) Hamdija KapidZic, Prilozi za istoriju Bosne i Hercegovine и XIX vijeku.
Naucno drostvo NR БiН, Graaa, knj. III, Odjeljenje istorijsko-filoloskill na-
uka, knj. I . Sarajevo, 1956. Izvjestaj Riharda Ercka о Bosni i Hercegovini
1846. godine, str. 36. i 56; Rudolf Бaron Potier des Echelles, Die Productions-
-Verhiiltnisse in Bosnien und der Herzegowina, Wien, 1879. str. 30.
5) R. Potier, n ..d. str. 29-30.
б) М. Sam;c, n. d . .str. 227.

99
Trideset godiпa kasпije, 1876. broj stoke пiје zпatпije porastao. Tada је и
Bosпi i Hercegoviпi Ьilo 2,150.000 ovaca, 1,090.000 koza, 160.000 sviпja 106.000
kопја i 520.000 govcda. 7 ) I па kraju turske uprave stocarski proizvodi zauzi-
rnaju prvo rnjesto u izvozu. Narocito su rnпogo izvozeпe ovce i koze, rogata
stoka i koze, а u rnaпjern broju sviпje, koпji i rnagarci. U seoskoj privredi
zпасајпо rnjesto zauzirnao је lov па divljac i pcelarstvo koji su davali veorna
vaiпe proizvode (krzпo, rned i vosak) za dornace i strano trziste.

* '1( *

Padorn Воsпе i Hercegoviпe pod tursku vlast, doslo је do visestrukih

prornjena и politickorn, ekoпornskorn i kulturnorn zivotu njeпog staпovni­
stva. Osvajacki ciljevi Turskog Carstva, usrnjereпi na siri prostor jugoisto cпe
i srednje Evrope, podsticali su razvoj gradova i gradske privrede. Razvoj
zaпatstva i trgoviпe irnao је prvorazredan zпасај za uspjesпe priprerne osva-
jackih pohoda, kao i za sпabdijevaпje brojпih gradskih posada i staпovпi­
stva. Pored zatecenih balkanskЉ , udornacili su se i razпovrsпi orijeпtalni
zanati koje su Osrnanlije, kao neophodпu potrebu, uпosili u sve osvojeпe
zernlje.B) Zasticeno brojпirn privilegijarna i jakom drzavпom zastitom zaпat­
stvo је ciпilo OSПO\'U gradske privrede i uzivalo zпatan drustveni ugled.
Procvat zaпatske aktivnosti u Bosпi i Hercegovini Ьiо је podsticaп tur-
skim vojnim potrebama, poCivao је па bogatstvu domacih sirovina, а u mа­
пјој mjeri па uvezenim siroviпama i polupreradeviпama. OslaпjajuCi se па
domace siroviпe, najstabllпije su se razvijale one graпe zaпatstva koje su se
bavile poljoprivredпim proizvodima i obradom metala i drveta. »Od zeljeza,
bakra, kositra, olova, srebra i zlata izradivali su i popravljali razпe pred-
rnete kovaci, kliпcari, bravari, пalcaпdzije, nozari, saЬljari, puskari, zvoпari,
kantardzije, limari, zlatari i sahacije; sirovu su kozu uCiпjali tabaci, а od
uciпjene ko,ze su izradivali razпu robu saraci (sedlari, rerneпari, opancaгi,
пaпuldzije), Cizmedzije i cipelari; tekstilпu sa robu izradivale cebedzije

7) Н.Kapid1Jic, Izvjestaj R. Erka ... str. 36. Prema podacima austrijskog ge-
neralnog konzula dra Tecdoroviea, 1874. godine u BiH bez novopazarskog
sandzaka Ыlо је:
ovaca i janjadi 1,749.530 grla volova 198.430
koza i jaradi 873.654 grla krava 169.313
svinja 161.394 grla teladi 114.644
konja 98.147 grla
Vojislav Bogicevic, Graaa za proucavanje ekonomskih odnosa и Bosni i H er-
cegovini pred ustanka 1875. godine. GodiSnjak Istorijskog drustva BiH, God.
I, Sarajevo, 1949. str. 218.
Godine 1875. iz ВiН izvezeno је и Austro-Ugarsku:
rogate stoke 14.500 grla vune 5.400 centi
svinja 84.630 grla koza 12.500 centd
ovaca 228.800 grla voэka 2.590 centi
konja i magaraca 3.640 grla
Racuna se da ј е pred okupaciju 1878. u ВiН Ыlо 98.800 kosnica pcela. R.
Potler, n. d. str. 28.
8) Nedim Filipovic, Neki novi podaci iz ranije istorije Sarajeva pod T urczma.
Pregled, br. VI, 1953. str. 71; Hamdija Kresevljakovic, Esnafi i obrti и sta-
rom Sarajevu. Sarajevo, 1958. str. 4~6. Muhamed Hadzijahic, Neki prob-
lemi bosm1ske privredne historije predkapitalistickog perioda. Sarajevo,
1965. str. 6.

100
(vиna), шиtabdzije (kostrijet), platnari (рашисnа preda), halaci (sirovi pa-
mиk) i jorgandzije, terzije (соће), abadzije (domace sиkno), kolcakcije, kapa-
ri, kecedzije i bojadzije.«g) Pored spomenиtih postojao је jos veliki broj raz-
nih zanata koji su zadovoljavali potrebe stanovnistva: mlinari, pekari, nal-
bant\ (potkivaci konja), mиmdzije (svjecari) mudzeliti (knjigovesci), dиndze­
ri, klesari, topljaci olova, sujoldzije (vodoinstalateri), bunю·dzije, cerpicije,
ceremidzije, pecari, kaldrшdzije itd.
Do 19. vijeka u Bosni i Hercegovini razvilo se oko dvadeset zanatsko-
-tгgovackih centara koji sи svojom proizvodnjom premasivali potrebe dotic-
nog rnjesta i okoline. U takva mjesta spadali su administrativno-upravni
centri: Sarajevo, Mostar, Banja Luka i Travnik, zatiш vise mjesta koja sи se
nalazila па vaznim trgovackim pиtevima i pogranicnim oЬlastima: Foca, Liv-
no, Јајсе, Konjic, Tuzla, Zenica, Maglaj, Tesanj , Rogatica, i па krajи ona
mjesta koja su svojи zanatskи aktivnost vezala za neposredne izvore siro-
vina: Kresevo, Fojnica, Vares, Stari Majdan, Bиsovaca, Srebrenica i Varcar-
-Vakuf.to)

Ob1·ada zeljeza i drugih metala. Proizvodnja zeljeza i zeljezne robe

u Bosni i Hercegovini prije okиpacije 1878. godine blla је poznatija
и inostranstvu od Ьilo koje druge proizvodne djelatnosti. Bogate naslage
zeljezne rиde privlaCile sи paz:nju privrednika jos od rimskog doba. Francи­
ski putopisci zapazili sи, pocetkom 19. vijeka, da u Bosni ima mnogo rudni-
ka zeljezne rude. Oni su zapisali da se najkvalitetnije zeljezo proizvodi и
Starom Majdanu, а da se najznacajniji rudnici nalaze и Krese\'и, Fojnici i
Varesи и kojiшa radi » ••. vise od dvije hiljade radnika«.ll) Rиdarski иpravi­
telj iz Drnisa D. Wolf zatekao је 1841. godine и Fojnici 21 majdan, и Kresevи
23 i и Varesв 20 majdana. Deset godina kasnije Ivan Franjo Jиkic Ьiljezi и
sredпjoj Bosni 49 majdana, а а Krajini 60.12) U isto vrijeme и Varesи је
bilo 70, а и Kresevu 60 kovacnica.
Prema proracиnи V. Mikoljija, na оsпоvи zakиpa majdaпske desetine,
vrijedпost proizvedeпog i obradeпog zeljeza и Bosпi 1852. godine iznosila је
oko 400.000 fl. ili koliciniи od 500 vagoпa. Mada је proizvodnja zeljeza od
srediпe 19. vijeka stalпo osciliгala, trgovina zeljezпoш robom Ьila је veoma
ziva sve do иstaпka 1875-1878. godine. Italijanski konzиl и Sarajevи Dиran­
do izvjestava 1865. godine da vrijednost izvezenog zeljeza i zeljezпih proizvo-
da iz Bosne и Srbljи, Vlaskи, RиmeJijи , AlЬanijи i Crnи Goru iznosi 4,300.000
pjastera, StO Cini 120fo cjeJokиpnog bosanskog izvoza.lЗ) U tokи и s tanka рГО-

9) Н. Кresevljakovic, Esnafi i obrti и

starom Sarajevи... str. 46.
10) Hamdija Kresevljakovic, ES11.afi i obrti и Bosni i Hercegovini, Nаиспо dru-
stvo NR BiH, Djela, kпј. XVII, Odjcljenje istorijsko-filoloskih nauka, knj.
12. Sarajevo, 1961. str. 57. i dalje.
11) М. Samic, n. d. str. 221. Austrijska konzularna agencija и Banjoj Luci, iz-
vje5tava aprila 1856. godine da se u banjolиckom i bihackom sandzaku pro-
izvodi veoma kvalitetno zeljezo koje је zbog svoje mekoce i elasticnosti
narocito cijenjeno u SrЬiji i Vlaskoj. Arhiv Bosne ,i Hercegovine, Austrijski
generalni konzulat Sarajevo br. 450/ 1856. (U daljem tekstu skraceno: АВН,
AGKS).
12) Viпko Mikolji, Po,,ijest zeljezara i zeljeznog obrta и Bos11i. MetalиrsiOi insti-
tиt »Hasan Brkic« Zenica, Zenica, 1969. str. 94, 96.
13) Isto, str. 121.

101
dukcija zeljeza dozivjela је tezak иdarac. Prema izvje~tajи aиstrijske kon-
zularne agencije и Banjoj Lиci iz 1874. godine, na podrucjи banjolиckog i
bihackog sandZaka, zeljezna ruda topljena је u oko stotinu peci Cija је ukиp­
na dnevna proizvodnja iznosila oko 200 mc zeljeza.H) Pocetkom иstanka veli-
ki broj majdaпa i peCi prestao је s radom. Rudari, topionicari i kovaci skla-
njali sи se pred nasiljem preko Save, ili и mirnije krajeve Bosne, а posto-
jece uredaje ипistili su ustanici Ш turska vojska. I u srednjobosanskim maj-
danima proizvodnja zeljeza imala је velike padove i иspone. U Vare~u је
1875. godine proizvedeno 140.000 oka zeljeza, 1876. svega 18.000 oka, а 1877.
godine 328.000 oka. Uz to је istovremeno opala i potrainja za bosanskim
zeljezom и Srbiji, Vlaskoj i Moldaviji. U toku 1877. godine preko aиstrijske
granice izyezeпo је iz Bosne svega 835 mc zeljeza i zeljezne robe.15 )
Od sredine 19. vijeka Ьilo је nekoliko pokиsaja da se u Bosni osnuje
akcionarsko drиstvo za eksploataciju i preradu zeljezne rude. Nakon istrazi-
Yanja rиdarskih oЬlasti u Bosni 1860. godine, tri austrijska strucnjaka zatra-
zila su od Porte koncesijи za podizanje tri visoke peCi u S tarom Majdanu,
Vагс.Sи i Fojnici. Porta i bosanski valija dali sи pristanak, ali sи postavili
nepгihvatljive иslove, ра sи intcresenti morali odиstati od svoje namjere. 18)
Pet godina kasnije и Fojpici је Ьila osnovana prva kovacka zadrвga и kоји
је bilo иClanjeno 25 lcov!tckih majstora i majdandzija, ali se i ona иskoro
raspala.t') Nakon dono~enja Zakona о drzavnim rudnicima и Tиrskom Car-
stvtl (1868) i izgradnje рпте dionice Hirsove normalnotracne pruge od Dobr-
ljina do Banje Lиke 1872. godine, naglo је porastao interes stranog, prven-
stveno aиstroиgarskog kapitala za гиdnа i drиga prirodna bogatstva Bosne i
Hercegovine. Odranije poznati becki fabrikant masina Sigl росео је 1873.
godine pripremati teren kod tиrskih vlasti za podizanje rudarsko-topionicar-
skog predиzeea и Bosni. Mada је zahtjev Ьiо propracen posebnim prepo·
rukama iz aнstroиgarskog Ministarsћra vanjskih poslova, tнrske vlasti nш
nisu izdale potrebnu koncesiju.1S) Negativan stav Porte prema poduhvatima
ove vrste nije Ьiо samo kada је Ьila rijec о stranom kapitalu. Isti stav Por-
ta је zauzela i prema pokusaju bosanskog valije Dervis-pase Lovcalije koji
је 1874. godine, radio na osnivanjи konzorcija za podizanje moderne topio-
nice и Varesи. On је uspio da и ovaj poduћvat priYиce i neke bosanske pase
(Fazli-pasa ~erifovic i Hajdar-beg ёengic) i dva jeYrejska trgovca (Giuseppe
Salom Vita iz Trsta i Javer ef. Baruh iz Sarajeva). Prikupio је pocetni kapi-
tal, angazovao strucnjake iz Austrije i zapoceo izgradnju ceste od Varesa do
Podlugova, ali је, na intervenciju Porte, citav poduhvat obustavljen. Trgovci
zeljeznom robom koji su gotovo citavu produkciju zeljeza drzali и svojim

14) АБН, AGKS, br. 215/1874. Ovdje treba napomenиti da ove male peCi, ciji је
kapaaitet Ьiо OkO dva tovara Sirovog zeljeza dneYnO, nisи radile kontinui-
r·ano. Zbog toga ruje moguce proracunati njihovu godi~nju proizvodnju. U
Vare~и zeljezna ruda је imala 6~50fo zeljeza, а topljenjem u primitlvnim
peCima dobljalo se samo 13~/о zeljeza. Vidi op~irnije: Johann Asboth, Bosnie11
Ulld der Hercegovina, Reisebilder иnd Studien. str. 394.
15) V. Mikolji, n. d. str. 221-222, 226- 227; R. Potier, n. d. str. 35.
16) V. Mikolji, n. d. str. Ј 18.
17) I sto, str. 124--125.
18) АБН, AGKS, br. ]8211873. i 209/1873. Aиstroиgarsko poslanstvo и Carigгadи
slu.Zbeno је zamolilo (1872) Generalru konzиlat и Sarajevu da se zaиzme za
Jv[tna Nepomuka Turkovica iz Karlovca da ostvai1i svoje planove oko eksplo-
atacije bosanskog drYeta. АБН, AGKS, br. 254/2 iz 1872.

102
rиkama obratili sи se sиltanи s molЬom da sprijeci podizanje moderne zelje-
zare koja Ьi иnistila veliki broj rudara i kovaca Cije porodice zive od proiz-
vodnje i obrade zeljeza.19) Na taj nacin Porta је do kraja svoje vladavine и
Bosni i Hercegovini ostala dosljedna u zastiti prezivjelih institиcija . Ona је
zakonski i formalno proklamovala reforme i modernizacijи driave i drustva,
ali prakticni koraci nisи obecavali sиstinske promjene. Bosanska prodиkcija
zeljeza iшala је znatnи repиtaciju u gotovo svim balkanskim zemljama, ali
је sve do okиpacije 1878. godine ostala vjerna tradicionalnoj tehnici i tehno-
logiji rada. Zbog svoje иpornosti и cuvanjи tradicije preskиpe proizvodnje i
transporta, bosansko zeljezo pocelo је naglo gиЬiti trziste usljed jake konku-
rencije zeljezne indиstrije iz alpskih zemalja i Ceske, а i sve veceg prodora
belgijskog i engleskog :leljeza na balkansko triiSte.
Obradom zeljeza bavio se kovacki esnaf koji је Ьiо najbrojniji. Obu-
ћvatao је tri skupine zanata: а) kovacki, klincarski, nalcandzijski; Ь) saЬljar­
ski, nozarski i puskarski i с) zildzijski (izrada zvona) i kantardzijski. U 18.
vijeku sarajevskom kovackom esnafu pripadali su rиdari, topionicari i kova-
ci iz Kreseva, Fojnice, Varesa i Busovace. Oko 1778. godine u ovom esnafu
Ьilo је preko 1000 clanova svih triju konfesija. Najbrojnije sи bile radionice
koje su izradivale i popravljale poljoprivredni alat (kose, srpovi, sjekire,
motike, lopate, trnokopi, lemesi za plиgove, zatim potkovice za konje, ekseri,
turpije, svrdlovi, nozevi i tome slicno). Pored ovih, jedan dio kovaca obav-
ljao је S\70je poslove pиtujиci od sela do sela. Svoje kovacke uslиge napla-
civali sи и natиri (zito, vиna, odjevni predmeti i slicno), а rjede i и nov-
ctt.20)
Osim zeljeza i zeljeznih proizvoda, koji su svojim kvalitetom obezbje-
divali trziste u gotovo svim balkanskiш zemljama, i obrada drugih metala,
prvenstveno bakra, zlata i srebra Ьila је poznata daleko izvan granica Bosne
i Hercegovine. Paznjи francиskih pиtopisaca s pocetka 19. vijeka privиkli
sи predmeti izradeni od bakra, za koje jedan od njih kaze da sи savrsene
iz1-ade. Prema Sometu de Foseи, и Sarajevи је tada Ьilo oko sezdeset kazan-
d:lijskih radnji и kojiшa se godisnje obradivalo oko dvije hiljade metrickih
centi bakra. Prema zapazanjima Pjera Davida, Sarajevo је snabdijevalo
~· ... citavи Rиmeliju kalajisanim iii pozlacenim bakrenim posиdem, jer је
uzivalo glas da ga izradиjи bolje od i jednog drugog grada u Turskoj«. Fu-
kard navodi da је и Sarajevи 1813. godine, Ьilo devedeset pиskara, а u sara-
jevskom bezistanu preko dvije stotine zlatara >> ••• Cije је glavno zanimanje
Ьilo da иkrasavaju srebreniш i zlatnim saraшa hladno i vatreno oruzje«.2t)
Kvalitetom izrade i njihovom ljepotom izdvajali su se nozevi koji su Ьili
glavni izvozni artikal iz Sarajeva i Foce u SrЬijи i Rиmelijи.
Osim иkrasavanja orиzja, posebno sи Ьili zapazeni zlatni i srebreni fili-
grani i inkrиstirani radovi: zenski nakit, kopce, pehari, taЬle za kafu, kиtije
za cigarete, сiЬисi, i tome slicno koje sи izradivali vrsni majstori u Sarajevи,
Mostaru, Banjoj Lиci, Tиzli, Travnikи, Zvorniku i Livnu, zatim posude izra-
deno od bakra: zdjele, taЬle, tanjiri, razlicite posude za vodu itd.22) Zlatar-
ski Ш kиjundzijski zanat росео је staganirti и prvoj polovini 19. vijeka.

19) V. Mikolji, n. d. str. 109.

20) Н. Kresevljakovic, Esnafi i obrti и Starom Sarajevu. . . str. 80-95.
21) М. ~amic, n. d. str. 245-246.
22) Н. Kre~evljakovic, Esnafi i obrti и starom Sarajevu, ... str. 95-118.

103
Sarajevski zlataгski esnaf imao је 1778. godine preko dvije stotine clanova,
а 1836. sarajevski zlatari imali sи 78 kalfi i 19 majstorskih sinova. Nakon
иkidanja esnafa 1851. godine, neki zlatari zatvorili sи svoje radnje i presli и
trgovce.2з) Za razlikи od mnogih drиgih zanata koji sи poceli stagnirati и
18. i prvoj polovini 19. vijeka, kazandzijski zanat pokazao је dosta otpornosti
prema razlicitim krizama koje su zahvatile Bosnи i Hercegovinи. Prema po-
pisu iz 1848. godine, и sarajevskom esnafи Ьilo ih је sezdeset, а stotinи godi-
na kasnije Ьilo ih је jos tride!:iet i jedan. 2~)

Proizvodnja soli. Proizvodnja soli u okolini Tиzle kao i proizvod-

nja zeljeza, zasnivala se na nesavremenim metodama. Prema zapisima
iz prvih decenija 19. vijeka, tиzlanske solane doЬijale sи so па isti nacin kao
i stari Sloveni. Velikim solanama nazivale su se one koje sи imale 70 do 80
jama, а malim od 40 do 50 jama.2 •) Prema Hamdiji Kresevljakovicи, tиzlan­
ske solane proizvodile sи godisnje 317.000 oka Ш 406.000 kg. soli.2G) Pred
оkирасiји, godisnje se proizvodilo prosjecno 1500 do 2000 те soli. S obzirom
na ogromш.1 potrosnjи soli, tиzlanske solane podmirivale sи samo dio lokal-
nih potreba. Prema podacima Aиstrijskog generalnog konzиlata и Sarajevи
iz 1875. godine, so је predstavljala jedan od vodeCih artikala pri иvоzи и
Bosnи i Hercegovine. Godisnje је иvozeno oko 9,000.000 oka morske, marma-
roske, vlaske i erdeljske soli. Njena vrijednost na pogranicnim mjestima
(Brcko, Gradiska, DиЬосас i Gabela), gdje је prodavana posrednicima, izno-
sila је preko 550.000 fl. S obzirom na postojanje velikog broja stoke i na
proizvodnjи sиhomesnatih i mlijecnih proizvoda, Bosna i Hercegovina trosila
је и 19. vijekи oko devet oka iii oko jedanaest kilograma ро glavi stanov-
nika.27)
Prerada koie. Prerada koze Ьila је rasprostranjena na veliki broj
mjesta и Bosni i Hercegovini. Bogato stocarstvo i lov na divljac davali sи
izoЬilje sirovina za brojne radionice, ali sve do okupacije nije Ьilo osnovano
ni jedno predиzece indиstrijskog tipa. Obradom koze bavila sн se cetiri esna-
fa: tabaci, saraCi, cizmedzije i curcije. Najznacajnije radionice za preradu
sirove koze nalazile sи se и Sarajevи, Mostaru, Visokom i Јеlеси (kod Foce).
Francиski pиtopisci zapazili su da se najbolje kozarske radionice nalaze н
Sarajevи i Visokom i da је и njima zaposlen ». . . vrlo veliki broj radnika
svih vrsta.«28) Prema Skaricи i Kresevljakovicи, sredinom 19. vijeka и Sara-
jevu је Ьilo oko 25 radionica za preradи koze. Pojedine vece radionice иpo­
sljavale sи и ljetnim mjesecima i ро 40 radnika. Tada је tabacki esnaf и
Sarajevи imao 85 clanova iznad 18 godina starosti.2~) U Јеlеси је Ьilo tabac-
kih majstora koji sи zaposljavali preko 200 pomocnih radnika, а и Visokom
је pred okиpaciju radilo 30 radionica sa ро tri do sest pomocnih radnika, а
и sezoni i znatno vise. Izradivali sи veoma kvalitetan don, Ьijelu mjesinи,
sahtijan (lijepo izradena ovcija ili kozja koza) i opanke. Godisnje sи visocki

23) Isto, str. 111.

24) Isto, str. 100.
25) М. Samic, n. d. str. 224.
26) Н. Kresevljakovic, Esnafi i obrti и ВiН... str. 98-100.
27) АВН, AGKS, br. 331/1875. Tovar soli prodavan је posrednicima и granicnim
mjestima ро 75 do 93 pjastera.
28) М. Samic, n. d. str. 223.
29) Н. KresevljakoviC, Esnafi i obrti и starom Sarajevu ... str. 122.

104
kozari preradivali oko 20.000 govedih i 60.000 ovcijih i kozijih koza, а opancari
su godisnje izгadivali do milion pari opanaka.зo)
C::izmedzijski esnaf spadao је u 18. vijeku medu najbrojnije, ali је u
19. vijeka stalno opadao, ра gotovo i iscezao. Ovaj esnaf iшао је u Sarajevu
и 18. vijekн oko 1.000 clanova, а 1848. godine samo 171 majstora i kalfi.з 1 ) I
curCijski esnaf u Sarajevtt Ьiо је takode u opadanjн. U drugoj polovini
18. vijeka (1769) 0\Тај esnaf imao је 353 clana, а 1866. godine postojale su 42
cшcijske radnje od kojih 20 vecih i 22 manje. u sezoni, od pocetka шаја do
kraja augнsta, vece radionice иposljavale sи ро 10 do 20 pornocnih radni-
ka.з2) Za razlilш od cizmedzijskog i cиrCijskog esnafa, saraCi sи i и prvoj
polo\'ini 19. vijeka pokazivali tendencijи иspona. Prema defterи iz 1777. godi-
ne, saracki esnaf и Sarajevи iшао је 898 clanova, а 1823. godine njihov broj
пarastao је па 1.14о.зз)

Proiz\'odnja i prerada koze premasivala је potrebe Bosne i Heгcego­

viпe, ра је sirova i preradena koza predstavljala jedan od glavnih izvoznih
artikala. Pl'erada koze pocela је naglo opadati и prvoj polovini 19. vijeka,
а naroeito poslije okиpacije. Vojne potrebe stalno sи se smanjivale, а zastaг­
jela tehnika i tehnologija rada, kao i brizljivo cиvana esnafska tradicija nisи
se mogli odнprijeti koпkиrenciji jeftinije indиstrijske robe.
Tekstil. Proizvodnjom tekstila i tekstilne robe bavilo se zanatstvo
i radinost. Koristene sи pretezno domace sirovine, vиna i kostrijet, а
kиcna
и gradoviшa jos i иvezena svila, coha, pamиk i finija platna. Mada је pro-
izvodnja bila rasirena и citavoj Bosni i Hercegovini, izdvajajи se pojedina
mjesta koja sн se specijalizovala za izгadи nekih tekstilnih proizvoda. Grиba
vиnena cebad i cilimi najbolje sи radeni и Cajnicи, Rogatici, Foci, Prozorи,
BileCi i Livnи, а rnиtapi (pokrivaci za konje), vrece, torbe i drнgo od kostri-
jeti и Visokom, Varcar Vakиfи i Gornjeш Vakиfu.з4)
Potrebe seoskog stanovnistva za tekstilom i odjevnim predmetima pod-
mtпvane sи и okvirи patrijarhalne zadruge koja је sama иzgajala ovce, а
dobljenи vипи zene sи prele, tkale i bojile, а zatim sile i иkrasavale vezovi-
ma. Drиstveni polozaj zene и bosanskohercegovackom patrijarhalnom drи­
stvи, а posebno mиslimanske, kojoj vjerski obicaji nisи dozvoljavali Ьilo
kakvu privrednи aktivnost izvan kисе, znacajno је иticalo па rasprostranje-
nost tekstilne proizvodnje. Od vиne, kostrijeti, рашиkа, lana i konoplja zene
su izradivale sиkno, platno, cilime, cebad, marame, carape, salove itd. u
fojnickom krajи zene sи tkale kvalitetan stof za odijela, а u Ьihackom sи od

30) Н. Kre~evljakovic, Esnafi i obrti и ВiН ... str. 59. i 73; Sve tabhane jednog
mjesta l::inile su tabacki odzak. Кrajem 18. vijeka tabacki odzaci bili su u
Sarajevu, C:ajnicu, Rogatici, Foai, Jelecu, Novoj Kasabl, Srebrenici, Te~nju,
Banjoj Luci, Jajcu, Livnи, Travniku, Visokom, Fojnici, Mostaru, Konjicu i
Stocu. Ova mjesta predstavljaju i glavne centre za preradu sirove koze. Н.
Kre~evljakovric, Gradska privreda i esnafi и Bosni i Hercegovini (od 1463. do
1851) Godi~njak Istorijskog druMva BiH, god. 1, Sarajevo, 1949. str. 179.
31) Н. Kre~evljakovic, Esnafi i obrti и starom Sarajevи .. . str. 134.
32) Isto, stт. 142.
33) Isto, str. 63.
34) Н. Kre~evljakovic, Esnafi i obrti и ВiН ... str. 46, 60, 68, 79, 92, 100, 101; R.
Potier, n. d. 36--42.

105
svile i pamиka izradivale fine muske kosиlje i zenske haljine.35) citava seo-
ska tekstilna proizvodnja zavisila је иglavnom od иzgoja stoke, а prvenstve-
no ovaca i koza, ра se zbog toga svaka kriza stocarstva prenosila i na krizи
и tkackoj djelatnosti. u tom pogledи stocne bolesti, ustanci, sиse i slicno
imali sи teske posljedice za domacи tekstilnи proizvodnjи. Austrijski izvje-
staji konstatujи da је narocito иstanak od 1875-1878. godine imao teske
posljedice, jer је veliki broj hriscanskih seljaka zajedno sa svojim porodica-
ma napиstao domove i guЬio stoku. U oЬlastima koje sи Ьile zahvacene
иstankom gotovo potpиno је propala tkacka djelatnost za kоји se tvrdilo da
је Ьila veoma rasirena i da nije bila gotovo ni jedna hriscanska ni mиsliman­
ska kuca bez tkackog stana.зo)
Patrijarhalna zadrиga је dиgo vreшena proizvodila iskljиcivo za podmi-
rivanje svojih potreba, а rijetko, i od prilike do prilike, iznosila је svoje
viskove na tdiste ili ih је povjeravala trgovcima koji sи oЬilazili vasare ро
Citavoj Bosni i Hercegovini. Siromasne zene i djevojke tkale sи bez i izradi-
vale razliCite vezove i tiшe se prehranjivale. Posebne zene sи njihove izra-
devine nosile i prodavale ро kиcama imиcnijeg svijeta ili na carsiji. Takve
zene zvale sи se trgovke. Tkalje i vezilje davale sи im 10ОЈо od prodane
rоЬе.З7)

Povecane potrebe za novceш i иopste razmjenom dobara koje su nastи­

pile od sredine 19. vijeka, иsljed povecanih novcanih obaveza stanovnistva
prema drzavi, иvlacile sи seosko stanovnistvo и proizvodnju za trziste, ра је
i kucna tekstilna radinost postala vazan izvor dopипskih prihoda. Mada su
postojale d\rije vaine pretpostavke za razvoj tekstilne industrije - sirovine
i radna snaga - do toga nije doslo, jer su nedostajali, ne samo podиzetnicki
dиh nego i potrebni kapital i razvijenije trziSte. U tom pogledи иcinjen је
samo jedan pokиsaj za vrijeme Topal Osman-pase. Osnovano је Akcionarsko
drustvo za proizvodnjи sиkna s kapitalom od 400.000 - 500.000 grosa. Radilo
је za potrebe vojske i policije, ali је 1870. godine likvidiralo posao. Nakon
toga radilo se, 1873/4. godine, na osnivanjи fabrike sиkna za kоји је Ьiо
prikиpljen pocetni kapital, ali је potrosen и druge svrhe i citav podиhvat је
propao.зs)

Proizvodnja tekstila i odjevnih predmeta и gradovima razvijala se u

formi zanata i kиcne radinosti. Esnafske organizacije brizljivo su cиvale
tradicionalni nacin proizvodnje i razmjene. Tkacki stan nije doZivio ni-

35) Arhiv Bosne i Hercegovine, Zemaljska vlada Sarajevo, br. 7045/1881. (U da-
ljem tekstи skraceno: АВН, ZVS); Bosnien und die Herzegovina in Wort und
Вild, Wien, str. 487.
36) Isto.
37) Н. Kresevljakovic, Gradska privreda ... str. 193.
38) Н. Kresevljakovic, Esnafi i obrti и starom Sarajevu. . • str. 156; Vladislav
Skaric, Sarajevo i njegova okolina od najstarijih vremena do austro-ugarske
okupacije. Sarajevo, 1937. str. 230. Fabrika sukna (аЬа kompanija) Ьila је
osnovana 1867. godine и Sarajevu. List »Bosna« konstatuje da је ovo predu-
zece propalo zbog toga sto sи se vojnicke uniforme izradivale od rumelijskog
sukna Ioseg kvaliteta. Kasnije su preduzimane mjere da se u Sarajevu po-
digne fab:cika sukna s godisnjim kapacitetom od 80-100.000 arsina. Njen
prihod planiran је da pripada sarajevskoj Islahani, koja је zbog nedostatka
posla bila и teskom polozaju. Radna snaga u ovoj fabrici bili Ьi ucenioi Is-
laћane. »Bosna«, br. 341. 26. dec. 1872-7. jan. 1873.

106
kakvu tehnickи promjenи od 16. vijeka, а gradske zanatlije, terzije, aba-
dzije i drиgi, radili sи rиcno sa najjednostavnijiш alatom. Prva sivaca
masina pojavila se и Sarajevu 1866. godine, а prva moderna krojacka
radnja, prema Н. Kresevljakovicи, 1872. godine.зo) Medu najbrojnije esnafe
spadao је teгzijski. Prema popisu iz 1755. godine, u Hercegovini је Ыо 1.501
Clan terzijskog esnafa, racиnajиCi samo majstore i kalfe, dok је и isto
vrijeme mostarski cebedzijski esnaf brojao 98 clanova. 40) U Bosni је шoralo
biti znatno vise clanova ovog esnafa s obzirom na to da је sredinom 19.
vijeka ona imala 3-4 риtа vise stanovnika. U 'larcar Vakиfu Ыlо је oko
60 mиtapcijskih radionica, а u Visokom је jos и vrijeme okиpacije proiz-
vodeno mutapa u vrijednosti od 60.000 guldena.41 )

Mlinarstvo i pekarstvo. Mlinarstvo i pekarstvo Ыlо је zastиplje­

пo и citavoj Bosni i Hercegovini. Prije okиpacije spominju se samo
dva раrпа mliпa s malom pogonskom snagom. Jedan је Ьiо smjesten u
Brckom i pripadao је tuzlanskom pravoslavnom episkopи, а drugi је Ыо
vlasnistvo samostana Trapisti kod Banje Lиke. 4 2) Izgleda da nisи postojale
пaroCite potrebe za velikim mlinovima, jer је onaj и Brckom radio samo
onda kada sи шаlе vodenice prestajale s radom zbog presusivaпja potoka
i rjecica па kojima su Ьile podignute. Vece vodeпice bile sи пајсеsсе vlas-
nistvo bogatih ljudi i vakиfa. Radile su s jednim ili vise kamenova, а pro-
izvodile su najcesce samo jednи vrstи brasna. Dnevna proizvodnja vodenice
s jednim kamenom iznosila је oko 200 oka brasna. OЬicno sи podmirivale
potrebe jednog sela, zaseoka Ш sашо jedne porodicne zadruge.4s)
U svim veciш шjestima - Sarajevo, Mostar, Banja Lиka, Travnik
itd. - postojali su pekarski esnafi koji sи strogo odredivali vrstи i kvalitet
hljeba, а vlasti su odredivale сiјепи. Najvise se proizvodio crni i polиЬijeli
hljeb. Krajem tиrske vladavine, u Sarajevи је Ыlо preko 70 pekarskih rad-
nji, а и Banjoj Luci oko 20. Tada su samo dvojica hriscana u Sarajevu ima-
la pravo da prave Ыjeli hljeb. Jedan је Ьiо esnafski caus Petar Pasamadzi-
ja, а drugi Mate Marusic. Najbolji glas uzivali sи travnicki pekari za koje
Н. Kresevljakovic naYodi da sи proizvodili 15 vrsta hljebova44. Pekari sи
sami pravili, pekli i prodavali hljeb, а osim toga cinili su gradanstvи razli-
cite pekarske uslиge za novac.

Gгadeviнarstvo. Gradevinskom djelatnoscu и Bosni i Hercegovini

za vrijeme turske vladavine bavilo se vise razlicitih zanata: klesari, stolari,
dиnderi, topljaci olova, sujoldzije (vodoinstalateri), bunardzije, cerpiCije

39) Н. Kгese,1 ljakovic, Esnafi i obrti u starom Sarajevu .. . str. 165.

40) Ahшed S. AliOic-Hivzija Hasandedic, Popis terzija, curcija i abedzifa u Mo-
staru iz 1755. godine. Prilozi za orijentalnи filozofijи XVIII-XIX, Sara-
u
jevo, 1973. str. 315-371. popisu nеша curcija.
41) АВН, ZVS, br. 7045/1881; Н. Kresevljakovic, Esnafi i obrti u ВiН . .. str. 100.
42) Н. Kresevljakovic, Esnafi i obrti и BiH ... str. 98, Isti, Esnafi i obrti u sta-
rom Sarajevu ... str. 192-193. Parni m1in и Trapistima podignut је 1872. а u
Brckoш 1873. godine.
43) Isto.
44) АВН, AGKS, br. 126. i 929/1860; Н. Kresevljakovic, Esnafi i obrti u starom
Sarajevu .. . str. 198; Isti, Esnafi i obrti u ВiН .. , str. 65. List »Bosna« (Ъr.
162. iz 1869. godine) objavio је da se ukida monopol na prodaju bljeba i
шеsа. Ubuduce ove artikle mogao је svako prodavati.

107
 {proizvodnja cerpica, nepecene cigle), ceremidzije {proizvodnja ceremita, cri-
jepa), pecari i kaldrmdzije - koji su zadovoljavali potrebe stanovnistva и
proizvodnji gradevinskog materijala, podizanjи kиса, kaldrmisanjи ulica, iz-
gradnji bunareva za vodu itd. Najbrojniji medu njima Ьili su dunderi, pri-
uceni zidari i tesari, koji su uglavnom od drveta podizali jednostavne bo-
sanske kucc i pomocne zgrade. Poslove su obavljali pretezno sezonski, pu-
tujuci od mjesta do mjesta. Svojom strucnoscu zadovoljavali su normalne
potrebe seoskog i dijela gradskog stanovnistva, dok su svi veci gradevinski
poduhvati javnog znacaja (mostovi, upravne zgrade, znaeajniji vjerski i va-
kufski objekti i sl.) zahtijevali strucnu pomoc stranih majstora. Od sredine
. 19. vijeka pojedinci, vjerske i driavne ustanove pocinju sve cesce angazo-
vati strane gradevinare. Pravoslavna crkvena opstina iz Dervente sklopila
је ugovor 1857. godine za izgradnju crkve sa zidan;kim majstorom iz Osi-
jeka Durom Kerzakovicem.4Б) Deset godina kasnije, 1867, za podizanje pra-
voslavne crkve u Bijeljini ciglu је izradivao ciglarski majstor Josef Mesaros,
austrijski drzav1janin iz Bosnjaka u brodskoj regimenti.t&) Iste godine ja-
vio је austrijski konzularni agent iz Banje Luke italijanskom konzulu u
Sarajevo da se tamo nalazi 15 zidara, ciglara i nadnicara iz Udina.47) Dvije
godine kasnije, 1869, isti agent govori о koloniji italijanskih gradevinskih
radnika и Banjoj Lttci koji tu rade svake godine od proljeca do jeseni. Ita-
lijanski gradevinari spominju se takode u Tuzli, Brckom, Sarajevu i Mo-
staru, te izgradnji рнtа Mostar - Sarajevo i prve zeljeznicke pruge u Bos-
ni Dobrljin-Banja Lнka.tЬ) Gradnjom Konaka i vojne bolnice и Sarajevи
rukovodili stt inzinjer Franjo Moise i Franjo Linardic iz Splita, а novн pra-
voslavnu cгkvu sagradio је neki Andrija iz Velesa, koji је sa sobom doveo
i zidare.49)
Osnovni gradevinski materijal Ьili su drvo i cerpic u Bosni а kameп
u Hercego,,ini. Zbog teskog i skupog transporta proizvodnja svih vгsta gra-
devinskog materijala Ьila је ogranicena na podmirivanje lokalnih potreba.6°)

lskoristavanje suma. Posebno mjesto u privrednoj aktivпosti Bosne

i Hercegovine posljednjih decenija turske vladavine pripada iskoris-
tavanju suшa i preradi drveta. Sve do tridesetЉ godina 19. vijeka bosan-
skohercegovacko drvo nije predstavljalo znacajniji izvorni artikal, jer је
gotovo iskljucivo koristeno za podшirivanje razlicitih potreba stanovniStva,
vojske i javпih ustanova. Najveci dio sjece i traпsporta drveta obavljalo је

45) АВН, AGKS, br. 1336/1857.

46) АВН, AGKS, br. 1264/1867. i br. 1543/1867.
47) Р. Mitrovoic - Н. Kresevljakovic, Izvjestaji italija11skog konzиlata и Sarajevu
(1869-1870). Naucno drustvo NRВiH, Grada, knj. V, Odjeljenje istorijsko-
filoloskih nauka, knj. 3, Sarajevo, 1958. dok. 103, str. 146.
48) Isto, dok. 182, 196, 236, 247, 256. ·Str. 191, 210-211, 239, 246-7, 255-Q.
49) Н. Kresevljakovic, Esnafi i obrti и starom Sarajevи ... str. 179; V. Skaric,
Sarajevo i njegova okolina. . . str. 245.
50) Н. Kresevljakovoic, Esnafi i obrti и starom Sarajevu .. . str. 176; Bosnien ипd
Hercegovina in Wort und Bild ... str. 488.

108
seosko stanovnistvo besplatnim radom u okviru vec ustaljene obaveze ku-
luka.61)
Od triciesetih godina 19. vijeka preduzetnici i trgovci iz Hrvatske i
Slavonije zapoceli su kapitalisticku eksploataciju bosanskih, а austrijski i
tr~canski hercegovackih suma koja је sa malim prekidima trajala sve do
kraja turske ''ladavine. Ovi poduhvati Ьili su tijesno povezani s razvojem
sumske privrede u Hrvatskoj i Slavoniji, podizanjem industrije stakla u
Sloveniji i izgradnjom saobracaja u ovim zemljama.52) Osim potase Ш pepe-
ljike, cija је proizyodnja u bosanskim sumama prestala 1851. godine, naj-
vi~e se proizvodila francuska hrastova duga za burad, а u manjim kolicina-
ma izvozena је hrastova brodska grada, hrastovo i cetinarsko gradevinsko
drvo, ogrevno drvo i sl.
Tezak i preskup kopneni saobracaj upucivao је preduzetnike na kori-
stenje vodenЉ puteva koji su jedino Ьili pogodni za prenosenje vecih tereta.
То је ograniCilo iskori~tavanje suma na Posavinu i podrucja koja graviti-
raju vecim rijekama (Una, Sava, Vrbas, Ukrina, Bosna, Drina i Neretva i
njЉove pritoke). Pred okupaciju Bosne i Hercegovine samo је SOJo putne
mreze Ьilo osposoЬljeno za kolski saobracaj koji se odvijao uz velike po-
teskoce i visoke troskove. Normalni hvat pilanske oЬlovine iz podrucja pla-
nine Crna Gora kod Nevesinja kostao је 25 for. Na transport i manipula-
ciju otpadalo је 18,50 f., а na sjecu i izradu, rezanje па pilani, sumsku tak-
su od lOOJo, troskove rezije i administracije, svega 6,50 f. То znaci da tras-
port i manipulacija odnose tri cetvrtine ukupnih troskova eksploatacije i
prerade drveta iz udaljenijih krajeva, dok to nije Ьiо slucaj u podrucjima
oko vecih rijeka.53)
I pored svih teskoca, proizvodnja hrastove duge u bosanskim sumaшa
predstavljala је unosan posao. Najznacajniji proizvodaci Ьili su trgovci dr-
vetom iz Hrvatske i Slavonije: Josip Jaric iz Slavonskog Broda proizvodio
је dugu u sumama zvornickog, banjoluckog i derventskog kraja; Ivan Ne-
pomuk Turkovic iz Karlovca u Ьihackom okrugu; Ambroz Vraniczany iz
Karlovca na planini Prosari, Kozari i Motajici; Jovan Popovic i August d'Elia
iz Slavonskog Broda u Vucjak planini. Pored ovih, 1867. godine, pojavljuje
se i francuska firma Henri i L. D'Heureux. Zajedno sa stranim preduzima-
cima, а ponekad i samostalпo, u proizvodnji francuske duge ucestvuju ј

51) О pitanju iskorBtavanja bosanskohercegovackih ~uma u vrijeme osrnanske

vladavine vBe vrijednih priloga objavio је profesor ~umarskog falшlteta u
Sarajevu prof. ~ng. Branislav Begovic: I skoristavanje пasi/1 suma и proslo-
sti za potrebe osmanske vojske i mornarice. »Narodni ~umar«, Casopis za
~umarstvo i drvnu industriju, God. Х, sv. 9-12, Sarajevo, 1956. str. 364-368;
Iskoristavanje siske i rија и Bosni i Hercegovini za vrijeme otomaпske up-
rave. Nar. sumar.« XI, sv. 10-12, Sarajevo, 1957. str. 337-344; IskoriStavanje
nasih sиma и proslosti za proizvodtljи kйtrana. »Nar. sumar,<< ХП, sv. 1-3,
Sarajevo, 1958. str. 30-34; Iskoriscavanje nasih sиma za potrebe lokalnog
trZista и periodи otomanske uprave. »Narodrьi ~umar«, XIV, sv. 7-8, Sara-
jevo, 1960. str. 353-363; IskoriStavanje nasih suma za proizvodnjи drvenog
ugljena и periodu otomanske uprave, ..~umarski glasnik<<, br. 3--4, Sarajevo,
1960. str. 1--8.
52) Branislav Begovic, Strani kapital и sиmskoj privredi Bosne i Hercegovine
za v1·ijeme otomanske vladavine. Radovi ~umarskog fakulteta i Instituta za
sttmarstvo i drvnu industriju u Sarajevu, God. V, br. 5, Sarajevo, 1960. str.
239.
53) Isto, str. 230, 233, 240.

109
 domaci trgovci, ра i bogatiji seljaci.54) Prem~ procjeni prof. Branislava Be-
govica, u Bosni i Hercegovini је, od 1853. do 1878. godine, posjeceno najma-
nje 300.000 hrastovih stabala od kojih је izradeno preko 100 miliona koma-
da francuske duge.55)
Pilanska prerada drveta u Bosni i Hercegovini pocela је u prvoj polo-
vini 18. vijeka. Prva pilana potoeara izgradena је 1738. godine na rijeci Mi-
ljacki kod Korana vise Pala. Druga takva pilana podignuta је 1800. godine
u kresevskom kraju.so) Mada ne mozemo pouzdano utvrditi hronologiju
nastanka i razmjestaj pilana potocara, sa· sigumoscu se moze tvrditi da su,
u posljednjoj deceniji turske vladavine, Ьile u vecem broju razmjestene
ро citavoj Bosпi i Hercegoviпi. U okolini Sarajeva Ьilo ih је 27, u banjo-
luckom sandzaku 5, visockoj nahiji 4, fojnickoj 3, а vise takvih pilaпa Ьilo
је podigпuto u travnickoш i Ьihackoш sandzaku, te u konjickoj i focanskoj
nahijiP)
Pilane potocare podizali su isljucivo domaci ljudi. Bile su sшjestene
na potocima i шanjim rijekama и Ьlizini suma. Imale su шali proizvodni
kapacitet, ра su podmirivale samo lokalne potrebe. Njihova prosjecna go-
diSnja proizvodnja iznosila је oko 4.500 komada daski, sto iznosi oko 144
mз rezane grade. Prema В. Begovicu, potkraj turske uprave u Bosni i Her-
cegovini Ьilo је oko 60 pilana potocara koje su godisnje proizvodile oko
270.000 dasaka ili 10.800 шз rezane grade za Сiји izradи је trebalo obezbl-
jediti 18.000 mз pilanske oЬiovine. Iz ovih podataka Begovic zakljucuje da
је ukupna pilanska proizvodnja rezane grade Ьila vrlo ograniceпa i da se
kretala и okvirima kapaciteta jedne panasnje parne pilane sa dva puna
gatera.ss)
Od sredine 19. vijeka do kraja tшske vladavine 1.1 Bosni i Hercegovini
podignute sи tri pilane industrijskog tipa. Prvu takvu pilanu podigli su,
1846. godine, aиstrijski drzavljani Е. А. Schonefeld, К. W. Andre i trscaпski
trgovac Rиdolf Kugler и Zatonu na rijeci Buni. Oni sи krajem 1845. godi-
ne doblli dozvolи od Ali-pa.Se Rizvanbegovica kojom im daje pravo eksplo-
atacije sиma na podrucjи mostarskog, nevesinjskog, Ьlagajskog i konjic-
kog kadilиka. Nesto kasnije, pravo na eksploataciju hercegovackih suma
doblo је i trscanski trgovac Lcon Klиky. Pilana је radila sa dva gatera na
vodeni pogon, а kapacitet јој је iznosio 100.000 komada daski godisnje.
Dгvo је dobavljano plavljenjem iz gornjeg toka rijeke Neretve, а rezana
grada transportovana је takode Neretvom do Metkoviea gdje је otpremana
za inostranstvo. Ova pilana radila је samo do 1850. godine, jer sи tиrske
vlasti raskinule ttgovor »usljed promjene pravnog shvatanja vlasnistva nad
SUП1arna.5 9)

Drugu pilanu industrijskog znacaja podiglo је nekoliko banjoluckih

trgovaca, 1855. godine, u Podgradcima na rijeci Vrbaskoj. Njen godisnji
kapacitet iznosio је 40.000 komada daski. S izvjesnim teskocama radila је

54) Isto, str. 67-99.

55) Isto, str. 243.
56) Isto, str. 212.
57) Isto, str. 212-217.
58) Isto, .str. 232.
59) Isto, str. 217-220.
1]0
do kraja turske uprave. Osiш baпjoluckih trgovaca, Riste i Tome Radu-
lovica i Sime Pistelica, kao suvlasпik ukljucio se i trscaпski trgovac Alek-
saпdar Opuic.co)

Trecu pilaпu podigao је, 1870. godiпe, austrijski drzavljanin Josef

Lichteпegger па rijeci Krupi kod Pazarica. Godisпje је proizvodila 20.000
komada daski koje su plasiraпe na sarajevskom tl·zistu.ot) Pokusaj istog
poduzetпika da podigne i drugu pilanu па rijeci Zujevini пiје uspio zbog
spora s turskim vlastima oko vlasпistva паd zemljom.

Trgovina. Razvoj trgovine u Bosni i Hercegoviпi posljedпjih dece-

пija turske vladaviпe пiје mogao, i pored izvjesnog napretka, da prevazide
tradicioпalne forme razmjeпe dobara koje su bile karakteristicne za feu-
dalпo drиstvo. Patrijarhalna zadrиga formirala је davno и istoriji model
zatvorene kиспе privrede u okviru koje sи podmirivane gotovo sve potrebe
seoskog stanovnistva. Rijetki proizvodi koje patrijarhalna zadruga пiје mo-
gla sama proizvesti иpиcivali su seljastvo na gradsko trziste, ali i tada ono
ostaje u okviru naturalпe razmjene. Seljak је tesko dolazio do novca, ра
mu је оп vise slu.Zio kao mjerilo vrijednosti nego kao sredstvo placanja.
Naturalni oЫici razmjeпe dobara izmedи sela i grada zadrzali su tradicio-
nalne trgovacke forme i оЫсаје. Trgovina s cepenka u gradu ima jos go-
tovo podredenu нlogu u odnosи na razmjeпи koja se odvijala па brojnim
pazarima i sajmovima. То је stvorilo tip putujиceg trgovca kojemu је lo-
kalno trziste Ыlо sиviSe tijesno i ograniceпo.62)
Pred оkирасiји 1878. godiпe и Bosпi i Hercegovini odrzavani su vasari
(sajmovi) u 87 raznih gradova, varosi i sela. Od toga и 72 mjesta odrzavani
sи sedmicni, а u 27 godisnji sajmovi. Ovi posljedпji bili su od пajveceg
zпасаја za 1-azmjenu dobara izmedи sela i grada kao i pojedinih oЫasti
Bosne i Hercegovine i inostranstva. Najpozпatiji godisnji sajam u Bosni i
Hercegovini odriavan је na pravoslavne Dиhove и Вапјој Luci. Na ovaj
sajam donoseпa је roba i dоgопјепа stoka iz svih krajeva Воsпе. Sarajev-
ski trgovci i zaпatlije (пaroCito saraci, cizmadzije, terzije, abadfije, kazazi
i kazandi.ije) donosili su na ovaj sajam 400 do 500 tovara razlicite robe.
Osim prodaje gotove robe, trgovci i zanatlije kиpovali sи sirovine i pro·
izvode kucne indиstrije iz Krajine.63) Slicne trgovacke operacije obavljaпe
su i па svim drugim godisnjim sajmovima koji su trajali ро nekoliko dana.
Za njih su se podjednako brifljivo pripremali ljиdi sa sela, kao i gradske
zanatlije i trgovci. То sи Ьile jedinstveпe prilike da se obave krиpпiji trgo-
vacki poslovi. Seljaci su nиdili sve vrste stoke, vипи, koze, krzпa, fito, voce,
povrce, zatim proizvode kucпe industrije izradene od vune, kostrijeti, dr-
veta i sl. S drиge strane, seljaci sи kupovali velike koliciпe soli kojom su
se trgovci cesto koristili kao sredstvom plaeanja seljackih proizvoda, а и
mапјој mjeri zanatsku i indиstrijsku robu domaceg i stranog porijekla
koju sи nudili zanatlije i trgovci.

60) Isto, str. 221-222.

61) Isto, str. 22~227.
62) Ferdinand Schmid, Bosnien und die Herzegovina unter der Verwaltung Ds-
terreiclt-Ungarns, Leipzig, 1914. str. 531-534.
63) Н. Кre5evljakovic, Esnafi i obrti u ВiН .. . str. 1&--19.

111
 Za unutrasnju trgovinu u gradovima i varosima Ьiо је karakteristiean
sitni trgovac - mali ducandzija, koji najcesce nije imao kapitala, ра је
robu uzimao na kredit kod krupnijih trgovaca koji su redovno postajali
kreditni klijenti trscanskih, beckih i primorskih trgovackih kuca.64)
U unutrasnjoj i vanjskoj trgovini Bosne i Hercegovine Sarajevo је
Ьilo glavni centar u koji је stizao najveci dio robe namijenjen za unu-
trasnje i vanjsko trziste. Pocetkom 19. vijeka u njemu se spominju tri je-
vrejske trgovacke kuce od kojih је svaka raspolagala kapitalom od oko 2
milioпa francuskih franaka. Jevrejski trgovci drzali su u svojim rukama
veliki dio posrednicke trgovine s Becom, Solunom i Skadrom, а bavili su
se i bankarskim poslovima. Osim jevrejskih, u Sarajevu је tada Ьilo vise
srpskih trgovackih kuca koje su raspolagale s kapitalom od 600.000 do 1
milioп fr. frauaka.M) U vrijeme Napoleonovih ratova i kontinentalne Ьlo­
kade bogati srpski trgovci bavili su se posrednickom trgovinom pamukom
s Istoka i otpremali ga u Kostajnicu i dalje u Вес i Trst, а drzali su i go-
tovo svu trgovinu Bosne i Hercegovine s Dubro\тnikom i drugim primor-
skim gradovima. Njihovi trgovacki agenti oЬilazili su sajmove u Bosni i
Hercegovini i drugim tиrskim balkanskim provincijama na kojima su na-
bavljali najveci dio proizvoda koji su kasnije Ьili izvezeni u hriscanske
zemlje. Roba је iz svih krajeva dopremana u Sarajevo, gdje su formirani
i kompletirani veci transporti za inostranstvo.66) Uloga Sarajeva, kao glav-
nog trgovackog grada u Bosni i Hercegovini, jos је vise porasla nakon
иkidanja gradske carine, koja је iznosila 5ОЈо od uvezene i izvezene robe iz
grada, sto је privuklo provincijske trgovce da se u njemu redovno snabdi-
jevaju robom. То је Ьiо nesumnjiv podsticaj za jacanje sarajevske posred-
nicke uloge u trgovini koja је pocela stagnirati poslije Napoleonovih rato-
va i u vrijeme opste unutra5nje privredne i politicke krize koja је trajala
od 30-tih do 50-tih godina 19. vijeka.67)

64) Ahmed Dzevdet-pasa sluZЬovao је u Sarajevu 1863--64. kao Portin inspektor.

U jednom pismu iz 1864. godine on piSe о nacinu trgovanja u Bosni i Herce-
govini. Trgovci iz provincije dolaze ро robu и Sarajevo. Tada se obrate
»svome poznatom trgovcu« i kod njega podmiruju svoje potrebe. Tada tr-
govac zapise dug и knjigи, а dиZnikи iznos duga zapise na ceduljи. »Ovako
se posluje bez svjedoka, bez ziga i bez potpisa«. Krupniji sarajevski trgovci
imali sи veliki broj dиznri.ka u gotovo svim gradovima BiH. Sarajevski trgovci
slali su svoje ljude jedanput godisnje da роkире dиgove . Н. Kresevljakovic,
Iz bosanske trgovine XIX stoljeca, »Narodna starina«, Zagreb, 1922. str.
162-164.
О naCinи trgovanja и Bosni i Hercegovind ruski konzul · А. Giljferding
zapisao је, 1857. godine, sljedece: »Trgovci koji kupujи vece zalihe robe u
Austriji i1i Rumelliji preprodaju jedan njen dio sitnim trgovcima, а i sami
drze trgovine za prodaju na malo. Sva se trgovina svodi па dug«. (1. Н.)
Mostarski ili sarajevski trgovci шimaju u dalmatJinskim gradovima ili и Tr-
stu, veci dio robe na kredit. Trgovci koji dodu iz manjih gradova u Saraje-
vo Ш Dalmacijи U:limaju rоЬи iskljиcivo na kredit. Novac prikupljaju agenti
trgovackih kuca«. Aleksandar Giljferding, Putovanje ро Hercegovini, Bosni
i staroj SrЬiji. Preveo Branko Culic, Sarajevo, 1972. str. 58.
65) М. ~amic, n. d. str. 242.
66) V. Skaric, Sarajevo . .. str. 203-204.
67) Vladimir StojanceV'ic, Prilike и Bosni i Hercegovini prema izvjestajima au-
strijskog konzula D. Atanackovica 1844. godine. Istorijski casopis, knj. VII,
Beograd, 1959. str 145.

112
 Drиgi grad ро veliCini Ьiо је Mostar. Sredinom 19. vijeka imao је oko
10 do 12.000 stanovnika. U njemи је tada Ьilo svega nekoliko srpskih trgo-
vaca koji sи smatrani bogatasima. Trgovacki znacaj Mostara porastao је
nakon otvaranja lиke и MetkoviCи. Roba је dovozena brodovima do Metko-
vica, а odatle konjima transportovana preko Mostara i Konjica и Sara-
jevo. Do tada sи se mostarski trgovci, kao i trgovci drugih hercegovackih
mjesta, snabdijevali robom и priшorskim gradovima (najcesce u Dиbrovni­
kи) ili и Sarajevи. Otvaranjem lиke u Metkovicи, raniji trgovacki pravci
pomjeraju se и dolinи rijeke Neretve. Split, Livno. i Travnik postepeno
gиЬе svoj raniji posrednicki znacaj za trgovinи Bosne.&S)

U znacajan trgovacki centar razvila se i Banja Lиka, koja је sredinom

19. vijeka imala preko 10.000 stanovnika. Tome је posebno doprinosila Ьli­
zina Save иdaljena 8 sati hoda i pristaniste u Gradisci i bogata okolina.&э)
U Banjoj Lиci sи se okolni kadilиci snabdijevali evropskom manиfakturom
i kolonijalnom robom, а и Sarajevo se odlazilo samo radi kиpovine indиs­
trijskih proizvoda iz Carigrada i Rиmelije.
U иnиtrasnjoj posrednickoj trgovini znacajan trgovacki centar Ьiо је
vezirski grad Travnik. Sredinom 19. vijeka imao је oko 7.000 stanovnika.
Prosjecna vrijednost robe и travnickim trgovackim radnjama iznosila је,
prema slobodnoj procjeni aиstrijskog konzula Atanackovica, oko 2.000 gиl­
dena, ali је najveci broj trgovina imao kapital od 100 do 200 guldena. Svega
3 ili 4 tгgovacke kисе imale sи robe и vrijednosti od oko 10.000 guldena.70)
Iz ovog se jasno vidi da Travnik nije иspio da se razvije и trgovacki cen-
tar onog znacaja koji sи imali Sarajevo, Mostar i Banja Lиka Ш neki gra-
do\'i na Savi (posebno Brcko i Bijeljina).
Mada ne raspolazemo statistickim podacima о bosanskohercegovackoj
vanjskoj trgovini posljednjih decenija tиrske vladavine, iz zapisa i slиzbe­
nih izvjestaja savremenika moze se priЬliZno odrediti struktura izvoza i
uvoza, а donekle i kolicina robe koja је isla preko granice и оЬа pravca. Iz
Bosne i Hercegovine izvozeni sи pretezno proizvodi zemljoradnje i stocar-
stva: zitarice, sиhe sljive, povrce, dиhan, vino, sve vrste stoke, sirova i pre-
radena koza, krzna, vиna, loj i med, а uz njih proizvodi kucne indиstrije
od vиne, kostrijeti i drveta. Od nepoljoprivrednih proizvoda najznacajnije
izvozne artikle Cinili sи predmeti izradeni od zeljeza, bakra, koze i drveta.71)
Iz inostranstva i drugih tиrskih provincija u Bosnu i Hercegovinи sи uvo-
zeni razliciti manиfakturni i industrijski proizvodi. Sve do druge polovine
18. vijeka dominantnи ulogu и bosanskom иvozu imali sи Carigrad i Rи­
melija, odakle sи dobavljane istocne tkanine, dиhan, kafa, secer, riza i
nakit, а iz Srblje rakija i stoka. U drugoj polovini 18. i prvoj polovini 19.
vijeka postepeno se povecava иvoz sa zapada i sjevera. Iz Веса, Trsta i
dalmatinskill gradova uvozi se coha, staklo, krznena roba, razni manufak-
turni pгoizvodi, nakit, satovi, medicinski instrumenti i lijekovi.72)

68) А. Giljferding, n. d. str. 2~227; Н. Kapidiic, Izvje§taj R. Етkа, n. d. str.

52; Rudolf Zaplata, Pтivredne prilike Bosne i Heтcegovine polovinom XIX
vijeka. GZM, XLV, 1933. str. 87.
69) А. Giljfeгding, n. d. str. 58.
70) V. Stojancevic, Pтilike и Bosni •.. str. 145.
71) V. Skaric, Saтajevo ... str. 204; М. Samic, n . d. str. 226, 227.
72) Isto.
8 - Prilozi 113
 Koliki је Ыо oЬim bosanskohercegovackog izvoza i uvoza, zasada se
ne moze tacno utvrditi. Prema italijanskom konzulLl Durandu, cijeli izvoz
iz Bosne 1865. godine iznosio је 41 milion pjastera. Od toga је samo na
izvoz zeljeza и Vlasku i Srblju otpalo 4 miliona pjastera, а na izvoz nozeva
i oru.Zja u Rumeliju, AIЬaniju i Crnu Goru 300.000 pjastera. То znaci da је
izvoz zeljeza i zeljezne robe u balkanske zemlje cinilo 120/о ukupnog izvoza
iz Bosne.73) Prema VI. Skaricu, promet curcija s evropskim dijelom Tur-
ske, sredinom 19. vijeka, iznosio је 300.000 dukata.74 ) Od sredine 19. vijeka
drvo kao izvozni artikal doblja sve vise na znacaju, (hrastove duge za bu-
rad, gradevinsko i ogrjevno drvo). Prema izvjestaju Zagrebacke komore, u
bosanskohercegovackim hrastovim sumama austrijski trgovci i preduzet-
nici proizvodili su godisnje prosjecno tri miliona komada hrastovih duga
na kojima su godisnje zaradivali cetiri do pet stotina hiljada forinti.7S)
Prema Otto Blau, 1864. godine izvoz iz Bosanskog vilajeta iznosio је
9,763.000 forinti. Najvecu stavku u izvozu cinile su zitarice (4,300.000 f.),
zatim volovi, krave i telad (1,400.000 f.), ovce i koze (1,100.000 f.), suhe sljive
(790.000 f.), svinje (650.000 f.), i dalje slijedi koza, vuna i zeljezo.
U Bosanski vilajet, iste godine, uvezeno је robe u vrijednosti od
7,796.000 f. U uvozu dominira tekstil iz Веса i duhan iz Rumelije. Tekstila
је uvezeno u vrijednosti od 1,180.000 f., а duhana 1,100.000 f. Za ovim sli-
jede шarame (850.000 f.), razni odjevni predmeti (620.000 f.), razna alko-
holna pica (480.000 f.). so (390.000 f.) kafa (345.000 f.). secer (360.000 f.), ri:la
(325.000 f.), razni metali (240.000 f.), ulje i mast (235.000 f.), itd.7G)
Ukupan oЬim vanjske trgovine 1865. godine iznosio је 11,500.100 f., od
cega је na izvoz otpadalo 5,917.500 f., а na uvoz 5,582.600 f.77) Ovi podaci

73) V. Mikolji, n. d. str. 121.

74) V. Skaric, n. d. str. 203.
75) В. Begovic, Strani kapital ... str. 149. Pored francuske duge u Austro-Ugar-
sku iz':'o~eni su: ~radeV'insko i brodsko drvo, zir, luc, ~i~arika, smola i kat-
ran. VIdi: R. Pot1er, n. d. str. 32.
76) Otto, Blau, Reisen in Bosnien und der Herzegowina. Berlin, 1877 (Beschrei-
bung des Vilajet Bosnien) str. 156-157.
77) F. Schm!id, n. d. str. 535. Prema Pasko-Vasa-efendiji, uvoz u BiH Ьiо је veci
od izvoza. On smatra da oЬim ukupne vanjske trgovine BiH, 1864. godine,
iznosi 100 do 105 miliona pjastera od kojih 57 miliona otpada na uvoz, а
43 miblona na izvoz. Godine 1864. iz ВiН izvedeno је u Austriju i Tursku:
artikal vrij~dnos.t u i zemlje koje placaju danak:
P~'!-Steпma Izvoz u Tursku
Izvoz u AustriJU
p~enica 4,000.000 p~enica 2,000.000 рј.
kukuruz 1,000.000 kukuruz 2,000.000 рј.
stoena hrana 1,000.000 jecam i zob 2,000.000 р ј.
razno :Zito 1,000.000 razno zito 1,000.000 рј.
sve vrste stoke 6,000.000 stoka 1,000.000 рј.
suve koze 3,000.000 tekstil. roba 3,000.000 рј.
suhe Щive 1,000.000 рј.
vuna 3,000.000 stavljena k. 1,000.000 рј.
vosak 2,000,000 krzna 1,000.000 рј.
Щive 5,000.000 zeljezo i zeljez. roba 4,000.000 рј.
drvo 2,000.000 puske i noz. 500.000 рј.
Svega 28,000.000 Svega 17,500.000 рј.
Pasko Vasa-efendija, Bosna i Hercegovina za vreme misije Dzevdet efendije,
Sarajevo, 1958. str. 57.

114
pokazuju u kojoj su mjeri privredni potencijali Bosne i Hercegovine ostali
nerazvijeni, а unutrasnje tr.Ziste ograniceno na minimalntt potrosnju in-
dustrijske robe. U tolcu 1877. godine obim bosanskohercegovacke vaпjske
trgovine znatno se povecao, mada је zemlja bila zallvacena ustankom, а
Tиrska ratovima sa Srbljom, Crnom Gorom i Rusijom. OЬim vanjske trgo--
vine preko austrougarske granice iznosio је 16,448.117 f., i to:
izvoz u Austro-Ugarsku 3,184,563 f.
иvoz iz Austro-Ugarske 5,357.306 f.
izvoz preko Austro-Ugarske u druge zemlje 250.584 f.
uvoz ргеkо Austro-Ugarske u Bosnu i Hercegoviпu 7,655.664 f.

То znaci da је izvoz iznosio 3,435.147 f., а иvoz 13,012.970 f. Uvoz је Ьiо

veCi od izvoza za 263%, sto иkazuje па katastrofalne posljedice koje su
imali za bosanskohercegovacku privredн ustanak i ratovi.7B)
Saobracaj. U konzularnim izvjestajima i putopisnim Ьiljeskama о
Bosni i Hercegovini posljednjih deceпija turske vladavine stalпo је nagla-
savano da citava privredпa aktivnost zemlje trpi zbog nedovoljno dobrih
komunikacija. Unиtrasnji i vanjski saobracaj odvijao se па tradicioпalan
паСiп. Za promet Ijudi i robe koristene su, uglavnom, tovarne zivotinje i
stari karavanski putevi. Nakon tttrskih osvajanja nasih krajeva, putevi od
dalmatinskih gradova prema Savi, Dunavu i Drini gube raniji zпаеај, jer
је promet Ьiо ttsmjereп prema Carigradи i Rumeliji. Ova promjena uti-
cala је visestruko na Bosnu i Hercegovinu, jer је uslovila njenu privred-
nu i kulturnu zatvorenost и okvirima Turskog Carstva i svela na minimum
njen saobracaj sa sjevernim i zapadпim susjedima, odnosno s Evropom.
Dok је Tursko Carstvo Ьilo u паропu svoje moCi i dok је vodila uspjesne
osvajacke роћоdе, ova izolacija пiје se mпogo osjecala. Od konca 17. vijeka
Tursko Carstvo prelazi tt potpuпu defanzivu, а njene granicc se pomjeraju
па Savu i Duпav. Воsпа i Heгccgovina postala је granicпa turska pokrajina
okruzeпa kapetanijama i иtvrdenim gradovima. Preduzimljivoscu srpskih
i jevrejskiћ trgovaca i zanatlija, и tolcu 18. vijeka, postepeno se povecava
trgovacki promet s dalmatinskim gradovima, posebno s Dubrovnikom i
Austrijom, ali pиtevi и svim pravcima pгopadaju, jer sи izgublli raniji stra-
teski i privredпi znacaj.7n)
U vrijeme Napoleoпovih ratova i prvog srpskog ustanka Воsпа i Her-
cegoviпa doЬija izuzetaп tranzitni znacaj. Nesigurna dolina Morave nado-
smjestena је starim karavanskim pиtem koji је isao od Carigrada i Rиmeli­
je preko Pristiпe i Novog Pazara do Sarajeva, а odatle se пastavljao dolinom
rijeke Bosne do Save. Sarajevo postaje najvaznija raskrsпica puteva iz
koje se traпsporti krectt и tri pravca. Osim puta Saraje,•o - Brod, saobracaj

78) R. Potier, n. d. str. 50, Detaljan uvid u uvoz i izvoz iz Bosne ri Hercegovine
1874. godine пudi izvje~taj austrougarskog konzula u Sarajevu dra Teodo-
rovicha iz marta 1875. godine. Vidi: Vojislav Bogicevic, Grat!a za proucava-
nje ekonomskih odnosa и Bosni i Hercegovini pred ustanak 1875. godine.
Godisnjak Istorijskog drustva ВiН, Godina I, Sarajevo, 1949, str. 215-232.
79) F. Schmid, n. d. str. 567-568; Vuk Vinaver, Sarajevsk.i trgovci и Dubrovniku
иedinom XVIII veka. Godisnjak Istorijskog drustva BiH, godina VI, Sa-
rajevo, 1954. str. 254-258; Н. Кresevljakovic, Esnafi i obrti и BiH... str.
26-27.
8* 115
naglo гaste i na relacijama Sarajevo - Travnik - Јајсе- Banja Luka -
Prijedor - Kostajпica i Sarajevo - Travnik - Livno - Split.80) Na taj
пacin је, pod uticajem vanjskih okolnosti (Napoleonovi ratovi, koпtiпeпtalna
Ьlokada i srpski ustaпci), u Bosпi i Heгcegovini aktivirano vise putпih pra-
vaca koji su isli s istoka prema sjeveru i zapadu. Kada su prestali djelovati
navedeпi vaпjski faktori, saobracaj kroz Bosnu i Hercegoviпu пaglo је орао
i vratio se u skromпe razmjeгe bosanskohercegovacke trgovine s turskim
provincijama i iпostraпstvom. Od sredine 19. vijeka povecava se znacaj puta
Sarajevo- Копјiс Mostar- Metkovic, i od tada росiпје da funkcioпise sao-
bracajna liпija doliпama rijeka Bosne i Neretve (Brod - Sarajevo - Metko-
vic) koja је doblla primat u bosaпskohe1·cegovackoj trgoviпi s iпostraпstvom
i austrijskoj privredпoj ekspanziji u Bosпi i Hercegovini.
Pored kopпeпih puteva, u manjoj mjeri i dosta пeorganizovano, kori-
sten је i r·ijecni saobracaj. Osim Save, kojom su plovile lade 20 do 45 tona
nosivosti, rijecni saobracaj se odvijao i u doпjim toko,,ima rijeka Uпе, Sane,
Vrbasa, Bosne, Drine i Neretve.at) Rijecni transport Ьiо је od velikog znacaja
za izvoz drveta i zeljeza.
Iпteresovanje turskih vlasti za izgradnju i popravku puteva Ьilo је пe­
sto povecano od sredine 19. vijeka, ali zelje su Ьile daleko od realnih moguc-
пosti zemlje. Pokusaj Omer-pa se Latasa da nesto ucini па izgradпji puteva u
Bosni i Hercegovini nije dao trajnije rezultate s obziгom па to da se radilo
пestrucпo i kampanjski. Dugi kisni i snjezni period unistavali sн ono sto Ьi
kulucari шadili u toku ljetпih mjeseci. Racuna se da је tada и Bosni i Her-
cegovini Ьilo svega 900 km kolsklh puteva koji su povezivali Sarajevo s Bo-
sanskim Brodom i Metkovicem i neka mjesta u Hercegovini i Posavini.82)
Naгocite uspjelle nije postigao пi пajpreduzimljiviji bosanski valija То­
ра! Osman-pasa. Za vrijeme njegove uprave, pored popravki glavпih putnih
liпija, doneseп је Zakon о putevima koji је objavljen 1869. godine. U njemu
је izvrsena kategorizacija cesta i uspostavljeni moderni saobracajпo-tehnicki
пormativi. Takoc:Ie је Ьila uvedena obaveza kuluka za sve osobe od 16 do 60
godina starosti da u periodu od pet godina besplatno rade па cestama 20 do
30 dana i da pri tome stave na raspolaganje vucnu i tovarnu stoku.83) Ovim
Zakonoш glavni teгet izgradnje, rekonstrukcije i odrZavanja puteva Ьiо је
рrеЬасеп па stanovпistvo ali time nisu Ьili stvoreni uslovi za njegovo spro-
vodenje u djelo. Socijalno-politicki sukoЬi i sve veca nestasica fiпaпsijskih

80) Vasilj Popovic, Trgovi11a i promet Bosne и Napoleonovo doba, Spomenik,

SKA, LXIX, Beograd 1929. str. 91.
81) R. Potier, п. d. str. 15, 45-50; В. Begovic, Strani kapital .. . str. 25-30. Bego-
vic је dao dobar osvrt па stanje saobracaja prema kazivanju savremenika.
82) F. Scbmid, n. d. str. 567-568; R. Zaplata, Privredne prilike ... str. 84-85.
83) Za vrijeme $erif Osmaп-pase radeno је па izgradnji Ш opravci sljedecih
puteva: Sarajevo-Brod, Maglaj-Tuzla, а odatle preko Majevice za Brcko,
Bijeljinu i Zvornik, а zatJim, Bosanska GradiSka - Banja Luka - Travnik
- Livno. Godiпe 1864. vojska је pocela graditi cestu Sarajevo - Mostar, а
kasnije је izgradnju preuzela c1vilna uprava. Kecet navodi da је Osman-pasa
za ovaj put naruoio zeljezne mostove iz Eпgleske. Na taj nacin, veli Kecet,
70-ih godina moglo se iz Sarajeva do Mostara stiCi za dva dапа ugodпog
putovaпja. Vidi opsirпije: Josef Koetschet, Osman-Pascha, der letzte grosse
Wesier Bosnie11S, und sei1te Nachfolger. Sarajevo 1909. godiile str. 11-12.

116
sreclstava bili su stalni pratilac neposlovne turske administracije и Bosni i
Hercegovini.84)
Na kraju turske vladavine, prema zapisima savremeпika, samo је oko
So/u kopnene putne mreze и Bosni i Hercegovini Ьilo osposoЬljeno za kolski
saobracaj. Kola koja su prevozila robu od Sarajeva do Bosanskog Broda
tovarila su oko 10 kvintala. Da predu ovaj pиt,Ьilo im је potrebno 44 sata,
а dnevno se pиtovalo 6 do 8 sati, zavisno od шeteoroloskih uslova. Cijena
prenosa jednog tovara robe na sat iznosila је 1867. godine 20 do 25 krajca-
ra, а prevoz kolima bio је jeftiniji za 3 do 5 krajcara.85) Koncem jula 1878.
godine voditelj italijanskog konzиlata и Sarajevu, Usilji, navodi da је и Sla-
vonskoш Brodи spremno 1700 kola za transport hrane s kirijom od 2 f.
dnevno.
Ako se oviш skupim cijenama doda stalna nesigurnost, иticaj klimat-
skЉ иslova i sporost transporta, onda se ироtриnјије predstava о negativ-
nim posljedicama koje је tradicionalni prevoz robe imao na citavu privred-
nи aktivnost zcmlje, а posebno trgovinu. U sиstini nista se nije promijenilo
и bosanskom saob;:acaju ni poslije izgradnje 104 km normalno-tracne pruge
od Dobrljina do Banje Lиke. Оvи prvи zeljeznicku prиgu и Bosni i Herce-
govini gradio је Ьаrоп Нirs 1871-1872. godine, а cilj јој је Ьiо da, zaoЬila­
zeCi SrЬijи, poveze Carigrad sa aиstroиgarskim prugama na sjevemoj gra-
nici Bosne. Pruga је zavrseпa 1872. godine, ali је, zbog иstanka и Krajini,
radila samo do 1875. godine i ponovo aktivirana i pripojena na aиstroиgar­
ske prиge tek tl vrijeme okupacije 1878. i 1879. godine.B6)

Posta i telegraf. Pretece modernog postanskog saobracaja и Bo-

sni i Hercegovini Ьile su menzilhane (postanske stanice) koje datirajи iz

84) PI1ihodi Bosne i Hercegovine pri kraju osmanske vladavine nikada nisu mo-
gli pokriti rashode. Svake godine bila su potrebna dodatna sredstva iz dru-
gih vilajeta u iznosu od 8 do 10 miliona pjastera. R. Potier, n. d. str. 56-57.
85) V. BogiceVIic, Gra4a za proиcavanje ekonomskih odnosa ... str. 221-222. Sre-
dinom 19. vijeka prevozni troskovi na glavnim putevima kretali su se ovako:
Вее - Brod, 1 tovar ljeti 4 for. З novc.
Вес - Brod, 1 tovar zimi 6 for. 50 novc.
Brod - Sarajevo 1 oka ljeti З novc.
Brod - Sarajevo 1 oka zimi 51/2 novc.
Trst - Dubrovnik 300 funta podvoz 48 novc. (1 funta = 0,56 kg)
troskovi fistovara i carine З2 novc.
provizija (spediterski troskovi) 20 novc.
Dubrovnik - Sarajevo 1 tovar zimi 6 for. 5 novc.
Trst - Split podvoz za ЗОО funta 40 novc.
istovar i carina 30 novc.
provizija (spediterski troskovi) 20 novc.
Dubrovnik - Sarajevo 1 tovar Ijeti 4 for. 30 novc.
Split - Livno 1 tovar З for. 24 novc.
JJivno - Sarajevo 1 tovar 8 for. 35 novc.
Sarajevo - Novi Pazar 1 tovar zimi 6 for. 12 novc.
Sarajevo - Novi Pazar 1 tovar ljeti 4 for. 10 novc.
Rudolf Za~lata, Privredne prilike ... str. 85-86. Vidi: Ivan Franjo Jukic,
Sabrana d}ela, knj. 1, Svjetlost, Sarajevo, 1973, str. З92-397.
86) О ovoj pruzi vidi opsimije: Dzevad Juzbasic, Izgradnja zeljeznica и Bosni i
Hercegovini и svjetlu aиstrougarske politike od okиpacije do kraja Kallay~
eve ere. ANU BiH, Djela, knj. XLVlll, Odjeljenje drustvenih nauka, knj. 28,
Sarajevo, 1974. str. 9-1З. .t
117
druge polovine 18. vijeka. U njima su tatari (postari, kuriri) mijenjali ko:-tje,
odmarali se i uzimali hranu. Ovakav vid prenosa poste zadrzao se sve do
kraja turske uprave. U pocetnom periodu ovakav nacin prenosenja poste
Ьiо је povremcn i dosta nesiguran. Od sredine 19. vijeka, а posebno od vre-
mena Topal-Osman-pase, u Bosni i Hercegovini ucinjen је napredak i u raz-
voju postaпskog saobracaja. Prvo је na carigradskom drumu postao redov-
niji, а postepeno se uvode i postaпske linije izmedu vaznijih administrativno-
-upravnih i privrednih centara Bosne i Hercegovine. Od 60-ih godina 19.
vijeka do kraja turske uprave najznacajnije postanske Iinije Ьile su: Saraje-
vo- Visegrad - Novi Pazar- Carigrad, Sarajevo - Bosanski Brod, Sara-
jevo - Travnik - Livno, Sarajevo - Mostar i Sarajevo - Kladanj - Tuz-
la.s') Meautim, i pored izvjesnog napretka koji је ucinjen pri kraju turske
vladavine, posta u Bosni i Hercegovini ostala је sve do 1878. godine nesavre-
mena institucija.Bs)
Razvoj telegrafskog saobracaja u Bosni i Hercegovini Ьiо је od izuzet-
nog znacaja ne samo za turski upravni i vojni aparat i strane konzulate
nego i za sve stanovnistvo zemlje, а posebno za poslovni svijet. Prva telegraf-
ska linija u Bosni i He1·cegovini uspostavljena је 1858. godine izmeau Mosta-
ra i Metkovica, а dvije godiпe kasnije, 1860, Sarajevo је, preko Novog Pazara,
Ьilo povezano telegrafskom linijom sa Carigradom. Nakon toga pocela је
izgradnja tШtltl-asnjih linija koje su povezivale Sarajevo sa sjedistima san-
dzaka i vazпijih kadiluka. Do kraja tuгske vladavine u telegrafsku mrezu
Ьilo је ukljuceno oko 30 mjesta.B9 ) Osim toga, na nekoliko punktova Bosna
i Hercegovina se ukljucila i u шeaunarodni telegrafski saobracaj.
Uvodenjem telegrafskog saobracaja, u Bosni i Hercegovini izvrsena је
prava revolucija u prenosenju vijesti. Do pojave telegrafa od Sarajeva do
Carigrada vijest је stizala za 10 do 12 dana, а uvoaenjeш telegrafa svega za
jedan dan. U unutrasnjem saobracaju to је Ьilo jos efikasnije. Od Sarajeva
do Mostю-a vijest је stizala gotovo za dva dana, а telegrafom za nekoliko
minuta. Za telegraf su Ьili posebno zainteresovani trgovci koji su se njime
rado koristili za prenosenje poruka i primanje poslovnih informacija.

Raspadanje esnafa. Esnafska organizacija koja је cvjeta1a u Cari-

gradu i Anadoliji prosirila se u istom obliku na osvojene balkanske zemlje.
Ona se razvila i ucvrstila posebno и onim zemljama koje su Ьile јасе zahva-
cene islamizacijom (Makedonija i Bosna i Hercegovina) i koje su uzivale
povlastice zbog vojnih isporuka (Rumelija).
Prve tragove esnafske organizacije u Bosni i Hercegovini Hamdija Kre-
sevljakovic nalazi u Sarajevu pocetkom 16, а prve znake njenog opadanja

87) Milan Ljliljak, Posta, telegraf, telefon и Bosni i Hercegovini Ј, Sarajevo, 1975,
str. 57-б2, 63~4.
88) Isto, s tr. 64.
89) Isto. str. 127, 135-136. Do 1866. ~odine telegrafske stanice postojale su u
Sarajevu, Mostaru, Travniku, BanJoj Luci, Bosanskoj Gradisci i Visegradu,
а zatim u Tuzli (1867), Livnu (1868), BjeljDii (1868), Zvorniku (1868), Bihacu
(1868), Gacku, Bosanskom Brodu i Brckom (1869), Srebrenici (1870), BileCi
(1870), Treblnju i Derventi (1873), Vlasenlici (1874) i u posljednjoj godini tur-
ske vladavine (1878) и Cajnieu, Konjicu, Ljubinju, Nevesinju, Foci, Ljubus-
kom, Pocitelju i Pcijedoru.

118
krajem 17. vijeka!' 0) Prestaпkom иspjesпih osvajackih ratova i prelaskorn
Tиrskog Carstva и defaпzivи (паkоп Karlovackog rnira 1699. godiпe) sve
cesce se javljajи Ьипе i пeredi koji zahvatajи i esпafskи orgaпizacijи . Tokom
18. vijeka dolazi do ozbiljпog пarиsavanja esпafske discipliпe. »U esпafske
orgaпizacije иvlace se raspojasaпi jaпicari i Ijиdi koji пеmаји potrebnih kva-
Iifikacija za rad« .01) Ovakve pojave vjerovatпo пisи Ьile rijetke, јег sи clanovi
esпafa Ьili prisiljeni da zatraze zastitи od Porte. Esпafska depиtacija koja је
podпijela rnolЬи sиltапи Mиstafi ЈП иspjela је da dokaie pojave пarusava­
пja esпafskog poretka. Da Ьi sprijecio ovakve pojave, sиltaп је и oktobrи
1773. (pocetak sаЬапа 1187. god.) izdao ferrnan koji se odnosi па esnafe и
citavom Tиrskorn Carstvи. Ovaj ferrnan irna izиzetan zпасај za рrоисаvапје
t:snafske organizacije, jer sadrzi оsпоvпе priпcipe i odredbe esпafske tradi-
cij~ i »Starih oblcaja<<. U ferrnaпи stoji: »Saglasпo starim tradicioпalпim
drzavпirn иredbama potrebпo је da tиrski podaпici koji zive и otornaпskoj
imperiji i drugi koji sи se specijalizirali и kakvorn zanatи i koji se broje и
claпove kakva zaпata, obrta i vjestine, kao npr. obradivaci koze, vjestaci
bojenja, krojackog zanata i drиgih zaпata i vjestina- Ьиdи jedan s drиgirn
sjediпjeni ро posebnirn zakoпirna i иstaпovarna«.92)

Ovim fermanom ozivljene sи osnovпe odredbe starog esnafskog poret-

ka. Otvaranje novih zanatskih radnji bilo је иslovljeпo dozvolorn esnafske
иprave i potpuпirn иva.Zavaпjem drevnih oblcaja па kojirna је izgradena
esnafska orgaпizacija. Ponovo se utvrdиje esпafska aиtoпornija i pravo vije-
ca esnafske иprave da pokrece i rjesava sva pitanja i prestиpe koji se nalaze
и djelokrugu esnafa. Na taj nacin esnafskoj organizaciji Ьila је forrnalno
potvrdena ranija drzavna zastita.
Fermanoш sиltana Mustafe III esnafska organizacija и Osrnanskoj Ca-
revini nije Ьila stvarno иcvrscena. Opste pogorsanje politickih, ekonomskih i
socijalnih odnosa и Carevini i tekovine indиstrijske revolиcije и zapadпo­
evropskim zemljarna nisи iSli na гиkи stabllizovaпjи esnafske organizacije.
Pojave narusavanja esnafske discipline iz 18. vijeka пastavljale sи se jos
inteпzivпije и prvoj polovini 19. vijeka. Takve pojave пediscipline иvlaёile su
i esnafsku organizacijи и Bosni i Hercegovini и sve duЬlju krizи. U svojirn
radovima Н. Kresevljakovic navodi niz primjera iz prve polovine 19. vijeka
koji иkazuju na pocetak kraja esпafske orgaпizacije и Bosni i Hercegovini.
Esnafi sи ranije rijetko tra:Шi drzavnи zastitи, jer su sva sporna pita-
пja rjesavali saшi и okviru esnafske orgaпizacije. U prvoj polovini 19. vijeka
sve sи cesCi zahtjevi pojedinih esnafa da drzavna vlast zastiti njihove intere-
se. U pravcи narиsavanja tradicionalnog esnafskog poretka djelovalo је vise
faktora koji dobriш dijeloш vиkи korijen iz 17. i 18. vijeka. Socijalnom
diferencijacijorn иnиtar esnafa, stecenirn irnetkorn i иgledorn, izdvajali sи se
esnafski prvaci i imиcniji majstori od kojih је veCina, koristeci se esnafskiш
privilegijama, dovodila sitпe zanatlije и zavisan odnos prema sebl. Tako se
vremenom izdvajala esnafska oligarhija koja se и znaeajnijim zanatsko-trgo-
vackim centrirna (Sarajevo, Mostar, Banja Lиka) pocela mijesati и politikи

90) Н. Kre~evljakovic, Esnafi i obrti и starom Sarajevu, str. 17, Moguce је da

је esnafska organizacija postojala i raпije.
91) Н. Кresevljakovic, Esnafi i obrti и BiH, str. 34.
92) Isto, str. 35.

119
i ponasati kao drzava и dr.Zavi. Njima sи i najvi~e smetali иski esnafski okvi-
ri и periodи kada evropska indиstrijska roba vrsi sve veci pritisak na trziste
и Osmanskoj Carevini. Eho indиstrijske revolиcije росео se osjecati sve јасе
и Bosni i Hercegovini, ali оп nije bio toliko snazan da za kratko vrijeme иni­
sti esnafskи organizacijи. Esnafska organizacija је dиgo vremena Ьila iznи­
tra nagrizana. Lagana ekspanzija evropske industrijske robe samo је иbrza­
la ovaj proces, а reforme turskih sиltana formalno sи ga zavr~ile. Ukidanjem
janicara 1826. i spahija 1851. godine (а ne 1839. kao и drugim pokrajinama
Carevine) veliki broj ljиdi и Bosni i Hercegovini izgublo је raniji povla.Sten
polozaj иz koji sи isli ekonomsko-socijalna sigurnost i izvori prihoda. Na-
.Savsi se и novim uslovima, znatan broj ranijih janjicara, spahija i vojnika
ро tvгdavama morao se нkljuCivati и razliCite poslove, а prije svega t1 trgo-
vinи i zanatstvo. Mnogi od ovih ljиdi Ьili sи bez ikakvih kvalifikacija, ра se
njihovo shvatanje privrednog liЬeralizma пiје moglo pomiriti s postojeCim
esnafskim poretkom i njegovim ljиbomomim cиvanjem starih privilegija i
monopola .
.ZalЬe esnafskih organizacija redovno sи rjesavane и smislи zasticava-
nja starih oblcaja. Tek kada sн pojedini esnafi poceli pokazivati politickи
neposlusnost, naroCito н Sarajevи, doslo је do иplitanja drzave и esnafskн
aиtonomijн, sto је imalo za posljedicи ceste izmjene и esnafskim нpravama .
Nakon pobune 1848. godine, esnafi sи izgиbili pravo da samostalno Ьirаји
cehaje. U valijinoj bнjurиldiji od 12. septembra 1848. godine (13. seval 1264)
istice se da sи za cehaje postavljani ljиdi »koji sи ometali red i poredak и
zemlji i time stvarali nesigurnost i nespokojnost kod stanovnika, а to је pro-
tivno onome sto sиltan :Zeli, ра se иЬнdисе zabranjнje esnafu da skida i
postavlja cehaje bez odobrenja vlasti<<.93) Prema ovoj naredbl, cehaje sи mo-
rale dati pisшenн obavezи da се svojн dиznost obavljati и potpиnom skladu
s interesima drzave. Ovo dиboko zadiranje drzave и esnafskн aиtonomijн
oznacilo је kraj esnafske organizacije koji је formalno uslijedio 1851. godiпe
пakon jedne izjave Omer-pase Latasa.vЧ

Esпafska orgaпizacija kao osnovпa forma ипиtаr koje se razvijalo

zaпatstvo i trgoviпa пiје iscezla паkоп 1851. godine. Esпafi su se odrzali јо~
пekoliko deceпija па bazi dobrovoljпog potciпjavaпja starim oblcajima, ari
sи izgиblli sпаgи priпиde koju sи imali do srediпe 19. vijeka.
RazdoЬlje od иkidaпja
esnafa 1851. do aиstroиgarske okupacije Воsпе
i Hercegoviпe slobodпijim razvojem gradske privrede.
oblljezeпo је Novi
poslovпi duh росео se иvlaciti zajedпo s reformama koje sн likvidirale feи­
dalпe institиcije zasnovane na privilegijama i pojacanim interesom evrop-
skih zemalja, а роsеЬпо Aнstrije, za balkaпsko podrиcje, pri сети је Bosna
i Hercegoviпa kao пajistureпija pokrajiпa evropskog dijela Turske Ьila prva
па нdаrи. Reforme sн, s јеdпе strane, proklamovale formalпи рrаvпи jedпa­
kost i sigиrnost hriscaпa i mиslimana (Hatiserif od Gilhaпe od 1839. i Hati-
hнmajип 1856. godiпe), а s druge, lisile Ьrојпо ljиdstvo feudalпih privilegija
(jaпjicari, spahije, tvrdavske posade) i па taj naCiп oslobodile zпаtпе sпage
za privredпu aktivпost, ali пе vise ograпiceпe iskljнCivimi esпafskim povlasti-
cama. Novi poslovпi dиh, zasпovaп па пacelima slobodпe koпkнreпcije, па-

93) Isto, str. 77.

94) Isto.

120
rocito је podsticao prvoЬitnи akиmиlacijи kapitala. ViSe slobode и иnиtras­
njoj i vanjskoj trgovini privиklo је i strani kapital da se neposrednije anga-
zиje и privrednoj aktivnosti Bosne i Hercegovine.

Razvoj manufakture

Klasicno doba manufaktиre kao oЫika kapitalistickog procesa proiz-

vodnje trajalo је ocl sredine 16. do posljednje treCine 18. vijeka. Prema Mark-
sи, manиfakturni oЬlik proizvodnje izrastao је iz zanata na dva naCina: prvi,
komЬinovanjem raznovrsnih samostalnih zanata koji gube samostalnost i
postajи u tolikoj mjeri jednostrani da и procesи proizvodnje neke robe saci-
njavajи samo djelomicne operacije koje se medиsobno dopиnjujи, i drиgi ,
kooperacijom zanatlija istog zanata pri сети se individualni zanat rastavlja
na razlicite posebne operacije koje postajи и tolikoj mjeri samostalne da
svaka zahtijeva posebnog radnika. То znaci da manиfaktиru karakteri.Se po-
djela rada и kojoj djelomicni radnik ne proizvodi rоЬи nego se »Zajednicki
proizvodi djclomicnih radnika pretvara и rоЬи«. Takva podjela rada ima
pretposta\'kи »koncentrisanje sredstava za proizvodnjи и rukama jednog
kapitaliste«.~5)

Ројаvи manиfaktиrne proizvodnje и Bosni i Hercegovini tesko је vre-

menski odrediti. Za stvaranje zakljиcaka nedostajи neophodni statisticki
podaci koji Ьi иkazivali na njen pocetak, rasprostranjenost i istorijski raz-
vitak. Рогеd nedostatka statistike, cjelovit pogled na razvoj manиfaktиre и
Bosni i Hercegovini zamagljиjи i prelazni oЫici koji se javljajи иnиtar esnaf-
ske organizacije. Za razmatranje manиfaktиre иopste, а posebno и Bosni i
Hercegovini, od znacaja је Marksova konstatacija da manиfaktиra nije izra-
sla »iz krila st<J.rih cehova (esnafa)«, »Trgovac, а ne stari cehovski majstor,
postao је sef moderne radionice«.06)
Od pocetka 17. vijeka, ekonomsko-socijalna diferencijacija zahvatala је
sve vece gradske centre и Bosni i Hercegovini. Sitne zanatlije dolazile sи и
zavisan odnos prema bogatijim majstorima i trgovcima za koje sи ро naructz·
Ьi izradivali predmete svoje strиke, vrsili razlicite nabavke za njihove tran-
sporte i prema njima ostajali и stalnom dиznickom odnosи. Tridesetih godi-
na 17. vijeka zaЬiljezeni sи i socijalni sukoЫ izmedи sitnih zanatlija i boga-
tih majstora i trgovaca koji se sve cesce pojavljujи и иlozi poslodavaca. Ove
sиkobe pojacavao је priliv ljиdi sa sela koji se bave zanatstvom i trgovinom
ili se nиde kao najamna radna snaga. Меdи pridoSlicama javlja se znatan
broj hriscana koji se ukljиcujи и zanatstvo i trgovinu, а povecava se i broj
trgovaca Jevreja.97) U nekim esnafima stvarajи se uslovi za odvajanje zanata
i trgovine и dvije zasebne djelatnosti.

95) Karl Marks, Kapital, t. 1, Kultura 1947. (latinica) str. 284-286. 301-302. О
postanku kapitalisticke manufakture u Rusiji vidi: V. 1. Lenjiin, Razvitak
kapitalizma и Rиsiji, Kultura, Beograd, 1958. str. 321-379. Zbog bli21ine i iz-
vjesne slicnosti, za proucavanje manufakture u Bosni i Hercegovini znacajno
је djelo Rиdolfa Вicanica, Doba manufakture и Hrvatskoj i Slavoniji (1750-
-1860). Zagreb, 1951.
96) Karl Marks, Beda filozofije, Kиltura, Beograd, 1946. str. 123.
97) Istorija naroda Jugoslavije, t. 11, Prosveta, Beograd, 1960. str. 551-552.

121
 U drugoj polovini 17. vijeka unutar kazandzijskog esnafa u Sarajevu
izdvajajи se imucniji majstori i esnafski prvaci koji dovode u zavisan polo-
zaj sitne zanatJije svoga esnafa. Oni su nabavljali sirovine (bakar, kalaj i
drugo) i davali kanzandzijskim majstorima da im uz pogodbu izraduju raz-
liCitu kazancШjsku robu. Na taj nacin se u kazandzijskom esnafu stvarao
jedan prelazni oЫik proizvodnje koji је Ьiо mjesavina zanata i kиcne indи­
strije. Sitni zanatlija ostaje vlasnik svoje radionice i svog alata, vodi poslove
pod svojim imenom i drzi kalfe i segrte. Nabavljajuci sam dio potrebnih
sirovina i radeci dijelom neposredno za kupca, on i dalje zadrzava formu
zanata, ali u ekonomsko·socijalnom pogledu postaje zavisan od majstora -
narllcioca (Verlagsmeister) koji је diktirao cijene sirovina i gotove robe.
Izmedи ove dvijc kategorije esnafskih majstora postoji jedan ugovorni od-
nos koji regulise proizvodnju i prodaju. Sitnim majstorima Ьilo је zabranje-
no da svoje proizvode prodajи trgovcima. Oni sи svoje proizvode mogli pro-
davati samo neposredno kupcima, а majstori-narucioci obratno. Oni su naru-
cenи robu od sitnih majstora mogli prodavati samo trgovcima, а ne i nepo-
sгedno kupcima.os) Majstori-narиcioci javljaju se u ulozi posrednika i poslo-
davca koji sitn~ majstore sve vise lisavaju komercijalne funkcije i ostav-
ljajи im samo prodиktivno-tehnicku djelatnost. Oni su jedan dio godine pro-
vodili и oЬilazenju sajmova i trgova stupajuci u poslovne odnose s tгgovci­
ma u provinciji ili inostranstvи. Na taj nacin oni sи se licno odvajali od
proizvodnje, ali su i dalje posjedovali radionice u kojima sи radili clanovi
njihove porodice i najamni radnici njihove strиke.oo) U kazandzijskom esna-
fu, ipak, nije doslo do znacajnijih promjena u procesи proizvodnje. Kazan-
dzijski majstori koji su se pretvorili u trgovce nisu okupili sitne majstore i
kalfe u svojи radionicu i nisu ih stavili pod svoju komandu. Oni su i dalje
radili kao sitni majstori i kalfe rasuti u malim гadionicama. То znaci da је
izdvajanje imucnijih majstora - narucilaca иticalo na povecanje proizvod-
nje odredenih roba za sira triista, ali jos se nije razvila podjela rada koja
»predstavlja ujedinjavanje radnika u jednu radionicu«.
Ovaj proces se postepeno sirio i na druge zanate, ali је uzeo maha tek
u posljednjoj treCini 18. i prvoj polovini 19. vijeka. Sredinom 18. vijeka iz
Sarajeva u Dubrovnik dolazilo је godisnje prosjecno 50 do 80 ljudi koji su
obavljali razlicite trgovacke poslove. Oni stl gotovo iskljucivo Ьili iz redova
pravoslavnih zanatlija sarajevske earsije. u prvoj poloviпi 18. vijeka oni sи
jos Ьili u fazi prerastanja od zanatlija u trgovce. Trgovacke poduhvate poCi-
njali su kao majstori-narиCioci prodajom robe koju su sami proizveli doda-
juci i proizvode koje su narucili od sitnЉ majstora svoga esnafa. Postepeno
su ovoj roЬi poceli dodavati i druge proizvode, а najcesce domace sirovine:
vosak, vunu, razne vrste koze, loj, zeljezo i sl. Neki su svojim standardnim
proizvodima dodavali иvezenи »stanbolsku robu« i proizvode kucne indu-
strije koje su prcprodavali и Dubrovniku.lOO)
Od 60-ih godina 18. vijeka preteZaп broj ovih zanatlija izasao је iz pre-
lazne faze i pojavljuju se kao samostalni trgovci, ali istovremeno i vlasnici

98) Н. Kresevljakovic, Esnafi i obrti и starom Sarajevu ... str. 101-102; Bosnien
und der Herzegowina in Wort und Bild ... str. 49а-491.
99) Isto.
100) Vuk Vlinaver, Sarajevski trgovci и Dubrovniku sredinom XVIII veka. Go-
disnjak Istorijskog drustva BiH, god. VI, Sarajevo 1954. str. 256-258.

122
radioпica. U оЬаvlјапји svojih poslo,,a oni sи jos ograпiceni иskim okvirima
esпafske organizacije i njene poslovпe etike. Tek od 30-ih godina 19. vijeka,
pod иdarom opste ekonomsko-socijalпe i politicke krize и Osmanskoj Care-
viпi, izazvane иkidaпjem feиdalпih iпstitttcija, neиspjesпim ratovima i иs­
tancima potcinjeпih naroda, иslijedile sи zпасајпе promjene и zanatstvи i
trgovini. Ove promjeпe Ьile sи jos јасе izrazene nakon иkidanja esnafske
organizacije 1851. godine. U Bosni i Hercegovini stvara se novi tip trgovca
koji se vise ne zadovoljava samo fиnkcijom trgovca posrednika пеgо steceпi
kapital иlaze и zakиp carina i desetiпa, kиpovinи zemlje i drиgih nekretnina
Ш ga daje па zajam иz liћvarskи kamatи.1o1)

Novi tip trgovca sve manje rоЬије patrijarhalnoj i esnafskoj etici, оп

postaje preduzimljiviji i racionalniji и vodenjи poslova. Оп nastoji da паји­
поsпiје oЬlasti proizvodnje, prveпstveno опе koje proizvode za sire trziste,
stavi pod svojи koпtrolи Ш doЬije и svoje vlasnistvo. Nastиpajиci s takvim
zeljama, on se polagano pretvara и malog podиzetnika koji пastoji da sitnog
majstora lisi vlasnistva паd sredstvima za proizvodnjи i pretvori ga и na-
jamnog radnika.
Za razlikи od raпijeg perioda, koji nije dovoljпo ispitaп, и prvoj polo-
vini 19. vijeka mogи se jasno иociti oЬlici manиfaktиrne proizvodnje, ali и
veoma ograпiceпom оЬinш. Vece radionice za preradи sirove koze zaposlja-
vale sи и sezoni do 40 najamnih radпika. U normalпim иslovima иz тај~
stora, odnosno vlasnika radionice, radilo је oЬicno З do 6 pomocnih radnika.
Takve radionice postojale sи и Sarajevи, Visokom, Јеlеси, Mostaru i Trav-
nikи. U 20 vecih cиrCijskill radionica и Sarajevи radilo је u sezoni i ро 30
cиrcijskih kalfi. Proizvoc!nja ovih radionica Ьila је 10 do 15 риtа veca od pro-
izvodnje malih radionica koje sи godisпje obradivale jedva 1.000 lisicijih
koza.1o2) Obradи krzna za porodicи Despica и Sarajevи (1837. godine) obav-
ljalo је и sezoni ро 15 do 20 radnika. Radili sи, иglavnom, kvalifikovani rad-
nici koji sи se specijalizirali za obavljanje odredenih radnih operacija (jedan
radnik је strиgao koze, drиgi krpio, treCi krojio, cetvrti sivao itd.). Manji
broj radnika Ьiо је иposlen и poslodavcevoj radionici и tokи citave godine, а
u sezoni ili и doba povoljne konjиnktиre DespiCi sи zapoЩavali kvalifikova-
ne radnike za obavljaпje nekih poslova na nadnicи, а koristili sи se i sitnim
шajstorima i kalfama koji sи и svojoj radionici ili kod kисе izradivali odre-
dene predmete prema pogodЬi. Na osnovu koristenja najamne radne snage
kod trgovacke kнсе Despica, koja је izrasla iz cиrcijskog esnafa, jasno se
иосаvаји tri oЬlika manиfaktиrne proizvodnje: и prvom је izvrsena podjela
rada izmedи иsko specijalizovaпih radnika zaposlenih и poslodavcevoj radi-
onici, Lt drugom, kada sitni majstori и svojoj radionici uz pogodbи izradиjи
odredene predmete i и trecem, kada kalfa koji ne posjedиje radionicи preи­
zima od poslodavca sirovinи i obradиje је uz pogodbи kod svoje kисе.
U ostalim zanatima vladali sи gotovo identicni odnosi kakvi se pominjи
и kazanskom esnafи 1820. godine. Esnafska tradicija nalagala је da izиcene

101) А. Giljferding, n. d. str. 58. М. Ekmecic, Ustanak и Bosni ... str. 33.
102) М. .Samic, Francuski putopisci ... str. 223. Francuski pиtopisci zapisali sи
рос. XIX vijeka da и radionicama za preradи koze и Sarajevu radi »vrlo
veliki broj radnika sv.Љ vrsta«. V. Skaric, Sarajevo . .. str. 203-204; IЬrahim
Tepic, Trgovina Despica и prvoj polovini 19. vijeka. Godi~njak Dru§tva isto-
ricara Воsпе d Hercegovine, Godina ХХ, 1972-1973. Sarajevo 1974. str. 97-98.

123
kalfe otvaraju radionice i u njima prodaju robu za koju su sami nabavili
sirovine, а ukoliko kalfa nije Ьiо u mogucnosti da otvori radionicu, on је
stupao u najamni radni odnos u jednoj od radionica svoga esnafa ili је od
majstora vlasnika radionice uzimao potreban materijal i kod svoje kuce, uz
odreaenu cijenu, proizvodio narucene predmete. Kalfa је Ьiо duian da izra-
aenu robu preda majstoru ili trgovcu koji mu је dao sirovinu. 103)
Pored trgo,raca kozom i krznima koji su ostavljali sve manje prostora
za samostalntl aktivnost sitnih majstora i kalfi, u prvoj polovini 19. vijeka
pojavljuju se i znacajniji trgovci zeljezom (demirdzije) . Najvise ih је Ьilo u
Sarajevu i Banjoj Luci, а manje u Mostaru. Demirdzijski esnaf u Sarajevu
imao је 1848. godine 67 clanova, а 1879. godine 29. Potkraj turske vladavine
u 11 mjcsta Ьilo је 50 znacajnijih trgovaca zeljezom i zeljeznom robom od
kojih Stl 22 Ьila u Sarajevu. Povoljna konjunktura bosanskog zeljeza па Cita-
vom balkanskom triistu radala је kod trgovaca naglasenu zelju da citavu
proizvodnju stave pod svoju kontrolu ili doЬiju u svoje vlasnistvo. Sarajevski
trgovci zeljezom odlazili su pazarnim danima u Кresevo, Fojnicu, Vares i
Busovacu, а banjolucki i prijedorski u Stari Majdan i otkupljivali zeljezo
u sipkama i sve vrste zeljezne robe.toЧ Na taj naCin oni su potiskivali strane
trgovce koji su dolazili iz balkanskih zemalja i kupovali robu neposredno
od proizvodaca. Iskljucivanjem stranih trgovaca s domaceg trzista zeljezom,
razvila se grcevita borba izmedu domacih trgovaca, s jedne, i vlasnika maj-
dana i proizvoёlaca Z.eljeza, s druge strane. Trgovci su nastojali da u svoje
ruke preuzmu citavu proizvodnju i preradu zeljeza, а proizvoaaci da sacu-
vaju samostalnost u radu i vlasnistvo nad sredstvima za proizvodnju. Tesko-
eama u koje su iz razlicitih razloga (epidemije, poplave, teske zime, u stanci
i sl.) zapadali pojedini vlasnici majdana trgovci su se koristili davanjem zaj-
mova koje duznici nisu mogli vratiti. Na taj nacin su trgovci zeljezom poste-
peno postajali suvlasnici u majdanima Z.eljeza. 105) Ovaj proces tekao је pola-
gano u prvoj polovini 19. vijeka, ali nakon 1850. godine, vlasnici majdana i
kovaci u srednjoj Bosni naglo su izgublli otpornu snagu i pali u ruke trgo-
vaca. Vlasnici majdana i kovaci morali su svojim trgovcima davati svu robu
u polugama ро unaprijed utvrdenim niskim cijenama. Trgovac је oblcno da-
vao rudu i ugalj, а majdandzija је doblveno zeljezo morao iskovati u poluge
i predati trgovcu uz cijenu od 10-12 para ро oki. Primljene poluge trgovac
је davao na preradu kovaCima (vignjarima) koji su uz pogodbu izradivali
narucenu robu i predavali је u trgovcevo skladiste. Na taj nacin su trgovci
zeljezom postepeno postajali gospodari gotovo citave srednjobosanske pro-
dukcije zeljeza. (Na isti nacin su sarajevski i tuzlanski trgovci uniStili pro-
izvoёlace zeljeza i zeljezne robe u Vijaki u dolini rijeke Кrivaje). 10 6)
Za razliku od srednjobosanskih majdana, u Bos. krajini razvio se odnos
koji је licio kmetstvн. »Aga daje majdaniste, gradu za duhaonicu i sumu za
ugljen, te za to prima trecinu rada, ako је dao i samokov onda prima treeinu
sve izradene robe. Stavise, majdandzija је duian da agi svu robu dopre-
ma u Prijedor ili na Sanu«. 107) Na ovakav nacin, do 1860. godine, svi maj-

103) Као nap. 93.

104) V. Mikolji, n. d. str. 98-99; Н. Kresevljakovic, Gradska privreda esnafi ...
str. 189.
105) V. Мikolji, n. d. str. 110.
106) Isto, str. 110-111.
107) Isto, str. 110.

124
dani и Bos. krajini pali sи и rиke malog broja begova i trgovaca. Stare maj-
dandZije sи otjer·ane iii sи sami pobjegli. Aga s novim majdandzijama radi
ро pola. On daje rtidu i majdan, majdandzija drveni иgljen i nado, а zajed-
nicki рlасаји kovace i pomocne radnike. ·
Trgovci, vlasnici majdana uzimali su od majdandzija svи gotovи rоЬи,
jer sи svog majdandziju kreditirali zivotnim namirnicama. Trgovci sи tako-
de, povremeno, uzimali citave kovacke porodice и najamni radni odnos. u
takvim slucajevima trgovac је, za krace vrijeme (jednи ili vi.Se nedjelja)
organizovao manufaktиrni oЬlik proizvodnje иnиtar kojeg је bila tacno izvr-
sena podjela rada. Jedni sи kopali rudu, drugi palili drveni иgljen, treCi
topili, cetvrti iskivali poluge, peti pravili odredene predmete.toв) Medиtim,
ovakav oЬlik proizvodnje nigdje nije trajno primjenjivan tako da se ne moze
govoriti о kapitalistickom manиfaktиrnom oЬlikи proizvodnje и preradi ze-
ljeza.
Krajem turske vladavine i gotovo svi srednjobosanski zeljezni majdani
dosli sи и vlasnistvo bogatih trgovaca koji sи ih davali и zakup razvlastenim
maj dandzijama i шajstor;ma. Za grno i samokov plaeali sи trgovcи 100 grosa
mjesecno zakиpnine. too). U ovom slucajи trgovac se javlja kao vlasnik sred-
sta\тa za proiz\·odnjн, ali ne i kao org<шizator kapitalisticke manиfakture. On
se mnogo ne razlikиje od rentijera, jer ostaje ро strani od procesa proizvod-
nje i njegove organizacije. Socijalna nadmoc trgovca zasnivala se na raspo-
laganjи citavim proizvodom zalшpnika, jer ga је driao и stalnom dиznickom
odnosи. Na primjcrima krajiskih, а donekle i srednjobosanskih zeljeznih
majdana jasno se vidi koliko su odnosi iz agrara uticali Ш neposredno pre-
noseni na proiz•.-odnjи zeljeza.
Oblici kapitalisticke manиfaktиrne proizvodnje Ьili sи, od sredine 19.
vijeka, najvise raSireni и eksploataciji i preradi drveta. Proizvodnja potase
(sirovina za indиstrijи stakla) i ћrastove francиske dиge za izradи bиradi
odvijala se u oblikи »decentralizovane manиfaktиre«. Proces proizvodnje
odvijao se »( ...) na vise dekoncentгisanih radilista od kojih је svako pred-
stavljalo produkcionu tehnickи jedinicи. Те sи jedinice saCinjavale radnicke
drиzine koje sи stиpale и najamni odnos sa manufaktиrnim podиzetnikom.
(...) Na сеlи radnicke druzine nalazio se jedan od okretnijih i iskиsnijih
radnika koga su Ьirali clanovi toga kolektiva (...) On је pogadao posao
ispred svoje druzine, primao predиjmove (kaparи), odgovarao za rad, preda-
vao poslovodi izradenи rоЬи i naplacivao za.r adeni novac za cijelи druzinu.
Jednи radnи dгиzinи dugara sacinjavalo је 8-12 radnika. Njihov rad иnи­
tar druzine Ьiо је strogo diferenciran, sto znaci da је svaki clan druzine
obavljao odredcnu radnu operacijи i ро njoj nosio posebno ime (rusac, cr-

108) Е. Latal, Stari zeljezni majdani и okolini Ljublje. GZM, XLV, 1933. Sarajevo,
1933. str. 177-178; V. Mikolji, n. d. str. 115.
109) V. Mikolji, n. d.str. 125. О poloZajи razvlastenih kovaca Mikolji pise: »Ovti-
san kovac nije mogao ро volji mijenjati svog poslodavca niti Ьi ga drugi
smio primiti, nego Ьi ga morao tek otkupiti od dotada5njeg age, platiti ти
sve ра i ono sto se kova.C и svojoj muci kod ovog zaduzio, kao i stanovitu
otstupnicu, tako da Ьi kovac prezaduzen nastupao па posao kod novog age.
Dugovanja se na taj nacin nikada nije mogao rijesiti, padao је sve duЬlje
u dug i ov.isnost«.
125
 tar, pilar, zgontar, vagac, krajcar, sifrac, makljar)«110) 1 proizvodnja potase
zasnivala se na slicnim principima i иnиtrasnjoj podjeli rada. »Skиpina od
desetak radnika pepljara predstavljala је osnovu prodиkciono-tehnickи jedi-
nicu, na celu koje је Stajao desetar ili »Centar«, koga је postavljao posloda-
vac. Desetar је neposredno vrsio nadzor nad radom svoje skupine«.ш) Ra-
dom svih skupina и jednoj sumi rukovodio је poslovoda koji је Ьiо zastиp­
nik poslodavaca i rukovodilac citavog procesa proizvodnje. Organizacija pro-
izvodnje i drugih sиmskih sortimenata (gradevinsko drvo, hrastovo brodsko
dгvo, sitno tehnicko i ogrevno drvo) Ьila је potpuno ista kao organizacija
proizvodnje duge i potase.ш)
Pilanska prerada drveta и Bosni i Hercegovini pocela se razvij ati и
prvoj polovini 18. vijeka и krilu zaostale feudalne privrede. Broj malih pila-
na potocara stalno se povecavao, ali sи do kraja osmanske vladavine zadr-
fale zanatski znacaj. Njihovi v!asnici bili su oЬicno seljaci koji su sami pro-
izvodili иz исеsсе clanova njihove porodicne zadruge. Malom prodиkcijom
(do 5.000 komada dasaka godisnje) ove pilane podmirivale su sашо potrebe
uskog lokalnog trzista.ш)
Uporedo s pilanama zanatskog znacaja, od sredine 19. vijeka pojavljujи
se и Bosni i Hercegovini i prve pilane indиstrijskog karaktera. Do k raj a tиr­
ske vladavine podignиte sи tгi takve pilane na vodeni pogon. Ove pilane Ьit­
no su se raz!ikovale od malih potocara s obzirom na to da sи zahtijevale
neuporedivo vece investicije, veci proizvodni kapacitet, sire trZiSte i veCi broj
najamnih radnika koji cine jedan proizvodni lanac od obaranja stabala, nji-
hove obrade u pilansku oЬlovinи i transporta do rezanja и pilani i p r ipremi
za transport na domace i strano trziste. Pilana и Z;1tonи па Bиni premasiva-
la је svojom proizvodnjom и cinak preko 20 malih pilana potoeara, а najma-
nja medu njima proizvodila је kao 4-5 pilana potocara.Ш)
Tri spoшenute pilane predstavljajи zacetke indиstrijske p roizvodnje u
Bosni i Hercegovini, ali one nisu иsamljena pojava prije aи strougarske okи­
pacije. Od sredine 19. vijeka vise austrijskih drzavljana traZilo је odobrenje
turskih vlasti za podizanje malih fabrika piva и Bosni i Hercegovini. Mada
је vise zahtjeva odЬijeno, nekoliko podиzetnika иspjelo је da realizиje svoje
namjere. Prvи pivaru podigao је 1864. godine Josef Feldbaиer (iz Stare Gra-
diske) и KovaciCima kod Sarajeva. Zbog otpora na koji је naisao kod lokal-
nog stanovnistva, njen vlasnik је иbrzo dosao и finansijske teskoce i obusta-
vio rad. Dvije godine kasnije isti poduzetnik podigao је fabrikи sirceta и
Sarajevи. Nakon Feldbaиera s pivarom је pokиsao Risto Radulovic iz Lj иЬi­
nja. Он је podigao pivaru и Lukavici kod Sarajeva, ali је nakon dvogodisnjeg
rada dozivio sиdblnи svog prethodnika. Mnogo иspjesнiji Ьiо је Slovenac А.
Gerdoиc koji је 1870. godine podigao pivarи и KovaciCima. Njegov podиhvat
prezivio је posljednje godine tиrske vladavine, jer је pivara nastavila rad
nakon okupacije. 115) Prije okиpacije podignиte sи jos dvije fabrike piva.

110) В. Begovic, Stra11i kapital . .. str. 139; R. Bieanic, Doba Manufakture. . . str.
111-112.
111) В. Begovic, Strani kapital ... str. 52-53.
112) Isto, str. 181.
113) Isto, str. 212-217.
114) Isto, str. 217-227.
115) Hamdija Kresevljakovic, Sarajevo za vrijeme austrougarske uprave (1878---
-1918). Sarajevo, 1969, str. 68--69.

126
Austrijski drzavljani Mihael Krovinovic i njegov sin Anton podigli su 1868.
pivaru u Prijedorи,ш) а drugu је 1877. podigao samostan Trapisti kod Banje
Lиke. Ovaj samostan podigao је 1872. godine prvi parni mlin и Bosпi i Her-
cegovini, а drugi је, godinu dana kasnije, podigao tuzlanski pravoslavni epi-
skop s pogonskom snagom od 8 KS. Ako ne racunamo lokomotive koje sи
saobracale na pruzi Dobrljin - Banja Lиka, 1872-1875. godine ova dva mli-
na predstavljajtt prve parne masine koje sи koristene и privredi Bosne i
Hercegovine. Sva druga predиzeca (pilane i mlinovi) koristila sи se iskljи­
Civo vodom kao pogonskom energijom. Nakon иvodenja monopola dићаnа
и Bosni i Hercego';ini, 1875. godine (и Carigradи 1872) и Sarajevи sи podig-
nиte dvije manиfaktиrne radionice za preradи dиhana. Njihovi vlasnici Ьili
sи Kosta Skaric i Jovan Sterija Serezlija.l17) U posljednjoj deceniji turske
vladavine tt Bosni i Hercegovini podignиte sи i dvije stamparije.

Uloga stra11og kapitala

Iz kratkog pregleda privredne aktivnosti и Bosni i Hercegovini posljed-

njih decenija osmanske vladavine jasno se vidi znacajna иloga stranog,
prvenstveno austrijskog kapitala koji је djelovao ne samo na formiranje
trzista i domace trgovacke bиrzoazije nego је postao i prvi aktivni nosilac
kapitalistickih oЬlika proizvodnje. Od pocetka 18. vijeka susjedne aиstrijske
zemlje dоЬiјаји sve veCi znaeaj и trgovackoj razmjeni s Bosnom i Hercego-
vinom. Trgovacke kисе iz Вееа, Trsta, Dиbrovnika i drиgih primorskih gra-
dova, posredstvom domacih hriscanskih i jevrejskih trgovaca, plasirale sи
svojи rоЬи na bosanskohercegovackom trzistи. Sve do sredine 19. vijeka ne-
posredni saobracaj aиstrijskih trgovaca s Bosnom i Hercegovinom Ьiо је
sveden na minimиm, а gotovo potpuno је prestao nakon иkidanja aиstrij­
skog konzulata и Travnikи 1820. godine. Prema izvjestajima aиstrijskog kon-
zula D. AtanackoviCa iz 1844. godine, za takvo ponasanje aиstrijskih trgovaca
Ьilo је vise razloga. Prema tиrskim zakonima stranci и Tиrskoj nisи mogli
posjedovati пekretnine (zemljи i kuce) sve do 1855. godine niti se baviti
trgovinom na malo, jer Austrija nije imala takav иgovor s Tиrskom. Ipak,
glavne teskoce dolazile sи od losih i nesigurnih puteva, pristrasnih sиdova
koji sи и praksi iskljиCivali svjedocenje hriScana, neefikasne administracije,
cestih promjena vezira i provincijskih иprava i s}.lte) Zbog toga niska ca-
rinska stopa od Зо/о na иvezenи i izvezenu robu iz Bosne i Hercegovine
koju su p lacali aиstrijski trgovci nije imala odgovarajиCi иcinak. Mada se
ne moze utvrditi oЬim trgovackih poslova izmedи Aиstrije i Bosne i He-
cegovine и prvoj polovini 19. vijeka, sa sigurnoscи se moze tvrditi da sи
aиstrijske zemlje najznacajniji strani izvoznik i иvoznik и Воsпи i Herce-
govinи .

116) АВН, AGKS, Ь1·. 145/2868, br. 848/1868.

117) АВН, AGKS, br. 7045/1881; Н. Кresevljakovic, Esnafi i obrti и starom Sa-
rajevи ... str. 221; Nikola Jarak, Poljoprivredna politil<a Austro-Ugarske и
Bosni i Hercegovini z zemljoradnicko zйdrugarstvo. Naиcno drustvo NR BiH,
Grada, knj. 1. Odjeljenje pivredno-tehnoloskih nauka, knj. 1. Sarajevo, 1956.
str. 21.
118) V. Stojancevic, Prilike u Bosni i Hercegovini .•• str. 146; R. Zaplatal Priv-
redne prilike Bosne i Hercegovine ... str. 83-85.

127
 Pojacan interes Austrije za balkansko podrucje, а prvenstveno Bosnu
i Hercegovinu, od sredine 19. vijeka Ьiо је pracen i povecanim prilivom
njenih poslovnih ljиdi. Otvaranje Generalnog konzulata и Sarajevu i kon-
zиlarnih agencija и Banjoj Luci, Brckom, Livnи i TreЬinjи podstaklo је
aиstrijski kapital na smjeliji odnos prema Bosni i Hercegovini. U njen
privredni zivot иklјисије se nova kategorija aиstrijskih trgovaca i podu-
zetnika koji ne trgиjи пevidljivom rиkom iz Веса ili Trsta, пеgо se nepo-
sredno angaiиjи и eksploataciji sиmskih bogatstava, а pokazujи i sve veCi
interes za drиga prirodпa bogatstva zemlje. Oni se ројаvlјији kao organi-
zatori kapitalisticke manиfaktиrпe proizvodnje i vlasnici prvih preduzeca
indиstrijskog karaktera. Mada пе mоzепю utvrditi koliki је Ьiо oЬim in-
vestiranog kapitala u pojediпe podиhvate, neki primjeri pokazujи da se za
bosaпskohercegovacke иslove radilo о znacajnim investicijama. Schoпefel­
dovo predиzeee и Zatonи na Bиni investiralo је (1846. g.) u рilапи preko
70.000 foriпti, а Кluky u eksploataciju hercegovacke hrastoviпe oko 60.000
for.ш) Ulozeпi kapital и pilanи i pratece objekte koje sи podigli (1855. g.)
banjolиcki trgovci u Podgradcima prelazio је sиmu 70.000 foriпti.t20) Kolike
sи Ьile investicije и drugim podићvatima, tesko је иtvrditi, ali se moze
pretpostaviti da one nisи Ьile па visini raпije spomenutih s obzirom na to
da se proizvodnja potase, hrastove duge i drugih sиmskih sortimenata od-
vijala и prirodi i s jednostavnim rucnim alatom. Pored aиstrijskog, u eks-
ploataciju bosaпskog drveta, Ьiо је angazovan и manjoj mjeri i francuski
kapital, а interesovanje koje је pokazivao engleski i italijanski kapital nije
realizovano.
Za vece poduћvate u oЬlasti rиdarstva i iпdиstrije, osim bogate siro-
vinske baze, nisи postojali drиgi uslovi. Iпteresovaпje koje је pokazivao
aщtrijski kapital Ьilo је praceno velikom podrskom doplomatije i brojпih
strucnjaka koji stt na razne naciпe dospijevali u Bosnи i Hercegovinu istra-
zиjuci prirodпa bogatstva, ali do realizovanja пekog veeeg poduhvata nije
doslo. Najvise s to је исiпјепо Ьila је izgradnja dionice Hirsove prиge od
Dobrljiпa do Вапје Luke 1871-1872. godine.t21)

Od sredine 19. vijeka и Bosпi i Hercegovini se pojavljиje jos jedna

kategorija stranЉ privrednika kоји sи иglavnom saciпjavali sitni podи­
zetnici, zanatlije, trgovci i иgostitelji iz Aиstro-Ugarske. Jos odranije oni
su posjeCivali sajmove и pogranicnim bosanskoћercegovackim mjestima па
kojima su pгodavali industrijske i zanatske proizvode, а kupovali posavsko
zito, stokи i drvo. Takav pogranicпi promet stvorio је u Bosпi duz aиstrij­
ske granice vise gradova koji su do kraja osmaпske vladavine, pored ne-
koliko veciћ gradova u unutra5njosti (Sarajevo, Banja Lиka, Mostar, Trav-
nik) imali najveci trgovacki znacaj. U takve gradove spadali su Brcko, Bije-
ljina, Derventa, Bosanski Novi, Kostajnica, Gradiska i Livпo. Od sredine
19. vijeka interes ove kategorije privredпika sve је vise иsmjeravaп na vece
gradske centгe и unutrasnjosti, роsеЬпо Sarajevo i Ваnји Lиkи. Меdи nji-
ma је najveci broj zanatlija razlicitЉ struka: pekari, cipelari, bravari, ko-
vaci, bojadzije, mlinari, opancari, stolari, zidari, proizvodaci piva i spiritиsa

119) В. Begovic, Strani kapital ... str. 184-185.

120) Isto. str. 221. Trscanski trgovac Aleksandar Opuic otkupio је jednu petinu
preduzeca za 14.500 forinti.
121) Dz. Juzbasic, Izgradnja f.eljeznice ... str. 7-14.

128
i mali gostionicari. Iz dokumenata austrijskog Generalnog konzulata u Sa-
rajevu jasno se vidi da su ovi ljudi posjedovali mali kapital koji najcesce
nije prelazio sunш od 100-200 forinti.122) VeCina ovih stranaca bili su mar-
ljivi ljudi koji su, i pored teskoca, uspjeli u poslu i stalno se nastanili u
Bosni i Heгcegovini.12З) Oni su zajedno s malim brojem domacih zanatlija
koji su se obrazovali u Carigradu ili u Austriji Ьili pretece modernog za-
natstva u Bosni i Hercegovini. Pored ovih stranaca koji su odigrali pozitivnu
ulogu u razvoju proizvodnih snaga u Bosni i Hercegovini, pojavljuje se
izvjestan broj spelшlanata i ljudi bez kapitala i Ьilo kakvih kvalifikacija.

ZUSAMMENFASSUNG
UEBER DIE WIRTSCHAFTLICHEN VERНJf.LTNlSSE IN BOSNIEN UND DER
HERZEGOVINA WAEHREND DER LETZTEN DEZENNIEN DER
OSMANISCHEN HERRSCHAFT

In diesem Artikel hat der Autor die Grundelemente der Erwerbstatigkeit

der bosnisch-herzegovinischen Bewohner in den letzten Dezennien der osmani-
schen Herrschaft bearbeitet, wobei er beo;onderes Interesse der sHidtischen Wirt-
schaft und anderen Zweigen ausseragrarischer Erzeugung einraumte.
Die primare Erwerbsilitigkeit Ьildete hier die Landwirtschaft und Viehzucht
- in den Di:irfern- sowie Handel und Gewerbe in den Stadten. Die Dorfuewoh-
ner (900/о) hatten mit ihrer wirtschaftlichen Aktivitat den Bedarf an Lebensmit-
teln fiir die Bev6lkerung (1 Million) befriedigt, ebenso aber die wichtigen Roh-
stoffe fiir die stadtische Wlirtschaft geliefert.
Sozial-i:ikonomische Verhaltnisse haben die Entwicklung des Erzeugung-
spotentials auf dem Lande erheЬlich beeinflusst. Mindestens zwei Dгittel der
DorfЬewohner bildeten die horigen Kmeten, die verpflichtet waren ihrem Grund-
besitzer 1/5 Ьis 1/2 der Agrarerzeugnisse abzuliefern. Daneben mussten sie den
Zehnten, MilШirsteuer (nur fiir Christen, da sie nicht bei Militar gedient haben),
Grundsteuer (die Vergija) und andere Abgaben an den Staat und dlie Religions-
gemeinschaften abgeben. Obwobl die Verpflichtungen der Кmeten gegeniiber den
Grundbesitzern und dem Staat Interesse fiir die Bodenbearbeitung und die Ein-
fiihrung moderner Wirtschaftsmethoden verminderten, erschelinen die Agrarer-
zeugnisse als standiger Ausfuhr-artikel. Zu den Haupterzeugnissen in Bosnien
gehi:irten: Gerste, Mais und Hafer, weiterhin Zwetschken, die zu den wichtigsten
Ausfuhrerzeugnissen gehi:irten. Die Herzegovina erzeugte den Tabak, die Trauben,
das Gemiise und den Wein.
Naturgeographische Gegebenheiten und бkonomisch-sozri.ale Verhaltnisse be-
giinstigten die Entwicklung der Viehzucht. Diese entwickelte sich besonders in
den Geblrgsgegenden. Dem V,ieh und dessen Erzeugnissen gehi:irte im Innen- und
Aussenhandel die wichtigste Stelle.
Neben der Landwirtschaft und Viehzuch, spielte in der dorflichen Wirt-
schaft die Jagt und die Imkerci eine wichtige Rolle, die ihre Erzeugnisse (Felle,
Honig und Wachs) fiir den einheimischen Bedarf, sowie fiir die Ausfuhr, lieferten.
Das Aufuliihen der Gewerbe dn Bosnien und der Herzegovina wurde durch
militarische Auftrage gefOrdert, und basierte auf dem Reichtum der einheimi-
schen Rohstoffe, etwas weniger auf eingefiihrten Rohstoffen und HaЉfabrikaten.

122) АВН, AGKS, br. 976/1857, br. 724/1858, 1472/1865.

123) Isto.

9 - Pri!ozi 129
An einheimischer Rohstoffe anlehnend, entwickelten sich am besten јеле
Geweгbezweige, die sich rnit der Bearbeitung der Metalle, des Leders und des
Holzes bescbli.ftigten. So trat das Land in das 19. Jahrhundert mit ungefЗhr zwan-
zig ge\verЫichen bz\v. Handelszentreп, deren ErzeugungskapazШiten den lokalen
Bedarf i.ibertrafen. Hderher gehorten die Administrativ - und Venvaltungszen-
tren wie Sarajevo, Mostar, Banjaluka und Travnik, weiterhin mehrere Ortschaf-
ten an den wichtigen Handelsstrassen und in den GrenzgeЬieten: Foca, Livno,
Јајсе Konjic, Tuzla, Zenica, Maglaj, Te~anj, Rogatica, und zultetzt jene Ortschaf-
ten die fi.ir die Eisenerzeugнng sich spe:ZJialisierten: Kresevo, Fojnica, Vares,
Stari Majdan, Busovaea, Srebrenica w1d Varcar Vakuf.
Meћrere Gewerbe in Bosnien uпd der Herzegovina konnten auf eine lange
Tradiition im Lande zuri.ickЬlicken. Mit der Qualitat tшd Schonheit der Erzeug-
лisse konnten sie sich in allen Balkanlandern Absatz sichem. Hierher gehorte
vor allem die MetaHbearbeitung, besoпders des Eisens, des Kupfers, des Goldes
und des Si!Ьers, \veiterhin die Leder - und Textilerzeugung (Teppiche und Kot-
zen). Der bosnisch-ћerzegovinische Handel in dеп letzten Dezenлien der osma-
nischen Verwaltung konnte trotz gewissen Fortschritts die traditionaHen For-
шen des fi.ir die feudale Gesellschaftsordnung charakteristischen Warenaustau-
sches, nicl1t iЉerschreiten. Die naturalen Formen des Austattsches Z\Viscћeл
Stadt und Land beћielten c1ie althergebrachten Formen. Der Handel in dеп
stadtischen »Cepenak's« (Buden), spielte stets die untergeordnete Rolle gegen-
i.iber den Wochn - und Jal1rmarkten. Diese Handelsart schuf den Тур des
Wanderllandlers, fi.ir \Velchen ein lokaler Handelsplatz zu eng und begrenzt war.
Obwohl der Handel als Trager der urspri.inglichen Kapitalanhaufung anzн­
sehen ist, fi.ir Bosnien und Herzegovina ist der kleine Handelsmann ausschlag-
gebend - der kleine Budenkramer - welcher meistens kein Kapital besass, und
sich seine Ware bei den Grosshandlem in Sarajevo sich auf Кredit verschaffte,
die aber selЬst bei den Triester und Wiener Kaufbliusem Kreditklienten waren.
. Die ganze Wirtschaft im Lande litt an schlechten Kommunikationen. Der
Innen - und Ausseпverkel1r entwickelte sich auf althergebrachte Welise. Es wur-
den in den meisten Fallen Lasttiere und alte Karawanenstrassen venvendet. Zu
Ende der ti.irkischen Verwaltung gab es nur 5°/о guter fahrbarer Wege. Weniger
tшd unorganisiert wurden die Wasserwege fi.ir grossere Lasten (Salz, Holz, Bisen,
Kom usw.) beni.itzt. Die erste Вisenbalшlinie wurde 1871/72 als Teil der Hirsch'en
Ostbahn gebaut.
Das Erscheinen der Manufaktur als einer Form der kapitalistischen Produk-
tionsweise, hat der Autor schon seit der Z\Veliten Halfte des 18. Jahrhuпderts ver-
folgt. Mit dem Obergang der Koшmerzialgeschafte von den einzelnen Meistem auf
die Handelsleute, ereigneten sich tiefe Umwandltmgen in der okonomischen und sa-
zialen Lage der kleinen Erzeuger und i11rer Gehilfen. Nacћdem sie fri.iher direkt fi.ir
den Kaufer gearbeitet hatten, wurden sie mit der Zeit ausschlieoslich vom Verшi­
ttler oder jenem Handler abhiiпgig, welcher sie mit den Rohstoffen belieferte und
somit den Preis der Endprodukte diktierte. Somit wurde der Grosstei!' der
Kleinmeister nur anscheinend der Inhaber seiner Produktionsmittel. Ihre vOl-
Iige Proletarisierung wurde nur durch den Mangel an lndustrie, Abgeschlossenheit
und Unentwickeltheit des einheimiscllen Marktes, so\.vie den Konservatisrnus der
Zunftorganisationen, verschoben. Solche Verhaltrrisse begannen sich schon seit
der zweliten Hiilfte des 17. JallГhunderts bei der Innung der Kesselscllmiede in
Sarajevo, dann bei den Kiirschnern, Ledeгverarbeitem, Posamenteristen und
Eisenschmieden, seit dem 18. Jahrhundert zu entwickeln. In der ersten Hillfte
des 19. Jahrhunderts erschienen unter den Kiirschnem und Lederverarbeitem
schon die ersten kapitalistdschen Manufakturisten, die wahrend der Hochsaison
10 bls 20, ја sogar 30 Ьis 40 Lohnarbeiter beschaftigten welche in der Werkstatt
des Arbeitgebers oder als Hausarbeiter angestellt wurden. Eine kleine Anzabl
solcher Meister und Kaufleute hielt fast die ganze Produktion und Verkauf in
ihren Handen und unter ihrer Kontrolle.
Mit der Aufhebung der Innungen und einem allmablichen Vordringen der
kapitalistischen Verbliltnisse, begann die tradil:'ionelle Bri.iderlichkeit und Soli-
d~ritat der GewerЬetreiЬenden innerha!Ь ihrer Innung zu schwinden. Mit der
Liquidation der feudalen Institutionen vergrosserte sich die \.virtschaftliche Ini-

130
tiative und die Beweglichkeit der stadtischen und landlichcn Bevolkerung. Mit
der Ankunft fremder Handwerker, in die Stadte, kam es allmahlich zr1 einer
Verschiirfung der Koпkurrenz ~nnerhalЬ einzelner Gewerbe.
Zum Unterschied zu den stadtischen Hand\'.>erkern in wekhe die kapitaH-
stischen Erzeugungsformen nur langsam vordringen konпten, im Bergbщr, Me-
tallurgie und Eisenverarbeitung weiterhiп in der Holzexploitation und - Bear-
beitung, kam es zu einer grosseren Konzentration des Kapitals und der Arbcit-
skraft. In der Holzbearbeitung wurde durch das Engagement des fremden Kapi-
t<J.ls die Manufaktur und industrielle Eгzeugungsform entwickelt.
Die ganze wirtscllaftliche Entwicklung in Bosnien und der Herzegovina in
den letzten Dezennien der osmanischen Verwaltung zeigt einen Trend zur al-
lmahlichcn Zersetzшrg traditioneller Erzeugungsformen, \Var jedoch пicht imstande
dic notwendige Vorbedingungen fiir die Entwicklung der Industr.ie zu schaffen.

9• 131