1

SADRŽAJ
1. Stres – reč koju izgovaramo ili čujemo svakog dana ……. 3
2. Očekivanja i stres – u kakvoj su oni vezi? ....................... 4
3. Procenjivanja i stres – u kakvoj su oni vezi? ………………… 5
4. Uzbuđenje i efikasnost – dokle? .................................... 6
5. Znanje je sila, znanje je moć ........................................... 12
6. Šta još kaže nauka? ......................................................... 13
7. Telesne reakcije na stresor – resursi za akciju………………. 16
8. Njegovo veličanstvo STRES –
dobar kao gost, loš kao domaćin ……………………………….. 17
9. Šta nam je činiti? ……………………………………………………….. 19
10. Ako te to što radiš ne dovodi do onoga što želiš,
radi nešto drugo ……………………………………………………….. 21
11. Male tajne velikih majstora .......................................... 22
12. Zaključak ...................................................................... 28

2
 STRES – REČ KOJU IZGOVARAMO
ILI ČUJEMO SVAKOG DANA

Svakog dana vidimo ljude u stresu i slušamo priče o njemu. Znamo šta je stres po tome što
ga osećamo „na svojoj koži“. Verujemo da je neizbežan pratilac savremenog načina života i
mislimo da je nužan pratilac uspeha. No, da li je baš tako?

● Koliko puta vam se dešava da vam performans na poslu nije najbolji mogući upravo zbog
stresa pod kojim radite?
● Koliko puta ste imali zdravstvene poteškoće izazvane upravo stresom?
● I na kraju, koliko puta ste bili deo konfliktnog odnosa čiji je pokretač stres?

Verovatno ste se setili mnogih situacija koje potvrđuju napred navedeno. Ono o čemu
možda niste razmišljali je koliko vam je stres koristan. Šta ste sve u životu postigli i koje ste
nevolje izbegli zahvaljujući stresnoj reakciji? Kao i sve ostalo, stres ima dve strane: može biti
koristan i može biti štetan.

To zavisi od mnogo faktora, a da biste ga koristili na sopstvenu korist umesto na štetu,

potrebno je da upravljate stresnom reakcijom. Da biste upravljali njome, potrebno je da
poznajete mehanizam njenog nastanka, održavanja i nestanka, uopšteno i kod sebe lično.

Dr Hans Seli, jedan od prvih istraživača stresa, rekao je:

Stari grčki filozofi isticali su da je za čoveka najvažnije, a istovremeno i najteže

upoznati sebe. Čak i za sam pokušaj iskrenosti prema sebi potrebna je velika
hrabrost i snaga. Ipak, to je vredno napora i poniženja jer većina naše napetosti i
nezadovoljstva potiče od kompulsivne potrebe da se stavimo u ulogu koja odudara
od onoga što mi zapravo jesmo.

www.nlpgradionica.com
33
 OČEKIVANJA I STRES –
U KAKVOJ SU ONI VEZI?

Možda ste se nekada zapitali odakle dolaze očekivanja i šta ona zapravo znače. Šta
očekujete od sebe, od drugih ljudi, od života? Ili šta drugi očekuju od vas? Na čemu
zasnivate svoja očekivanja? Na čemu drugi zasnivaju očekivanja od vas? Kako se osećate
kad ispunite očekivanja, kako kad drugi ispune vaša? Koja očekivanja birate da ispunite,
koja ne? Birate li uopšte? Da li ste u stresu kada dobijete to što očekujete i date to što
drugi očekuju? Ili kada ne dobijete to što očekujete i ne date to što drugi očekuju? Ili i u
jednom i u drugom slučaju?

Možete da prihvatite zahteve kojima vas obasipaju drugi ljudi, a možete i da ih ne

prihvatite. Jedna od uobičajenih poslovnih situacija koja vas verovatno dovodi u dilemu je
kako se postaviti sa zahtevima nadređenih. Najčešće ljudi ne žele da pred nadređenima
izgledaju slabi i nekompetentni i zato kod svih zahteva pokušavaju da se ponašaju kao da
je sve u redu, da im je sve jasno i da sve mogu.

Prirodno je da imate očekivanja i stavove u vezi sa različitim životnim događajima. Ono što
vas može uvesti u stres je rigidnost u tome. Što manje postavljate pravila o tome kakav bi
život trebalo da bude, kako bi drugi ljudi trebalo da se ponašaju i kako bi vi trebalo da se
osećate, lakše će vam biti da se suočite sa događajima. Vaša stresna reakcija je u
najvećem broju slučajeva posledica pravila u vašim glavama. Ukoliko popustite u tim
pravilima i postanete fleksibilniji, manje ćete reagovati stresno kad ne dobijete ono što
očekujete.

Nažalost, svet prilično često zanemaruje naša pravila i ne haje mnogo za naša očekivanja.
Mi smo ti koji, otvorenog uma, možemo pravila i očekivanja zameniti znatiželjom. Svaki
trenutak je drugačiji ako smo otvoreni za iskustvo trenutka. Možda nam život upravo
servira nešto mnogo bolje od našeg očekavanja i, ako nismo otvorenih čula i otvorenog
uma, možda to nećemo ni primetiti.

Napomena: Fleksibilnost nije isto što i popustljivost, gde vi popuštate spolja, a unutar
sebe i dalje zadržavate rigidnost u odnosu na situaciju. Fleksibilnost je sposobnost da
surfujete unutar različitih izbora razmišljanja, emocionalnog reagovanja i ponašanja, a
u skladu sa kontekstom i moralnim okvirima.

4
www.nlpgradionica.com
 PROCENJIVANJA I STRES –
U KAKVOJ SU ONI VEZI?

Odgovor na ovo pitanje potražite u sledećoj priči:

Nekada davno živeo je jedan afrički kralj koji je imao jako bliskog prijatelja, sa kojim je
odrastao. Taj njegov prijatelj imao je naviku da, šta god da se desi u životu, kaže: „To je
dobro.“

Jednog dana kralj pođe u lov sa svojim prijateljem. Prijatelj je prethodno pripremio
puške, ali ispostavilo se da jednu pušku nije dobro podmazao. Kad je kralj spazio lovinu i
nanišanio, puška se jako trznu, ispade mu iz ruku i opali. Na njegovu ogromnu žalost,
metak mu je otkinuo palac na levoj ruci.

Prijatelj, mirno gledajući šta se dešava i veran svojoj navici, reče: „To je dobro!“ Na to
pobesneli kralj urliknu: „Neee! To NIJE dobro! To NIJE dobro!“ I naredi da se njegov
prijatelj baci u najdublju tamnicu.

Prošla je godina dana, kralj opet krenu u lov. No, igrom slučaja, uhvatiše ga ljudožderi,
svezaše ga i odnesoše u svoje selo. Skupiše drva, zapališe vatru i prinesoše kolac. I kada
dovukoše kralja do vatre, videše da mu fali palac. I kako su bili mnogo sujeverni i nisu jeli
nikada čoveka kome nešto fali, odvezaše kralja i pustiše ga na slobodu.

Kada je došao sebi, posle susreta sa smrću, kralj se duboko zamisli nad sudbinom i seti
se svog prijatelja, koji već celu godinu trune u zatvoru. Kralj naredi da se njegov prijatelj
istog trenutka pusti na slobodu: „Bio si u pravu“, reče mu. „Zaista je bilo dobro što mi je
metak otkinuo palac.“

Nakon što mu ispriča za svoju dogodovštinu sa ljudožderima, rasplaka se govoreći:

„Osećam se užasno zbog toga što sam ti uradio bacivši te u tamnicu.“
„Ne!“, odgovori prijatelj. „To je dobro!“
„Kako dobro?! Šta ima dobro u tome što si proveo godinu dana u zatvoru?!“
„Pa da nisam bio u zatvoru, sada bi me jeli ljudožderi“, bio je odgovor.

5
www.nlpgradionica.com
 UZBUĐENJE I EFIKASNOST –
DOKLE?

U jednoj nedavno sprovedenoj anketi u jednom evropskom gradu 87% građana je na

pitanje „Da li svoj posao smatrate izvorom stresa?“ odgovorilo potvrdno. To nije
iznenađujući podatak jer u poslu postoji puno toga što može biti izvor stresa.

Međutim, analizom ove ankete uočena je jedna zanimljivost, a to je da je 50% obuhvaćenih

anketom izjavilo i da uživa u svom poslu. Ako uzmemo u obzir onih 13% koji su izjavili da im
posao nije izvor stresa, ostaje 37% koji uživaju u poslu iako ga smatraju stresnim. Verovatno
je da neki procenat njih čine radoholičari, no ipak ostaje znatan procenat ljudi koji uprkos
stresu uživaju u svom poslu.

Kako je moguće da ljudi uživaju u poslu koji im je izvor stresa? Odgovor leži u različitim
poljima stresa u kojima ljudi najčešće borave. Oni koji uživaju u stresu borave u polju tzv.
eustresa tj. euforičnog stresa. To je polje u kome postoji jaz između trenutnog i željenog, ali
nije prevelik. Zahteva iskorak iz zone komfora, ali sa dobrom organizacijom i posvećenošću
može se dostići željeno.

Početkom 20. veka dva psihologa, Robert Jerks i Džon Dodson zaključili su da se uspešnost
delovanja ljudi povećava zajedno sa povećanjem uzbuđenja. Kasnije je utvrđeno da je to
tačno samo do izvesne granice, tj. do optimalne tačke. Dodatno uzbuđenje izaziva slabiju
efikasnost, a preterano uzbuđenje može čoveka potpuno dezorganizovati.

Tako se u poslednjih sto godina u pričama o stresu, koje su posebno intenzivne u proteklih
50 godina, išlo iz jedne u drugu krajnost. Od toga da treba ljude izložiti što većem pritisku
da bi bili efikasniji, pa do toga da ljudi treba da teže potpunoj relaksiranosti. Istina je, kao i
u svemu ostalom, najčešće negde u sredini.

6
www.nlpgradionica.com
 Kanadski psiholog rođen u Austriji Hans Seli smislio je nazive za dve različite vrste
stresa. Eustresom ili euforičnim stresom je nazvao stanje u kome zbog povećanja
uzbuđenja dolazi do poboljšanja delovanja. Nakon što nivo stresa pređe optimalnu tačku,
osoba ulazi u stanje distresa ili uznemirenosti, u kome dolazi do slabljenja efikasnosti.

Ključna poruka je da nisu sve vrste stresa negativne. Vrste stresa koje prelaze vašu
optimalnu tačku imaju negativan uticaj na vaše delovanje, ali ako uspete da se zadržite u
području do optimalne tačke, povećanje nivoa uzbuđenja stvara bolji učinak.

Sl. 1. Kriva stresa i polja stresa

7
www.nlpgradionica.com
 UPITNIK – GDE SE VI NAJČEŠĆE
NALAZITE NA KRIVI STRESA?

Sledeći korak je da utvrdite gde se vi najčešće nalazite na krivi stresa. Kako biste to
uradili, prvo popunite sledeći upitnik. Označite koja tvrdnja najbolje opisuje vaše stavove
u navedenim situacijama. Upitnik preuzet iz The Mind Gym.

1. Zaglavili ste se u saobraćaju i zakasnićete na odredište. O čemu razmišljate?

a. I šta sad? To je samo nekoliko minuta. Ionako gotovo ništa ne mogu da uradim.
b. Možda postoji drugi put. Pozvaću prijatelje da ih obavestim.
c. Baš nemam sreće. Da sam bar ranije krenuo/la.
d. Ne mogu da verujem, zaista ću zakasniti. To je strašno.

2. Pred vama je važan krajnji rok koji se brzo približava i nemate pojma kako biste mogli
da postignete kvalitetne rezultate na vreme.

a. Siguran/na sam da će se sve već nekako srediti.

b. To je uzbudljiv izazov – bacimo se na posao.
c. Ne znam odakle da počnem.
d. Nemoguće je uraditi taj posao. To će biti prava katastrofa.

3. Neko od vas traži da nešto hitno obavite, što znači da svoje planove morate znatno
da promenite.

a. Ma da, svakako.
b. Pokazaću da sam dostojan/na izazova i obaviću posao.
c. Ne mogu da verujem da mi to radiš. Znaš da i sam/a imam previše posla.
d. To je poslednja kap. Nema šanse da to dobro uradim.

8
www.nlpgradionica.com
4. Let vam je odložen, vila koju ste iznajmili nije ni slična onoj sa fotografije, a uz to pada
kiša.

a. Na letovanju smo i ništa od toga zapravo nije ni važno. Uživajmo.

b. Ne valja. Pozvaću turističku agenciju da to sredi.
c. Avio-kompanija je nesposobna, a radnici turističke agencije varalice. Besan/na sam.
d. To je najgore letovanje u mom životu. Bolje bi bilo da sam ostao/la kući.

5. Proverili ste svoj bankovni račun i shvatili da je stanje mnogo gore nego što ste mislili.

a. Koga je briga za novac. Barem sam zdrav/a.

b. Srediću to. Nisam još sasvim sigura/na kako, ali odmah ću se time pozabaviti.
c. Još nisam platio/la račune za ovaj mesec. Šta da radim?
d. U mom životu sve ide nizbrdo. Uvek sam u haosu.

6. Koja tvrdnja najbolje opisuje vaš životni stav?

a. Život je zabavan, iako ponekad zna da bude malo dosadan.

b. Moj život je uvek prepun uzbudljivih, novih izazova.
c. Trenutno imam previše poteškoća i ne znam kako da se izvučem.
d. Moj život je pravi haos.

9
www.nlpgradionica.com
 ODGOVORI

Pretežno odgovori pod a: 1. područje – Opuštenost

Za ljude koji borave u ovom polju postavlja se pitanje da li su srećni ili nisu. Ako ste srećni,
odlično, iako biste mogli da se zapitate da li ste ispunili svoje potencijale. Ako biste želeli da
više boravite u 2. području, postavite sebi svojevrsne izazove zbog kojih biste morali da se
potrudite.

Neki ljudi najveći deo života provedu u 1. području. Većina uobičajenih stavova o stresu
smatra da je ono idealno. Međutim, to nije sasvim tačno. Ljudi koji najčešće borave u tom
polju u opasnosti su da život jednostavno prođe pored njih. Daleko je bolji stav da ovo polje
opuštenosti koristite kao povremeno boravište: nekoliko puta tokom dana, na kraju dana,
vikendom, tokom godišnjeg odmora. Da biste se opustili, potrebno je da postoji nešto nakon
čega se opuštate.

Pretežno odgovori pod b: 2. područje – Dinamičnost

U tom području ljudi su svakako pod stresom, ali nemaju zbog čega da brinu, a mnogo je toga
na čemu bi mogli biti zahvalni. Prijatno je boraviti u drugom polju, ali samo ako povremeno
navratite u prvo da biste se opustili. Uspešni ljudi koji mnogo vremena provode u drugom
području ponekad mogu neopaženo da pređu u treće. Ako je to samo privremeno i ako se
brzo vratite u drugo, nemate razloga za zabrinutost.

10
www.nlpgradionica.com
Pretežno odgovori pod c: 3. područje – Uznemirenost

U ovom polju ljudi su pod jačim stresom, često ne pozitivnom. Ako mnogo vremena provodite
u drugom području, bez povremenih opuštanja u prvom polju, neminovno je da povremeno
skliznete u treće područje. U njemu se ne osećate naročito prijatno. Zabrinuti ste.
Usredsređujete se na sebe i razmišljate samo o tome kako je situacija nepodošljiva, a ne i o
tome kako možete iz nje da se izvučete. Svaka osoba koja mnogo vremena provodi u trećem
polju trebalo bi da ponovo razmisli o strukturi svog života. Počnite što pre da primenjujete
strategije za smanjenje stresa i vraćanje u drugo polje.

Pretežno odgovori pod d: 4. područje – Duboka uznemirenost

Ako ste većinu vremena u ovom polju, onda vi patite od stresa. Potrebno je što pre da se
zaustavite, osmehnete (to izaziva automatski osećaj prijatnosti) i setite se razdoblja kada ste
više uživali u životu. Možda vam to neće biti jednostavno, ali svakako postoji još mnogo toga
zbog čega bi vaš život mogao postati dobar. Bilo bi mudro da popričate sa nekim – članom
porodice, prijateljem ili profesionalcem. Svakome od nas se desi da poseti to područje, ali
brzo izlazimo odatle. Opasnost se javlja ako duže boravimo u tom polju. Duže zadržavanje u 4.
polju je poput živog peska koji vas vuče prema dnu, u bespomoćnost. Što duže boravite u 4.
polju, sve vam je teže da izađete odatle. Iz ovog polja se ide direktno u pregorevanje –
burnout.

Razlika između 3. i 4. polja stresa je u tome što ste u 3. polju svesni da vas zabrinjava
konkretna situacija, ali ne smatrate da se zabrinutost odnosi na sva područja vašeg života i da
bi mogla trajati zauvek. Kada ste u 4. polju, mislite da je situacija toliko teška da zaklanja
čitavu vašu budućnost i da vam nema spasa.

11
www.nlpgradionica.com
 ZNANJE JE SILA,
ZNANJE JE MOĆ

Što više znate o stresu i načinu na koji vi doživljavate stres, to ste sposobniji da
upravljate njime. To je opšte pravilo o upravljanju. Pa hajde da još malo povećate znanje
o onome čime biste da upravljate.

Kratak pregled činjenica o distresu:

izaziva bolesti, smanjuje toleranciju i kvari međuljudske odnose, smanjuje životnu
radost, dovodi do snižene poslovne efikasnosti i efektivnosti, ponekad čak i do
potpune blokade.

Najčešći simptomi i bolesti koji su povezani sa distresom su:

glavobolja, povišen krvni pritisak, snižen krvni pritisak, ukočenost u vratu i leđima,
napetost u mišićima, suvoća u ustima, knedla u grlu, nesanica, pospanost, bol u
grudima, srčani infarkt, aritmije, nedostatak vazduha i gušenje, bronhijalna astma,
alergijske reakcije, bol u stomaku, gastritis, čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu,
moždani infarkt, anksioznost, gubitak pažnje, depresija, samoubistvo, česte virusne i
bakterijske infekcije, hronični umor, iscrpljenost, tikovi, neregulisano pražnjenje
creva, upale debelog creva, menstrualne tegobe, sterilitet, preuranjena ejakulacija,
impotencija, preosetljivost mokraćne bešike, mokrenje u krevetu, gubitak kose,
ekcemi po koži, ranice u ustima… na spisak bi mogle stati skoro sve danas poznate
bolesti.

Uzrok karcinoma još uvek je nepoznat, ali skoro sva istraživanja pokazuju veliku ulogu
distresa u njegovom nastanku i prognozi. Distres je taj koji uzrokuje loše funkcionisanje
najosetljivijeg dela fiziologije određene osobe.

Jedno od statistističkih istraživanja u razvijenom zapadnom svetu pokazuje:

● 89% odraslih je pod jakim stresom

● 87% ljudi opisuje svoj posao kao stresan
● 75% poseta lekarima u nekoj je vezi sa stresom
● 60–80% nesreća na poslu u vezi je sa stresom
● 60% izostajanja sa posla posledica je stresa

12
www.nlpgradionica.com
 ŠTA JOŠ KAŽE NAUKA?

Stres je oduvek postojao, od pojave prvog čoveka na planeti i postojaće sve dok postoji
poslednji čovek. Sama reč stres (eng. stress) znači pritisak, napetost, naprezanje.

Izazivaju ga STRESORI tj. stimulansi, spoljašnji ili unutrašnji, koji zahtevaju adaptaciju
čoveka. Ima ih mnogo i u različitim kulturama oni se različito vrednuju.

Najčešći fizički stresori su: udarac, povreda, operacija, opekotina, bol, glad, žeđ, poljubac,
milovanje, seksualne aktivnosti. Najčešći psihoemocionalni stresori: strah, tuga, ljutnja,
krivica, povređenost, nezadovoljstvo, radost, ljubav. Najčešći čulni stresori: buka, bljesak,
vrućina, hladnoća, smrad, glasna muzika, jak miris. Glad i žeđ su značajni stresori, a mnogi
„nemaju vremena“ da jedu i zaboravljaju da se hidriraju jer imaju mnogo posla i „u stresu
su“.

STRES je naša reakcija tj. odgovor našeg organizma na zahtev upućen našem telu i umu da
se prilagodi ili izmeni. Sada je već potpuno dokazano da su um i telo delovi istog sistema i
nemoguće ih je razdvojiti. Stres se javlja samo u onim situacijama kada zahtevi prevazilaze
naše trenutne resurse.

Svako od nas sa stresorima „izlazi na kraj“. Dokaz za to je što smo još uvek živi. Način na koji
to činimo zavisi od genetike, ranog porodičnog programiranja i znanja i veština koje smo
stekli ličnim razvojem. Svi načini daju rezultate, neki željene, a neki neželjene. I da, neki
načini su korisniji za naše zdravlje!

Mnogi stresori su izvan nas i van naše kontrole i skoro da ne možemo trenutno da utičemo
na njih. Ali reakcije su naše i u nama su, te mogu biti pod našom kontrolom.

Teško je upravljati svetom – suviše je apstraktan, raznolik i nepoznat. Najlakše je upravljati

sobom – svako je jedinstven i najbolje poznaje sebe i svoju istoriju. Ne kažem da je uvek
lako, kažem da je najlakše u odnosu na upravljanje bilo kime drugim.

13
www.nlpgradionica.com
 Odgovor tela na stresor dr Hans Seli i kasniji istraživači definisali su kao sindrom opšte
adaptacije i podelili ga na
tri faze:

1.Faza 2.Faza 3.Faza

Faza alarma, Faza otpora, Faza

početna reakcija u kojoj telo iscrpljivanja
na stresor, nastavlja da
poznata kao se bori protiv
„borba, beg stresora
ili paraliza“

Prva faza traje od nekoliko sekundi do nekoliko časova. To je vanredno stanje manje ili veće
uzbune u našem umu, telu i emocijama. Na fazu alarma nadovezuje se pokušaj organizma
da se prilagodi situaciji u kojoj se našao.

Što se brže prilagodimo i prihvatimo realnost, brže ćemo se vratiti u psihofizičku ravnotežu i
nećemo imati značajne štetne posledice za zdravlje. Što smo duže u 2. fazi (fazi borbe
protiv stresora, fazi otpora prema realnosti), veća je verovatnoća da ćemo preći u 3. fazu
(fazu iscrpljenosti), u kojoj dolazi do iscrpljenja i sloma naših odbrambenih mehanizama.

Dakle, nemamo šanse da pobedimo u igri „neprihvatanje realnosti“. Možemo samo da

prihvatimo realnost u kojoj se nađemo i uradimo nešto sa njom. Naša reakcija, naš način na
koji doživljavamo stresore i naša uverenja o stresu su ono što uzrokuje da li ćemo u 2. fazi
imati konstruktivne akcije i izaći iz stresa ili ćemo preći u 3. fazu iscrpljenosti.

14
www.nlpgradionica.com
U 1. fazi stresa sužava se svest i izbori skoro da ne postoje jer se svode na borbu, beg ili
paralizu, više umne funkcije su na niskom nivou. Onemogućena nam je fleksibilnost,
racionalnost, tolerantnost, empatija, razumevanje, predviđanje posledica, sistematičnost...
Odluke donete u 1. fazi stresa obično su najprimitivnije odluke – samo radi preživljavanja.
Razlog tome je što je ta faza stresne reakcije vođena iz tzv. reptilskog dela mozga
(retikularni mozak), koji je evolucijski najstariji mozak i imaju ga sve životinje.

Glavna funkcija mu je da brine o bezbednosti tela. Ukoliko nešto iz okruženja bude

prepoznato kao ugrožavajuće, ovaj deo mozga se momentalno aktivira i proizvodi
automatsku reakciju bekstva, borbe ili paralize. Čuli ste za izraze: dao se u bekstvo koliko ga
noge nose, borio se kao lav, parališući strah.

U današnje vreme čovek našeg podneblja nije često izložen fizičkim pretnjama. Međutim,
na ugroženost bilo kog aspekta našeg bića, retikularni mozak automatski preuzima
kontrolu. Takođe, ovaj mozak često sprečava našu promenu dok nije siguran da promena
ne predstavlja opasnost po bilo koji aspekt nas.

Pošto nikada ne znamo koliko promena može daleko da ode, reptilski mozak ima
tendenciju da se odupire promenama sve dok ne bude primoran na njih. Emocionalni
(limbički) mozak, koji se prvi put pojavljuje kod sisara, odgovoran je za navike i takođe se
opire promenama. Za promenu je potrebno uključiti cerebralni korteks tj. levu i desnu
hemisferu ljudskog mozga.

Ukratko, stres je pokušaj usklađivanja između ZAHTEVA i RESURSA. Zahtevi mogu biti fizički,
mentalni, emocionalni ili duhovni, isto tako i resursi. Ono što nam je jednog dana izazvalo
stres ne mora imati isti učinak nekog drugog dana, kada smo odmorniji, imamo više
vremena, znanja, novca ili pomoć drugih na raspolaganju. Kada imamo na raspolaganju
resurse kojima možemo da odgovorimo na zahteve, mi stresor ne doživljavamo kao pretnju
i ne ulazimo u stres. Razmišljajte o tome kao o računu koji vam dolazi na naplatu, a vi imate
novac na bankovnom računu ili gotovinu u novčaniku.

Savremeni život pred nas stavlja sve više zahteva koji prevazilaze naše sposobnosti
adaptacije i zato sve više raste broj osoba koje su pod stresom. Zbog toga što nemaju
znanja o mehanizmu stresa i ne znaju kako da upravljaju njime, trpe mnoge negativne
posledice stresa.

15
www.nlpgradionica.com
 TELESNE REAKCIJE NA STRESOR
– RESURSI ZA AKCIJU

Telo reaguje stresnom reakcijom jer ne smemo dugo biti izloženi opasnosti a da ne
preduzmemo ništa, jer se time povećava mogućnost da stradamo. Neophodno je rešiti
ugrožavajuću situaciju i stresna reakcija nam daje energiju i snagu za to. Sa tog aspekta
stresna reakcija je korisna i dobrodošla.

Najvažnije telesne reakcije su:

●Adrenalin i kortizol se luče u većim količinama.

●Srce ubrzano kuca jer mora da dovede više krvi u mišiće, krvni pritisak raste.
●Krv se povlači iz ostalih delova tela, te postajemo bledi.
●Disanje postaje ubrzano jer se tako unosi više kiseonika u krv.
●Usta se suše.
●Telo drhti.
●Mišići se zatežu kako bismo bili spremni za akciju. Ovo može da izazove bol u mišićima,
grčeve ili ukočenost.
●Krv juri ka primitivnijim delovima mozga (reptilskom i emocionalnom), što rezultira
smanjenjem dotoka krvi u cerebralni korteks mozga (centar za viša razmišljanja).
●Varenje prestaje, jer se krv iz digestivnog sistema stavlja na raspolaganje mozgu i mišićima.
Reaguju tri najvažnija sfinktera sistema za varenje, što izaziva osećaj da nas je nešto steglo u
grlu, da imamo grč u stomaku ili može doći do nekontrolisanog pražnjenja creva ili zatvora.
Postoje istraživanja koja su pokazala da mali nivo stresa dovodi do povećanja apetita a visok
nivo stresa do gubitka apetita.
●Znojenje je pojačano kako bi se telo hladilo i da bi postalo lakše putem izbacivanja tečnosti.
U ekstremno stresnim situacijama može doći do nevoljnog mokrenja.
Zenice se šire, čula su izoštrena – vidimo i najmanje pokrete, bolje osećamo mirise, bolje
čujemo.
●Funkcije imunološkog sistema smanjene su na minimum. Sve snage su usmerene na
„najvećeg neprijatelja“ – stresor.

Ovako telo često reaguje i u mnogim novim/nepoznatim situacijama jer nema

informaciju da li je nepoznata situacija opasna po njega ili nije.

16
www.nlpgradionica.com
 NJEGOVO VELIČANSTVO STRES –
DOBAR KAO GOST,
LOŠ KAO DOMAĆIN

Stresna reakcija ima veoma human i uzvišen cilj: da vas zaštiti od stvarne, direktne i
kratkotrajne opasnosti po vaš „goli život“. Na primer, kada na ulici odskočite više nego što ste
ikada mogli da zamislite zato što vozilo juri na vas punom brzinom. Ili kada majka podigne
automobil da bi ispod njega izvukla dete. Ili kada bežite od ogromnog psa. Ali, u većini
slučajeva tokom našeg života izvori stresa su posredni, nedovoljno jasni i svakodnevni, tako
da trenutna reakcija „borba, beg ili paraliza“ uopšte nije adekvatna.

Takođe, strepnja ili strah od nekog događaja koji će se možda dogoditi a možda i neće je tzv.
stresna reakcija unapred, bez mogućnosti bilo kakve reakcije i razrešenja u tom trenutku.
Neki su zarobljeni i u stresorima iz prošlosti jer ne žele ili ne umeju da otpuste prošle
događaje.

Ako se takve reakcije ponavljaju duže vreme, vaše telo se slama tamo gde je najslabije i
pojavljuju se različiti fizički i psihički simptomi različitih bolesti. Jedna od osnovnih reakcija
na stres jeste ta da se svi mišići u telu zgrče, ukoče se kako bi telo održali uspravnim i
spremnim za borbu ili beg. Leđni mišići spadaju u najveće, pa su veoma osetljivi i stoga je bol
u leđima jedna od najuobičajenih manifestacija produženog stresa.

Stresna reakcija ima još jedan, takođe uzvišeni cilj, a to je da vas motiviše na aktivnost.

17
www.nlpgradionica.com
Postoje dve vrste stresa:

STRES TIPA 1

Izvor stresa je u neposrednoj blizini, direktan je i može se razrešiti u određenom

vremenskom periodu. Uzrokovan je najčešće sledećim stresorima:

●elementarne katastrofe;
● fizički napad i nasilje;
● opasne situacije i nesreće u saobraćaju;
● susret sa opasnim životinjama;
● loša vest (smrt bliske osobe, neverstvo ili napuštanje od strane ljubavnog partnera,
dijagnoza teške ili neizlečive bolesti);
● kod neke dece saznanje da će ponavljati razred ili čak i dobijanje loše ocene;
● žestoke svađe sa nekim, uvrede i slično;
● kašnjenje na važan događaj;
● gubitak ravnoteže pri hodu.

Suočavanje sa ovim stresom dovodi do akcije, razrešenja i vraćanja u normalno stanje.

STRES TIPA 2

Dugotrajan stres, izvor mu je nejasan, indirektan ili ga je teško odrediti. Ne može se razrešiti u
kratkom vremenskom periodu. Na primer: hronična bolest deteta, odvojenost od porodice i
partnera, problematični brakovi (a posebno svakodnevno zvocanje i preganjanje), dugotrajne
konfliktne situacije na poslu, dugovi koji se gomilaju… Većina svakodnevnog stresa je ovog
tipa. Loša vest je da telo i um kod ovog tipa stresa reaguju isto kao i kod neposredne životne
ugroženosti. Jer, ako ste vi nešto odredili kao stresno, i vaše telo se ponaša tako!

Spoljašnja opasnost jednaka je unutrašnjoj opasnosti (ono što vi lično ocenite kao opasno), s
tim što vas ona održava u stalnom stanju alarma i mobilizacije za „borbu ili beg“. Kad ona
izostane jer nema realne fizičke ugroženosti, neiskorišćene snage okreću se protiv vašeg tela.
Uz sve to osećate malodušnost zbog pada šećera i mentalnog umora. Konstantan stres odnosi
ogromnu količinu energije za stalnu pripravnost i onemogućava imunološki sistem da se izbori
sa agensima bolesti.

18
www.nlpgradionica.com
 ŠTA NAM JE ČINITI?

Prvo, razmišljajte o prevenciji. Punite „račun u banci ili novčanik“ pre nego što vam stignu
„računi“. Gomilajte resurse i pre nego se pojave zahtevi.

Drugo, kada ste izloženi stresorima i počinjete da ulazite u stres, primenite 3D proceduru®
u tri koraka:

1. DIŠI
2. DEFINIŠI
3. DELUJ

1.DIŠI

Kada osetite da počinje da se razvija stresna reakcija, setite se da dišete. Dubokim disanjem
prekidate automatsku reakciju reptilsko-emocionalnog dela mozga i omogućavate svom
racionalnom umu da se uključi u razrešavanje stresne situacije. Važno je da se toga setite
na početku razvoja stresne reakcije, jer ako pređe određeni prag, nećete moći da je
zaustavite dok se ne „ispraznite“.

19
www.nlpgradionica.com
 2.DEFINIŠI
Kada ste suočeni sa stresorom, potrebno vam je maksimalno realno sagledavanje stresora i
vaših trenutnih resursa za adaptaciju. Definišite precizno šta je stresor i šta su vaši trenutni i
potencijalni resursi za rešavanje stresne situacije. Smiren um omogućava da analizirate,
planirate kreativna rešenja, pribavljate resurse i predviđate posledice. Uznemiren um
omogućava reptilsko-emocionalno ponašanje ili odsustvo bilo kakve akcije. Osećaj stesa,
kao ni njegovo definisanje, neće promeniti spoljašnji svet. Neophodno je preći na sledeći
korak.

3.DELUJ
Ako imate rešenje, krenite u akciju i energiju stresne reakcije usmerite u akciju. Ako tog
trenutka nemate rešenje za problem, prihvatite to kao privremeno stanje. Energiju stresne
reakcije usmerite u akciju pronalaženja rešenja ili u treniranje prihvatanja trenutne situacije i
strpljenja. Takav postupak će vam doneti olakšanje iako problem nije rešen. Omogućiće vam
da sačekate neko drugo vreme, kada ćete možda imati više resursa za eliminaciju stresora.

U međuvremenu radite na pribavljanju spoljašnjih i unutrašnjih resursa. Radite na „sebi“ i

svojim međuljudskim odnosima. Važno je da delujete. Ako baš ništa ne možete da
preduzmete – dišite. I to je delovanje.

Postoje i stresori koje ne možemo nikada rešiti i sa tim se treba pomiriti i to prihvatiti (na
primer neizlečiva bolest ili smrt bliske osobe). Sa takvom situacijom moramo naučiti da
živimo. Ukoliko vam teško ide da to uradite sami, pomoć stručnih lica (psihologa, koučeva,
psihijatara, psihoterapeuta) može vam biti vrlo korisna.

Viktor Frankl je rekao:

Ponekad je nemoguće promeniti način života i rada, čak i ako sednete i isplanirate
do u tančine i spremni ste da uradite šta je potrebno. Tada vam ipak preostaje jedna
mogućnost da biste se osećali bolje i zdravije, a to je da promenite način na koji
reagujete na svoj život.

20
www.nlpgradionica.com
 AKO TE TO ŠTO RADIŠ NE DOVODI
DO ONOGA ŠTO ŽELIŠ,
RADI NEŠTO DRUGO

Svi mi koji smo živi našli smo neke načine da se nosimo sa zahtevima realnosti. Najčešće
jednim te istim obrascima, koji su nam bili funkcionalni još u najranijim godinama života.
No, da li su i dalje najbolji izbor za postizanje rezultata? Ako te to što radiš ne dovodi do
onoga što želiš, radi nešto drugo, jedan je od NLP aksioma. Ajnštajnu se pripisuje izjava da
je definicija ludila „raditi istu stvar a očekivati drugačiji rezultat“.

Neka zanimanja su stresnija od ostalih, ali svako zanimanje kojem nismo dorasli je stresor.
Sa povećanjem kompetencija za posao koji obavljate smanjujete stres. Na primer, skok
padobranom za početnika i instruktora padobranstva ne izaziva istu količinu stresa.

U stresnim situacijama aktivan je simpatički nervni sistem. U relaksiranom stanju aktivan je

parasimpatički nervni sistem. Za održanje života, dobro zdravlje i sreću potrebno je
održavati ravnotežu između aktivnosti ova dva dela autonomnog nervnog sistema. Ako se
pitate kako to da postignete, mislite na to kako da u toku dana nakon stresne situacije, vaše
telo i um uvedete u duboko opuštajuće stanje. Ovaj ciklus između stresa i opuštanja trebalo
bi da praktikujete svakih nekoliko sati ili čak nekoliko puta u jednom satu, posebno tokom
vašeg radnog dana.

Ključ je opuštanje iza stresa. Za to ne morate da odspavate par sati ili praktikujete
celosatnu fizičku aktivnost svaki put kad iskusite stres. Dovoljno je da taj odmor, to
opuštanje potraje samo nekoliko minuta i treba da bude navika. Čim postane navika, moći
ćete da se relaksirate doslovno u nekoliko minuta i nećete biti u opasnosti od ulaska u
hronični stres.

Nedostatak smisla za humor i nesposobnost razlikovanja ozbiljnih od manje ozbiljnih

problema u životu značajan je generator stresa. Svakako da u životu postoje situacije koje
zahtevaju snažnu emocionalnu reakciju. Međutim, mnoge poteškoće nisu tako ozbiljne,
one jednostavno pripadaju svakodnevnim pojavama. Naučiti kako ih otpustiti i pronaći u
svojim teškoćama i smešnu stranu ne znači da ih ne shvatate ozbiljno. To znači prihvatiti da
je u životu sve promenljivo i da današnje teškoće sutra mogu biti blagoslovi. Setite se priče
To je dobro.

21
www.nlpgradionica.com
 MALE TAJNE VELIKIH MAJSTORA

Evo još nekoliko jednostavnih i efikasnih tehnika za oslobađanje od stresa koje možete
praktikovati svakodnevno.

OPUSTITE MIŠIĆE

Budite svesni svih mišića u svom telu i u svom umu iskažite reč opušteno. Takođe,
vizualizujte opuštanje mišića i vaš um će osetiti kvalitet opuštenosti. Vizualizujte to
opuštanje mišića na svim napetim mestima u telu: čelo, vrat, ramena, donji deo leđa,
bedra, noge, stopala itd. Upotrebite maštu i potražite sva mesta u vašem telu koja su
napeta i vizualizujte opuštanje. To će podstaknuti vaše mišiće da se zaista opuste. S
vremenom i praksom moći ćete jednostavno da opustite celo telo u 20 sekundi dok sedite
za radnim stolom.

ISTEŽITE SE I PROTEŽITE

Istegnite se i protegnite telo kao posle spavanja, kad god se setite. Time povećavate
fleksibilnost mišića i povećavate protok krvi u njima, čime im dostavljate više kiseonika i
hranljivih materija. Podstičete lučenje tečnosti koja podmazuje vaše zglobove. Često zbog
dugog i nepravilnog sedenja dolazi do spazma mišića leđa, kukova i glutealnih mišića.
Svakodnevnim istezanjem grč se može ublažiti, a jačanjem mišića popraviće se držanje leđa
pri stajanju i sedenju.

22
www.nlpgradionica.com
 OPUSTITE MIŠIĆE KOJE KORISTITE ZA DISANJE

Udahnite duboko nekoliko puta iz trbuha tako da pokrenete celi torzo. Neka to budu spori
udisaji i uzdisaji, sa glatkim prelazom između njih. Neka izdisaj traje dva puta duže od
udisaja. Takvu praksu disanja praktikujte par minuta. Ukoliko to učinite ispravno, ovakav
tip disanja podstaći će vaš autonomni nervni sistem na opuštanje i povećati aktivnost
imunog sistema.

ODMORITE SVOJ UM

Vašem umu treba odmor baš kao i mišićima. Kada vaš um ne razmišlja o prošlosti ili
budućnosti ili uopšte ne razmišlja, tada nema stresnih reakcija. Kako da dovedete svoj um u to
stanje, tj. u stanje sadašnjeg trenutka? Opustite oči, gledajte pravo ispred sebe i malo prema
dole i nemojte micati zenicama. Na taj način primetite celo vidno polje, sleva nadesno i
odozgo prema dole. Nemojte se fokusirati na neki konkretan objekat, već budite svesni celog
vidnog polja. Ovakva praksa će usporiti vaš um, čak ga nakratko i zaustaviti.

OBEZBEDITE DOBAR SAN

San je nezamenljiv za očuvanje zdravlja i poslovnu sposobnost. Muškarci koji su, u studiji
sprovedenoj na Univerzitetu Pen Stejt, noću spavali šest sati i manje, četiri su puta češće
umirali u poređenju sa onima koji su spavali duže. Manjak sna može vam poremetiti imuni
sistem, metabolizam i funkcionisanje mozga i usto vam povećati rizik od povišenog krvnog
pritiska, gojaznosti i šećerne bolesti, kaže autor studije dr sci. Aleksandros Vgontzas, lekar.
Otimači sna nisu uvek očigledni kao što je bučna ulica ispod prozora vaše spavaće sobe.
Najčešći kradljivci ili saboteri sna su: vrućina, briga, alkohol, obilna večera, gorušica, bučan
partner/ka, zagađenje vazduha, zavisnost od tehnologije.

Spavanje vam služi i da biste napravili distancu od dnevnih događaja i da biste mogli da
donosite promišljenije i manje afektivne odluke. Jutro je pametnije od večeri, poznata je
poslovica.

23
www.nlpgradionica.com
 TEHNIKA ZA OPUŠTANJE PRE SPAVANJA KOJA ĆE VAM
OMOGUĆITI KVALITETAN REGENERIŠUĆI SAN

Ležeći na leđima, usmeravajte svoju pažnju na deo po deo tela, krećući od stopala prema
glavi. Na svakom delu tela zadržite se po nekoliko sekundi i postanite svesni kako se taj deo
opušta. Na taj način prođite celo telo 3–4 puta.

HODAJTE BAR 15 MINUTA DNEVNO BRŽIM HODOM

Ljudi su „hodači“, nisu „sedači“. Svakodnevna fizička aktivnost, makar samo 15-minutno
hodanje bržim hodom, značajna je prevencija i terapija stresa. Fizička aktivnost može
zameniti mnoge lekove, ali ne postoji lek koji može zameniti fizičku aktivnost. Ples takođe
može biti dobar izbor za fizičku aktivnost.

PODESITE MENTALNI FOKUS – VEŽBAJTE ZAHVALNOST

Razmislite koje se dobre stvari dešavaju u vašem životu i zapišite ih. Možete odvojiti poseban
notes kao neku vrstu dnevnika zahvalnosti. Zdravi ste. Imate posao. Porodicu. Prijatelje.
Uređen prostor za život. Zaljubljeni ste. Nedavno ste bili na fenomenalnom putovanju.
Upoznali ste neke divne ljude. Imate partnera/ku. Zdravu decu. Imate automobil. Uređen
prostor za život. Vodu za piće čim okrenete slavinu. Imate priliku da učite i napredujete, i to
o trošku firme. Uplatili ste letovanje... Iznenadićete se koliko će spisak biti dugačak, samo se
koncentrišite na polupuni deo vašeg života. Korisno je da uveče pred spavanje napravite
popis bar nekih dobrih momenata koje ste imali u prethodnom danu. To odvlači pažnju od
negativnog stresa i čini da se bolje osećate i bolje spavate.

24
www.nlpgradionica.com
 USMERITE MENTALNU I OSTALE ENERGIJE
NA REŠENJE UMESTO NA PROBLEM

Svako ima na raspolaganju određenu količinu energije u toku dana. Mudrost je znati gde je
usmeriti, kao i novac. Ako svu energiju potrošite brinući i naporno radeći, neće vam ostati
dovoljno energije za pametan rad i razrešavanje situacija koje predstavljaju izvor vašeg
stresa.

SLAVITE USPEHE, ČASTITE SEBE I DRUGE LJUDE

Kada postignete neki uspeh, čestitajte sebi, pohvalite se i proslavite ga. Time ćete podići
nivo pozitivnog stresa i bićete spremniji za nove izazove. Nemojte odmah početi da brinete
o sledećem poslu.

PRIČAJTE SA IZABRANIMA ILI POTRAŽITE POMOĆ,

ALI PAZITE KOGA SLUŠATE I KOME PRIČATE!

Drugi ljudi vam mogu pružiti podršku na neki od sledećih načina:

● Slušanjem i empatijom;
● Preispitivanjem vaših pretpostavki o onome što se događa;
● Konkretnom pomoći u rešavanju problema – pozajmica, kontakti, fizička pomoć;
● Zajedničkim smišljanjem rešenja;
● Stručna pomoć kouča ili psihoterapeuta.

25
www.nlpgradionica.com
 POSTAVLJAJTE PRAVA PITANJA.
POGREŠNA POŠALJITE NA DUGAČAK ODMOR.

Prava pitanja su direktna i obuhvataju mogućnosti praktičnog delovanja. Evo nekoliko

predloga:
▪ Šta je pravi uzrok moje uznemirenosti?
▪ Šta mogu odmah da uradim da ublažim uznemirenost?
▪ Koji je prvi korak koji bih mogao/la da preduzmem u rešavanju situacije?
▪ Šta potom?
▪ Ko bi mogao da mi pomogne?
▪ Koji je najbolji redosled koraka?

Pogrešna pitanja su:

▪ Kako sam mogao/la da dozvolim sebi da to uradim, da mi se to dogodi, da budem tako
glup/a, naivan/na?
▪ Šta me je navelo da pomislim da mogu da se nosim s tim?

Prava pitanja, nakon što rešite situaciju, jesu i:

▪ Šta bi trebalo da uradim da se ovakva situacija više ne ponovi?
▪ Ako se ova situacija ponovi, kako bih mogao/la da se pripremim za nju?

Učeći iz iskustva, gradite svoj stresni imuni sistem da se bolje snalazi sa budućim
stresorima.

REDEFINIŠITE – PROMENITE OKVIR

Endru Metjuz je govorio: Postoji zamena za ljutnju. Možete da se oduševite ili zabavite.
Zapitajte se:
▪ Kako bih mogao/la drugačije da doživim ovu situaciju?
▪ Šta bi ova situacija još mogla da znači. Npr. Ne pada sneg da pokrije breg, već da svaka
zverka pokaže svoj trag.
▪ Gde ili kada bi ovo što se sada dešava moglo da mi bude korisno?

26
www.nlpgradionica.com
 POGLEDAJTE IZ DRUGOG UGLA

Izađite u prirodu, udahnite svež vazduh. Uzmite slobodno veče i izađite u provod. Napravite i
mentalnu distancu od problema tako što izvesno vreme nećete razmišljati o njemu tj.
uposlićete um nekim drugim mislima. Kada se posle toga vratite mislima o problemu, imaćete
drugačije viđenje. Možda i nove ideje za rešenje. Naravno, nemojte predugo bežati od
problema, jer bi uzroci stresa u vašem odsustvu mogli da se povećaju, pa bi nivo
uznemirenosti kad im se vratite mogao biti još veći.

ISKRENOST

Da li vi više volite da ljudi prema vama budu iskreni ili neiskreni? Ako svi više volimo da drugi
budu iskreni prema nama, koji su to onda ljudi sa kojima je bolje biti neiskren? Kao i sve
ostalo, iskrenost ima svoje vreme i svoje mesto, kao i načine na koje se saopštava. Iskrenost i
istinitost su značajni faktori zdravog uma i zdravih međuljudskih odnosa.

GRLITE SE ISKRENO

Porodični terapeut Virdžinija Satir je govorila: Potrebna su nam 4 zagrljaja dnevno da bismo
preživeli, 8 zagrljaja da bismo živeli i 12 da bismo rasli.
Dobrobiti od iskrenog zagrljaja dokazane su i u naučnim istraživanjima i u praksi. Kada se sa
nekim grlimo, u našem telu se oslobađa hormon oksitocin, koji nam povećava osećaj
sigurnosti i povezanosti. To nam smanjuje stres i osećaj usamljenosti. Tokom zagrljaja se
smanjuje nivo hormona kortizola, opuštaju se mišići, smanjuje napetost u telu, snižava krvni
pritisak i brzina srčanih otkucaja. Zagrljaj može ublažiti bol. Prosečan zagrljaj traje oko 3
sekunde, ali najveća dobrobit je od zagrljaja koji traje 15 sekundi i više. Uvedite rutinu
iskrenog grljenja u svoj život i ubrzo ćete osetiti značajne dobrobiti.

27
www.nlpgradionica.com
 ZAKLJUČAK

Potrebna vam je određena vrsta stresa za preživljavanje i za aktivnost, ali vas hronični stres
čini bolesnima i neefikasnima. Kako biste upravljali stresom, potrebno je postizanje
ravnoteže tela i uma. Za to postoji puno alata, a mnogi su jednostavni i laki za primenu.
Toliko su jednostavni da možete da ih usvojite u toku jednodnevnog treninga i možete da ih
koristite kad god vam zatrebaju. Najmoćnije stvari su istovremeno i najjednostavnije. Korisno
je za vas da vam postanu kontinuirana praksa i sastavni deo vašeg svakodnevnog života.

Više informacija o treningu UPRAVLJANJE STRESOM

https://www.nlpgradionica.com/upravljanje-stresom/

28
www.nlpgradionica.com