ТЕРАПИЈА ФОКУСИРАНА НА РЕШЕЊА (Steve de Shazer)

ИНТЕРВЕНЦИЈА БРОЈ 1

«Између овог и следећег нашег сусрета ми (ја) желимо да посматрате, како би сте нам
(мени) наредни пут рекли, шта се дешава у вашем (животу, браку, породици или односу)
што бисте желели да настави да се дешава.»

Клинички проблем: Клијенти настоје да се усредсреде на опажену стабилност њиховог

проблематичног обрасца-шеме.

Интервенција изнад покушава да дефинише ситуацију клијената као ону у којој терапеут
очекује да се нешто вредно или значајно догоди и настави да се догађа. Често је ова
претпоставка супротна од оног што клијент очекује да се догоди. Ова интервенција ставља
до знања клијентима да терапеут очекује промену у ситуацији коју су они посматрали као
статичну и да је терапеут убеђен да ће се то догодити ускоро.

ИНТЕРВЕНЦИЈА БРОЈ 2

«Урадите нешто другачије»

Клинички проблем: Клијенти верују да су искористили сав репертоар могућих реакција на

проблем.

Према Батесон-у (1979), извор произвољности нужан је за промену унутар система. Ипак,
распон реакција већине људи на одређене ситуације је ограничен оним што они мисле да
је исправно, морално или логично. Ова нужна произвољност мора бити изоморфна са
системом. бог тога је често боље да терапеут да не сасвим јасне инструкције него тачно
одређене.

Задатак «Урадите нешто другачије» често се задаје када се клијенти жале на неке делове
догађаја који се понављају, на пр. дете има љуту нарав на коју родитељи реагују на исти
неефикасни начин. Ова директна, неспецифична интервенција даје клијентима широк
распон могућих нових понашања на избор и сигура да када ураде нешто другачије да ће
то бити нешто што им се уклапа (што им одговара), а не нешто одређено сугерисано од
стране терапеута што може да изгледа изван граница могућег за систем.

ИНТЕРВЕНЦИЈА БРОЈ 3

«Обрати пажњу шта радиш када се одупреш искушењу или пориву да... (искажеш
симптом или неко понашање везано за проблем).»
Клинички проблем. Клијенти настоје да виде своје понашање као компулсивно и изван
њихове контроле.

Илустрација случаја. У претходној сеанси младом мушкарцу клијенту је речено да «обрати

пажњу на оно што ради када се одупре искушењу да попије исувише пива.» Пријавио је
да је ишао у бар и пио сок, да је почео да трчи, да сређује и кречи дневну собу и да чита
поново. Објаснио је да се није одао ниједном искушењу да, наглашавајући да је
вероватно имао само слабе кризе, питајући се да ли би изашао на крај са оним јаким.
Терапеут му је дао следећу поруку:

Сада када знаш како да поступаш у кризама, бар неким, и када смо ми задивљени
стварима које предузимаш да превладаш искушење, претпостављамо да се у твом животу
могу десити одређене ситуације у којима ћеш требати да урадиш нешто другачије, колико
год чудно, тек тако другачије, да би наставио са превазилажењем искушења. Зато настави
да обраћаш пажњу на те другачије ствари које радиш да би превазишао искушења између
ове и следеће сеансе.

Између сеанси (период од две недеље) је упознао младу даму која уопште није пила, што
је он сматрао довољно чудним и другачијим начином да превазиђе искушење да пије
превише. Тако је открио нови начин истовремено пријатан и ефикасан.

Овај је задатак повезан и са интервенцијом 1 и са интервенцијом 2, на начин што

претпоставља да ће клијенти превазићи и пориве и искушења, бар неко време, и да ће
можда урадити нешто другачије да би их превазишли. Задатак је такође креиран да
помогне клијентима да обрате пажњу на оно што раде, тј. на понашање, а не на неко
унутрашње стање. На сеанси која следи додељивању овога задатка терапеут често
започиње коментарима попут овог: «Па, шта сте радили када сте превазишли искушења
током прошле недеље?» Опет, ова изјава претпоставља да ће клијенти урадити нешто да
превазиђу бар нека искушења. Без обзира на реакцију клијената, они су охрабрени да
виде и употребе средства неопходна да се превазиђу искушења «повратка на стари
начин».

ИНТЕРВЕНЦИЈА БРОЈ 4

«Многи људи у вашој ситуацији би ....»

Клинички проблем: Клијенти претпостављају да је оно што чине реагујући на проблем

једино логично.
Често када клијенти изнесу своју ситуацију као ону у којој су «заглављени», као ону у којој
је одржање стабилност једини циљ, терапеут може редефинисати ту стабилност као
најтежи циљ, онај који уствари захтева највеће промене. Ово дефинисање стабилности
као промене потом омогућава терапеуту да укаже на промену као начин довођења до
жељене стабилности.

Питања за постављање циљева

„Fast-forward“ питања

Чудотворно питање/питање будућности (Ова питања захтевају да клијенти не само

замисле будућност без проблема, већ и попуне свим детаљима будуће сцене у којима ће
они бити главни актери. Питања: На који ће начин ваш живот бити другачији? Ко ће први
приметити? Шта ће он рећи или урадити? Како ћете реаговати?)

Како ћете знати да вам је данашњи разговор био користан?

Како ћете знати да вам је терапија корисна?

Који би био први мали корак који би значио да се ствари покрећу?

Питања скалирања

Шта чините да сте на броју 2 а не на 0?

Ако сте сада на 3, шта чете радити другачије када сте на броју 4?

Како ћете знати да сте померили за један број?

Са којим бројем ћете се осећати задовољни?