ПРВИ ДЕО

1. ИСТОРИЈАТ ПСИХОТЕРАПИЈЕ И УВОД У ПСИХОТЕРАПИЈУ

ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ САВЕТОВАЊА

I Анимизам (магијско мишљење) – доживљавање неживе природе као оне која има свест и вољу, види се код
детета на раном узрасту. То је оно кад се рецимо неком предмету, уз неке обреде, приписује да они могу да
оживе, убију итд. Имамо два света: реални и онај који треба умилостивити, придобити, од ког је све потекло.
Значи, прво је било да нешто настањује предмете, објекте. Онда је то постало невидљиво (духови) а онда
апстрактно. Свет духова као да је вукао све што се одиграва на земљи. Духови се током времена деле на добре и
зле (али човек не бежи нужно од злих нити нужно долази добрима, јер зли су често они који пружају моћ,
задовоство итд). Имамо и поделу на „црну“ и „белу“ магију, у зависности од тога је л солази од добрих или злих
духова. Човек се понаша у складу са тиме како га је упутило неземаљско биће које се у њега уселило.

Оргијазам – посредно ступање у контакт са надземаљском бићем путем жреца (то је као неки врач), ту се
испољавају љубавни и агресивни импулси. Данас се то поистовећује са хистеричним нападима. Он је замењен
мистеријама у оквирима различитих религија, али разлика је што мистерије не обухватају све м и ж као у
шаманизму већ само посвећене. Из античких мистерија развијају се религија и филозофија. Бог је настао
механизмом пројекције, као и код деце – човек није још увек у стању да доживи себе, па смишља демона са
вољом и моћи. Оргијастичка стања прати амбивалентност – истовремено бежање и жеља, стравичност и
блаженство када си поседнут духом. Pneuma, logos – „дах“, живот, снага, разум, истина.

Први пут се јавља објашњење узрока доброг и злог понашања: човек може својевољно, јер то жели да се покори
злим духовима и да намерно изазива нежељено понашање или да буде поседнут, не својом вољном (данас су то,
на пример, присилне мисли). Људи прекрше неки табу – осећају кривицу – одричу се нечега, перу од грехова, чак
добровољно иду у смрт – развили су се данас чишћење и пост, па чак и хигијенске навике пре него што се сазнало
за бактерије.

Митолошке теорије

Теорија митолошке теологије – два правца: хипотеза о магичној зависности и повезивање разнородних ствари
кроз спољне сличности. Психички механизам који доводи со магије путем сличности зовемо померање (нпр.
наношење бола путем вуду луткице).

Пример где се примарни процес претвара у секундарни, логични процес мишљења: не користе се више супстанце
и тарве као лекови по симболичним и магијским веровањима, него се испитује реално дејство. Тако се постепено
јавља диференцијација на психичка и органска обољења. Значи, све горенаведено данас је остало у два облика:
примитивни – бајање; савршенији – лечење, рехабилитација, социо и психотерапија и социјални рад. Ипак, од
раније су нам остале две ствари: надрилекари, врачаре итд. и подвргавање људи разним облицима мучења, хладни
туш, гладовање итд. у циљу да се опере кривица и грех, с тим да то рационализујемо аргументима из науке.
Самомучење је много битан симптом који мора да се сагледа.

Први преокрет

Из обредних радњи се ствара: земљорадња, сточарство, песништво, драма, медицина, а када је скуп знања
логички сагледан и наука.

II Асклепиев култ у класичној Грчкој, Кос – Хипократ – спавајње човека са природом; ветар, вода и земља утичу
на човека. Нису само били магијски окренути, већ су критички сагледавали и користили средства за лечење која
су се показал практично корисна. Град Книдо – битно је где, у ком делу тела се болест јавља (органи). Највећи
допринос Хипократа: болест је последица мешања сокова у телу, а није бог праузрок свега. Највећи допринос је у
области „свете“ болести, односно епилепсије, која није последица спајања са богом већ има органску природу.
Тада је схваћено да су „свети“ људи заправо били хистерици, епилептичари или преваранти. Значи, разумски део
ових учења огледао се у узроцима болести (сокови, органи), а анимистички у улози коју су још увек имали
ветрови и звезде.

Други допринос – клинично посматрање које је постало реалније и узимало је у обзир оно што се реално
дешавало код човека, а не оно што се очекивало да ће се десити и зависи од божанске свемоћи – први описи
болести.

 Школа Кос – не постоји оболели део, већ пацијент сам за себе као индивидуа
 Школа Книд – локализација обољења и напуштање значаја ветра, земље итд.

У првим концепцијама здравља, најпримитивнијим, тело и психа су били исто као и психичка и физичка
обољења. Све су изазивали богови, па су се временом специјализовали за нешто конкретно (зато данас имамо да
неки светац лечи неку конкретну болест). Тако почиње да се дели на псих и физ обољења.

Познавање тела – познавању човека на путу стоји оно што зовемо предрасудама, непријатељством према знању,
отпором; дуго времена нико није сецирао човеково тело да се види како оно заиста изгледа јер је био грех
упрљати се крвљу.

III Средњи век – два еснафа: они који су се бавили „крвавим“ пословима и били „нижа класа“ – бербер-зубар и
они који су имали већи углед лекари-физици. Сви који су долазили у контакт са крвљу и лешевима су били
„олош“ и нису могли слободно да шетају улицама. Тај сукоб је превазиђен због жртвовања животиња и на тај
начин упознавања унутрашњости њиховог тела.

Препород – десио се тако што су се удружили бербер, хирург и врач. Сами нису могли ништа, али заједно се
десило ово: занатлија еснафа лекар передаје ученицима анатомију, хирург сече леш, а врач је располагао књигама
и травама, списима и оснују прве универзитете. Тако се табу смањује, али страх остаје јер бог не дозвољава
сецирање (нпр. у хришћанству нема васкрсења ако се сецира леш).

 Андреа Везало – потплатио да му краду и доносе лешеве обешених и сахрањених. Није се изборио са
унутрашњим осећајем кривице, а са спољашњим осудама јесте. Кажу да је једном сецирао живог човека,
није сконтао да му срце куца, пошо на ходочашће и умро од заразне болести.
 Абрауз Паре – нов метод обраде рана, смањио смртност, брзо и прецизно ампутирао у војсци. Наравно сви
су они сецирали у тајности.

И тако смо сазнали о телу, али треба увек да се ради на анализи шта је и није наука, јер анимизам још увек
постоји и кад год дође до неке кризе може да се врати.

Познавање психе – идеја о покретачу. Прво је то била нека апстрактна снага, а у средњем веку се враћамо на то да
је то божанство. Имамо Хопократа и сокове.

IV Онда Парацерзеуса (ренесанса, узроци сметњи су у самом човеку) и Арехуса – оно што руководи активношћу
бића. Психички поремећаји су најдуже остали као они који имају узрок у греховима и божанствима, јер су
оргнаска обољења демистификована. Мислили су да су артерије напуњење душом јер се празне кад човек умре,
али то је била крв хаха браво. Нормално, оптужили оне који су то схватили за безбожност.Схватили да душа и
ваздих није исто. Још увек нису могли да схвате да психички свет постоји као засебна творевина, него су мислили
да је свему узрок лучење сокова и онда су малтретирали душевне пацијенте. Рационализовали су то, не више као
да истерују ђавола, него да је то у складу са науком. Први поремећаји који су уочени: манија, меланхолија,
епилепсија, фебрилни делиријум и у 17-18. веку све више – обухватање посебном струком. Препреке су још увек
биле: мишљење за су псих поремећаји заправо повезани са грехом и да су заразни; непознавање људског тела.

Порекло промаје – прича како је сеља забоо вилу у вихору ветра и извукао је крваву одатле. IQ 200
Агресија према психички оболелима датира још од тада, само су данас углавном потиснуте. Арапи 8. век прва
установа за њихов смештај, 12. век у Европи и то су живели у ланцима да окају грехове. Све до 18. века су се
смештали тамо не да би им се помогло, већ да се друштво заштити од њих.

Други преокрет

V 17.век – Декарт „мислим дакле постојим“ је претеча когнитивној, а Лок „искуство је основа за формирање
знања“ бихевиоралној терапији.

Преокрет у познавању тела је био у 14, а психе тек у 18. веку (што је парадокс јер се сматра да је реч најстарији
облик помоћи).

VI После Фр револуције (идеал слободе), која је утицала и на религију, Лекар Пинел ослобађа психијатријске
болеснике окова. Наравно, они су постали лакши за сарадњу, смиривање и људско понашање. То је сазнао од
једног непослушног болничара који му је признао да је то радио кад нико не гледа. Два схватања: поремећај је
холистичан, захвата целу личност и локализација симптома. Прво су доминирале физиологија и патологија – па се
мислило да ће сви псих порем да се сведу на органска оштећења. После Пинела мења се и однос према
пацијентима – лекар улази у азиле и млатене живи са њима и прате се као они са органским обољењима (стварају
се патографије).

VII, VIII Жан Мартен Шарко – „лекар физике“, а себе називао неурологом – показао је да прво психогено
обољење (хистерија) није везано за оштећење нервног система него за психички утицај споља. Доказао је тако
што је сугестијом успевао да изазове хистеричне нападе. Тада почиње да се примењује и хипноза.

Још увек има анимизма – неки пацијенти личе на животиње („човек вук“-ликантропија). Али, наслућивала се
доследност понашања, а не као понашање без смисла и логике. Доказ да су поремећаји под спољашњим утицајем
видимо у томе што су људи раније триповали да су цареви, краљеви а све више астронаути, истраживачи. Дакле,
све зависи од искуства, судбине, васпитања.

Интересовање и за здраве људе почиње у 19. веку. Пре тога говорило се само о темпераменту (сангвиник,
меланхолик, флегматик, колерик).

Морел, Лоброзо – проблем дегенерације, разумевања и наследности код душевних болесника, али и криминалаца,
проститутки итд.

Систематизација Линеа и Дарвинова теорија – допринос науци

Крепелин 19.век – систематизација психичких обољења: пошао од Вунтове психолопке тријаде: емоције-
мишљење-воља – допринос у изучавању деменције. Бројер – променио име у сџизофренија, јер се не завршава
свако обољење деменцијом.

IX Фројд – развој тече кроз фазе и на свим фазама се јавља специфичан облик писхичке организације. Ако то не
иде како треба – неурозе, криминал, алкохолизам... Значај Фројда је и у томе што је узрочно лечио психички
условљене поремећаје, јер је указао на узроке психичке природе који воде развоју поремећаја. „Студијом о
хистерији“ психологија постаје научна дисциплина 1895.

Све то допринело да се сруши зид између лекара и пацијента, да се хуманије поступа, боље лечи итд.

Две струје: биопсихолшка (психички живот човека се надовезује на биолошке покретаче. Пр Фројд) и
социопсихолошка (психички покретачи су потпуно нова творевина, јављају се као последица суочавања
беспомоћног детета са комликованим односима у савременом друштву. Пр Хорнај). Социјални рад и социјална
психијатрија воде рачуна о факторима којима заједница утиче на појединца и појединац на њу.

Три догме које су пале у 19.веку:

  Судбина, органска природа и известан исход психичких обољења – узимамо све у обзир и не негирамо
више социјалне утицаје
 „Ненаучна“ објашњења и коцепти још увек живе и рационализују се као научне истине
 Боље можемо рећи шта смо превазишли него шта само сазнали, али можемо рећи да смо открили човека
на нов начин

Три велика раздобља: религиозни период погледа на човекову природу, медицински модел 18-19.в, психоанализа,
истаживачка метода

X данас – иновације 20.века доводе до промена у начину живота, проблем ресурса, начина живота и
недовољности савета пријатеља да отклонимо своје проблеме.

Саветовање као интердисциплинарна област проучавања

Иако су саветовање и психотерапија првенствено настали као дисциплине потекле из психијатрије у новије време
су субдисциплине примењене психологије. И саме су примењене дисциплине.

Порекло:

 у филозофији (појам несвесног, феноменологија, аутентичност)

 у религији (саветовалишта при црквеним општинама у Британији, САД, тражење смисла у духовном
животу – Јунг)
 у уметности (методе и технике драме, скулптуре, игре, сликарства)

Саветник не даје дијагнозу, нити ‚‚обележава‚‚ клијента. Он се труди да слуша клијента и помаже му у налажењу
најбољих начина да разуме и реши свој проблем. За већину људи довољно је око 6 сусрета да би дефинисали и
направили разлику шта их у ствари мучи и који проблем имају.

Термин саветовање је више од давања савета. Саветовање је настало у време појаве тестова, када су се психолози
бавили дијагностиком и тестирањем, нарочито да би открили која врста занимања одговара одређеној особи.
Убрзо се показало да особе које долазе због избора позива имају и тешкоће у животу.Клинички психолози у то
време нису имали право да се баве психотерапијом.

Психолози који су желели да се баве психотерапијом радије су користили израз саветовање него психотерапија.
Често је оно што се одигравало под именом саветовање било идентично терапији... јер добар савет ћемо
прихватити само ако смо психички спремни за то, тек онда када смо у сопственом искуству дошли до спознаје
која се саветом нуди.

Технике саветовања су саставни део психотрапије као нпр. техника слушања, посебно када су конфликти на
површини.

Док психотерапија делује на мењање личности, саветовање настоји да разговором помогне појединцу да прихвати
реалност. Не мења се личност већ се пружа подршка појединцу да сагледа ове могућности и изборе и преузме
одговорност за изабрано.

Први који је поставио питање синонимности саветовања и психотерапије био је К. Роџерс.

Психотерапија као појам не одговара јер подразумева да појединца у психотерапији лечимо. Ако га лечимо, значи
да је болестан. То није увек тако јер особе које користе психотерапију нису само болесници већ и особе које не
само што желе да отклоне симптом и поремећено понашање, већ траже помоћ психотерапеута да би унапредили
свој раст и развој (појава хуманистичких психотерапија).
Још увек постоји дебата око сличности и разлика саветовања и психотерапије. И док једни сматрају да је рад
психотерапеута дубљи, да захвата дубље слојеве личности и да су проблеми личности ближи ономе што сматрамо
‚‚ да је болесно‚‚ други сматрају да се и саветовање и психотерапија, у самој суштини не разликују јер користе
исте технике и приступе раду, али користе различите називе за оно што раде због захтева институција у којима су
запослени ови стручњаци.

Не тако давно, психотерапија се практиковала у медицинским установама и психијатријским одељењима, док се

саветовање практиковало у центрима едукације као што се школе, студентски домови. Још једна битна разлика је
била што су саветовањем могли да се баве и волонтери са кратком обуком, а психотерапију могу да раде само
професионално оспособљени кадрови.

У сваком случају и саветовање и психотерапија нису исто што и давање савета, учење или вођење рачуна (бриге)
о другој особи (МцЛеод, 2003).

Ипак, можемо рећи:

 Саветовање има ширу примену, а психотерапију користи мањи број људи

 Саветовање се бави поблемима свакодневног живљења, кризама, док је псхотерапија више усмерена на
патологију (Тyлер, 1961)
 Саветовање је више окренуто ка превенцији, психотерапија ка лечењу
 Саветовање траје краће, психотерапија дуже
 Саветовање се бави проблемима на површини, психотерапија захвата дубље слојеве личности
 Саветовање се бави садашњошћу, психотерапија много више прошлошћу
 За саветовање је потребна краћа едукација, за психотерапију дужа

Исход саветовања

1. УВИД – разумевање порекла и развоја емоционалних тешкоћа води повећању капацитета за рационалну
контролу осећања и акција.
2. ОДНОС СА ДРУГИМА – клијент постаје способнији да успоставља и одржава значајне и задовољавајуће
односе са другима (породица, радно место)
3. САМОСВЕСТ – клијент постаје свеснији оних мисли и осећања која је дотле порицао или потискивао, као
што и постаје свеснији како га други доживљавају
4. САМОПРИХВАТАЊЕ – развој позитивног става према себи и другачији однос према областима које је
раније отписивао, одбацивао или према којима је био превише критичан
5. САМОАКТУАЛИЗАЦИЈА ИЛИ ИНДИВИДУАЦИЈА кретање у правцу испуњења својих потенцијала
или интеграција претходно конфликтних делова селфа.
6. ПРОСВЕЋЕЊЕ – помоћ клијенту да достигне више стање спиритуалне свести
7. РЕШАВАЊЕ ПРОБЛЕМА – налажење решења за одређени проблем који клијент није могао сам да реши
води генерално ка компетенцији за решавање проблема у будућности.
8. ПСИХОЛОШКА ЕДУКАЦИЈА – оспособити клијента да савлада технике контроле понашања.
9. СТИЦАЊЕ СОЦИЈАЛНИХ ВЕШТИНА – учење социјалних и комуникационих вештина као што је
контакт очима, асертивност, контрола љутње.
10. КОГНИТИВНА ПРОМЕНА – модификација и замена ирационалних уверења или маладаптивних мисли
које су повезане са самодеструктивним понашањем.
11. БИХЕЈВИОРАЛНА ПРОМЕНА – модификација и замена самодеструктивног понашања.
12. СИСТЕМСКА ПРОМЕНА – увођење промене у социјалне системе у које је укључен клијент, нпр.
породицу
13. ПОБОЉШАЊЕ - рад на вештинама, свесности и знању које ће омогућити клијенту да преузме контролу
над сопственим животом.
14. РЕСТИТУЦИЈА – помоћ клијенту да нађе замену за претходно деструктивно понашање
 15. СОЦИЈАЛНА АКЦИЈА – развити код клијента жељу и капацитете да брине о другима и доприноси
колективу кроз ангажовање у комуналном раду.

Разноликост теорије и праксе саветовања. Сматра се да данас има око 400 различитих модела теорије и праксе
саветовања и психотерапије (Карасу, 1986).

Три сржна приступа су

1. Психодинамски
2. Когнитивно – бихејвиорални
3. Хуманистички
 Приступи се разликују у односу на број појединаца који је обухваћен саветовањем, парови, породице,
одрасли, деца, старије особе
 Разлика у односу да ли се помоћ прима кроз контакт очи у очи, или телефоном, кроз писани материјал
као што су књиге самопомоћи.
 Саветовање које се издвојило из болничких и психијатријских установа ка примарној заштити.
 Саветовање има своје место и у раду са оболелима од АИДС-а, канцера, генетских болести.
 Саветовање има своје место и у радним организацијама где појединци имају тешкоће, кризе везане за
њихове радне улоге.
 Саветовање има своје место у школским установама.
 Саветовање игра значајну улогу код развода брака, силовања.
 Значајна је улога у подручју зависности од алкохола, дрога, лекова
 Развој свесности, раст и развој потенцијала са којима смо дошли на свет.

Да би саветовање било могуће... Једној особи је потребна саветодавна помоћ коју добија кроз специфичну врсту
односа са другом особом. Особа којој је потребна помоћ није у стању да проблем реши ресурсима које има те је
њен живот у неким или свим областима осиромашен.

Саветодавни однос карактерише

- слобода говора
- респектовање разлика
- поверљивост
- поштовање и придржавање основних људских вредности.

Теорије у саветовању

- Психоаналитичка – за Фројда је улога несвесних процеса важна као и однос између доживљаја у детињству и
неуроза одраслих
- Бихејвиоризам – различити начини учења маладаптивног понашања
- Хуманистичка – селф-концепт и самоактуелизација

Често су присталице једне теорије сматрали да је њихова теорија једино исправна и објективна, тако да се дешава,
често и у данашње време да постоји подељеност између различитих праваца. Задњих година, све више,
интегративни и еклектички приступ у саветовању и психотерапији. Еклектицизам – саветниково селекционисање
најбољих или нејприкладнијих идеја и техника из различитих теорија и модела у циљу што бољег задовољења
потреба клијента. Ово подразумева претходну добру процену (мерење) клијента у циљу одређења најбољег
метода за њега. Интеграција – спаја елементе различитих теорија и модела у нову теорију или модел. Сас и Ајзенк
– то може да води конфузији.

Гордон Паул: Који третман, од кога, је најефективнији код овог појединца, са којим специфичним циљем и под
којим околностима (1967).
УВОД У САВЕТОВАЊЕ

4 групе људи које могу пружити помоћ приликом животних тешкоћа:

1. Стручњаци у подручју саветовања и помагачких професија (специјализоване и плаћене за то) – психолози,

психијатри, саветоватељи и социјални радници
2. Добровољци и помагачи
3. Људи који у свом послу користе вештине саветовања
4. Неслужбени – породица, пријатељи, колеге итд.
 Саветоватељ – стручњаци и волонтери; пружају услуге употребом вештина саветовања; бољи је појам јер
1) помагач може да буде и нпр мајстор, водоинсталатер итд 2) ако неком нешто помажемо, стављамо га у
подређен положај 3) помагач игнорише моменат самопомоћи; клијент – онај ко прима услуге
 Помагач – вештине саветовања користе у оквиру свог свакодневног посла, неслужбени

Саветовање је:

 Психолошки процес у коме саветник систематски помаже клијенту да истражи и разуме себе и своје
понашање, као и да створи алтернативе како би лакше превазилазио тешкоће и изазове у животу.
 Или, саветовање је специфичан однос кроз који појединац постаје способнији да користи своја постојећа
искуства.
 Британска асоцијација за саветовање... Термин саветовање укључује рад са појединцима са којима је
саветник у посебном односу у циљу рада на развојним тешкоћама,подршци у кризи или решавању
значајних проблема...Задатак саветника је да пружи клијенту шансу да истражи, открије и појасни начине
на које може да живи задовољније користећи своје ресусрсе.
 Бурк и Стефлер: у саветовању је важан однос између обученог саветника и клијента, мада саветник може
да ради и са више људи. Кроз процес саветовања се помаже клијенту да разуме и појасни његов поглед на
сопствени живот, и да се он научи да достигне циљеве којима тежи, кроз промишљено, добро
информисање о могућим изборима.
 Фелтам и Драјен: То је однос који се карактерише применом једне или више психолошких теорија и
применом сета комуникационих вештина које се модификују у односу на клијента и његов проблем или
жељу. Може бити дугог или кратког трајања,и може се обављати у организацији или приватној пракси.
Саветовање се користи код људи који су у стању дистреса или одређеног степена конфузије и који имају
жељу да то разреше у професионалном односу пре него у пријатељском ћаскању.

Дефниција саветовања укључује следеће димензије:

1. Однос – најважнији део за успех саветовања; које су то особине које доприносе формирању доброг
односа? Саветоватељ (према Роџерсу?) – конгруентност, аутентичност, емпатија, уважавање клијентових
могућности, активно и поткрепљујуће слушање.
2. Репертоар интервенција – саветодавне методе или помажуће стратегије; није само однос довољан за
промену; зависе од усмерења.
3. Психолошки процес – повезаност психологије и саветовања 1) циљеви сав имају психолошку компоненту
2) саветовање је психолошки процес, значи диманично је 3) пракса и интервенције произилазе из
психолошких теорија 4) психолошка истраживања доприносте развоју сав
4. Циљеви – две врсте: ублажавање тешкоћа, раст и развој; није јасна граница. Суштина јесте да се
саветовање мењање људи ка позитивнијем смеру. Развојни задаци – они са којима се људи сусрећу у
различитим животним фазама, успех је обуздати негативне и подстаћи позитивне особине. Јахода:
саветовање је највише усмерено на психичку добробит или позитивно душевно здравље. Маслов:
самоактуализација се односи на: креативност, аутономију, друштвени интерес и усмереност на проблем.
Универзални циљ је јачање клијентове одговорности за обликовање свог живота; крајњи циљ је
самопомоћ.
 5. Клијенти
6. Саветовање VS психотерапија – помагање људима да користе доступне могућности VS промене у
личности; терапеут више слуша, а мање саветује, објашњава, подучава; терапија је медицински појам,
бави се тежим поремећајима; обоје истичу да је потребно уважити клијента као особу и узети у обзир
његове капацитете.

Саветовање у подручју животних вештина – приступ усмерен на особу где клијент учи вештине самопомоћи. Ту
је много битна псих. едукација, која потиче од речи educare и educere (неговати, подизати и изводити). То
служиусвајању животних вештина и развојни приступ схватању клијентових тешкоћа. 4 полазишта тог приступа:

 Тешкоће клијента су последица његовог претходног учења

 Имају мањак у мишљењу и поступању
 Тим вештинама их учиш
 Крајњи циљ: самопомоћ, да и у будуће може да реши проблеме

Тешкоће и могућности: усмерено је ка различитим вештинамма и способностима које су људима потребне за

преживљавање и побољшање њиховог живота. Принцип равноправности – свако има способности, без обзира на
године, пол итд, а тешкоће могу увек да се јаве и могу да буду разнолике. Симптоми којима се саветници баве у
оквиру овог приступа, рецимо агресивност, депресија, дрога, криминал итд су више показатељ нелагоде него
болести.

Саветоваљи који раде у подручју животних вештина: хуманост, поштовање сваког појединца, уважавање људске
погрешивости, вера у човеков разум, жеља за бољим светом. Они узимају у обзир теоријске поставке
егзистенцијалистичко-хуманистичке и кбт писхологије. 4 извора знања која користе: теоријско, истраживања,
проф. искуство, лично искуство. Клијенти могу бити појединци, групе или организације. Понекад морају
употребити саветовање „према горе“ (утицај на политику, праксу, организације) него „на доле“ (према клијенту).

Ко нису саветоваљи у том подручју? Они нису другачији од других осим по томе пто имају боље саветодавне
вештине; нису чаробњаци; нису манипулатори. Не радиш посао уместо клијента, не тераш га да се комформише и
уважаваш да и други људи могу да га саветују (пријатељи, породица).

Саветоватељ – пример и модел клијенту, зато треба да ради на себи. Он мора бити искрен стваран и „жив“ у
контакту, а не да се крије иза професионалне улоге јер ће се онда и клијент крити од њега. Ако се понашамо
скривено, нејасно, као да немамо никакав проблем онда ће нас клијенти опонашати, зато је битно прикладно
самооткривање. Ниво живости саветовања и њихгово психичко здравље су кључне варијабле за успех у
саветовању. Кке делотворних саветоватеља (наравно, ово је идеална слика):

1. Имају свој идентитет и поштују и цене себе

2. Могу препознати и прихватити своју моћ
3. Спремни су на промену и доносе одлуке које утичу на њихов живот, а те одлуке су усмерене на живот а не
само преживљавање, пуни живота
4. Аутентични, искрени, поштени, имају смисао за хумор
5. Чине грешке и могу да их признају
6. Угл живе у садашњости
7. Уважавају утицај културе и осетљиви су на разлике
8. Занима их добробит других
9. Уроњени су у свој посао и виде смисао у њему али му нису робови
10. Могу одржати здраве границе

Саветоватељево лично саветовање – треба док су на едукацији или пре, подиже свест о себи; преиспитивање
личних вредности, потреба, ставова, искуства, уверења је важно за схватити шта добијамо помажући другима
(зашто си мотивисан за то). Будући терапеути морају да се суоче са личним нерешеним препрекама везаним за
моћ, смрт, сексуалност, родитеље итд. То не значи да не смемо да имамо унутрашњи сукоб, већ да треба да га
будемо свесни и да знамо како може да утиче на нас као саветоватеље. Не можеш клијента одвести даље него што
можеш самог себе у животу. Притом, разумећемо како је то бити клијент и имати више стрпљења. Најважније:
научити како изаћи на крај са контратрансфером (процес виђења себе у клијентима, задовољење личних потреба
кроз клијенте).

Вредности саветоватеља – битно је бити свестан својих вредности, како су оне стечене, како оне утичу на њихове
интервенције са клијентима. Саветовање не сме да се претвори у индоктринацију. Наравно, не можемо их се
потпуно ослободити, али треба задржати објективност. Посао саветоватеља јесте да помогне клијенту да он нађе
одговоре који су у складу са њиховим вредносним системом, а не да их учи како треба и како је исправније.
Саветоватељи преносе своје предности путем циљева терапије којима се приклањају и поступцима које користе за
постизање тих циљева. Мисли се на ситуације где рецимо клијенткиња трудна, ал неће дете, терапеут је рпотив
абортуса и шта ће радиш онда? Да ли си способан да је пустиш да истражи све могућности, ако ће се водиш
својим врендостима? Нека ризична питања су религија, сексуална орјентација, право на умирање итд. Суштина је
да не треба исмеравати клијента ка промени коју ми желимо, а ако постоје неки ставови који могу утицати на
циљеве рада са клијентом, треба му то одмах рећи (нпр против абортуса сам) пре него што почне професионални
однос. Са друге стране, не треба бити ни друга крајност јер онда нестаје наш утицај као терапеута и спречићемо
лично деловање.

Ко поставља циљеве у терапији? Треба да га постави клијент, значи на почетку треба истражити његове циљеве и
очеивања; терапеут само има неке опште циљеве који треба да буду у складу са клијентовим посебним. Али
клијенти врло често не знају тачно шта им је циљ или их је на терапију послао неко други. Кључно је дефинисати
те циљеве и створити осећај код клијента да терапеут уважава његов свет, а не покушава да га уклопи у свој.

Различите културе? Не можеш да разумеш природу клијентове борбе ако не разумеш културни контекст из ког
долази. Култура укључује: пол, расу, етничку припадност, религију, сексуалну орјентацију, д-е положај,
психофизичке способности. Понекад је корисно питати клијента да нам објасни своју културу јер не може
терапеут увек све знати. Треба разумети и конфлик једне културе са новом културом у којој се клијент налази.
Појмовни оквир за способности и стандарде у мултикултуралном саветовању (Arredondo, McDavis) - подручја:

 Ставови и уверења – битно је да пристрасност, животне вредности и тешкоће не ометају рад са клијентима
из различитих култура. Бити свестан својих нег и поз реакција према неким етничким расним и другим
групама, које могу да поремете однос. Треба истражити и разумети свет са клијентове тачке гледишта и
поштовати књигова културна и духовна уверења.
 Знања – добро познавати своје наслеђе и како оно на нас утиче, лично и професионлано. Знања из
области: дискриминације, угњетавања, расизма, стереотипа, историјској позадини, традицији и животним
вредностима клијената, породичну структуру и живот, кке и могућности локалне заједнице...Схватање о
томе да друштвено политичке силе утичу на све, а посебно на мањине у погледу недоступности услуга.
 Вештине и интервенцијске стратегије – мењају своје интервенције и прилагођавају их културним
разликама, а не терају клијенте да се уклопе у терапијски калуп. Битно је да шаљу прикладне вербалне и
невербалне поруке клијентима. Такође су укључени у живот својих клијената у лок заједници и ван
канцеларије. Саветују се и са колегама, другим стручњацима.

Мултикултурално саветовање – да би било делотворно, мора практичар бити флексибилан, отворен и спреман за
мењање стратегија рада према сваком индивидуалном клијенту, дакле да поштује разлике.

Смернице:

 Научити што боље како како наша култура утиче на мишљење и понашање и где смо стекли знања о њој
 Препознати своје претпоставке о полу, раси, секусланости, религије итд и како делују на наш рад
  Шта је заједничко људима из различитих култура, које бриге деле
 Посветити време клијенту да се припреми за саветовање
 Флексибилност метода
 Мултикулурално деловање = лакши приступ, награда за клијента и вас. За то треба време, учење и
искуство (све то заједно у комбинацији)

Терапеути почетници – када почну да раде, схвате да су главни ресурс они сами и њихова лична искиства, систем
вредности и хуманост.

 Суочавање са личном тешкоћом – важно је бити светсан страха да не знамо шта да кажемо, урадимо итд и
да о томе отворено разговарамо са супервизором, искуснијим колегама, али и колегама почетницима са
којима делимо те страхове.
 Како бити то што јесмо и како то показати – нити треба претерати у томе да будемо људи, спонтани, да
претерано реагују и укидају разлику између помагача и клијента (претерано отварање значи да
задовољаваш своје, а не клијентове потребе), нити се претерано држати књига и бити „надљуди“, губити
се у улози.
 Перфекционизам – иако рационално знамо дда сви људи греше, емоционално желимо бити савршени.
Није срамота потражити одговоре и признати да нешто не знамо. Спремност на грешку и учење води
расту и развоју, а оптерећење тиме да будемо савршени троши енергију коју бисмо могли да усмеримо на
клијенте.
 Бити искрен о личним ограничењима – не треба показивати лажну компетенцију, ако мислимо да у нечему
клијенту не можемо помоћи, треба то и рећи. Не можемо увек помоћи сваком клијенту.
 Разумевање тишине – могуће је да клијент размишља; пушта да терапеут преузме вођство; можда је
досадно; немају шта да кажу; можда клијент покушава да глуми „камен“ јер осећа непријатељство према
терапуту. Треба прихватити да она поштоји, како се осећамо поводо тога и попричати о томе шта она
значи.
 Излажење на крај са клијентовим захтевима – јасно изрећи границе када клијент тражи да останете дуже
због њега, придобијете његове чланове породице, да вас зове код куће, да га усвојите, бринете о њему итд.
 Излажење на крај с клијентима који не сарађују – некад нису дошли својом вољом, па имају отпор и
невољни су. Битно је припремити их за терапијски процес тако што им објаснимо шта је терапија и чему
служи, које су заједничке одговорности, како може да му помогне да добије оно што жели, шта он да
учини да терапија буде боља, који су ризици и опасности, шта могу клијенти да очекују током третмана.
 Подношење неизвесности – питање: да ли му уопште помажем; поенкад када клијенти одлуче да раде на
себи, тек онда спусте гард, механизме одбране и фасаде и може деловати чак да су лошије него пре
(панична реакција, депресија). Лакше им било док нису знали шта и како. Морамо прихватити да неће
бити увек јасно помажемо ли и нећемо знати какав је наш учинак.
 Како не изгубити себе у клијентима – нпр. не спаваш ноћу јер се питаш какве одлуке доноси клијент. Ако
преузмемо одговорност за њега, онда не подстичемо, него спречавамо његов раст. Ту је јако битно носити
се са контратрансфером. О томе причати са супервизором, колегама, својим терапеутом.
 Развој смисла за хумор – хумор може бити добар, у смислу да побољшава ситуацију кад схватимо да бол
није само наше власништво и кад се „смејемо својој тескоби“, али и одвлачити пажњу. Битно је схватити
који је у питању.
 Подела одговорности са клијентом – ако преузмеш све, онда реметиш клијентову одговорност и
самосталност и притом ће сагориш. Ако одбијеш одговорност за обликовање плана за клијенте, и то је
лоше. Терапеутова одговорност је да започне разговор о броју сусрета, трајању, општим циљевима и
методама.
 Избегавање давања савета – нема давања савета, него само информацијна како да донесу клијенти
независне одлуке и прихвате њихове последице.
  Одређивање сопствене улоге саветника – зависи од врсте саветовања, нивоа образовања, врсте клијената и
место где се одбија терапија. Поента је да клијенти препознају своје снаге, шта их спречава у коришћењу
снага, да постану особа каква желе да буду.
 Учење прикладне употребе техника – битно је разумети теоријску подлогу сваке технике и бити сигуран
да је она усклађена са циљевима терапије. Битно је пажљиво бирати методе које ће помоћи клијенту да
напредује у терапији, а не да користе технике због себе, како би испунили време итд. И не морају технике
само једног терапијског правца.
 Развој личног саветодавног стила – учитељи, терапеути и супервизори су нам модел, али се не треба
поистовећивати са њима и опонашати их.

Како преживети као стручњак? Порадити на суочавању са чиниоцима који прете да исцрпе живот из нас и учине
нас беспомоћнима.

 Преузимање одговорности – није крив систем, клијент итд; одговорност није ван тебе. Иако спољна
средина узима данак, треба схватити да можемо преузети контролу и изазвати промену. Бирократија је
често проблем.
 Спречавање сагоревања на послу – обављање посла без жара, осећај да ништа не можеш да даш и учиниш
више је сагоревању на послу, уморан си исцрпљен и без ентузијазма, подређен си систему и установи у
којој радиш, нема посао смисла, не саветујеш се више са колегама... Не можемо утицати на стресне
догађаје, али можемо на то како их схватамо и регаујемо на њих. Битно је препознати симптоме док су
још мали, а не тек кад потпуно емоционално и телесно будемо исцрпљени. Неки од савета:
1. Проценити своје циљеве, приоритете, очекивања и реалистичност њихову
2. Можете бити активни учесник
3. Нађите ид руге интересе или покрените пријекат који вам лично значи; разноликост унети, предавања,
радиноце, едукације, заменити посао с колегом...
4. Пазите на здравље, пријатељства, нова искуства, хоби, духовни развој...
5. Научите да тражите шта желите, без сигурности да ћете то и добити
6. Самопотврда
7. Не узимати туђи терет; границе
8. Идите на саветовање
9. Изменити распоред како бисте смањили стерс итд.

Особине саветника важне за процес саветовања

Однос саветник – пацијент представља срж саветодавног процеса.

Карактеристике саветодавног односа:

 Однос две особе, од којих једна тражи помоћ у решавању психичких проблема, а друга је пружа;
 највећим делом је то емоционални однос;
 отворен, недефинисан и тешко предвидљив однос;
 обојен је особинама личности особа које у њему учествују
 Јединствен, а ипак сличан
 Баланс објективног (разумевање и поштовање) и субјективног (емоционална размена, блискост и топлина)
 Баланс јасног (структурисаног) и нејасног (несвесно, пројекција, оно што нема структуру)
 Баланс обостране одговорности
 Парадоксалан – зависност ка аутономија
 2. ПСИХОТЕРАПИЈА И ЕТИКА

За психотерапију важе сва етичка начела као и за медицину и психијатрију (Хипократова заклетва), међутим, овај
однос првазилази конвенционални однос лекар- пацијент због спонтаности, природности и разумевања. Клијент
терапеуту говори о својим наинтимнијим искуствима и емоционално се повезује са њим (може да га воли, мрзи
или се ирационално плаши њега). Од реакције терапеута на то зависи читав исход психотерапије, то је њена
велика специфичност у односу на остале односе. Због тога, увек је могуће доћи у неку етичку дилему. Етичка
правила служе како би заштитиле терапеута, пацијента, дефинисала однос и сам терапијски процес.

Заштита пацијента – етичка правила су зато примерно настала, како би заштитила пацијента од неадекватног
понашања и грешака лекара. Најстарија етичка порука је „не нашкодити, primum non nocere“: најбитнији је
интерес корисника и да му се стање не погорша. Битно за терапеута јесте самокатуализација и свесност,
самоанализа и претходно задовољење сопствених потреба.

1. Поверљивост и тајновитост – најважнији предуслов терапије; за терапеута је тајна оно чега је пацијент
свестан и односи се на његова искуства и сазнања, о чему он намерно не жели да прича, а не садржаји
којих ни сам пацијент није светан. Ипак, и они су заштћени. Пацијенти обично тек када терапија дуже
траје, износе интимне податке из свог живота терапеуту и то могу бити перверзни, насилни,
компромитујући итд подаци о себи или другима. Ризици када се тајна открива: ако терапеут сагори од
узнемирујућих садржаја, неодговарајуће понашање или организација рада терапеута, предавања
студентима, едукација, супервизија (у овим случајевима треба уопштити податке),часописи, књиге,
медији, доступност бележака терапеута другима итд. Некад и пацијен сам проговори о томе и тако доведе
терапеута непријатан положај (треба разумети ту потребу и употребити је у терапијске сврхе). Такође,
постоје ситуације на које не може да се утиче (рецимо, крађа података). Велика криза код терапеута
настаје и ако је нпр. у питању позната личност која долази на терапију, родбина других терапеута... што се
организације рада тиче, долазак у установу, сусрет са особљем, регистрација пацијента, све мора бити
заштићено. Када се ради о истраживањима или објави у часопису или књизи, тражи се дозвола и добро је
да клијент прочита о себи то што пише, а понекад се тражи и писмена саглсност. Картон и белешке неки
пацијенти чак и не желе да се отворе за њих, иако је то у суштини неопходно у једном тренутку. Тајна се
сме обелоданити у следећим случајевима:
 На захтев пацијента – ретко се дешава; угл за потребе суда.
 Може и породици, пријатељима итд али само ако јасно пацијент то захтева.
 Процена да има суицидалних и хомицидалних ризика – приоритет је спречити (обавестити потенцијалну
жртву, породицу, полицију и упутити на хоспитализацију). Ако то не учини може бити и кривично гоњен.
2. Брига о достојанству и поштовање интереса – нема фаворизовања на основу етничке, верске или расне
припадности, културног, психолошког, телесног или неког другог обележја, чак треба бити посебно
осетљив на неке категорије људи и њихове потребе.
3. Обезбеђење развоја пацијента – обогаћивање личног развоја и остваривање независности као личности,
свесност, самоцењење, самопоштовање, увид у своје стање, подстицај да слободно и одговорно одлучује о
кључним питањима за свој живот. Битно је добро проценити психопатологију пацијента и сопствене
капацитет за успех у раду са њим. Уколико је неко неискусан, може пацијента да доведе до малигне
регресије, психотичног слома, декомпензације итд (тада хитно потражити помоћ старијег колеге или
супервизора).
4. Давање објективних и истинских информација – подаци о начину лечења, називу метода лечења,
сопственим квалификацијама, колико ће лечење да траје, колико кошта, колико је психотерапија успешна,
које су могуће негативне последице, да ли може да приписује лекове ако је терапеут и лекар. Не
представити се као исцелитељ који може да реши све проблеме, нити као „бољи“ од других школа, метода
итд. Пацијент сам одлучује о томе на који начин жели да се лечи и не треба се такмичити са другима нити
са алтернативним начинима лечења.
 5. Друштвена одговорност психотерапеута – давање доприноса успостављању и одржању услова који
побољшавају психолошко здравље људи и да буде активан члан друштва посебно у друштвума где се
значај психотерапије не зна у довољној мери или је чак на осуди. Ипак, не треба ни да се правиш да све
знаш и како да решиш проблеме свих људи и коплексних друштвенополитичких система. Терапеут треба
да омогући пацијенту да функционише у постојећим друштвеним околностима, али он има тај задатак да
процени шта је „нормално“ код пацијената. Зато понекад они траже да се терапеут јасно изјасни о свом
вредносном становишту по питању неких ствари, али то никако не сме да се ради.
6. Систем вредности – терапеут у процес уноси своје ставове, вредности, мишљења, опредељења; најчешће
тако што јасно каже пацијенту шта овај треба да ради уместо да га пусти да сам донесе одлуку без утицаја
и да преузме одговорност за њу. Такође, у одређењу циљева терапије уноси се овај аспект. Проблем
настаје уколико пацијент и терапеут немају исти циљ, а терапеут хоће да наметне свој клијенту.
7. Заштита од злоупотребе – однос терапут-клијент је такав да је терапеут доминантнији, посебно нпр. код
психоанализе где се доста ради са трансфером и интерпретацијом. То у комбинацији са неким ккама
личности пацијента може да доведе до односа субмисивности, где је лако манипулисати пацијентом.
Треба одолети тим искушењима.

Заштита терапеута – полази од идеје да некакву одговорност у смислу етике има и пацијент.

1. Стручност и компетентност – прво и најважније је да има знања, искуство и вештине које га квалификују
да примени одређени поступак или технику, то му је највећа заштита; битно је стално се усавршавати,
пратити општи развој психотерапије, теоријска, практична, истраживачка достигнућа у области своје
орејнтације. Добро је бити члан националног и интернационалног удружења. Све се више тражи да се
научно-истраживачким подацима поткрепи то да је психотерапија ефикасна, али то пре свега зависи од
квалитета контакта терапеут-пацијент, а то не може да се предвиди па не може ни ефикасност. Ипак, ту је
важно да знамо која се орјентација добро показала за које проблеме и ту упутити клијента, ако је могуће.
2. Одлука о примени психотерапије – терапеут не сме агресивно и насилно терати пацијента да буде део
психотерапијског процеса, а ако то предлаже мора да буде сигуран да су узроци стања пацијента у
психолошкој природи и да се могу мењати под утицајем психотерапије. Битно је уочити и ограничења и
контраиндикације (телесне болести, склоност суициду, хомициду, психотичној декомпензацији (то значи
да добије психозу; декомпензовао се – акутно психотичан) и капацитету клијента да издржи процес који је
врло захтеван). Битно правило – прво умирити, па онда анализирати.
3. Остали аспекти кодекса – битно је познавање социјалних, правних и моралних норми друштва у коме се
живи и ради; знати очеивања које то друштво има у односу на његову професионалну делатност; не сме
бити терапеут партнеру, члану породице, рођаку, пријатеља и њихових чланова породице, ради са њима у
установи и има професионалан контакт.
4. Лична криза – терапеути их имају као и сви људи; тада или упутити другоме или наставити рад, али
опрезно или под супервизијом.
5. Старост – ако су близу пензије или у пензији, не треба да примају нове клијенте на дугу терапију (повреда
пацијента, себе, професије).
6. Болест – ако је телесно болестан или се налази у смртној опасности, код пацијента се јавља страх од
одвајања или смрти; треба прекинути рад.

Заштита терапијског процеса – постоје ситуације у односу које доводе до тога да буде нарушен интегритет и
успешност процеса терапије.

1. Законска регулатива и правни аспекти – питање тумачења законских регулатива које нису јасно
дефинисане. На оно што је законски недозвољено, наравно, треба одговорити негативно, али нпр. ако
затраже боловање, потврду, оправдање за посао, школу итд. то се сме одобрити само ако је добро за
терапијски процес, а не да би се удовољило пацијенту нити примила новчана накнада. Такође, пацијент
који је на боловању није погодан за терапију, осим ако је на болничком лечењу или има поремећај који га
 омета у обављању свакодневне делатности, јер да би био на психотерапији треба да има свој редован
радни циклус.
2. Плаћање – на почетку је битно утврдити финансијска правила. Цена појединачне сеансе би требало да
буде у складу са професионалним и стандардима друштва у коме терапеут ради, као и да одражава
стручне а не комерцијалне критеријуме. Цена се одређује на основу финансијског стања пацијента,
учесталости, удаљеност боравка пацијента итд. и кад се једном утврди више се не мења. Исто тако
утврђује се цена сеанси током празника, додатних, ургентних, других контакта нпр. телефонских исл.
Отказивање сеанси се врши два дана раније, у сушротном иде новчана накнада о којој се такође треба
договорити, осим ако није „виша сила“. Терапеут такође отказује сеансу два дана раније. Не треба
говорити о цени целог процеса јер се никад не зна колико ће то трајати, не треба излагати клијента
непотребним трошковима (продужење сеансе итд), он може да одсутане кад хоће и да чак не наведе
разлоге, не треба гарантовати успех.
3. Однос пацијент-терапеут – због бурних емоција, трансакција, трансфера може доћи до развоја
неадекватних односа. Пријатељство после терапије није немогуће, али треба избећи јер није исто као да
није било терапије раније, има трансфера и можда некад потребе да опет буде сеанси.
4. Сексуални контакти – најтежа повреда интегритета терапијског процеса и односи се на физички контакт и
сексуалне активности. Обоје су криви, али терапеут је свакако мало више јер он треба да се бори за
интегритет и очување процеса. Не зна се ко више иницира, али терапеут најчешће иницира из позиције
моћи и доминације а клијент због тога да достигне терапеута и обезбеди сигурност. Женски пацијенти, а
мушки терапеути чешће инсистирају на телесним контактима, то треба одбити и попричати о тој потреби.
Најчешће се то крије, али понекад се пацијенти хвале како су „одолели“ терапеуту чак и кад ништа није
било. Најчешће у сексуалне односе ступају терапеути који имају изражену нарцистичку црту или
неразрешене неуротске конфликте, као и жељу да буду прихваћени, вољени и идеализовани. Нпр. код
психоанализе ако дође до тог контакта, одмах се прекида терапија. Занимљиво: може да доведе до
конфузије код пацијента јер се терапеут често поистовећује са родитељем, па онда ово поприма елементе
инцеста. Procenat muskih terapeuta koji ostvaruje seks. кont. Sa pacijentima u SAD - 12 % muskih, 3,1% zene.
Препоруке:
 То је неприкладно и неетично понашање ни током ни после терапије, због транфера
 Неразрешен трансферни однос никада не може да се искључи, зато рационализација није океј објашњење,
нанеће пацијенту штету
 Терапеут може да сноси одговорност због етичког кодекса, закона; не мора га одмах избацити, него му
пружити рехабилитацију, супервизију, ограничења
5. Поклони – они који нуде поклоне „ако ми помогнеш бићеш добро награђен“ су фиксирани за своје сметње
јер им доносе психолошку добит „чик ме излечи“. Давање поклона најчешће изражава трансферне односе
и треба то анализирати, какву поруку то носи. Ситне поклоне који су знак пажње је океј узети, али скупе и
оне који служе да поткупе терапеута не.
6. Остале границе – спољашње границе терапеута имају следеће функције: јасно дефинисање улога
пацијента и клијента, професионалност, поспешивање терапијског процеса дозвољавањем да се
унутрашње границе прелазе идентификацијом, емпатијом или неким другим механизмом. Терапеутов
приватни живот није циљ и тема терапије, али није незаинтересованост већ је нужно за однос. Није добро
и ефикасно рећи „и ја сам био у таквој ситуацији...“, јер ће клијент почети да се пита да ли му терапеут
може уопште помоћи.

Заштита односа међу терапеутима – није етички давати јавно пред пацијентима или у некој другиј ситуацији
суд о другим терапеутима, њиховој стручности или личним особинама, али то важи и за похвале и негативни
коментари. Битан је однос колегијалности посебно када шаљу пацијенте једни код других (дати ифнормације о
гинама или степену искуства, разлозима, орјентацији и тражити сагласност клијента), али и према сарадницима
(нпр. психолозима-дијагностичарима). Ипак, уколико неко од колега крши етику, треба примедбу саоптити ему
лично или одговарајућем телу.
 3. ПСИХОАНАЛИЗА И ПСИХОАНАЛИТИЧКА ПСИХОТЕРАПИЈА (ПСИХОДИНАМСКА)

VAŽNO→ ONO ŠTO KLIJENT KAŽE PRVO KADA DOĐE NA SAVETOVANJE IMA NAJVEĆI ZNAČAJ.

Ово је психолошко лечење које се заснива на успостављању специфичног односа између терапеута и пацијента у
посебним околностима или терапијској ситуацији. Основа свих динамичких збивања током терапијског процеса
јесте способност терапеута и пацијента да упознају динамику феномена који се у том односу јављају.

Пацијент је особа која има одређене сметње, стање, поремећај или болест, а терапеут је обучен за пружање псих
помоћи у њиховом лечењу.

Циљеви ове терапије не односе се толико на смањење или отклањање симптома колико на истраживање и
елиминисање узрока који их стварају. Не заснивају се на стриктном усмеравању пацијента. Терапеут никада
директно не сугерише и избегава било какво изриацање мишљења, подстицање, давање савета или активног
мешања у живот пацијента. Он психолошки тумачи исказе и сметње које пацијент саопштава током процеса.
Психоанализа психоаналитичка терапија сматрају се дубинским облицима лечења који доводе до
реструктурисања псих процеса који треба да постану складнији и конструктивнији. То јесу научни методи
лечења.

Психоанализа = теорија личности + психотерапија + теорија о настанку неуроза

Psihoanalitičko savetovanje - Proces psihološkog tretmana u kome jedna osoba, savetodavac, nastoji da proizvede
promenu uverenja i, ili, ponašanja druge osobe. Psihoanalitičko savetovanje odnosi se na promišljenu upotrebu ili
prilagođavanje psihoanalize zamislima i tehnikama od strane savetodavca koji pomaže klijentu da postigne bolji uvid u
svoje emocionalne probleme. Tokom savetovanja savetodavac nastoji da prepozna i upotrebi intelektualne i emocionalne
kapacitete koje klijent donosi sobom u savetovanje. Proces psihološkog tretmana u kome jedna osoba, savetodavac,
nastoji da proizvede promenu uverenja i, ili, ponašanja druge osobe. Psihoanalitičko savetovanje odnosi se na promišljenu
upotrebu ili prilagođavanje psihoanalize zamislima i tehnikama od strane savetodavca koji pomaže klijentu da postigne
bolji uvid u svoje emocionalne probleme. Tokom savetovanja savetodavac nastoji da prepozna i upotrebi intelektualne i
emocionalne kapacitete koje klijent donosi sobom u savetovanje. Ti elementi su: nagon, neprijatan afekat, razvojni sled
događaja, odbrana, kompromisne formacije. Zatim savetnik otkriva kako su sadašnje teškoće povezane sa ranijim
fiksacijama. Na taj način savetnik je u mogućnosti da sastavi hipotetički model pomoću kojeg će moći da konstruiše i
formuliše osnovno stanje klijenta kojem je potrebna pomoć, što će biti testirano tokom jednog ili niza intervjua.

Историја

Психоан и психоан терапија настале су из медицинске праксе последњих 10ак година 19 века као дело Сигмунда
Фројда. Он је одредио теорију, психоанализу, која је имала за циљ да оспори искључив примат биолошких
чинилаца у настанку и лечењу псих поремећаја и укаже на значај психолошких чинилаца. Мора се узети у обзир и
органско и психичко.

Mesmer је преко појма психичке енергије показао какав може да буде утицај једне свести на другу. Џејмс Брејд
је први увео у праксу појам хипноза, сматрајучи да она настаје под утицајем сугестије која је најделотвнорнији
чинилац у учинцима које хипн производи. Тако су њих двојица утемељили сугестивну терапију која је прави
историјски претходник психотерапије. Жан Мартин Шарко држи серију предавања (1884-1885) у којима повезује
настанак хистеричних парализа са емоц траумама из прошлости чиме отвара врата новим схватањима лечења које
ће касније Фројд као његов ученик прихватити. Пјер Жане први је отпочео анализу психолошких односа који не
припадају стриктно свесном делу личности, истраживао неурозе и методе њиховог лечења. Bernhajm (sugestivni
oblik hipnoze) Сматрао је да заборављена сећања везана за јака осећања имају патогено дејство. Јозеф Бројер
случајно је октрио да симптоми оболелих нестају као последица њиховог вербалног изражавања у хипнотичком
трансу – катарза – случај Ане О (студије о хистерији).
Фројд је пре свега проучавао хипнозу и касније почиње да је користи. Примењује исте методе коришћене са
Аном О на другој пацијенткињи, али безуспешно. Тада схвата да терапијски ефекат више зависи од односа
између пацијента и лекара него примењене технике. Напушта хипнотичко-катартички метод и почиње са
сугестивном хипнозом, који заснива на сугестији и методу концентрације. Пацијент лежи на каучу, затвара очи и
концентрише се на посебан садржај покушавајући да се присете успомене у вези са њим. Даљим радом са Еми
фон Р схвата да прекидање вербалних исказа пацијента и тражење додатних детаља спречава спонтани ток
њихових мисли. Elizabet fon R – počinje sa primenom metode koncentracije. U radu sa njom slučajno otkrivene
slobodne asocijacije : stanje mirnog samoposmatranja, bez razmišljanja, saopštavanje svojih unutrašnjih opažanja koje pri
tome pacijent ima – osećanja, misli, sećanja, po redu kako se javljaju. Зато је сугерисао пацијентима да спонтнано
изражавају своја сећања макар она била и безначајна – уводи метод слободних асоцијација. Kod S.A. bitno je da se
ne popusti nikakvom motivu koji bi želeo da učini neki izbor ili isključenje među mislima, da se izostavi svaka kritika
sadržaja koji nailazi→upravo te misli protiv kojih se iznose navedene sumnje sadrže redovno materijal koji vodi otkriću
nesvesnog.

Metode koje su se kroz istoriju primenjivale u PA:

1. Katarktički metod
2. Hipnoza
3. Stanje koncentracije
4. Metod slobodnih asocijacija, analiza otpora, usredsređivanje na sadržaje u neposrednoj vezi sa simptomom
5. Analiza cele ličnosti, uočavanje da je transfer najvažniji vid otpora.

Фројд кроз свој рад открива трансфер – запазио је да неки пацијенти доследно теже да изнесу своја лична осећања
према терапеуту преносећи на њега узнемиравајуће идеје из своје прошлости. Његови кансији радови били су
посвећени одређењу технике примене психоан као методе лечења у којима је утврдио правила за њену примену.
Поједини аналитичари супротстављали су се Фројдовим схватањима – Адлер и Јунг који су формирали своје
правце. Од Фројда су се касније одвојили многи његови сарадници и ученици. Разни Фројдови истомишљеници
желели су да допуне и прошире теорију и технику лечења. Поједини психоаналитичари сматрали су да су
критеријуми за одабир пацијената ригорозни и само мали бр пацијента их испуњава као и да психоаналитичко
лечење треба учинити лакпе применљивим, јефтинијим и краћим. У Енглеској су Фројдове идеје биле широко
прихваћене и Лондон преузиа главну улогу у развоју психоан мисли. У Лондон из Беча долази Мелани Клајн а
тако и Фројд са ћерком Аном. Њих две постају носиоци нових идеја и доприносе даљем развоју психоан, док се
енглески психијатри сада сврставају у три групе – групу независних, групу уз Мелани и групу уз Ану Фројд.
(Kako je podeljena britanska psihoanaliticka skola? Ego psihologe- Ana Frojd, Neoklajnijanska grupa (Bion), Nezavisna
grupa (Vinikot, Ferbern, Balint) - teorija objektnih odnosa)

Доласком Хитлера многи психоаналитичари нашли су уточиште у САД.

Развило се више праваца, школа и група које су свака за себе давале велики допринос ширењу и развоју психоан.
Најзначајнија група била је она која је развила нов правац, то су старе Фројдове присталице – его психологију.
(нпр Ерик Ериксон – psihosocijalni činioci). Још једна значајна школа била је интерперсонална, културална шк
психоан – Хорнај Фром и Саливан. Savremenici – Kernberg (granični poremećaj);Jalom, Štern. 70их се развоја и
селф психологија чији је представник Хајнц Кохут који се бави нарцизмом и лечењем истог.

Оно што суштински ккше савремени период у развоју психоан су процеси интеграције разл теорија или персп у
разумевању клиничких феномена и лечење широког спектра пацијената укључујући и оне који се сматрају
неподложнима традиц психоанализи.

Психоан и психотерапија у нашој средини примењују се и пре 2 св рата. Психотерапијско одељење болнице др
Драгиша Мишовић било је прва институција у Срб и Југославији која се бавила практичним и едукативним радом
у домену психоан и динамичке психотерапије –Шугар, Хуго Клајн и Владислав Клајн, Владета Јеротић, Војин
Матић.
Несвесно – Prvi je filozof Gotfrid Lajbnic uveo nesvesno; otkrili ga pesnici i filozofi, a F samo naučni metod

Најважнији принцип психоан је модел свести чија је главна окосница учење о несвесном. У најједноставнијем
смислу овај појам означава псих процесе који у одређеном моменту нису свесни. Пракса је показала да несвесно
има топографска и динамичка значења. Псих процеси не могу се поистоветити само са свесношћу јер постоје
снаге и садржаји који су несвесни, стално активни и имају специф значења у одређењу психопатолошког процеса.
Тако особа доживљава симптоме као неразумљиве јер долазе из несвесног. По Фројду је несвесно седиште
урођених нагона, прво сексуалног а онда и агресивног, потиснутих жеља и сећања. Оно функционише искључиво
по принципу задовољства, ван реалности и узрочности. Битан садржај несвесног чине основни псих процеси који
увек теже само достизању задовољства. Фројд је као клиничке доказе постојања и значаја несвесног истакао
омашке, снове и употребу симбола. Омашке је гледао као пробој потиснутих жеља. Анализа снова открила је да је
несвесна жеља из детињста обично мотивишућа сила која ствара снове. Снови су форум за идје које су
неприхватљиве током будног стања. Его увек има контролу и спречава несвесно, садржај снова да продре у свест
и свакодневницу. Циљ снова је да одрже психичку равнотежу особе и буду замена за задовољство и испуњење
жеља. Симболизација је регресивни психички процес који извитоперује нешто штп се у прошлом времену
дешавало особи или уопште човечанству, а што је било скривено/потиснуто.

Психички детерминизам

Понашање људи и настанак симптома су спољашња испољавања несвесних псих процеса. Људи имају само
илузију да чине слободан избор. Стварност је да живе сценарио који је несвесно исписан. Наше изборе обликују
несвесне силе у међус динамичком односу. Понашање увек има своје значење. Оно је прилагођавање на захтеве
несвесног сећања. Понашање се дефинише као резултат разл конфликтноих сила које служе мноштву разл фја
одговарајући и захтевима стварности и потребама несвесног. Касније се показало да овај принцип није увек
делатан и у неким изузецима се не може применити. Несвесно не одређује све облике понашања - нпр код
деменције. Задатак психоаналитичара је да издвоје који се симптоми и понашања могу објашњавати динамичким
чиниоцима. Ипак се оставља и простор за свестан избор. Свесни напори и намера да се особа промени могу бити
чинилац од утицаја у опоравку од симптома и промени понашања.

МЕХАНИЗМИ ОДБРАНЕ (особине: искривљују стварност + делују несвесно):

Потискивање, отпор и одбране

Појам несвесно одређен је развојем знања о потискивању. Идеје, жеље, сећања и подстицаји, углавном сексуалне
и агресивне природе не могу из неког разлога бити прихватљиве за его па се потискују али остају у сећању ван
свесног нивоа, и даље су активне и под одређеним околностима могу поново да се јаве у свести. Ово је
најзначајнији механизам одбране. Пацијенти много трпе због присуства симптома и улажу много напора да би се
њих ослободили али ипак испољавају отпор према измени стања који се ослања на исте снаге које држе
патолошки процес ван свесности. Особа несвесно активира јаке снаге које не дозвољавају било какву промену
стања а те снаге су ово стање и проузроковале. Концепција о потискивању као одбрани отворила је нов поглед на
најважније механизме настанка псих поремећаја. С једне стране особа, користећи се псих механизмима савладава
своје проблеме а са друге стране живи неслободно.

Структура психичких процеса

Структура је прво одређена као систем несвесног, предсвесног и свесног а касније као систем у којем постоје
посебни аутономни делови, али међусобно испреплетени:

Ид - Нагонски део личности, садржај ида је несвестан и претежно потиснут као резервоар нагонске енергије и
снага. Та енергија врши сталан притисак да се ослободи по принципу задовољства. Садржај ида обухвата
сексуалне нагонске подстицаје соматске природе усмерене ка оралној,аналној, гениталној зони и агресивне
подстицаје. Фројд никада није одступио од уверења да су узроци неуроза сексуалне природе (критике, аморалне и
нерелигиозне идеје) и инсистирао је да су нагони засновани на телесној структури организма. Касније је одредио
и нагон смрти којем је приписао агресивне тенденције.

Его - Псих структура која обухвата обележја која су првенствено у систему свесног, прави компромис између
аспеката личности одговорног за схватање, разумевање, резоновање, осећање и изборе. Его је рационалан и
разуман псих систем

Суперего – формира се када се разреши Едипов комплекс, када дете престаје да задовољава своје едипске жеље и
поунутрује родитељске забране. Тада се јавља основн разлика између полова. Код дечака – ед комплекс и страх
од кастрације су блиско повезани и у основу њихове реализације формира се суперего. Код девојчица – кастрац
комплекс је припрема за ед комплекс који траје дуго и не разрешава се потпуно. Касније се суперего надограђује
због утицаја соц и култ чинилаца, али задржава поунутрене родитељске забране. Није заснован на
поистовећивању са родитељима већ на њиховом утицају – суперегу.

Дечија сексуалност и регресија

Дечји сексуални импулси активносу присутни у несвесном и врше снажан утицај на развој неуроза код одраслих.
Свака фрустрирана одрасла особа која има страх повезан са сексуалним понашањем регредира на раније ступњеве
развоја са циљем да постигне задовољство. Неуротски симптоми омогућавају таквој особу да оствари замену
задовољства које извире из присутног комплекса или га цензура изобличава. nesvesne seksualne želje odraslog
direktno povezane sa razvojem tokom prvih pet godina života, kada se stvara osnova za seksualnost odraslih.

Концепција о либиду

Либидо је биолошка датост којом се озналава ен сексуалног нагона, покретачка снага личности. Либидна енергија
се усмерава и каналише током биолошки детерминисаних фаза дечјег развоја и сматра се урођеном. Ен либида
организује се на различит начин у зависности од степена психосексуалног развоја. У оралној фази ограничен је на
уста, а облик задовољства детета је његово сопствено тело и груди мајке које га хране. Између 2 и3 године, снага
либида прелази на анални предео и дечје задовољство почиње да бива повезано са задржавањем и избацивањем
фецеса. Ова фаза је за разлику од претходне пасивне, усмерена према спољашњем свету, родитељима и ккше се
нападима, потчињавањем и осећањем моћи. Тада се успоставња симболичко значење давања и задржавања. У
фалусној фази либидо се центрира на полне органе и тада девојчица развоја завист због пениса. Јавља се Едипов
компл који игра основну улогу у развоју личности, јер неуротичнеособе не успевају правилно да га разреше.
Затим наступа период латенције који траје све до пораста либида у пубертету и поновног оживњавања секс
интереса. Појачано је потискивање и долази до амнезије за ране године ж. После пубертета дечак наставња свој
развој као раније а девојчица сад мора да постане свесна недостатка пениса и зато она поприма пасивну улогу.
Све фазе се узајамно преклапају а ниједна се не завршава у потпуности. Постоје одређене тачке фиксације на које
се у тешким моментима регресивно враћамо. Неуротски симптоми покренути актуелним тешкоћама условљавају
процес регресије.

Субјективно искуство и анализа прошлости

Придаје се велики значај субј искуству и настоји се да се одреди шта је јединствено за сваког пацијента, како се
разликују успед ж историје. Највише се вредује унутрашњи свет пацијента, његове фантазије, снови, страхови,
нагони, жење, слика о себи, опажање других и псих рје на испољене симптоме. Важна је прошлост сваке особе
посебно. Велика пажња поклања се сећањима из детињства јер и она могу играти кључну улогу у настанку
садшњих проблема. Мала деца посматрају средину корз високо субјективне чиниоце који могу да искриве реалне
особине особа око њих. Нека деца су и просто тешка за подизање, независно од тога колико су родитељи
ефикасни. Неки псих поремећани настају као последица неслагања темперамената родитеља и детета. Фројд је
увек наглашавао испреплетеност природе и васпитања.

Метапсихологија
То је наука којом се психоанализа служи у откривању узрока и динамике настанка псих појава као природно
научених феномена. По Фројду не постоји ни једна друга наука којиа свеобухватно посматра и анализира псих
феномене. (када неки псих процес описујемо у његово динамичком, топичком и економском односу). Метапсих
се бави склопом појмовних модела. Подразумева истраживања у којима се оперише појмовима и хипотезама али
укључује и све текстове који обрађују хипотезу и сва утемељења психоан психологије. Посебно се бави
апстракним психичким системом подељеним на инстанце, теоријом нагона, процесом потискивања, посматрајући
их кроз 3 основна принципа:

Динамички принцип – основни постулат психоан, схватање да је свако понашање мотивисано и да се ништа не
дешава случајно. Псих појаве у животу није довољно само уочити и описати већ објаснити њихов настанак и
развој. Све псих појаве настају у сложеним интеракцијама и сукобу био снага (агр и секс) и снага др порекла тј.
као последица интрапсихичких и/или интерперсоналних конфликата. Сваки нагонски импулс је променљив и има
своје примитивно и скривено значење, које се касније преобраћа и испољава очигледним појавама. По овом
принципу псих појаве се посматрају као последица сукоба и склопа сила које делују потиском и изворно су
нагонског порекла. Динамилко гледиште подразумева и идеју да се у псих систему силе нужно психички
сукобљавају па је у крајњем случају исход двојност нагона. Својство динамичности приписује се несвесном јер
оно непрестано делује захтевајући супротну силу која мора стално да делује како би несвесном спречила продор у
свест. У склопу динамичког процеса Фројд подразумева и генетички принцио по коме свака појава у псих животу
која се дешава у садашњости има своје корене и историјску везу са прошлошћу. Тако је развој личности, кк црта,
понашња, симптома могуће пратити у току историјске димензије и процеса прогресије и регресије. У зависности
од тачака фиксације или регресије зависи природа и порекло псих феномена.

Топички/структурни принцип – заснива се на хипотези да у псих апарату постоји известан бр система или псих
топочких мета која имају разл својства и фје. Фројд је имао 2 тје о психичкој топици. Прва је била систем свесно,
предсвесно, несвесно, а друга која је у потпуности заменила прву – ид, его и суперего. Те инстанце личности
разликују се по свом пореклу и енергетској снази којом располажу и начину како учествују у конфликту. Све
псих појаве могу се посматрати као интеракција тих структура.

Економски приступ – заснива се на концепцијама о протоку и распоређивању нагонске псих енергије и њеној
улози у фњу у псих процесима. Псих апарат је затворен систем са сзановиша енергије. Циљ економије псих
енергије увек је исти – остварење хомеостазе и равнотеже у фњу организма и псих апарата уопште. Ни један псих
процес не може се у потпуности сагледати док се не одреде његове екон кке. Екон становиште процењује
квантитативну снагу која суделује у конфликту. Особа се од рођења ккше мањим или већим испољавањем ен.
Нагонска ен модификује се у неким критичким развојним стадијумима, посебно у пубертету и климактеријуму. За
развој конфликата од великог је зналаја однос ен снага нагона који суделују у конфлукту а ен може да се помера
час на једну час на другу стр.

Психички развој

Тје развоја одувек су биле најзначајније за динамичку психијатрију. Класично Фројдово одређење развоја – од
рођења до зрелости особа пролази кроз 3 кључне фазе развоја – оралну, аналну и гениталну. Свака од њих
повезана је са одређеном телесном зоном у којој је либидо концентрисан. Као последица таруматског искуства
особа мође да буде заустваљена у развоју у некој фази што резултира фиксацијом која се задржава у одраслом
добу. Под стресом свакодн ж особа може реградирати на ову фазу и испољи псих организацију нагонске
глорификације повезане сџа овом фазом. Психоаналитичари након Фројда закључили су да је развојни процес
континуиран и да представља међуигру наследних црта и чинилаца из околине који и обликују те црте.

Трансфер

Формирани обрасци псих организације у детињству понављају се у садашњости и актуелном ж особе. Динамичка
психијатрија полази од чињенице да је трансфер свеприсутан феномен у животу људи. Он је најочигледнији у
психоанализи. Трансфер се и развија у психоаналитичкој ситуацији јер је јавља у свакој ситуацији где је друга
особа значајна у нашем животу. сваки међуљудски однос мешавина је реалног односа и феномена трансфера.

У психотерапијској пракси трансфер је специфичан феномен од највећег значаја. Пацијент доживљава терапеута
као значајну фигуру из своје прошлости, особине те фигуре пришисује терапеуту а осећања према тој фигури
доживљавање према терапеуту. Две најистакнутије кке трансфера – он је неприличан текућем односу и у суштини
је понављање прошлости. Пацијент несвесно поново одиграва однос из прошлости уместо да га се само сећа и
тако уноси у лечење мноштво инф о прошлим односима. Оно што је јединствено у односу пацијент-лекар није
присуство трансфера већ чињеница да он представља терапијски материјал који треба разумети. Динамичка
психијатрија користи све емоције инф понашања пацијена као релевантна за терапију – неће одустати од
пацијента који је негативан и агресиван према терапеуту већ ће то искористити, да одреди који се прошли однос
сада понавља.

Reč je o prenošenju misli, osećanja, fantazija, koje je pacijent imao u odnosu na neku važnu figuru iz prošlosti, na
analitičara. Ta se osećanja sada doživljavaju kao realnost. Izraz oživljavanja prošlosti u sadašnjosti i zato je greška u
vremenu. Lik pacijenta i njegove emocionalne reakcije bude u terapeutu već doživljeno u detinjstvu i određuju njegove
nesvesne reakcije prema pacijentu – kontratransfer.

Otpor je svako suprotstavljanje analizanta vlastitoj potrebi za razumevanjem i suprotstavljaje analitičaru koji je spreman
da mu u tome pomogne. Sve ono što se suprotstavlja analitičkim ciljevima i vlastitom razumnom ja. Ima raznovrsne
oblike i sve može biti otpor – može se ispoljiti preko emocija, stavova, ponašanja.Predstavlja kompromis između snaga
koje teže izlečenju i snaga koje mu se suprotstavljaju. Intenzitet varira u zavisnosti od iskustava koja se oživljavaju

Stav anonimnosti i pasivnosti koji se naziva ‚‚prazni ekran” – ništa ne odaju o sebi, neutralni su kako bi omogućili pojavu
transfera, projekciju osećanja koje je klijent imao prema važnim osobama iz prošlosti, a koje su rezultat nezavršenih i
potisnutih situcija. Sluša, odlučuje kada će izneti odgovarajuća tumačenja čiji je cilj ubrzavanje procesa otkrivanja
nesvesnih sadržaja. Savetodavac je uzdržan jer time takođe podstiče klijenta da preuzme veću odgovornost za što
slobodnije izražavanje. Uzdržanost savetodavca, takođe, može da blago frustrira klijentove želje za gratifikacijom od
strane savetodavca. Tako frustracija pomaže da na površinu izbiju misli i osećanja koji su potisnuti i postanu dostupni
eksploraciji. Kada je ćutanje kontraindikovano? Kada je klijent preplavljen afektom → treba smiriti i stišati klijenta i da
sačekati izvesno vreme kako bi bio siguran da klijent nije napustio seansu uznemiren. Obraća pažnju na nedostatke i
nedoslednost u priči. Ne sme da požuruje klijenta niti da nudi interpretacije u neprikladnom trenutku.Promena pacijenta
više zavisi od njegove spremnosti nego same tehnike.

*Пренос осећања пацијента са важних објеката из прошлости на личност терапеута у садашњости, која се
доживљавају као реалност. Укључује однос измећу три особе: субјекта, објекта из прошлости и објекта из
садашњости. Трансфер је фја ега и показује његову снагу и слабост. Ако су снаге ега добре пацијент има стабилн
репрезентацију селфа, јасно и ошто одвојене од репрезенртације објекта. Најкарактеристичнији псих механизам
его фја у трансферу је регресија. Захваљујући регресији и трансферу пацијент може да понови сва своја стања
објектних односа, све раније ступњеве у развоју и фње ранијих облика псих структура иде, ега и суперега*

Контратрансфер

И терапеут развоја своја осећања и однос према пацијенту који се одиграва исто као трансфер. Трансфер и
контрат су у суштини идентични процеси, несвесно доживљавање другога као неког из прошлости. Разлика је у
томе како се рукује осећањима у терапијском смислу. Трансфер се анализира као део терапијског процеса а
контрат се надзире сталном унутрашњом будношћу терапеута који примећује избијање јаких емоција према
пацијенту и у тишини размишља о могућем избори ових осећања у контексту прошлих односа.

Остали основни принципи

Принцип сталности – заснива се на тежњи псих апарата да количину надражаја држи на што је могуће нижем
и/или сталном нивоу

Принцип задовољства – последично условљен принципом стланости. Свако понашање има извор у стањима
организма у којима долази до деловања неког непријатног надражаја. Њиме настијомо да избегнемо осећање
напетости и страха и доведемо организам у стање смирености и прибавимо осећање задовољства. Овај принцип
управља прим и сек процесима. Основни псих процеси су искључиво несвесни процеси. Сек процесу ккшу се
предсвесним и свесним мишљењем. Чим се говор оформи мишљење има тенденцију да постане логично и
организовано, контролише садржај и захтеве спољ света и усваја принцип реалности.

Принцип реалности – настаје преобраћањем принц задовољства који почиње да се прилагођава условима које
намеће спољ окружење и свет. Не поништава већ одлаже принцип задовољства да би се сигурнији и потпунији
облици задовољства постигли касније.

Принцип присиле понављања – тежња псих апарата да се током ж понављају упечатљива искуства, били повољни
или не

Циљеви

Cilj psihoanalize je učiniti nesvesno svesnim i ojačati ego, da bi se ponašanje što više temeljilo na realnosti. . Усмерени
су ка основној интрапсихичкој реорганизацијиличности и подешавају се у складу са пацијентовим
психопатолошким испољавањем, потребама и могућностима. Код хипнозе циљ је био откривање трауматских
сећања и њихово увођење у свест. После тога проширио је циљеве на анализу фантазија. Касније је циљ усмерен
на анализу целокупне историје детињства пацијента а након тога долази савладавање пацијентових одбрана и
отпора према лечењу. На крају је постало јасно да главни циљ треба бити анализа трансфера. Данас је основни
циљ аналита терапијске ситуације. Савремена схватања циљева су јаснија и прецизнија него у прошлости.

1.Ублажавање или отклањање симптома - На почетку лечења ово је први циљ. Ако је то некако немогуће циљ је
ставити под контролу њихово неповољно деловање и развој последица. Важна карика је растерећење од страха и
напетости који доводе до псих пропадања и заустављају даљи развој.

2.Стицање увида - Када се падцијент умири и псотигне довољно стабилну равнотежу и контролу над псих
процесима постављају се суштински циљеви – разјашњење природе и порекла патњи и неприлагођеног
понашања. Стицање увида помаже да несвесни делови постану свесни , да се ен либида ослободи и правилно
усмери и да се разреше конфликти између ида, ега и суперега. Данас се процес стицања увида померио од
размишљања о прошлим конфликтима и потискивању ка способности да се размишља о несвесним процесима у
психоан процесу и стањима свести овде и сада. Већи је нагласак на афекту – мишљење је праћено одговарајућим
осећањима.

Рефлексивна самофункција - Када пацијент развије капацитете да асоцира о свом псих стању, осећањима,
мислима и намерама и почне да их повезује са псих процесима других људи то је значајан моменат и развојно
постигнуће у стицању увида. Оштећење релф самоф може да буде последица стратегије одбране али може и да се
поврати током дуге психоан психотерапије кафа терапеут ову фју преузима од пацијента док његова сопствена не
почиње да делује

3. Стицање осећања сигурности - Да га стекне ако га није развио или поврати ако га је изгубио или ојача када је
недовољан да би особа успешно фнисала. Сигурност је осећање благостања и развија се када мајка испољи
способност да рефлектује псих стање и сакупља и прима у себе афекат свог новорођеног детета. Подразумева
захтев задовољења потреба и развој принципа реалности из принципа задовољства што јача стабилност ега.
Потреба за осећањем сигурности може се разумети као потреба за сигурном основом. Циљ је да се помогне
пацијенту да се креће ка сигурнијим облицима емоц веза. Када особа кохерентно говори о својим раним
доживљајима емоц веза то је добар показатељ његове сигурности у емоц везивању. Током психот процеса
пацијент има прилику да реконструише своју причу која може да постане још кохерентнија захваљујући бољој
унутр организацији.

4. Промена интрапсихичке структуре - Најважнији циљ је промена интрапсих структуре пацијента, тежња да он
стекне нову спољашњу и унутрашњу реалност, што ће му омогућити оптимални развој креативних способности и
капацитета своје личности, самоактуал и учвршћивање свести о себи, другима и свету, стицање емоц стабилности
и сигурности, зреле гениталности и сексуалности и оспособљавање за решавање траумамтских ж проблема. Ако
се не достигне одг ниво промене интрапсих стуктуре пацијенту треба обезбедити најбоље могуће псих услове за
фње ега. Настоји се да пацијент постане аутономна и слободна личност која ће остваривати своје др, културне,
етичке идеале и ж циљеве у складу са сопственом природом и могућностима

5. Развојни помак ка едипалној позицији од 3 особе – овај циљ омогућава пацијенту да доживи своју свест и себе
као одвојене, аутономне у односу на свест терапеута и развије трећи унутрашњи псих простор да би могао да
асоцира и рефлектује о свом односу са њим. Овај помак олакшава појаву рефл самофје и симболично
представљање псих стања, ка развоју осећања раздвојености од објекта. Настоји да омогући пацијенту да развије
сигурније односе зависности према важним особама, да буде близак другима али задржи сопствену аутономност

6. Јачање ега и ублажавање или отклањање последица примене примитивних одбрамб механизама – јачање ега
подразумева отклањање или ублажавање нег последица насталих због употребе примитивних псих механизама
одбране, посебно splittingа и фрагментације ега, пројекције и пројективне идентификације. Ово може да се
постигне присвајањем ових отцепљених аспеката селфа који су доживљавани као неподношљиви и због тога
одбачени. Тако ће се и развити снажнији селф. Посебно је значајно развити способност пацијента да трпи разне
облике и интензитете фрустрација свакодн живота а да притом не посеже осиромашујућим одбранама или
избегавњу конфронтирања. Ако ове одбране постоје циљ лечења треба да буде и повећање свесности о њима и
настојање да се оне обликују и постану прихватљивије.

7. Неутрализација и интеграција агресивности и других нагонсних импулса – ово је важно постичи јер ови нагони
осиромашују кв живљења и нарушавају успешно фње пацијента. Циљ је да се ојача его тако што че се
припитомити, неутралисати или интегрисати у его нагони, који долазе од ероса и који долазе од танатоса. *где је
био ид нека буде его*

8. Промена квалитета и природе трансферног односа – ово је несвестан процес који се одиграва током дугог вр
периода и диференцира циљеве и потенцијалне добити од психоан. Због дугог односа са терапеутом трансфер
пацијента увидом може да се промени и постане свеснији. Ако се то деси долази до промене понашња пацијента и
нових спољашњих односа. Природа трансфера ће бити тесно повезана са квалитетом пацијентових унутрашњих
објеката (селф, родитељи, значајни други) и њихових међусобних унутрашњих односа. Постепено се могу
дешавати несвесне промене на пацијентовим унутр објектима и они могу да постану доброћуднији, целовитији,
реалнији.

9. Побољшање интерперсоналних односа – ради овога приступа се анализи и променама пор односа и соц
прилагођавања, али не у смислу развоја зависности и конформизма већ развоја персонализације особе која сада
активно доноси одлуке и бира облике и начин прилагођавања.

Индикације и контрадикције

Фројд – психотерапијом се могу лечити оспбе које имају псих патњу, не старији од 50 год, који имају релативно
поуздан кктер и довољно снажан его да поднесу тешкоће повезане са лечењем. Kontraindikacije – nemotivisane
ličnosti, pod pritiskom, psihotične. За лечење нису погодне психички слабе особе, оне које болују од акутних псих
поремећаја које могу да угрозе живот пацијента, психотичне особе и оне које долазе на лечење под притиском
неког другог. Сматрао је да су трансферне неурозе погодне за примену психотерапије јер се суштина лечења
састоји у анализи трансферних односа док је нарцистичке неурозе сматрао непогодним. Ото Фенихел истиче нов
важан критеријум од којег зависе индикације и контраиндикације – квалитет трансфера. Код неуротских
поремећаја код којих се развија квалитетан трансфер психот је широко индикована. Код психотичних поремећаја
који се развија архајски, прегенитални трансфер који долази из света детет, исход психот је сумњив. Исти је
слуачј и са поремећајима кктера јер код њих не постоји разуман его достојан поверења. По Фенихелу
контраиндиковани поремећаји су перверзије, алкохолизам и наркоманија јер се они повезују са узвором
задовољства па их је тешко уклонити. Касније су развојене посебне технике за лечење различитих
контраиндикованих поремећаја. Од клијента се очекује мотивисаност, спремност да слободно асоцира и да не
чини веће животне промене током терапије.

Činioci od kojih zavise indikacije:

1. Fenomenološka obeležja (klinička dijagnoza, trajanje simptoma, jačina simptoma, dobit od bolesti...)
2. Strukturalna obeležja (jačina ega, nagonska struktura (id), struktura super ega)
3. Socijalna i biološka situacija pacijenta (starost, inteligencija, obrazovanje....)
4. Ostala obeležja (motivisanost, osetljivost za psihološku pozadinu...)

Техника примене – психотерапијски процес

Заснована је на прецизно утврђеним правилима која укључују одређена понашања терапеута и сукцесивно вођење
терапијског процеса од првог контакта до завршетка лечења. Тај процес заснован на верб и неверб комуникацији
и склапању или укидању усмених уговора између терапеута и пацијента је психотерапијски процес. На почетку
терапеут скупља бројне податке и обавља одређене процене да осветли психопатолошке садржаје због којих се
пацијент обраћа за помоћ, као и погодност пацијента за овај облик лечења, а затим остварује услове да се оно
одвија. За однос терапеут-пацијент је најважнији трансферни однос који мора бити прорађен, да би терапија
довела до промене.

Први интервју

Најбитнија је карика у психот процесу. Тада се пацијент и терапеут први пут сусрећу. Повољности и грешке које
том приликом могу да се направе су много значајне и утичу на даљи ток психотер. Задаци:

1. Сакупљање инф о пацијенту – треба дозволити да их пацијент саопшти у оном облику у којем мисли да треба,
треба га стрпљиво слушати и деликатно усмеравати на селективне податке које желимо да добијемо

2. Остваривање присног односа са пацијентом – треба обезбедити подесну емоц атмосферу у којој би контакт био
спонтан и природан. Мора да се испољи толеранција и разумевање за пацијента и омогући му се да стекне
поверење и позитивно очекивање од лечења. Треба водити интерву лежерно, без напетостиали увек у оквиру
структуре која се прилагођава сваком пацијену посебно. Терапеут мора да понуди пацијенту нов свет постојаних
вредности у коме пацијет може да нађе ослонац и чак подстицај за нова усмерења у животу. основни вр систем
који терапеут нуди и тражи од пацијента – искреност, признавање реалности и искључивање обмањивања.
Највећи проблем у остваривању доброг контакта са терапеутом су интензивни симптоми који осиромашују
лични, породични, професионални и општи др живот оболелог. Велика препрека успостваљања присног односа са
терапеутом је уверење пацијента да болују од органске болести или недовољна мотивисаност да било шта
промене у животу. погрешне представе пацијента о могућностима психотерапије и очекивања од ње могу да
ометају успостављање квалитетног односа између пац и терапеута. Ни мала ни превелика очекивања не стварају
услове за добар однос. Негативно утичу и ставови терапеута. Он може да има проблем са доношењем одлуке да
започне психотерапију, са слушањем и разумевањем пацијента, проценом степена соц осиромашења. И он може
да има псих сметње.

3. Дијагностичке процене – у првом интервјуу терапеут мора да процени психопатологију који пацијент испољава
и кладификује је у оквиру клиничке, динамичке и психотерапијске дијагнозе. Ово је важно да би се утврдила
основа од које се лечење отпочиње. Први задатак је да се разуме како су настали симптоми због којих се тражи
помоћ , да ли постоје свесни/несвесни конфликти и неповољни утицаји из спољашње средине. Важно је одредити
колико су симптоми интрапсих а колико спољашње природе. Када разрешимо ту дилему утврђујемо природу
конфликта који леже у основи сметње и его снаге пацијента. Психот захтева јаке снаге ега које би се
супротставиле симптомима и одговориле захетвима терапије. Треба на крају проценити и да ли је пацијент
подобан за лечење психоан психотерапијом. Пацијент треба да буде довољно мотивисан, его снаге му
дозвољавају да издржи захтеве терапије, околина је довољни извор подршке и пацијент је способан да прихвати
интерпретирање и ради интерпретативно – окосница позитивне процене.

4. Процене поремећаја у светлости динамичких сила

5. Размишљања о мохућој етиологији поремећаја

6. Утврђивање добрих и стабилних страна пацијента, из прођлости и будућности

7. Практични договри око примене психотерапије – треба договрити циљеве и дужину лечења, пацијенти
углавном имају циљ да што брже ублаже патњу и отклоне симптоме, што је заправо само први корак. Треба
договорити учесталост сеанси и финанс аспекте лечења. Пацијент треба да одлучи да ли ће се лечити код овог
или жели препоруку за другог терапеута. Треба се договорити и о неопходним консултацијама са лекарима
других специјалности. Када отпочне психотерапија за све њено време пацијент треба да се суздржи од обраћања
другим лекарима. Посебан договор је и о начину комуникације.

8. Договори око евентуалних консултација или психолошког испитивања

Терапијска ситуација

То је специфичан однос између пацијента и терапеута који намеће и једној и другој страни низ обавеза. Терапеут
мора да обезбеди одређене услове, простор и време, одговарајућу атмосферу и стални ниво заинтересованости и
квалитетан однос са пацијентом. Пацијент мора да поштује договорено време састанака. Терапеут не говори
много о себи и свом животу , ван неопходног.

Проблеми на страни пацијента – тражи се да пацијент слободно и спонтано саопшти све што сматра својим
сметњама да би живео срећно. Јављају се потешкоће чак и код позитивног трансферног односа – пацијент
селектује мисли које надолазе, неке одбацује а неке дели па тако он контролише комуникацију. Из страха да ће му
се пореметити унутрашња равнотежа и да ће изгубити контролу пацијент пружа несвесни отпор према изношењу
интимних и важних доживљаја. У зависности колики део ега је обухваћен патолошким процесом а колики је
способан за функционисање зависи квалитете терапијског односа и могућност рада.

Проблеми на страни терапеута – долази до контратрансфера. Терапеут мора и да има аналитичку пажњу која
треба да флуктуира те да буде окренута и према пацијенту али и према њему самом. Треба да располаже
способностима емпатије и интуиције. Терапеут може доживети страх и друге нег емоције као последицу
директног утицаја доживљаја оболелог који се преносе на њега, па може да развије нег контратрансфер.

 Osnovni metod rada je metod slobodnih asocijacija.

 Verbalizovanje sadržaja koji se javljaju spontano tokom analize. Izbegavanje nekih sadržaja koji se čine smešnim
ili nejasnim ukazuje na njihovu odbrambenu funkciju. Ako nešto izbegavamo to ometa razumevanje.
 One su najbolji i osnovni put u otkrivanje nesvesnog materijala.
 Interpretacija kao jedna od tehnika koja se koristi u razumevaju materijala do koga se došlo slobodnim
asociranjem.
 Apstinencijalno pravilo – dopunsko metodsko uputstvo
 Postoji tendencija ka zadovoljenjima raznih vrsta da bi se smanjila napetost.
 Potreba uzdržavanja od trenutnih zadovoljstava radi budućih.
 Sve važne odluke odložiti tokom trajanja analize
 Tehnički uslovi – savetodavni proces za razliku od psihoanalize - LICEM U LICE.
Радни савез

Активан је све време трајања лечења и треба да омогући пацијенту да задржи позитиван став према лечењу када
конфликти доведу до узнемирујућих осећања, жеља и фантазија. Радни савез обухвата све чиниоце због којих
пацијент остаје у терапији чак и у току фаза отпора и непријатељског трансфера. Он се посебно односи на
пацијентово свесно сазнање о болести и његовом осећању потребе да му се помогне, као и способност да
толерише напор и бол суочавања са унутрашњим конфликтима. Радни савез је пацијентова жеља да сарађује и
прихвати помоћ.не треба га изједначавати са пацијентовом жељом да се осећа боље. Она свакако доприноси
савезу али може да садржи и нереална очекивања. Неки пацијенти и прекину лечење чим осете побољшање
симптома – губе жељу да истражују чиниоце који су довели до болести чим симптоми ослабе. Идеално би било да
се р савез развије у току лечења за шта терапеут треба да уложи труд.

Начела за вођење интервјуа:

1. Pustite klijenta da govori. On ne može da govori dok vi govorite.

2. Pomozite klijentu da započne seansu izveštajem o tekućim događajima i slušajte žalbe koje iz toga proizilaze.
3. Uopštavanja i sažimanja su način da klijentov um sakrije značajna osećanja i doživljena iskustva.
4. Dopustite da se događaji iz prošlosti prirodno pojave u razgovoru.
5. Slušajte pažljivo, zapazite momenat u razgovoru kada klijent uvodi značajne ličnosti iz prošlosti.
6. Budno obraćajte pažnju na to kako klijent o istoj stvari razgovara sa vama i opisuje, a kako to čini sa drugim
ljudima u svom životu.
7. Kada kažete nešto klijentu neka vaš komentar bude kratak, jasan i umesan.
8. Izbegavajte uvođenje u razgovor mnogih različitih zamisli. Čak i kada klijent to čini, ograničite svoje intervencije
i birajte središnju zamisao.
9. Raspitujte se za pojedinosi samo kada klijent nametne temu, a te pojedinosti služe da rasvetle neku glavnu temu
koju vi istražujete.
10. Kada prekinete klijenta u cilju razrešenja neke činjenice ili detalja, pomozite mu da uhvati nit svoje misli.
11. Budite uvek spremni da pomognete klijentu da razgovara o aktuelnim doživljajima na konkretan način. Pomozite
mu u iznošenju primera.
12. Imate dobar razlog za interevenisanje tokom materijala koji klijent izlaže. Samo zato što klijent prestane da
govori ne znači da vi treba nešto da kažete. Sačekajte da on ponovo počne da govori, sem ako nemate i vi da
ponudite neko važno zapažanje
13. Potrudite se da procenite klijentovo reagovanje na bilo koju od vaših intervencija. Prvo reagovanje često
predstavlja najvažniji znak. Ali, osluškujte i kasnija reagovanja.
14. Sem ako ne postoji neki drugi razlog za to, pustite klijenta da započne i završi razgovor.
15. Informacije dobijene od klijenta na prirodan način u najvećoj meri su instruktivne.
16. Kada se učini da će klijent promeniti predmet razgovora, pronađite zamisao koja povezuje, ili nit koja se odnosi
na druge različite događaje.
17. Kada je čigledno da je klijent promenio predmet razgovora, upitajte se zašto je imao potrebu za tim.
18. Zapazite o čemu je klijent govorio pre nego što pestane da govori i postavi pitanje. Šta on izbegava postavljajući
to pitanje.
19. Zapazite momenat u razgovoru kada klijent prestaje da govori o događajima iz svog života i počinje da opisuje
simptome, ili se žali.
20. Ohrabrite klijenta da bude aktivan u procenjivanju materijala koji donosi u seansu.
21. Pomozite klijentu da shvati kako nije neophodno da brzo dođe do odgovora. Umanjite njegovo verovanje o
hitnosti rešenja. Ostvarite atmosferu strpljivog istraživanja. Pomozite klijentu da shvati kako se odgovori postižu
u partnerstvu zajedničkog istraživanja
22. Kada intervenišete da biste ponudili interpretaciju klijentovih razloga za neki postupak, proverite da li su
prethodne intervencije pomogle da se glavna stvar razjasni, i da li elementi klijentovog materijala potkrepljuju
vašu intervenciju.
 4. СУПОРТИВНА ПСИХОТЕРАПИЈА

Каже се да циљ супорт терапије нису дубоке, структурне промене личности пацијента, да не користи
психоаналитичке технике као психоан али да није ни директивна као бихев. Овде су пацијенти у мање
интензивном и ређем контакту са терапеутом. Ово је облик лечења погодан за пацијенте за које нису индиковани
други, више специјализовани или боље дефинисани облици психотерапије. Заједничко за сва одређења супорт
психот је њено одређење преко подршке која се пружа пацијенту током краћег или дужег вр периода.

Супортива психот је облик психот у којем је пружање подршке кључни терапијски чинилац. Подршка се пружа
помоћу различитих терапијских поступака, који се у великој мери ослањају на посебан однос између пацијента и
терапеута и веома активну улогу терапеута. Циљеви су боље фње пацијента, успешније решавање проблема,
лакше прилагођавање на средину и ублажавање симптома. Ово је најчешће коришћен облик психотерапије у
клиничкој пракси.

Rosenthal- Dijadni tretman koji se karakteriše korišćenjem direktnih postupaka da bi se umanjili simptomi i održalo,
obnovilo i unapredilo samopouzdanje, adaptivne sposobnosti i psihološko funksionisanje. Da bi se postigli navedeni
ciljevi u tretmanu može se koristiti eksploracija prošlih kao i budućih obrazaca emocionalnih odgovora i ponašanja.

Историја и забљуде везане за њу

Пружање подршке у терапијском контексту је увек схватано као нешто што се подразумева и што је успутна
делатност па због тога и даље постоје отпори да се супортивној терапији додели статус посебне терапијске
делатности. Ова терапија била је потењивана и сматрана врстом мање вредног лечења погодног за пацијенте који
нису подобни за облике психот који уживају већу репутацију (пепељуга међу психотерапијама).

Краун супорт терапији одузима статус психотерапије - ако је супортивна, није психотерапија. Овај став
подразумева да пружање подршке не може да буде саставни део психот процеса и да уместо подржавања пацијета
и ублажавања страха и других непријатних емоц стања терапеут треба да их провоцира и да се конфронтира, јер
ће уз таква осећања пацијент бити мотивисан за рад на себи,а не да му попут лека ублажава симптоме.

Неки саврмени психоаналитичари сматрају да је дихотомија између супортивне и психодинамичке психотерапије

вештачка. Терапијске интервенције у склопу психодинам терапије могу да се прикажу димензионално тако да на
једном крају стоји ескпресивна, експлоративна психодинамичка психотерапија а на другом крају имамо
супортивну психодин психотерапију која се користи потврђивањем, даавњем савета, охрабривањем, емпатијом.
Савремена психодинамичка терапија има и експресивне и супортивне елементе.

Кључни разлози за занемаривање супорт психотерапије могу се наћи у несагласности између психотерапеута у
погледу њеног значења, у пропусту да се теоријски јаче утемељи концепција подршке и супорт психот одвоји
од других психотерапија и непостојању покрета или удружења супортинвних психотерапеута који би овај облик
промовисали. Незванично се и даље сматра да супортивну користе они терапеути који нису добро овладали
другим техникама и немају адекватна теоријска знања. Може се чути и да је сувише једноставна и да личи
на ћаскање, слушање и давање савета. Изненађујуће многи терапеути ипак примењују супортивну терапију и
високо је вреднују.

Теоријска основа

Нема чврсту и кохерентно постављену теоријску основу, што се често види као њена слабост али може бити и
предност јер је чини применљивом код веома различитих пацијената и у циљу лечења различитих проблема и
поремећаја. Неки сматрају да је супорт терапија уствари скуп терапијских интервенција које нису везане ни за
каву теорију због чега је терапеутова теоријска оријентације ирелевантна а технике супорт терапије могу да се
користе у склопу било којег теоријско-терапијског система. Ипак важно је разлучити пружање подршке као
компоненте свих психотерапија од супортивне психот као посебног облика психот.

 Из перспективе его-психологије циљеви терапије су да пацијент прихвати себе какав јесте и да се што
боље прилагоди околностима у којима живи. Да би се ово остварило пацијенту се пружа подршка.
Остварење циљева има за последицу ублажавање симптома и боље фње.
 Са становишта тје везивања код људи постоји психолошки детерминисана потреба за везивањем за особу
која пружа сигурност, посебно у стресним периодима када нисмо у стању да се сами изборимо са
тешкоћама и доживљавамо се слабима. Тада постаје разумљиво пружање подршке пацијенту. Подршка му
помаже да се осети безбедно у односу са терапеутом, а то представља предуслов за осамостаљивање
пацијента.
 Психологија селфа потенцира постојање дефицита у развоју као основе за многе облике психопатологије
одраслих, а тај дефицит односи се на изостанак одговарајуће бриге, пажње и неге од стр родитељских
фигура. Дефицит се кроз терапију неутралише пружањем оних чинилаца којих је пацијент био лишен у
детињству што се постиже подршком.
 Соц-конструктивистичка тја објашњава ефекте свих психотерапија олакшавањем пацијенту да за своја
искуства нађе нова и позитивна значења, што се постиже пружањем подршке. Тако се супорт терапија
може посматрати као таква чије су компоненте садржане у свим облицима психотерап.

Пружање подршке комбиновано са конфронтацијама и усмеравањем пацијената ка већој самосталности показало

се успешним у лечењу пацијената са тежим облицима психопатологије, нарочито са граничним поремећајем
личности. Пружање подршке је био предуслов да се дође до било какве озбиљније промене у понашању или
структури личности. Може се закључити да веома различити теоријски системи одређују подршку као значајан
чинила у лечењу али у оквирима који су одређени тим теоријским системима. И даље нема теоријског становишта
које објашњава подршку као пресудни терапијски чинилац.

Циљеви

Разликују се од једног до другог пацијента и зависе од њихове психопатологије, својства личности, мотивације,
соц околности, година старости итд. заједнички циљеви супортивне су следећи:

1. Успостављање што вишег нивоа фња

2. Боља прилагођеност околини у којој живи пацијент, реалнији однос према окружењу и животној
ситуацији тако да се јасно разлучује шта је могуће и оствариво
3. Јачање самопоуздања подржавањем потенцијала и способности пацијента
4. Успешније савладавање свакодн тешкоћа и већа отпорност према ефектима стреса
5. Прихватање себе кроз прихватање симптома и ограничења и живот уз а не против симпт
6. Осамостаљивање пацијента тако да не зависи ни од кога у решавању проблема свакод ж
7. Спречавање компликација или погоршања која би могла нег да утичу на даљи ток лечења

Индикације и контраиндикације

Индикована је у лечењу пацијената са једном или више сл кка:

1. Слабија интроспективност, ниска мотивација за разумевањ порекла проблема и тегоба

2. Изразите тешкоће у подношењу стреса и прилагођавању на новонастале ж околности
3. Примарна заинтересованост да се ублаже симптоми, савлада кризнаситуација или са де пацијент боље
носи с последицама хроничног псих поремећаја од којег болује.

Овакво одређење индикација је проблематично јер често препушта терапеуту да процени интроспективност и
мотивајцију пацијента као и заинтересованост и портебе. Та процена може бити субјективна или под утицајем
контратрансфера. Наведене индикације такође упућују на закључак да су особе које се лече супортивном п заиста
пацијенти другог реда јер им недостају неке битне особине које би им омогућиле да се примене престижнији
облици психот. Супортивнна може да користи интроспективним пацијентима који немају довољно снаге и
сигурности да донесу одређену одлуку или се тешко сналазе у конктетној кризној ситуацији. Такви пацијенти
могу да имају добар увид али траже помоћ да бу решили проблем. Због тога би индикације за примену супорт
психот требало поставити на основу јасно изражених потреба и очекивања пацијената. Индикационо подручје
супортивне психот је веома широко и обухвата сва неуротска стања и поремећаје укључујучи поремећаје
прилагођавања, поремећаје личности али и тежа псих обољења као што су шизофренија и други облици психоза и
сви поремећаји раположења. Може бити индикована и код суицидалних пацијената. Примена је наравно
различита код различитих категорија пацијената.

Нису одређене јасне контраиндикације али то не значи да је супортивна универзално применљива. Треба бити
опрезан код пацијената који имају склоност ка зависности, јер могу постати зависни од терапеута. Не треба је
користити као основно средство у лечењу алкохолизма и злоупотребе дрога. Не може се спроводити код
агресивних, акутно узменирених или маничних пацијената, као ни код оних који су преплављени психотичним
доживљавањима или се налазе у кататоном или депресивном стању.

Indikacije:

- Depresija
- Shizofrenija
- Fobični poremećaji
- Panični ataci
- Socijalna fobija
- Somatska bolest
- Tugovanja
- Psihološki faktori koji utiču na somatsko stanje
- Suicidalnost
- Traumatska stanja
- Hipomanija
- Razni oblici demencije
- Laka mentalna zaostalost
- Zloupotreba supstanci
- Poremećaji ličnosti

Kriterijumi za isključenje:

- Nemotivisanost za savetovanje
- Neprihvatanje, poricanje teškoća
- Teška mentalna retardacija
- Značajna kognitivna oštećenja
- Hostilnost prema savetniku
- Primarni problem socijalno uslovljen
- Primarno se radi o asocijalnom poremećaju ličnosti
- Pogodniji za druge oblike terapije ili terapije
- Nije u krizi
- Zavisne strukture

Česti ciljevi:

1. redukcija disfunkcionalnog ponašanja

2. redukcija subjektivnog emocionalnog stresa
 3. jačanje koping mehanizama
4. jačanje kapaciteta da koristi socijalnu podršku

Retki ciljevi:

1. Restrukturacija ličnosti
2. Rešenje intrapsihičkog konflikta
3. Uvid i samorazumevanje

Kakav je seting?

1. Oba učesnika su aktivna

2. Komunikacija je dvosmerna
3. Dodatno se mogu koristiti medikamenti
4. Informacije o trajanju, kraju, cilju....
5. Bolnički uslovi (češće vidjenje),
6. Vanbolnički (ređi susreti, uz fleksibilnost u pogledu intenziteta)

Технике и поступци

Za svakog klijenta se određuju interevencije koje su planirane, ugovorene i strogo individualne. Neophodno je da se
terapeut i klijent slože bar oko jednog cilja ili područja na kome će se raditi. Zadatak savetnika je da tokom savetovanja
stalno ukazuje klijentu na njegov udeo u savetovanju kao i odgovornost u odnosu na sopstveni život. Пајн: Прво треба
помоћи пацијенту да се смири (вежбе опуштања, охрабривање, лекови) а тек после у мирнијој атмосфери да се
врати на поводе и узроке узнемирености и покушати да их заједно са пацијентом боље разуме, а потом настојати
да смањи њихов неповољан ефекат пружањем подршке пацијенту. Јесте да клијента свпдиш на ниво детета, али
он мало и јесте на нивоу регресије и као детету му недостаје вештина да сам себе смири. Да ли ће се и у којој
мери пацијент осетити подржаним и охрабреним зависи од околности у којима се спроводи супорт психот као и
од понашања терапеута, кка пацијента, природе њиховог односа и примењених терапијских техника.

Околности и терапијски амбијент

Важно је да терапеут креира одговарајучи терапијски амбијент управо на основу тога шта пацијент очекује али и
шта он треба и реално може да му пружи. Терапеут заједно са пацијентом дефинише циљеве и структурише
терапијске сеансе. Пацијент треба да зна колико ће често имати сеансе, колико ће оне трајати и шта ће му стајати
на располагању између тих сеанси. Корисно је да пацијетн зна и колико ће отприлике трајати терапија. Ако се са
супортивном започне у болници пожељно је да се она спроводи интензивније и чешће, док у ванболнићким
услвима постоји већа флексибилност у погледу интензитета, учесталости и трајања терапије. Крај обично није
формалан, није нагао и ненајавњен и не поставља се у апсолутном смислу, јер се пацијенту оставља могућност
каснијих контаката по потреби. Ипак у циљу подстицања самосталности пацијента пожељно је оставити врата
отворена али истовремено предочити му да терапеут од њега очекује да ту опцију што мање користи.

Понашање терапеута

Терапеут је активна у сеансама али се прилагођава захтевима и потребама пацијента и не дозвољава да пацијент
преузме сасвим пасивну улогу. Терапеут има иницијативу у разговору. И у супортивој терапији важно је да
терапеут одржи асиметричан однос тиме што неће износити детање свог приватног живота, али је извесна
флексибилност могућа када терапеут процени да је то потребно. То не значи мешање личног и професионалног
већ већа директивност и ангажованост. Такав терапеут пацијенту изгледа стварнији и конкретнији па је лакше
успоставити однос поверења. Терапеут најчешће пружа подршку пацијенту директно тако што исправља неке
његове заблуде, уверава га да су његове бриге и сумње претеране или неосноване, пружа му неопходна
објашњења, подстиче га и охрабрује.
Исправљање заблуда, уверавање и разуверавање пацијента – ово не значи да пацијенту не треба пружити
одговарајуће аргументе и очекивати да ће пацијент прихватити свако мишљење терапеута само зато што је оно
покривено терапеутовим ауторитетом. Ипак кориговање заблуда није тако комплексан процес као у когн
психотерапији и циљ ове интервнције није да пацијент промени начин размишљања већ да се осети охрабреним
пошто и од терапеута добије потврду да греши у нечему што га брине или у начину на који брине. Када уверава
или рауверава пацијента, терапеут мора претходно да емпатише с пацијентом и да разуме разлог, смисао и
значење његових специфичних брига. Терапеут треба да пацијенту на начин који је њему примерен саопшти да га
разуме. Само уз такво разумевање терапеутово уверавање моћи ће да буде делотворно.

Пружање објашњења – терапеут ово чини пре свега да би та објашњења била нека врста противтеже заблудама,
сумњама и бригама којих пацјент треба да се ослободи. Објашњења се овде битно разликују од интерпретација у
оквиру психоанализе али оба поступка могу да помогну да пацијент боље разуме ситуацију у којој се налази и да
стекне дубљи увид у порекло свог понашања и својих проблема. Објашњења која се пружају пацијнту обично су
практичне природе, односе се на ситуацију овде и сада и помажу да се пацијент боље снађе у реалности свакодн
живота, успешније се носи са проблемима и да му се олакша прилагођавање. Објашњења се односе на
пацијентове симптоме, природу поремећаја, ефекте које производи, начин лечења, спречавање погоршања и
рецидива и тумачење пацијентовог понашања од стр околине.

Подстицање и охрабривање пацијента – не чини се без покрића већ на основу процене његових потенцијала и
капацитета. Терапеут мора да води рачуна да не прецени пацијентове способности и да не буде претерано
амбициозан у смислу онога што је пацијент у стању да уради или промени у свом животу. Највише ефеката има
охрабривање пацијента у конкретним ситуацијама и при решавању конкретних проблема. Охрабривање корак по
корак даје боље резултате него подстицање пацијента да одмах предузме нешто велико. Терапеут мора да води
рачуна да не намеће своје ставове и да подстакне пацијента да сам доноси своје одлуке. Охрабривање не значи
очекивати од пацијента да уради оно што би терапеут желео

Savetnik je kao “dobra majka” koja daje sigurnost, hrabri…. Ne nameće svoje mišljenje klijentu, bavi se sadašnjošću, ne
dozvoljava da klijent bude pasivan, manje je neutralan a više direktivan, ne ohrabruje ćutanje. Savetnik je aktivan,
angažovan, empatičan, spreman da razume, razvija pozitivan transfer, nekritikujući, neosuđujući, nemorališući, podržava
autonomiju klijenta u cilju donešenja odluka o sopstvenom životu.

Карактеристике пацијента

Без обзира колико му се квалитетна подршка пружа, коначан ефекат терапије одређује сам пацијент. Пацијенти са
одређеним ккама, као они са нарцистичким или параноидним цртама теже прихватају подршку од стране
пацијента. За нарцистичке пацијенте супортивна терапија сама по себи може бити нека врста трауме тј суочавања
са сопственим неуспехом. Параноидни пацијенти су неповерљиви према психотерапији уопште а посебно према
супортивној.

Однос између пацијента и терапеута

Ово је кључни чинилац од којег зависи исход сваке психот, а нарочито супортивне. Однос између пацијента и
терапеута ккше основна оријентација на овде и сада. Пожељно је да њихов однос буде више налик на радни савез
где су најважнији сарадња на одређењу и постизању терапијских циљева и постављање и одржавање јасно
дефинисаних улога. Терапеут треба да буде доживљен од стране пацијента као поуздана фигура којој он може да
се повери и која ће му увек бити доступна, макар симболично. Не треба да терапеут буде на располагању 24/7 али
треба да јасно предочи пацијенту коме и како може да се обрати када терапеут није директно доступан. Важно је
да се пацијент не везује само за терапеута већ и за установу и друге терапеуте. То је начин да се спречи претерана
претерана зависност пацијента од терапеута и да се он подстакне да тражи помоћ и од других а и да се више
ослања на себе. У супортивној терапији подржава се позитивни трансфер пацијента али се на њему не инсистира
превише, нити се он интерпретира. Терапеут фше као добар објект који пружа поузданост и континуитет и
осигурава безбедност терапијске ситуације уопште. Терапеут подржава пацијента у настојањима да интернализује
оне фје терапеута које му помажу да ојача самопоуздње и стекне већу сигурност. Тереапеутов задатак је да на
време открије ефекте негативног трансфера пацијента, да га разуме и ако је могуће ублажи или отклони их без
директне интервенције. Мора да води рачуна и о свом контратрансферу.

Šta treba izbegavati?

- Povećanu zavisnost klijenta

- Prijateljstvo
- Socijalne zajedničke aktivnosti
- Odnos savetnika sa porodicom klijenta u smislu druženja ili drugih bliskosti
- Savetnikovo samo-otkrivanje
- Neaktivnost savetnika
- Nepotrebno uticanje na život klijenta
- Davanje gratifikacija koje nemaju savetodavnu svrhu

Faze: početna, središnja i završna.

Početna: Osnovne informacije i dogovor, razjašnjenje procedure, trajanje seansi, trajanje savetovanja, aktivno slušanje,
empatičnost, postavljanje realističnih ciljeva, adaptacija na način komunikacije klijenta.

Središnja: Nivo svesnosti: rad sa svesnim materijalom, identifikacija sa savetnikom: savetnik je “aktivna roditeljska
figura” od koje klijent uči nove metode prilagođavanja. On može da ponudi alternative, na osnovu svojih vrednosnih
principa i načina kako on razume stvari, puteve razjašnjavanja problema. Katarza i abreagovanje: podsticanje
emocionalnih odgovora koji su povezani sa svesnim uspomenama i traumama. Rad sa regresijom: ona se ne podstiče.
Prilagođavanje karakternoj organizaciji klijenta. Savetnik kao alter ego: intervencije tamo gde klijent nije u mogućnosti da
interveniše.

Završna: Strukturisanje završne faze kroz postepeno odvikavanje proređivanjem broja seansi i njihovim skraćenjem.
Analizirati zavisnost od savetnika. Ostaviti mogućnost za nove susrete

Uzorci usporavanja savetovanja:

- Na strani terapeuta – kontratransfer i nedostatak empatije.

- Na strani pacijenata - pogoršanje somatskog stanja pacijenta, promena životnih okolnosti, visoka anksioznost,
slabljenja odbrana klijenta, neredovno dolaženje i smanjenje primarno visokih očekivanja.
- Uzroci u savetovadnom odnosu - nepostojanje transfera, nepostojanje dobre alijanse i erotizovani ili erotski transfer.

Техника примене

Oblici suportivnog pristupa

1. SUGESTIJA - To je vid savetovanja u kome je naglasak na emocionalnom a ne racionalnom dejstvu.

2. LARVIRANA SUGESTIJA – lek uz verbalnu sugestiju lekara dobija magično dejstvo (placebo). Primenjuje se
najčešće kod konverzivnih i primitivnih struktura niskog intelektualnog i obrazovnog nivoa ili onih koji nisu
motivisani za dužu terapiju
3. AUTOSUGESTIJA – internalizovana slika autoriteta u sebi
4. PERSUAZIJA – korišćenje racionalnih činioca. Davanje jasnih informacija o bolesti, psihogenim faktorima...
5. HIPNOZA, AUTOGENI TRENING, MUZIKOTERAPIJA, ART TERAPIJA, RAD SA OKRUŽENJEM
PACIJENTA

Eksplanatorne tehnike:
- komunikacija (slušanje, praćenje, posmatranje,prenošenje empatije, analiza aktuelnih događaja, izražavanje brige,
redefinisanje)
- konfrontacija (usmeravanje pažnje na konfliktne ciljeve, nekonzistentna ponašanja)
- eksplanacija (mehanizama odgovornih za ponašanje)
- klarifikacija (dostupnih informacija kojih trenutno nije svestan)
- interpretacija (ograničene, meke, površne, kontrolisane)

Direktivne intervencije:

- edukacija
- modelovanje
- saveti
- podsticanje adekvatnog ponašanja

Рад са окружењем пацијента – околина у којој пацијент живи утиче на његово стање а пацијенти у супортивној су
посебно осетљиви на ефекте околине. Такви пацијенти подложни су погоршањима ако им се нпр поремете
околности на послу или браку и породици. Задатак терапеута да увиди и покуша да утиче на ове околности како
би поспешио опоравак пацијента. Најочигледнији домен терапеутове интервенције су односи у породици
пацијента. Укључивањем брачних партнера или других чланова породице терапеут њима и пацијенту ставља до
знања да решења ваља тражити у колаборацији која укључује отворену комуникацију, идентификовање проблема
и заједничке напоре да се ти проблеми ублаже и отклоне. Циљ интервенција са породицом је и да породица има
више слуха за пацијента и обезбеђивање да пацијент у будућности лакше нађе помоћ и подршку у оквиру
породице. Терапеут може сам или у сарадњи са другим члановима терапијског тима да се више ангажује на
решавању других проблема или у повезивању пацијента са одговарајућим социјалним институцијама који би му
омогућиле да се боље носи са тешкоћама.

Охрабривање емоционалног пражњење – емоц пражњење у виду испољавања непријатних и болних осећања не
мора да има директни терапијски ефекат али је важно да пацијент зна да је такво пражњење током сеанси
дозвољено а некад и пожељно. Само сазнање пацијента да може да буде слободан у истраживању осећања
доприноси квалитетнијем односу са терапеутом а катарзички ефекат емоц пражњења може да буде искоришћен
да се одређена осећања демистификују, боље разумеју и обраде

Давање савета и сугестија – најконтроверзнији аспект супортивне психот због могучности да се сугерише
пацијенту шта треба да ради и одлучи. Зато је ово оправдано само ако је ван сфере терапеутових интереса и у
потпуности подређено пацијенту. То значи да директне савете и сугестије треба давати веома ретко и то у
ситуацијама које су сасвим неутралне у односу на терапеута. У највећем бр ситуација оправдано је да се уместо
сугестија са пацијентом разговара о различитим опцијама и да му се предоче и добре и лоше стране сваке опције а
да му се препусти коначна одлука. Улога терапеута је само да олакша пацијенту у његовој неодлучности док он
сам треба да сноси пуну одговорност за коначну одлуку

Тешкоће које се појављују у току лечења

Главни проблем ове терапије је могућа претерана зависност пацијента од терапеута. Овај проблем делом је
последица саме природе терапије где није увек лако поставити границу између пожељног пружања подршке и
онаквог које омета терапијски процес јер подстиче пасивност пацијента, смањује његову одговорност и отежава
му осамостаљивање. Терапеут мора на време да уочи тенденцију пацијента да се прекомерно ослања на њега и да
спречи даљи развој те зависности, тако што ће пацијенту понудити и друге фигуре и институције на које може да
се ослони. Зависност не треба да буде забрањена тема. Терапеут може да ублажи стеоен зависности
проређивањем сеанси и смањивањем контакта уз пружање одговарајућих објашњења пацијенту. Спречавање
претеране зависности важно је и због спречавања погоршања стања пацијента у случају изненадног или
планираног одласка терапеута и пацијентовог доживљаја да је напуштен. Неки терапеути могу да подстакну
зависнот пацијента и из својих нарцистичких потреба. Гратификације терапеута у суп терапији обично су мање
него у другим облицима психотерапије јер је она сама мање амбициозна у циљевима па ово може да деморалише
терапеута али и пацијента чији је терапеут фрустриран малим напретком.

Ефикасност

Ефикасност суп психот је врло мало проучавана услед више чинилаца – консензуса око дефиниције,
хетерогености и дијагностички веома различитих пацијената који се овако лече, науједначености у примени,
истовременог коришћења других терапијских средстава, недовољне заинтересованости за истраживања од стране
протагониста супортивне психот, као и општих тешкоћа у мерењу исхода психотерапије. Због свега овога није
могуће са научном поузданошћу тврдити да ли је и колико ова терапија ефикасна а још теже колико је ефикасна у
односу на друге терапије. Статус супортивне терапије одражава и чињеница да се у многим истраживањима
ефикасноти бихејв и когн терапије пацијенти лечени супортивном терапијом сврставају у контролну групу.
Произвољно се претпоставља да суппорт терапија даје резултате аналогне ефектима плацеба. Прелиминарна
истраживања ипак показују да супот терапија показује добре резултате у лечењу веома широко дефинисаниј
граничних пацијената као и пацијената са слабијим егом који пролазе кроз процес туговања после смрти блиске
особе. Једно истраживање показало је да је у односу на пацијенте који нису били лечени супорт терапијом, ова
терапија код пацијената пре и после бај пас операције била повезана са краћим трајањем хоспитализације и
адекватнијим коришћењем аналгетика. Код хетерогене групе пацијената који су били лечени овом терапијом,
симптоми су после 5 година били мање изражени, побољшана способност решавања проблема а учесталост
психијатријских хоспитализација смањена. Efikasnost: Prema Strupu (1979) kriterijumi za procenu efikasnosti su:
kvalitet odnosa savetnik-klijent, motivsanost klijenta, ličnost savetnika, ličnost klijenta i savetodavni metod.

Едукација

Мало је терапеута који би себе назвали супортивним а институције које пружају формалну едукацију из
супортивне психот, са одговарајућим курсевима и дипломама не постоје. Међу психотерапеутима се подразумева
да је свако квалификован за супортивну психот и да посебна едукација није потребна.овај став је погрешан и само
још један показатељ ранга супортивне психот али и непознавања њене суштине и потцењивања подршке као
кључног терапијског чиниоца. Едукација из супорт терапије била би најпре едукација из основних техника психот
уопште и едукација из психотерапијског приступа који је својствен и другим облицима психот. Едукација из
супорт терапије требало би да се односи на њене специфичности и учење техника помоћу којих се пружа подршка
и остварују циљеви те терапије. Ту је важно да терапеут научи да примењује и одговарајуће технике преузете из
других облика психотерапије као и да свој терапијски приступ прилагоди психопатологији различих пацијената
код којих се овај вид лечења користи. Супорт психот би уз одговарајучу едукацију могли да користе поред
психијатара, психолога, соц радника и особе са другачијим образовањем нпр лекари опште праксе, учитељи и
наставници, остали педагози, радни терапеути и други.

5. БИХЕЈВИОРАЛНО САВЕТОВАЊЕ

Основу бихејв терапије представља тја учења, мада никад није постигнута сагласност о томе која од више тја
учења је језгро бихејв терапије. Сагласност постоји да је њен развој започео као резултат експеримента Павлова.
Главна оријентација оснивача бихејв експерименталних истраживања и творца принципа учења и терапије
(Вотсон, Торндајк, Бандура, Скинер) била је експериментално испитивање различитих техика условљавања како
би се неодговарајуће понашање деце и одраслих евентуално могло заменити одговарајућим, соц
прихватљивим. Marу Cover Jones – 1924. рад о отклањању фобичних реакција код детета, најважнији рад у тој
области данас кад се ради о примени бихевиоралне терапије.

Теоријске концепције учења можемо поделити у 3 групе:

 Прва - инсистира на експлицитној и систематској примени теоријских резултата и постигнућа псих

учења на све форме бихејвиоралне терапије.
  Друга – учење схвата само као могућу технологију за модификовање понашања
 Трећа – прихвата постојање корелације између терапеутског процеса и одређених образаца и принципа
учења, али негира експлицитну условљеност бихејв терапије теоријом псих учења, јер таква конзистентна
и непротивречна тја за сада није дата. Ипак треба истакнути да тја учења у најопштијем смислу остаје
основ и извориште бихејв терапије.

Ајзенк – то је покушај да се људско понашање и емоције усмере у корисном правцу у складу са законитостима
модерне тје учења. Заједнички елементи свих техника бихејв терапије:

1. То је терапијски приступ усмерен на неки издвојени проблем у понашању и доживљавању појединца

2. Предмет бављења у бихејв терапији је првенствено понашање које се може опажати и мерити, али исто
тако и разни интраорганички процеси, а у новије време предмет третмана су све чешће и посредујући когн
процеси
3. Бихејв терапија усмерена је на садашња стања и околности у вези са одабраним проблемом, а не на
прошлост и у оквиру тог приступа не сматра се да сви поремећаји нужно вуку корен из детињства
4. На поремећаје и симптоме гледа се као на облике понашања у чијем настанку и одржавању учествује
учење.
5. У бихејв приступу инсистира се на снажној повезаности између експериментално утврђених законитости
и на њима утемељених учења и практичне примене тих законитости у пракси, васпитању, рехабилитацији,
и решавању компликованих социјалних ситуација
6. У бихејв терапији наглашава се значење методологије учења, доследна примена и стално усавршавање

Значјан је допринос M.B. Ahapiroa због доприноса у примени експ процедуре у истраживању и третману
појединачних случајева. Он је демонстрирао како је у бихејв третману обједињен експ и клинички приступ. У
сваком појединачном случају истраживачки поступак примењује се на неком клинички релевантном проблему.

Теоријске основе бихејвиоралне терапије

Задатак бихејв терапеута је усмерен ка примени разл законитости учења са циљем да мења неко понашање. У
тетману су заступљени неки од 3 начина учења:

1.Класично условљавање

Учење условљавањем је једноставан, и по многима основни облик учења на који је могуће свести све остале
видове. Павлов је први детаљно проучавао и приказао овај вид учења сматра га и основом свих псих процеса.
Клас условљавање користи 2 основна појма:

- појам природне дражи и безусловног рефлексног реаговања

- појам условне дражи и условног рефлексног реаговања

Природна драж је она која увек и аутоматски изазива неку рју. Храна увек изазива лучење пљувачке. Храна –
природна драж; лучење пљувачке – безусловна рја

Условна драж је она која услед тога што се више пута јављала заједно са природном дражи, изаива исту рју коју
иначе изазива природна драж. Звук који се јавља приликом давања хране ће касније и сам изазвати лучење. Звук –
условна драж; лучење пљувачке на звук – условна рја.

Павлов је тврдио да се овај облик учења јавља код и код човека, а посебно код стварања навика хигијене,
исхране, учења говора. Наведени принципи условљавања и данас су важни и објашњавају настанак и трајање
неприлагоћених облика понашања деце и одраслих. Овај тип понашања подразумева пасивност организма на које
организам одговара рјама рефлексног типа. Учење појединих облика понашања у свакодн ж не одвија се чисто
класичним условљавањем. Сложенији облик – оперативно условљавање.
Naziva se i traumatsko jer traumatski događaj može biti BD. BD (bezuslovna draž) može biti i unutrašnja – interoceptivno
uslovljavanje. Najveći broj strahova nastaje KU i to uparivanjem prethodno neutralnih draži (koje ne izazivaju strah) sa
bezuslovnim (averzivnim) dražima koje izazivaju emocionalnu reakciju straha, a održava se operantnim uslovljavanjem.

Uslovna rekacija podleže zakonostima:

1. Generalizacije draži
2. Gašenja (ako se UD ne daje povremeno sa BD, što se ne dešava kod fobija)
3. Spontanog obnavljanja

Nastanku straha pogoduje:

1. Povećana budnost organizma (introverti sa visokim neuroticizmom (urođeno) dugotrajna konfliktna situacija
(povećava se budnost, strahovi se lakše uče - stečeno))
2. Specifične draži (jake, bolne, filogenetske, nove, socijalna dominacija, ali svaka draž može izazvati strah pod
određenim uslovima)

2.Оператно (инструментално) условљавање

Торндајк и Скинер су створили експ услове који су омогућили проучавање сложенијих облика учења. Уочили су
да свака рја организма изазива неке последице у средини. Испитивање тих последица може бити важније од
испитивања безусловних дражи које доводе до рје организма. Под оператним или делатним понашањем
бихејвиористи подразумевају свако понашање које делује на околину на такав нчин д ау њој изазива неке
последице. У оператном условљ организам даје онај одговор на који ће околина реаговати. Одговор је средство
којим ће се постићи рја околине. Оперативно понашање је у функцији својих последица. След збивања у
оператном понашању је следећи:

стимуланс – оператни одговор – давање поткрепљења

Нпр. говор је оператно понашање у оној мери у којој изазива рју других, као и раздражљивост, плач, депресивно
расположење или радост. Организам нешто чини средини а средина рје. Последице изазване у средини повећавају
или смањују вероватноћу понављања тог облика понашања. Велики део понашања одређен је поз или нег
поткрепљењем.

- Позитивно поткрепљивање је сваки стимуланс који, када се примени, интензивира неко понашање. То може
бити похвала онда када јача или одржава понашање за које је везана.
- Негативно поткрепљење – аверзивни стимуланси које оосба жели да избегне ако има могућност. То може
бити казна, критика и сл. Оно што поткрепљује одређени вид понашања једне особе, може бити без ефекта
када је у питању неко други или може чак изазвати супротно деловање.

Поткрепљиваче можемо поделити на примарне и социјалне. Примарни се односе на основне ж нагоне – храна,
вода, секс нагон, бол, а социјални су у вези са соц стремљењима – похвала, унапређење, награде...

Овај облик учења користе родитељи и наставници у процесу васпитања као и све др заједнице у настојању да се
њихови чланови понашају сходно важећим нормама прихватљивим и корисним за ту заједницу. Скинер је уочио
да је могуће контролисати јачину оператно условљеног реаговања као што је Павлов контролисао јачину клас
условљ. Тако је закључио да сличне законитости владају у оба облика учења.

Следећа 3 поступка објашњавају како учење утиче на усвајање неадаптираних понашања али и усвајање
понашања оператним условњавањем генерално:

1.Учење награђивањем – значајно у васп деце али и понашање одраслих често је одређено одобравањем и
пажњом околине. У бихејв терапији има широку примену, посебно у ситуацијама када се жели изградити нови,
раније непостојећи начин понашања или када се непожељна понашања елиминишу и надомештају другим
прихватљивим

2. Учење бежања из трауматске и угрожавајуће ситуације веома брзо постаје усвојени начин рје на болне
стимулансе. Такав начин учења избегавањем могућ је након само једног трауматског искуства. У клиничким
условима срећемо бежање из неких ситуација које су непримерене стварној опасности. То могу бити високо
специфични и често необични поступци.

3. Учење избегавања трауматске ситуације често се своди на стварање могућности да се претпостављена

опасност предухитри и пре њене појаве. У клиничкој пракси сусреће се много примера избегавања посебно у вези
са застрашујућим садржајима и околностима. Особе са фобичним манифестацијама развијају веома сложене и
суптилне рје избегавања, тако да заправо ни не долазе у околности које су за њих застрашујуће

3.Учење по моделу (учење имитацијом)

Ова врста учења има посебно место за усвајање свих облика и образаца понашања. Ту усу посебно важне особе за
које је особа која учи емотивно везана и које за њу представљају узоре. Бандура – учење путем покушаја и
погрешака би могло бити фатално, зато учимо овако! Основни процес којим се ово постиже одвија се на следећи
начин:

- Особа посматра понашање неке друге особе и томе поклања пажњу

- Посматрач формира идеју или кодове у својој свести о томе како се то понашање постиже (укључујући
испробавање свести у пракси)
- Посматрач идентификује околности у којима се понашање догађа и последице тог понашања
- Када се појави одговарајућа ситуација, посматрач понавња понашање у складу са формираном идејом о том
понашању.

Бројним експериметнима доказано је да деца овако уче разл облике понашања па и агресивног. Овако се могу
усвојити и разл облици неадаптираног понашања. По Волпу две трећине страхова и фобија стечено је
условљавањем и имитацијом. Селигман – чак и депресивност! Бандура сматра да се учење по моделу постиже
блиским додиром, односно асоцијацијом стимуланса, који потичу од опаженог модела и њима евоцираним
мислима, осећањима, маштањем. То удруживање спољ и унутр стимуланса доовди до имитативног понашања тј
усвајања понашања које је испољио модел. Зато су за разлику од осталих облика, у овом учењу значајни и когн и
мотивациони фактори.

Ciljevi bihejvioralne terapije:

1. Osnovni cilj je isčezavanje simptoma izmenom (isčezavanjem) maladatavnog ponašanja – bihejviorlana

modifikacija.
2. Rad na izmeni previše naglašenih i neprimerenih ponašanja.
3. Rad na usvajanju novih, do sada nepostojećih, adaptivnih ponašanja.
4. Osnovna obeležja BT:
5. Temelji se na naučnim principima i objektivnom merenju.
6. Bavi se klijentovim sadašnjim teškoćama
7. Pokrivajuća terapija (bavi se aktuelnim ponašanjem pacijenta).
8. Od klijenta se očekuje da aktivno učestvuje u terapiji
9. Sprovodi se koliko god je moguće u klijentovom okruženju.
10. U velikoj meri je edukativna
11. Od klijenata se traži da procenjuju svoju terapiju.

Indikacije u kombinaciji sa drugim terapijskim postupcima:

 1. Anoreksija nervosa
2. Gojaznost
3. Nesanica
4. Seksualne disfunkcije i devijacije
5. Motorički poremećaji kod dece (tikovi, mucanje,enureze, impulsivno ponašanje)

Kontraindikacije:

1. Aktivna zloupotreba alkohola i PAS-a

2. Akutne psihoze
3. Teška depresija
4. Sucidalnost

Teškoće u lečenju:

1. Nemotivisanost, nesaradljivost i nespemnost pacijenta da učestvuje u terapiji.

2. Odustajanje od terapije.
3. Sabotiranje terapije (sigurnosna ponašanja).
4. Ograničeno trajanje terapije.
5. Otpor prema monitornigu aktivnosti, neizvršavanje
6. terapijskih zadataka.

Zato je važno pre terapije izvršiti psihoedukaciju: -dati informacije klijentu o: samoj terapiji, strahu i načinu učenja i
održavanja straha

Неки поремећаји у светлу тје учења

Бихејв терапеути и истраживачи настоје да утврде у којој се мери разл маладаптивна понашања и поремећаји
могу објаснити обрасцима понашања стеченим погрешним условљавањем. Поремећаји понашањау оквиру
синдрома психопатске личности, као и делинквентни облици понашања, објашњавају се неадекватним режимом
поткрепљивања у оквиру оператног условљавања. Неки облици асоц понашања могу да носе у себи
самопоткрепљења у облику материјалне добити. Утицај може имати и соц поткрепљење од стр вршњака. Та
поткрепљења маладаптивних понашањамогу бити јача од претњи казном или чак саме казне. Соц страхови такође
су условљени. Ајзенк је сматрао да особе са израженом екстраверзијом и виским неуротицизмом теже уче,
спорије се условљавају и теже стичу соц пожељне облике понашања па су склоне да развију неке психопатске
облике понашања. Код особа са синдромом асоцијалног понашања често се у детињству налазе предзнаци таквог
развоја у виду разл поремећаја понашања и неадекватног емоц реаговања. Зато је већ учесталост маладапт облика
понашања и код осталих чланова породице. Условљавање соц пожељног понашања учењем по моделу у раном
развојном периоду играју посебно значајну улогу у формирању личности.

Конфликти изазвани неадекватним или контрадикторним поткрепљењима изазивају и емоц рје услед којих може
доћи до промена у фњу аутономног нервног система, што утиче на процес учења соц пожељног понашања а може
да доведе и до повлачења од околине или до импулсивног понашања. Алкохолзирам и токсикоманија могу се
концептуализовати као понашања којима се избегава анксиозност. Неадекватним режимом поткрепљења
пожељног и гашења непожељног понашања могу се објаснити и бројни неуротични поремећаји као и регресија,
наступи беса, тикови, говорни поремећаји, енуреза и енкомпреза код деце. Тје учења објашњавале су и настанак и
одржавање поремећаја сексуалног понашања које те такође учи.

Парадоксална депресија – некад се јавља након великог успеха и напредовања. Успех и напредовање могу да
доведу до губитка поткрепљивача здравог понашања тако што се након успеха кидају старе везе са изворима тих
поткрепљивача.
Методе бихејвиоралне терапије

Бихејв терапија је флексибилна и најчешће се прилагођава сваком појединачном случају. Може се уочити повећан
интерес соц радника за сазнањима из богате праксе бихејв терапије и едукацијом према подручјима рада.

Пре примене било које бихејв терпаије први задатак терапеута је да идентификује вероватне везе стимуланс-
одговор које се код клијента јављају у донсу на проблем који има. Овај део терапијског процеса зове се
бихејвиоралном или функционалном анализом. Она почиње тиме што терапеут записује детаљну историју
постојећег проблема, његов ток, а нарочито везе са текућим искуством. Обимно истраживање прошлости није
потребно. Нагласак је на садашњем тренутку и особама, местима, времену и ситуацији. Циљ овакве анализе
је идентификовање претходних стимуланса који стварају неприлагођено понашање. Након тога клијент и
терапеут се договарају о циљевима третмана.

Bihejviorlana (funkcionalna) analiza - KBT konceptulizacija slučaja:

1. Dijagnostički postupak
2. Sprovodi se sa ciljem da i terapeut i pacijent razumeju interakciju između činioca koji dovode do problema i onih
koji ih održavaju.
3. Otkrivanje S-R veza.
4. Postupak se ne razlikuje mnogo od klasičnog uzimanja anamneze.
5. Ponašanje mora da bude operacionalizovano
6. Važno je i razumeti odnos između konkretnog ponašanja i osećanja (afektivna komponenta) i mišljenja, stavova,
verovanja (kognitivna komponenta)
7. Uzeti u obzir ciljeve i očekivanja klijenta.
8. Bihejvioralna analiza je početna hipoteza o povezanosti činioca koji dovode do nastanka poremećaja i koji
doprinose njegovom održavanju.
9. Dorađuje se kroz samu terapiju.

Na sledeća pitanja se mora odgovoriti:

1. Zašto se poremećaj razvio baš kod te osobe? (k-ke ličnosti, temepramentne osobe, okolina, kontekst)
2. Zašto baš sada? (kritični incident – utvrditi faktore koji su perciptirali pojavu poremećaja u određenom trenutku -
antecedenti događaj). Kortikalana budnost.
3. Кako je nastao? (koji je dominantan mehanizam učenja).
4. Kako se održava? (sistem nagrade i kazne).
5. Kako se leči? (predlog tretmana, paket tehnika). U kombinaciji sa drugom terapijskim postupcima

Formulisanje terapijskih ciljeva:

- Opšti cilj (da mi bude bolje).

- Specifični ciljevi (da postanem aktivniji, da mogu sam da odem do prodavnice, do Beograda autubusom).
- Kako ćemo znati da je cilj postignut? (cilj mora da bude merljiv i proverljiv).

Tri glavne grupe tehnika (proizašle iz osnovnih prinicpa učenja) :

1. Tehnike zasnovane na prinicpu recipročne inhibicije- kontrauslovljavanja (sistematksa desinzitizacija,

averzivna terapija)
2. Tehnike zasnovane na principu gašenja (izlaganje, preplavljivanje)
3. Tehnike zasnovane na principu modelovnja

Систематска десентизација (реципрочна ихибиција – контра условљавање)

Princip recipročne inhibicije: Postoji recipročno inhibitorni odnos između STRAHA I NAGONA (veliki strah – ubija
glad, mali, ali prisutan strah – povećava glad) Postepeno izlaganje stimulusu straha u prisustvu recipričnog inhibitora –
gasi vezu draži i straha. Ako u prisustvu draži (situacije) koje izazivaju (bude) strah uvedemo draži koje imaju sposobnost
da inhibišu strah, veza između draži koje izazivaju strah i samog straha će oslabiti. Veza između straha i inhibitora je
dinamična i recipročna. Klasični inhibitori (antagonisti) anksioznosti su hrana, seks i mišićna relaksacija.

Tehnike zasnovane na prinicpu recipročne ihnibicije:

- Izlaganje objektima i situacijama koje izazivaju strah (sistematsko, plansko, postepeno) u uslovima kada
doživljavanje straha nije moguće.
- Može biti u imaginaciji (kognitivni tip) ili uživo.
- Inhibitor straha je progresivna mišićna relaksacija.
- Trening mišićne relaksacije(najčešće Džekobsnova progresivna mišićna relaskcija).
- Izrada hijerahijske skale
- Naizmenična prezentacija ajtema iz skale i relaksacije.
- Važno!!! Mišićna relaksacija treba da bude dovoljna, u suprotnom će se anksioznost povećati!
- Izrada hijerahijske skale:
- Strah se “deli” na “strahiće”.
- Formira se skala/lestivica draži (situacija) kojima se osoba izlaže planski, sisitematski i postepeno, počev od one
koja izaziva najmanji strah
- Skala je graduirana stimulus genralizacija
- Prilikom izrade skale treba naći dimenziju za manipulaciju (daljina, broj objekata, tematski slične draži)

Техника је намењена уклањању фобија. Теоријску и експ основу развио је Волп. Основни принцип коришћен из
тје учења условљавањем у овом поступку гласи: ако се једна рја антагонистичка страху, као што је релаксација,
јавља у присуству стимулуса који буди страх, доћи ће до слабљења или исчезавања рје страха. (пример, мачка и
дете 26 стр) У току спровођења терапије треба водити рачуна да се поступак изводи постепено и да се објекат
страха не држи прерано сувише близу како не би изазвао јаку рју страха. Постепено излагање ситуацијама које
изазивају рју страха има малу вероватноћу да ће угасити тај страх ако се истовремено не изазивају реаговања која
улазе у компетицију са реакцијом страха. Систематска десентизација састоји се из три дела:

- тренинг у дубокој релаксацији

- конструкција хијерархијске скале анксиозности
- практиковање релаксације у присуству околности које изазивају анксиозност.

На основу хијерархијске скале ситуација у којима се јавља страх особа се излаже тим ситуацијама почев од
најмање застрашујуће до оне која изазива највећи страх. Формирање скале је индивидуално и препушта се самом
клијенту уз неопходна објашњења.

Полази се од ситуације која нјамње изазива страх и тражи се од клијента да одговарајућу ситуацију што
пластичније замисли. Клијент сигнализира терапеуту тренутак када осети најинтензивнији страх. Тада трба да
престане са имагинацијом сцене и да се неко од техника опуштања релаксира. Сукцесивно се примењују
имагинација и реклаксација све до оног момента када замишљање неке сцене више не провоцира никакав страх.
Онда се прелази на следећу ставку хијерархијске скале (то су оне суд јединице). За успех сист десентиз од значаја
су личност терапеута, квалитет успостављеног односа између њега и клијента, однос клијента према терапији,
мотивација и сл.

Tehnike zasnovne na principu (neposrednog) gašenja:

- Izlaganje (ekspozicija) – postepeno izalganje objektima i situacijama koje izazivaju strah I SPREČAVANJE
IZBEGAVANJA.
 - Zato je od izuzetnog značaja da klijent ostane u situaciji dovoljno dugo (45 min) dok strah ne pređe svoju
“prirodnu” putanju i ne počne da opada.
- Grafik
- Ukoliko klijent ima izražene telesne simptome, relakascija pre izlaganja može biti više od pomoći.
- Ukoliko klijent ima jače tenedencije izbegavanja izlaganje najviše koristi.
- Izlaganje uživo ima prednosti u odnosu na izlaganje u imaginaciji (mada su oba uspešna).
- Kod preplavljivanja treba biti oprezan!
- Ne radi se bez saglasnosti pacijenta.

Тренинг самопоуздања

Најчешће коришћен метод модификовања неприлагођеног интерперсоналног понашања. Ефикасан је у промени

стидљивог и агресивног понашања. Популаран је код особа са проблемима у комуникацији са другима, код
преосетљивих и лако увредљивих особа које рју повлачењем или бесом као и код особа са инхибицијама у соц
активностима. Тренинг полази од стила интеракције међу људима који се може поделити у три основне групе:
несамопоуздани, агресивни и самопоуздани. Тренинг је конципиран тако да особу наведе да увиђа, осећа и делује
уз претпоставку да има право да буде оно што јесте и да слободно изрази своја осећања.

Zastrow – 12 корака у тренингу самопоуздања:

1. Преиспитивање интеракција клијента

2. Одабир оних интеракција у којима се жели већа самопоузданост
3. Анализа догађаја из прошлости и замишљање детаља у којима се жели самопоуздање
4. Анализа одговора посебно на елементе: контакт очима, гестови, положај тела, израз лица, тон
и јачина гласа, течност говора, време, садржај порука
5. Анализа једног или више ефикасних модела
6. Списак различитих алтерантивних приступа за веће самопоуздање
7. Одабир једног приступа или комбинације притупа који би можда био најефикаснији
8. Испробавање приступа са неким партнером методом играња улога
9. Вежбање до развијања самопоузданог приступа
10. Употреба тог приступа у некој ситуацији из реалног живота
11. Анализа последица – разговор са пријатељима о могућим ефектима
12. Осећај задовољства од напредовања и личног раста

Наведене кораке не треба пратити круто, свака особа треба да развије процес који најбоље функционише када је
она у питању. Овом приступу блиска је и рационална емотивна терапија – рацио унутр дијалог да би се сузбио
страх или бес односно емоц реаговања која инхибирају понашања која се ккшу самопоуздањем и сигурношћу.

Учење по моделу

Tehnike zasnovane na principu modelovanja:

1. Odlučujuću ulogu ima kognitinva komponenta.

2. Motivisan organizam pamti i kasnije reprodukuje ponašanje modela.
3. Klijent posmatra terapeuta (ili neki drugi model) koji se bez straha izlaže fobičnom objektu, a potom imitira
model kada je za to spreman.
4. Sprovdi se takođe postepeno, prema unapred utvrđenoj hijerarhiji izlaganja fobičnom objketu/situaciji.

Бржи је и ефикаснији начин за усвајање оних облика понашања које је лако замислити али их је тешко наћи у
реалном животу. када се техника комбинује са другим квалитетима, посебно интелектуалне и друге везаности за
узор, промене се могу јавити нагло без вишеструког понављања и директног поткрепљења. Узор може бити и
терапеут у мери у којојњегово понашање одговара идеалу клијента. Ова техника нарочито је ефикасна код деце и
омладине у превазилажењу ирационалних страхова и фобија, код деце са поремећајима у понашању, соц
инхибицијама итд. Ова техника се неретко комбинује са десентизацијом и другим техникама да би се повећала
брзина и ефикасност терапије.

Аверзивне технике

Аверзивни стимуланс је сваки који би особа избегла ако јој се пружи прилика за то. Ова техника терапије даје
аверзивни стимуланс на два начина:

- као класично условљавање, када се аверзивни стимуланс примењује непосредно пре непожељног понашања
- као оператно условљавање, када непожељно понашање прати неки аверзивни стимуланс или када такво
понашање прати укидање позитивних стимуланса који награђују.

Ове технике изазвале су етичке критике иако се овде под појмом казне најмање мисли на физичко кажњавање.
Казна је најчешће губитак неке привилегије осим у драстичним случајевима маладаптивног понашања које
наноси штету индивидуи и околини. Казна не елиминише, веч само на одређено време сузбија непожељно
понашање. Оно само не може никога научити здравом адаптивном понашању. Процедура индиректног
кажњавања уклањањем позитивних стимуланса има скоро исте ефекте као диерктно кажњавање. Једино је код
индиректног емоц рја слабија. У новије време аверзивна терапија примењује се у латентном облику – кажњавање
се одиграва само у имагинацији или се приказује на филму. Тако се приказују сцене које подстичу непожељно
понашање и сцене тог понашања а одмах затим следе слике које буде мучна осећања. Овакав приступ омогућио је
развој техника самоконтроле.

Економија бонова (жетона)

Бонови су симболични поткрепљивачи који се касније могу заменити за добра која представљају директне облике
поткрепљења пожељног понашања. Економија подразумева систем размене који тачно одређује за шта се бонови
могу добити и како се могу употребити. Ова економија одређује и циљна понашања као што су поштовање кућног
реда, редован одлазак у шк, итд. Ова техника користи се у широком низу институција укључујући школе, домове
за децу и омладину, за делинквентну омладину и сл. Ово је основни систем инструменталног исловљавања са
применом интервалног поткрепљења. Служи као дискриминациони тренинг који помаже појединцима и
групама да науче која врста понашања одговара одређеним социјалним околностима. Постоји и варијанта у којој
не само да се бонови добијају за пожељно већ и губе за непожељно понашање. Новији покушаји показују да
бонове треба заменити оценама које особе дају међусобно једне другима у неким соц-психолошки важним
доменима живота у установи. Без постепеног напуштања екон бонова може да постане само процедура за орг
живота у установи која не припрема клијенте за ефикасан ж у реалним условима соц окружења.

Условљени уговор

Неки аутори их називају и уговорима промене понашања. Такви уговори одређују жељене циљеве, задатке који се
морају испунити да би се циљеви могли постићи, оне које ће обавити клијент и које ће испунити терапеут, као и
термине за обављање ових задатака. Ови уговори највише се користе у брачни саветовачиштима и у
случајевбима поремећених породичних односа родитеља и деце. Свако од супружника пристаје да измени
понашање које другог иритира уз одређивање система поткрепљивања и консеквенци које ће бити примењене у
складу са испуњеним обавезама. Склапање уговора у индивидуалном и групном раду има низ предности. Уговори
служе као смернице клијентима за одређивање активности које треба предузети у проблематичним ситуацијама
како би се њихов положај довео у склад са очекивањима и ситуацијама. делују мотивационо, будући да
представљају део моралне обавезе што је значајан индикатор за мерење напретка у терапији.

Критике бихејвиоралне терапије

1. Први приговор односи се на експерименталну основу јер се од Павловљевог времена до данас многи експ
изводе најпре на животињама којима је сврха утврђивање механизама учења и настанка неких облика
понашања. Није могуће закључивати о људском понашању на основу понашања животиња, јер је наше
комплексније, подразумева когн процесе и говор.
2. Тје учења на којима се заснива бихејв приступ имају само ограничену могућност апликације. Због
недовршености теоријског система, појединачни слични поремећаји објашњавају се разним теоријама учења
из чега произилазе и разл технике
3. Бихејв терапеути игноришу субј доживљаје и интересује их само драж-рја шема понашања
4. Психодинамски оријентисани критичари замерају то што се уклањањем једног симптома само изазива
супституција уклоњеног симптома неким новим па је такац симптоматски приступ чак штетан. Други
приговор је да ефетке бихејв терапије треба приписати трансферним механизмима а не специф поступцима
који су примењени
5. Критикује се етичност приступа, поготово код аврзивних метода које се заснивају на казни и манипулацији,
клијент се често мења и против своје воље и овај третман задире у етички кодекс терапеут-клијент.

Бандура – није питање да ли се уводи контрола понашања тамо где није постојала. Свако понашање је
контролисано. Само се мењају услови који су контролисали понашање.морално питање није да ли ће понашање
бити контролисано јер свакако јесте него ко ће га, којим средсвима и за које циљеве контролисати.

М. Пејн наглашава да бихејв приступ није широко прихваћен из сл разлога:

1. Ове технике далеко су од стандардних и популарних индиректних приступа прихваћених у соц раду.
Имају механистичку терминологију и процедуру са којом се соц радници осећају нелагодно
2. Постоје неке критике етичке природе које су, иако нису у потпуности валидне, ојачале уздржаност соц
радника и њихово осећање да технике бихејв терапије нису стил соц рада.

Иако су бихејв технике учиниле први напад на конвенционални соц начин соц рада, имале су релативно мали
утицај на свакодневни соц рад, мада су ефикасно примењиване у неким ограниченим околностима. Зато људи све
више воле когнитивну терапију.

6. ТЕРАПЕУТ И ИЗБОР ПАЦИЈЕНТА ЗА ПСИХОТЕРАПИЈУ

Терапеути су склони да раде са одређеним „типом“ пацијента. Неуротични терапеути бирају пацијенте са
сличном структуром – слабија индивидуализација, више отклањање сиптома и уравнотежење структуре личности.

Grey-Wheelwright тест, као помоћ терапеуту при избору пацијената, одређује:

 основни тип личности (екстраверзија-интроверзија),

 његове четири функције (мишљење, перципирање, осећајност, интуитивност).

Јунг – Истински успешна терапије је тек она у којој се и пацијент и терапеут мењају.

Неуротичнији терапеути склонији бирању пацијената са основном структуром личности која је сличнија њиховој
– оваква терапија може да буде успешна, али више помаже отклањању симптома и уравнотежењу карактерне
структуре личности.

Frieda Fromm-Reichmann – захтев да се терапеут већ после првог сусрета изјасни да ли постоје емпатична осећања
између њега и клијента, а да се клијент изјасни да ли жели да буде лечен од стране тог терапеута.

Хорнај – подела терапеута на схизоидне, опсесивне, хистеричне, депресивне

Обележја саветника – три групе

 1. Пол, искуство, ниво образовања, социјално-културни статус, системи вредности којима се руководи у
животу и професионалној делатности, свесни став према пацијенту;
2. Обележја личности: темперамент, сензибилитет, навике, интелигенција, (не)интегрисаност;
3. Способност да разуме, прихвати и интерпретира проблеме пацијента;
 Начин на који користи добијене податке за доношење одлука значајних за терапијски процес
 Како процењује себе и колико је свестан својих нарцистичких и компетитивних потреба.
 Колико је свестан својих контратрансферних реакција, како их разуме и контролише.

1. Пол

Женски терапеути: мушки неуротични пацијенти који су имали позитивна осећања и искуства са својим мајкама и
мушки схизоидни пацијенти.

Мушки терапеути: мпацијенти који нису имали позитивна осећања према својим мајкама и жене уопште
доживљавају мање ауторитативно и усамљене, депресивне жене.

Резултат Дејвидсоновог истраживања о томе да, онима којима је битан пол терапеута (половина испитаника –
пацијената), у односу 2:1 преферирају мушке терапеуте, могао би важити и за нашу патријархалну средину
(Ерић).

Различита је улога пола терапеута у различитим врстама психотерапије:

 Супортативни облици (већи значај пола)

 Дуга, динамички оријентисана терапија (већи значај искуства и вештине терапеута)

2. Искуство

Најчешће грешке неискусних терапеута (Беркли и сар.):

 жели да се допадне пацијенту

 даје преурањене интерпретације
 превише интелектуализира
 непримерене интерпретација трансфера
 недостаје му свесност о контратрансферним осећањима
 немогућност подношења пацијентове агресивности
 неспособност да издржи тишину – ћутање.

Због:

 жеља да се стекне проф. индентитет, постане компетентан

 напетост и страх

Искусни терапеути:

 Мање греше, јер вештије и успешније контролишу своје слабости;

 Немају превелику потребу за доказивањем и потврђивањем, па је однос са пацијентима је природнији и
спонтанији;
 Смањена оптимистична очекивања од терапије;
 Немају превелику потребу да лече и излече.

3. Степен стручног образовања

 1. Поседовање теоријског знања из клиничке и динамичке психологије и психијатрије. Битно је данас да
терапеут упозна савремене принципе динамичког дијагностиковања, али и теорије о страху, равоју,
неурозама итд.
2. Обавештеност о важним областима човековог живљења ван праксе – психологија, социо, антропологија,
култура, филм... да би били активни саговорници клијенту.
3. Терапијска едукација.

Важни елементи терапијске едукације:

 Знање (теорије, метода и техника психотерапије)

 Вештина (социјалне вештине – опхођења и слушања)
 Искуство
 Личност (толерантност)

Степен едукације:

 Базични
 Клинички
 Супервизијски

4. Лична анализа

Фројд – идеалан начин да терапеут стекне квалификацију за свој рад. Неки од закључака истраживања:

 Битно утиче на способност емпатије терапеута.

 Утиче на вербалне способности и понашања.
 Омогућава терапеуту да чешће интерпретира трансфер.

5. Свестан став саветника према пацијенту – реаговање и понашање терапеута као људског бића у сусрету са
другим бићем; осећај топлине, симпатије итд

Од највећег значаја за избор пацијената.

Терапеути са свесним и пожељним ставовима (Струп):

 Свој став исказују тврдњама да пацијент пати и да му је потребна помоћ;

 Чешће сматрају да су пацијенти анксиозни и интроспективни;
 Ређе на пацијенте гледају као на емоционално незреле или социјално неприлагођене;
 Најчешће дијагнозе: анксиозна и конверзивна неуроза;
 Свесни потребе за препознавањем и контролисањем контратрансферних реакција.

Терапеути са непожељним свесним ставовима:

 Указују на непожељне личне особине пацијената;

 Указују на њихову немотивисаност и непоседовање способности за увид;
 Често описују пацијенте као емоционално незреле или социјално неприлагођене;
 Најчешће дијагнозе: карактерни поремећаји и параноидне реакције;
 Чешће неприхватање пацијената или прекидање терапијског процеса.

Неки од критеријума за избор пацијената

Фројд:
  одређен ниво образовања,
 одређен ниво интелигенције,
 релативно поуздан карактер,
 да нема више од 50 година,
 не психозе,
 да не постоји притисак родбине.

ЈАВИС феномен: млад, привлачан, вербално способан, интелигентан, успешан – то не треба.

Особине личности терапеута

Интегрисани саветник - способност стицања увида у психичке процесе друге особе, што се постиже једино онда,
ако је и сам упознао и стекао увид у сопствене психичке процесе.

 Фројд – терапеут може да види у терапијском процесу само онолико колико му то допуштају његови
сопствени отпори.
 Истовремено обављање више улога: посматрача, учесника, онога који разуме и саосећа, онога који је
интроспективан, који је ангажован или корисно дистанциран, како би објединио све што му клијент
прича.

а. Способност за емпатију – прва и најважнија

 Бергер – за добру и свеобухватну дијагностичку процену личности важно је знање и вештина

комбиновања података, али и емпатија и интуиција. На тај начин се когнитивни процеси обогаћују
доживљајним. Оне се често виде путем невербалне комуникације.
 Фројд: „слободне асоцијације пацијента треба слушати са „слободно лебдећом“ пажњом.“

Емпатија – бити заједно са другим, али као два одвојена бића.

Емпатија је једна од најважнијих особина саветника – способност да прихвати, разуме, доживи и подели са
оболелим његова осећања, тежње, системе вредности и искуство. Емпатија је дубока и истинска заинтересованост
за добробит пацијента, без жеље за доминацијом, извештаченошћу и активирања одбрамбених понашања.
Захваљујући повременим и делимичним идентификацијама са пацијентом, терапеут може да уђе у његов
унутрашњи свет. При томе он задржава степен објективности, захваљујући коме може да објасни оболелом
природу његових осећања и искустава. Терапеут – врста огледала за пацијента. Терапеут извлачи из хаоса
доживљаја пацијента смисао, значење и склад. Он оболелом служи као огледало у коме пројектује емоционални и
феноменолошки селф. Капацитети за емпатију су урођени. Механизми који дејствују, основа емпатичких процеса
- идентификација и пројекција. Смењивање емпатичких доживљавања са стањима дистанцираности (да се врати
„к себи“ како би средио прикупљене чињенице) - битно облежје аналитичког рада.

Услови за развој емпатије:

 Квалитет емоционалне присности који се развија у првим месецима живота кроз невербалну
комуникацију мајке са дететом, путем додира и нежности. Ментална бисексуалност терапеута – емпатија
се развоја кроз невербалну комуникацију са мајком у првим месецима живота. Терапеут мора да живи „у
миру“ са мајчинском компонентом у себи.
 Поседовање богатих животних искустава.

Уз помоћ емпатије, саветник:

 Обликује садржај, редослед својих питања;

 Преноси пацијенту колико је и како разумео значење његових доживљаја;
  Добија свеобухватни доживљај пацијентове личности, не само његове патологије;
 Процењује ниво на коме се пацијент налази, а тиме и његову спремност да се суочи са одређеним
садржајима.
 Када је погодан тренутак да се неки садржаји обрађују.

Гранични и психотични пацијенти – у почетку само топлина пристсува, да се неносећају угрожено и преплављено
терапеутовом личношћу. Тек касније се постепено успоставља поверење и продубљују се емпатичке везе.

Појмови емпатије и интуиције су слични – способност да се брзо и лако разумеју друге особе.

 Емпатија – способност успостављања блиског контакта на подручју емоција и импулса-Функција

“доживљајног ја”
 Интуиција - способност успостављања блиског контакта на подручју идеја-Функција “опсервирајућег ја”
 Ове две појаве могу водити једна у другу.

Интуиција – непосредна спознаја садржаја, значења садржаја.

 Приближава се феномену стваралаштва.

 Урођени капацитет.
 Материјал до кога се долази интуитивним путем, може се користити касније у терапијском раду, када
терапеут оцени да је право време за његову разраду, у чему му помаже и његова способност емпатије.

Терапеут својим емпатичким и интуитивним способностима улази у унутрашњи свет свог пацијента, али уз
истовремено поштовање одвојености њихових личности, подстичући развој пацијентове индивидуалности.

 Роџерс: топлина, емпатија, природност битне

 Саливен: емпатија је као добар однос мајка-дете, где га она разуме и наслучује неизречиво, али не омета
процес одвајања детета као целине.
 Фемилис – аналитичар препознаје у себи инстиктивни материјал пацијента, његове конфликте и проблеме
„пролазне идентификације“.
 Кохут: емпатија је примитиван облик комуникације, настао као последица одвајања мајке и бебе
 Anne Reich: материјал који пацијент излаже постаје „одједном“ без намерног размишљања јасан, имаш
увид у то

б. Топао, активан, спонтан, природан, аутентичан

 Обезбеђује пацијенту сигурност, самопоштовање и пријатну атмосферу у психотерапијском процесу.

 Бити природан и аутентичан - реалан, интегрисан, отворен, спонтан; Не користи одбрамбене механизме у
понашању и не скрива се иза своје професионалне улоге; отворен и поверљив однос; повећање
могућности за лечење
 Терапеут представља и модел пацијенту.
 Примарна мотивисаност оваквог терапеута је жеља да помогне пацијенту обојена либидозним а не
садистичким цртама (међутим, превише наглашена жеља за лечењем, често крије у себи велике амбиције
и самозадовољство терапеута).
 Поседовање професионалног и општеживотног става – израз индивидуалности (нашао си одговоре на
многа питања из личног и професионалног света).

ц. Радозналост и задовољство слушања

 Жеља за стицањем нових искустава у терапији, трагање за увидом и разумевањем, заинтересованост за

људе, њихов начин живљења, осећања, фантазија, мисли.
  Превише радознао терапеут често наноси непотребан бол пацијентима, чиме манифестује своје
садистичке потребе (жеља за доминацијом).

д. Способност комуникације са пацијентом

 Интонација коју терапеут користи при комуникацији преноси превербалне и невербалне елементе
терапеутових несвесних ставова
 Ћутање као пасивна и активна интервенција терапеута (некада дајемо времена клијенту, а некад
вршимо притисак на њега да се са нечим суочи). Пацијент може да доживи ћутање као топлину и
подржавање, али и као хладан став, у зависности од трансферних и кт осећања.

Пожељне особине саветника:

 Зрео (стабилан, аутентичан, реалан)

 Способан (здрав, интелигентан, образован, методичан и систематичан)
 Сензитиван (топао, отворен, спонтан, прихвата и разуме)
 Мотивисан (радознао, заинтересован, воли свој посао)
 Моралан (искрен, поштен, одговоран, поштује себе и друге, поштује правила етике)
 Толерантан (за нејасно и различито, за нелогичности и контрадикције)

Неинтегрисани саветник (много је битније анализирати конретне дијаде пацијент-терапеут):

 превелика пасивност,
 испољен и неконтролисан страх,
 агресивност и нестрпљивост у сусрету са несвесним оболелог,
 незадовољство ангажованошћу пацијента у лечењу,
 жеља за доминацијом над пацијентом – импресионирати га,
 перфекционизам,
 постављање превеликих захтева који премашују пацијентове могућности,
 бављење темама које одражавају проблеме сопствене личности, а избегавање других, значајнијих за
пацијента,
 рано и упорно интерпретирање.

Врсте терапеута чији проблеми захтевају дубљу самоанализу:

1. Анксиозни – несигуран и осетљив, код њега и сами пацијенти могу да провоцирају нерешене сукобе.
2. Агресивни – често у терапији користи репресивне мере, говор му је груб, прекида пацијента.
3. Ауторитативан – често је нарцистичан, омнипотентан и амбициозан. Кад хвали пацијента – хвали себе,
кад га критикује то значи – мене брука твој неуспех.
4. Депресивни – пасиван.
5. Претерано реалан – више анализира садашње, актуелне догађаје.

Пожељне карактеристике пацијента:

 Мотивисаност (ако долази сам, значи да има увид и поседује жељу да нешто мења)
 способност интроспекције,
 бар просечан IQ,
 млађи узаст (старији пацијенти су ригиднији и мање спремни да се мењају).

Особине које могу бити сметња у терапији:

  Неспособност да се напете ситуације разреше на адекватан начин (алкохол, храна, седативи).
 Често бунџијско расположење, нарочито према ауторитету.
 Сиромаштво међуљудских односа.
 Потребан је пробни период
 Траје 3 до 5 сусрета
 Терапеут је активнији (касније је активнији пацијент, а терапеут је неутралан) и подстиче пацијента да се
бави својим конфликтима, чиме се наговештава суочавање пацијента са самим собом
 Пробним интерпретацијама у стању смо да проценимо его снагу односно толеранцију према страху и
спољашњим провокацијама.

4 врсте пацијента који се јављају:

1. Послати, доведени
2. Са великим захтевима
3. Премали захтеви
4. Просвећени, солидно информисани

Циљеви терапеута у аналитичкој психотерапији: отклањање сиптома, парцијална промена структуре личности,
промена патолошке структуре личности.

НЕБЕРБАЛНО У ТЕРАПИЈСКОМ ОДНОСУ

Комуникацију остварујемо вербалним и невербалним говором („двоструки говор“).

Невербална комуникација (плач, фацијална експресија, положај тела код беба):

 Претежно несвесна
 Старија у развојном смислу
 На аутентичнији начин преноси емоције
 Нисмо свесни како невербално реагујемо; тешко и дешифрујемо када долазе од других

Argyleu: фја невербалних комуникација је да омогуће непосредну социјалну ситуацију, да подрже или чак замене
вербалну комуикацију.

Фројд: понашање је истинитије и мање свесно контролисано; сви облици невербалног понашања су
комуникативни

Раик: потребно је процењивати и манифестне и латентне садржаје у терапији. Највише допринео да се невербално
понашање уведе у терапијски контекст и угради у терапеутску праксу.

 У својој суштини овај процес се одвија скривено, при чему несвесно пацијента ступа у контакт са
несвесним терапеута.

Напредак, побољшање невербалне комуникације пацијента, важан је индикатор успешног напредовања

саветодавног процеса

 Анксиозни пацијент – ређе испољава нервозне покрете руку, флексибилнији је у покретима тела, има
бољи контакт очима, чешће се смеје, итд.
 Депресивни болесник – испољава дужи и чешћи контакт очима и учесталије циљане гестове.
 У случају пораста нелагодности пацијент покушава да замаскира своје емоције и не искаже их вербално.
Комуникација – одређен и дефинисан друштвени сигнали систем при ком субјекти упућују сигнале , а други је
примају декодирају о на њу одг. Од информисаности, искуства,е мпатије и интуиције терапеута зависи колико ће
он разумети комуникацију и контрадиктроне поруке.

Шефлен – карактеристични обрасци понашања пацијента на конфронтације – субмисивно понашање:

 повијање тела надоле,

 поглед надоле,
 скривање руку,
 осмех и помирљиве изјаве.

Све невербалне поруке које терапеут испољава могу се сврстати у три недовољно разграничена облика
испољавања:

 Понашања у току иницијалног разговора.

 Како он олакшава терапију.
 Како моделира пацијентов психолошки развој.

1. Понашање у току иницијалног разговора

Најзначајније невербалне поруке терапеута:

 усмереност и интензитет погледа,

 положај тела,
 израз лица,
 степен и квалитет пажње,
 неки манири.

Четири невербалне поруке терапеута које су посебно значајне за успостављање и одржавање позитивног
емоционалног односа терапеут – пацијент (Труакс и Каркуф):

 успостављање контакта очима,

 одмерен нагиб горњег дела тела према пацијенту,
 израз лица којим се испољава заинтересованост,
 просторни однос блискости око 0.92м.

Став терапеута са поруком емпатије и топлине који је добио највишу оцену – став у отвореној позицији, са рукама
на столици и стопалима на поду.

2. Како терапеут олакшава терапију

Миран и активан саветник – миран онај ко је логичан, рационалан, резервисан; активан – интерперсоналне
активности.

Усклађеност невербалних понашања терапеута са његовом вербализацијом:

 Као најпожељнији и аутентични доживљавају се, они терапеути, чије су вербалне и невербалне, нарочито
позитивне, поруке усклађене.
 Највећа удаљеност терапеута и пацијента јавља се у случајевима када су пацијенту истовремено упућене
позитивне вербалне и негативне невербалне поруке, а не кад је целокуно негативно. Значи, битније је да
буде усклађено него позитивно јер клијенти то доживљавају као превару и непоштовање. Нјагоре:
позитивне вербалне и негативне невербалне.
Степен подударности вербалног и невербалног у перцепцији емпатије терапеута (Хасе и Тепер) – ниво емпатије
опада заједно са опадањем степена контакта очима, нагиб од а не ка клијенту, пораст дистанце, нема емпатских
изјава.

Емпатија која се ослања само на вербални део поруке смањује прецизност за 66%.

3. Како терапеут моделира пацијентов психолошки развој

 Пацијенти код којих је уочен највећи напредак у терапији, мењају своје моралне вредности у складу са
вредностима њихових терапеута, посебно у области секса, агресије и односа према ауторитету, чак и кад
се терапеут не изјашњава о њима.
 Основни канал преношења информација о врдностима и ставовима представља терапеутова невербална
експресија.
 Све ово не важи само са индивидуалну, већ и за групну терапију.

Увек у случају неподударности порука, невербалне имају предност као носиоци емоционалних и несвесних
стања. Ртички проблеми у истраживању невербалног – не смеш да снимаш нпр, зато нема података и таксономије
(разврставања знакова и значења).

ДРУГИ ДЕО

7. КОГНИТИВНО САВЕТОВАЊЕ

Кке:

• активна, директивна, временски ограничена, усмерена на садашњост, структурисана

• Tehnike su empirijski proverene,
• Veliki značaj se pridaje merenju efikasnosti, Tretman traje oko 3 meseca
• Seanse su jedanput nedeljno
• Terapija je usmerena na simptome
• Sadašnjost, budućnost
• Generalizacija terapijskih veština
• Terapijski zadaci između seansi su sastavni deo tretmana

Когнитивна терапија је усмерена на увид и истиче важност препознавања и мењања негативних мисли и
неприлагођених веровања. Начин нашег осећања и поступања одређује то како доживљавамо и структуришемо
своје искуство. Kognitivna psihoterapija predstavlja skup terapijskih tehnika koje su usmerene ka izmeni
maladaptabilnih verovanja, stavova i procena koja dovode do poremećaja i održavaju poremećaj.

Istorijski razvoj – preteče

• Učenje stoičkih filozofa - Epiktet “Ljude ne uznemiravaju stvari po sebi nego način na koji oni te stvari
doživljavaju.”
• Seneka – brojne njegove izjave liče na tehnike koje se koriste u kognitivnoj terapiji.
• Kant: “Objektivno postojeća stvarnost se ne može saznati, naše znanje o svetu uvek je prebojeno našim
doživljanjem tog sveta.”
• Nastanku kognitivne teorije i terapije su prethodili:
1. Eskperimentalna psihologija
2. Bihejviorizam (nisu mogli da objasne kompleksna ponašanja i razvoj kognitivinh funkcija)
3. Psihoanaliza (insistiranje na nesvesnom, interpetacija transfera, proizvoljnost u proceni ishoda lečenja)
Postoji jedan generalni mehanizam koji se umeće između draži i reakcije, tj. između percepcije i emocije. Prema
kognitivnim teoretičarima to je upravo naša kognicija, odnosno naše procene, mišljenje, verovanja o događaju.

• Aaron Beck: оснивач (obrasci razmišljanja kod depresivnih pacijenta – depresivni kognitivni trijas)
• Albert Elis (REBT) (neuroza je posledica iracionalnih verovanja čija je suština u nerealnim i preteranim
očekivanjima).

Tri Elisove nelogične ideje:

• Ja moram da budem uspešan, komeptentan i za to moram da dobijem priznanje.

• Okolina prema meni mora da se ophodi korektno, pošteno, sa ljubavlju i pažnjom.
• Uslovi u kojima živim moraju da budu i ostanu dobri; ja moram da dobijem sve što mi treba i pripada.

U dalje razvoju REBT biva potisnut. Bek razvija svoj sistem lečenja najpre za depresiju (60. i 70. god. XX veka), a potom
i za razna stanja straha (80. god. XX veka). Ubrzo se indikaciono područje širi i na gotovo sve oblike psihopatologije. Dva
centra: Bekov u SAD, Klark i Salkovskis u Britaniji. Danas većina terapeuta radi kognitivno -bihejvioralnu terapiju.
Kognitivno bihejvioralna terapija u sebi sadrži dva psihoterapijska pristupa – kognitivni i bihejvioralni. Zajedničko im je
da se oba baziraju na teorijama učenja, a razlika je u odnosu na nivo na koji deluju u cilju postizanja povlačenja tagoba.

Теоријске поставке:

1. Човекова унутрашња комуниакција доступна је интроспекцији

2. Клијентова веровања имају лично значење
3. Та веровања може открити сам клијент, без да га терапеут подучава

OSNOVNI POSTULAT KOGNITIVNE TEORIJE

Nije važno šta nam se dešava, već kako mi taj događaj procenjujemo i koliko verujemo da su te procene tačne.

Ако желимо разумети природу неке емоционалне епизоде или поремећаја, морамо обратити пажњу на
когнитивни садржај реакције на узнемирујућ догађај. Циљ: променити клијентов начин размишљања у коме он
користи своје аутоматске мисли како би дошао до когнитивне шеме, те увести другачију замисао о
структурисању ствари. Фокус је овде и сада, значи кратко траје и утиче на отклањање симптома, али и на то да с
еони не јаве опет. Јако ретко, само кад је од изузетног значаја или клијент изрази потребу, говори се о прошлости.

Ciljevi kognitvne psihoterapije

• Izmena maladaptivnog načina razmišljanja (procenjivanja, razumevanja pojava i događaja).

• Pogrešno procenjiavanje, tumačenje i razumevanje doprinosi pojavi i/ili održavanju poremećaja.
• Isčezavanje simptoma nije prioritet.
• Poremećaj postaje irelevantan ako je pacijent promenio odnos prema njemu.
 • Ciljevi se odnose na identifikaciju, preispitivanje i izmenu svih nivoa kognicije (radi se sa automatskim
mislima, uslovnim pretpostavkama i kognitivnim šemama).

Аутоматске мисли – утемељене замисли које изазивају одређени подражаји, а воде емоционалним реакцијама,
упркос објективним доказима – тако је Бек створио најобухватнију теорију депресије на свету.

Самоинструкција је одговорна за њудско понашање. Након декодирања информација из спољашњег света, процес
доношења одлука се своди на самоусмеравање – на вербалне поруке које усмеравају понашање. То су аутоматске
мисли, које су за клијента реалне, уверљиве, разумне, валидне. Откривање и кориговање њих (паралелне
идеације) је најважнији задатак терапијског процеса. Оне се даље повезују у правила или претпоставке, а затим
више сличних правила у когнитивни сет који се организује у когнитивну шему. Шему која је повезана са више
специфичних нарочито социјалних ситуација бек назива когнитивни модус.

Садржај аутоматских мисли:

1. Интерпретација догађаја
2. Значење догађаја
3. Очекивање какве последице догађај може имати по личност и лични домен

М. Биро – лични домен је сличан појму индивидуалног поља и обухвата:

1. Појед у физ смислу

2. Концепт о себи
3. Кке лилности
4. Циљеве и вредности
5. Обејкте и атрибуте који имају вредност за неког

Он је важан јер природа човекове реакције, па тако и поремећаја зависи од тога да ли он оцени догађај као
уклопљив, неуклопљив, угрожавајућ или подржавајућ за свој домен.

Људи са емоц. тешкоћама = логичке грешке – искривљују стварност у смеру самооптуживања. Психичке тешкоће
произилазе из свакидашњих процеса као што су погрешно мишљење, доношење нетачних закључака,
неразликовање маште од стварности. То су когнитивне дисторзије.

1. preterana generalizacija – Osoba zaključuje generalno na osnovu jednog događaja. Taj jedan, izolovani događaj
se uzima kao dokaz za niz daljih negativnih događaja.“Pala sam ispit, nikada neću završiti fakultet.”Savetnik na
početku svoje karijere ima teškoća u radu sa jednim adolescentom i zaključuje da neće biti uspešan u radu ni sa
jednim klijentom.
2. selektivni izvod – Iz situacije izvlačimo neki detalj i na osnovu njega zaključujemo o celokupnoj situaciji“ Dva
studenta pričaju, znači moja predavanja su dosadna.”
3. katastrofiranje – Osoba veruje da ono što se već desilo ili će se tek desiti će biti toliko nepodnošljivo i užasno
da osoba neće biti u mogućnosti da to izdrži. Pojave se tumače na najgori mogući način.“Lupa mi srce, umreću”.
“Sve je propalo ukoliko pogrešim.”
4. polarizovano mišljenje (crno-belo mišljenje) – Sagledavanje iskustava kroz jednu ili dve kategorije npr.
savršen-defektan; svetac-grešnik. Sve ili ništa pogled na svet.„Samo je desetka uspeh.”
5. arbitrarni izvod – zaključuje se o događaju bez realnih dokazačitanje misli – Osoba smatra da zna šta drugi ljudi
misle bez jasnih dokaza.“Ona misli da nisam dorasla zadatku”negativna predikcija – Osoba je uverena da će stvari
krenuti loše i ubeđena je u tačnost tog predviđanja tj. da je predviđanje činjenica.“Pašću vozački ispit.”
6. personalizacija – Osoba dodeljuje neproporcionalnu odgovornost za događaje sebi i ne uviđa da određeni
događaji zavise i od drugih ljudi. Nekritično povezivanje spoljašnjih događaja sa sobom.“Moj brak je propao
samo zbog mene.”
 7. minimiziranje i maksimiziranje – Greške u proceni značajnosti određenog događaja. Osoba uvećava svoja ili
tuđa dostignuća, a istovremeno umanjuje svoja ili tuđa. “Nisam ni pola čoveka u odnosu na mog brata. Sve čega
se on dohvati postaje zlato”
8. etiketiranje – Procena ličnosti, odnosno etiketiranje sebe ili drugih na osnovu jednog događaja.„Stvarno je
nesposoban.” „Ja sam nepoželjna.”
9. moranje – postavljanje ciljeva bez alternative“Danas moram sve da oduševim svojim izlaganjem.”
10. odbacivanje pozitivnog – Odbijanje osobe da pruži značaj pozitivnim iskustvima i insistiranje na tome da se ona
iz nekog razloga ne računaju.“To sam odradio veoma lako pa se to i ne računa u uspeh.”

Идеја заправо јесте откривање и мењање негативних схватања и порука које упућујемо сами себи, односно
дисфункционалних мисли. Клијент уз помоћ терапеута учи да разликује своје мисли и стварне догађаје, као и то
да учи о томе како такве мислиутичу на осећањеа и поступке, па и стварне догађаје. Много је важно да клијент
уме да препозна своје аутоматске негативне мисли. Надање, клијенти преиспитују те мисли проверавањем њих у
стварности и налажењем доказа. Како се то ради? Користи се сократовски дијалогом (sokratov
dijalog je argument (ili niz argumenata) koristeći metodu pitanja i odgovora), домаћи задаци, прикупљање података о
постављеним претпоставкама, вођење белешки о активностима и другачијим тумачењима.

КОГНИТИВНА ВС РЕБТ

 РЕБТ – уверавајући, конфронтирајући приступ усмерен на подучавање. К – сократовски, да сами дођу до

закључак, циљ је размишљање и сараднички емпиризам (клијент закључује, терапеут проверава ваљаност
мишљења).
 РЕБТ – убеђује људе да је то што мисле ирационално; Бек мисли да је то штетно; дисф мишљења нису
лоша јер су ирационална него јер ометају особу. Ако сконташ да та правила по којима живиш јесу она која
те ометају, терапеут може да ти предложи алтернативна правила.

Однос клијент – терапеут

РЕБТ – нема топлог односа, терапеут је учитељ; Бек – требају ти пожељне особине типа топлина, прихватање итд.
терапеут мора бити креативан и активан, да анггажује клијента, подстакне његову активност и води га
самооткрићима. Није да као код ребта само предлаже алтернативне мисли, него ствара партнерство у коме се те
мисли мењају на начин да сам клијент то закључује. Обе су интегративне, зато што промена зависи највише од
клијентовог ангажовања, иницијативи, уложеном напору. Когнитивни терапеут тежи да научи клијента како да он
сам себи буде терапеут. Има тај едукативни део, који служи да се спречи да се проблем опет јави јер се клијенту
обајсни како настају те мисли и како оне утичу на емоције и понашање. Домаћи и библиотерапија имају улогу да
наставе рад после самог терапијског сусрета. Датулоу и Фриман: треба давати клијентима да читају филозофске
текстове који обрађују филозофију когнитивне терапије.

Примена когнитивне терапије

Индикације: Metod izbora (samostalno ili u kombinaciji sa drugim oblicma psihoterapije i farmakoterapije):

• Panični poremećaj
• Agorafobija sa paničnim poremećajem
• Socijalne fobije
• Generalizovani anksiozni poremećaj
• Lakša i umerena depresivna epizoda

Alternativni terapijski metod (sama ili u kombinaciji sa drugim oblicima psihoterapije i farmakoterapije):

• OKP
• PTSP
 • Hipohindrija
• Bulimija i anoreksija nervosa
• Sindrom horničnog umora
• Seksualne disfunkcije
• Distimija
• Alkoholizam i druge bolesti zavisnosti
• Poremećaji ličnosti

Pomoćno sredstvo (najčešće u kombinaciji sa farmakoterapijom):

• Teže depresvine epizode

• Depresija sa psihotičnim ispoljavanjima
• BAP - BIPOLARNI
• SCH - SHIZOFRENIJA
• Psihosomatski sindromi

КОНТРАИНДИКАЦИЈЕ

• Niska intelektualna sposobnost (mentalna retardacija)

• Narušenje kognitivnih funkcija (MOPS)
• Privremeno narušeno kognitnvino funkcionisanje (delirijum)
• Akutne psihoze, akutna manija
• Akutna zloupotreba alkohola i drugih PAS-i

КБТ – деца и породица, родитељи, злостављачи деце, зависници, брачне тешкоће, савладавање стреса итд.

Примена: терапеут освешћује искривљења у вашим мисаоним обрасцима, тражи да преиспитате закључке, да их
повежете са ранијим искуствима, да разумете како долазите до закључака кад докази за то не постоје. Научиш
нешто о преувеличавању или умањивању.

Поремећај-когн садржај-емоција

 Депресија-пад вредности домена-туга

 Хишоманија-пораст вредности домена-еуфорија
 Параноја-неправедан напада на домен-бес
 Анксиозне неурозе-опасност по домен-страх

Третман депре: Бек не мисли да она настаје из љутње окренуте ка себи. Умерава се на садржај депресивног
негативног мишљења и пристрасних тумачења догађаја. Когнтиивна тријада – три компоненте:

1. Негативно мишљење о себи – ја немам квалигтете

2. Склоност тумачења догађаја на негативан начин – бирап чињенице које иду у прилог томе
3. Мрачна мишљења и очекивања о будућности – стављаш себи круте, перфексионистичке циљеве које не
можеш да постигнеш

Инвентар од описа 21 симптома и уверења: туга песимизам осећај неуспеха незадовољство кривица осећај
кажњености несвиђање самом себи самооптуживање разм о самоубиству изливи плача раздражљивос полачење
неодлучност искр слика о телу лоше спавање суздржаност на псолу умарање губитак апетита и тежине слабљење
либида стална забринутост због телесних симптома

 Неки од симптома су дакле: пасивност, повлачење и избегавање. Дајеш му лакше задатке и причаш „што
не би рпобао“ да онда он то успе и има осећај личног успеха. Бпље било каква активност него пасивност.
  Самоубитво: разговор о амбивалентности, могућности, ублажавање тешкоћа. Нпр питаш га да наведе
разлоге за живот и смрт. Да другачије види проблем и смер деловања.
 Самокритика: осећај слабости, неадкеватности, мањак одговорности. „кад бих ја урадио грешку као ти, је
л бисте и мене толико мрзели као што мрзите себе“. Говорити о тиранији „требањима“.
 Хумор – добар за ублажавање болних емоција
 Осећају се преплављенима шта све треба урадити – наброји шта све треба да урадиш, постави приоритете,
прецртај обављене послове. Да буде свестан да преувеличава важност тога.
 Битно је да смање сумњу у себе јер онда могу да примењују све друге научене технике.

ДЕПРЕСИЈА – когнитивни садржаји и терапијски приступ

Бихевиорални симптомни

 неактивност ЈЕР умроан и слаб – шта губиш ако пробаш, боље бити активан него пасиван
 повлачење ЈЕР бесмислено је покушати – распоред активности
 избегавање ЈЕР бићу неуспешан и биће горе ако будем активан – когнитивно увежбавање и постепено
давање задатака

Суицидалне жеље

 Бесмислено је живети – разлози за ж и за смрт

 Бесктво од јада – алтернативна терапија за алтернативне погледе на проблем и акцију и сама акација
 Терет другима
 Не могу савладати обавезе – поделити их у мање делове

Самокритика

 Имам много мана – сами расправите са самокритиком и играње улога самосажаљења

 Требало бид а сам бољи – тиранија требало би
 Одговоран сам за проблеме – техника троструког стуба

Болни афект

Не могу да поднесем бол и ништа ми не може помоћи да се осећам боље – скретање пажње, повисити праг тако
што ће се игнорисати бол, хумор и бес као контранапад, индуковане представе, техника троструког стуба

Преувеличавање спољних захтева

 Савладан сам и имам толико тога да радим нећу успети – одлуке о проблемима (оно с приоритетима) и
когнитивно увежбавање

Сматра се да погрешна уверења потичу из социјалног миљеа, породице и културе. Најчешће су ту механизми
трауматског, оперантног и имитативног условљавања.

Породична терапија: У породици, мишљење може изазвати неку емоцију и поступак и обрнуто.

Битна ствар – схема (некаква уверења) циљ је променити их. То су мишљења појединих чланова проодице
(породична шема). Реч је о заједничким веровањима о породици која су последица вишегодишњих интегрисаних
интеракције међу члановима породице. Људи имају два одвојена склопа породичних шема: један је везан за
проодицу из које потичу родитељи, а други се тиче породице уопштено. Како је било у претходној породици, тако
обликујемо шему у новој породици. Датило је бавио тиме.

Bek razlikuje tri nivoa kognicije:

1.Automatske misli – periferija

• Direktna procena aktuelne situacije.

• Javljaju se spontano, paralano sa našim uobičejnim tokom svesti, nevoljne su.
• Osoba ih ne dovodi u pitanje, ne suprostavlja im se.
• Najbliže su površini, prve se identifikuju u terapijskom procesu.
• Mogu biti u vidu rečenice, ali u vidu slike.
• Imaju direktan uticaj na nastanak određenih emocija i ponašanja.
• Ako su povezane sa negativnim emocijama, onda se nazivaju negativne automaske misli (NAT).

2. Uslovne pretpostavke (intermedijarne misli) – okolo. Kogntivni sadržaji koji su po prinicipu životnih pravila.

• “moram”, “treba”
• “ne smem”,
• “ako…onda”…

3. Bazična veorvanja – sredina kruga – šeme: Duboko usađeni obrasci razmišljanja o sebi, drugima i svetu. Stabilna su i
generalizovana. Formiraju se tokom razvoja, najčešće iz odnosa sa roditeljima. Zavise od toga šta nas je naše dosadašnje
iskustvo naučilo. Zbivanja i pojave se tumače u skladu sa našim bazičnim verovanjima. Šeme su te kojima prebojavamo
svet oko sebe. Pr. “Ja sam neadekvatan (bespomoćan, neuspešan)”, “Ja sam nevoljen (nepoželjan, neprivlačan, bezvredan,
drugačiji)”, “Ja sam nekompetentan”.

Три врсте приступа:

 Интелектуални – идентификовање аутоматских негативних мисли и дисфункционалних претпоставки,

односно хипотеза и разв нових прилагођених и рационалних
 Искуствени – бирање ситауија које ће допринети бољем виђењу себе код клијента, то је излагање, да се
сам увери у дисф тога што мисли и бирање алтернативних претпоставки
 Бихевиорални – учење нових облика понашања које води промени у когнитивној сфери

Аутоматске мисли се јављају у виду паралелног тока и обухватају процену ситуације и самог себе у тој ситуацији,
а за тим следи емоционална рекација.

Терапија:
 • Koncpetualizacija slučaja (draži, kognicija – AM, distorzije, uslovne pretpostavke, bazična verovanja, emocije,
ponašanja telesni simptomi)
• Određivanje ciljeva u terapiji (opšti i specifični)

Методски, имамо три фазе:

 Идентификација мисли и претп (притом, учиш клијента да и сам себи поставља питања, посебно значајно
питање које се ондоси на алтернативно гледиште и могућност)
 Модификација њих

Битна је вертикална шема – доминантна тема у аутоматским мислима клијента; то је суштина идентификације
дисфункционалне претпоставке. Које веровање стоји иза аутоматске мисли? Тос е открива тако што питаш „шта
то за вас значи“. Тако се стиже до основне претпоставке. Онда, налазе се могућности које поткрепљују негативне
ставове и трага се за активностима које могу да пруже супротне долазе. На крају се усвајају нова правила и
планира њихово извршење.

Пр: Ја сам досадан-нико ме не може волети-нисам добар-не треба да живим (ако ме нико не воли, не могу бити
срећан)

Даш неки пример (оно за промају и разбојника) да схавти клијент како идеја који ума о нечему подстиче емоције,
а емоције мотивишу понашање.

Онда идеш ка формулацији вертикалне шеме (ако не положим испит, губим годину, нисам испунила очекивања
родитеља, можда га не умем спремим опет, онда опет неуспех и онда могу да се убијем). Закуљчак: ако не
положим испит, деф сам пропала. „све или ништа“ дихотомија резоновања. Добила домаћи – техника три стуба.

 Бихев експерименти и учење нових

Kognitivna restrukturacija – zajednički naziv za skup kognitivnih tehnika.

• Tehnike usmerene na identifikaciju i izmenu automatskih misli (Šta je ono što vam u ovom trenutku prolazi
kroz glavu? Šta je ono što vam prolazi kroz um? O čemu sam razmišljao/la pre nego što sam počeo/la ovako
da se osećam, Sokratovsko ispitivanje (Guided disocvery) - U kolabaorativnoj atmosferi se otkrivaju, iznose i
konfronitiraju stavovi, verovanja i misli pacijenata koji utiču na pojavu i/ili održavanje poremećaja. Traga se
za alternativama koje bi izmenile maladaptivni način razmišljanja. Ne radi se na usvajanju pozitivnog
razmišljanja, već na razmatranju alternativa, drugačijih aspekata određenje situacije/događaja . Sokratovsko
ispitivanje – 3 pitanja: Koji su dokazi da je vaša tvrdnja tačna? Ima li dokaza da tvrdnja nije tačna? Može li se
ovaj događaj proceniti i na drugačiji način? (traženje alternative Ako je vaše viđenje situacije tačno (ako je
vaša procena tačna), i ako bi smo to primenili i na druge ljude – kako bi svet tada izgledao (kakve bi bile
posledice)?)
• Tehnike usmerene na identifikaciju i izmenu uslovnih pretpostavki.
• Tehnike usmerene na identifikaciju i izmenu kognitivnih šema (Cilj je postići strukutralne promene.
Zahtevaju duži vremenski period. Motivisanost pacijenta. Najčešće se primenjuju kod pacijenata sa
poremećajima ličnosti)

Критике когнитивној терапији: клијенти који су неспособни на интроспекцију не могу; добро је што је
једноставна и разумљива, нема мистификације и неразумљивости, непроверљивости. Uslovi primene:

• Kognitivne funkcije moraju biti očuvane.

• Intelektulane sposobnosti su bar prosečne.
• Terapija zahteva aktivno učešće klijenta i motivisanost.

Тешкоће у терапији:
 • Nespremnost na intelektualno angaživanje (neizvršavanje terapijskih zadataka, nevođenje dnevnika/registra
misli, nemogućnost pronalaženja alterantiva).
• Terapija može delovati suviše direktivno, ali se može učinti i da traži previliku aktivnost pacijenta.
• Terapijski odnos, ne samo tehnike.
• Problemi završetka terapije (kratkotrjna, pojava novih simptoma na kraju).

8. РЕБТ – рационално емоционално бихејвиорална терапија

Spada u red kognitivnih terapija. Predstavlja sveobuhvatan pristup pomaganja ljudima da promene svoje disfunkcionalne
emocije i ponašanja, kroz osvešćivanje i promenu uverenja i stavova za koja se pretpostavlja da leže u osnovi problema
i poremećaja (panika, depresija, stid, krivica, bes).

Istorijski osvrt

 Javlja se 60-ih godina 20. veka

 Osnivačem se smatra Albert Elis
 Nastaje prvenstveno kao reakcija na psihoanalizu
 Svoju terapiju Elis je prvobitno je nazvao racionalnom terapijom (RT), da bi istakao njene racionalne i
kognitivne elemente.
 Kognicija, osećanja i ponašanja su međusobno povezani – ovaj pristup terapiji naglašava sva tri procesa.
 1961. godine promenio je naziv terapije u racionalno-emotivna terapija (RET).
 1993. menja naziv u racionalno-emotivna bihejvioralna terapija (REBT), da bi ukazao na važnost i udeo
bihejvioralnih elemenata.
 Uticaj filozofa na Elisov rad - „Ljudi nisu uznemireni događajima po sebi, već svojim pogledom na ove
događaje“.
 Kant, Epiktetus: reko ovo gore
 Hornaj: tiranija “treba” – stvara dogmatsko i apsolutistično mišljenje
 Adler “osećanje inferiornosti” – anksioznost u vezi sa sopstvenom vrednošću
 Zadatak terapeuta je da pomogne klijentu da razume da njegova lična filozofija sadrži uverenja koja ga vode ka
emocionalnoj patnji i uznemirenju.
 „Emocionalni i psihološki poremećaji uglavnom su rezultat nelogičnog ili iracionalnog razmišljanja
osobe….ona se može osloboditi svoje emocionalne ili mentalne nesreće... i poremećaja ukoliko nauči da
maksimizira svoje racionalno razmišljanje, a minimizira iracionalno“ (Ellis, 1962, str. 36, prema
Vukosavljević-Gvozden, 2008).
 Uvid nije dovoljan u prevazilaženju problema. Potrebna je i akcija - (bihejvioralni deo terapije).

REBT i KBT – sličnosti i/ili razlike

Paralelno sa razvojem Elisovih gledišta razvijala su se Bekova kognitivna terapija, najpre depresivnih poremćaja, a
kasnije i mnogih drugih. Kognitivna terapija (Beck, 1976) – način na koji procenjujemo, tumačimo događaje određuje
kako ćemo se osećati i ponšati. Cilj je da se identifikuju, testiraju u realnosti i koriguju različite vrste maladaptivnih
kognicija u kombinaciji sa bihejviorlanim metodama.

• Obe terapije naglašavaju ulogu kognicije (značenja koje se pripisuje događajima) u prevazilaženju emocionalnih
problema, tj. terapijskoj promeni.
• Između događaja (S) i reakcije (R) se umeće kognicija, značenje.
• Obe ističu da je kognicija podložena promeni.
• Obe ističu da se sa promenom kognicije menjaju emocionalne i ponašajne reakcije.
• Obe ističu uzjamnu povezanost kognicije, emocija i ponašanja - ponašanje ima snažan efekat na naše misli i
osećanja, zavise sve tri jedna od druge – princip interakcionizma.

Terapijska promena

Počiva na pretpostavci da ljudi imaju sklonost da misle irac i tako se održavaju poremećaji, ali i mogućnost da to menjaju.
Najbitnija je biološka predispozicija ljudi da misle iracionalno o pojedinim aspektima društvene stvarnosti. Najteža
promena je onima koji imaju psihozu, teške porem ličnosti ili dekompenzacije.

• Najtrajnije, najelegantije promene: promena irac uverenja u rac; opšta filozofska promena
• Neelegantna forma: kod klijenata kojima je teško da promene svoja irac verovanja; radi se na kontroli misli,
interpretacija i predviđanja u skladu sa tim uverenjima. Ali tako dolazi do promene na planu jednog
konkretnog problema ili simptoma.

Dve osnovne forme REBT-a:

• preferirani ili „elegantni” - jedinstven u određenom broju značajnih aspekata

• opšti ili „neelegantni” (Ellis, 1980a) - sinonim je za kognitivno-bihejvioralnu terapiju, u najširem smislu.

Teorijska osnova

• Osnovni cilj ljudi je hedonizam, osnosno to da oni što srećnije prožive svoj život. Osnovni cilj rebta: da
pomognu ljudima da u okolnostima u kojima žive, prrežive i što srećnije prožive svoj život. Iako je definicja
sreće različita za razl čjude, ugl oni hoće da budu srećni u sličnim oblastima života: kad su sami, u odnosu sa
drugima itd.
• Ljudi žele da ostvare svoje lične ciljeve, ali vrlo često oni ne postupaju u skladu sa svojim ciljevima već
postupaju protiv njih. Ljudi se smuže mišqewem, doživljavaju emocije i ispoljavaju ponašanje.
• Princip kontinuiteta - problemi se mogu razumeti kao uvećanja normalnih procesa.
• Ljudi su i racionalna i iracionalna bića. Imaju tendencije da se ponašaju i na samopomažući i na
samoosujećujući način u odnosu na svoje ciljeve (Ellis, 1994).
• Samoosujećujući načini mišljenja, osećanja i ponašanja = emocionalni problem/poremećaj. Ukoliko
emocionalni poremećaj traje duže, ima više destruktivnih posledica u odnosu na samu osobu i sredinu oko
nje.
• Osobe koje imaju brojna i snažna iracionalna uverenja imaju i veći broj emocionalnih poremećaja (i oni duže
traju) nego osobe koje imaju malobrojna i slaba iracionalna uverenja.
• Emocionalni poremećaji slabe kada se promene iracionalna uverenja u racionalna (bilo uz pomoć terapije ili
uz pomoć procedura samopomoći).
• Ne postavlja se pitanje zašto je to tako, jer se smatra da odgovor leži u samoj ljudkoj šrirodi kao takvoj.
Model čoveka u REBT

Čovek je jedinstven jer ima sposobnost da misli i da misli o svom mišljenju. Ovo drugo im je važno jer oni onda shvataju
da ne interaguju sa stvarima, već sa svojim viđewem stvari. Ljudi stvaraju i pod uticajem su svojih životnih filozofija. U
osnovi tih filozofija je hipoteza o sebi, drugima i o svetu i mogu da se preispituju. Zato je kogintivna terapija dobra za
ljude.

Dve biološki zasnovane sklonosti, koje se izražavaju pomoću tri funkcije, mišljenja, emocija i ponašanja:

• Samounapređujuća: sposobnost ljudi da deluju unapređujuće na sebe i druge; menjaju sebe i svet tako da im
život bude lepši, duži sa manje bola. Čovek može da misli o svom mišljenju, osećanjima, ponašanjima. Čovek
takođe prepoznaje i samoosujećujuća mišljenja, osećanja i ponašanja i ima sposobnost da ih prevaziđe
• Samoosujećujuća: ljudi misle osećaju i ponašaju se protiv svog najboljeg interesa. Potiču iz same ljudske
prirode, a ne okoline i genetike.

Emocije: prijatne kada dobiejmo šta želimo i neprijatne kada smo osujećeni.

• Prijatne samounapređujuće: pomažu ti da uzmeš i dobiješ više od onoga što msš da ti terba za sreću
• Neprijatne samounapređujuće: odbacuješ ono što procenjuješ lose za svoju sreću
• Prijatne samoosujećujuće: neposredno zadovoljstvo, dugoročne posledice
• Neprijatne samoosujećujuće: izbeći kratkoročnu neprijatnost, ali ometaju te da živiš srećno

Neke od postavki REBT-a:

• Osećamo ono šta mislimo - mišljenje najviše određuje ljudske emocije. Ne čine nas događaji sami po sebi
tužnim, ljutim ili anksioznim, već ono što mi govorimo sebi o tim događajima.
• Mi uznemiravamo sebe pogrešnim razmišljanjem - emocionalni poremećaji uzrokovani su
disfunkcionalnim razmišljanjima kao što su preterivanje, crno-belo razmišljanje, pojednostavljivanje, rigidno
mišljenje, preterane generalizacije, skakanje na zaključak, itd.
• Teorijska osnova
• Menjanje našeg razmišljanja promeniće naša osećanja i ponašanja - kako nas misli uznemiravaju,
neophodno je raditi na promeni uverenja o sebi, drugima i svetu.
• Iracionalna uverenja imaju različite uzroke - iako okolina, kultura i genetika igraju značajnu ulogu u
razvijanju iracionalnih uverenja, mi smo ti koji imamo tendenciju da sami sebe uznemiravamo na
različite načine povodom raznih situacija koje ocenjujemo kao loše i preteće.
• Iako iskustvo iz prošlosti može biti značajno za učenje iracionalnih uverenja, REBT smatra važnim
uočavanje načina na koje mi SADA uznemiravamo sebe svojim uverenjima. Klijenti se uče da otkriju
uverenja o sebi, drugima i svetu koja su naučili u prošlosti i procene da li su i koliko ove kognicije tačne i
korisna u sadašnjosti. Fokus je na sadašnjosti – kako nas iracionalana uverenja remete sada.
• Uverenja se mogu menjati - pošto su ljudi prirodno skloni da razvijaju iracionalna uverenja, menjanje
uverenja je nekada teško i zahteva upornost, zbog čega je REBT vrlo aktivna i direktivna terapija.
• U osnovi psihičkog zdravlja je fleksibilnost, a u osnovi psihičkog poremećaja je rigidnost.
• Treba usvojiti filozofiju bezuslovnog prihvatanja. Ovaj pristup je jedinstvena karakteristika REBT-a sa
naglašenim humanističkim aspektom.
• Ako odustanemo od razmišljanja koje podrazumeva preteranu generalizaciju dolazi do bezuslovnog
prihvatanja drugih, čak i onda kad neke njihove karkateristike ili ponašanja ocenimo kao veoma nepoželjne.
• Iako smatramo da je najveći deo nečijih ponašanja i karakteristika loš, to ne implicira da ćemo drugu osobu
oceniti kao potpuno loše ljudsko biće. Procenjivanje ponašanja ili karakteristika, a ne osobe, omogućava
bolje interpersonalne odnose i emocionalno izbalansiraniji život sa više zadovoljstva.
• Odustajanje od preterane generalizacije vodi bezuslovnom prihvatanju životnih uslova, čak i onda kad neke
njihove aspekte kao što je, na primer, pojava različitih nepovoljnih ili tragičnih događaja, ocenjujemo kao
 izuzetno nepoželjne. Prihvatanje ne znači da mislimo da je dobro što se takav događaj desio , već da
priznajemo njegovo postojanje, umesto da ga poričemo.

• Prema Elisu, emocionalne teškoće nastaju kada se neke naše želje proglase jako važnim potrebama (želja da
budemo uvek kompetentni, savršeni, voljeni od svih...). Kada one nisu zadovoljene okrivljujemo sebe ili druge i
tu, po njemu, leži srž poremećaja.

• Umereni determinizam - uverenje da ljudska bića imaju izvestan stepen slobode izbora, koji je ograničen
sredinskim situacijama i urođenim biološkim predispozicijama (Ellis, 1985a, str. 286).
• Imamo izvestan stepen slobode izbora u vezi s načinom na koji ćemo sagledavati stvari, a samim tim i načinom
na koji ćemo se osećati i ponašati, uz naglašavanje značaja preuzimanja odgovornosti za naše izbore, kao
suštinske oznake mentalnog zdravlja.

Nas ne određuju samo naši potencijali već i naši izbori.

Najsnažnija misaona komponenta emocija jesu: Zaključci i evaluacije. To su niovi kognicije. Evaluacije koje se satoje od
rac i irac uv su unutra, a zaključci spolja.

• Čisto mišljenje: relativno spokojna i nepristrasna procena situacije, bez vrednovanja. Doživljavaš neku
emociju onda kada nešto vrednujemo kao dobro lose itd. Vrednovanje se naziva “vrućom” kognicijom, a kod
nepristrasne kognicije imamo “hladnu kogniciju”. Hladne kognicije su: deskriptivne ili opisne misli,
interpretativne misli ili tumačenja, inferencijalne misli ili izvedeni zaključci.
• Postoje emocije koje traju duže i kraće: Kod dužih, evaluacije su misaone i filozofske, a kod kraćih su
instiktivne. Npr ako imaš ratobornu živ filozofiju, više će budeš besan nego ako odgovoriš besom nekad kad
se osetiš ugroženo.Mi više govorimo o dužim.
• Zaključci - lakše dostupni svesnosti i mogu biti otkriveni ukoliko osoba usmeri pažnju na njih, ili ukoliko je
upitamo: „Šta ste zaključili iz toga?“ (sličnost sa AM u KBT).
• Iskrivljeni zaključci nisu dovoljni za emocionalni poremećaj.
• Evaluacije (evalutivne kognicije) - osnovno značenje koje pridajemo zaključcima koje smo napravili.
Sagledavanje nečeg kao „dobrog” ili „lošeg”, „prijatnog” ili „neprijatnog”, „korisnog” ili „štetnog”.
• Rezultat evaluacija je pozitivna ili negativna reakcija. Reč je o uverenjima koja ne podrazumevaju samo
mišljenje, već obuhvataju i osećanja i tendencije ka određenom ponašanju.
• Evaluacije su osnova za razumevanje emocionalnog poremećaja.

Iracionalana i racionalana uverenja

• Iracionalna uverenja - evaluativna uverenja koja karakteriše rigidnost, ekstremnost, nelogičnost, nesklad sa
socijalnom stvarnošću i disfunkcionalnost. Dovode do disfunkcionalnih osećanja i ponašanja, ali deluju i na
procene (evauluacije) događaja. Kke: apsolutistički, kruti, dogmatski zahtevi + preterano uopšteni zaključci.
• Racionalna uverenja - evaluativna uverenja koja karakteriše fleksibilnost, neekstremnost, logičnost, sklad sa
socijalnom stvarnošću i funkcionalnost. Dovode do negativnih, ali funkcionalnih osećanja i konstruktivnog
bavljenja sobom. To su uverenja o poželjnosti dostizanja odabranih ciljeva i nepoželjnosti ometanja tih
ciljeva.

Iracionalna i racionalna uverenja mogu biti:

• specifična - evaluacije zaključaka u specifičnim situacijama,

• jezgrovna - pokrivaju široki opseg situacija, predstavljaju centralne lične filozofije koje oblikuju naše viđenje
sebe, drugih i sveta (Ellis, 1994).

Uverenja mogu biti:

• svesna i verbalizovana;
 • predsvesna i nedovoljno verbalizovana;
• reprezentovana preko slika, simbola, predstava.

Racionalna uverenja - evaluacije koje su:

• fleksibilne i neekstremne;
• u skladu s nalazima iz stvarnosti;
• logične;
• funkcionalne, tj. samopomažuće u odnosu na ciljeve i vrednosti osobe (Ellis, 1994, Dryden, 2002).

Postoje četiri vrste racionalnih uverenja: preferencije, antiužasavajuća uverenja, uverenja visoke frustracione
tolerancije i uverenja prihvatanja sebe/drugih ljudi/života (Dryden, 2002, 2003).

1. Preferencija: šta osoba želi (ili ne želi), + negiranje ideje da osoba mora da dobije ono što želi (ili da joj se
sme desiti ono što ne želi) (Dryden, 2003).

2. Antiužasavajuća uverenja: loše je što se pojavio negativni aktivirajući događaj (A), + negiranje ideje da je
užasno i „smak sveta” ono što je loše (Dryden, 2003). Na primer: „Ako ne položim ispit, to će biti loše, ali ne
užasno”.

3. Uverenja visoke frustracione tolerancije: teško tolerisati negativni aktivirajući događaj + negiranje ideje da je
nepodnošljivo ono što je teško tolerisati + ukazivanje da je za osobu vredno da toleriše tu situaciju (Dryden,
2003). Na primer: „Ako se ti ne bi odnosio prema meni na fer način, bilo bi mi teško da to podnesem, ali bih to
učinio, i to bi bilo vredno za mene pošto bi mi pomoglo da razmislim kako da se zauzmem za sebe kad sam s
tobom”.

4. Uverenja prihvatanja sebe/drugih ljudi /života: evaluiranje aspekta selfa/druge osobe/životnih uslova +
negiranje ideje da se self/druga osoba/životni uslovi mogu globalno evaluirati + tvrdnja o pogrešivosti,
kompleksnosti i nemogućnosti ocene celine (Dryden, 2003).

Iracionalna uverenja - evaluacije koje su:

• rigidne ili ekstremne;

• u neskladu s nalazima iz stvarnosti;
• nelogične;
• disfunkcionalne, tj. samoosujećujuće u odnosu na ciljeve i vrednosti osobe (Ellis, 1994, Dryden, 2002).
• To su uverenja koja nikada nisu preispitana, a kriterijum za preispitivanje je društvena stvarnost ili društveno
slaganje po pitanju stvarnosti. Bitno je preispitati tok svojih misli i to da li navedene premise nužno vode
zaključku koji smo doneli, jer ljudi obično nisu svesni toka svojih misli.

Postoje četiri vrste iracionalnih uverenja: zahtevi, užasavajuća uverenja, uverenja niske frustracione tolerancije i uverenja
osuđivanja sebe/drugih ljudi / života (Dryden, 2002, 2003).

1. Zahtevi: šta osoba želi (ili ne želi) + zahtev (moram dobiti ono što želim ili se ne sme desiti ono što ne
želim“) (Dryden, 2003). Zahtevi su usmereni na sebe, na druge i na okolinu.
2. Užasavajuća uverenja: loše je što se pojavio negativni aktivirajući događaj (A) + tvrdnja da je ono što je
loše užasno i „smak sveta” (Dryden, 2003). Na primer: „Ako ne položim ispit to će biti loše, i zato je to
užasno”.
3. Uverenja niske frustracione tolerancije: teško je tolerisati negativni aktivirajući događaj + tvrdnja da je ono
što je teško tolerisati nepodnošljivo (Dryden, 2003). Na primer: „Ako se ti ne bi odnosio prema meni na fer
način, bilo bi mi teško da to podnosim, stoga to ne bih mogao da uradim”.
4. Uverenja osuđivanja sebe/drugih ljudi/života: evaluiranje aspekta selfa/druge osobe/životnih uslova i
globalno evaluiranje selfa/druge osobe/životnih uslova (Dryden, 2003).
Elis – u mnogim kulturama se uverenja razlikuju. 11 tipičnih iracionalnih uverenja u zapadnim kulturama. Odatle: Elis
govori o 3 glavne nelogične ideje

1. Ja moram da budem uspešan, kompetentan i za to moram da dobijem priznanje drugih.

2. Okolina prema meni mora da se ophodi korektno, pošteno, sa ljubavlju i pažnjom.
3. Uslovi u kojima živim moraju da budu i ostanu dobri; ja moram da dobijem sve što mi treba i pripada.

ABC model – služi mu umesto teorije ličnosti

Terapijska praksa počiva na poznatom ABC modelu ljudskog ponašanja, koji se odnosi na neke od mnogobrojnih
mogućih uzroka ljudskog ponašanja.

• A - aktivirajući događaj;
• B – uverenje;
• C - emocionalne, bihejvioralne i kognitivne posledice;
• D – osporavanje;
• E - nova racionalna filozofija i funkcionalna osećanja, ponašanja i kognicije.

A (eng. activating event) - događaj koji aktivira uverenja osobe; za osobu događaj postoji onako kako ga ona istrepretira

B (eng. beliefs) označava sistem uverenja osobe; životna filozofija kojom se rukovodimo u dostizanju ciljeva. Bitna kka:
sadrže evaluaciju i vrednovanje sebe, drugih i života.

C (eng. consequences) označava emotivne, bihejvioralne i kognitivne posledice uverenja.

Prema ABC modelu:

• u trenutku kad postoji aktivirajući događaj (A), koji je u vezi s ciljevima osobe (G), osoba doživljava emocije
i ima određene bihejvioralne i kognitivne tendencije (C), u zavisnosti od sistema uverenja (B), a ne kao
direktnu posledicu aktivirajućeg događaja (A), kako se obično misli. Pošto prema događajima koji su
povezani s našim ciljevima ne ostajemo ravnodušni, C se javlja iz interakcije A i B, tako da se ponekad koristi
formula A x B = C.
• kada osoba zaključuje da A sprečava ciljeve, ona može da odgovori samounapređ ili samoosujeć C u
zavisnosti od toga da li se vodi samoo ili samou uverenjima B

Naučiti klijenta da stekne uvid da on sam, svesno ili nesvesno, nepovoljne događaje u svom životu (A) bira da evaluira
(B) na način koji ga vodi u emocionalni poremećaj (C).

Model ukazuje da klijent može da bira da evaluira događaje (A) na racionalan i samopomažući način (B), što vodi
zdravim posledicama (C).

Naučiti klijenta da uverenja, a ne aktivirajući događaji, uglavnom određuju njegove reakcije.

Elementi ABC modela su međusobno i dvosmereno povezani.

Iracionalna uverenja (B) ne dovode nužno do poremećaja.

Ako nema negativnih aktivirajućih događaja (A) takva uverenja postoje u latentnoj formi i ne ometaju funkcionisanje
osobe. Na primer, ukoliko osoba zahteva od sebe da bude uspešna u bitnim stvarima i veruje da je bezvredna ukoliko to ne
postigne, ona neće imati emocionalan problem kad je uspešna.

Poremećaj – snažno preuveličavanje uverenja o poželjnosti u apsolutistički zahtev i druge preterane evaluacije i
iskrivljene inferencijalne misli. Praćeno je samoosujećujućim emocijama i ponašanjima. Dve glavne kategorije
poremećaja na nivou uverenja:
Poremećaji JA: postavlja sebi id rugima i životu apsolutističke zahteve a ako nisu zadovoljeni, sebe osuđuje kao krivca.
Obuhvata dve kke: samoobezvređivanje i šikaniranje sebe, odnosno tretiranje sebe kao manje vredne jedinke. Suprotnost
je samoprihvatanje i preuzimanje odgovornosti za svoje greške i popraviti ono što može da se popravi.

Poremećaji nelagodnosti: postoji apsolutistički zahtev za postojawem lakoće, udobnosti i lagodnih životnih uslova. Osoba
zahteva da se život odvija glatko. U osnovi je filozofija hedonizma i niske tolerancije na frustraciju. Alternativa: da
prihvatiš da će u životu biti i neprijatnosti nekad.

Dve najbitnije stavri: visok prag toler na frustraciju i samoprihvatanje

Uzrok i nastanak poremećaja: fiziologija, rani razvoj, sredina…svašta. Rebt kaže da to nije bitno, zahteva mnogo
profesionalca da s euključe što je skupo, mnogo vremena i nije nužno da se to zna da bi bilo terapijske intervencije.
Biološka tendencija ljudi da misle iracionalno je mogući uzrok.

Poremećaj održava:

• niska frustraciona tolerancija, nedostatak uvida 123; ljudi misle da se moraju osećati lagodno
• sekundarni emocionalni poremećaj
• korišćenje odbrana
• dobiti od emocionalnog poremećaja
• samoostvarujuća proročanstva
• naivne” teorije o njihovoj prirodi koje ljudi imaju.
• Dužina perioda mentalnog i fizičkog sazrevanja - detinjstvo
1. Uvid br 1: poremećaj nastaje kao posledica irac uverenja o nekom događaju, a ne kao odgovor na taj događaj
2. Uvid br 2: nije nužno saznati kada i kako je porem nastao da bi se prevazišao
3. Uvid br 3: samo uporno i snažno dovođenje u pitanje irac uverenja na kogn, emoc, bihev način može pomoći
prevazilaženju porem.

ABC model - sekundarni emocionalni poremećaj

• Pojava da ljudi remete sebe povodom svog poremećaja ima različite nazive od kojih su najčešći sekundarni
emocionalni poremećaj (Ellis, 1994, Dryden, Yankura, 1993) i meta emocionalni poremećaj (Dryden,
2002).
• Posledice (C) iz prvobitne ABC epizode mogu postati aktivirajući događaj u drugoj ABC epizodi, u kojoj
uverenja osobe determinišu kako će se osećati u vezi s njima.
• Ukoliko se ona evaluiraju kroz prizmu iracionalnih uverenja biće pojačana i/ili će se stvoriti novi poremećaj.
• Ljudi često veruju da ne smeju imati remeteća osećanja, ponašanja i iskrivljene misli, da je užasno /
nepodnošljivo ako je to tako, i da su oni / život bezvredni u tom slučaju, čime kreiraju dodatni poremećaj.

Način rada

• Terapeut se što je pre moguće, fokusira na iracionalna uverenja koja se nalaze u osnovi klijentovih
disfunkcionalnih emocionalnih i bihejvioralnih reakcija.
• Najpre se pretpostavlja da klijentovi zaključci ispravni, pa se zatim pobijaju iracionalna uverenja,
umesto da se prvo koriguju pogrešni zaključci, a onda pobijuju s iracionalna uverenja (Ellis, Dryden,
1997, Dryden, 2002).
• Prvo se radi sa situaciono specifičnim uverenjima, pa sa opštijim, jezgrovnim uverenjima klijenta koji bi
rezultirao zamenjivanje iracionalnih uverenja racionalnom alternativom: „Voleo bih da zadobijem poštovanje
drugih ljudi, naročito onih koji su mi važni, ali to ne mora da bude tako. Loše je ako u tome ne uspem ali bih
to mogao da podnesem, iako bi mi bilo teško. Mogu da prihvatim sebe kao kompleksno i pogrešivo ljudsko
biće kome se ne može dati jedna ocena, bez obzira na to kakvo mišljenje o meni imaju drugi ljudi“
(Vukosavljević-Gvozden, 2009).
 • Pretpostavlja se da klijent uči da bezuslovno prihvata sebe, da se ne užasava u vezi s nepovoljnim
mišljenjem drugih ljudi i da ovakve situacije toleriše bolje nego što je to činio ranije.
• Promene iracionalih uverenja vode do promena u zaključcima.

Terapijska promena podrazumeva da klijenti:

• prepoznaju da imaju problem;

• identifikuju i prevaziđu sekundarni emocionalni problem u vezi primarnog problema;
• identifikuju iracionalna uverenja koja leže ispod primarnog problema;
• razumeju zašto su ova iracionalna uverenja iracionalna, tj. da shvate razloge zbog kojih su nelogična, u
neskladu sa socijalnom realnošću i nepraktična;
• shvate zašto su racionalne alternative ovih uverenja logične, u skladu sa socijalnom realnošću i zašto daju
bolje rezultate;
• ospore iracionalna uverenja i počnu da učvršćuju ubeđenost u racionalne alternative;
• koriste raznovrsne kognitivne, emotivne, imaginativne i bihejvioralne zadatke da bi ojačali svoje racionalno
uverenje;
• identifikuju i prevaziđu prepreke terapijskoj promeni;
• nastave da rade na tendenciji da misle i da se ponašaju racionalno.

Osporavanje

• D (eng. disputing) - osporavanje koje pomaže klijentima da uvide da su njihova uverenja logički neodrživa, u
neskladu sa socijalnom realnošću i nepraktična, tj. da vode lošim rezultatima.
• E (eng. effect) podrazumeva se novi racionalni pogled na stvari i funkcionalna osećanja, ponašanja i
kognicije koji nastaju kad osoba napusti iracionalna uverenja i počne da se rukovodi racionalnim.
• U fazi osporavanja terapeut traži od klijenta da navede empirijske nalaze i logičke dokaze za uverenje koje
je otkriveno i da istraži njegove posledice.
• Iracionalno uverenje je neodrživo sa empirijskog, logičkog i pragmatičkog stanovišta - klijent dolazi do uvida
koji je više intelektualan nego emocionalan.
• Da bi osnažio emocionalan uvid i uverenost u racionalnu alternativu terapeut koristi različite emocionalne,
imaginativne i bihejvioralne intervencije i domaće zadatke.

Faze terapijskog procesa

• Početna faza - uspostavljanje terapijskog saveza između terapeuta i klijenta, podučavanje klijenta ABC
modelu, ukazujući mu na to da su njegova iracionalna uverenja, a ne događaji po sebi, uzrok emocionalnog
poremećaja.
• Središnja faza – pomeranje sa intelektualnog ka emocionalnom uvidu i promeni osećanja i ponašanja, kao i
primeni stečenog znanja na slične probleme (Dryden, Yankura, 1993, Dryden, 2002).
• Završna faza - priprema kijenta da u budućnosti bude svoj vlastiti terapeut (Ellis, Dryden, 1997).

Kontinuirani rad nakon završetka terapije

• Definisanje problema
• Problem se preliminarno formuliše uz korišćenje ABC modela u konkretnoj aktivirajućoj situaciji.
Otkrivanjem iracionalnih uverenja koja u prisustvu negativnih aktivirajućih događaja uvode klijenta u
disfunkcionalna osećanja i ponašanja odgovoramo, zapravo, na pitanje o mehanizmima koji generišu i
održavaju klijentove probleme.
• Da bi se dobile informacije koje su neophodne za temeljnu procenu, potrebno je ohrabriti klijenta da ispriča
specifičan primer svog problema. To može biti neki skorašnji primer, tipičan primer ili primer problema koji
je posebno živ i upečatljiv (Dryden, 2002). Ukoliko je klijentu teško da identifikuje specifičan primer svog
 problema, može se pokušati sa vežbama izlaganja (ili in vivo seansama), imaginativnim tehnikama ili
predstavljanjem relevantne epizode uz pomoć igranja uloga (Dryden, Neenan, 2006b).
• Nakon preliminarne formulacije slede ponovljene ABC formulacije, vezane za manifestovanje istog problema
u drugim situacijama (Marić, 2005).

Psihodijagnostička procena: kke procene u rebt

• Terapeut tokom dijagnostičkog intervjua formuliše hipoteze

• Neophodno je postavljanje pitanja kojim testira hipotezu
• Jednaka važnost ide i potvrđivanju i opovrgavanju hipoteze
• Za formulaciju nove hipoteze koristi podatke koji su išli u prilog odbacivanju prethodne hipoteze
• Pruža informacije o uspehu pojedinih terapijskih intervencija

Da bi se hipoteza proverila, potreban je klijentov fidbek.

Prvi dijagnostički zadatak: otkrivanje aktivirajućih događaja i samoosujećujućih emocija i ponašanja. Terapija počinje
dijagnostikom problema upotrebom abc modela. Postoje i spec strategije za lakše dolaženje do podataka, ako klijent ne
može sam da kaže. Klijent obično B ne navodi jer nije ih uvek svestan. 6 strategija za dolazak do iracionalnih uverenja:

1. Induktivna svesnost – pita terapeut klijenta šta je govorio sebi ili šta je mislio u trenutku kad je doživljavao neki
emociju. Klijent govori svoje inferencijalne misli i deskriptivne; terapeut ih osoprava. Dugo traje, koriste
neiskusni.
2. Induktivna interpretacija – isto kao gore, samo terapeut nalazi zajedničku temu tih misli i saopštava je klijentu.
Ako je on prihvati, počinjemo sa osporavanjem
3. Lanac inferencijalnih misli – odmah se traži uverenje; traži se od klijenta da pretpostavi da je to istinito i pita da je
to istina, šta bi to značilo za vas.. tako otkriva značenje koje klijent vezuje za pojedine misli koje mu dopiru do
svesti. To što klijent kaže da će se desiti je faktički njegovo iracionalno uverenje.
4. Korišćenje veznika za formiranje lanca tih misli – “i onda…” tražiš od klijenta da da evaluaciju toj misli. Klijent
zadržava usresređenost na svoje misli. Najelegantnija je.
5. Deduktivne interpretacije – prethodne dve su faktički samostalno otkriće sa klijentove strane; ali ako ne umeju,
onda terapeut odmah daje svoju interpretaciju koji klijent prihvata ili odbija.
6. Osporavanje – klijentovi odgovori na osporavanje su važni jer mogu dati puno infromacija o njegovom
iracionalnom uverenju. Osporavajući jedno otkriješ drugo irac uverenje.

Postavljanje terapijskih ciljeva

Ciljevi treba da budu:

• Jasno operacionalizovani;
• Pozitivno definisani;
• Dostižni;
• Merljivi (i proverljivi).
• Plan tertmana

Tehnike – kognitivne, imaginativne, bihejvioralne, emotivne

Tehnike usmerene na kogntivni aspekt:

• Restruktirisanje iracionalnih uverenja i menjanje životne filozofije – filozofska diskusija

Klijentu se pomaže da se zaustavi i razmisli o onome što govori, tj misli. Konačni cilj je da odustane od irac uverenja. Tu
se koriste različite strategije diksusije:
 1. Sokratovska pitanja – tražiš da ti argumentuje svoje uverenje. Klijentu se daje vremena da misli. Ako on ćuti to je
dobro samo ako razmišqa o odgovoru. Međutim, nekad on može da bude frustriran, da obezvređuje sebe jer ne
može da da odgovor na pitanje. Onda se radi na tom irac uverenju, pre nego što se nastavi sa onim sa kojim smo
počeli.
2. Didaktičke prezentacije – izlaganje osnovnih ideja terapijskog pravca u obliku mini lekcija, tokom diksusije.
3. Metafora – da organizuje mnogštvo novih inforamcija u upečatljivu formu koja se lako može zapamtiti i dovesti u
pitanje iracionalno uverenje. Pravila:
 Jasno odrediti ideju koji želimo da klijentu saopštimo
 Ispitati koja životna oblast je klijentu najpoznatija
 Traži se analogija sa onim što želimo da naučimo klijenta
 Iznosi metaforu i proverava je l je klijent razume
 Pitas ga kako može to da iskoristi u osporavanju iracionalnog uverenja

4. Humor, parabola, paradox – ne na njega kao čoveka, nego na njegova uverenja.. Bitno je da je klijent shvatio poentu
rebta pre ovoga, a koristi se da bi se pokazala besmislenost njegovog uverenja.

• Osporvanje - osporavanje zahtevnosti, užasavanja, niske frustracione tolerancije i osuđivanja sebe / drugih
osoba / života
• Širenje rada sa specifičnih situacija na opšti kontekst;
• ostale intervencije (intervencije koje indukuju disonancu, cik-cak tehnika, racionalne osnažujuće tvrdnje
(coping statements), analiza dobiti i štete kada klijent ima dve alternative i konflikt, poz i neg aspekti kad
misli crno belo, sagledavanje nekog događaja sa vremenske dostance kad predviđa da će neki događaj biti
katatrofa…itd
• domaći – osporavanje na formularu za osporavanje iracionalnih životnih uverenja; osporavanje na audio
kaseti gde klijent snima kako priča sam sa sobom jedan priča ircionalne drugi racionalnemisli. Kod oba oblika
ga obučiš na terapiji kako to da radi. Može i da se snima seansa i ponovo sluša kući. Biblioterapija i
korišćenje rebta sa drugima, da pomažu ljudima oko sebe.

Emotivne intervencije:

• bezuslovno prihvatanje, samootvaranje, humor, igranje uloga, vežbe protiv stida, energične racionalne osnažujuće
tvrdnje („Kad ne uspem da položim ispit, to me NIKAD, NIKAD, NIKAD ne čini kompletnim gubitnikom!”),
energično osporavanje snimljeno na traci.

Imaginativne intervencije:

• racionalno emotivna imaginacija (pozitivna i negativna), vremenska projekcija, proba u imaginaciji.

REI – klijentu se kaže da zatvori oči i da zamisli događaj A i doživi nefunkcionalnu emociju C. Kad kaže da je uspeo,
traži se da zamisli isto to, samo sa malo drugačijom emocijom i ohrabruješ ga da je moguće. Pitaš ga: kako si uspeo
da izazoveš tu promenu? Otkriće se kognitivna promena!

Emocionalne tehnike u REBT-u

1. Racionalno-emocionalno zamišljanje (onako kako bi želeli da se ponašaju, osećaju i misle u brojnim

situacijama) –ispitna situacija
2. Vežba auto-portet
3. Igranje uloga – prorada iracionalnih verovanja.
4. Vežbe savladavanja stida – nije katastrofa ako nas neko smatra budalastim (manja kršenja društvenih pravila).
Saznanje da ljudi i nisu preterano zainteresovani za njihove postupke
 5. Upotreba prisile – razgovor dva dela sebe, jedan deo koji je iracionalan i deo koji osporava iracionalna
verovanja. Nekada ulogu iracionalnog verovanja preuzima terapeut, odnosno ulogu klijenta igra terapeut a
klijent osporava svoja iracionalna verovanja koja demonstrira terapeut

Bihejvioralne tehnike u REBT-u

Ako misliš da je katastrofa uraditi nešto loše, ohrabriš ga da uradi i onda hsvati da to nije merilo vrednosti ljudi.

Obavlja se van kancelarije in vivo, kao domaći zadatak. Npr ako si stidljiv, namerno obiješ dve cipele različite i hodaš
gradom. Ako su uverenja vezana za međuljudkse odnose – klijent se uči asertivnim tehnikama. Terapeut modeluje
određeni vid ponašanja, klijent radi bihejvioralno isprobavanje a onda igraju uloge da simuliraju stvarnu situaciju.

1. Sistematska desenzitizacija
2. Relaksacija
3. Trening asertivnosti (greške u mišljenju utiču, između ostalog, da osoba nema u svom repertoaru
samopotvrđujuće, asertivno ponašanje).
4. Tehnike izlaganja i preprlavljivanja
5. Sistemska desnezitizacija (uživo i u imaginaciji)

Ostale intervencije:

1. Tehnike zasnovane na principu nagrade i kazne

2. Trening veština
3. Bihejvioralne tehnike
4. Tehnike zasnovane na principu modelovanja
5. Relaksacija
6. Paradoksalni domaći zadaci
7. Iskoračivanje iz svog karaktera
8. Kognitivne metode u okviru REBT-a
9. Učenje prepoznavanja automatskih misli kao i njihovo menjanje, osporavnja iracionalnih verovanja
(Zašto.........)
10. Domaći zadaci (rizične situacije, neprijatne, za klijenta teške ili koje ga sramote)
11. Menjanje jezika (umesto mora i treba, strašno ......bilo bi dobro ali ako ne nije katastrofa....., nezgodno...)
12. Upotreba humora ukazuje na apsurdnost nekih naših zamisli

Poželjne karakteristike klijenta

• poseduje kapacitet da proceni svoje misli u seansi;

• može da bude svestan svojih osećanja i da napravi razliku među njima;
• prihvata kognitivni model;
• prihvata odgovornost za promenu;
• može da napravi dobar terapijski savez;
• ima probleme relativno akutnog karaktera i istorije;
• ne koristi „zaštitna ponašanja, tj. pokušaje da kontroliše anksioznost u stepenu koji bi onemogućavao terapiju;
• radi na problemu na fokusiran način;
• pokazuje razuman optimizan u vezi s terapijom.

Terapijski odnos – rebt je edukativna forma terapije; terapeut je autoritativan učitelj, uči klejnte kako da budu svoji
sopstveni terapeuti kad se formalne seanse završe. Terapeut je aktivan i direktivan u tome da pomogne klijentu da
promeni svoja iracionalna uverenja u racionalna. On mora da prihvati klijenta, ne smatrajući ga suštinski ni dobrim ni
lošim bićem. Ne ustručava se da iznese lične informacije o sebi, govori o primerima iz ličnog iskustva. Bitno je da bude
duhovit, da bi pokazao klijentu da ovaj ne mora da shvata problem tako ozbiljno. Predmet humora nije klijent, već
iracionalna uverenja. Ne nudi empatiju samo na emotivnoj već i na filozofksoj osnovi, kaže da razume koje ideje stoje iza
toga što mu klijent govori. On ne pokazuje mnogo topline. Zašto? Prvo, onda podgreva iracionalnu misao “moram biti
prihvaćen i voljen da bih bio vredan”. Drugo, potkrepljuje mu nisko tolerisanje frustracije.

Poželjne karakteristike REBT terapeuta

• uživaju da budu aktivni i direktivni;

• posvećeni su filozofiji, nauci i logici;
• imaju veštine podučavanja i komuniciranja;
• bezuslovno prihvataju sebe i rade na minimiziranju svojih terapijskih grešaka;
• uživaju u rešavanju problema;
• vole da eksperimentišu i preduzimaju odgovarajuće rizike u terapijskom procesu;
• imaju dobar smisao za humor, koji koriste u terapiji na odgovarajući način;
• energični su;
• primenjuju REBT terapiju na način koji je konzistentan s njenom kliničkom teorijom, ali je fleksibilan i
nedogmatičan.

Teškoće u radu

• Mogu da se jave i na strani klijenta i na stani terapeuta:

• iracionalna uverenja;
• razni otpori kod klijenta;
• prepreke vezane za terapijski odnos (transfer i kontratransfer).

9. ТРАНСАКЦИОНА АНАЛИЗА

 Teorija ličnosti koja uzima u obzir intrapsihičku i interpersonalnu dimenziju

 Psihoterapijski pravac, kako individualni tako i grupni
 Na mnogo širem planu filozofski pogled na svet koji ima humanističku osnovu i počiva na ideji po kojoj je TA
poznata –
 JA SAM U REDU-TI SI U REDU (ponašanje)
 SVI LJUDI IMAJU KAPACITET DA MISLE IZUZEV TEŠKIH ORGANSKIH BOLESNIKA
 SVAKA OSOBA SAMA ODLUČUJE O SVOJOJ SUDBINI I MOŽE JE PROMENITI

Циљеви:

 Otklanjanje simptoma i poremećaja

 Izlečenje od skripta
 Postizanje autonomije ličnosti kroz razvoj ili oporavak kapaciteta zа Svesnost,Spontanost,Intimnost

Za razumevanje ponašanja 4 stupnjevito postavljena cilja:

1. Strukuralna analiza (šta se dešava unutar individue)

2. Analiza transakcija (šta se dešava između dve ili više osoba)
3. Analiza igara i manipulativnih osećanja (kako dolazi do toga da se osoba oseća loše)
4. Analiza životnog plana, skripta (organizator celokupnog pnašanja)

Оснивач: Ерик Берн, психијатар и терапеут који се одвојио од психоанализе.

Школе (заједнички им је концепт его стања):

  Класична - Берн
 Институт Катексис – тежи поремећаји личности и схизофренија (Џеки Ли Шиф)
 Редесижн – брачни пар Гулдинг; ревизија раних скриптних облика (гешталт + ТА)

Пет појмова: его стања, структура личности, трансакције, игре, скрипт

Его стања

Структурална анализа првог реда:

 Prvi cilj, strukturalna analiza, se postiže dijagnostikom ego stanja. Bern je primetio da dok posmatramo i slušamo
ljude možemo da vidimo kako se menjaju – izraz lica, način izažavanja, gestiklacija, položaj tela... Svako od nas
poseduje tri osobe unutar sebe – Roditelja, Odraslog i Dete.

То су кохерентни обрасци доживљавања, мишљења, осећања повезаних са одговарајућим понашањем (Вајс).

Главне поставке его стања:

1. То су кохерентни системи доживљавања и понашања

2. Феноменолошки су евидентна
3. Има их више
4. Его стања ранијих узраста се памте и могу се поново оживети
5. Потискивање је успешно ако се потисне цело его стање, а не појединачно осећање или слика
6. Могуће је симултано дотаћи два его стања у интеракцији

Пенфилд (ово је од њега преузео Берн да би научно засновао его стања):

 Сећање које се јавља као епилептични феномен увек представља неку оживљену сцену из неког раздобља
живота
 Електричном симулацијом мозга јављају се две врсте појава: чулни осећаји + доживљаји из прошлости
 Могуће је да се е стимулацијом изазову два различита доживљајна стања

Его стања се дијагностикују натуралистички: телесни говор, држање тела, изглед, мимика, гестови, покрети,
говор, интонација, речник, стил. Битне су поруке које се емитују гестовно, вербално и бихевиорално јер свако его
стање има свој специфичан начин. Јако је важно из ког и ка ком его стању се шаље порука. Имамо три его стања,
представљена вербално и графички као снешко:

1. РОДИТЕЉ – трагови сећања на родитеље или старатеље (шта су они чинили, говорили, поручивали у
контакту са дететом). Свако его ае оже бити паивно и активно (размењује поруке, има доживљај себе и
контролише понашање). Када је р активан, он намеће императивне поруке: треба, мораш, не смеш.
Енергија је померена у горњим деловима тела, као код великана који су строги озбиљни итд.
2. ОДРАСЛИ – р и д (архепсиха – на основу прошлости); о – неопсиха (информације, процене, могућности;
као компјутер, рационално мишљење и понашање). Параметри функционисањ аодраслог: свест,
мишљење, критичност, орјентација у времену и простору и према људима. Може бити пасиван, активан,
искључен и дисфункционалан.
KONTAMINACIJA – kada ego stanje R ili D upliviše u ego stanje O i time kvari funkcionisanje O. Grafički se
predstavlja prelaskom krugova D i R u krug O.
ISKLJUČENJE – isključeno je neko ego stanje. Grafički se predstavlja precrtavanjem kruga.
DOMINANTNO EGO STANJE. Grafički se predstavlja pojačanim krugom.

Дисф=искључење свега наведеног, то је озбиљан поремећај; Контаминација=нарушене границе одраслог

упливом родитеља или детета. Sa 10 meseci beba ima R i D. Nedostaje mu sposobnost da odlučuje o svojim
reakcijama i utiče na okolinu. Početak formiranja O vezano je za početak kretanja deteta. Pomoću O mali čovek može
 početi da uviđa razliku između života kojem je naučen (R) i kakav mu je predstavljen i života kakvog bi želeo (D) kao
i života kako ga on sam shvata (O). Funkcije O se razvijaju sazrevanjem nervnog sistema i pojavom pojmovnog
mišljenja. 2 najvažnije funkcije O:

 Da ispita podatke u R,vidi da li su tačni ili ne, da li su danas još primenljivi i da ih zatim prihvati ili odbaci
 Da ispita D i vidi da li osećanja koja postoje pristaju sadašnjosti ili su zastarela i predstavljaju odgovor na
zastarele podatke iz R.
12g – razvijen O

3. ДЕТЕ – динамичност, спонтаност, радозналост, иницијатива; исто искуства из раног детињства; трагови о
себи; може бити активно, пасивно, умртвљено. Ono što smo bili kada smo bili mali. D ima ista osećanja,
mišljenje i način ponašanja koji smo imali u detinjstvu. U njemu je kreativost, radoznalost, želja za istraživanjem,
potreba za dodirom, a-ha doživljaj, intuicija.... Ali i negativna osećanja koja su proizvod obuzdavajućeg vaspitnog
procesa.

Smatra se da ego stanja D i R sadrže registrovana iskustva prvih 5 g. života.Nakon toga sve predstavja učvršćivanje
onoga što je već registrovano. Ravnomerno raspoređena enegija u sva tri ego stanja – uravnoteženost

Često naslaganje između ego stanja – poslušati glas O.

Зашто ово није исто што и ПА? Постоје разлике; ПА је само била основа да с еразвије нова теорија + код Фројда
су то само апстракције, овде је јасно из понашања закључити у ком је его стању особа.

Структурални модел личности

Психолошка процена неке особе = опис функционисања сва три его стања и трансакција са релевантним особама

 Р2 (развија се из р1)
 О2 (развоја се из 01)
 Д2= д1 + р1 +01 (у детету постоји диспозиција за развој сва три его стања) развоја се из д1

Dijagnostika ego stanja moguća je pomoću

 Bihejvioralne dijagnoze (reči, neverbalno ponašanje)

 Socijalne dijagnoze (na osnovu relacija na koje nas drugi pozivaju)
 Istorijska dijagnoza (intervju, vođene fantazije)
 Fenomenološka dijagnoza (samoposmatranje)

Функционални модел личности

Функционална подела се везује само за архепсиху.

 Р2= негујући (подршка, охрабрење, сигурност) НР + критички (критикује, кажњава, ограничава) КР; КР
најчешће иде са АД а НР са СД
 Д2 = адаптирано (развоја се кад почиње васпитање, ред, идеш у школу; касније неуротичне особе, особе
које имају су супутане заправо потискулу слободно дете) АД + слободно (спонтаност, животност, добро
се осећа, основа за цео живот му је Негујући родитељ, он га развоја) СД + бунтовно (бунт, негативизам,
деструктивност) БД ---- сад има и ЛД лудо дете, то су психозе код детета.
Adaptirano D (adaptiralo se na uslove i očekivanja sredine da bi opstalo) može biti uslužn, bespomoćn, buntovno

Теорија мотивације

Две примерне потребе према Берну: за контактима и за организацијом и структуром времена. За човека је
додир основни услов опстанка, чак је и лош контакт бољи од никаквог. Поред тога, контакт има и социјалну
вредност. Максима: људи имају примарну потребу на контакт, пажњу и признање. Додир задовољава примарну
телесну (дете) потребу, пажња психолошку (одрасли), а признање све егзистенцијалну (сва три). Друго, монотоно,
досадно и неиспуњено време води осећају празнине, а може и илузијама и халуцинацијама.

Трансакција или комуникациона размена

Трансакција – две или више особа размењују контакте (додире, пажњу, признање); то се дешава са људима када
су међу људима. Трансакциона анализа – проучавање его стања учесника у условима контакта. Две особе могу да
успоставе око 6 и по хиљада комбинација трансакција.

TRANSAKCIJA je osnovna jedinica komunikacije i pomaže nam da opišemo kako se ljudi ponašaju jedan prema
drugom kada se nađu zajedno. Uzajamna izmena poruka između dve osobe. Susret 6 ego stanja. Grafički je predstavljena
vektorima stimulusa i odgovora na stimulus.

Вацлавик – немогуће је не комуницирати.

Класификација трансакција

Основне теме ТА – дијада и породична нуклеарна тријада.

Најједноставније трансакције: О:О, Р:Д, Д:Р. То је кад ја питам непто из свог Р твоје Д и ти из мог Д одговараш
твом Р. То се зове комплементарна трансакција или паралелна и она може да се одвија супер ако није ометена
интервенцијама других его стања (uspostavljaju se između istih ego stanja dve osobe, praćene su adaptivnim
osećanjima. Odgovor je očekivan i adekvatan stimulusu. Mogu da traju beskonačno). Уколико једна особа током
разговора промени активно его стање, трансакције постају укрштене (odgovor ne ide iz ego stanja kome je upućen
stimulus. Ove transakcije su razlog problema u komunikaciji i nesporazuma između ljudi. Odlikuju se prekidom u
komunikaciji. Početak je sličan paralelnoj koja traje sve dok druga osoba iznenada ne promeni aktivno ego stanje i
prebaci se u drugo). Оне или прекидају комуникацију или покрећу сукоб. Нису увек лоше! Ако ти неко гунђа, а
пресечеш га и кажеш Реци ми шта ти стварно смета то је ок.

Уколико се О обраћа О друге особе, али друга особа даје одговор из Д ка мом Р, онда се то зове трансферна
реакција. Уколико се деси то исто, али друга особа из Р даје поруку мом Д – контратрансферна реакција.
Сложене трансакције (прикривене) – То је онај пример кад тражиш инфо о цени, а продавац ти каже Ал то је
ново, можда прескупо за вас и погоди твоје БД. Одговараш: е баш ћу да купим. postoji socijalni i psihološki nivo
komunikacije. Socijalni nivo je transakcija O – O, a psihološki nivo uključuje D
Transakcije u centar-značajne u psihoterapijskom procesu kada se terapeut iz svog O obraća svim trima ego stanjima
druge osobe. Ove transakcije pomažu da se klijent oseti prihvaćenim.

T: Mogu da vidim da ste uznemireni (O-D) i da želite da zadržite svoju privatnost (O-R), mnogi ljudi se tako osećaju
kada prvi put pričaju o intimnim stvarima (O-O)

Структурисање времена

То је активна мера човека да споји време и осмисли живот. Систематизација форми структурисања времена:

1. Повлачење – смисао није дефинитиван

2. Ритуали – конвенционални обрасци, традиција, обичаји. То су серије једноставних и комплементарних
трансакција из програма родитеља (поздрављање, прославе, навике итд). Функција је структурисање
времена и стварање услова за трансакције
3. Провод – задовољење глади за контактима и пажњом
4. Активност – материјална и психолошка добит. Солитарне активности – оне које погодују изолацији, али
доносе одложена признања
5. Игре – највећи значај за терапијски рад
6. Интимност – блискост је скоро недостижно, утопијско стање чистих трансакција без експлоатације и игре

Концепт игре

TRANSAKCIONA IGRA- serija skrivenih transakcija koja vodi ka tačno definisanoj psihološkoj dobiti i određenom
predvidljivom ishodu. Karakteristična je za ljude koji nisu spremni za intimnost te putem igara strukturišu svoje slobodno
vreme. Igre se uvek završavaju lošim osećanjem oba učesnika.

Bern je primetio da se njegovi pacijenti ponašaju po određenim pravilima i da se transakcije odvijaju na programiran
način. Dugo se zadržavaju u lošem položaju i imaju loša osećanja ne samo zbog trauma iz prošlosti već što svakodnevno
aktivno rade na tome da zarade loša osećanja.

To je repertoar autodestruktvnih transakcija sa drugima. Igra je iscenirana demonstracija jedne životne teze u koju igrač
duboko veruje i u osnovi ima ne OK poziciju. Na psihološkom nivou igra se da se potvrdi negativna životna pozicija,
održi simbioza ili potvrdi luzerski životni scenario. Igaju se bez svesnosti O.

Теорија игре – покушај да се неаутентично и неуротично стање и понашање објасни мимо концептуалног апарата
психоанализе. Неуроза није само траумом изазвана компулзија репетиције, већ и процес поткрепљења стања
неаутентичности. Саме игре су драмске и стилске форме процеса поткрпљења.

Анатомија игре

 По ставу психоанализе, загонетке живота скрива почетак и динамика примарних покретача. Зато је
почетак важан.
 Разлог игара иначе је увек у крају који поткрепљује игру. Зато је крај важан и зове се добит или предност
од игре (потврђивање животне тезе). Зашто је то лоше?

Свака игра је демонстрација неке тезе о животу у коју играч дубоко верује. Вера у неку тезу је битна јер цео
живот усмеримо како бисмо потврдили ту тезу, значи понашања одлуке ит све је њој подређено. Теза рецимо: све
жене су лоше. За сваку игру треба бар још једна особа која се бира по „закону партнера“. Игра обично иде до
краја мада може да се прекине и заустави (то је антитеза игре). Терапеут исто може да западне у игру, а кад проба
да је прекине клијент може да се наљути или растужи.
Игре и животни план су на овај начин повезани, а њихов аутор је Мали професор (део детета који је дао одговор
на питање Како ћу провести живот међу оваквим људима?). Циљ игре је најчешће везан за страх и има потребу да
се нешто избегне.

Према броју учесника, игре се деле на: парне, троделне или вишечлане.

Игре имају два нивоа: социјални који је екстерни (догађаји који су препознатљиви за учеснике и посматраче) и
психолошки који је интерни (свесно препознатљив ток догађаја). Нпр муж каже ћени да не сме напоље, она каже
да нисам са тобом смела би. На психолошком нивоу она има фобију да изађе напоље, а он да буде остављен и
тако један другоме чувају страх.

Контекст игара

Репертоар игара је ккчан за појединца, али и за његову породицу, социјално порекло итд. Игре се уче и преносе у
породици између друге и осме године живота. Одрасли у детету открива игру родитеља, а мали проф преноси све
адаптираном детету које је прихвата и почиње да је игра. Берн то посматрао из угла Марсовца – одраслог који
није замућен играма. Овиме треба да се бави социјална психијатрија.

Процес игре и формула

Могуће је умањити интензитет и учесталост игара, а понекад и брисање. Ако је то само на нивоу понашања, то се
назива социјална контрола. Формула игре:

C+S=O Ob X I

 C – почетни потез који повлачи бели иницијатор (мамац)

 S – црни партнер који се упецао (склон да се одазива на то)
 + - игра је почела
 О – размена трансакција, комплементарних или паралелних које личе на пријатан сусрет
 Об – обрт са пар на укрштене транс
 Х – то збуњује оба учесника
 I – исход, разочарање, лоше осећање

Класификација и степеновање игара

 Први степен – најблаже, нема јачих реакција околине и учесника

 Други – учесници дубоко заглибили и пази се да околина не сконта
 Трећи – оба или један задобију повреду ткива??? Излаз: до суднице, луднице или болнице па и
мртвачнице

Подела игара: животне, брачне, друштвене, сексуалне, из подземља, из ординације, безазлене

Како зауставити игру?

 DAJTE NEOČEKIVANI ODGOVOR

 PRESTANITE DA PREUVELIČAVATE SVOJU ILI TUĐU SNAGU ILI SLABOST
 UMESTO IGRE PONUDITE AKTIVNOST, INTIMNOST, ZABAVU, ŠALU

Трансакциона анализа и психопатологија

Патолошке појаве се проучавају кроз општу, специјалну, структуралну и функционалну патологију. С и Ф

становиште – личност на трауме реагује искључењем (једно его стање постаје доминантно активно јер се остала
два искључују) и контаминацијом (трајно продирање других его стања у его стање О и тако се ствара
дисфункционална „четврта јединица“. То се дешава када се О слаб по питању критичности, али има и усвојених
веровања односно интројекта Р).

Учење о животном плану

Штајнер – скрипт; није довољно „овде и сада“ да бисмо радили, битан нам је животни план; приближава се
Адлеру, Хорнај итд.

Софокле, Фројд и судбина

 Берн – у класичним грчким драмама скривен је путоказ разјашњења људских живота и судбина. Фројд је
мислио да је Едип страдао јер се покорио нагонима; берн каже да не него да се то крије у тези грчке
трагдије да судбину одређују „више силе“. Ако пророчанство и митологију заменимо концептом
породице, схватамо да су ти богови и митови уств родитељи за децу.
 У породици постоје клетве, пророчанства, кројење судбине деце од стране родитеља. Оне се децу упућују
вербално и невербално, па чак и моделирањем проз примере. Деца одрастају усмерена ка неком невеселом
крају. Заплет настаје када херој покушава да избегне своју судбину. То успева, али због кобне грешке, на
крају подлеже келтви, као у митовима – детерминизам. Разлика између Ф и Б је што један наглашава
либидозну, а други социјалну тезу, али се слажу да је живот човека судбински одређен генима,
неизбежним сукобима и раним односима.
 Calculus – емпирија, истраживања; обојица више волели метафору.

Скрипт и сценарио

 ŽIVOTNI SKRIPT- nesvesni životni plan koji osoba sledi i koji sačinjava serija ranih odluka o sebi, drugim
ljudima, svetu. Formira se rano u detinjstvu i zavisi od transakcija deteta sa okolinom, odnosno zavisi od načina
na koji dete interpretira događaje u okolini. Sačinjava ga serija ranih odluka o sebi, svetu i budućem životu.
Formira se između 3-5g a kasnije se revidira i doformirava. Te rane odluke donosi Mali Profa (O1) da bi fizički ili
emocionalno preživeo i one su disfunkcionalne kasnije. Svako ima 1-3 bazične odluke koje određuju karakternu
strukturu

Zašto dete donosi te odluke

- malo je i mora da se adaptira

- strukture su mu nerazvijene
- nezrelo je logično mišljenje
- nedostaju mu informacije
- nemogućnost izbora

Скрипт – једноставним, дечјим језиком и појмовима сачињени оквир и усмерење живота који садржи свега
неколико битних елемената и ејдну животну директиву. Настаје из неке муке детета, спонтано, без идеје да ће то
одредити читав живот. То је трајна орјентација како ће особа провести свој живот и ту су могући многи сценарији
али је исход исти. Нема нагонске дететминизације као код ПА, него је окренуто проактивизму.

Tipovi roditeljskih poruka:

- Dozvole (podstiču rast i razvoj svih potencijala sa kojima dete dolazi na svet)
- Skriptne poruke – zabrane i kontrazabrane

ZABRANE - Restriktivne su i njima roditelji stavljaju do znanja da neko ponašanje ne valja.

Po Guldinzima 12 osnovnih zabrana

 1. Ne budi
2. Nemoj da postojiš
3. Nemoj da misliš
4. Nemoj da osećaš
5. Nemoj da budeš blizak, da veruješ
6. Nemoj da budeš dete
7. Nemoj da odrasteš
8. Nemoj d uspeš
9. Nemoj da budeš važan
10. Nemoj da budeš zdrav
11. Nemoj da pripadaš
12. Nemoj

U skriptnoj matrici zabrene idu iz ego stanja D roditelja u ego stanje D u detetu.

Teško se stiže do njih jer su date na neverbalnom nivou.

KONTRAZABRANE - Roditelji daju savete kako da se živi da bi se preživelo. To su uputstva za život i pomažu detetu da
izađe na kraj sa zabranama.

5 kontrazabrana (drajvera ili goniča)

1. POŽURI
2. BUDI JAK
3. BUDI SAVRŠEN
4. ZADOVOLJI ME
5. TRUDI SE

Kontrazabrane idu iz ego stanja R u roditelju u ego stanje R u detetu

Naziv gonič zbog kompulzivne potrebe da se slede

- Ispod svake kontrazabrane stoji neka zabrane

- Pr. Ispod Budi savršen, zabrana Nemoj da uživaš
- Veći deo života živimo prema kontrazabranama, ali u situacijama stresa padamo (propadamo) na nivo zabrana

Bihejvioralno dijagnostikovanje drajvera:

- Zadovolji me: napet stomak i grudni koš, koketan ton glasa; reči: molim vas, vidite, razumete, znate. Odustaju od
svojih potreba i adaptiraju se na druge
- Budi savršen: ukočeno telo, ton glasa autoritativan. Ne daju sebi pravo na grešku.
- POŽURI: rasklimatanost. Ton glasa – ubrzan glasan. Reči – ne daj drugima da dođu do reči. NE RASPOLAŽU
SVOJIM VREMENOM I IMAJU DOŽIVLAJ DEFICITETA
- TRUDI SE: ramena napred, i stav pognut napred. Ton glasa – nestrpljiv. Reči – pokušaću, trudiću se, ne
znam,ali...NE MOGU DA PRIHVATE NESPEHE. U OSNOVI PSIHOSOMATIKE I RANE SMRTI.
- BUDI JAK: rigidnost i suzdržanost. Ton glasa – polako, bez modulacija. Reči – nema komentara. NE DAJU SEBI
PRAVO DA ISPOLJE AUTENTIČNA OSEĆANJA.

Егзистенцијална позиција

Дете доста рано из својих утисака изводи уопштене закључке о себи и осталима. То је угл своди на „добар/лош“.
Тим првим судом се одређује вредност себе, блиских и осталог света или егзистенцијална позиција детета.
Ја сам ок ти си ок – књига Томаса Хариса: ја и ти лоши (психоза, депресија), ја добра ти лош (социопате и
параноидни), ја лош ти добар (неурозе, несигурни), оба добри – егзистенцијална позиција добрих особа.

Улови који имају пресудну реч

1. Да дете буде увучено у трансакције са једним или оба родитеља, које имају својства игре, двоструке
поруке или т/кт реакција – посебно лоше ако се рано успоставе са родитељем супротног пола (као што се
не зарази свако од додира са једном бактеријом и зависи од имуног система, тако и овде).
2. Дете је ухваћено у замку екстремних условљавања. Захтеви: буди јак, труди се, пожури, води бригу о
мени, буди савршен. Забране којима се то кажњава: не уживај, не буди близак, не осећај, немојд а
одрастеш, немој да мислиш, немој да успеш, немој да постојиш, не буди то што јеси. Дете се од тога не
брани, према ПА због идентификације са агресором, према ТА због клетви и пророчанства.
3. Скриптне поруке шаље родитељ супротног пола, а овај истог моделира како се може живоетиса таквим
уценама
4. Родитељ који шаље скриптне поруке ради то ирационално, па су императивне и имају велику снагу
5. Дете је у критичној ситуацији усвајања било у стању АД
6. Увучено у драмски троугаро – прогонитељ, жртва, спасилац. Дечја грандиозност – мама/тата је исто
жртва, морам да га/је спасем – тако се затвара скриптни круг
 SPASILAC – pompenzan, superioran, sve zna,uvek je u pravu, arogantan.
 PROGONILAC – upada u reč, nasilan, kontrolišući, manipulativan, omalovažava
 ŽRTVA – bespomoćna, beznadežna, žali se, negira odgovornost, zavisnost.

Tokom igre igrači menjaju pozicije i prolaze kroz sve tri uloge. Važno je da identifikujemo startnu poziciju iz koje
krećemo u igri jer je ona deo našeg identitta i govori nam o tome kako sami sebe vidimo. Kad prepoznamo tu poziciju
možemo da zaustavimo igru odbijajući da učestvujemo u njoj.

Постоји „орочени“ скрипт за неко време, али и доживотни.

„излазак за случај опасности“ из скрипта: лудница, судница, мртвачница – излаз је трагичан, осим ако се не
решава терапијом

Графички приказ скриптне матрице (имаш сва три его стања оца мајке и детета и гледају се поруке које су слали
детету):

Графичке шеме су добро по Берну јер утичу на пажњу и одраслог и детета, па се лакше разумеју и уче. Процена
скрипта се врши на основу разговора са клијентом, његовог понашања у терашијском процесу, скрипт упитника.

Анализа скрипта је заправо реконструкција оне фазе у развоју личности када је и фомриран. `Пошто је враћање у
сећању често отежано, користи се реконструкција скриптне матрице. Битно је да се тачно одреде трансакције и
поруке које су укључене уу критичну одлуку којом се скрипт затворио. Битни су карактеристични искази и
понашања, тј активна его стања које је терапеут евидентирао, а клијент потврдио. Поузданост процене –
едукација, супервизија, искуство.

Класификација скрипта

1. Pobedničke i gubitničke (ludnica, sudnica, mrtvačnica)

2. Skript bez ljubavi, skript bez razuma, skript bez radosti (po Štajneru)

Најпознатији: по начину структурисања времена у оквиру животног стила и аналогија са трагичним митовима.
Сваки има своју варијанту у сексуалним функцијама:

1. Никад – Тантал (осуђен да трпи глад и жеђ окружен пићем и храном) – морам да одолим искушењима
 2. Увек и довека – Арахна (усудила се да буде боља у везу од богиње Минерве осуђена да се претвори у
паука и плете мрежу целог живота) – порука родитеља: кад си заслужио, онда целог живота
3. До и док – Херкул (не може да постане бог док не испуни услов) – не можеш да се удаш док ти се не уда
сестра
4. После – Дамоклос (уживао док није видео мач који му виси над главом обешен о длаку) – видећеш ти кад
ја умрем, кад добијеш дете...
5. Поново и хајде још једном – Сизиф – људи који стално почну нешто и иде донекле а онда стане „тера ме
неки баксуз“

Skript UMALO I – Umalo se popeh na vrh brega, ali se okliznuh i padoh u podnožje. Obrazac je da započinje pojekte ali
ih ne ne završava.

Skript UMALO II – popeh se na vrh brega i odmah krenuh dalje ka još višem vrhu je moto, a obrazac je da završava
projekte i prelazi na sledeći zadatak bez pauze

Skript SA OTVORENIM KRAJEM – nakon određenog stadijuma neću znati šta ču sa sobom. Obrazac je da dostigne
određeni stadijum u životu, u projektima, a zatim nailazi na prazninu.

Transakciono-analitička psihoterapija

 Pripada grupi humanističkih psihoterapija, ali je u tehničkom smislu eklektička jer pored za nju svojstvenih tehnika
koristi i tehnike i metode drugih psihoterapija
 To je ugovorna forma psihoterapije. Ugovor je najvažnije oruđe za jačanje O. Dobar ugovor koristi sva tri ego
stanja. Poštuje želje D, ima saglasnost R da je to dobro i obavezu O da će raditi na promeni.
 Ugovor mora da je kratak i jasan, eksplicitan,što više operacionalizovan i bihejvioralno određen.
 Prave se na početku, sredini, kraju terapije, menjaju se, revidiraju.
 Stalna edukacija klijenta o osnovnim pojmovima koji su jednostavno formulisani i razumljivi što znači da klijent i
terapeut govore istim jezikom-doprinos demistifikaciji

Poslovni ugovor mora da ispuni 3 uslova:

 Da u terapiju ulaze dobrovoljno pacijet i terapeut

 Da obojica nešto ulažu
 Da se ugovor sklapa između 2 kompetentne osobe koje imaju funkcionalno ego stanje O)

Terapijski ugovor može da se bavi

 Otklanjanjem simptoma, promenom ponašanja

 Promenom, izlečenjem od životnog skripta

Faze: kontakt, ugovor o željenom ili neženjenom stanju, rad na o, rad na r, radn na d, socijalna integracija

TERAPIJSKE TEHNIKE

 Tehnički eklekticizam – koristi se više stvari

 Za rad na ego stanju O koriste se TA tehnike i kognitivne tehnike.
 Za rad na ego stanju R TA tehnike (perenting reperenting, selfperenting...)
 Za rad na ego stanju D geštalt i TA tehnike (ričajlding,dekonfuzija, regresivne tehnike....)

Jedna od značajnih faza u radu je rad na Odraslom ego stanju kroz proces dekontaminacije. To je oslobađanje
Odraslog ego stanja od stranih sadžaja koji pripadaju drugim ego stanjima, a koji ako nisu odstranjeni, dovode do toga
da osoba pogrešno, pod uticajem predrasuda, zabluda ili sumanutosti procenjuje realnost i sebe. Ovo pretpostavlja da
 osoba počinje da prepoznaje na koji način su verovanja, razna pravila, principi i želje, očekivanja kojima se do tada
rukovodila kao nesumnjivo tačnim, razlikuju od racionalne procene realnosti i na koji način oslabljuju njenu moć da
slobodno i funkcionalno donosi odluke kada pobrka ove arhaične i aktuelne obrasce. Terapijske operacije koje se
koriste u radu sa Odraslim ego stanjem su intervencije čiji je cilj dekontaminacija (interrogacija, specifikacija,
konfrontacija, eksplanacija) i interpozicije čiji je cilj da terapeut umetne nov sadržaj između pacijentovog Odraslog i
ostalih ego stanja, kako bi se stabilizovao Odrasli i otežala mogućnost ponovnog automatskog i nevoljnog korišćenja
ego stanja Dete ili Roditelj (ilustracija, konfrontacija, interpretacija, kristalizacija).

Vrste intervencija

 INTEROGACIJA – postavljanje pitanja da bi se objasnile činjnice koje mogu biti klinički značajne. Ova
intervencija provocira O da misli. Koristi se kada je potrebno dokumenovati određene podatke.
 SPECIFIKACIJA – terapeutova izjava koja ima za cilj fiksiranje određene informacije u klijentovom
pamćenju, na koje će se terapeut kasnije vratiti.
 KONFRONTACIJA – korišćenje prethodno prikupljenih informacija kako bi se narušila i istakla
nekonzistentnost mišljenja.
 EKSPLANACIJA – svrha je ojačati i O. Sažeta i kratka objašnjenja onda kada klijent sluša iz O.

NEKE VRSTE INTERPOZICIJA (umetneš u neki sled misli između onog što se dešava i njegovih misli, recimo „ja
nisam položio ispit, znači ja nikad ništa ne uspem da uradim“)

 ILUSTRACIJA – duhovita anegdota ili poređenje (recimo: bio neki sportista koji je bio uspešan a stalno mu
se dešavalo nešto loše)
 INTERPRETACIJA – kada je O ojačao, ima logiku i objektivnost (objašnjenje zašto se neko oseća ili misli na
određen način)
 KRISTALIZACIJA – izjava koja je upućena iz terapeutovog O klijentovom O ego stanju u kojoj je sadržana
klijentova pozicija kao i moguće opcije.

RAD SA EGO STANJEM R

 PERENTING – ono što se dešavalo sa stvarnim roditeljima.

 REPERENTING – ono što terapeut daje kao korekciju.
 SELFPERENTING – procedura formiranja novog dela u R koji ima ulogu da kompenzuje negativne uticaje
roditeljskh poruka i kreira nove potrebne poruke za poboljšanje života.Identifikuje se zabrana i definiše se
potreba koja postoji.
 SPOTPERENTING – ugovoren vremenski definisan perenting za deo seanse ili 1 seansu.
 KOREKTIVNI PARENTING

RAD SA EGO STANJEM D

 PONOVNO ODLUČIVANJE (RIDESIŽN) – davanje dozvola da se kreira nova autonomna i autentična

odluka.
 RIČAJLDING – čovek uči nešto što nije kao dete
 DEKONFUZIJA – kao što sa odraslim radiš da razume misli, tako sa detetom radiš da mu bude jasno zašto se
oseća na jedan način, da razume svoje emocije i želje

INDIKACIJE I KONTRAINDIKACIJE

Nisu tako jasne i precizne jer kao humanistička terapija radi i sa osobama bez poremećaja koji žele rad na postizanju
autonomije
Zavise od škole kojoj terapeut pripada (klasična i škola nove odluke rade sa neurozama, poremećajima ličnosti, bolestima
zavisnosti, psihosomatskim poremećajima. Cathexis škola je pak radila sa shizofrenim pacijentima u uslovima terapijske
zajednice i terapijske komune.

Čovekovu sudbinu, svu njegovu uzvišenost i svo njegovo poniženje, određuje dete koje nije starije od 6 godina,a najčešće
nema više od 3...neko ko se trudi da dokaže da će sve ono što su mu roditelji pričali dok je bio u vrtiću, moći primeniti na
ceo svet.

4 stvari koje roditelji treba da nauče svoju decu

 kako da vole
 kako da misle jasno
 kako da rade efikasno
 kako da uživaju, igraju se i opuštaju

10. РОЏЕРСОВО НЕДИРЕКТИВНО САВЕТОВАЊ

- U svom najdubljem jezgru osoba je dobra i socijalizovana

- Izvor nesklada u odrasloj ličnosti proizilazi iz odsustva klime bezuslovnog prihvatanja od strane roditelja u
detinjstvu
- Osnovna težnja ličnosti je ka samoaktuelizaciji
- Osnovni cilj terapije je kreiranje atmosfere sigurnosti u kojoj se klijent neće osećati ugroženim tako da će moći da se
upusti u proces samootkrivanja
- Terapeutova prirodnost, empatija, bezuslovno prihvatanje predstavljaju potrebne i dovoljne uslove za klijentov
napredak u terapiji
- Primarna odgovornost za usmeravanje terapije ne leži na terapeutu već na klijentu
- Pravljenje dijagnoze i razumevanje istorije slučaja nisu važni preduslovi za terapiju

1968 – Роџерс оснује Центар за проучавање особе у Калифорнији

Крајем каријере бавио се радом са политичарима и настојао да реши расне сукобе, па је предложен на нобелову
награду.

Каин каже да је Роџерс био: особа, терапеут и аутор и да се није бојао да заузме становиште, као и да заузме
чврсту позицију и преиспита постојеће стање.

Хуманистичка психологија: у људе може да се има поверења и имају потенцијал да разумеју сами себе и реше
своје проблеме, као и да се сами развијају. Терапеутово знање и вештина су на другом месту, битнији је његов
став и личне карактеристике

4 раздобља развоја приступа:

 1940 недирективно саветовање – као реакција на психоанализу која је била директивна. Довео у питање
подучавање, уверавање, саветовање, тумачење и постављање дијагнозе и тај моменат да „терапеут све
зна“. Терапеути се нису много отварали клијентима, а циљ је био увид.

Non directive counseling – не директивна консултација, а не давање савета.

Glavna razlika – direktivni metod ide za tim da u potpunosti drži kontrolu nad intervjuom i gura klijenta prema cilju koji
je savetodavac odabrao na osnovu dijagnoze. Nedirektivni metod pomaže klijentu da otkrije svoje potencijale, a da zatim
odluke do kojih sam dođe može lako da sprovede u delo.
  50те – терапија усмерена на клијента. Усмереност на кл, а не на методе. Битно је самоостварење и
унутрашњи угао гледања на ствари.
 60те – „како постати особом“. Отвореност за нова искуства, вера у унутрашњу процену и лични
доживљај...
 70/80 – ширење приступа у подручју образовања, индистрије, решавања конфликата, успостављања мира
у свету. Приступ усмерен на особу. Интересовање за то како људи преузимају моћ над другима. На крају
живота чак и у политици применио то.

Егзистенцијализам и хуманизам

60/70 имамо бихев и ПА. Трећа сила = егзистенцијализам, гешталт, приступ усмерен на особу

Заједничко Е и Х: уважавање клијентовог субјективног искуства и капацитета за доношење одлука; појмови:

слобода, избор, вредности, сврха, смисао, аутономија. Разлике: Е каже да човек осећа тегобу да због одлуке да
ствара свој идентитет у свету који нема смисла. Унутрашњост човека је нема, нема „природе“ на коју можемо
рачунати. Х каже да човек даје животу смисао, јер има неку унутрашњи природу, моћ, мотивацију. На овај начин,
људи стичу моћ и могу је користити за личне и друштвене промене.

Rodžers i Maslov su insistirali da se psihologija bavi ljudskim potencijalima, kapacitetom za kreativnost, rast, razvoj,
težnjom ka samoaktuelizaciji. Pored Rodžersa, Geštalt, TA, Psihosinteza imaju snažan humanistički uticaj.

Поглед на људску природу

Темељ: вера у људски напредак, ако се човек налази у условима који подстичу развој. Људи имају снаге
могућности капацитете итд. Битно је невреднујуће разумевање од стране терапеута. Противи се томе да људе
треба усмерити, наградити, казнити, мотивисати... Три најбитније особине по Роџерсу које саветник мора да има:
конгруентност (искреност), позитивно уважавање, безусловно (прихватање и брига), прецизно емпатично
разумевање (способнст да се уђе у нечији субјективни свет). Тако ће се клијент мање бранити и бити отворенији
према себи. Кад су људи слободни, могу пронаћи свој пут, то треба терапија да ради. Одоговорност је на
клијенту. Терапеут се усмерава на констрктивну страну људи, на њихове снаге. Нагласак је на томе како у том
унутрашњем свету клијент поступа према другима, како да се покрене у конструктивном смеру и како да се суочи
са препрекама које спречавају развој. Људи никад не доживе крај самоактуализације, увек може још.

 КОНГРУЕНТНОСТ – најважнија особина; терапеу је искрен, аутентичан и интегрисан. Показује све

емоције, али мора стварно да прихвати клијента а не само да се прави. Он је модел човека. Конгруентност
је континуум, а не има/нема ствар.
 БЕЗУСЛОВНО ПРИХВАТАЊЕ И УВАЖАВАЊЕ – таквог какав јеси; али на непосесиван начин; не може
увек скроз да се слажу
 ПРЕЦИЗНО ЕМПАТИЧКО РАЗУМЕВАЊЕ – да што тачније разуме клијентове доживљаје и осећаје; да
их осетиш као да су твоји лични, а да се не изгубиш у њима и изгубиш свој идентитет. Каин: емпатије
помаже у: обратити пажњу на своје доживљаје и уважити их, мисаоно и телесно их обрадити, ранија
искуства се виде на нове начине, изменити виђење себе и света у коме живимо, више веровати
својимдоживљајима, доношењу одлука и планирању. Traks i Karhuf smatraju da je reč o komunikacionoj
veštini koja može da se nauči kroz strukturisani trening program.

Beret-Lenard, opisujući empatiju, govori o empatijskom ciklusu, koji se sastoji

- 1 korak: klijent izražava neki aspekt svog iskustva. Savetnik je aktivno receptivan
- 2 korak: savetnik reaguje na direktno ili indirektno izražene aspekte klijentovog iskustva.
- 3 korak: savetnik izražava svoj doživljaj i svesnost klijentovog iskustva
- 4 korak: kod klijenta se formira doživljaj i percepcija da ga savetnik razume
- 5 korak: klijent nastavlja sa samoekspresijom koja nailazi na savetnikovu empatiju
Темељне карактеристике – у чему се разликује од других приступа?

 Клијентово феноменолошко полазиште – његов доживљај себе и света у коме живи; сам открива начин
како да се суочи са стварношћу. Феноменолошко поље – приватно поље које обухвата свесно и несвесно.
Свака особа има капацитет да доживи несклад у свом селф-концепту и целокупном доживљавању, али и
да велики део свог поља учини свесним. Селф-онцепт – концепт из гешталта који је доступан свести али
није нужно свестан. Он обухвата доживљај себе, односа са другима и друге аспекте живота. Организам
усваја начине живота који су конзистентни селф концепту. Психолошка непријатност настаје онда када
оранизам негира значајне доживљаје који до тада нису организовани и симболизовани у селф концепт.
Циљ је да особа постане прилагођена.

Moguće su tri vrste nesklada

 1. između spoljašnje i fenomenološke realnosti

 2. između selfa (onoga što misli da oseća) i organizma (ono što oseća)
 3. između realnog (ja stvarno)i idealnog selfa (ja kakav bih želeo da budem)

Процес прилагођавања креће још у детињству. Пре него што то почне да се дешава дете има следеће особине:

1. Опажа доживљаје своје као реалност

2. Има тенденцију ка актуализирању свог организма
3. У складу са тиме, врши интеракцију са реалношћу
4. У тој интеркацији се понаша као орг целина
5. Процењује у односу на актуализирајућу тенденцију као критеријум
6. Тежи позитивном процењивању догађаја

Период неускађивања почиње онда када дете почиње да неко понашање доживљава као дозвољено/недозвољено,
јер онда колико год неко понашање за дете вбило валидно, оно почиње да процењује како околина на то реагује и
које начине понашања околина процењује као праве. Онда не будеш оно што јеси, него оно што би требало да
будеш.

 Терапијски рад је пример констуктивног односа и усмерен је на овде и сада

 Заједно учешће терапеута и клијента у расту и развоју . терапеут може да усмерава клијента јер је
иксунији и психички зрелији, али може и он да погреши.

Терапијски циљви: у центру је особа а не проблем; Већи степен интеграције и независности особе је циљ, битан је
развој клијента да он и после сам може лепо да живи. Циљ је да клијент скине маске које су му социјализацијом
стављене и да сам себе открије. Оосба која се више не мора претварати је особа која је отворена према разним
иксутсвима, верујеу себе, вреднује себе, жели да се развија. Терапија подстиче те особине.Терапеут не бира
специфичне циљеве за особу, мада је неким терапеутима тешко да то прихвате.

Улога терапеута: нису најбитније вештине и знања него став и уверење, јер то више утиче на клијентову
промену. Да створе атмосферу где ће клијент да се развија, тако што створе атмосферу где клијент може сам да
истражује себе и подручја свог живота које је до сада скривао. Терапеут мора да буде присутан у клијентовом
унутрашем свету. Значи прихватање, разумевање, поштовање итд.

Клијентов дожиљај терапије: од тога и терапеутових ставова и уверења највише зависи исход терапије. Клијенти
на терапију долазе у стању неконгруентности између доживљаја себе и искуства из ставрности. Један од разлога
за долазак на терапију је недостатак моћи, беспомоћност, немогућност самосталног доношења одлука. У терапији
ће научити да у односу буду слобдни и одговорни за себе. Касније у терапији могу истраживати и друга осећања
и веровања, мање их искривњују и лакше интегришу у себе јер се осећају схваћенима и прихваћенима и мање се
бране. Пошто се не оосећају угрожено већ сигурно, мање су рањиви и реалистичнији су. Понашање постаје
флексибилније и креативније. Као скидање окова, не орјентишу се према очекивањима других, већ су искрени
према себи. Слободни, зрелији, актуализиранији.

Однос терапеута и клијента: ако уме терапеут да направи адекватан однос, клијент ће да зна како да га употреби и
дође до развоја. Према Р, значајне промене се дешавају само у односу са другима. Роџерс је мало радикалан у
смислу да много контрира другим приступима и обесмислио неке ставри које су сматране јако ванима за терапију,
рецимо дијагностика. Однос је равноправан.

Sledeći uslovi su neophodni (али и довољни):

1. Dve osobe su u psihološkom kontaktu

2. Klijent je u stanju vulnerabilnosti, anksioznosti, nesklada
3. Terapaut je skladna ličnost integrisana u odnos
4. Terapeut ispoljava bezuslovno pozitivnu pažnju prema klijentu
5. Empatijsko razumevanje klijentovog referentnog okvira
6. Pokazivanje klijentu da razumemo njegov referentni okvir

Ово су правила за све клијенте; нема оних са којима треба применити специфичан метод рада.

Ако су сви ови услови задовољени, онда:

Клијент слободније изражава осећања која се тичу њега самог а не других. Почиње боље да разликује објекте,
осећања и опажања. Изражена осећања се све више односе на онај несклад и почиње да га доживљава као претњу.
То су осећања која су у просшлости била искривљена или негирана. Селф концепт се реорганизује и постаје
складнији са доживљавањем. Клијент све више доживљава позитиван став према себи и себе као место
процењивања.

 Слушаш клијента с прихватањем – он прихвата себе

 Показујеш му како си реална и стварна особа – он одбацује маске
 Терапеут је бружан и цени особу – клијент креће да цени себе

To je AKO-ONDA terapija: jer ako neki uslovi postoje (nezavisna varijabla) onda će se odvijati proces (zavisna
varijabla) koji ima neke karakteristične elemente. Ako se taj proces odvija (nezavisna varijabla) Onda će se pojaviti neke
karakteristike ličnosti i ponašanja.

Кке односа:

1. Savetnik je topla, zainteresovana osoba za klijenta, koji klijenta prihvata kakav jeste
2. Neograničena mogućnost izražavanja osećanja što podrazumeva odsustvo moralisanja i procenjivanja
3. Neka ograničenj (vremensko ograničenj и ograničenje fizičkog ispoljavanja agresije)
4. Savetodavni odnos je slobodan od svake vrste pritiska ili prinude. Ne postoje saveti ni usmeravanja tokom
terapije.

Терапијски однос није:

- To nije odnos roditelja i deteta

- To nije odnos dva prijatelja
- To nije odnos učitelja i đaka
- To nije odnos lekara i pacijenta
- To nije odnos vođe i sledbenika

Ovakva negativna određenja su po Rodžersu potrebna da bi se podvuklo razlikovanje od terapijskih odnosa koji su često
bili zastupljeni u praksi.
Terapijski proces povećenog uključenja klijenta u svoj unutrašnji svet prolazi kroz sledeće faze:

1. Komunikacija je vezana za spoljašnje događaje. Osećanja i lično značenje nisu u žiži. Bliski odnosi su opasni.
Mišljenje je rigidno.Nema upotrebe lične zamenice.
2. Ekspresija se pojavljuje slobodnije naročito vezana za teme koje se ne tiču selfa. Osećanja se ne opisuje već pre
ponašanja. Intelektualizacija. Javlja se interes za učestvovanjem u savetovanju.
3. Opisuju se lične reakcije na spoljašnje događaje. Malo samoopisa.Komunikacija vezana za prošle događaje.
Početak prepoznavanja kontradikcije u iskustvu.
4. Opis osećanja i ličnog iskustva
5. Doživljaj osećanja a ne samo opis
6. Otvoreno ispoljavanje osećanja praćeno je i telesnim doživljajem
7. Bazično poverenje u sopstvene unutrašnje procese. Bogatstvo detalja u razgovoru. Razgovor je tečan. Sadašnje
vreme.

Program nedirektivnog savetovanja:

1. Slušati klijenta strpljivo i prijateljski

2. Ne ispoljavati ni jednu vrstu autoritarnosti
3. Ne davati savete ni moralne sudove
4. Ne upuštati se u diskusiju o argumentima koje iznosi klijent
5. Pitanja ne postavljati, odnosno postavljati samo
- Ako se time pomaže klijentu da govori
- Da se smanji kod klijentna anksioznost, strah
- Kao pomoć klijentu da svoju misao izrazi jasnije
- Da bi se klijent vratio diskusiji o započetoj pa napuštenoj temi

ŠTA RADI SAVETNIK (TERAPEUT)

1. Identifikuje problem i sklapa ugovor (vreme trajanja, ograničenja, tačnost, profesionalna tajna..)

2. Strukturiše psihoterapijski proces, odnos. Definiše ulogu i odgovornost klijenta i savetnika i to najčešće
neverbalno jer savetnikovo ponašanje služi kao model. Verbalno se strukturiše kada:

 Klijent ima pogrešna očekivanja u vezi savetovanja

 Klijent ne zna šta se od njega očekuje
 Klijent ne zna koja je uloga savetnika

3. Izbegava se inicijalni intervju (ispitivanje podobnosti za savetovanje, psihoterapiju). Ovaj intervju ne pruža empatijsko
razumevanje. Takođe, ovakav intervju strukturira odnos u kome terapeut vodi a klijent sledi što je suprotno od
nedirektivne terapije.

TOK SAVETOVANJA

1. Pojedinac traži pomoć (preuzimanje odgovornosti)- sam ili drugi, samostalna prva akcija ili pasivnost i
nezainteresovanost
2. Definisanje savetodavne situacije- obaveštenost o ulozi klijenta i terapeuta
3. Ohrabrivanje slobodnog ispoljavanja osećanja- to se postiže odsustvom moralnih pridika. Klijent da oseti da
je vreme njegovo, da iznosi materijal onako kako želi bez direkcije. Zato terapeut sve sluša sa podjednakom
pažnjom, ne prekida, ne morališe, ni na koji način ne blokira klijenta.
4. Prihvatanje i osvetljavanje negativnih osećanja – pomoći klijentu da shvati da su ona deo njega, njegova
psihološka realnost i da je on, zajedno sa svim tim osećanjima prihvaćen od terapeuta. Kad vidi i shvati da je
 prihvaćen, prihvatiće i sam sebe. Smanjiće se odbrambeni mehanizmi. Konstatovanje osećanja u upitnoj
formi.
5. Postepeno ispoljavanje pozitivnih osećanja-
6. Prihvatanje i prepoznavanje pozitivnih osećanja- na isti način kao i negativna, bez cenjenja, odobravanja. Na
isti način se prihvataju i nezreli i zreli impulsi klijenta.
7. Uvid-baza za dalje sagledavanje i jasnije doživljavanje sebe, odnosno rad na novim nivoima integracije.
8. Osvetljavanje mogućih izbora- pojava straha da li ispravno postupa i odlučuje. Odgvornost se povećava.
9. Preduzimanje pozitivnih inicijativa- u početku male, kratkotrajne, produkt klijentove kreacije
10. Razvoj uviđanja- dublje interpretacije
11. Povećanje nezavisnosti, poverenja u sebe
12. Smanivanje potrebe za pomoći

Ne očekuje se da će svi problemi biti rešeni u savetovanju jer se pravo zadovoljstvo ne postiže u životu bez problema. Ne
dobijaju se gotova rešenja, već klijent stiče poverenje u sebe i svoje sposobnosti da se na konstruktivan način suočava sa
problemima bez terapeutove podrške. Osnovni način intervenisanja savetnika je prepoznavanje klijentovih izraženih
osećanja.

Rodžers daje sledeća odnovna upozorenja:

 Kada savetnik nije siguran treba da izbegava bilo kakve interpretacije

 Kada interpretira najbolje je da koristi klijentove terrmine
 Uvek je najbolje operisati sa stavovima koji su već izraženi. Interpretiranje neizraženih stavova je opasno
 Dokazivanje interpretacije ništa se ne postiže. Ako ona nije prihvaćena to je važna činjenica.
 Kada se postigne uviđanje klijent će spontano da sagleda njegovu primenu u novim oblastima. Ukoliko nema
primene savetnik može biti siguran da klijent nije postigao uviđanje
 Posle klijentovog postizanja novog uviđanja savetnik treba da računa na mogućnost privremenog klijentovog
povlačenja i obeshrabrenosti

2 OSN NAČELA

 KLIJENT JE NAJBOLJI VODIČ,TERAPEUT SE UZDRŽAVA OD AKTIVNOSTI KOJE USMERAVAJU

PRAVAC TERAPIJE
 OSNOVNI SAVETNIKOV ZADATAK JE REFLEKTOVANJE OSEĆANJA. Njegova funkcija je funkcija
ogledala koje treba da pokaže klijentu kako on stvarno izgleda.

Технике и поступци

Прве методе: методе рефлектовања осећања; после се усмерио на ставове, веровања, однос итд. Thoerne: роџерс
је имао задатак демистификације терапијског поступка, да би нагласио интеракцију и све што сам до сада навела
а не однос беспомоћни клијент и свезнајући терапеут. Технике за Р нису биле много битне. Битније је: слушање,
прихватање, поштовање, разумевање и одговарање. Свако развија свој пут?

Улога процене: битна је самопроцена клијента и то да он буде укључен у процес процене. Тестови могу да буду
проблем у смислу да клијент доживи терапеута као неког ко има решење за његове проблеме, али Роџерс признаје
да су добри посебно када се раде због завршетка терапије или ако их клијент тражи.

Подручја примене: тренинг стручњака и професионалца из помагачких занимања. Кризне интервенције – код
кризе је најважније прво дати прилику људима да се изразе, да се осети схваћено и прихваћено. То је добро јер ће
имати осећај да се нешто „враћа у нормалу“ и подстаћи их да нешто учине.

 Добар ефекати биће на особе: које су под тензијом због притиска средине, конфликта итд
 Особе које имају капацитете да реше своје проблеме у некој ситуацији, која може бити промењива
  Ососбе које су у могућности да на терапији изразе своје конфликтне тензије
 Особе које имеју вербално или на други начин да изразе своје тензије
 Где интелигенција иде од тупости па навише
 10-60 год, мада радио са 2-65
 Да немају органске недостатке, мада није правило

Делинквенти- НЕ

Indikacije:

 Da je klijent pod stresom koji počiva na konfliktu želja ili konfliktu zahteva sredine i potreba ličnosti
 Da je klijent sposoban da verbalno komunicira
 Da je relativno sposoban da se brine o sebi
 Relativno nezavisan od uže sredine
 Inteligencija ( veća od tuposti)
 Godine od 10 do 60

Одлике приступа: код човека постоји унутрашња тежња ка самоостварењу. Људи себе структуришу према
личном доживљају стварности. Мотивисани смо да себе остваримо онако како себе видимо. Људи разумеју који
су то фактори у њиховом животу који их чине несрећнима и имају капацитета за самоусмеравање и промену. И
све што је већ речено се понавља.

Допринос: договечност, највећи утицај на подручје савтовања и психотерапије. Допринос је занемарен у подручју
образовања у програмима клиничке психологије. Роџерс се противио томе да се направи институт, сертификати и
целокупној институционализацији програма јер је мислио да то може да доведе до уских, ригидних и догматских
полазишта. Савет за студенте: у терапији је најбоља школа она коју развијате сами за себе на темењу критичког
преиспитивања бивања у односу.

Нагласак на истраживању – био се спреман да своје поставке изрази као проверљивих хипотеза и да их подвргне
истраживању. Заслужан је за нове моделе проучавања у психологији, који би могли обухватити човекове
унутрашње, субјективне доживљаје. Истраживања су се највише тицала услова у којима се терапијски мења
личност. Опет оно да технике нису толко битне. Резултати истраживања су рекли да клијенти често после
терапије имају позитивнији став према себи и другима, као што се и однос према другима мења током терапије.
Применио је стивенсову q технику са тврдњама о себи. На основу истраживања, ово су основне промене до којих
долази током недирективног саветовања:

1. Klijent je skladniji, otvoreniji, manje odbramben

2. Realističniji je, objektivniji
3. Efikasniji u rešavanju problema
4. Bolje psihološki prilagođen
5. Smanjuje se njegova osetljivost
6. Opažanje idealnog Selfa je realističnije
7. Skladniji su Self i ideal Self
8. Tenzije svih tipova su smanjene
9. Postoji veći stepen pozitivnog odnosa prema sebi
10. Opaža da su mesto procene i izbora u njemu
11. Opažanje drugih je realističnije i tačnije
12. Veće prihvatawe drugh
13. Ponašawe se menja
 14. Drugi procenjuju klijentovo ponašanje kao socijaliziranije i tačnije
15. Ponašanje je kreativnije, adaptivnije

Ограничења приступа:

Практичари су подржавајући, али не стављају никакве изазове испред клијента. Неки се ограниче само на
рефлектовање и активно слушање. Тако смањују своју моћ да помогну клијенту,а то није поента.

Каин – округли сто по питању тога зашто се мало људи бави овим приступом. Одговори:

 Превише је једноставно
 Ограничено на слушање и рефлектовање
 Није делотворно да клијент само прича шта му падне на памет
 Нема технике
 Боље је развити још вештина, уместо ставова и уверења
 Немају сви људи у себи потенцијал за самоактуализацију
 Немају сви капацитете да верују свом унутрашњем „управљачу“и не могу сами наћи одговоре

Комбсов – терапеут не може да избегне своју подучавајућу улогу.

Критике истраживања и теорије – методолошке примедбе: упозреба котолних испитаника који нису материјал за
терапију, неупотреба контроле скупине која није укључена у третман, неприкладна статистика, ослонац на
самопроцену, неузимање у обзир плацебо. Роџерс знао да му ту фали знања и изразио забринутост да би поступак
могао постати догматски и ограничавајући. Каин каже да је све мање присутан овај правац јер се не развија у
подручју људксог развоја, клиничке психологије, психијатрије, психопатологије итд. Багује мало, теже да очувају
традиционално гледиште.

Допринос мултикултуралном становишту – велики допринос односу међу људима у разл културама на следећи
начин:

 Утицај на саветодавну праксу, образовање, снањење расних и политичких напетости „теорија смањења
напетости“
 70те – радионице на тему разумевања изм разл култура
 Јапан, аутралија, јужна ам и мексико прихватиле приступ
 Водио радионице и у ссср

Ограничења примене у мултикулуралном саветовању:

 клијенти траже директивнију и структуриранију помоћ.

 Негде је немогуће применити, зависи од кулуре, ако су навикли на нешто друго биће им непријатно.
 Неке етничке групе много цене ту спољашњу процену, а ово наглашава унутрашњу и сматрају себичним
да мислиш само о личном а не и групном и друштвеном развоју.
 + може да буде изазовно емпатисати са клијентом који имају много различито животно искуство

4 хипотезе недиективног сав:

 Особа има капацитете да разуме и реорганизује себе

 То се остварује кроз терапију ако терапеут створи такву климу да се клијент осећа као да вреди, покушај
да се разуме клијент, настојање да се пренесе емпатија на њега.
 Клијент се у тој клини реорганизује тако да конструктивније, интелигентније и социјализованије фнише,
буде ркеативан, аутономан итд.
 Терапијски однос је само врста интерперсоналног односа, иста законитост влада у таквим одн
Ограничења за клијента: постоје јер је циљ прилагођавање, а чак и у свакодневном животу није баш све без
ограничења. Друга ограничења: време и агресивност. Може да закасни, али се не продужава терапија; нема
агресије и наклоности ни са једне стране. Битно је и одсуство присиљавања.

УВИД : опажање претходно познатих чињеница у односу који раније није примећиван + прихватање себе +избор
циљева који више задовољава клијента

За клијента увид је опажање новог значења сопственим доживљајима и то је виђење старих чињеница на нов
начин, постепено повећавање саморазумевања, препознавање и прихватање себе. Поента је да му не сугеришеш
на увид него он сам укапира нешто и то је добро за будућност јер ће да научи то да ради и да предузима акције у
складу са тиме.

Крај терапије: амбиваленција јер сад можеш сам и стеко си самопоуздање, не желиш да те терапеут схвати као
незадовољног, а опет се плашиш да идеш сам. Зато је добро да крај предложи клијент. Ако предложи Т једино
што може да се деси је привремено враћање симптома. На крају терапије, клијент почиње да се интересује за т
лични живот. Треба опет успоставити терапијску ситуацију јер можда му опет затреба некад.

Tehničke preporuke:

 Beleške tokom terapije – klijent vidi da je ono što govori vredno

 Ne pridavati značaj protivurečnim izjavama klijenta, ne insistirati na tačnosti. One su izraz konfliktnog stanja.
 Dužina trajanja: od 2 do 6 susreta ako neprilagođenost nije velika. To zavisi i od veštine savetnika i
spremnosti klijenta da primi pomoć
 Upotreba pauze tokom intervjua-
 Domaći zadaci- ne, jer su bliži direktivnom metodu. Zato koristi cretež, igračke, igru...
 Odnos testiranja i savetovanja- dobija se pogrešan utisak o savetovanju sa prethodnim testiranjem. Ako je
neophodno, preporučuje Rodžers da se uradi posle savetovanja.

Problemi:

 Klijent ne želi savetovanje-na miran i dobronamerno topao način, konstatovati odbojnost i odsusutvo želje da
sarađuje.
 Klijent zahteva odgovor na svoja pitanja-izbegava se direktan odgovor
 Da li hrabrenje klijenta-stvarno hrabri
 Šta ako klijent ne govori istinu-to je od značaja za dijagnostiku, a ne i za savetovanje.ono što nas zanima su
osećanja klijenta i u njihovom otkrivanju da smo što bliži istini, a ne u otkrivanju sadržaja.

Osobine terapeuta prema R: superiorna intelektualna moć i sposobnost rasuđivawa, orginalnost, snalažljivost, svesvnost,
radoznalost, zainteresovanost za ljude, smisao za humor, uvid u sopstvene kke, tolerancija, integritet, samokontrola itd.

Intervencije psihoterapeuta

1. Odgovori prihvatanja – koriste se u početnim fazama. Imaju za cilj pokazivanje klijentu da psihoterapeut
pokušava da ga razume. To su prosti znaci razmevanja. (“Aha…. Razumem, Slušam vas, Samo nastavite….”).
2. Reflektovanje sadržaja – parafraziranje klijentovog teksta psihoterapeutovim jezikom. Psihoterapeut pokazuje
klijentu da razume sadržaj, ali ne i ono šta je iza sadržaja.
K: Viknuo sam na oca, tresnuo rukom o sto, on me je izbacio iz kuće, a i da nije, otišao bih sam. To se stalno
događaja. Sada sam opet sam.
T: Iako ste primetili da se situacija ponavlja, niste mogli ništa da izmenite, posvađali ste se i sada ste opet sami.
3. Reflektovanje osećanja – Psihoterapeut odgovara na očigledna osećanja koja klijent saopštava. Za razliku od
odgovora prihvatanja i reflektovanja sadržaja, reflektovanje osećanja nije čista tehnika i podrazumeva empatijsko
razumevanje. Pokazuje se klijentu da znate šta oseća.
 - Prethodni primer

T: Ljuti ste na oca jer… ili Ljuti ste na sebe jer se ponavlja ista priča.

4. Klarifikacija – ova intervencija treba da prepozna i pretoči u reči nejasne ideje i implicitna osećanja sadržana u
klijentovom iskazu. Najčešće je u formi pitanja. Teško se razlikuje od interpretacije, između njih postoji
kontinuum.
- Prethodni primer

T: Kad god vi i otac nemate isto mišljenje o nekoj stvari, vičete, udarate u sto, a onda ste ljuti na oca i osećate se
usamljeni.

5. Specifičnost ili konkretnost – psihoterapeut apstraktne sadržaje iz klijentovog teksta vezuje za konkretne
probleme ovde i sada. Cilj je vezivanje za konkretan problem da bi se podstakao prelaz od osećanja ka akciji.
- Prethodni primer

T: I sada ste sami, bez doma

Teorija ličnosti humanistička:

- je fenomenološka: važan je način na koji ličnost doživljava svet, fenomenološko polje svake osobe, referentni okvir.
Prodor u fenomenološko polje druge osobe.
- je holistička: pojedinac reaguje kao celovito biće
- je aistorijska: važno je ono što se dešava ovde i sada, sadašnja interpretacija prošlog iskustva.
- Organizam – individua: reaguje kao celina, pokreće se pod uticajem motiva aktualizacije; iskustva organizma su
simbolizovana i nesimbolizovana
- Fenomenološko polje – subjektivna realnost osobe koja može ali i ne mora da bude identična sa spoljašnjom
realnošću
- Self – pojam o sebi, doživljaj sebe samog

11. ПОРОДИЧНО САВЕТОВАЊЕ

Porodična terapija je psihoterapijski metod, psihosocijalna intervencija, koja je usmerena na porodicu kao celinu sa
ciljem da se promene psihološki i psihijatrijski problem u funkcionisanju proodice i porodičnim odnosima. To je naziv za
ekstenzivnu i heterogenu grupu pristupa, širi je pojam od sistemske porodične koja je ustv glavni predstavnik.

Sistemska porodična – interakcijski metod; sagledava proodicu kao živi sistem u promeni, a individualno ponašawe i
obrasce kao nastale u složenom matriksu opšteg porodičnog sistema koji je jedinica dijagnostičkog i terapijskog
delovanja. Ponašanje članova porodice se sagledava kao proizvod sistema koji radi po principu cirkularne uzročnosti:
značaj i smisao povezanosti simptomatskog ponašanja člana porodice i porodičnog sistema.

 Psihološki problemi osobe najbolje se shvataju unutar konteksta disfunkcionalnog porodičnog sistema
 Promena jednog člana porodice neizbežno ostavlja posledice na funkcionisanje porodice kao sistema
 Obrasci u funkcionisanju porodice prenose se iz generacije u generaciju
 Ako se osoba nada da će postati zrela i nezavisna potrebno j e da razreši nerešeno emocionalno stapanje sa
porodicom

O porodici

Porodica je osnovna društvena grupa i osnovna ćelija društva. U njoj se ostvaruje složeno zajedništvo bioloških,
psiholoških i socijalnih činilaca. Karakteriše se i uspostavljanjem dubokih emocionalnih odnosa. To je zajednica suprotnih
polova i dece koja nastaju iz te veze ili mogu biti usvojena. U njoj se razvija ličnost deteta. Kao zajednica obezbeđuje
emocionalnu i intelektualnu povezanost članova, njihov rast i razvoj→tri univerzalne karakteristike porodice.
Ekerman – osnov je kako zdrave tako i bolesne ličnosti.

Osnove porodice

 Biološke osnove – počiva na heteroseksualnim vezama pomoću kojih se zadovovoljavaju polne potrebe i
obezbeđuje reprodukcija društva rođenjem novog člana.
 Biosocijalna osnova – porodica formira sistem srodničkih odnosa što je osnova za polne tabue i podelu uloga
unutar porodice.
 Socijalne osnove porodice - ona obezbeđuje i razvija socijalne i individualne osobine ličnosti.
 Ekonomska osnova porodice – obezbeđuje obavljanje ekonomskih delatnosti u okviru porodice.

Osnovne uloge porodice

 Biološko-reproduktivna
 Staranje o deci u periodu rasta i razvoja
 Emotivna uloga

U zavisnosti od kulture u kojoj porodica živi → osobenosti

 Struktura porodice ( u primitivnim društvima su većinom proširene)

 Autoritet (patrijahat, matrijahat, egalitaran)
 Odnos muž-žena (monogamija, poligamija, poliandrija)
 Način vaspitanja dece

Ranije, porodicom su se bavili lekari, sveštenici,šefovi. Davno se već kapiralo da ima povezanosti između porodičnog
konteksta i poremećaja pojedinca, ali tad je porodica lečila člana samo obogaćivanjem porodične anamneze. Porodica je
dugo bila ‚‚ nevidljiva ‚‚ za nauku sve do sredine XX veka. Bila je suviše intimna za sociologiju, a nedovoljno intimna za
psihologiju.

Tek sredinom XX veka dolazi do formiranja porodičnog savetovanja i terapije što unosi novu dimenziju u savetodavnu i
psihoterapijsku praksu, te se samim tim menja koncept psihopatologije i koncept lečenja (od pojedinca ka porodici)

Karakteristike zdrave porodice

 Međusobno sporazumevanje spontano i otvoreno

 Konflikti su retki a odnosi uglavnom skladni
 Konflikti, kada postoje, konstruktivni su
 Porodice pronalaze rešenja konfliktnih situacija
 Članovi porodice su zadovoljni svojom ulogom u njoj
 Atmosfera u porodici je pretežno demokratska
 Interpersonalni emocionalni odnosi su povoljni
 Roditelji uspešno prate razvoj i promene kod dece, održavaju skladne odnose sa njima.

Karakteristike poremećene porodice

 Međusobno sporazumevanje je sputano i blokirano čestim prekidima

 Konflikti su pretežno destruktivni
 Porodice često ne pronalaze rešenja konfliktnih situacija
 Većina članova porodice je nezadovoljna svojom ulogom u njoj
 Atmosfera je nesređena, autoritet je često skoncentrisan u jednoj ličnosti ili se ne funkcioniše na produktivan
način.
  Interpersonalni emocionalni odnosi su često nepovoljni
 Roditelji često neuspešno prate rast i razvoj dece i odnosi između njih su često poremećeni

Porodična terapija u svetu i kod nas

 50-te XX veka istraživanje porodica shizofrenih

 60-te otkrivanje porodičnih obrazaca u normalnim porodicama.
 1960 u Njujorku prvi institut Ekermana za porodičnu terapiju. Prvi je sagledao porodicu kao klijenta i povezao
intrapsihičko i interpersonalno. “psihodinamika porodičnog života” je delo.
 Osniva i prvi časopis čiji je prvi urednik Heli- utemeljivač strateškog pristupa. Njegov rad je pod uticajem
Miltona Eriksona (utemeljivač hipnoterapije).
 Vitkover ispituje porodice sa teškom simptomatologijom → simboličko-iskustveni pristup
 Minuhin, Boven → sistemski pristup
 Nagi → integrativni pristup
 Vaclavik → interakcijski pristup
 Italija – Mara selvini palazoli Institut za prouč porod odn, Mauricio Adolfi – Akademija za porodičnu terapiju.
 Engleska – Skiner i Bing-Hol Institut za proodičnu terapiju (tu učili jugoslovenski terapeuti)
 Kod nas – 1953 vojin matić u medicinsko-pedagoškom savetovalištu; prvi bračno sav 65 u Instututu z ament
zdravlje u Bgd Milica Jojić-Milenković
 Gačić – sistemska p za lečenje alkoholizma, Milosavljević porodice mladih psihotičnih pacijenta
 80-te – približavanje različitih pristupa i objedinjavanje teorijskih koncepata u sve određeniji sistemski pristup
 60-te Boven – genogram. Grafički prikaz porodice
 Kalifornija – Džekson, Vaclavik – istražuje komunikacije u porodici
 Virdžinija Satir istražuje razmenu osećanja u okviru porodice, izbor partnera. Disfunkcionalna komunikacija u
partnerskoj relaciji rezultat je a) načina na koji su partneri odgajani kao deca u svojim primarnim porodicama
porekla, b)nerealnih i neizgovorenih očekivanja koje imaju od svojih supružnika.

Kako se privlačimo?

Robin Skiner – ljudi se privlače na osnovu psihološke sličnosti naročito primarnih porodica. Psihološki rečeno, svako nosi
u sebi svoju primarnu porodicu i ispuštamo signale koji omogućavaju drugima sa sličnom istorijom da nas prepoznaju.
Kada se zbližimo sa takvim osobama, ponovo, u izvesnom smislu uspostavljamo sopstvenu porodicu. Signal je izraz lica,
držanje, pokret, čime objašnjavamo neki svoj emocionalni stav koji je zajednički sa ostalim članovima porodice. A ljudi iz
sličnih porodica će ih prepoznati i na njih odgovoriti.

Izvori porodične terapije:

Praksa – četiri izvora (zajedničko im je da naglašavaju značaj interakcije i pokušaj da modifikuju odnossse u proodici
kako bi lečili poremećaje):

 Pokret socijalnog rada (rad sa siromašnima i njihovm porodicama) – holistički pristup

 Socijalna psihijatrija – Adler, Jung, Hornaj, From, Saliven – značaj soc činilaca na razvoj i nastanak psih
poremećaja + grupni rad i iskustva odatle
 Porodična edukacija – bolji brak, roditeljstvo, remisija kod obolelih psihotičnih SAD
 Seksualna edukacija – jer se tu uključila oba partnera

Istaživanje

 Porodica delinkvenata
  Porodica shizofrenih – koncepti dvostruke veze, bračnog rascepa, pseudouzajamnosti, pseudohostilnost, gumene
ograde (povezivanje psihopatologije i interakcija unutar porodice)

Teorija

 Početak u Frojdovom učenju o nastanku simptoma u okviru porodice i značaju ranih porodičnih relacija za
razvoj ličnosti
 Teorije učenja – bihejvioralne tehnike (uslovljavanje, modeliranje, potkrepljenje)
 Kibernetika – homeostaza, morfostaza i morfogeneza, cirkularna pobratna sprega, ekvifinalnost; nije samo Zašto
je nastao problem, već i kako kako se održava i komplikuje i traje u porodičnom sistemu. Ideje preuzete iz
kibernetike kao nauke o samoregulatornim sistemima i tu je bitna ideja o CIRKULARNOJ UZROČNOSTI,
umesto linearne uzročnosti kao i ideja o homeostazi.
 Opšta teorija sistema čije se ideje ogledaju u sledećim idejama porodične terapije
1. Porodica je sistem čije su osobine veće od zbira osobina njenih članova
2. Svaki sistem ima granice
3. Granice su polupropustljive
4. Porodični sistemi imaju tendenciju da postižu relativno stabilno stanje
5. Važni su mehanizmi komunikacije između delova sistema
6. Ponašanje pojedinca se bolje razume ako se posmatra u okviru cirkularne uzročnosti
7. Kao i ostali sistemi porodica ima cilj
8. Sistemi se sastoje od subsistema a istovemeno su delovi većih suprasistema
 Teorija komunikacije – aksiomi komuniciranja po Vaclaviku
 Nemoguće je ne komunicirati. Svako ponašanje u prisustvu druge osobe nosi neku poruku
 Važan je način komunikacije (neverbalni nivo)
 Priroda odnosa neposredno zavisi od naglašavanja određenih sekvenci
 Komunikacija može biti analogna (svi oblici neverbalne komunikacije i višeznačna je) i digitalna (verbalna i
jasna)
 Komunikacija može biti simetrična i odvijati se na ravnopravnoj osnovi ili komplementarna koja se odvija na bazi
nejednakosti.
 Sociologija i antropologija – kontekt prošlosti

Osnovni principi porodične terapije:

 Koncepcija porodice kao sistema : karakteristike sistemskog pristupa

Porodica je živi sistem i predstavlja ‚‚organozovanu, trajnu, samoobnavljajuću celinu sa menjajućim obrascima ljudskih
ponašanja‚‚ Sistem je sačinjen od subsistema (individualni, partnerski, roditeljski, dečiji), a kao celina, porodica je deo
ekološkog suprasistema. Granice – nevidljive linije između pojedinih subsistema. One označavaju pravila ko i kako
sudeluje u porodičnom životu. One su način ograničavanja prostorne, vremenske i emocionalne teritorije odnosa u
porodici. Mogu biti polupropustljive i jasne i to su zdrave granice. Jako propustjive i difuzne stvaraju upletene porodične
odnose. A nepovezanost i nezainteresovanost u porodici stvara rigidnu i nepropustljivu granicu između subsistema.
Struktura porodice – odnosi između subsistema i pravila u regulaciji kontrole ponašanja. Hijerarhija porodice –
organizaciona struktura porodice oko pojma moći i uloge u donošenju odluka i pravila. Roditeljski subsistem ima najveću
moć i najviši hijerarhijski položaj. Delovi porodice (subsistemi) nalaze se u stalnom međuodnosu. Jedan deo porodice
(individualni član ili subsistem), odnosno njegovo ponašanje, ne može se razumeti izolovano od drugog dela sistema.
Porodično funkcionisanje je više od zbira pojedinačnih funkcionisanja. Porodična struktura i organizacija značajni su u
određivanju ponašanja pojedinih članova.

Stres koji pogađa jedan deo sistema (jednu osobu) zahteva prilagođavanje ostalih. Simptomatsko ponašanje izaziva
reakciju kod ostalih članova, a njihova reakcija deluje na nosioca simptoma i izaziva novo ponašanje i tako se održava
disf homeostaza. Strukturu porodičnog sistema čine trajni interaktivni obrasci koji određuju i hijerarhijsku organizaciju
unutar sistema regulisanu pravilima koja omogućavaju fnisanje u domenu organizaije i komunikacije i porodičnih sistema
verovanja. Fnalna je, ta hijerarhija donošenja odluka, ako je u skladu sa sockult kontekstom.

Prepoznajemo u smislu sastava: nuklearnu, proširenu, trogeneracijsku, jednoroditeljsku, mešana (step family) i
homoseksualnu.

Pet aksioma komuniciranja:

1. Ne može se ne komunicirati, svi oblici komunkikacije u prisustvu drugog nos eporuku za njega
2. Komunikacija = sadržaj i relacioni deo, nije bitno samo šta se kaže nego i izraz lica, intonacija, getsikulacija
3. Priroda odnosa zavisi od naglašavanja određenih sekvenci
4. Ljudi komuniciraju analoški (verb+neverb) i digitalno (jednoznačne)
5. Komunikacione razmene su komplementarne i simeptrične, ljudi mogu komunicirati iz ravnopravnih ili
neravnopravnih pozicija
 Usmerenost na problem – signal narušene structure, hijerarhije, porem granice, dif komunikacija, adaptivno
čišćenje sistema kao celine od mogućeg raspada. Simptomatsko ponašanje – zbog razvojne ili nerazvojne krize ili
disf transgeneracijki prenesenog obrasca ponašanja.
 Relativnost postavljanja psihijatrijske dijagnoze – ne leči individualne patološke problem, nego menja porodičnu
strukturu i interakcije.
 Ovde i sada – posmatra se ponašanje koje se izražava na seansama, a prošlost koja se sagledava kroz genogram
ima dijagnostički i terapisjki potencijal. Gleda se istorija, mitovi, pravila, transgen obrasci…
 Životni ciklusi – poznavanje toga omogućava formulaciju inicijalne hipoteze o porodičnim teškoćama koje mogu
da budu indikacija za terapiju. Faze porodičnog sistema protiču kroz vertikalnu, odnosno istorijsku liniju i
horizontalnu, razvojnu dimenziju. Ima 9 životnih ciklusa.
 Normlanost porodičnog funkcionisanja - da brine o podizanju dece, briga za preosetljive i ranjene članove,
ispunjenje individualnih unutrašnjih potreba, spoljnih zagteva iz suprasistema itd.

Ciljevi – promene u sistemu porodičnog funkcionisanja

 Promena prvog reda – smanjenje i nestajanje problema kod identifikovanog pacijenta uz pojavu simptoma kod
nekog drugog člana porodice (recimo otac prestaje da pije, majka postaje depresivna)
 Promena drugog reda – isto to samo bez pojave simptoma kod drugog jer je došlo do preomene u strukturi, disf
interakcijama i određenju realnosti.

Do promene dolazi: indukcijom krize i forsiranjem sistema da se menja ili postepenih promena dok glavna ne postane
nužna u cilju prilagođavanja na novu situaciju. Svaka promena je bolna i manje sigurna, zato se njoj pruža otpor.

Indikacije

 Postoji identifikovani pacijent, nosilac simptoma (zavisnik, poremećaj ponašanja, psihosomatski poremećaj,
psihotični, psihološki u užem smislu)
 Postoji razvojna ili nerazvojna kriza, voljna ili nevoljna
 Potreba za rešenjem strukturalnih odnosa i problema u proodici
 Separacioni problem u porodici
 Nedostatak bliskosti i problem komunikacije- najčešće
 Indikacije kaže prof: Adolescentna problematika, Psihosomatska problematika, Neuroze,Psihoze ,Poboljšanje
komunikacije,Emocionalnost,Alkoholizam, narkomanija

Kontraindikacije – paranoidna stanja, duboka demencija, seksualni acting-out postupci unutar porodice

TEHNIKE RADA
  Terapija ili savetovanje traje od 10 do 20 seansi, jednom nedeljno do jednom mesečno u trajanju od 60 minuta.
 Početak terapije zahteva definisanje setinga terapije (savetovanja) a zatim se radi prvi intervju gde se predstavlja
porodica i savetnik, a cilj je stvaranje prijatne atmosfere.Razmenjuju se osnovne informacije o članovima
(zanimanje, godine, ime) i prate se odnosi i raspoloženje porodice. Prethodno sedaju onako kako oni žele i to već
nešto govori o relacijama u porodici. Kasnije,raspoređivanje načina sedenja može biti i terapijska intervencija.
Upoznaje se porodični sistem, ko daje informacije, ko inicira, stil, raspodela uloga, savezi, koalicije, rascepi.
 Posle ove faze koja traje oko 10 min.ispituju se razlozi za dolazak. Zavisno od orjentacije, savetnik može
prepustiti da se članovi porodice dogovore ko će prvi govoriti, ili, da, poštujući hijerarhiju predlože da to bude
roditelj.
 Terapeut prepoznaje kom stil, raspodelu uloga, hijerarhiju, način afektivnog reagovanja, motive, načine rešavanja
problema… terapeut je u ovoj fazi aktivan i direktivan, kontroliše seansu i ulazi u privremene saveze sa nekim
članovima, zamenjuje odsutnog člana…Kontrola terapeuta zavisi od težine problema (nasilje, zavisnost,
samoubistvo…)
 Terapijski kontekst se definiše na početku: cilj terapije, učešće svih ili samo nekih članova, mesto, vreme,
trajanje, uključivanje drugih stručnjaka u rad, snimanje, poverenje…
 Predseansa – terapeut i koterapeut, odn članovi tima, vode raspravu o strukturi i konfiguraciji porodice, problem,
živ cikulu, radna hipoteza i plan rada
 Postseansa – timsko razmatranje sadržaja i procesa u seansi i formulisanje poruke, instrukcije ili zadatka porodici
kao sistemske intervencije i utvrđivanje daljih koraka u terapiji. Kako vreme odmiče, t ima sve manju kontrolu i
prepušta je članovima, da bi se videlo da li oni mogu bez njega ili opet dolazi do disf.
 Kraj – zasluga uvek pripada porodici; ne naglo; kako održati promenu i dalji rast
 Važno je da svaki član porodice saopšti svoje viđenje problema.
 Ako se tokom razgovora pojavi više problema pravi se dogovor koji je najvažniji za rešavanje.
 Ako ne dođe do dogovora, prihvata se problem koji navodi hijerarhijski stariji sistem.
 Trajanje terapije (savetovanja) određeno je dostizanjem jasno definisanog cilja koji se formuliše sa porodicom.
 Prvi intervju je ulazak terapeuta ili savetnika u svet porodice i prihvatanje terapeuta kao novog člana tog sveta.
 Na sledećim seansama terapeut ili savetnik određuje stil komunikacije, hijerarhiju...
 Terapijska seansa se sastoji iz tri dela: predseansa, seansa i postseansa.
 U početku je savetnik aktivan, direktivan, kasnije se aktivnost i kompetentnost prebacuju na porodicu.

Da bi se problem dijagnostikovao... Intervju sa celom porodicom

Porodično stablo – genogram

Skale za procenu porodičnog zdravlja

Važni su elementi

 U kojoj fazi životnog ciklusa se pojavio problem

 Šta je problem
 Šta je pozadina problema
 Kako je porodica pokušavala da reši problem
 Koji su ciljevi i očekivanja porodice u vezi sa savetovanjem.
 Kakva je motivacija i koji su otpori
 Na osnovu ovog određuju se područja porodičnog funkcionisanja koja su konfliktna (komunikacije, uloge,
kontrola ponašanja...)

Na osnovu toga savetnik postavlja hipotezu i određuje ciljeve terapije.

Savetodavni pristup treba da je prilagođen onoj fazi životnog ciklusa u kojoj se nalazi porodica.
Sa porodicom se pravi ugovor o trajanju terapije ili savetovanja, prisustvovanju seansama, ciljevima.

Najčešći ciljevi

 Eliminisanje simptoma
 Povećanje intimnosti u porodici
 Povećanje samopoštovanja
 Promena porodičnih obrazaca
 Rešenje neurotičnog konflikta

Da bi terapija (savetovanje) bila uspešna mora da dođe do promene drugog reda i ta promena menja sistem. Promena
prvog reda utiče na simptom kod bolesnog člana ali se zato javi simptom kod nekog drugog člana porodice.

Tehnike – zahtevaju prilagodjavanje terapeuta porodičnoj kulturi, jeziku i psihosocijalnom kontekstu svake porodice
indiividualno.

Socijalna faza – omogućava eksploraciju i intervenciju unutar sistema.

 Interaktivna faza – traži da porodica odglumi, odigra ili prikaže konfliktnu situaciju i to se zove skulpturisanje.
Ispituju se ovde i sada mogući alternativni načini ponašanja. Ponovno reuokviravanje – problem se posmatra iz
drugog ugla, daje mu se drugačiji smisao. Simptom dobija adaptivni smisao. Tako se izbegava optuživanje koje
mobiliše otpor.
 Zadavanje zadataka porodici - u cilju promene porodičnih pravila koja održavaju disf sistem.
 Cirkularno ispitivanje – treća osoba opisuje interakciju druga dva člana, čime se skupljaju informacije i
umanjuje otpor
 Humor koji smanjuje tenziju
 Obrtanje uloga – terapeut zauzima poziciju pojedinih članova porodice
 Paradoksalne intervencije – prepisivanje simptoma, df ponašanja, recidiva, slip podeljena poruka itd –
savladava otpor promeni

Kibernetika drugog reda – Golan je definiše: terapeut uspostavlja kolaborativni a ne hijerarhijski terapisjki sistem i ne
pokušava da promeni osobu ili strukturu na strateški i predeterministički način. Koriste se cirkularna i refleksivna pitanja.

Efikasnost i istraživanja: zanemarivanje i zlost dece, proem ponašanja, emoc teškoće (depra, anks, patološko tugovanje) i
psihosomatski porem (kontrola sfinktera i stomačni bolovi) (adolescent je nosioc simptoma, ili dete) – uspeh. Tamo gde
su bila zlost deca učili su se rod kompetencijama, vest reš problema, savladavanja krize itd i smanjilo se nasilje za 76%.
Kod porem ponašanja – rad sa restrukturisanjem porodice, ali i školom, grupom vršnjaka i inidividualni terapijski rad –
12-24 seanse. Danas – bračni problem, psihoseksualni, alkoholizam, anks stanja, psihoze, neurološki problem odraslog
člana.

Edukacija: 4 god

Dimenzije porodičnog funkcionisanja

 Komunikacije – razmena informacija i poruka. Mogu biti jasne, direktne, indirektne (ne zna se kome je poruka
upućena), maskirane (nejasan sadržaj). Najefikasnija je jasna, direktna poruka.
 Uloge – svaki član porodice ima ulogu koja se raspoređuje i prema sposobnostima i prema mogućnostima za
preuzimanje odgovornosti. Najefikasnije je kada članovi porodice imaju jasne funkcije koje odgovaraju njihovim
godinama, obrazovanju i individualnim kvalitetima.
 Emocionalna povezanost – tip emocionalnog učešća i interesovanja koja pokazuju članovi porodice među sobom.
Može postojati lažno zajedništvo, nestalno emocionalno učešće, naglašeno emocionalno učešće
 Način afektivnog porodičnog reagovanja – osećanja koja prevladavaju u porodici
  Odnos prema gubicima i promeni – sposobnost pojedinca da prihvati promenu: sazrevanje, odvajanje i smrt kao
realne životne čnjenice
 Kontrola ponašanja – upravljanje libidinalnim i agresivnim potrebama unutar porodice. Kontrola može biti
rigidna, fleksibilna, lese fer (ekstremna demokratija) i haotična kontrola koja obuhvata sve pomenute vrste
kontrole. Najefikasnija je fleksibilna kontrola.
 Odnos prema porodičnim problemima – prema praktičnim i afektivnim problemima. Najefektivnije je ono
porodično funkcionisanje u kome postoji prepoznavanje problema, komunikacija o problemu, alternativni načini
rešavanja, akcija kojom se plan realizuje, usmeravanje akcije ka konačnom rešenju, procena uspeha akcije.

Životni ciklusi porodice: Duval navodi 8 ciklusa (ili 9):

1. Predbračni ciklus
2. Faza zasnivanja porodice
3. Porodica sa malim detetom
4. Porodica sa predškolskim detetom
5. Porodica sa školskim detetom
6. Porodica sa adolescentom
7. Porodica u kojoj deca napuštaju roditeljski dom
8. Porodica sa praznim gnezdom
9. Porodica koja stari

Ove faze predstavljaju longitudinalni razvoj porodice. Prilikom prelaza iz jedne u drugu fazu moguće su krize koje mogu
da se ispolje i kroz simptomatsko ponašanje nekog člana porodice. To su razvojne krize. Krize koje se javljaju nezavisno
od faze životnog ciklusa porodice su nerazvojne krize.

Funkcionalne i disfunkcionalne porodice

Sposobnost porodice da funkcioniše posmatra se u okviru 4 osnovna područja :

 Personalno funkcionisanje (odnosi se na osećanje zadovoljstva svakog člana porodice svojom ulogom)
 Bračno funkcionisanje (seksualno i emotivno zadovoljstvo partnera)
 Roditeljsko funkcionisanje (zaštita, ljubav, podrška, vaspitanje dece)
 Socioekonomsko funkcionisanje (razvijanje porodičnih vrednosti, ekonomske stabilnosti)

Funkcionalnost i disfunkcionalnost zavise od odnosa koji postoje između članova porodice kao i porodice i društva.
Porodica bi trebalo da obezbedi razvijanje onih osobina ličnosti koje će omogućiti dobru prilagođenost, što ne znači i
konformistički odnos prema društvu.

Sva ispitivanja porodice – čvrst roditeljski savez uz toplinu i zajedništvo, saradnju. Roditeljski autoritet je zasnovan na
zrelosti i pravednosti.

 Funkcionalne porodice pokazuju zadovoljavajući stepen ispunjenja osnovnih zadataka.

 Ona odgovora razvojnim potrebamasvojih članova
 Selektivno propušta društvene i kulturne uticaje
 Nalaze kreativnija rešenja za krize
 Ove porodice imaju fleksibilnu strukturnu moć sa podelom autoriteta, jasnim porodičnim pravilima, nenarušenim
generacijskim granicama. Članovi porodice imaju svoju individualnost i sposobnost da odrede bliskost i distancu,
mogu da podnesu neslaganja i neizvesnost. Pravila i red su poznati, stabilni, ali ne i kruti, stereotipni i
nepromenljivi.

Disfunkcionalne porodice
  Karakteriše ih nedostatak zajedništva i nedostatak saglasnosti među članovima u bitnim pitanjima porodičnog
života.
 Emocionalna nepovezanost i nedostatak podrške
 Haotična struktura moći, mogući su savezi dva člana protiv trećeg, često je majka dominantna , a otac eliminisan i
neefikasan.
 Poremećene granice, neodređene komunikacije
 Preovladavaju negativna osećanja

Karakteristike optimalnih porodica po Skineru

 Afilijativni stav prema ljudskom susretu (otvorene i bazično verujuće porodice)

 Visoko poštovanje izdvojenosti, individualnosti i autonomije
 Otvorena, jasna i poštena komunikacija
 Čvrsta roditeljska koalicija, egalitarna, sa raspodelom moći između roditelja
 Fleksibilna kontrola, dogovaranje u okviru bazične hijerarhije deca-roditelji
 Visoka spontanost interakcije, sa dosta smeha i humora
 Visoki nivo inicijative
 Jedinstvenost i razlike se uvažavaju i ohrabruju

‚‚ Porodična terapija je psihoterapijski pristup usmeren na promenu interakcije bračnog para, nuklearne ili proširene
porodice, kao i drugih interpesonalnih sistema, u cilju otklanjanja psiholoških i psihijatrijskih problema koji ometaju
funkcionisanje porodice i njenih članova (Vejn, 1988)

U prvo vreme brojni pristupi i pravci u okviru porodične terapije (strateški, iskustveni, simbolički, sistemski, strukturalni,
iskustveno-simbolički, interakcijski)

Danas je najzastupljeniji sistemski pristup.

Sistemska porodična terapija/savetovanje

Sistemsko mišljenje ne traži uzrok pojave simptoma unutar individue , već sagledava pojavu simptoma kao refleksiju
akutnog ili hroničnog pomeranja u ravnoteži emocionalnih snaga u porodici. Porodica je živi sistem u promeni i ponašanje
jednog člana porodice nastaje u složenom matriksu opšteg porodičnog sistema. Bolesni članovi su izraz pormećaja u
celom porodičnom sistemu. Koja će osoba u porodici postati simptomatska zavisi od njene pozicije funkcionalnosti u
sistemu odnosa. Najosetljiviji na poremećaj je onaj član porodičnog sistema od koga zavisi upešno emocionalno
funkcionisanje ostalih članova. Kada je sistem pod stresom uobičajena ravnoteža snaga je poremećena i sistem teži
neravnoteži.

Simptomi pokazuju neuspeh adaptacije sistema i rezultat su pogrešno usmerenih pokušaja da se prevaziđe postojeća
problematična situacija. Simptom je vid komunikacije i ima kvalitet poruke. U terapiji i savetovanju uvek razmišljamo šta
je funkcija simptoma i na koji način porodični sistem podržava simptom.

Šta se sve prati tokom savetovanja

 Životni ciklus porodice

 Kakva su porodična pravila
 Porodične uloge
 Granice

Vrste odnosa u porodici. Mogu biti:

Dijadni
  Simetrični (kompetitivni odnos dve osobe koje razmenjuju isto ponašanje)
 Komplementarni (nejednakost u dijadi, pr. Majka prezaštićujuća, otac hladan)
 Recipročan ( smenjuju se simetričan i komplementaran)

Trijadni

 Koalicija ( udruživanje dve osobe protiv treće) – posebno ako sus krivene i tajne česte su u disf sistemima
 Triangulacija (roditelji u konfliktu zahtevaju od deteta lojalnost što znači uvođenje trećeg člana u emocionalni
dijadni sistem).

‚‚Mnogi ljudi doživljavaju emocije sa kojima nisu u stanju da se izbore, pa ih sakrivaju iza paravana od drugih ljudi, pa
čak i od sebe samih. Oni često odabiraju partnere koji imaju iste kočnice, koje oni potom prenose svojoj deci...sa
generacije na generaciju... (Skiner i Kliz, 2000)

12. ПСИХОЕДУКАТИВНЕ ГРУПЕ

To su grupe u kojima je fokus na edukaciji u odnosu na neku psihološku temu ili sadržaj. Značajna je i edukativna i
psihološka komponenta. Može da se radi sa decom,a dolescentima, odraslima u bolnicama, univerzitetima, biznis
kompanijama, vojsci itd. Mogu da traju jedan ili više susreta. Manji je akcenat na samorazumevanju i/ili povećanju
svesnosti (emocionalna komponenta, mada...). Pored edukacije akcenat je i na prevenciji, a nekad je to glavni cilj.
Komponetnta učenja ili edukacije je na prvom mestu, znači veći je kognitivni značaj od emcoionalnog. One su spoj:

 akademskih predavanja (br.članova, primena instrukcija i principa, učenje i pamćenje materijala, vođa grupe je
stručnjak)
 savetodavnih grupa (interakcija članova grupe, pažnja je usmerena na grupnu dinamiku i grupne procese, lider
usmerava i olakšava rad)

Mogu da prethode grupnoj psihoterapiji, jer ih prvo naučiš kako će im psihoterapija pomoći (istraživanje Jaloma:ovi
članovi su u psihoterapijskim grupama bili komunikativniji, manje anksiozni, slobodno ispoljavali autentične emocije).

Psihoedukativne grupe VS savetodavne:

 Najbitnije učenje i orejntacija na zadatak najbitniji rad na osećanjima i izražavanju

 Koriste se planirane i struktuirsane akt malo toga
 Cilj definiše lider cilj definišu članovi
 Lider je učitelj lider interveniše
 Fokus je na prevenciji fokus na svesnosti
 Čak i do 50 čl 5-10 čl
 Privatnost i poverenje nisu tolko bitni to njabitnije
 Satanak može biti i jedan veči broj

Karakterstike psihoedukativnih grupa

Klasifikacija grupa u odnosu na njihovu osnovnu svrhu:

 Edukacija – učenje novog materijala kognitivnim putem kroz diskusije, predavanja, aktivno učestvovanje.
Sadržaj: nove ideje, koncepti, činjenice
 Učenje veština – eksperimentalna komponenta, praktikovanje veština, lider je model i instruktor, feedback je
važan
 Grupe fokusirane na samorazumevanje – samootkrivanje, manje se interpetira otpor i prošla iskustva nego u
savetodavnim grupama, feedback je važan. Od ovih grupa se očekuje da se da fidbek članovima o uticaju
njihovog ponašanja na druge i u izgradnji samopoverenja.
Struktura grupe:

Broj članova - varira:

 5-10 savetodavne i terapijske grupe

 Oko 50 - radionice i seminari
 Ovde čak i do 100

Sadržaj ili tema

 Određuje način prezentacije (predavanje, diskusije, igranje uloga, demonstracija)

 Odgovornost lidera za planiranje aktivnosti u grupi koje doprinose temi/sadržaju

Trajanje grupe – varira:

 1 sastanak od 1-2 h
 Edukativno usmerene grupe i grupe usmerene na sticanje veština- kraće
 Duži vremenski period (grupe samopomoći i podrške)

Odgovornost lidera grupe:

 Određuje cilj
 Formira grupu
 Određuje grupne aktivnosti
 Kontroliše funkcionisanje grupe
 Angažuje spoljnog eksperta za neku temu

Kompetencije lidera

 Znanje o grupnoj dinamici

 Savetodavne i komunikacione v
 Znanje o razvoju ličnosti
 Specijalizovano znanje za neku temu
 Kliničko iskustvo

Šta omogućava grupni rad?

 Podstiče preuzimanje odgovornosti

 Razvija komunikacijske veštine
 Razvija saradnju
 Uključuje veštine donošenja odluke konsenzusom

Psihoedukativne grupe - klasifikacija

Strukturisane (trening grupe, seminari, obuke):

 Lider određuje aktivnosti

 Svaka aktivnost ima određeni cilj (papir-olovka, olakšanje diskusije)
 Članovi malo utiču na izbor ciljeva i aktivnosti

Nestrukturisane (grupe samopomoći):

 Članovi određuju na čemu će se raditi

  Lider interveniše u smislu da osigura učestvovanje članova grupe

Obe mogu biti: diskusione, za komunikacioni trening, za rešavanje konflikata

Personalne (grupe podrške i grupe učenja veština):

 Radi se na samosvesti, samootvaranju, ličnim temama

 Samootvaranje se očekuje i podržava

Apstraktne (diskusione, trening grupe):

 Manji nivo samootvaranja i samouključenosti

 Teme su takve da zahtevaju malo emocionalnog angažovanja

Otvorene (grupe podrške i diskusione grupe): Broj članova se menja tokom trajanja grupe

Zatvorene (seminari, trening grupe): Svi članovi ostaju do kraja

Karakteristike dobrog lidera (ono što on jeste) – razvijaju se, ali moraju da budu internalizovane i da postanu deo
ličnosti lidera

 Verovanje u grupni proces

 Poverenje u sebe i svoje sposobnosti
 Spremnost da rizikuje
 Organizacione veštine
 Fleksibilnost
 Sposobnost da se toleriše dvosmislenost
 Samosvesnost
 Smisao za humor

Sposobnosti dobrog lidera (ono što on može da radi) – uče se

 Reflektovanje
 Pažljivo praćenje grupnih aktivnosti
 Aktivno slušanje i odgovaranje
 Pojašnjavanje
 Podržavanje

Neodgovarajući stilovi komunikacije grupnog lidera

 Pokazuje preveliki autoritet – ukazuje na velike razlike između lidera i ostalih

 Kritikuje
 Ističe svoju ulogu eksperta – kao da zna sve odgovore
 Previše je optimističan – izbegava da prepozna stvarni problem
 Lider zaštitnik – onemogućava samostalnost da se razvije kod drugih
 Postavlja neprimerena pitanja - iza toga se krije manipulativno ponašanje, iskrivljena percepcija i može doći do
hostilnih osećanja.
Neadekvatna pitanja koja lider može da postavi

 Limitirajuća – provocira se/pretenduje na određeni odgovor ZAR NE MISLIŠ DA…

 Pitanja kojima se ukazuje na grešku – kažnjavanje, manipulacija
 Hipotetička pitanja – strah da se direktno traži informacija
 Pitanja koja u sebi kriju zahtev (umesto traženja informacije) KADA IDEŠ U…
 Retorička pitanja – osigurava se željeni odgovor, a ne dobijanje informacije

Kada lider treba da postavlja pitanja? U ostalim slučajevima je bolje koristiti konstatacije.

 Da se dobiju podaci, informacije

 Da se izbegne nerazumevanje, u cilju pojašnjavanja
 Da se podseti na nešto u cilju preduzimanja akcije

Tehnike rada u psihoedukativnim grupama (zavisi sa kim se radi, kolko dugo, šta je očekivani i željeni ishod)

Predavanja

 Efikasan način da se dobije veliki broj informacija za kratko vreme

 Treba biti dobro organizovano i da osobe koje slušaju vodi od teme do integracije znanja
 Mane: Manje je efikasno od aktivnih formi učenja i zahteva veliku pripremu predavača i pažnju slušalaca
 Preporuke: kratko predavanje (do 20 min, a najbolje od 10 do 15), pa promena načina rad

Diskusija

 Aktivno učestovanje, participacija

 Povećanje interesovanja za temu, ohrabrivanje uključivanja
 Kako je pokrenuti? Tražiš komentare, pojašnjavaš neke koncepte, postavljaš pitanja

Vežbe i igre

 Ekperimentalno učenje – simulacije, vežbe, igranje uloga

 Aktivna uključenost, fokusiranje na temu
 Kognitivno i emocionalno učenje , kao i integracija naučenog u svakodnevnom životu

Faze grupnog rada

1. Početak

 Uzbuđenje i konfuzija članova: Šta se od mene očekuje, šta ja očekujem?

 Da li ću biti procenjivan, prihvaćen, odbačen – uznemirenost (nekad čak ovakva osećanja i ne mogu da budu
eliminisana, a javljaju se u svim fazama rada)
 Zadatak lidera je da smanji početnu napetost članova grupe i razvije osećaj poverenja i sigurnosti

2. Konflikt

 Indirektan napad na lidera grupe

 Važno je da lider ne ostane pasivan, ali i da ne uzvrati kontranapadaom jer još uvek to neće da prihvate
 Konflikti među članovima grupe
  Tehnike za razrešavanje konflikta

3. Kohezija

 Kooperativnost i kohezija članova grupe

 Međusobno interesovanje i podržavanje
 Prorađuju se razlike u mišljenju, nerazumevanje
 Izbegavaju se konflikti

4. Završetak

 Unapred se najavljuje (nedelju ili mesec dana ranije), a ako traju dan dva onda se prvog dana to kaže
 Evaluacija grupnog rada na kraju (kako su učesnici zadovoljni, kako se osećaju, a može i lider da se uključi)

Planiranje psihoedukativnih grupa – od toga često zavisi uspeh grupnog rada

Dobijanje informacija

 Teme/sadržaji (utvrđivanje potreba za obukom, analiza situacije).

 Učesnici/njihove demografske karatersike (utvrditi obrazovne potrebe ciljne grupe, odabir teme i interesovanja)
 Istraživanja koja se tiču grupnog rada
 Dostupni materijali

Odluka o grupi

 Selekcija članova
 Otvorena ili zatvorena grupa
 Broj članova
 Vreme trajanja grupe (uslovljeno znanjem i potrebama ciljne grupe)

Priprema

 Ustanoviti ciljeve - šta učesnici treba da dobiju? (utiču na izbor metoda)

 Plan evaluacije
 Novčana pomoć
 Pisanje predavanja
 Skrining budućih članova

13. СОЦИОТЕРАПИЈА

Порекло: социјална психијатрија и социјална психологија. Делимо је на социотерапију у ужем и ширем смислу

Ужи смисао- скуп поступака који се могу спроводити у различитим психијатријским установама, од класичних
психијатријских болница, преко дневних болница, диспанзера. Овде се сврставају групна социотерапија,
терапијска заједница, подучавање болесника за соц живот, окупациона и рекреативна терапија

Шири смисао- промена структуре и организације различитих психијатр. и соц установа у социотерапијском
смислу. Дневна болница и ноћна, као и викенд болница, социотерапијски клуб, лечење болесника у његовој
породици алтернативни облици смештаја болесника заштитне радионице и специјални фабрички погони.

Друга половина 20врка: човек као социјално биће. Отуд – групна социотерапија. Бетегеј је рекао да
индивидуалним методима фали тај социјални део, болесници се разумеју тек у социјалном контексту. Целовита
слика = пацијент + соц окружење. Неки аутори кажу да је појава групне терапије заправо одговор на изолованост,
трку за успехом, преданост раду итд што одликује западне, а посебно протестантске културе. Група представља
тренинг комуникације и у њој се подстиче и гаји осећање припадности и солидарности.

Дефинциија: Скуп особа које у одређеним временским размацима често долазе у додир с другом, посредно и
непосредно. Помоћу групе човек постаје ја, јер у првом реду је човеков нагон за припадношћу. Група има фју
задовољења потреба за припадношћу који је инстиктиван, заштите и олакшања живота. Бубер: „помоћу ти човек
постаје ја“. Нарцизам у групи испуњава потребу за влашћу, а може бити и групни нарцизам.

Фукс разликује 3 основна типа терапијских група:

- Групе намењене обављању одређених активности (унапред одређен ефект на чланове групе, рекреативне,
религиозне, дебатне где је сама активност групе благотворно и лековито средство)
- Социотерапијске (плес, музика, девата, учествује се у динамици групног живота као основни терапијски
агенс)
- Психотерапијске (вербална комун чланова, појединац у групи као објект третмана и група као основно
терапијско средство, лечење пацијента у групи помоћу групе, водећи рачуна о групи као целини)

Соц терапијска нас занима. Група толерише патолошке облике понашања, али их не подстиче, иде на вентилацију
конфликта, а не на анализу. Фокус је на прилагођавању чланова групи и друштв заједници. Нема конфронтације
већ само подстицање и охрабривање.

Методе које се користе: супортивни, рационални, психагошки, дидактички.

Основна терапијска својства групе:

- Испољавање скривених и потиснутих осећања: у средини пуној разумевања и толеранције, омогућује

растрећење, не изазива осећај кривице, ослобађа од суздржаности у свакодневном животу
- Осећање припадности: ово горе изазива осећај припадности и заштићености, због спознаје да дели нешто
са другима
- Искуство реалности: група прихвата или одбацује чланове у зависности од тога је л се прилагођавају
групним вредностима, смањује се психолошка изолованост и преокупираност личним стањем, фаворизује
се искуство реалности у групи
- Смањење или отклањање стрепње и страха – нема напетости и кривице јер су други у истом стању + свест
о томе да су неки други на пут до излечења
- Терапијска група као идеална породица - негујући, подржавајући, позитиван утицај. Негује се идеја о
позитивној породици, да би се умањила фрустрација изазвана у биолошкој.
- Прихватање властите личности – нада и толеранција према себи ид ругима
- Прихватање других људи – слободна комуникација и аргументовано неприхватање других
- Сазревање личности – све то води томе + развој индивидуалне и колективне одговорности

ТЕРАПИЈСКА ЗАЈЕДНИЦА

 Ескулапови храмови у древној Грчкој – принцип инст третмана

 Теодор Мејн- први употребио термин заједница, војна болница у Бирмингему
 Максвел Џонс- рехабилитација војне обвезнике који су патили од диспнеје у напору (поремећаји у којима
су симптоми нејасног порекла)
 Велики број пацијената, а мало особља = групна терапија АЛИ сконтали да пацијенти најбоље помажу
једни другима!
 Два открића: пацијентима са психијатријским проблемима могуће је помоћи ако је медицинско особље
спремно да се одрекне хијерархије и ако им је омогућено да схвате значење својих симптома.
 50-60те екпанзија, 70 те затишје.
Теоријска заједница- принципи који штите болесникову индивидуалност, третирају га као способно и одговорно
биће, подстичу га на иницијативу.

- Демократизација - равноправност
- Ауторитарна пирамида је заравњена - свако има право на мишљење
- Обезбеђено је двосмерно обраћање – хоризонтална размена информација
- Састанак терапијске заједнице – време када се заједнички рашчлањавају сви проблеми, планови, новости.
После састанка – окупљање особља на ком се догађаји анализирају, критикују, рекапитулирају. Од једном
недељно до свакодневно, плански или спонтано. До 100 члана, да не би били пасивни.
1. Може бити интерактиван- када емоционално обојени изрази према пацијентима, било међусобно
доминирају састанком
2. Информативан- оријентациони или интероспективни карактер и продире у несвесне мотиве пацијента
и чланова тима.
- Толеранција – од дисциплине се више цену расправа втф
- Комунализам (распоред одговорности иде на све чланове терапијске заједнице)
- Суочавање са реалношћу – носиоци поступка су сви, јер нису само болесници већ и особље они о чијим
поступцима може да се расправља

Џонс: расподела улога

 Средње особље има три улоге (ауторитарну (због дисциплине, али су подржавање и похвала много
битнији), социјалну и терапијску).
 Улога лекара у терапијској заједници (социјални (нефромални сусрети и разговори), супортивни
(реалистични циљеви), егземпларни (лекар је модел за имитацију), активирајући (да пацијент
преуздме иницијативу) и интерперсонални (осамостаљивање, олакшање интеракције и
комуникације)). Лекар, посебно психихатар се доживљава као судија и исцелитељ.
 Улога пацијента: да не рпихвати своју улогу као наметнуту, већ због зад инд и соц потреба. Битан је и
однос пацијент-пацијент јер лековито делују на остале, поједини пацијенти.

Терапијска култура- ревносно и свакодневно испитивање проблема који се јављају на одељењу, као и
разматрање проблема и улоге свих чланова заједнице, како особља тако и пацијената. Плегер – чланови треба
једни друге да подржавају и помажу у процесу ослобођења од симптома.Рапапорт- активна рехаб. Насупрот
чувању и сегрегацији, демократизација уместо хијерархије, пермисивност на месту ригидности и
стереотипије, и заједништво на месту високо специјализованих улога.

ПРОБЛЕМИ ТЕРАПИЈСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

 Проблеми унутар групе пацијената су најчешћи код болесника с поремећајем личности, импулсивно
понашање и низак нико толеранције на фрустрацију. Агресивни буду према себи и другима. Доносе
дрогу и алкохол у заједницу. Очекује се интервенција терапeута, али ако он то уради ствара се однос
нападач жртва. Реаговање најбоље на нивоу хоризонталне групе, односно самих пацијената чиме ће се
регулисати конфликт унутар групе.
 Проблеми у групи особља, терапеути, властитих компетитивних односа и компетитивних односа с
пацијентима. Завист у оквиру групе- јако лоше за саму групу и њену динамику.
 Месијанска заједница (било на клк), несвесна фантазија групе која изабере харизматског лидера којег
идеализује. Ствара се расцеп између добре групе концентрисане око лидера и лоше групе која
представља остатак света. Тада терапијска заједница престаје са радом. У другим облицима - трагање
за месијанизмом кроз надање и туговање.
 Проблеми између терапијске заједнице и спољашњег света-принципи који се заступају се не слажу
увек и у свакој прилици. Неуспеси комуникације када терап зајед постају предмет критике и
 неразумевања могу довести до повлачења контакта са спољашњим светом. Најважнија улога вођа тер
зајед је да одрже систем отворене комуникације са спољним светом.

Подучавање болесника за друштвени живот

Антипсихотици (неуролептици) – скинули позитивне симптоме психичких болести, скраћен боравак

пацијентима у болницама. Али, нпр код шизофрене психозе особа кад се „залечи“ она има смањену потребу за
социјалним контактима, мањак иницијативе итд. Зато постоје поступци који се користе за оспособљавање за
живот у заједници.

Да би се социјална судбина болесника поправила користе се поступци:

 Социјално учење – жетон економија да би неговали понашање које ће касније у друштву

примењивати. Нпр ако наместе кревет добију награду, а ако ураде нешто лоше добију казну или
немају награду.
 увежбавање социјалних способности – да овлада ситуацијама из конкретног живота, може и у
амбулантном и хосп лечењу. Први корак јесте да пацијент отворено изнесе своје неразумевање или
несналажење у неким ситуацијама. Укључују се пацијентови ближњи, а терапеут је у улози
саветодавца. Ако то не помаже, прибегава се заједничкој анализи проблема и налази нова стратегија,
као и разлози неуспеха.
 увежбавање за живот у заједници – целодневну едукацију и трениг пацијената у успешном
савладавању задатака и препрека из свакодневног живота. Уч психијатри присхолози терапути али и
пацијентова околина. Тераписјки тим одлази у пацијентову кућу, упознаје околину, социјално га
мотивише, налазе му адекватан посао. Проблем јесте што ово захтева да се 24 сати дневно тим бави
пацијентом. Састају се два пута дневно и налазе близу пацијентове куће да би могли брзо и ефикасно
да делују. Временска, материјална и мотивишућа ограничења по питању укључивања околине.

Радна, окупациона и рекреативна терапија

 Радна- активности претежно једноставног, механичког карактера, делује стимулативно, равија

осећања заједништва и солидарности. Потребни су истрајност, стпљење, организоивање, планирање
рада, поштовање радног тима. Рад је осмишљена активност која претпоставља пројекцију у ближу или
даљу будућност. Рад у групи – солидарност и заједништво. Триплет – учинак је бољи ако се ради у
групи. Битна је екстериоризација пажње. Веил – рад не сме да буде казна, нити дискирминација, мора
бити награђен а социјални оквир јасно одређен. Новчана награда је проблем, али може да постоји
заједничка каса па да се купује одатле.
 Окупациона- даје предност индивидуалном приступу и поштовању болесникових склоности изван
оквира искључиво физичке и корисне делатности. Социодинамички процеси у групи одређују степен
ефикасности окуп терапије. Избор активности за болесника, одигравање (актинг аут) има
бихејвиорални психотерапијски карактер.
 Рекреативна- уметничко креирање и доживљавање помоћу музике, књижевности, сликарства,
примењене и позоришне уметности., мултимедијске спортске активности, библиотерапија, ликовно
изражавање... Значајна је активност у групи. Музикотерапија – има утицај на емцоионално обојене
доживљаје и сублимацију агресивнох импулса. Библиотерапија и ликовна има и дијагностички
моменат.

Дневна, ноћна и викенд болница

Посебна институционална форма, употребљава се соцтерапија у ужем смислу

 Прва дневна болница-Москва, 1930 године јер су фалили ноћни кревети

 46 – Енглеска – између спољног и унутрашњег света функционише
  У бившој Југославији 1963 год. У Бг, завод за ментално здравље по угледу на лондонску болницу
Модсли – душан петровић и милош антонијевић - прва примена социотерапије код нас

Прелазни простор у коме креативност и успех ретко изостају, и дневна болниџа уклања или ублажава све
недостатке и болничког и ванболничког лечења. Она функционише између унутрашњег и спољашњег света,
брига о пацијентима обједињује болнички и амбулантски тип лечења. Захтева флексибилност, бригу,
толеранцију, сензитивност. Програм дневне болнице: посебан терапијски оквир, филозофију третмана,
теоријску орјентацију, одабир особља и пацијента. Чува интегритет породице и укључује је понекад у активно
лечење пацијента. Мане: хоспитализам, етикетирање, скупо. Мане амбулантног лечења: недовољнан
интенитет, пацијент препуштен себи, рецидив, нема радно окупационих терапија.

Контраиндикације за пријем у дневну болницу: опасност по себе, опасност по друге, покушаји суицида,
поремећени односи према породици.

Општи услови неопходни за пријем у дневну болницу:

- Физичке могућности, у смислу удаљености – да могу да дођу, да буде у истом граду, да могу да се крећу
- Способност старања о себи и способност контролисања свог понашања – лоше: дезорганизовани,
апрагматични, кататоничари, не воде рачуна о хигијени, дезорјентисани, агресивни, психомоторно
агитовани, инхибирани
- Опасност од суицида – процењује се за сваког посебно; ако има, пребациш га у затворено стационарно
одељење; ако немаш, мора у затворену установу
- Алкохолизам и наркоманија (апстиненција)
- Добровољни пристанак за лечење – важан је из два разлога: мотивација + ово је установа отвореног типа,
мора да жели да буде ту
- Емоционални и социјални услови – стационарни облик лечења је бољи за оне који имају лоше односе у
породици; такође, он их мало ослобађа емоционалних обавеза и доноси олакшање
- Дијагностички критеријум контраиндикације (социопатије, органски случајеви са поремећајем памћења,
деменције, душевно заостали, судски случајеви, случајеви дуготрајног лечења, ризик од суицида,
флоридно психотични болесници.. Индикације (неурозе, неуротске реакције и кризна стања, продужене
ситуационе реакције, претежно депресивне, емоц пород и брачне кризе, кризе у адолесценцији,
идентитета, проблеми адаптације, отежана комуникација, гранична стања, карактер неурозе са маниф
неуротским сметњама, акутна неуротска декомпензација код карактерних неуроза.

Диференцијално-дијагностички проблеми (може схизофренија ОСИМ: кататоног ступора, јаког кататоног

узбуђења, флоридно халуцинантни облици; манично депресивни, депресивни без суицидалности и ако нису
много инхибирани, параноидне психозе, (уколико нико не уђе у систем и буде јако афективно инвестиран),
епилептичне психозе без поремећаја типа фуга или сумрачних стања, птсп, грнична личност.

Примењују се видови терапије: индивидуална, претежно рационална и сугестивна, а код извесних болесника
аналитички оријентисана, групна психотерапија, медикаментна. Радна, окупациона, рекр, еду, социотерапија.
Биолошка ретко. Све је обавезно за све, осим медикаментозне и биолошке.

 Викенд болнице- проводе крај недеље али су целу недељу били активни радили код куће радном
месту
 Ноћне- индиковане за радно активне болеснике без породице или патопластичном породицом, и за оне
који у коморбидитету имају јаку анксиозност с поремећајем спавања.

Социотерапијски клуб

 Самостална институција или фнише као саставни део болнице

 Лечени психијатр. болесници различитих профила су клијенти
  Рад- принцип самопомоћи и подржавања
 Избор је на болесницима није наметнут: неко дискутује, неко игра стони тенис, неко неш др.
 Самоорганизација путем различитих одбора омогућује креативност и опуштеност - '' ситуациони
третман'' , долазе и рођаци пријатељи који доносе соц обрасце понашања

Лечење болесника у сопственој породици - хомопородично

Индикована за болеснике које потичу из патолошке породичне средине која може да буде патопластична за
њега или где има више болесника или гранично патолошких чланова. Може се понудити помоћ другим
члановима породице који су угрожени а не морају да буду болесни где се на овај начин остварује дуготрајна
брига и надзор над пацијентом. Улога соц радника је важна, а тим чине он психијатар и мед.техничар, може и
психолог. Добро: није прекинут социјални и психолошки однос са породицим + понаша се аутентично
пацијент.Може да се понуди помоћ и другим угроженим члановима породице, чак и ако им није потребна
помоћ.

Алтернативни облик подразумева смештај у туђој породици и у друштвеним институцијама попут домова,
убожница, самосталних стамбених колонија. Насеље Gheel у Белгији је пример.

Хетеропородични смештај – малоумни и хронични душевни болесници, који јесу радно способни а немају
породицу да о њима брине. Југославија – Милошак. Дефинисао услове које породица испуњава да у њу буду
смештени: не може више од 3, мора да има етичке квалитете, да буду психички здрави, да живе рел близу
псих болнице, да имају хигијенске услове, да га прихвате као чл породице. Обилази га тим. Враћа му се вера у
себе због позитивног вредновања његовог рада. Породица делује дукативно, реедукативно, подржавајуће, али
на нежнији и конзистентнији начин од установе. Јефтиније је, па и само друштво има корист од тога. Важно је
да та породица види оболелог као особу са којом се може сарађивати и разговарати.

Заштитне радионице и специјални фабрички погони - У Немачкој популарно. Ова врста терапије је
индикована за хроничне психијатријске болеснике и олигофрене радно способне где се на тај начин болесник
путем рада, враћа у социјум према његовим могућностима, смањује тако трошкове сталног смештајаи под
надзором је и заштитом и своје време проводи конструктивно.

14. ПСИХОДРАМА

Oskar Wilde “ Osoba je najmanje ona sama kada govori iz sebe. Dajte joj masku i reći će vam istinu “.

J.L.Moreno (osnivač) “ Psihodrama je način da se promeni svet u sada i ovde situaciji, koristeći fundamentalna
pravila imaginacije, bez upadanja u iluzije, halucinacije i deluzije “

Psihodrama je metod grupne psihoterapije čija je osnovna metoda zamena uloga. U njoj se odigravaju značajni
događaji, doživljaji, problemi, konflikti... uz pomoć članova psihoterapijske grupe. Sledi pravila i principe grupe i
grupne psihoterapije. Sadrži elemente pozorišno-dramaturškog rečnika. Bazira se na scenskoj ekspresiji, grupnoj
dinamici, sociometriji i dramskim tehnikama. Koristi se verbalna i neverbalna tehnika komunikacije.Na sceni se
odigravaju sećanja na prethodne događaje, nezavršene životne situacije, unutrašnje drame, fantazije, snovi i priprema
za buduće životne situacije. Svi sadržaji se donose u terapijsku situaciju “ sada i ovde” i raniji događaji se odigravaju
na sceni. Sadržaji su približni iskustvima iz realnog života ili su eksternalizacija unutrašnjih prishičkih procesa.

Zerka Moreno: “ U psihodrami istražujete život bez straha od kazne, ali uz preuzimanje rizika. Život je donesen u
terapijski prostor i on se tu odigrava koristeći članove grupe kao učesnike psihodrame”.

Svaki član grupe je potencijalni protagonista i potencijalni učesnik psihodrame.

Sociodrama – akcioni metod prorade interakcija unutar velike grupe ili šireg sistema. Bavi se odnosima koji vladaju u
grupama i između grupa. Bavi se ispitivanjem socijalnih ugloga (recimo odnos prema autoritetu u nekom društvu).
Sociometrija – metod merenja interpersonalnih odnosa u grupi, praćenje relacije u većim i manjim sistemima.

Jakob Levi Moreno ( 1889-1974)

 Rođen u Bukureštu
 Jevrejin, poreklom iz Španije
 Od 6-te živi u Beču gde studira medicinu, teologiju i filozofiju.
 Od 14-te živi sam nakon razvoda roditelja
 1911 Teater spontanosti za decu
 Početkom 20v sa Kafkom, Buberom, Maks Brodom, Oskar Kokoškom – “Dajamon” časopis
 Rani egzistencijalista
 Frojd – Moreno: “ Ja počinjem tamo gde Vi završavate. Vi analizirate ljude u veštačkom settingu vaše
odrinacije... Vi analizirate njihove snove... Ja ih učim da ponovo sanjaju”.
 1917 “Poziv na sustret”- Susret dvoje: oči u oči, licem u lice. I kada mi budeš blizu, ja ću uzeti tvoje oči i
staviti ih u moje, a ti ćeš uzeti moje oči i staviti ih u svoje. I, ja ću te gledati tvojim očima a ti ćeš mene mojim
očima”.
 1921 – posle rata mnogima trebala pomoć, a psihoanaliza nije bila dostupna svima
 1920 Teatar spontanosti za odrasle – inspiracija u posmatranju dečje igre
 Pronalazač-tape reecordera
 1936 – seli se u NYC, prihvatna psihijatrijska bolnica u Bejkonu
 Osnivač asocijacije za grupnu terapiju u Njujorku
 Učenici Perls i Bern, Pefzold
 Razvija se u Evropi psihoanalitička psihodrama
 Zerka Moreno-Toeman
 80te kod nas uvodi je Dušan Potkonjak

Ko je psihodrama-terapeut? Ujedno je analitičar, grupni terapeut i producent.

 ANALITIČAR: razumevanje ličnih i interpersonalnih fenomena, povećanje svesnosti selfa. Orjentacija na

analizu u akciji. Bitna je empatija, slušanje, “čitanje između redova latentnih značenja.”
 PRODUCENT: posedovanje veštine vođenja drame sa ležernošću. Pomaže protagonisti da se postavi scena,
kontroliše zamenu uloga, podstiče spontanost, verbalno i neverbalno izražavanje. Direktor pozorišta koji
prevodi dati materijal u akciju koja je emocionalno stimulisana i vizuelno zanimljiva.
 TERAPEUT: znanje, iz opšte psihologije, klinikčke psihologije, psihopatologije, psihijatrije, individualne i
grupne psihoterapije. Znanja iz kognitivne i bihejvior psihoterapije. On je subjekt promene koji utiče na
protagonistu i olakšava njegovo lečenje.

Kao GRUPNI LIDER pojačava konstruktivan grupni rad i stvara uslove za suportivnu podršku.

OSNOVNI PRINCIPI

1. TEORIJA ULOGA

Ljudsko biće je nosilac uloga. Uloga je funkcionalna forma koju osoba uzima u odfređenom trenutku reagovanja, u
određenoj situaciji, u kojoj su druga osoba ili objekt uključeni. Uloge su socijalo priznate funkcije koje čovek prihvata
u prvoj godini života, i svaka ima ličnu i društvenu stranu. Menja se i razvija kako u kontekstu društva, tako i ličnom
kontekstu. Uloga je odraz interakcije totaliteta ličnosti i konteksta u kom se jedinka razvija i živi, a može i da se
menja. Ličnost se sastoji iz više uloga i cilj svake osobe je da razvije što širi spektar uloga ako želi da živi život pun
kreativnosti.

 Prava uloga u pravo vreme, da je autentična, spontana→ mentalno zdravlje.

  Problem → u novim situacijama neprimerene uloge, tj. neadekvatni obrasci ponašanja.

Svaka uloga ima prema Morenu:

 Socijalnu dimenziju- odražavanje socijalnih uloga, odraz je naučenog u porodici i drugim subgrupama
(generalizovana predstava pojedinca o nekoj ulozi)
 Psihosomatsku dimenziju- izražavanje somatskog stanja u datom trenutku
 Psihodramska dimenzija- psihološke dimenzije našeg Ja-funkcionisanje ličnosti na bazi prethodnog iskustva.
2. SPONTANOST I KREATIVNOST
 Biti spontan – odustati od neprimerenih i okoštalih obrazaca ponašanja, neprimerenih, onih koji su uzrok
frustracije ili su nedovoljno efikasni
 Biti spontan znači da smo sposobni da aktuelizujemo brojne svoje uloge u skladu sa datom situacijom.
 Primena starih obrazaca na nov način, kao i nalaženje novih efikasnih odgovora u datoj situaciji – optimalna
adaptacija
 Anksioznost je simptom neprimerenih obrazaca i dovodi do frustracije, inhibirane spontanosti
 Esencijalni kvaliteti spontanosti: otvorenost duha, volja za inicijativom, integracija spoljašnje realnosti i
unutrašnje intuicije, emocija i racionalnih funkcija.
 To je i intencionalnost ka konstruktivnom cilju.
 Može da se uvežba kroz terapiju (bihejvioralni aspekt)
 U kontekstu psihodrame – spontanost je sposobnost aktualizacije širokog dijapazona uloga u skladu sa
zahtevima sredine i interakcija u njoj ovde i sada, to je oblik unutrašnje energije ličnosti.
 Tri tipa otpora prema spontanom reagovanju: otpor prema sopstvenom telesnom angažovanju, usled
usvojenog određenog vrednosnog sistema, otpor koji nastaje kao odgovor na neverbalne poruke
(interopersonalni otpor).
 Moreno “ To je novi odgovor na staru situaciju ili novi odgovor na novu situaciju.”
 Kreativnost: Sposobnost aktualizacije ličnosti u datoj situaciji.
 Podrazumeva da u grupnom psihodramskom radu razvijamo kreativne potencijale
 Izrasta iz našeg odnosa prema nesvesnom koji je rezervoar kreativnosti.
 Rezultat je spontanosti.
3. TELOS
 Objašnjava interpersonalne relacije u psihodrami.
 To je kontakt na daljinu kojim se šalju emocionalne poruke uzajamno.
 To je jedinica osećanja koja se prenosi sa jedne osobe na drugu, omogućava međusobno razumevanje i bez
izgovorenog sadržaja.
 Osnova je realističnog odnosa i dvosmerni je proces, kao i razumevanja procesa unutar soc atoma i
psihodramske grupe, ali i grupe uopšteno.
 Obuhvata širok dijapazon fenomena te je komplikovan termin (empatija, interpersonalna senzitivnost,
preferencija za komunikaciju)
 To je specifičan odnos dva ljudska bića u konkretnoj jedinici vremena i uključuje zbir svih realnih i
fantazijskih aspekata u percepciji objekata što čini i taj objekt i nas prijemčivim za komunikaciju.
 To su osećanja koja se prenose sa osobe na osobu i omogućavaju razumevanje i bez reči.
4. SOCIJALNI ATOM
 To je promenjivi milje u kojem se osoba razvija i formira.
 Neka vrsta socijalne sredine koju čine roditelji, nastavnici....Mreža odnosa sa značajnim osobama.
 Od relacija sa socijalnim atomom zavisi razvoj ličnost i uloge koje će preuzeti.
 Zdravlje ili patologija zavise od interakcija jedinke sa osobama socijalnog atoma
5. KONZERVISANO ISKUSTVO
  Konzervisano iskustvo – iskustvo koje dobijamo iz stalne razmene sa socijalnim atomom. Iskustvo koje se
razvija tokom života kroz interakciju dete-druge osobe u socijalnom atomu. To je skup svih uloga manje ili
više spontano aktualizovanog atoma. Konzervisano iskustvo je nosilac kreativnosti, a cilj ove terapije je da se
to iskustvo obogati. Na socijalnom planu – konz iskustvo jesu društveno priznati rezultati kreativnog
postupka, kao odraz civilizacijskog procesa.
 Skup svih uloga koje su manje ili više aktualizovane
6. SUSRET (enkaunter)
 Susret ja-ti prema Buberu: nema predubeđenja jedno o drugom, nema etiketiranja, To je vrsta susreta u kojem
ljudi mogu promeniti uloge, odnosno biti u ulozi sagovornika, osetiti ga i doživeti. To je akt empatijske
identifikacije. Spremnost da sebe saglada očima drugog i da drugog prihvate kakav jeste.
 Moreno je ljude definisao kao psihotične, neurotične, normotične
 Omogućava da se realizuje promena gde su nosioci promene svi članovi grupe.
7. PSIHODRAMSKA SEANSA

Poluotvorene, jednom nedeljno po 1-3.5 sati. Traju godinama, a postepeno ulaze novi članovi i stari izlaze. Vodi ih 1-2
terapeuta, a broj članova je 5-15. Izuzetak – analitička psihodrama Lebovisija i Vensana, gde se radi sa jednim klijentom
od 45-60min. Kod vikend i višednevnih radionica – emocionalni odnosi se intenziviraju i pospešuje se terapijski efekat.
Mogu i dva puta nedeljno, najčešće na kliničkim odeljenjima.

Elementi psihodramske seanse: Psihodramska seansa traje oko 3 sata , a zagrevanje oko 30-45 minuta. Faza akcije
traje 1-2 časa i zatvaranje 30 minuta.

 ZAGREVANJE
 PSIHODRAMSKA AKCIJA
 ZATVARANJE I PODELA OSEĆANJA
 + PROCES

ZAGREVANJE

Uvodna faza kojoj je cilj:

 sticanje međusobnog poverenja i zagrevanje za drugu fazu.

 povećanje emocionalne tenzije
 stvaranje uslova za spontanost
 jačanje kohezivnosti
 zagrevanje za drugu fazu, i
 izdvajanje potencijalnog protagoniste koji će raditi svoju psihodramu

To je vrsta psihofizičke pripreme za ono što sledi. Zagrevanje može biti verbalno, neverbalno, kombinovano, na nivou
cele grupe, simultano u parovima, simultano u malim grupama, jedan po jedan član grupe Šta biramo zavisi od faze
razvoja grupe i emocionalne klime ali i socio-kulturnog konteksta.

Vežbe pri zagrevanju

 Prazna stolica
 Magična prodavnica
 Vođena fantazija
 Fizičko zagrevanje
 Porodična fotografija
 Pismo
 Direktivni dijalog
Kako se bira protagonista psihodrame?

 vinjete (jedna scena)

 izlazak na scenu svih kandidata i grupa bira na osnovu njihovih izjava
 direktor bira po svom nahođenju
 dogovor potencijalnih protagonista medjusobom
 izjašnjavanje na skali od 1-10 (ko da najvišu ocenu)

Psihodramska akcija (središnja faza)

 Kreće se od prve scene koju je ponudio protagonista ili aktuelne situacije. Najčešće se kreće od neke aktuelne
situacje, da bi se potom koreni konflikta nalazili tako što se apsihodramska akcija spiralno spušta ka ranijim
fazama života. Ne razgovara se o problemu, već se on oživljava. Protagnosta ne glumi, on oživljava scja
sećanja, snove i inztrapsihičke sadržaje i prorađuje ih u zaštićenim uslovima, psihodramske grupe. Osnovni
zadatak direktora je da prati emocionalni naboj protagoniste, ali i naboj koji se u njemu stvara, prati simultano
i grupu, koristi je za određene scene. Insistirati na akciji a zaustavljati preteranu verbalizaciju, intelektualne
odbrane→o problemu se ne razgovara već se uz pomoć tehnika drame on oživljava na sceni→katarktičko
dejstvo.
 Rad sa otporima kroz pshodramske tehnike. Veći je kako se približavamo osnovnom konfliktu (ogledanje,
dubl, podela ega, zamrzavanjem situacije..)
 Usporeno ponavljanje scena da bi protagonista bolje razumeo situaciju, stekao uvid u otpore...
 Krucijalna sekvenca u “slow-motion”
 Rad sa telom, razumevanje govora tela
 Princip “ ljuštenja lukovice “- od periferije ka centru.
 Mentalna katarza ili katarza integracije – uz abreakciju bitan je i kognitivni uvid koji dolazi posle katarze,
uvid u poreklo osećanja kao i njihovo značenje. Akcioni uvid – kogn uvid praćem snažnim emcoionalnim
angažovanjem.
 Posle katarze sledi proces integracije. To je vraćanje u sadašnjost, scenu sa kojom je počeo. Od njege se traži
bihejvioralna promena, ispituju se alternative, vežbaju moguća rešenja.
 Tehnika projekcije budućnosti.
 U suštini je reč o integrativnom pristupu jer koristi psihoanalitičke, egzistencijalno-humanističke i
kognitivno-bihejvioralne tehnike.
 Do kog nivoa idemo zavisi od ugovora sa protagonistom, terapijskih ciljeva, granica ja protagoniste

U okviru psihodramske akcije razlikujemo 4 faze

1. Anamnestička faza (sećanje na...)

2. Psihokatarktička faza (ponavljanje emocija i istraživanje)
3. Integrativna faza (prorada i integrisanje novog iskustva)
4. Faza nove orjentacije (primena novih oblika ponašanja)

PODELA OSEĆANJA ILI ZATVARANJE

 Provera dejstva psihodramske seanse na grupu. Provara osećanja članova grupe kao i terapeuta i povezivanje
sa ličnim životnim iskustvima.
 Nakon napuštanja psihodramske scene, svi članovi sedaju u krug i govore o svojim osećanjima i sebi a ne o
onome šta se na sceni dešavalo. Nema savetovanja, analize itd samo lični doživljaj.
 Direktor sedi pored protagoniste.
  Podelu osećanja (sharing) prvo daju pomoćni egoi.
 Podelu daju iz svoje uloge ali i iz njih samih
 Podelu može da daje i direktor
 Podelom osećanja protagnista dobija feedbeck grupe na svoju psihodramu.
 AKCIONI ŠERING – ukoliko neki član grupe tokom podele osećanja postane uznemiren→odigravanje
kratke scene ili vinjete sa što boljim pokazivanjem svojih osećanja da bi se privremeno i do sledeće grupe
rasteretio.

PROCES – edukativno-iskustvene grupe, pre ili posle seanse, terapeut izlaže svoj rad i analizira ga uz pomoć drugih
edukatora i edukanata.

OSNOVNI ELEMENTI PSIHODRAME

Protagonista, direktor, pomoćni egoi, publika, pozornica

PROTAGONISTA – klijent (pacijent), član grupe koji radi na sebi i sa direktorom psihodrame pravi ugovor na čemu
želi da radi. On postavlja scenu (prostor, vreme, ličnosti), predstavlja likove koji učestvuju.

“Šta je poenta tvoje psihodrame i šta njome želiš da postigneš?”

DIREKTOR ili REDITELJ - terapeut.

Ima tri uloge

 Da prati i vodi protagonistu

 Da prati grupu i njene reakcije
 Da prati svoja osećanja

POMOĆNI EGOI – osobe koje učestvuju u psihodrami protagoniste. Sam ih je odabrao da igraju značajne osobe iz
njegovog života.

PUBLIKA – iz nje se biraju pomoćne ličnosti. To je grupa i svaki član grupe može biti izabran za ulogu.

POZORNICA – jasno određen prostor, po mogućstvu uzdignut i odvojen, različit od ostalog prostora. Rekviziti
(stolice, stolovi, štapovi koji mogu da predstavljaju sve što želite)

INDIKACIJE

 Kod svih dijagnostičkih kategorija

 Kod zdravih u cilju rasta i razvoja
 U organizacijama
 Potrebna imaginativna sposobnost, sposobnost održavanja kontakta sa realnošću, kapacitet za interpersonalne
relacije.
 Preventivni metod
 Neuroze – da se razreše infantilni konflikti, emoc iskustvo, uvidi
 Psihoza – vraćanje doživjaja realnosti
 Narcis i granični – pomaže u procesu separacije, individuacije, maturacije i tranformacije narc pozicije
 Al, droge, ptst, deca, porodična, bračna, seksualna
 Škole i obuke – neklinička populacija
 Kriterijumi za uključenje osobe u psihodramu: sposobnost da učestvuje u imaginativnom procesu ne gubeći
kontakt sa spoljašnjim realitetom, kontrola u frustrirajućim sit, uspostavljanje interpersonalnih odnosa uz
mogućnost regresije u funkciji ega.
  Imamo: analitičku, kbt, egzistencijalističku, sistemsko-stratešku psihodramu.

TERAPIJSKI EFEKTI PSIHODRAME

 Emocionalni ( katarza)
 Kognitivni (akcija koja dovodi do uvida)
 Interpersonalni (telos)
 Imaginarni (“ kao da “ situacija)
 Bihejvioralni (promena ponašanja)

TEHNIKE

 Zamena uloga – igra sebe, igra druge, te sagledava doživljaj drugog i vidi sebe očima drugog. Protagonista se
i verbalno i neverbalno ponaša kao drugi, a pomoćni ego glumi protagonistu.
 Dubl – član grupe stoji pored protagoniste, zauzima njegov stav i izgovara ono što on nije ili pojačava
njegovu emocionalnu reakciju
 Ogledanje – protagonista izađe iz uloge a pomoćne ličnosti je odigravaju pojačavajući nekad do karikature
ponašanje protagoniste. Tehnika konfrontacije
 Nadgradnja ličnosti – na scenu se iznosi ono što se nije desilo, fantazija želja ili psihološka istina protagoniste
 Igranje uloga – protagonista odigrava neku situaciju, najčešće kao priprema za buduće događaje
 Upotpunjavanje akcije – da dovrši neku nezavršenu životnu situaciju.
 Pomoćna ili prazna stolica u geštaltu. Označava drugu osobu, delove ličnosti... kojima se protagonista obraća.
 Direktivni dijalog – podela u parove i svaka osoba dobija frazu koju izgovara na razne načine. Partner
oponira. Posle se uloge menjaju (hoću-neću; daj-ne dam...)
 Pismo – protagonista piše imaginarno pismo nekoj osobi, realnoj ili imaginarnoj. Služi kao rasterećenje.
 Magična prodavnica – prodavnica u kojoj se prodaju nematerijalne stvari, osećanja. Može da se ostavi i neki
teret. Da bi nešto kupili, moramo nešto dati, da bi ostavili nešto što nam smeta moramo zauzvrat dati nešto
dobro.(ostaviti 500gr. straha,a zauzvrat dati 600gr.ljubavi.Prodavac koji se cenjka. Podsticanje emocija u
celoj grupi.
 Fotografija – značajna iz njihovog albuma ili ona koju nikad nisu uslikali a želeli bi da je imaju. Na sceni se
može to napraviti.
 Visoka stolica – kada se oseća protagonista beznačajan.... Da bi dobio hrabrost i rekao nekom ono što nije
smeo...stavlja se na višu stolicu na platformi.

“OVDE LEŽI ČOVEK KOJI JE DONEO SMEH U PSIHOTERAPIJU”

15. АСЕРТИВНОСТ

Uspeh komunikacije zavisi od:

 sadržaja izgovorenog
 načina na koji nešto saopštavamo
 da li umemo da slušamo

Dobra komunikacija znači:

 Izraziti spontano i otvoreno svoje mišljenje, ideje, osećanja

 Međusobno razumevanje i poštovanje sagovornika
 Sposobnost da se slušaju i čuju ideje, stavovi, mišljenje i osećanja sagovornik
Veština adekvatne komunikacije omogućava osobi da bolje izađe na kraj sa svakodnevnim, frustrirajućim situacijama i
problemima. Komunikacija je veština koju je moguće naučiti.

Postoje tri komunikaciona stila:

Agresivni stil

 Osoba se bori za svoja prava, ali na štetu drugih

 Njene potrebe su uvek na prvom mestu
 Ne razmatraju se tuđa osećanja, potrebe, mišljenje
 Osoba dolazi do željenog cilja, ali ovakav stil izaziva ljutnju, bes, nezadovoljstvo drugih → problemi u
interpersonalnim odnosima

Defanzivni stil

 Osoba svoje potrebe i prava stavlja u drugi plan; bitnije su potrebe i prava drugih ljudi
 Želi kompromis po svaku cenu
 Retko se bori za ono što želi
 Uglavnom se povlači
 Osoba je nezadovoljna, oseća se inferiorno, besna je i ljuta na samu sebe

Asertivni stil

 Jasno i otvoreno ponašanje

 Samopouzdano ponašanje
 Osoba se zalaže za svoja prava, ali nikada na račun drugih (asertivno≠agresivno)
 Teži kompromisu, ali ne po svaku cenu (asertivno≠defanzivno)

Zašto ljudi nisu asertivni?

Tri razloga (Zdravković, 2007):

 Postojanje tzv. “socijalne debilnosti” – osoba nije naučila ili učvrstila osnovna pravila komunikacije.
 Naučeni sistem pogrešnog mišljenja – Višak grešaka u mišljenju – niži stepen asertivnosti, ali i niska asertivnost –
više grešaka u mišljenju.
 Preplavljenost osobe iracionalnim strahovima od odbacivanja (takvi ljudi nisu u stanju da donesu odluku ili
preduzmu akciju, sve dok ne dobiju odobrenje od autoritativne ličnosti, osetljivi na kritiku), nekompetentnosti
(ispoljavaju strah od odgovornosti, sa pratećim osećanjem strepnje da nisu u stanju da ispune obaveze bilo koje
vrste) i kontrole (strah od autoriteta, od krtitikovanja, od otvaranja pred drugim osobama, vezivanje za druge
osobe i ispoljavanje emocija)

Asertivnost počinje sa svešću o svojim pravima.

Neka od univerzalnih prava ljudi su:

 Pravo da kažete drugima kako želite da se ophode prema vama.

 Pravo da samostalno odlučite koji su vaši ciljevi i kako ćete da živite.
 Pravo da ne morate da se pravdate ili objašnjavate svoje postupke.
 Pravo da pogrešite, ali i da snosite posledice greške ili se izvinite.
 Pravo da promenite sopstveno mišljenje.
 Pravo da kažete "To mi nije poznato“
 Pravo da kažete "Ja to ne razumem“
  Pravo da kažete "To nije moj problem“
 Pravo da dovoljno dugo razmišljate o onome šta ćete reći.
 Pravo da tražite informaciju ili pomoć.
 Pravo da promenite ili prekinete relacije ako one ne zadovoljavaju Vaše potrebe.

Šta dobijamo?

 Imam prava da izražavam sebe sve dotle dok time ne ugrožavam druge
 Kada se zalažem za svoja prava, ja poštujem sebe i dobijam poštovanje drugih
 Jasnim izražavanjem svojih prava i potreba osoba preuzima odgovornost za sebe i ne prebacuje je drugima
 Ako ne kaže drugima kako njihovo ponašanje deluje na nju, osoba gubi mogućnost da drugi nešto promene
 Žrtvujući svoja prava i potrebe osoba daje dozvolu drugima da ne vode računa o njoj i njenim osećanjima i
potrebama
 U meri u kojoj je slobodna da se zalaže za sebe i da to pravo prizna drugima, osoba više dobija od života
 Tako što ne dozvoljavamo drugima da saznaju kako se osećamo, može biti i način kontrolisanja drugih.

Situacije u kojima je asertivnost korisna nisu limitirane. Istraživanja su pokazala da je veoma važno tačno identifikovati
situacije u kojima osoba ima problem da bude asertivna. Osoba je retko neasertivna u svim oblastima. Utvrdjeno je da
postoje šest oblasti u kojima su osobe najčešće neasertivne. To su sledeće situacije:

 ispoljavanje suprotnog mišljenja

 odbijanje nerazumnih zahteva
 protivljenje kada vidimo da nas koriste
 ispoljavanje pozitivnih osećanja
 kada želimo da se približimo ili obratimo nekome
 odbijanje činjenja usluga

Neverbalna komunikacija je ponekad značajnija od verbalne. Iako je sadržaj rečenice neagresivan, ako ga izgovorimo
vičući, mršteći se uz burnu gestikulaciju, može da se protumači kao agresivnost. Ako izgovorimo asertivnu rečenicu tihim
glasom, sa pogledom uprtim u pod, sagovornik će u nama prepoznati defanzivnost. ASERTIVNO PONAŠANJE NIJE
SAMO ONO ŠTO KAŽETE, NEGO I NAČIN NA KOJI TO ČINITE.

Serber (1972) je razložio neverbalno ponašanje na sledeće komponente:

 jačina glasa,
 tečan govor,
 kontakt očima,
 izraz lica,
 telesna ekspresija
 udaljenost od osobe sa kojom se komunicira.

Važno je postići takvu ekspresiju koja govori o samopouzdanosti osobe. Asertivni govor tela uključuje održavanje
direktnog kontakta očima, održavanje uspravnog stava, adekvatnu mimiku i gestikulaciju, adekvatnu visinu i jačinu glasa i
sl.

Asertivni trening

 Asertivnost je socijalna veština i može da se nauči

 Cilj asertivnog treninga je da osoba nauči da u problematičnim situacijama izbegne defanzivno ili agresivno
ponašanje.
 Trening počinje davanjem osnovnih informacija o asertivnom i neasertivnom ponašanju
  Učenje asertivnih rečenica (četiri tipa)
1. Prosta asertivna rečenica - “Smetaju mi česte upadice dok govorim”
2. Empatička asertivna rečenica – empatija i asertivnost “Vidim da te ono što govorim uznemirava, ali ja imam
potrebu da dovršim ono što sam počela da govorim”
3. Asertivnost koja traži odgovor – “Ne čujem te, a jako mi je stalo da čujem šta govoriš. Možeš li da govoriš
glasnije?”
4. Asertivnost negativnih osećanja – “Kada me naglo prekineš dok govorim, dekoncentrišeš me i gubim misaonu nit.
Možeš li da mi dozvoliš da završim?”
 “Bihejvioralno doživljavanje” – “Igranje uloga”
 Uobliči se konfliktna situacija ili problem i zatim se naizmenično igraju uloge učesnika u situaciji sve dok se ne
pronađe najadekvatnije rešenje
 učenje određenih tehnika

Tehnike:

1. Pokvarena ploča – ponavljanje zahteva, bez ispoljavanja besa i bez dodatnog objašnjenja.
2. Selektivno ignorisanje – kada sagovornik neadekvatno insistira na nekim aspektima, jednostavno ignorišemo
takvu komunikaciju.
3. Neutralisanje ljutnje – odbijanje komunikacije dok se sagovornik ne smiri (“Ne želim dalje da diskutujem o tome,
s obzirom na to da si jako uzrujan. Nastavićemo razgovor kada se smiriš”).
4. Sortiranje stavova – često se dešava da sagovornik zamenjuje činjenice u cilju da nas ubedi da se ponašamo na
način na koji on želi. U takvim slučajevima ne treba dozvoliti da nas time zbuni, već treba konverzaciju vratiti na
ključnu stavku. To se postiže time što ćemo se složiti sa delovima koji su tačni ili negirati one koji to nisu, uz, na
kraju, isticanje suštine.
5. Tehnika negativnog ispitivanja - koristi se u situacijama kada utvrdimo da se radi o manipulativnoj kritici. Tada
postavljamo pitanja koja od sagovornika traže konkretne odgovore. Želimo da sagovornika nateramo da,
odgovaranjem na konkretna pitanja, shvati da njegova tvrdnja ne stoji i da smo svesni da pokušava da manipuliše.
6. Tehnika otvaranja – veoma je važno da se u bliskim odnosima iznose osećanja (i pozitivna i negativna), a ne samo
stavovi.
7. Tehnika negativne asercije – veština prihvatanja kritike koja nije manipulativna, već proizilazi iz istinitih
činjenica; priznavanje greške i prihvatanje kritike.
8. Tehnika građenja kompromisa – poželjno je da se svaka problematična situacija završi nekom vrstom
kompromisa, u najnepovoljnijem obliku podrazumeva obostrani pristanak i dogovor o nastavku razgovora.
9. Tehnika zamagljivanja – prihvata se deo istine u kritici, ali u pogledu procene situacije osoba ostaje svoj sudija.
 “Ti” rečenice – često ih upotrebljavamo, optužuju, imaju agresivnu notu, dovode do otpora i agresivnosti
sagovornika
 “Ja” govor – “Ja” rečenice
 Jasno i otvoreno izražavamo kako doživljavamo situaciju u kojoj smo
 Ne napadamo, ne okrivljujemo, ne povređujemo druge
 Ne treba preterivati sa “Ja” rečenicama, već samo kad su neophodne, jer bi naša komunikacija izgledala veoma
kruto

Model “Ja” rečenica

 I deo rečenice - neutralan opis situacije ili govorimo o postupku druge osobe bez vrednovanja i ocenjivanja “Kada
vidim (čujem) da...”
 II deo rečenice - govori o sopstvenoj reakciji, bez samooptuživanja, pravdanja “...ja osećam...” ili “...poželim
da...”
 III deo rečenice - govori o ishodu koji bismo želeli, bez naredbi i zahteva “...želela bih da...” ili “...volela bih
da...”
Primer: Kada se šališ na račun mog kuvanja pred drugim ljudima osećam se neprijatno, volela bih da sledeći put ne zbijaš
šale na taj račun.

Vrste asertivnosti

1. Socijalna asertivnost – sposobnost da se inicira, održi i okonča socijalna interakcija

2. Odbrana prava – sposobnost da se osoba izbori za sopstvena prava ili da odbije nerazumne zahteve
3. Direktivnost – sposobnost osobe da bude lider, da utiče na druge u problematičnim situacijama, pozivajući ih na
akciju, inicijativu ili prihvatanje odgovornosti
4. Nezavisnost – sposobnost adekvatnog suprotstavljanja individualnom ili grupnom pritisku, da se pristane na
konformizam, da se podrži tuđe mišljenje koje nije u skladu sa sopstvenim

Jedan od važnih aspekata komunikacije sa drugim ljudima i preduslov za međusobno razumevanje jeste način na koji
slušamo druge osobe. Pokazujemo da poštujemo sagovornika, da nam je stalo i da smo zainteresovani za ono što govori.
Ishod – bolja komunikacija i relacije sa drugim ljudima, odsustvo povređenosti, besa, nezadovoljstva sagovornika,
mogućnost bržeg i boljeg rešavanja nekog problema. Aktivno slušanje podrazumeva stavljenje u zagradu svih spoljašnjih i
unutrašnjih ometajućih faktora i sadržaja i otvaranje prema drugoj osobi u cilju razumevanja šta druga osoba misli, oseća,
želi.

Lako se prepoznaje osoba koja ne sluša:

 Nije u mogućnosti da ponovi izloženi sadržaj

 Ukoliko i ponovi, očigledno je da ne razume smisao
 Druge stvari joj skreću pažnju (TV, telefon, prolaznici,...)
 Priča sa drugim ljudima
 Prekida sagovornika
 Upada sa temama koje nisu povezane sa temom razgovora...

Faktori koji utiču na (ne)spremnost da se sluša sagovornik:

 Priroda odnosa sa sagovornikom (bliska osoba, prolaznik, kolega, šef, prijatelj itd.)
 Okupiranost sopstvenim sadržajima
 Jake emocije vezane za temu (sadržaj nas emocionalno angažuje, pa nismo u stanju da pažljivo slušamo
sagovornika)
 Neslaganje sa temom
 Fizička neugodnost (npr. glad, pospanost itd.)
 Nedostatak vremena.

Šta uraditi ukoliko primetimo da nas sagovornik ne sluša? Ne treba odmah odustati od komunikacije i biti uvređen. Bolje
je decentrirati se, odnosno treba da pokušamo da prepoznamo da li osoba kojoj se obraćamo trenutno ima svoj razlog zbog
koga nije u stanju da nas prati. Treba asertivno reagovati (Ja rečenice, bez optuživanja). Važno je da omogućimo slušaocu
da nam saopšti svoje razloge “neslušanja”, da mi kao sagovornici uzmemo to u obzir, pa će se i naš osećaj neprijatnosti i
nelagodnosti što nismo slušani smanjiti ili nestati.

Situacije u kojima osoba samo prividno sluša sagovornika:

1. Lažno slušanje – raskorak između verbalnih i neverbalnih poruka koje osoba šalje sagovorniku.
2. Jednostrano slušanje – slušalac ne obraća pažnju na neverbalne poruke koje šalje sagovornik, već samo na
verbalne i zato gubi značajan deo informacija.
3. Selektivno slušanje – slušalac prima samo ono što je prema njegovim merilima važno.
4. Otimanje reči – slušalac vreba svaki trenutak da preuzme reč od sagovornika.
 5. Deljenje saveta – slušalac ne uočava težnje i potrebe sagovornika, već uporno objašnjava šta je najbolje što treba
da se uradi u takvoj situaciji.
6. Zapitkivanje – slušalac postavlja gomilu pitanja, tako da sagovornik oseća kao da je na saslušanju.

Aktivno slušanje

Imam vremena za tebe – Slušalac i rečima i svojim držanjem pokazuje da je spreman da sluša drugu osobu

 Izbegava se sve što odvlači pažnju (telefon, TV, itd)

 Razgovor se obavlja na određenom mestu, koje je prijatno sagovornicima
 Ako je potrebno treba voditi beleške

Slušam tebe, a ne sebe

 Slušalac je otvoren za ono što govori druga osoba

 Stavlja u zagradu svoja očekivanja, procene
 Ukoliko postoji neka misaona preokupacija, slušalac je ipak voljan i pokušava da se usredsredi na razgovor (nije
uvek jednostavno)
 Važna je i neverbalna komponenta – kontakt očima, okrenutost tela ka sagovorniku, blizina sedenja, povremeno i
primereno klimanje glavom, izraz lica

Povremena provera da li se dobro razumemo

 Postavljanje pitanja – tražimo dodatne informacije. Ne pretpostavljamo već pitamo, tražimo pojašnjenje. Na taj
način pokazujemo zainteresovanost. Ne treba postavljati pitanja tako da to zvuči kao da je osoba na saslušanju.
 Parafraziranje – Vraćamo poruku sagovorniku tako da ona ostaje neizmenjena, odnosno ne menjamo joj značenje.
 Sumiranje – i u toku razgovora i na kraju, može se kratko rezimirati ono što je osoba rekla

Uvažavam tvoje stanovište

 Dobro je da sagovornik koristi “pozitivan jezik”, odnosno dobronamerne izraze i način gledanja na stvari – npr.
“”Nisi primetio ovaj stepenik.” umesto “Stvarno si nespretnjaković.”