Dokumen - Tips - Jednostavan Zivot Kenzaburo Oepdf

7/25/2019 Jednostavan zivot - Kenzaburo Oe.
pdf
http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf 1/115
Kenzaburo Oe
7/25/2019 Jednostavan zivot - Kenzaburo Oe.pdf
Jednostavan život
Prevod Ivan M. Jovanović

Naslov originala: SHIZUKA NA SEIKATSU
7/25/2019
Jednostavan život
Jednostavan zivot - Kenzaburo Oe.pdf
Sve se ovo dogodilo u godini kada su Oca pozvali da bude gostujući pisac pri Univerzi
liforniji, a okolnosti su zahtevale da mu se Majka pridruži. Jedne večeri kada se njihov od
bližio, okupili smo se oko porodičnog stola i večerali u atmosferi sa malo više ceremonije
je to bilo uobičajeno. Čak i u ovakvim prilikama, Otac nije bio u stanju da razgovara na bilo
biljnu temu u vezi sa porodicom, a da u nju ne utka određenu dozu lakoumnosti. Tek što
sala, napunila dvadeset godina, a on je već počeo da pravi planove za moje venčanje kao da
ma za laku konverzaciju. Nikada nisam bila naročito pričljiva, a u poslednje vreme sam poče
egavam da mu otkrivam svoja lična razmišljanja. Zato sam, dok se za stolom razgovaralo o m
mo slušala, mada veoma pažljivo.
”U svakom slučaju, iznesi svoje minimalne zahteve,“ odjednom mi se, ispijajući svoje
ratio Otac, nezaplašen mojom uzdržanošću. Posmatrao me je sa osmehom na kojem se ogl
go nestrpljenje, očekujući površan odgovor. Potpuno neobavezno sam počela da mu iznosim
kojoj sam razmišljala s vremena na vreme.
”Moj muž mora da bude neko ko može da priušti stan sa najmanje dve spavaće sobe, zato š
ri živeti sa nama. I želela bih da tamo vodimo jednostavan život,“ izgovorila sam, dok je iskre
g glasa odzvanjao u mojim ušima.
Čim sam zatvorila usta, primetila sam pometnju kod Oca i Majke. Njihova prva reakcija j
smehom zataškaju ono što sam rekla, da na taj način pokažu da moju ideju smatraju zabav
čijom fantazijom. Ali to je bio način na koji se inače odvijala konverzacija u našoj porodici, o
ko Otac diriguje. Ijori, kako se zove moj brat, je četiri godine stariji od mene, i radi u radi
anove za socijalno staranje koja zapošljava intelektualno ometene ljude. Kada bih ja, kao m
vesta, pokušala da dovedem nekoga kao što je Ijori da živi sa nama, kako bi moj mlado
govao? Čak i ako bih mu saopštila svoje planove pre venčanja, zar ih on ne bi zanemario
dne i nevažne? A zatim, prvog dana našeg zajedničkog života, njegov novi šurak, džin od čo
avljuje se u njihovom stančiću koji je teškom mukom obezbedio — koliko bi ovaj neiskusan
vek bio iznenađen.
Osećala sam da se iza šaljivog tona mojih roditelja krije neki ozbiljan motiv. Bila sam nap
gnula sam glavu da bih izbegla njihov pogled. Ono što sam izgovorila je možda zvučalo nerazu
nakon što sam to učinila, samo je još dobilo na važnosti.
”Oduvek su svi tvrdili da nemam smisla za humor, i ja se sa tim slažem,“ nastavila
sposobna da i dalje ćutim. ”Možda postoji skrivena poruka u onome što govorite... U sv
čaju, to je ono što ja mislim. Još uvek ne mogu konkretno da razmišljam o braku, jer nemam
ređenog u vidu. Razmatram sve moguće situacije, ali odakle god da krenem dođem u ćorsok
o mislim da je ovaj način pravi.
”Ovaj razgovor mi takođe ukazuje da je moja opsesija komična... zato što smatram da me
će uzeti zajedno sa Ijorijem... Ali ipak, Tata, Mama, vi mi ne govorite kako da izađem iz
rsokaka, zar ne?“
Bilo je to sve što sam rekla, mada sam bila prilično svesna potrebe da sve ovo3/115
http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf deta
razložim. Povremeno mi se vraćala navika
7/25/2019 iz mog
Jednostavan detinjstva
zivot - Kenzaburo Oe.pdfda stojim pored Majke, ka
lušanju, i da joj govorim dok se ona šminka u spavaćoj sobi. Sledećeg jutra bih nastavila od m
kom sam prekinula prethodne večeri. Ja sam se na neki način — da upotrebim frazu mog m
ata O-čana{1} — preslišavala šta ću joj reci. Ili bi možda bilo tačnije reci da me je nešto tera
podsvesno preslišavam...
I ja sam bila razočarana onim što sam izgovorila prethodne večeri. Verovatno bi bilo bol
m ćutala. Povukla sam se u spavaću sobu, ali san mi nije dolazio na oči. Razmišljala sam o sve
ačemu, dok na kraju, istrošenih živaca, nisam utonula u užasan san, košmar u kojem sam se
amljena na praznom, opustelom krajoliku. Svest o tome da sam još uvek budna mi se izmeša
om. Dugo sam ostala sa ovakvim osećajem — tužna, usamljena, izolovana — svesna da moje
je leži na krevetu.
Vremenom sam shvatila da je iza i pored mene u snu stajala još jedna osoba čija su ose
a slična mojim. Bez okretanja sam znala da je to nesuđeni Ijori. Ovaj nesuđeni Ijori, koji će sv
nutka iskoračiti pred mene bio je pratilac neveste, a nevesta sam bila ja. Odevena u
nčanicu, stajala sam na ovom pustom mestu sa nesuđenim Ijorijem kao svojim pratiocem, bez
bi mogao da bude moj mladoženja. Suton se spuštao nad ovom ogromnom, praznom pustoš
kav Probudila
je bio mojsam
san...se u sred noći. Kada sam se prisetila sna, ponovo me je ophrvala usamlje
iko da više nisam mogla da ležim u tami svoje sobe. Zato sam otišla na sprat, uključila n
etio, koje je Ijori koristio da ne bi udario u nešto kada ide u kupatilo, i ušla u njegovu sobu
ata koja uvek ostavlja odškrinuta. Sklupčala sam se kod njegovih stopala, umotala svoje n
ro izanđalo ćebe koje sam nesvesno ponela sa sobom — čin koji podseća na moje ponaša
injstvu — i slušala njegovo teško disanje, koje kao da je prevazilazilo mogućnosti ljudskih p
e prošao ni ceo sat kada je on, u potpunom mraku, ustao iz kreveta i brzo otišao do kupat
aju hodnika. Nije me primetio, a ja sam se osetila još usamljenijom.
Glasan žubor mokrenja je izgledao kao da nikada neće prestati, ali kada se Ijori vratio, p
je. Kao veliki pas koji njuška svog gospodara, sagnuo se i stavio glavu na moje rame i seo p
ne sa skupljenim kolenima, očigledno nameravajući da spava u tom položaju. Odjednom sa
etila srećnom. Posle nekog vremena, poput odrasle osobe koja pokušava da priguši smeh,
kim, čistim, dečijim glasom, upitao je, ”Da li je sve u redu sa Ma-čan?“ Ponovo sam se os
tpuno sabrano. Pomogla sam mu da se vrati u krevet, sačekala da ponovo utone u san, a zat
atila u svoju sobu.
Jesenji semestar u inostranstvu je trebalo da počne, a ovo se dešavalo poslednjeg dana
mo jedan dan pre njihovog odlaska. Otac je čitao novine na sofi, pored njihovih pre- punj
kih kofera kada je naglo uzviknuo, ”Ijori bi trebalo da ponovo nešto trenira! Recimo, pliva
e se obraćao ni Majci, koja je radila u kuhinji, ni meni; zvučao je kao da razgovara sa s
kon dugog, bolnog premišljanja.
”Da treniram? Ja sam veoma dobar plivač,“ odgovorio bi Ijori posle podužeg razmišlj
zivajući smeh kod cele porodice — samo da je, kao i obično, ležao na tepihu, komponujući.
Da je Ijori bio tamo, Očeve reči se ne bi dokotrljale do mene, kao balvani ili nešto slič
ale tu. Ijori je amortizer u našoj porodici — i svestan je toga, donekle — i svoju ulogu prihv
zom humora.
Ali Ijori nije bio prisutan kada je Otac pomenuo treniranje. Ako se dobro sećam,4/115
http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf ja sa
atila 7/25/2019
kući pošto sam ga ujutro odvela u Jednostavan
radionicu,
zivot -i Kenzaburo
pomagala Oe.pdf sam Majci da raščisti sto
ručka, kada je Otac izrekao ono o treningu dok je spuštao jutarnje novine. Kao što sam
etila sam da me pritiska nepoznati objekat koji liči na balvan. Zatim sam počela da sređ
evnu sobu. Ubrzo pošto je Otac otišao u svoju radnu sobu, videla sam u jutarnjim novinama k
avio raširene na stolu članak koji je izveštavao o mentalno retardiranom mladicu koji je n
enicu u školskom kampu. Napad je, izgleda, bio seksualno motivisan.
Mislim da borbeni osećaj, Nećeš, vala! koji se nakupio u meni, nije bio spontana reakcij
što što sam odavno pripremala. Zapravo, već sam u nekoliko prilika koristila iste ove reči —
e je Ijori nazivao ”oštrim“ i korio me zbog njihovog korišćenja. Ipak, u poslednje vreme
ečesto primećivala naslove koji osuđuju ovakve seksualne ”ispade“ mentalno hendikep
oba. Novine na koje smo se pretplatili, konkretno, kao da su vodile prikrivenu kampanju p
vih ljudi, i članci kao što je bio ovaj u jutarnjem izdanju su se pojavljivali toliko često, da
dnom predložila Majci da se pretplatimo na druge novine. Ali, Otac je imao pozitivan stav p
dijskoj kampanji koja osuđuje ovakve ”ispade,“ kao da je verovao da se oni zaista dešavaju.
ednog komentara o tekstu u novinama, izneo je da bi Ijori trebalo da se bavi nekim trenin
kvo mišljenje mi je bilo odvratno, u najboljem slučaju iritirajuće depresivno.
Ijori je definitivno u seksualno zrelom dobu. Videla sam mnogo kršnih momaka u dvade
dinama, kao što je Ijori, kako se smenjuju na predavanjima i po kampusu. Ne bi ovo rek
akog od njih — naročito ne za moje prijatelje dobrovoljce — ali, s vremena na vreme sam m
u pogledu nekog momka osetim zračenje koje potiče iz nečeg seksualnog duboko u njemu. A
i svi ti seksi oglasi iz nedeljnih časopisa koji vise svuda po tramvajima!
Ali ako je Otac, iz tako opštih pretpostavki, bio zabrinut zbog mogućih Ijorijevih ”ispad
isti način na koji je reporter iz novina izražavao zabrinutost — i tvrdio da je trening neoph
ra (!?) za njihovo izbegavanje, zar onda ne bi bilo nečeg ”banalnog“ u tome, što proist
evog neshvatanja činjenica? Mislim da je moja reakcija bila usmerena protiv nečeg takvog.
Čak se i u Ijorijevoj humanitarnoj ustanovi govorilo o nekoliko incidenata koji umalo
stali ”ispadi.“ Ali na osnovu onoga što sam čula od nekih majki koje su dolazile po svoju
akvi ”ispadi“ su bili umereni, čak i milosrdni, u odnosu na poglede kršnih, snažnih mladica.
bi mogao znati, dok sam ih mirno slušala sa svog mesta u njihovoj blizini, da je glas u
vorio tako glasno da umalo nisam povikala, Nećeš, vala! U svakom slučaju, nije se desilo niš
uzrokovalo pozivanje policije.
Kada je Ijori počeo da putuje u humanitarnu radionicu, ja sam samo pravila društvo Majc
je tamo odvela; i sedam se da u to vreme u okolini zgrade nije bilo ničega, samo prazni pla
i od tada je tamo izniklo dosta drvenih kučića sa predivnim fasadama, i često je opasno
cu, jer te građevine zaklanjaju vidik. Da je tamo bilo nekakvih napada, novi stanovnici tog kr
urno zahtevali izmeštanje ove institucije.
Jednog vetrovitog dana početkom ovog proleća, dok sam se vraćala iz radionice gde
avila Ijorija, skrenula sam za ugao ograđenog parkinga za napuštene automobile kako bih
com paralelnom uvek suviše prometnog Košu bulevara. Kako su već upisani svi prisutni, a od
javljeni centralnoj kancelariji, znala sam da dečak kog sam videla nije bio jedan od Ijor
lega s posla. Ali ovaj naizgled mentalno retardirani dečak je spustio svoje pantalone do kol
kazao svoja bela bedra. Mazio je svoje genitalije dok je zurio u prljave automobile sa druge s
rade.
na, ,,Oh, Gospode!“
spremna da prelomiuzviknula
i preduzme je akciju.
gospođa,,Ma-čan,
A, jednaostani
http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf od majki sa rekla
ovde,“ kojimaje.sam se vraćala,
”Gospođa 5/115od
M. i ja
prve!“ Zaustavivši me ovim zagonetnim recima,
7/25/2019 Jednostavanodsečno se zaputila
zivot - Kenzaburo Oe.pdf prema dečaku.
Druga žena, koja je išla paralelno sa nama samo sa druge strane ulice, takođe se zaputi
krije dečakovo ponašanje. Ipak je do njega prva stigla gospođa A, koja ga je naterala da po
oje pantalone i pomogla mu da podigne đačku torbu koju je ostavio na ivici puta. Saznala
ga gde mu je škola, i nije gubila vreme da ga uputi u tom smeru. Tri žene koje su ostale bez p
izraze svoje negodovanje su nam uputile prekorne poglede preko ramena, dok su nastav
ojim putem.
Evo šta je gospođa A, koja je krenula prema stanici, rekla kada sam je sustigla: ”Da nije
ih domaćica iz susedstva, i da nismo morali da brinemo da neko ne pomisli da ovaj mladić pr
šim dečacima, pustila bih ga da se zabavlja do mile volje!“
Sada je bio red na gospođu M. da uzvikne ”Oh, Gospode!“ Kao i gospođa A. Ona je to
og prisustva mlade devojke, ali ja sam se u svom srcu slagala sa gospođom A. A to me je nat
u sebi ponovim Nećeš, vala! jer sam porumenela, čak su mi i suze navrle, što je izgledalo po
dolično, i škrgutala sam zubima od besa.
Nije mi namera da sada ocrnjujem ovog dečaka, ali nikada nisam videla Ijorija u ov
uaciji — bar ne tamo gde bi ga članovi porodice mogli spaziti. Takođe znamo da on, za razlik
čaka, da
oram to priznam
nikada nije
još iradio
da suna drugom
moja mestu;
osećanja da budem
po ovom pitanjuiskrena, imam
pomešana, jer osećaj
pomisaodadanikada
on to in
će raditi ne mora obavezno da mi pruži olakšanje, a još manje da me učini srećnom...
Ijori u sebi poseduje fundamentalno ozbiljnu crtu, zbog koje on odbacuje sve seksualne igr
ac preferira veselo šegačenje o ovakvim stvarima, mada Majka kaže da je on u vreme
diranja bio sušta ozbiljnost, da je njegova šaljivost druga priroda stečena uz velike na
rijeva narav je, sa druge strane, stroga, stoička. Zato se pitam da li, kada čuje reč ”đoka,“ ko
to izgovara u našoj kući, to svesno podnosi, koliko god da mu se ne dopada.
”Ðoka“ je Očeva varijanta sramotne reči koja poseduje lakoću svile koja spada sa ka
am da se ovo značenje ne može naći u rečniku, ali Otac je koristi takoreći kao džoker-reč.
Ipak, ako bi trebalo da branim oca, rekla bih da razumem njegovu potrebu da smisli ov
, jer ako bi se desila bilo kakva nedolična situacija koja ima veze sa seksom, bilo bi najbol
sa njom suoči kao sa skandaloznom šalom, nego sa ponižavajućom neugodnošću.
Sećam se događaja koji se desio Ijoriju kada je bio u drugom razredu specijalne ško
ndikepirane. Jednog dana je, kao i obično, ležao na tepihu u dnevnoj sobi, slušao ra
mponovao. Zatim se okrenuo na stranu, i to na tako nezgrapan način, gurajući svoje kukove un
o da to čini sa očiglednom postiđenošću. Otac je to video i rekao mu, glasnije — tako se bar
nilo — nego što je to bilo potrebno, ”Ijori, đoka ti je porastao. Odmah idi u kupatilo!“
I otišao je, klateći se kao žena koju možete videti u bolnici, sa nečim abnormalnim u ve
nim donjim stomakom. Razmišljala sam o njegovom naraslom ”đoki,“ kako ga boli dok se t
gov donji veš, i želela sam da mu pomognem kako god mogu. Ali u takvim trenucima Ijo
stajao izuzetno osetljiv — toliko da bi odgurnuo moju ruku ukoliko bih bilo šta pokušala. Ma
kla da je nemoćna kada je u pitanju narasli ”đoka.“
Bilo je i trenutaka kada smo se susretali licem u lice sa Ijorijevim ”đokom.“ Ijori je od
sio pelenu kada bi išao na spavanje. Kako je rastao, najlonske navlake koje su se mogle ku
ližnjim
žili nešto prodavnicama su postale premale
veće u specijalizovanim radnjama. za njega, pa kad
Instruktor
http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf god smo išli
u specijalnoj u centar,
školi Majka
je rekao i Otd
da6/115
želi
oblemi u vezi sa mokrenjem u krevetu budu
7/25/2019 rešeni,zivoti predložio
Jednostavan je da svake noći podignemo Ij
- Kenzaburo Oe.pdf
kreveta, između jedanaest i dvanaest, i da ga odvedemo u kupatilo. Obično je to radila M
nekad Otac, ali ja sam vodila računa o svemu kada je Otac bio na putu, a Majka previše umor
ustala. Tih dana sam u to vreme ionako bila budna, zato što sam se pripremala za prijemni isp
Kada upalite svetio, Ijori bi se odmah probudio, ali ne bi spontano inicirao bilo kakvo kre
edajući ga kako leži, njegove obrise ispod ćebeta, pomislili biste da je medved u zimskom
čeli biste uklanjajući ćebe, i videli da leži protegnut na sve strane. Sledeća stvar bi bila ski
njeg dela pidžame. Još uvek ležeći, potpuno inertno, činio bi svoj deo, praveći suptilne pokre
mogne oko posla.
Ako mu je pelena suva, mogli biste da je ponovo iskoristite pošto se vrati iz kupatila, za
orali pažljivo da uklonite lepljive trake kako bi nabori i pregibi ostali isti. Na osnovu v
lote je lako proceniti da li je mokra. Kada stignete u pravom trenutku, bili biste srećni kao
i je ulovio neku divljač.
Ipak je upravo u toj situaciji nastajao problem. Čim biste uklonili lepljivu traku, Ijo
oka“ bi iskočio sa silom koja samo što ne bi bacila celu pelenu preko sobe. Ali pošto bi se p
lonila i sve ispod pojasa izložilo, nije bilo mnogo toga da se uradi, jer bi Ijori podigao gornj
a, ustao
ogla da seiznaviknem
kreveta i na
nastavio sam.
miris iz Bez obzira
njegovih na tokao
usta, koji koliko
da ječesto sam nekoj
pripadao ovo radila,
zveri, nikada
ili penu
e se stvara prilikom legiranja metala. Potpuno je drugačiji od slatkastog mirisa njegovog
kom dana; takođe drugačiji od zadaha iz usta koji se javlja tokom njegovih napada...
Zahvaljujući savesnom instruktoru, Ijorijevo kvašenje pelena je izlečeno takoreći preko no
la godine pošto je instruktor izneo svoju hrabru sugestiju — kada je Ijori proveo noć u ško
avaonici kao deo pripreme dece za kampovanje i slično. Od tada, mislim da niko u porodic
deo njegovog uzdignutog ”đoku“ kao što se to ranije dešavalo, sa virilnošću zmija sa Med
ve. Kada bolje razmislim, prošle su godine od kada sam ga poslednji put videla zgrčenog
zgrapan položaj sa njegovim izduženim ”đokom.“ Ali zbog Ijorijeve ozbiljne naravi, i budući
osoba koja ne bi dozvolila sebi da krije takve stvari od očiju porodice, pitam se da li to zna
njegov ”đoka“ prestao da raste.
Kada sam saopštila Majci moja razmišljanja, tiho mi je odgovorila, ”Možda je taj p
ošao. Kratkotrajna mladost, zar ne?“ Otac je tada bio u dnevnoj sobi, ali je slušao razgovo
o vodile u kuhinji, i rekao je, ”Sve u svemu, nije loše. Više ne moramo da brinemo. To je
e.“ Mrzela sam ovo.
”Mi ne znamo šta je dobro ili loše za Ijorija!“ protestovala sam u svom srcu. Ako je nje
adost
am prohujala,
mnogo o timonda sigurno
stvarima. nećeuučiniti
Nešto mojimnešto kao onajme
osećanjima dečak na ulici.
nagoni Ali sada
da kažem druge strane,
radije ne b
dem pošteđena zabrinutosti. Ali još više od toga, mislim se, Nećeš, vala!
Uprkos psihičkoj pripremi za sve što bi moglo da se dogodi, prva nedelja posle odlaska m
ditelja iz Narite me je stavila pred više potpuno neočekivanih događaja koji su mi zavrteli p
dući da sam mogla da spavam samo četiri ili pet sati po noći, leškarila bih na svom krevet
ta dnevno između obaveza i zadremala, a ponekad bih bila toliko rasejana da sam dva puta up
dan u ”Kućni dnevnik“ za koji sam obećala Majci da ću voditi. Bilo je dosta toga da se napiš
Svaka sitnica koju sam morala da obavim mi je, na neki način, pomagala da zaboravim
http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf 7/115na
amljenost i zabrinutost. Ipak, bila sam neodređeno
7/25/2019 uzrujana
Jednostavan zivot - Kenzaburozbog
Oe.pdf nametljivog prisustva dve s
ožda dve osobe. Nešto izrazito telesno u vezi sa njima mi je stajalo zgrčeno u sredini mog
mah iznad stomaka. Govorim o dva čoveka koje, na vrhuncu svog ogorčenja, nazivam ”fanatic
ac je bio pomalo zatečen ovakvim mojim načinom izveštavanja o njima, ali to nije komenta
k me je Majka upozorila da ne govorim na takav način pred drugim ljudima.
Ovi ljudi su počeli da dolaze do naše kapije, bar jednom nedeljno, krajem prošle go
noseći svojevrsne poklone.
Nismo znali ništa o njima, ali zbog njihovog ovako čudnog ponašanja sam ih pro
naticima. Jedan od njih je donosio buket malog cveća, ne onakvog kakvo možete naći u cvećar
kakvih sakupljenih na neki čudan način. Buket je izgledao kao neveseli učenik sa potištenim o
i jednog dana, kada ste se najmanje nadali, uzurpira vaše najintimnije misli. Drugi čov
nosio vodu u flašicama od sakea zapušenim pampurom. Otišao bi čim bi ostavio flašu na zid
ala pored kapije, ali jednom sam se suočila s njim kada sam išla da podignem novogo
klon. Izgledao je snažno, mišićavo, kao monah koji se pridržava strogih religioznih pravila, a
govih širokih obrva nalazile su se svetio smeđe tačkice previše razdvojenih očiju.
Čovek sa buketom je zvonio na zvono naše kapije i pružao buket bilo kome ko se pojavi. B
ušan,
ek držanja
stajala poput šalterskog
posetnica službenika
u maloj koverti. u banci
Nikada ili učitelja
ih nisam u školi,
čitala, a u cveću
ali kako koje jenosile
su koverte dono
govog radnog mesta, stekla sam utisak da je relativno normalan. Otac i Majka ga gotovo ni
minjali, ali kada bolje razmislim, desila se velika pometnja u kući pre više godina, možda baš
og čoveka. Dogodilo se to u sitnim satima, ne sećam se baš dobro, prespavala sam veći d
dva se prisećam osećaja da se dešava nešto čudno. Sada sam želela da znam šta je to bilo, pa
ala Ijorija da li se on seća šta se dogodilo. ”Ah! Zaista smo bili u nevolji! Došao je poli
omobil, ali nije se čula sirena!“ Njegov odgovor je stigao sa uobičajenim zakašnjenjem, ali ip
ledalo kao da se jasno seća incidenta. ”Kakva je to nevolja bila?“ upitala sam. Ijori je tada sp
gled i sadadirljivom
kušavao iskrenošću
izbegne odgovor, rekao, Ja sam
pretpostavila sam udanevolji! Ja sam
ga je Otac u nevolji!“
opomenuo Iz načina
da ne govori na k
o tome.
Pojavljivanje ovakvih posetilaca je predstavljalo vrhunac, ali tu su takođe bila i pis
efonski pozivi za koje sam osećala da imaju istu prirodu, i koliko znam, učestali su n
evizijskog prenosa predavanja pod nazivom ”Molitve čoveka bez vere,“ koje je otac održ
nskom univerzitetu. Kao neko ko je direktno morao da se nosi sa brojnim neprijatnostima, m
h da kažem da nije bilo potrebe da Otac ode i svima ispriča da je ”čovek bez vere.“ I mada m
nikoga nije želeo da uvredi, smatram da je njegova rasprava o molitvama pošto je priznao d
rnik, bila, po mom mišljenju, u sukobu sa osnovnom učtivošću. U tom smislu, on jeste nap
cijalni gaf, zbog kog je zaslužio kritiku. ”Ali zašto mi moramo da prolazimo kroz sve o
otestovala sam kod Majke jednom, a mislim da je i Otac kasnije saznao za to. U svakom sluča
bilo vreme kada sam dva posetioca nazvala ”fanaticima.“
Zapravo, Otac je sve ovo nosio kao neku vrstu kazne, ali osećao je da nema razloga za ov
sete pošto on, osoba odgovorna za porodicu, ode. Osećajući grižu savesti prema meni, napis
mo čoveku sa buketima i zamolio ga da prestane da nas posećuje. Tako je prestala isporuka m
keta. Nije bilo načina da se stupi u kontakt sa čovekom koji je donosio flašice vode, tako
slednje nedelje pred njihov odlazak Otac neprestano skretao pogled prema kapiji dok je ra
evnojhttp://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf
botu, usobi,
prvi isumrak,
bio spreman
pronašli da smo
slično novupismo pružikod
flašicu i ovom
kapije,čoveku, ali onstrancu.
ali ni traga se nije pojavljivao.
8/115On
Pošto su Otac i Majka otputovali u Kaliforniju,
7/25/2019 Jednostavan zivotnastavila sam da brinem o tome šta ću u
- Kenzaburo Oe.pdf
o se ponovo sretnem na kapiji sa čovekom koji donosi flašice sa vodom. Bilo je dov
eshrabrujuće videti i samu flašicu, a kamoli ponovo se sresti sa njim.
Očevo pisamce je stajalo nedirnuto na držaču za vizit-karte kod glavnog ulaza. Bila sam sv
govog prisustva, ali ga nisam dirala, jer nikada nisam želela da čitam tuđu prepisku, ko god
o pošiljalac ili primalac. Kada sam razgovarala sa Majkom u njenom prvom telefonskom p
što su se smestili u jednu od univerzitetskih četvrti, rekla mi je da je otac zabrinut u vezi s
mom i da se premišlja o tome da li je pametno da ga čovek sa flašicama dobije, jer unutra pi
on i Majka biti u inostranstvu neko vreme; ovo bi, plašio se, moglo da u tom čoveku pro
rski zanos i želju da Ijorija zaštiti snagom svoje vere... Zatim je Otac zamenio Majku na telef
mirujuće rekao, ”Ipak, Ma-čan, nadam se da nećeš biti previše zabrinuta,“ što je u meni stv
ećaj da je malko neodgovoran.
Flašice čuvamo u uglu naše ostave, u redu kojim su donesene, jer je Majka pomislila
vek mogao da ih zatraži nazad. Niz bočica, identičnog oblika, sa jednakim pampurima
bijenim u njih, predstavljao je impresivan prizor. Flaširanje je očigledno bilo delo amatera, i
da u flašicama nije izgledala kao da je prokuvana da bi se uništili mikrobi, kada sam podigla
ranijih i protresla je, nisam videla znakove fermentacije, i ponovo sam osetila jezu koja m
milala iznad stomaka...
Jedne večeri deset dana posle odlaska mojih roditelja, izbili su nemiri u bloku pored n
i su prizvali gužvu policijskih automobila, njihove sirene su se prolamale kroz vazduh, za ra
policijskog automobila iz Ijorijevog sećanja. Sada znam šta se tamo događalo, ali ću opisati
ko sam se osećala i šta sam mislila u svakom od tih trenutaka. Već sam na ovaj način pis
veku sa flašicama vode.
Zvuk sirena patrolnih kola je počeo odjednom, sa svih strana, i toliko sam se iznenadila d
glava potpuno ispraznila. Kada sam ustala iz stolice, još uvek bez ijedne misli u glavi, kao d
sva krv iscurela iz tela. Morala sam da se pridržim za trpezarijski sto, na kom sam pisala
eštaj. Uspaničila sam se zato što je Ijori u tom trenutku bio u berbernici.
Berbernica se nalazi na uglu gde se autobuska linija seče sa ulicom koja prolazi i
ezničke stanice, i moj zadatak je oduvek bio da odvedeni Ijorija tamo i da unapred platim fr
ri se tamo šišao već godinama, tako da je poznavao proceduru. Izgleda da mu se dopadalo kad
adi frizer, kada je šišanje pri kraju, iznova postavlja pitanje, ”Da li je ovako dobro? Da li je o
bro?“ I voli laganu šetnju do kuće, verovatno zbog osećaja svežine koji šišanje pruža. Me
govaralo da se Ijori sam vrati kući, jer je neprilično za mladu devojku da sedi i čeka u berber
Dok su se sa
međuvremenu svih ali
vratio, strana čula upozorenja
pokazalo iz policijskih
se da nije. O-čan je bio uautomobila, proverila
pripremnoj školi sam
gde je daza
učio li se
is
jem na univerzitet, a ja sam duboko žalila što sam napustila naviku da ostanem pored Ijori
aja njegovog šišanja.
Uprkos svemu, duboko sam uzdahnula i istrčala napolje u svojim patikama za džo
etrčala sam put kojim se Ijori vraća kući, i na trećem uglu, samo blok udaljenosti od puta koj
kuće stiže do berbernice, u kraju gde preovlađuju impozantne vile sa svojim velikim dvorišt
im ogradama kao u prošlosti, videla sam četiri policijska automobila. U vazduhu sutona se os
o na izmaku, a njegova zamiruća svetlost se rasipala po znoju na licima i vratovima suseda k
šli uhttp://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf
večernju šetnju, a sada su se sakupljali okolo da posmatraju policajce koji su9/115
radili
sao. 7/25/2019 Jednostavan zivot - Kenzaburo Oe.pdf
Moje telo je već bilo nagnuto na tu stranu, ali sam se oduprla težnji da ponovo potrčim
ažnim lupanjem srca, upitala sam starca u bermudama koji je stajao na ulici u blizini naše
aobraćajna nesreća, gospodine?“
Starac je okrenuo svoje lice, sa klasičnim crtama, prema meni, a iz njegovog izraza ste m
zaključite da je gledao izuzetno zanimljivu televizijsku seriju o životnim usponima i pado
o mi je, na neki neodređen način, dalo do znanja da policija ovde istražuje nešto m
mpleksnije od saobraćajnog udesa, nešto mnogo intimnije i zamršenije. Sa svojim već oza
azom, još crvenijim zbog uzbuđenja, starac je jezivim glasom izgovorio, ”Nije u p
obraćajna nesreća. Silovanje, izgleda. Bolje nemoj ići ovim putem.“
Naklonila sam mu se, oštrim pokretom se okrenula i, pre nego što sam išta pomislila, već
ala putem kojim je Ijori trebalo da se vrati kući. ”Vidi, vidi!“ rekla sam sama sebi, naslađuju
ećajem olakšanja. ”Silovanje, znači? Nikada nisam čula za gej silovatelja bilo gde u našoj ze
ri je bezbedan! Bezbedan je!“ Ali Ijorija nije bilo u berbernici; niti je bilo ikoga u čekaonici
licama, bili su tu samo frizeri koji su čistili radnju pred zatvaranje.
Mladi ”Da li je ovako dobro?“ frizer se uspravio, prekinuvši čišćenje poda, i zbunjeno r
aš omaška.
ka mlađi brat je otišao kući pre nekog vremena,“ misleći da je Ijori mlađi od mene, što nije
Na putu do kuće, u mene se uvukao novi strah. Do tada sam optimistički mislila da je
zbedan, zato što nikad nisam ćula za gej silovatelja. Ali možda je moglo da se desi obrnuto,
ri nekoga napao? On ne bi započeo tako nešto namerno, Možda je samo pokušavao da
bazan prema slatkoj devojčici, ali ju je umesto toga uplašio... A on jednostavno mrzi vrišta
kanje...
Ali Ijori je bio kod kuće, bezbedan. Sedeo je na sofi i listao indijski program za predst
delju iz večernjih novina. Sela sam pored njega i srce mi se umirilo. Bacio je kratak upitan p
ema meni, i tiho nastavio da obeležava naslove kompozicija klasične muzike crvenom olovko
gove kratko podšišane kose dopirao je miris losiona, a iz njegove sportske majice je do
eni miris bujne vegetacije! Odmah sam osetila olakšanje, ali od sledećeg dana sam se tog m
enog lišća prisećala kao materijalnog dokaza mog nemira. A onda, te večeri, kada sam izaš
vorim prednju kapiju, na zidiću je stajala nova flašica, prva posle dužeg perioda — nije baš
nedostajala — i odjednom sam se osetila potpuno iscrpljeno.
Na lokalnoj stranici u jutarnjim novinama je objavljena vest o silovatelju. U članku je pisa
žrtva bila učenica osnovne škole, i da je od kraja prošle godine počinjena serija napada s
mrode — ovo
čistila stazujekojaza mene
vodi bila novosttrema
od našeg — i da do je počinilac
glavne joščula
kapije, uveksam
na slobodi.
razgovorPar
dvedana
našekasnije
komš
ne koja živi preko puta nas, i druge žene njenih godina sa kojom uvek odlazi zajedno u kupov
odavnice u blizini stanice. Mislim da nisu znale da sam tu, jer su stajale na pločniku sa druge s
vorene kapije i jedan stepenik niže, dok sam ja bila unutra, a moje telo je bilo nagnuto nad m
om sam čistila.
”Taj perverznjak je čekao iza ugla u ulici gde su vile. Zgrabio je devojčicu i gurnuo
azninu u živoj ogradi, zatim je uhvatio njene ručne zglobove jednom rukom i ona nije mog
dne. Zatim je pomerao svoju drugu šaku na mestu gde se spajaju nogavice njegovih pantal
prskao je nečim po licu.“ Mislim da sam čula i reči ”facijalna emisija.“ ”Kako je strašno
http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf 10/115 a
a sidu. Njeno lice je bilo potpuno mokro,
7/25/2019 i od suza.“
Jednostavan ”Zašto
zivot - Kenzaburo nije vrištala?“ ”Možda ju je
Oe.pdf
ario, pa se ona previše uplašila.“ ”Ovo me podsetilo. Pre neki dan sam videla nekog
pomično stoji pored žive ograde okrenut leđima...“
Morala sam da počistim i ispred kapije, pa sam izašla i naklonila se ženama, na šta su m
vratile osmehom i odmah promenile temu. Pre nego što sam završila sa čišćenjem, jedna od n
atila u kuću, dok se druga užurbano odvezla na biciklu.
Njihov razgovor je uneo još zloslutniju notu u moje već ustreptalo srce, u kome je stan
mir još od dana kada se manijak pojavio. Žene su pričale o figuri koja je stajala pored živic
naglo prekinule razgovor kada su uočile moju malu, okruglu glavu kako se pomalja iznad k
ak, upravo je ovo bio deo njihove priče koji mi je pao na dušu težinom vodeničnog kamena —
činjenica da je moj nemir postao toliko jak da sam, uz osećaj krivice prema njemu, poče
overavam Ijorija.
Prethodnog dana, Ijori i ja smo išli do kafića u ulici ispred stanice. Platila sam njegovu
apred i rekla mu da ode sam kuci, jer je trebalo da kupim neke stvari u supermarketu. Zatim sa
krila i posmatrala ga iz senke pagoda drveta čije je požutelo lišće već počelo da opada. Po
vršio svoju kafu, Ijori je krenuo. Lice mu je imalo spokojan izraz koji je u svakom trenutku m
se pretvori
datak koji je udobio
osmeh; drugimPažljivo
od mene. recima, jebio je dobro
sačekao raspoložen.reke
zaustavljanje Bilovozila
mu jedadrago da sam
bi prešao prom
cu, a potom je nastavio da hoda, polako, kao da je krenuo u staromodnu šetnju zadovoljstva.
Da je nastavio putem kojim uvek dolazimo do stanice i vraćamo se, moj nemir bi se pok
opravdanim. I zaista, skrenuo je kod ugla gde i mi obično skrećemo, pa nastavio istim poz
tem. Ali kada je došao do raskrsnice gde se dogodio incident, krenuo je na jug, suprotno od s
kom se nalazila naša kuća. Njegov hod je bio postojan, što je bilo neuobičajeno kada se ima u
oljenje njegovih nogu, a on ih je čvrsto pomerao unapred. Posle nekog vremena je zastao
ikom starom kućom koja je imala nenegovanu živu ogradu sačinjenu uglavnom od grmova az
i su pod letnjim suncem izrasli gusto i razbarušeno. Zatim se snažno desnim ramenom pro
dnu od praznina između granja i tamo stajao kao da se krije.
Mislim da sam stajala i gledala ga kraće od minuta. Jednostavno nisam mogla, iako u b
e bilo prolaznika. Videla sam samo kako idu prema nama figure dve učenice u ško
iformama. Iz daljine su izgledale kao svrake ili vrane. Moj nemir me je potpuno savlad
ajanju sam potrčala do Ijorija i rekla, plačnim glasom, ”U čemu je stvar? Šta se desilo? Kren
grešnim putem. Hajdemo kući!“
Čitajući ono što sam napisala u ”Kućnom dnevniku,“ mogu da zaključim da je od tada p
set dana. Ali čudno je, čak i tajanstveno, jer u to vreme, mada sam sigurno bila pod sna
cajem mog nemira, od njega nije ostalo ni traga čim je ovaj period prošao. Ipak, čini mi se
olazak kroz ovaj pakleni period na neki način od mene načinio novu osobu. Kažem ovo za
m, mada sam inače povučena kukavica, uradila neke stvari o kojima nikada nisam sanjala.
Tog dana veče nije rashladilo ustajali vazduh, samo je pogled na sumračni sjaj zapadnog
o divan. Prilikom izlaska po večernje novine, primetila sam još jednu flašicu ostavljenu na
red kapije. Na njoj se turobno ogledao večernji vazduh, i mada su se na staklu presijavale ni
aska sunca, površina zatočene vode ispod zapušača imala je crvenkast odsjaj — koji m
ledaohttp://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf
kao rumenilo na licu prevaranta koji vam je upravo prodao bofl robu. Ako je boči
11/115
avljena tek pre nekoliko minuta, mogla bih
7/25/2019 da potrčim
Jednostavan i vratim
zivot - Kenzaburo je čoveku, pomislila sam. Ta
Oe.pdf
potpuno ovladala mnome, kao kada se neko nečim uzbudi, pa mu krv udari u glavu.
Vratila sam se do prozora na tremu da bih se uverila, kroz čipkanu zavesu, da Ijori još uvek
podu, na stomaku i komponuje. Zatim sam tiho zatvorila vrata i iznela bicikl kroz kapiju. F
ake vode sam stavila u žičanu korpu prikačenu na volan bicikla — pažljivo sam je stavila na s
bih joj dala određenu stabilnost, mada je odmah počela da se kotrlja sa jedne strane na drug
m počela da okrećem pedale — i požurila sam niz ulicu prema stanici.
Vozila sam ravno do ulice gde prolazi autobus, skrenula prema jugu, i usporila niz peš
zu sve do raskrsnice sa semaforima. Ako bih skrenula levo, bila bih u ulici koja se seče sa ul
a prolazi ispred stanice. Ipak, gužva je bila velika za ovo doba dana, i nisam bila sigurna d
ogla da prepoznam vodonošu čak i ako bih ga sustigla. Uostalom, videla sam ga samo jedn
oje sećanje na njegovo lice nije bilo naročito živo. Zato sam odlučila da ga, ako je moguće, t
nekoj od poprečnih ulica u kojima ima manje ljudi. Ako bih ga primetila u nekoj od njih, verov
h ga prepoznala...
Kada sam bila mala devojčica, neopterećena bilo kakvim brigama, provodili smo leta u
ninskoj brvnari u Gumi, a Otac je jednom rekao da sam trčala kao poni. A sada, pump
menima poput
ce najbliže konja, pritiskala
autobuskoj sam pedale
liniji, i gledala levo ibicikla
desno koji nekobih
kad god vreme
došlanisam vozila,
do neke prvo naNa
raskrsnice. se
ce sam skrenula i jurila sa istoka na zapad do prvog ugla. Kada sam skrenula na jug, spazil
e figure, jednu mnogo veću od druge, upetljane u čvor. Bili su u klinču na spoju dve živice, da
a od guste, podrezane mirišljave masline koja se protezala sa ulične strane stare vile, a bli
uljastih čempresa, slabo odnegovanih, koji su okruživali susednu zgradu.
Naglo sam zakočila pošto sam prešla još pet ili šest metara. Dve figure, čovek i devojčica
su se gušali. Čovek je na sebi imao taman kišni mantil boje trave, uprkos tome što je vreme
o, a devojčica, koja je nosila svetio roze haljinu, izgledala je kao da ide u starije razrede osn
ole ili u srednju školu. Oborio ju je na zemlju jednom rukom i gurnuo je između svojih nogu.
ugu ruku je pružio ispred mantila i frenetično je pomerao napred-nazad...
Ono što sam u tom trenutku uradila je bilo tako čudno, da samo što se nisam nasmejala
m kasnije prepričavala policiji moj deo učešća u priči. Uspravila sam se sa sedišta bicikla, sag
vu i pritiskala pedale, kao izviđač u igri koju smo igrali kada sam bila dete. Projurila sam p
h glasno zvoneći zvonce bicikla. Prolazeći pored njih, krajičkom oka sam uhvatila pogled ko
svojim sitnim smeđim očima uputio čovek u mantilu.
Zaustavila sam se nekih petnaestak metara kasnije, sjahala sa bicikla, okrenula se, ponov
ahala, i sa jednom
tog trenutka nogom
je prestalo na zemlji,njegove
pomeranje gledalaruke
pravo
na umestu
njega.gde
Svemu
to se
vreme sam
otvara zvonila
mantil, ali na zv
druga
i dalje držala devojčicu naizgled velikom snagom. Svoje lice sa prevelikim razmakom iz
ju držao je okrenuto prema meni, i izgledalo je da se pita šta da radi. Zatim je podigao ruku k
bavio ispod svog mantila i mahnuo prema meni kao da pokušava da otera psa lutalicu.
Besno sam odmahnula glavom, toliko preplašena da sam u svakom trenutku mogla da zaje
tim sam ugledala ženu koja je izgledala kao da je u srednjim tridesetim, kako gleda sa prozo
ugom spratu svoje kockaste kuće, izgrađene na jednom od placeva koje je vlasnik vil
održavane žive ograde izdelio i prodao.
”Hej!“ povikala sam. ”Pomozite, molim vas!“ Žena je bučno otvorila prozor, nagnula
gledala niz ulicu, i brzim okretom glave preko
7/25/2019 ramena
Jednostavan pozvalaOe.pdf
zivot - Kenzaburo nekog ko se nalazio iza nje.
Osetivši novi tok događaja, okrenula sam se i videla da je čovek pustio devojčicu. Kren
zim korakom u suprotnom pravcu, sa ramenima nagnutim pod čudnim uglom. Konačno je de
čela da viče, pošto se uspravila na kolenima. Još uvek zvoneći, prošla sam pored nje i krenu
vekom. Primetivši da ga jurim, stao je, okrenuo se i zagledao se u mene svojim sićušnim oči
sam se zaustavila i jedino što sam mogla da uradim bilo je da i ja iz daljine zurim u njega. Ne
im, čovek je potrčao u susednu ulicu sa neverovatnom živošću, njegov mantil se vijorio
tmenov plašt.
Prestupnika je uhvatio brat žene sa prozora, koji je izašao na motom i, za razliku od m
dnostavno pratio silovatelja i presreo ga pre nego što je ovaj stigao do autobuske linije. Ali ja
a ta — doduše jedino što sam uradila je bilo to što sam ga jurila na biciklu i sumanuto zv
once — koja je policajcima mogla da identifikuje da je ovaj bledi, znojavi, zadihani čovek k
avio da ništa ne zna zaista perverznjak koji je napao devojčicu. U tom smislu, smatram da
oju ulogu odigrala prilično dobro.
Brat one žene i njen muž su držali čoveka sa obe strane dok policija nije stigla, dok je
ala sa mladom žrtvom i pokušavala da je uteši. Osećala sam nelagodnost zato što je čov
nim smeđim
držali. očima,
Iz onoga što koje
sam su izgledale
kasnije čula kao da pripadaju
od policije, febrilnom
saznala sam da somu, zurio
je čovek u mene,
rekao da se čak
nijeimd
dio da pobegne, jer je znao da sam zapamtila njegovo lice.
Čovek je takođe priznao da je doneo sve one flaše do naše kuće. Dok to nisam čula, os
m se nelagodno zbog vlage na prednjem delu moje suknje. Potom sam shvatila da je pampur
flaše koju sam stavila u korpu na volanu bicikla.
Sledećeg dana sam se razbolela i nisam mogla da ustanem iz kreveta, tako da je Ijori
kibodne dane
način, s posla,
“rekao je doka jeO-čan nam jesto,
pripremao spremao
ali sve hranu. ”Uzeo
što je iz- sam jeu instant
neo bila obzir hranljivost i balan
hrana iz superma
i to sa sniženja. Ipak, bilo je simpatično to što je hranu koju je pripremio najavio kao
ledala vrlo probrano. To je bio jedini trenutak od kako sam legla u krevet da sam u srcu o
let, jer me je obuzeo veliki strah koji me je držao od jutra do večeri.
Zašto je čovek sa flašicama vode bio silovatelj? Policija je rekla da su flašice vode služi
o alibi. Ako bi ga neko upitao zašto luta ovim kvartom, on bi rekao da isporučuje vodu na
resu. Da bi njegov alibi zvučao ubedljivije, namerno je odabrao kuću čoveka čije im
vremeno pojavljuje u novinama. Ipak, mislim da je bilo nečeg neobičnog u načinu na koji je z
ne dok
ušne smeđeje držao devojčicu
oči otkrile meni,ilićerki
dok mogje bežao,
Oca, pa čak i kada”fanatikovog“
unutrašnjost je uhvaćen. Osetila
uma kojisam
se da su nje
interesov
eve molitve.
Čak i kada je noć bila na izmaku, san mi nije dolazio na oči, i u takvim trenucima magno
sto počnem da razmišljam o nečemu što je bilo još strašnije. Iako je čovek bio silovatelj, on
go biti u zatvoru. Dakle, čim izađe, zar neće doći ponovo u ovaj kraj, da me sačeka u zasedi
napraviti u jednoj od obližnjih živih ograda, i sećajući se mog lika urezanog kroz taj nj
gled, da me zgrabi i obori na kolena sa onom istom snagom koju je pokazao na devojčici?
a koja nije mogla da vrišti zbog udarca, ni ja neću moći da pružim nikakav otpor. Ta hladna
a nikada nije ustajala će biti prosuta iz njegove male flašice po mojim očima, mom nosu...
Jednoga
7/25/2019 dana, kada se u vazduhu osećala jesen,
Jednostavan zivot -a moja Oe.pdf
Kenzaburo bolest napokon prošla, otišla sa
rijem u kupovinu u supermarket preko puta stanice. Osećala sam se slabo, pa je Ijori, koji je
r snažnih ruku, nosio dve torbe za kupovinu umesto mene, dok smo se lagano vraćali kuci. Ali
o stigli do raskršća gde je jedna ulica vodila prema staroj vili oivičenoj gustom živicom, gd
jednom videla kako stoji usamljen, okrenuo se u tom smeru i krenuo napred kao da me negde v
,,U čemu je stvar, Ijori? To je duži put do kuće,“ tiho sam protestovala dok sam ga ne
atila.
Ijori je ponovo ramenom probio sebi put između žbunova azaleje, i stajao tamo sa napreg
hom i ozbiljnim izrazom lica. Mogla sam da čujem jedva primetne note nekoga ko vežba da
vir. Ijori je slušao neko vreme, a zatim se okrenuo prema meni sa spokojnim, zadovo
ledom.
”To je Sonata za klavir K. 311,“ rekao je. ”Ali sada je dobro. Ostatak ne bi trebalo da
ak. Ni slučajno!“
Tada sam shvatila da mogu da prevaziđem nemir koji me je držao. Naravno, uvek će biti
ga, ali koliki je njihov značaj u odnosu na taj nemir...
7/25/2019
Napuštena deca ove planete Jednostavan zivot - Kenzaburo Oe.pdf
Od kada znam za sebe, Otac je povremeno odlazio da neko vreme živi u inostranstvu. Bi
to dešavalo zbog posla ili naučnog istraživanja, uvek su postojale situacije zbog kojih bi odl
novao sam u mestu u vezi sa nekom literarnom ličnošću za koju je u tom trenutku bio zainteres
Majka ode sa njim u stranu zemlju i provede tamo osam meseci, ostavljajući ovde pol
rodice, odnosno decu, što smo mi njima bili uprkos našim godinama, bio je događaj bez pres
našim životima. Ovakav nov razvoj situacije se nije desio samo zato što je Ocu bila potrebna M
red njega, već i zato što je Majka odlučila da se ne odvaja od njega. Poznajući Majčin karakt
mnjam u njeno rasuđivanje. Ako je ona verovala da je potrebno da mu se pridruži, onda
akako bilo potrebno. U svakom slučaju, čak i pre nego što sam je upitala zašto tačno ide, pon
m da tokom njenog odsustva preuzmem brigu o Ijoriju. O-čan, moj mlađi brat, je pripr
jemne ispite, ali on je inače nezavisna, samostalna osoba.
Zatim sam, na osnovu reakcije koju sam dobila od Očevog prijatelja, gospodina Šigetoa
od prošle godine zanimao za Ijorijeve kompozicije, spoznala zastrašujuću ozbiljnost situa
u sam se upustila.
Gospodin Šigeto mi je uzvratio tužan pogled očima koje su zračile glaziranom otvoren
ivot je i za tebe more nevolja, zar ne, Ma-čan? Pored Ijorija i svega..
Pokušavao je da me uteši, ali njegove oči su bile tako bolno setne da je meni bilo žao njeg
m sklonila pogled. Ipak, mogla sam da osetim kako mi se um privikava na ozbiljnost o kojo
tada odbijala da razmišljam. Zamislimo slučaj: šta bi bilo ukoliko bi se Ijoriju desila
zgoda? Naša porodična situacija je u određenoj meri poznata javnosti zbog onoga što Otac p
di bi svakako kritikovali moje roditelje ako bi se saznalo da su otišli u Sjedinjene Dr
avivši za sobom hendikepirano dete, njegovu mlađu sestru i brata da se sami snalaze — mada
sam već rekla, što se godina tiče, Ijori je, kao i ja, već odrasla osoba i već propisno radi, i
manitarnoj radionici za osobe sa posebnim potrebama. Bilo kako bilo, ukoliko bi se Ijori na
kakvoj nezgodi, to bi već bila veoma ozbiljna stvar!
Kada se govori o ovako ozbiljnim stvarima, Majka bez sumnje zna više nego iko od nas. O
osobe koja, kada se ućuti, sama razmišlja o problemu sve dok ne smisli zadovoljavajuće reš
ko da nema dileme o tome da je Majka imala sasvim dobre razloge da nas ostavi ovde i o
meriku.
bilo to štoPokušala sam da
je presudilo dane onabudem
ipak ode previše ljubopitljiva, ali pre njihovog odlaska sam je pita
sa Ocem.
Otac je imao motiv da ode na jedan od nekoliko kampusa Kalifornijskog univerziteta
stujući pisac zato što je, budući da je već prisustvovao većem broju simpozijuma na
iverzitetu, stekao poštovane prijatelje na katedrama za engleski jezik i istoriju. Da je samo ov
gov motiv, mogao je sasvim lepo da ode i sam, i da stanuje u univerzitetskom smeštaju kao št
nije radio.
Majčino lakonsko objašnjenje za sve ovo je glasilo da je Otac ,,u škripcu.“ Čak je rekla
ac i sam priznao da je u pitanju ”škripac“ kakav do sada nije iskusio.
Ako sam i primetila bilo kakvu promenu kod Oca tih dana, bilo je to samo da je povremen
ejan.7/25/2019
Budući da sam osoba koja ne doživiJednostavanšok
zivot -odmah pošto nešto čuje, nego ga ka
Kenzaburo Oe.pdf
sorbujem, Majka me je već uputila u Očevo stanje prvo mi rekavši da je ranije nekoliko put
škripcu,“ i da je svaki put uspevao da ga prevaziđe. Jednom, na primer, tako što se usamio u n
vnari u Gumi, drugi put prihvativši ugodan posao na univerzitetu u Meksiku. Ono što je O
vim utočištima potrebno je bujno drveće. Koliko god da je stvar bila ozbiljna, Majka se zakik
k je pričala da bez obzira na to koliko je snažan Očev škripac, uvek je znao koje je drveće
značajnije za njegovo utočište: Ermanova bela breza u Kita-Karuizavi, bugenvileja i plameno
Meksiko Sitiju, a sada zimzeleni hrast i sekvoje u Kaliforniji. Mada je ovo zvučalo smešno
mipcu,
tužna zbog Oca,
pokušava da sejervrati
samnaznala
mestodagde
je ima
odrastao u dolini opasanoj šumama, tako da, kada
drveća.
I ovaj put se slično desilo Ocu, da bi prevazišao svoj škripac, odlazi u Kaliforniju, z
veća koje mu u ovom trenutku odgovara. U početku je planirao da ide sam, kao i do sada,
đuvremenu je Majka počela da oseća da je Otac previše rasejan... Prvo je mislila da sa
šalje Ijorija. Ipak, njen poznanik iz humanitarne radionice, osoba koja je posedovala odre
ustvo, joj je rekao da bi neko sa mentalnim hendikepom mogao da naiđe na nepremo
obleme sa vizom. Tako nam je Majka jednog jutra, par dana kasnije, objavila svoju nameru d
njim. I Otac je bio tu, za stolom. Ako bi primetio da bi bilo kome od nas mogao da s
ugodnost zbog nekih svojih potreba, preterano pokušavao to da nadomesti preuzimajući sav
uacije na svoja pleća. Ali tog dana je ostao potpuno rasejan.
Kada upoređujem svoje misli danas, čini mi se da sam prigrlila dva konfliktna osećaja
m ga videla u takvom raspoloženju: prvi, osećaj ljutnje zbog njegovog mlakog stava, ne uzima
zir prirodu njegovog ”škripca“; drugi, neposredan osećaj da on stari. Poznajući Oca suočen
čnim problemima još pre njihovog braka, Majka je rekla da je navikla na takve stvari, ali m
asnila šta to najnoviji ”škripac“ podrazumeva. Tako su se u meni stvorili strah i tuga da je, up
m ”škripcima“ sa kojima se Otac sam suočio i prevazišao ih, sada pred njim jedan u kom
dnostavno
Način izolovanje
na koji samu do
nekom
sadautočištu
pisala oneće
ovimpružiti nikakvo
stvarima rešenje.da prikaže to. Ipak, čini mi
je trebalo
je moj karakter ostavio u empatiji prema Majci, dok sam prema Ocu uvek osećala dist
slim da poreklo ovog osećaja mogu da pronađem u svom detinjstvu, kada sam posmatrala kol
eokupiran Ijorijem i osećala sam da mu uopšte nije stalo do mene ili O-čana. U poslednje v
o Otac i ja imali nekoliko prilika da duže razgovaramo, a sada, dok je u toku njegov borav
liforniji, šalje mi veoma česta i duga pisma. Ipak, često nađem njegova pisma neotvoren
ezarijskom stolu gde sam ih ostavila. Majčina pisma, sa druge strane, jedva čekam da otvo
am ih sa uživanjem.
Iz Majčinih pisama vidim da ona pokušava da mi prenese više o Očevom ”škripcu“ nego
činila dok su bili ovde. ”Kada razmislim o tome,“ napisala je u jednom od njih, ”mora
znam da je Tatina depresija — koristim ovu reč mada mi se ne dopada — započela sa incide
o čišćenja kanalizacije. Zar i ti, Ma-čan, ne osećaš isto?“
Incident oko čišćenja kanalizacije, sećam se toga veoma dobro, desio se februara ove go
vodna cev koja izlazi iz lavaboa naše kuhinje se zapušavala jednom ili dva puta svake zime.
to desi, Otac odmah kreće na posao sa napravom koja se sastoji od nekih metalnih
ekrivenih veštačkom smolom, koje su bile deo ograde oko baštice cveća, a sada su bile sp
napom od kudelje — bio je to alat koji je sam napravio. Neka masna supstanca i mulj se stvrd
vodnoj cevi, i zapuše je poput neke vrste smeđeg maltera. Otac isuče svoju sklepanu napravu
aičkom oku deluje nesigurno, i napada problem
7/25/2019 rešenošću
Jednostavan zivot - Kenzaburo jednog
Oe.pdf pit-bula, sve dok konačn
vori kanal kojim voda ponovo može da teče. Kada to završi, detaljno prečisti kompletnu cev
otpadna voda mogla lakše da oteče. Kada završi, dobro opere ruke i stopala, ali s
nalizacije ipak ostane na njemu i kada počne da čita knjigu na sofi. I celo njegovo telo ispružen
i odiše osećajem zadovoljstva — kao i smradom kanalizacije — zbog uspešno obavljenog p
liko god on beznačajan bio...
Otac je imao naviku da bude opsednut takvim stvarima, i nikada ne propušta prilik
speriment. Kada prolazi pored prodavnice i vidi reklamu ili nešto slično za pakovanje hemik
otpušavanje odvodnih cevi, odmah se upeca. Jednog jutra, kada je video zapanjujuće rez
mikalija koje je sipao u cev prethodne večeri, bio je van sebe od sreće. Svi smo morali da iza
osmatramo čudo pre nego što smo otišli u školu ili radionicu. Ovo je zapravo geneza incide
zi sa čišćenjem kanalizacije. Iznad cevi koja vodi od sudopere u kuhinji prema zadnjem delu
svojim putem do glavnog kanalizacionog sistema, postoji niz metalnih rešetkica na otvorim
vod sa oznakama 1, 2, 3... n. Ono što bi trebalo očistiti je kompletna dužina cevi između otvo
zatim 2 i 3, i tako dalje. Dana kada su hemikalije napokon otpušile odvod, grumenje materije
i na malter, koje je rastvorila moćna kiselina se nagomilalo ispod svakog otvora. Ot
somučno vadio ove grumenove, kao uzbuđeni farmer koji žanje svoju bogatu žetvu.
Mada je Otac u toj fazi bio ushićen, delovalo je kao da je već naslućivao zloslutnu, m
brinutost, jer je ispravno sumnjao da je još grumenova sprano u dugačku cev koja vodi do gla
nalizacionog sistema, iza poslednje rešetke, kako je tada pretpostavljao, ispod našeg placa...
ahovi su se obistinili, i sledećeg dana je voda iz odvoda pokuljala baš kroz tu, poslednju reš
eva alatka više nije mogla da pomogne, pa je morao da dođe tim specijalista za otpušavanje
velikom količinom svoje opreme.
Čak su i ovi profesionalci imali priličnih problema. Na kraju je, ispod zemlje, Otac pron
jedan otvor iza onog za koji je mislio da je poslednji u nizu. Ispod njegovog poklopca se na
etka koja jezagušenje,
milosrdno sprečavalaaličvrstu materiju
problem da uđe
je rešen čimu glavnu kanalizacionu
su uklonjeni cev.koji
grumenovi Ovasuzaštita je izap
blokirali
de. Zatim je vođa tima specijalista, koji je u početku delovao kao da nije imao samopouzd
čeo da drži predavanje Ocu o tome kako je neophodno redovno čistiti cevi. Otac se snuždio,
orao da prizna neuspeh. Ono za šta je verovao da predstavlja otvor pod brojem n bio je zap
vor broj n-1. Još od početka je trebalo da zna da je nešto čudno kada je njegova alatka uda
što na suprotnom kraju cevi. Uostalom, bilo je krajnje jednostavno proveriti da li se ispod ta
ja zemlje nalazi skriven još jedan otvor.
”Nakon incidenta sa čišćenjem kanalizacije,“ pisala je Majka, ”Tata je nastavio da se vajk
sta vremena. ’Kada je alatka udarila u nešto, trebalo je da izvučem iz cevi i raširim po zeml
metalnom šipkom malo nabadam zemlju na suprotnom kraju. Kako to da mi nije palo na pam
mogao da postoji još jedan otvor...?’ Nepažljivo sam mu odbrusila da ne kuka više o tome, bu
su uvežbane ruke to već rešile. Zatim je Tata počeo glasno da jadikuje, ’Nikad bolje šan
vu porodice da se dokaže! A ja sam uprskao.’ Ovo me je uplašilo.
”Mislim da tada nisam više ništa mogla da učinim da mu skrenem pažnju sa onoga za
rovao da je ‘škripac.’ Jedino što sam mogla je da ostanem pored njega. Ipak, kao što i on priz
govo predavanje o veri je bilo okidač. Mislim da ni on ne zna tačno zašto mu se sve to sku
rokuje da takosaklone duhom. kanalizacije.
Ništa u vezi sa Onnjegovim
je http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf
incident čišćenjem čak ide sadašnjim ‘škripcem’
tako daleko da kaženije
dajednostavno
su 17/115
ga nje
umulirana zla izazvala. I tako, Ma-čan, mada
7/25/2019 znam
Jednostavan zivotda smo tiOe.pdf
- Kenzaburo na leđa natovarili veliku brigu
h da ostanem pored Tate i da brinem o njemu.“
Često sanjam stvari koje imaju veze sa svakodnevnim događajima i u takvim snovima stva
sasvim malo izobličena. Nisam osoba koja sanja naročito fantazijske snove; ipak, u noći k
stupila posle čitanja Majčinog pisma, sanjala sam jedan takav, mada ne mogu da kažem da
mo imalo nekakve veze s tim. U snu ne samo da je Otac napisao pozorišnu predstavu — što n
životu nije pokušao — nego se čak našao na pozornici na kojoj se predstava odigravala! Ča
ajka bila tamo! Sumnjajući da je tako nešto moguće, budući da nijedno od njih nikada nije uči
umi, i pitajući se kada su se vratili iz Kalifornije, krenula sam u pozorište sa Ijorijem...
I Majka i Otac su na pozornici, ali ne mogu da čujem šta govore. Predstava je upravo po
Ijori i ja pokušavamo da se premestimo u prvi red, gde se pojavio čovek koji je oko ruke
zanu traku na kojoj je pisalo press i počeo da nas tera odatle, recima, ”Vi imate ulaznic
tinija mesta, ne možete da dođete ovde!“ Eto kakav je bio moj san. U stvarnom životu nikada n
šla na čoveka koji oko ruke nosi traku na kojoj piše press, a čak i ako jesam, verovatno smo
ošli jedno pored drugog jednom ili dvaput. Ipak, izgledalo mi je da definitivno poznajem čo
kad sam se probudila, nisam znala ko je to bio...
zvatiUznekom
doručak samamaterske
vrstom ispričala psihologije,
san O-čanu,alinamožda
šta jeje on prokomentarisao,
to samo ”Pa,
nivo razgovora kojimogao
o menibih
ot
o koliko i o bilo čemu drugom. Ali kada imaš neprijatan, užasan san, neko ko se tamo pojavi i
nešto loše obično nije neko koga ti smatraš najzlobnijim. Pojavljuje se, takoreći, Broj Dva. B
ti ni u snu ne želiš da vidiš onoga koga smatraš najmalicioznijim u stvarnom životu, za
gično da Broja Dva postaviš kao antipoda u snu? Dakle, zar ne bi bilo najjednostavnije da po
osobe koju trenutno smatraš za najzlobniju u stvarnom životu, a da onda razmotriš onog sled
o njegovog zastupnika?“
Kada smo bili u obdaništu, O-čan je ili slagao lego kockice ili je čitao naučne slikovnice.
pričao sa našim roditeljima, čak i sa mnom, govorio je kao da čita iz knjige, što me je t
iralo da sam se često svađala sa njim oko toga. Od kako je u srednjoj školi, prilikom str
jentacije odlučio da studira prirodne nauke, nisam ga videla ni sa jednom knjigom koja
uštvenu tematiku. Ipak, on nonšalantno koristi reči koje se mogu naći samo u takvim knjig
aliciozan? Antipod? Zastupnik? Počela sam da mucam u sebi, jedva sposobna da pratim nj
k misli. Ali dok sam vizuelizovala idiome za ove reči, svaka od njih je na svoj način delo
lično ubedljivo i pomislila sam da je O-čanov način izražavanja zaista odgovarajući. Ov
ecifičan način izražavanja, smatram, proističe iz njegove dubine koju ne osećam u svakodne
otu s njim. Sve ovo sam prenela Majci, na šta je odgovorila ne samo ona, već i Otac.
”Tata je izgledao preplavljen emocijama kada sam mu ispričala tvoj san, kako ste ti i Ijo
edno u pozorište.
”Mislim da i ja mogu da rešim zagonetku iz sna gde ti i Ijori sedite u publici daleko od
e smo Tata i ja, i kada se prema vama drsko ponesu. Mislim da to reprezentuje situaciju u koj
Ijori i ti sada našli. Zar ne misliš tako, Ma-čan? Kada sam pitala Tatu šta misli o tome, rekao
e od toga, mislim da to ukazuje na njihovo stanje posle naše smrti.’ Čak je i nastavio, rek
anjajući ovakav san, Ma-čan se priprema za budućnost, njenu i Ijorijevu budućnost kao siro
egove prejake reči kao da su ga zabolele kada ih je izgovorio... Rekao mi je da će ti pi
mišljanjima na koje ga je tvoje pismo ponukalo, čim se bude osećao malo bolje.“
Samo jedan dan posle Majčinog, stigloJednostavan
7/25/2019 je i Očevozivot - pismo.
Kenzaburo Oe.pdf
”Kada si ti u zemlji snova u Tokiju, Ma-čan, ili je jutro ili veče ovde u Kaliforniji, što zna
m ja obično budan. Sećam se jednog predvečerja, šetao sam Strouberi Krikom, koji je uk
kvojinim drvećem i nalazi se na ivici kampusa u blizini mesta gde sada živim, i osećao sam s
ntar interesovanja javnosti, ali ne kao progonjen, osećaj nije bio loš. Mora da je tada bila du
ć u Tokiju, a ti si imala taj san o nama na pozornici.
”Setio sam se nekoga zlobnog, a on je mogao da nosi i traku sa natpisom press ukoliko je ž
na osnovu strukture tvog sna, rekao bih ti sledeće. U svom snu si išla sa Ijorijem da pog
edstavu koju sam ja napisao, ali pre nego što se radnja razvila u tvojoj glavi, ubac
vaspitanog čoveka sa trakom na kojoj piše PRESS kako bi mogla da skreneš oči sa pozornice
ovorom da si morala da uspostaviš kontakt s njim. Ako je to bio slučaj, nalazim olakšanje u
se ti pripremaš za situacije u kojima ćeš se možda zaista sretati sa zlobnim ljudima. Ti znaš
vi ljudi uskoro početi da se pojavljuju ne samo u tvojim snovima, već i u stvarnom životu.“
Na dan kada sam dobila Očevo pismo, Ijori je doživeo napad baš kada smo stigli do
spodina Šigetoa. Nije zaboravio da uzme svoje antikonvulzive, nije bio prehlađen niti se o
e, ali ipak je imao napad. Doduše, napad nije bio previše ozbiljan. Njegovi pokreti su ne
livali na crvenilo
ozničavo površinukoje
iakoseseodtrudio da ih
njegovog obuzda,
vrata dizaloi prema
kada sam
licu.pažljivije
Kada sampogledala, primetilas
objasnila njegovo
spodinu Šigetou i pomogla mu da legne na sofu, gospođa Šigeto je donela ćebe koje je izgl
o da ima poreklo vezano za neku zemlju iz istočne Evrope. Njime sam umotala Ijorija od gru
gu i smestila sam mu glavu na jastuk, koji je takođe bio ukrašen narodnim vezom iz Poljske. G
u je bila teška, i zbog njenog nesigurnog centra teže, nije mi bilo lako da je pravilno postavi
tuk. Zadah mu je bio kužan kao i uvek kada ima napad. Bio je to neprijatan miris na koji se n
ću naviknuti, koliko god pokušavala. Ovo me je podsetilo — tome je pomogla aura ko
itovali ćebe i jastuk — na priču koju sam pročitala u obdaništu, priču za koju sada znam
rada
ile naruske
udovenarodne pripovetke,komarca.
malog močvarnog o đavolu sa vrelim i kužnim zadahom, stvoru čije su noge i
Supruga gospodina Šigetoa je namakla zavese kako bi zaklonila sunčevu svetlost jer je
eći na leđima, zaklanjao šakom svoje oči, dok su njegovi lepi prsti bili ispravljeni i skupljeni
stim ploču?“ upitala je dok je navlačila zavese, ali Ijori nije mogao da pruži odgovor č
stikulacijom. Gospodin Šigeto je ćutao. Tužnog izraza lica i klonule glave, izgledalo je da pati
misli da je upravo on, iz nekog razloga, izazvao Ijorijev napad. Posle nekog vremena sam up
rija, Jesi li sada dobro? Da li se osećaš bolje?“ On je na to odgovorio, ”Sada sam dobro! Os
bolje! Hvala!“ Glas mu je i dalje bio dubok i promukao. Možda zbog jednostavne ozbilj
log deteta sa kojom je Ijori odgovarao, lice gospodina Šigetoa, sada podignuto, kao
državalo suze. Okrenula sam svoje lice što dalje od njegovog...
Zbog ovoga sam morala da napišem Majci pismo o stanju sa Ijorijevim napadima. Nap
m joj da ću ga krajem meseca odvesti u bolnicu na kontrolu, umesto da tamo odem sama sam
h preuzela njegove lekove. Obično sam išla u univerzitetsku bolnicu u Itabašiju — isto mest
ga hitno odvezli čim se rodio, i gde je od tada bio lečen — i ubacivala njegov medicinski kar
tiju sa oznakom recepti da bih dobila lekove koji su se izdavali u količinama za četiri nedelje
Dok sam pisala Majci ovo pismo, prisećala sam se šta bi svako od nas radio kada bi Ijori
oje
de, napade — naročito kako je Otac postupao,
ahttp://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf
sada mu je bilo delimično oprošteno. Otac štobimiodjetoga
bilonapravio
izuzetno čitavu
nesimpatično kada
predstavu, je o
zajed
19/115
rijem,7/25/2019
kao da je to nekakva igra. Ali sada počinjem
Jednostavan da osećam
zivot - Kenzaburo Oe.pdf da je on, na neki način,
avilan stav prema celoj stvari.
Evo čega se uvek setim kad god Ijori ima lakši napad: Jutro je. Ijori je tek ustao iz krev
a temperaturu. Ponekad je to samo početak prehlade, ali Otac, sa intuicijom koja potiče od d
a godina sticanja iskustva, može da proceni da li je to najava napada. U takvim trenucima Ot
lazi na sprat u svoju radnu sobu. Smestivši se na sofu u dnevnoj sobi, sa tablom za crtanje u
lu, nastavlja da piše, sve vreme motreći na Ijorija koji leži na podu i sluša muziku sa radija.
kog vremena Ijori ustaje i počinje da korača između dnevne sobe i trpezarije, koja je
penik više. Na tom putu, njegove baterije se istroše.
Kada se ovo dogodi, Ijori ne pada ničice, ali tu Majka ili ja, sa našom snagom, niš
ožemo da učinimo. O-čan stoji pored nas sa zabrinutim izrazom lica, ali zbog svoje uzdržano
usuđuje da ga dodirne. Zatim ulazi Otac, sa agilnošću koja je strana dostojanstvu odraslih lj
trenutka kada ga primetim, on je već pored Ijorija. I mada znam da ga on samo ohrabru
evih usta jedna za drugom izlaze reči prema kojima osećam snažan otpor.
”Ijori, pa to nam je ’napadni-i-begaj,’ je 1’ da? Pa, drži se onda i krećemo u toalet. Nemoj
se predaješ. Ne daj da ti izađe tvoj ’napadni-i-begaj’!... Dobro je! Uspeo si! Veličanstveni u
oj ’napadni-i-begaj’!“
Ijori je već visok koliko i Otac, a težina mu je i veća. Zato što oseća rane simptome napad
ć ima napad, njegova svest je zamračena i njegovi pokreti postaju usporeni i nespretni, i na iv
se sruši, dok ga Otac vodi do toaleta. Čim sedne na šolju, a ponekad i pre toga, započinj
pad dijareje. Za Majku je izuzetno važno da li je stigao na vreme ili ne, jer ona posle svega
prljano. Zato i Otac ima veliki entuzijazam da, kada nasluti napad ili primeti njegov početak, k
kciju i uspešno odvede Ijorija do toaleta. Potpuno je prirodno da je veoma srećan kada se na
vari veličanstveni uspeh.
Priznajem, svima nam je ovakav pristup bio simpatičan u vreme kada je Ijori još uvek i
ecijalnu školu, kao što je bio slučaj i sa ”đokom.“ Ali, nije li bilo previše da se sa time nasta
o da je u pitanju gej festival, sa tim nepromenljivim izrazom napadni-i-begaj ? Zar Ijo
posredno pre, ili tokom napada — ne oseća kao da mu ključa u bronhijama i jednjaku, stom
vima? Zar to stanje nije dovoljno neprijatno? I dok sve to traje, on mora da sluša Očevo neum
bljanje pored svog uveta, i da pomera ruke i noge koje se teško mrdaju, i da ide u
ansirajući svojim telom koje preti da se sruši — i iznad svega da podnosi svoje napadni-i-
mente — kakvo li je to samo mučenje!
Iskreno, upravo sam na ovaj način reagovala na Očeve reči i ponašanje. Ipak, pred od
ojih
ćam roditelja
se jedneu Sjedinjene
nedelje kadaDržave, počela
se Otac sam davratio
iscrpljen saosećam sa Ocem, koji
sa dobrotvorne se brinuoposv
svečanosti o Ij
ndikepiranim osobama gde je vodio Ijorija. Bio je to koncert ”Susreti od srca“ Metrop
kestra. Nasuprot njemu, Ijori je bio veoma raspoložen. Kada bolje razmislim, Očev ”škripa
čeo da postaje očigledan otprilike u tom periodu. Ja sam pre toga vodila Ijorija na takve kon
a puta, i poznajući kako to izgleda, brinula sam se što će ga Otac tamo voditi. To je samo moj
sak, ali na takvim dobrotvornim koncertima, voditelj programa i dirigent su u ču
položenju, dok članovi orkestra često pokazuju očigledan zamor. Zato sam brinula da će Otac
navikao na prvoklasna izvođenja novih dela njegovih prijatelja kompozitora, biti šo
mosferom
oma raspoložen nemarnosti
da mekoju zameni, takavpaorkestar
je na svojširi. Ali noć pre
uobičajeno
http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf koncerta ”Susreti
tendenciozan od srca“,
način rekao, izgled
”Sa kim
20/115bi
ideš 7/25/2019
na koncert sutra, Ijori?“ Ijori je svojJednostavan
lepo izvajani prst stidljivo
zivot - Kenzaburo Oe.pdf uperio, kao da ga skriva
lom, u smeru Oca.
Otac je dao Ijoriju da za koncert obuče njegovo staro odelo, koje je obukao svega jedno
a puta pre mnogo godina i sačuvao ga za Ijorija pošto je shvatio da na njemu mnogo lepše izg
sle koncerta su večerali u obližnjem Ikebukuro restoranu, a zatim su došli kući. Njegovo pozi
položenje je, izgleda, trajalo još neko vreme posle koncerta, jer nam je iz restorana d
doled, ali je po dolasku kući posle smrkavanja delovao potpuno istrošeno.
Raniji koncerti ”Susreti od srca“ kojima sam prisustvovala su bili skupovi hendikep
oba sa zaista raznolikim idiosinkrazijama, kao i njihovih podjednako idiosinkratičnih rođaka.
Njihovo različito poreklo je najizraženije kod majki mentalno retardirane dece srednjoško
rasta. One se drže zajedno, i svaka od njih nosi mračan, neizbrisiv žig patnje koji hrabro pod
og toga im se divim i to je razlog što često ostajem sa ovim majkama kada idem na ov
upove. Takođe osećam da se ništa ne može porediti sa kompleksnim i usijanim raspoloženjem
da kada se okupe različiti hendikepirani ljudi sa svojim porodicama i volonterima.
Plašim se da je za Oca, koji je navikao da radi sam, atmosfera u kojoj kipti ovakvo uzbu
a više iscrpljujuća nego ohrabrujuća. Kada se Ijori i ja nalazimo među svetom, u konc
orani
adljivoilirazličiti
u javnom negoprevozu, čestoljudi,
kod ostalih se podsetim
mada su neobičnosti njegovihdeo
kod kuće integralni izraza
našelica i pokreta,
porodice k
i nešt
nama mnogo dopada. Ta neobičnost je često još upadljivija ukoliko je prisutno još hendikepi
oba, od kojih svaki nenamerno ističe svoju različitost. Zato pretpostavljam da je Otac bio pri
kiran kada je počeo da primećuje nepoznate izraze na Ijorijevom licu na koncertu ”Susre
a“.
Tako mi je bilo žao Oca, a u isto vreme sam bila i ljuta na njega. Nisam posedovala konk
kaze na osnovu kojih bih mogla da opravdam upad u intimu njegovih misli, kada sam i
etpostavku da je razlog njegove iscrpljenosti potvrđivanje Ijorijeve hendikepiranosti, koja m
sustvu drugih hendikepiranih osoba postajala još očiglednija. Na ovakvo razmišljanje s
vela moja sopstvena različita iskustva. Čak i sada, kad god povedeni Ijorija na ovakva okuplj
kada pomažem kao volonter, primećujem da se majke hendikepirane dece, koliko god
ledale, ipak čvrsto drže, dok očevi, naročito oni Očeve starosti, nose izraze turobnog prihva
arnosti. Svaki od njih kao da nosi strah koji odslikava hendikep njegovog deteta, koji je on u
vkom, a magičnim markerom ga pojačavaju ostali očevi. Takođe izgledaju kao da žal
mišljaju o sopstvenoj budućnosti, kada vide porodice koje se staraju o hendikepiranim oso
e su starije od njih samih...
š putUmračan
takvim itrenucima
težak, ali fiksiram
moramo pogledom
da stegnemo takve
srceočeve i ponavljam
i da nastavimo u sebi, ”Nećeš,
napred!“ vala! Mož
Da su ti očevi pog
mene, jednostavno bi pomislili da je ta devojka koja ih je tako pomno posmatrala, mršava de
malom, okruglom glavom, brzo oborila pogled istog trenutka kada su se oni okrenuli da bi usm
oj pogled prema njoj. Ali razlog zbog koga čujem ove glasove u sebi je taj što sam u istoj to
ođe primetila i potištene majke koje, poput mene, nose u sebi nemirenje otelotvoreno u N
la!
Utisak koji ponesem sa ovakvih koncerata u poslednjem periodu je da prolazi vreme. ”P
eme!“ mislim se. Mislim da se tako osećam jer upoređujem ovakve događaje sa onim koje
sećivala kada je Ijori bio u drugom razredu specijalne škole za hendikepiranu decu. Kad
http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf 21/115god
atila 7/25/2019
Majku do škole, imala sam osećaj daJednostavan
nisu samozivot - učenici dobro raspoloženi, već i nastav
Kenzaburo Oe.pdf
ratelji. A majke su posebno bile neizveštačene: njihov neusiljen smeh bi me uvek pri
enadio. Ali više ne čujem da takav smeh odjekuje na koncertima Susreti od srca. Naravno,
aj koncert je svečani događaj na kome učestvuju, kao izvođači, na primer, stariji muzičar
ždeći — sa prstima između usana — izvodi dvostruku oktavu, notama koje probijaju uši
gova ćerka ćurliče italijansku narodnu pesmu, mašući mikrofonom u maniru pop idola. Ali t
uze, koja usledi odmah iza ovoga, majke pogled usmeravaju u svoje krilo ili tu negde, a
prirodno zveraju unaokolo uznemirenim pogledom.
Zato se osećam dobro kada mlada osoba sa hendikepom ponekad ima pozitivnu, agre
kciju u koncertnoj dvorani. Glas u mom srcu uzvikuje, ”Hoćeš, vala! Možda je naš put mra
ak, ali moramo da stegnemo srce i da nastavimo napred!“
Moje pismo Majci u Kaliforniji... Izostaviću izveštaj o nedeljnim posetiocima, pošti i ku
škovima, i preneću samo deo koji se odnosi na moja razmišljanja i osećanja.
”...Odlasci u radionicu, gde može da uživa u društvu svojih kolega, i na časove muzike
spodina Šigetoa izgleda da pomažu Ijoriju da lakše podnese što mu Tata i Mama nisu u Japanu
njegovih napada tiče, imao je dva relativno slabija tokom prošle nedelje.
ko ne”Sećaš se da bi,zaboravljao
bi podsetio, kada je cela
bi porodica
da uzme na okupu,
svoje ponekad postajao
antikonvulzive? Sada ihpreviše zavisan
sam uzima i, ak
redovn
utro, u podne i uveče — tako da je sve što ja moram da učinim samo da ujutro pogledam u ku
vidim da li su nestali lekovi za prethodni dan. Planiram da ga odvedeni u bolnicu na kontrolu
mo budem išla po lekove krajem meseca, pa sam zamolila da mu u radionici tada daju slob
n.
”O-čan je ličnost koja sebi zacrta program, i onda ga sam sprovodi, pa uči u svojoj s
tematski se priprema za prijemni ispit. Na pauzama preko slušalica sluša muziku za stol
ezariji. Mislim da se oslobađa stresa ovakvim koordinisanim kombinovanjem učenja i muzike
A sada o stanju mog stresa. Kao što znate, često se opterećujem zebnjom, jer nisam dov
šta da izađem na kraj sa stvarima od kojih su neke, u očima drugih, smešno jednostavne. Čak
i da je, prilikom tvog odlaska u Ameriku, Mama, osim tvoje brige za Ijorijevo fizičko stanje,
veća briga bila da li me time guraš u psihološki stres.
”Ali, sada smo stabilni. Uvek brinem, znaš kako sam uvek brižna, mada ipak zadrž
dnost, da posle perioda visokog nivoa stabilnosti može da usledi period još veće nestabil
ak, molim te da ne budeš previše uznemirena zbog toga. Čak i ako se desi nešto i tresne me u g
sigurno neće biti tresak koji nije bio očekivan. Sigurna sam da ćemo se Ijori i ja snaći pri
bro. I mada O-čan ostaje potpuno rezervisan, znam da imamo i njegovu moralnu podršku.“
A sada o onome što se desilo sledeće nedelje pošto smo bili kod Šigetoovih, i poš
počeli Ijorijevi časovi muzičkog: gospodin Šigeto, koji je izašao iz sobe za muziku ostavlj
mo Ijorija, što inače nije radio, prišao mi je dok sam čitala knjigu, i rekao, ”Nadam se da n
eviše radoznao, ali želeo bih da mi odgovoriš na jedno pitanje.“
Same ove reči su me ostavile skamenjenu. Izrečene su na način na koji je i inače gov
selo nezainteresovano i ravnodušno. Ali, kada sam podigla pogled, na njegovom licu, i u o
kovanim za notni papir koji je držao u ruci, sam videla takvu tugu i ljutnju da me je podišla
ce mi je sišlo u prema
Okrenuvši pete dok meni samparčekala da nastavi. očiju koje su bile ispunjene srdžbom22/115
zakrvavljenih
http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf i patn
odužio je da govori.
7/25/2019 Jednostavan zivot - Kenzaburo Oe.pdf
”Ma-čan, ovo je delo koje je Ijori započeo odmah pošto su K i Oju-san otišli u Kaliforn
vršio ga je za današnji čas. Dok je radio na detaljima, razmišljao sam o muzičkoj teoriji, ko
š i nije jača strana... i budući da sam ga često viđao kako se mirno smeši preda mnom, nije mi
pamet da razmislim o poruci koju ova kompozicija nosi. Osim toga, radovao sam se zadovo
ođenja dela odmah po njegovom završetku.
”Ijori je uredno prepisao celokupno delo i pokazao mi ga danas. Ja sam ga odsvirao i doš
ključka da je to strahovito tužna kompozicija! Zašto?“
Gospodin Šigeto je svoje reči izgovarao kratko, gutajući njihov kraj, dok su mrlje na njeg
atu koji je podrhtavao, izgledale tamnije i izraženije, stvarajući utisak starog čoveka, utisak ko
če nije odavao. U mojim ušima je molećivo odzvanjao njegov glas, ”...strahovito
mpozicija! Zašto?“
U svoje uzdrhtale ruke sam uzela veliki svitak papira koji mi je pružio, i oklevala
mišljajući, ‘Čemu? Ja ne umem da čitam note.’ Ipak, kada sam na gornjoj margini notnog
ledala naslov ”Sutego“{2} ispisan olovkom, mislila sam da mogu da razumem bolni gnev u
spodina Šigetoa.
”Šta,“ upitala sam, ”on sada radi tamo sam?“
”Svira svoje novo delo koristeći staru verziju.“
”Da li izgleda tužno?“
”...Ne. Veoma hladnokrvno, kao i obično... Ali, Ma-čan, šta ti misliš da on podrazumeva
utego’?“
”Ne znam. Do sada nisam znala ni da takva reč uopšte postoji u njegovoj glavi.
”Da li K ima ikakvu ideju o tome kroz šta sada Ijori prolazi?“ Gospodin Šigeto i Ot
jatelji još od pre mog rođenja, ali gorak način na koji je izgovorio njegovo ime, bez koriš
o kakvog počasnog izraza, zvučalo je kao da zaziva svog zakletog neprijatelja ili nešto s
ju-san kaže da je K u ”škripcu,“ ali da li to znači da bi trebalo da ostavi svoju decu da se sn
mi? Ti si, Ma-čan, prošla kroz onaj incident sa manijakom čim su oni otišli. Imala si j
umatično iskustvo. Sada je Ijori komponovao veoma tužno delo u kom kao da cvili, a naslov
u je dao, koji je sam smislio, je ništa drugo do ’Sutego’!“ Tihi klavirski akordi su dopir
protne strane zida sa zvučnom izolacijom, iza mračnog, uzanog hodnika desno od dnevne
dnik je dodatno sužen policama sa knjigama koje su bile raspoređene duž zidova. Iznad
lice se nalazilo još knjiga, jedna preko druge, a iznad njih su bili raspoređeni ručni radovi, i
edmeti
e pratioi igračke
melodiju iz horizontalno,
istočne Evrope. kakoIjorijejeuobičajeno,
svoju muziku
većsvirao istoceline
je male onakosvirao
kako juonako
je kompon
kako
ežio na notni papir, kao da slaže građevinski materijal, jednu vrstu preko druge. Dok sam sl
aj način sviranja hotimično ispunjen pauzama, nije mi delovalo da je u pitanju ”veoma tužno d
m kao da cvili,“ tako da sam bila u stanju da se delimično povratim iz svoje uznemirenosti.
Šta više, gospodin Šigeto je izgledao kao da mu je žao što je sve to rekao. Zvučalo je k
ne kori. Zatim je nastavio, ali ovaj put je svoju ljutnju usmerio ka sebi.
”Čuo sam da je K otišao u Kaliforniju, i da je Oju-san pošla sa njim, u pokušaju da prev
oj škripac,“ rekao je. ”Oju-san me je informisala o okolnostima, i ja to razumem. Još od
adosti, K je bio veoma strpljiva ličnost. Kada osobe kao što je on dođu do tačke gde,
http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf bilo
23/115
anje 7/25/2019
ili na neki drugi način, daju do znanja da jezivot
Jednostavan rizično nastaviti
- Kenzaburo Oe.pdf život kakav su do tada v
da ni Oju-san ni ja ne možemo da mu zamerimo na takvom nužnom izgnanstvu. Ali, ako nje
našanje, koje je u osnovi egocentrično, dovede Ijorija u situaciju da se upita da li je on napu
e... zapitao bih se kakva je njegova sposobnost da proceni Ijorijeva osećanja.“
Neobična atmosfera je izazvala gospođu Šigeto da izađe iz kuhinje i počne da sluša svog
ava joj je bila pognuta, a srebrni okvir njenih naočara se presijavao sivkasto crno. Osećala
ažnu potrebu da kažem nešto, bilo šta, što bi im popravilo raspoloženje.
”Mislim da u ovakvom korišćenju izraza ’napušteno dete’ postoji element humora,“ rekla
pravo mi je palo na pamet da se jednom prilikom, dok je na televiziji gledao film sa čudoviš
ekranu pojavila beba stegosaurus{3}, a otac mu je objasnio šta je to ime značilo.“
”Stegosaurus!“ uzviknuo je gospodin Šigeto glasom u kojem su bili izmešani tuga i smeh.
je ipak svoje delo naslovio ’Sutego,’ znajući dobro šta je to napušteno dete!“
”Gospodine Šigeto, zašto si tako direktan i emotivan?“ upitala ga je supruga, obraćaju
užu sa dodatkom ”Gospodine“ ispred njegovog prezimena, što mi je pružilo letimičan pogl
hov život u istočnoj Evropi. ,,Ma-čan je sledovalo ono najteže, preuzela je na sebe celok
govornost za Ijorija, a ti ne bi trebalo da joj staješ na muku sa ovakvim izlivima.“
”Istina,“ priznao je gospodin Šigeto, ,,u pravu si.“
”Ako je Ijori svoje delo naslovio ’Sutego,’ zar to ne znači da je svoja osećanja izrazio
uziku? I baš u ovom trenutku on to svira veoma smireno. Možda on ima drugačije shva
apuštenog deteta’ od tebe... Zato je najbolje da popijemo po jedan čaj, i da pokušamo da se
irimo.“
Dok su na njegovim obrazima i vratu kao tragovi uzbuđenja ostale pruge boje mesa, gos
geto je pognuo glavu i seo na svoje mesto za stolom. Pomogla sam gospođi Šigeto da iznese
i kolačiće koje je umesila, poštujući njene instrukcije, koje je iznosila sa dostojanstvom ko
a kod
pili smonječaj,
nisam
kojiprimećivala.
nam je inačeIpak, izgledalo
gospođa je da
Šigeto i ona po
iznosila tuguje zbog naslova
završetku Ijorijeve
časa, pomalo kompoz
utučeni, k
o upravo nas troje bili napuštena deca. U tom stanju smo ostali dok Ijori nije izašao poš
svirao svoje novo- završeno delo.
Posle nekog vremena, iz snažnog osećaja odgovornosti, gospodin Šigeto je pokušao da ob
zadinu svoje emotivne reakcije. Obrazložio je svoja razmišljanja o odlasku Oca i Ma
liforniju i o situaciji u kojoj oni ništa nisu učinili — bez obzira na to šta su nameravali — u
Ijorijevim osećajem napuštenosti, koji je u njegov um usadio izraz ”napušteno dete.“ Mislim
eo da me obavesti o nekim stvarima za koje nisam znala dovoljno: njegovo dugo prijateljs
imno poznanstvo sa Ocem.
”...Baš sam od njega prvi put čuo za ‘škripac’ u kom se našao. Nikada nije mnogo prič
me, ali sam kasnije čuo detalje od Oju-san. Rekla je da je uzrok najverovatnije što roman koj
e napredovao baš najbolje, što znači da je materija o kojoj je razmišljao kao o suštini teme z
mučnu fazu. Ako bi rešenje problema moglo da se nade u formi romana, K bi mogao da o
esnu distancu od samog problema, i na taj način bi se s njim izborio. K je pisac koji je ceo
ot oblikovao na ovaj način. Što se tiče mene, koji veliko premišljanje počinjem tek kad
oblem direktno optereti, trud koji K ulaže da bi uspostavio svoj spisateljski stil života mi pon
uje”Ali,
naporno, ako da budem iskren.
pogledamo sa druge strane, za K problem sa romanom znači da mu je24/115
http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf čitav j
gment7/25/2019
života — sve vreme koje provodiJednostavan
stvarajući
zivot -strukturu priče, pišući, a zatim ispravlj
Kenzaburo Oe.pdf
man — u potpunosti zaustavljen. Možda će ostati zaustavljen, i on nikada neće moći da nasta
tip koji ne može da ostavi po strani delo u kome je naišao na teškoće u pisanju. Tako on piše.
vatio sam da mu je neposredan uzrok ‘škripca’ ovaj put predavanje koje je održao, ’Mo
veka bez vere.’ Dakle, iza svega leži, na neki način, veselost tipična za K.“
”Mislim da predavanje nije trebalo da bude prikazano na televiziji,“ rekla sam. ”Bivši k
odeljenja za francusku literaturu je zamolio Oca da održi predavanje na ženskom univerzit
vim slučajno se desilo da ga je neko, drugi njegov bivši kolega sa koledža, snimao v
merom, i na kraju je sve bilo emitovano.“ Gospođa Šigeto, već deprimirana, se samo
smešila. Verovatno je mislila da pokušavam da branim Oca.
”Da,“ rekao je gospodin Šigeto, ,,a činjenica da on nije planirao da predavanje bude prika
televiziji je bio razlog više da bude onako otvoren. Time je produbljena dilema u kojoj se naš
”I ja sam gledao program. Govorio je kako je u svom životu sa Ijorijem iskusio trenutke ko
k i u čoveku bez vere kakav je on, u njegovom srcu izazvali kretanje za koje je jedini
olitva.’ U vezi sa tim, govorio je o svom detinjstvu. Ako je sve što je rekao u tom predav
na, onda je K ceo svoj život — od neke jedanaeste ili dvanaeste godine — proživeo u strah
ih koji propovedaju
”Otac veru..“
pušta u pogon svoj duh služenja i pokušava svoja predavanja da učini zanimljivim,
slim da govori bilo šta neistinito kada govori o važnim stvarima. Baka koja živi na Šikok
tvrdila da je posle incidenta sa pšeničnim brašnom počeo da pati od nesanice, i ta nesani
sto pohodi. Nešto što mi je Baka rekla, a to Otac nije izneo na predavanju, se desilo otpril
eme kada je otkrio da u Macujami postoji hrišćanska crkva. Pretpostavljam da je način na k
stao opsednut tom crkvom bio veoma mističan. Naša rodbina je duboko povezana sa budizmo
k poseduje i sopstveni hram. Ali Baka se pribojavala da će on sam otići u hrišćansku crkvu, p
o nije davala novca kako bi onemogućila takvu posetu. Zatim je on jednog jutra napustio kuću
nikom nije javio. Hodao je dugo kroz planine, sve dok nije pala noć. Tada ga je, u blizini g
ustavio policajac. Posle toga je prestao da govori o pitanjima duše, kao da se ništa nije d
k sam čula da je govorio o onome što se desilo kao da je to nešto čemu bi se trebalo smejati
još uvek bio dete. Pričao je ljudima da je, kada ga je zaustavio, zamolio policajca da po
kvu. Kada je policajac to učinio, onaj ko se javio mu je rekao da bi dečaka trebalo vratiti kuć
u je potpuno slomilo duh.“
”Priča koju sam ja čuo od K se razlikuje u pojedinim detaljima,“ rekao je gospodin Š
ekao mi je da su portali na crkvama, čak i u ruralnom Japanu, bili kao ogromne kapije neosv
đava, i da mu je njihovo odbijanje da ga prime došlo kao olakšanje. Rekao je da ga je to uv
u crkvama postoje ljudi koji posvećuju svoje celokupno telo i dušu svojoj veri, da su ti
božno priklonjeni pitanjima duše. Shvatio je tada da je bilo potpuno normalno da ga o
dući da on još uvek nije bio spreman da odbaci sve i posveti se pitanjima duše. Tada m
nulo. Očigledno, još od kako je krišom u časopisu pročitao članak o svetom Franji Asiškom
denici koju je pominjao u predavanju, onu u dubokoj šumi gde je rekao da je njegova fam
ala pšenicu, poverovao je da, ukoliko želi da se posveti pitanjima duše, prvo mora da se od
ega i da iskusi religiju. Ti ne znaš, zar ne, da je upravo sveti Franja osnovao tri zasebna
onaških redova? Ali K je tada bio samo dete, i mislio je da, dok se ne odrekne svih ve
ozemaljskim,
grantno licemerje neće — moći da učinifoi,
mauvaise ništa u vezi
rekao je, sa pitanjima
kako
http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf duše...
su studenti Ponekadujenaše
francuskog govorio
vremedatobinato
25/115
ako 7/25/2019
bi pokušao da učini bilo šta što ima veze sa pitanjima
Jednostavan duše,
zivot - Kenzaburo a da prethodno nisu raskinut
Oe.pdf
ze sa svetovnim životom, sa svim ovozemaljskim željama.
”Ako bismo uprostili stvari, mogli bismo da kažemo da je K jednostavno živeo godin
dinom bez ikakve promene, dok nije zagazio u pedesete i počeo da iznosi svoja indisk
mišljanja o pitanjima duše. Zatim su neki verujući ljudi prilično nabusito počeli da oce
govu veru na osnovu korica, koliko kod to licemerno bilo. Da nije to izazvalo njegov gu
pljenja? K je znao da još uvek nije prišao pitanjima duše. Zato je osmotrio svoj život i zak
dogod se Ijori nalazi pored njega, on ima izlaz kroz koji uvek može da se provuče sa sv
emerjem — što je upravo ono čega se plašio. Možda je baš to razlog što je otišao u Kaliforni
se odvojio od Ijorija: razlog više da Ijorija ostavi kod kuće, koliko god to bilo bolno za oboj
sto vreme, i dovoljan razlog za Ijorija da se oseti napuštenim.“
”Ijori u sebi poseduje čudesan senzibilitet, možda je zato stekao takav utisak. I možda, za
ume to da izrazi recima, dopušta muzici da to kaže umesto njega.“
”Ne možda, već nesumnjivo. Čak se i recima vrlo jasno izrazio: ’Sutego.’ Ne možeš se pr
to nisi video, ili čuo.“
”Šta tačno mislite da Očev ‘škripac’ nosi? Iz svega što ste mi ispričali, pitam se da neć
vrši...“
”Viseći sa grane kalifornijskog zimzelenog hrasta, pogodne za vešanje — ponukan činjen
stvari uzima previše ozbiljno, pa sve to pomešano sa depresijom zbog starenja... da li je to
ga se plaši Oju-san?“
”Gospodine Šigeto, mogu da razumem da si uznemiren zbog brige za K-čana, i zbog Ijo
uzike,“ prekorila je svog muža gospođa Šigeto, dajući još jači izraz svojim očima koje su, um
meha, bile oivičene dubokim borama. ”Ali stvarima koje izgovaraš samo plašiš Ma-čan. Ako j
n u ‘škripcu,’ ono što bi trebalo da učiniš je da joj objasniš kako smatraš da će se on opora
novodastati
žeš bi senaonnoge. mogaoOvakvoobesiti brbljanje ne vodi
i tako to... bilo binikud. Akobolje
mnogo tako da
dobro poznaješ
kažeš, K-čana
na primer, daon
da bi mož
m
iskoristi ovu priliku da se posveti religiji..
”Ne znam za druge ljude, zaista,“ odvratio je gospodin Šigeto. ”Slično važi i za
umevanje K,“ ponovio je, pri tom trepćući i porumenevši, ali drugačije nego ranije. ”...Ali ka
ć pominje religija,“ nastavio je, ”mislim da će K pre da se obesi nego što će da se posveti re
ih ovih godina se trudio da se distancira koliko god je to bilo moguće od ljudi posvećenih reli
Znam da bi bio uvređen kada bi čuo da sam rekao da se trudio koliko god je to bilo mo
matram da je pravo pitanje za njega, kako osoba bez vere može da se nosi sa životom, a da osta
e strane ograde? Tu on veruje da može da pronađe nešto na osnovu čega može da izgradi lite
rijeru. Ti znaš, zar ne, koliko često on pominje Jejtsa? To potiče još iz davnih vremena nje
ne mladosti. Sigurno ga povremeno čuješ kako mrmlja, zar ne? ‘Čovekov um je primoran da
vršenstvo života ili rada, / I ako bira drugo mora se odreći / Carstva nebeskog, i lutati u mr
tanje u mraku: eto o čemu se radi. Ali čim se upisao na odsek za francuski jezik u Hongu, b
rajski dom; hrišćanski raj mu je ostao u glavi, i toliko grčevito se borio za mesto u njemu da j
brovoljno radio fizičke poslove u manastiru. Kao što sam već više puta rekao, njegova parad
re je uspostavljena na osnovu njegove vizije iz detinjstva, kako sveti Franjo Asiški od njega
se posveti pitanjima duše. To znači da, ako ne napusti sve i eventualno se zamonaši — i
nastiru koji nije previše institucionalizovan — nikada neće moći da se poduhvati vere26/115
http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf koja
mu da spokojstvo. Ali ono što bi on u takvoj
7/25/2019 situaciji
Jednostavan moraoOe.pdf
zivot - Kenzaburo da učini, iznad svega drugog,
pusti Ijorija! Ijori je u pravu kada oseća zebnju napuštenog deteta.“
”Hajde, hajde, gospodine Šigeto. Ma-čan je već ispunjena konfuzijom, i samo što ne zap
li ti to stvara zadovoljstvo? Da rasplačeš sirotu devojčicu?“
Još jače rumenilo se pojavilo oko ustreptalih očiju gospodina Šigetoa i na vrhu njegovog
og čega je počeo da liči na pijanog gazdu iz evropskih priča — upravo sam o tome razmi
ko bih zadržala suze.
,,K je u osnovi ličnost koja se nalazi na pola puta. Nevolja je u tome što on, na svesnom n
može da podnese da bude na pola puta. Malo je neobičan po tom pitanju. Pod tim podrazum
.. on nikada ne bi mogao da se posveti religiji samo do pola. Ali, pošto ipak jeste na pola pu
ože da se uzdrži od kontemplacije o značaju molitve. Što je još gore, dovoljno je beskrupuloz
čak usuđuje da priča o toj temi. Zaključujem da je njegov ‘škripac’ nešto što je on sam izazva
”Oju-san mi je rekla da je neposredno nakon emitovanja njegovog predavanja, K neoček
bio pismo od katoličkog sveštenika o kome je imao visoko mišljenje. Budući da je dolazi
ve osobe, to mora da je bilo veoma ozbiljno pismo. Sveštenik je napisao da je smatrao da
ć deo njegovog stada. Ovo je za njega bio jak udarac. K je verovao da je oduvek pisao iz
veka koji
ešao nema veru,
na njihovu mada
stranu, je pružao
kako ruke ka teritoriji
je to sveštenik napisao...verujućih
Zar ne ljudi.
mislišAlidaako
je je,
to ne znajući to
zastrašujući,
eresantan poziv? Ipak, problem je u tome što ni K sam ne zna kuda stremi njegova prava ver
žalosno.“
”Zaista, vera je nešto o čemu Otac nikada ne razgovara sa mnom. Nikada nije rekao ni r
kvi kojoj je blizak moj univerzitet, niti kroz šalu, a ni kroz ozbiljan razgovor. Jedno
sustvovao službi u katedrali kada je njegov stari prijatelj, književni kritičar, preminuo, al
mentarisao pogrebnu misu kada se vratio kuci. Sve što je učinio bilo je da je nekoliko dana
e knjiga koje je kupio u prodavnici pored crkve.“
”Gospodine Šigeto,“ ubacila se njegova supruga, ”da li je vera uopšte značajna za K-
kada nisam imala utisak da mu nešto naročito znači. U poređenju sa K-čanom, oduvek sam sm
si ti u svakom pogledu mnogo siromašnijeg duha.“
”Nečuveno!“ uzviknuo je gospodin Šigeto, kao da želi da odagna svoje zaprepašćenje. ”A
podseća na događaj iz vremena kada smo studirali. Predavanje je bilo otkazano, pa sm
ijemo vreme, sedeli pored fontane ispred studentskog doma i ćaskali, dok smo grickali k
ba. Najednom je K bubnuo da su mu spasenje ili prokletstvo duše beznačajni, i da je jedino št
važno zapravo pitanje ima li života posle smrti. Rekao je da mu ne bi bilo važno da li bi
rti išaoi uprokletstvo
asenje raj ili pakao, zatojedno
su bili što nitejedno
isto, od to dvoje
ukoliko ne može
je jedina bitikoja
stvar strašnije odbila
postoji apsolutnog ništ
ništavilo. B
infantilna logika, ali je imala smisla. U svakom slučaju, to je bilo ono o čemu je K nepre
mišljao u to vreme.
”A zatim je H, sećaš ga se, zar ne, Ma-čan, čovek koji je postao urednik kada je za
kultet, ali je kasnije umro od leukemije? H, uravnoteženi kosmopolita, podbadao je tvog
voreći mu, ’Sve si to pogrešno shvatio, K. Ono što se dešava posle života nema veze, smatra
orom bilo koga od nas. Za nas je predodređeno da odaberemo jedno od tri. Raj i čistilište se
smatrati kao jedno. Zatim je tu pakao. Treća opcija je apsolutno ništavilo. Ukoliko ti je name
će mesto — apsolutno ništavilo — pa, onda završiš kao da se nisi ni rodio. Da 27/115
http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf li te s
asava?’ Kada je K čuo sve ovo, toliko se obeshrabrio
7/25/2019 Jednostavan zivot - da mi jeOe.pdf
Kenzaburo bilo teško da ga pogledam...“
Tada je Ijori izašao iz sobe za muziku i kroz hodnik stigao do nas. Pomalo neuobič
rvoza je zatezala njegove krupne crte lica. Pokazao je gospodinu Šigetou notni list koji je pon
bom, čitavu stranicu punu izbrisanih i izmenjenih nota, i čekao je na njegovu reakciju. Potpu
norisao gospođu Šigeto i mene, mada sam ga naglašeno pozdravila. Opušteno uzdahn
mpozitor ,,Sutego-a“ je ukazao na niz nota — dugačkih, tankih, za koje Otac kaže da li
bljike pasulja — u dnu stranice, i izjavio, ”Ovaj deo nije bio baš najbolji. Ali, već sam
ravio!“
Gospodin Šigeto je ponovo pregledao deo na koji mu je Ijori ukazao, kao i delove ko
ethodili i sledili, sa izrazom koji više nije podsećao na pijanca iz istočnoevropske literature
tipičnog muzičara. Za to vreme, izgledalo je da kao da između njih dvojice struji neka
munikacije na opštem jeziku muzike, dok je Ijori strpljivo čekao. U trenutku kada je gos
geto potvrdio valjanost izmena koje su načinjene, Ijorijevo lice je procvetalo u širok osme
moć gumice i olovke koje je doneo u svom džepu, započeo je da briše i ispravlja neke od no
merku koji je dao gospodinu Šigetou. Bezizražajno sam gledala kako se naslov ”Sutego“ trese
trahu od živahnih pokreta gumice. Zatim sam ga bez ustezanja zapitala, ”Ijori, da li je ovo
o? Da li je o usamljenosti koju osećaš? Radi se o ’napuštenom detetu,’ zar ne?“
”Pisano je u D-molu. Da li je tužno? Pitam se,“ odgovorio je, sa očima koje su govorile
gove misli još uvek usmerene na kompoziciju. Olovka koju je koristio da načini izmene sa
marala iza njegovog uveta. ”Tek sam je sada završio.“
”Vremenom ćeš sigurno doći do zaključka, Ijori, da li je to tužno delo ili nije,“ rek
spođa Šigeto uz dubok uzdah, žmureći svojim tankim očima sa teškim kapcima. Mislim da s
ojim srcima gospodin Šigeto i ja, u isto vreme, duboko uzdahnuli isto kao i ona.
Kada je došao oktobar, Ijori i ja smo otputovali u Očevo rodno mesto na Šikokuu,
rodične žalosti. Deda-stric — kako je Otac zvao svog starijeg brata, ne obraćajući pažn
govu istinsku poziciju u familiji — je preminuo. Rekli su mi da se kancer proširio sa njegove
pluća, pa čak i na mozak. Zato smo otišli da izjavimo saučešće u ime naših roditelja. Tetka
Fusa je delovala smireno kada nas je pozvala da nas informiše o smrti Deda-strica, vero
hvaljujući tome što je on već dugo boravio u bolnici, a i zato što nije želela da me pr
nemiri.
Tetka Fusa je zatražila telefonski broj naših roditelja u Kaliforniji, i rekla da će porazgov
Ocem o tome šta bi mi, koji smo se brinuli o kući tokom njihovog odsustva, trebalo da učini
će nam se zatim ponovo javiti. Dodala je da će ona da bude informacioni centar, jer ako b
zvala Majku, ne samo da bi to bilo suvišno, već bi moglo da izazove konfuziju, što bi zahteva
dan prekookeanski poziv, a to ne bi bilo ekonomski opravdano. Mada nisam imala dire
ređena sećanja na Deda-strica, sećala sam se Tetke Fuse kao duhovite osobe koja može da
oma praktična, kao što je pokazala i u ovoj situaciji. Inače je pamtim kao u osnovi povu
ervisanu osobu. Mnogo se razlikovala od Oca, iako su bili brat i sestra. Pola sata kasnije m
novo pozvala da mi saopšti da je uspela da se čuje sa Ocem, jer je tamo bilo rano jutr
emenska razlika je bila povoljna.
U našem drugom razgovoru, Tetka Fusa mi je saopštila da je K-čan bio šokiran, ali budu
Oju-san pored njega, sve će biti u redu. Kada je posetio Deda-strica u bolnici pre 28/115
http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf putova
edinjene Države, doktor mu je rekao Jednostavan
7/25/2019 da je stanje njegovog
zivot - Kenzaburo Oe.pdf brata ozbiljno, da je k
tastazirao, što je bila činjenica koja je u familiji već bila poznata. Možda je K-čan kuka
begao u Kaliforniju da ne bi morao da prisustvuje sceni bolnog umiranja Deda-strica. Ovo j
verovatniji razlog njegovog odlaska. Možda ima i drugih, naravno, ali on je pao u du
presiju posle posete bratu.
Razgovarali su, nastavila je, i o mogućnosti da se K-čan vrati zbog sahrane. Prvo je rek
to učiniti, ali su se na kraju složili da bi bolje bilo da ostane u Kaliforniji. Ipak, želeli bi da I
dođemo i prisustvujemo ceremoniji. Rekla mi je koliko novca bi trebalo da ponesemo kao d
raćaj duše.
Ako budemo uhvatili let istog dana, neko će nas sačekati na aerodromu, pa ćemo provesti
ći u dolini. Želela je da povedem Ijorija jer je Baka tugovala, mnogo više nego K-čan, a nj
lazak bi je malčice razvedrio.
Kada smo pristigli na aerodrom u Macujami i izašli iz prolaza nalik kutiji koji vodi iz av
aerodromske zgrade, pejzaž iza prozora me je zabljesnuo sjajem za koji sam mislila d
avno nisam videla. Škiljeći, i smešeći se osmehom koji je izazvala sunčeva svetlost, Ij
viknuo ”Hou!“ i nastavio da gleda napolje. Dok sam stajala na uzanom šalteru za preuzim
ljaga, videla
klenog sam Tetka
zida. Pored nje jeFusu — džin
stajao izgledala je nekoliko
od čoveka, koji jegodina starije
izgledao kao —
tekkako namsumo
stasali maš
etpostavila sam da bi to morao da bude Šu-čan, koji nas je jednom posetio, kada je došao u T
srednjoškolskoj ekskurziji. Kada se naš prtljag pojavio na traci, Ijori, kao još jedan sumo rv
revnosno podigao, duboko udahnuvši uz uzvik Joišou!“ i nastavio da ih nosi. Tetka Fusa, ko
igravala oko izlaza i pozdravila nas kada smo stigli, izgledala je tužno i ozbiljno, sa senkom
da-strica na licu, ali linije oko njenih izbledelih očiju bile su posledica osmeha. Pošto je pos
euzeo kofer od Ijorija, veliki čovek, koji je zaista bio Šu-čan, poveo nas je prema parkin
govim rukama kofer je izgledao kao kutija za igračke, jer ga je nosio ispruženom rukom, delim
maknut od tela.
”On je nastavnik u srednjoj školi,“ rekla je Tetka Fusa dok smo zajedno izlazili iz zg
asjani blistavom svetlošću, ”ali postaje sve trezveniji, toliko da počinje da smara.“ Način na
ovo tiho rekla ukazivao je na prisustvo nostalgične veselosti ispod nivoa njenih poto
ećanja.
,,Oh,“ učtivo sam odgovorila.
Išla sam u srednju školu kada je Šu-čan posetio Tokio na svojoj ekskurziji, i u to vreme
atrala da je trezven uopšteni termin koji se odnosi na sve mladiće koji deluju ljubazno. Zato
kla
neMajci,
vodeći”Ako je oneko
računa trezven,
mojim onda je što
osećanjima, to Šu-čan!“ Otac
je za njega bilometipično,
je čuo pozvao
i to mu Tetka
se mnogo
Fusudopal
i isp
šta sam rekla. To je priča koja stoji iza izraza trezven.
Kada smo se našli izvan grada, išli smo i išli lepo asfaltiranim putem koji je uglavnom v
brdo. Izgledalo je kao da sebi proseca put između planina. Širokolisno drveće na padinama
da sasušenih zasada pirinča, pa čak i šume kedrova i čempresa iznad njih, bili su proš
enjim bojama, i zračili su mirom obasjani podnevnim suncem. Upravo kroz takav ruralni p
o se vozili, u malom automobilu sa dvoje vrata. Šu-čan i Ijori su sedeli napred, čvrsto v
urnosnim pojasevima, a pozadi smo sedele Tetka Fusa i ja. Tokom celog puta se odnosila pr
ni kao prema odrasloj osobi, i pričala mi je kako se Deda-stric razboleo, o bolovima koje
http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf 29/115je
vojim poslednjim trenucima. Onako krupni,
7/25/2019 u-čan
Jednostavan i -Ijori
zivot su Oe.pdf
Kenzaburo izgledali kao zid koji je stajao i
s, ali i oni su pažljivo slušali.
Od svega što nam je Tetka Fusa ispričala, ono što je na mene ostavilo najjači utisa
ravno, bilo ono što se odnosilo na Oca. Imam osećaj da je Tetka Fusa naročito i želela da mi
ari ispriča upravo iz tog ugla. Rekla je da je u vreme kada je Otac išao da poseti Deda-str
lnici, pod izgovorom da pravi kurtoaznu posetu pre nego što otputuje u Kaliforniju, Deda-stri
mao injekcije morfijuma koje su ga i tokom dana činile dremljivim i otupelim. Otac je u
lesničku sobu Deda-strica, ali pošto nije činio ništa osim što je sedeo na niskoj sofi pored kr
boko utučen, Tetka Fusa je rekla Deda-stricu, ,,K-čan je došao da te vidi,“ na šta se koleno D
ica, ono koje je bilo podignuto ispod pokrivača, trgnulo kao od iznenađenja.
Kasnije, pričala je Tetka Fusa, Deda-stric je spustio svoja bosa stopala na pod, govoreći
u je noga teška, što je kod Oca izazvalo drhtanje celog tela, jer je video mesto gde je treba
de srednji prst sa Deda-stričeve desne noge. Nije li se onda K-čan, koji je oduvek teško pod
lesti kod članova porodice, osećao užasno nemoćno razmišljajući o predstojećoj patnji i
og starijeg brata? I zar nije onda, pošto je od doktora saznao koliko će njegov brat još pož
lučio da podvije rep i uputi se u Kaliforniju? ”...Nisam jedina koja tako razmišlja,“ rekla je. ”
sli isto tako, a ona se razume u te stvari.“
”Izgleda da je Otac rekao Majci o Deda-stričevom prstu. On je neprestano razmišljao o D
icu. Osećao se njegovim dužnikom, jer je od njega dobijao pomoć da završi koledž, dok je
da-stric živeo u šumi i radio fizičke poslove koji su ga koštali tog prsta. Izgubljeni nožni p
o veliki udarac za Oca.“
”Mnogo mi je žao zbog K-čana i Velikog Brata,“ rekla je Tetka Fusa glasom u kojem
ećala ljutnja. Kada je započela da nam priča o poslednjim trenucima Deda-strica, Ijori je nem
merao gornji deo tela, privezan pojasem na svom sedištu, sklopio je šake i počeo da se moli.
sa se trgnula i zbunila zbog njegovih pokreta.
”Ijori to čini, i klanja se u znak poštovanja, čim vidi u umrlicama poznato ime,“ objasnila
ada umre neki muzičar ili sumo trener, na primer.“ Ijori je na ovo klimnuo glavom.
”...O? Znači, ponovo ga zovete Ijori, Ma-čan. Baka mnogo voli to ime. Baš lepo. Bić
ago da čuje da ponovo može tako da ga zove.“
Zaista, u našoj porodici postoji čitava priča oko nestalnosti Ijorijevog imena. Pošto se upi
ugi razred specijalne škole za hendikepirane, Ijori se vratio kući posle sedmice provedene u d
obuci, i kada ga je Otac nazvao Ijori, njegovim uobičajenim nadimkom, on nije odgovorio. O
iko uzrujalo Oca da se nismo usuđivali da kažemo ni reč. Posle nekog vremena, O-čan, k
etio
enom. Ijorijevu potrebu za nezavisnošću, je otkrio da on želi da mu se obraćamo njegovim pr
Zato smo svi počeli da ga zovemo Hikari-san, pa se i Baka povinovala, u svojim pism
efonskim pozivima. Ali vremenom smo ponovo počeli da mu se obraćamo starim nadimkom,
ledalo da njemu to ne smeta. Bilo je trenutaka kada je Majka bila veoma uznemirena oko toga
go ikada ranije, i brinula se da mu njegovi česti epileptični napadi ne izazivaju mentalnu regr
kla je da se veruje da svaki napad epilepsije uništava nekoliko stotina hiljada moždanih ćelija
Bez upliva u temu o efektima epileptičkih napada na moždane ćelije, zato što je Ijor
sutan i slušao je, informisala sam Tetka Fusu o tome zašto smo prestali da ga zovemo Ijori na
eme, http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf
i zašto mu se sada ponovo tako obraćamo. Tetka Fusa, koja je očigledno utonula u du
30/115
mišljanje,
7/25/2019 je rekla: ”Mislim da je Ijorijeva potreba
Jednostavan za nezavisnošću
zivot - Kenzaburo Oe.pdf bila najizraženija ka
hađao drugostepenu školu. Šu se ponašao na isti način. Ali obojica sada poseduju izvan
rnoću koja dolazi sa njihovim godinama.“
Primetila sam da je Tetka Fusa sposobna da veoma brzo razmišlja o velikom broju s
među ostalog i o mentalnoj regresiji zbog koje je Majka bila zabrinuta, čak je i mene ohrabr
ak, ućutala je pošto je ovo izgovorila, i dugo ništa nije progovorila. Verovatno je u pi
rakterna osobina koju je podelila sa Ocem.
Provezli smo se kroz tunel koji je bio probijen u blizini vrha velikog prevoja, a zatim
vudali vijugavim putem koji je vodio u blistavu klisuru prekrivenu zlatnim i grimiznim jes
ćem. Kada smo uplovili na ravnu, prostranu topografiju koja je predstavljala područje grada,
sa nam je objasnila da je ovo mesto služilo kao baza za distribuciju svih proizvoda ovog kr
je predstavljalo lokalni kulturni centar. Nastavili smo da se vozimo pored plitke svetlucave r
je u šumu, gde se svega nekoliko kuća moglo videti pored uzanog puta. U daljini, na pad
uge strane reke, videli smo nekoliko velikih i malih kuća sela u kom je Otac odrastao.
Ispred kuće u kojoj je Otac proveo detinjstvo rasli su redovi olistalih bambusa, a na n
nci cveća pripremljeni za sahranu i pribor za zavetne fenjere. Prizor ljudi u crnim odelima koj
im nisu
rekla pristajala,
Šu-čanu i koji su
da prođe se užurbano
pored bavili prema
njih. Osetljiv svojim svemu
zaduženjima,
što imabioveze
je impozantan. Tetkaje
sa smrću, Ijori
štovanja držao ruke sklopljene u smeru pogrebne opreme pored koje smo prolazili. Neko v
o se vozili uzbrdo, a zatim smo skrenuli na deo imanja određen za parkiranje. Ubrzo smo Ijo
oz dvorište u kom je sa drveta visilo nekoliko kivija, uvedeni u Bakin apartman. Tihi, uzd
sovi, kao kod špijuna koji šapuću o borbenoj taktici, dopirali su iz glavne kuće.
Baka se presvlačila u svoj korotni kimono, ali je nepomično stajala ispred ormana. Sa n
mena je visilo starinsko dugo donje rublje, koje je zbog svoje boje izgledalo kao da je od
stala sam na ulazu u sobu, u hodniku, i prvo sam na ogledalu videla Bakino malo, sivo lice
o da je bilo načinjeno od papira. Zurila je u prostor ispred sebe svojim tamnim, širokim očim
o što su i Očeve — koje su izgledale kao da imaju samo dužicu, kao da je u njima barica crn
de... Ijori i ja smo stajali u hodniku kao ukopani, a Tetka Fusa nas nije požurivala. Ipak, ose
še prisustvo, Baka se bodrim pokretima prenula iz prividno paralizovanog položaja u ko
jala. Čim je odenula svoj crni kimono, ispravila je odeću oko svojih grudi i okrenula se p
ma.
”Dobro došli,“ rekla nam je, ,,i hvala što ste doputovali iz daleka...“
”Možeš da ga zoveš Ijori,“ rekla je Tetka Fusa čim su Bakine reči počele da zamiru. ”Čuje
sada”Pa,
isto Ijori-san,“
kako je bilonastavila
ranije.“ je Baka, ”lepo od tebe što si došao. Deda-stričeva pog
emonija uskoro počinje. Molila bih te da joj prisustvuješ. I Ma-čan, oprosti nam, molim te
o ti natovarili sve ove obaveze. I hvala što si došla!“
”Sada ću da odvedem Ma-čan i Ijorija u glavnu kuću,“ rekla je Tetka Fusa, ”da tamo o
štu pokojniku, dok ti ovde vezuješ svoj obi {4}, Bako... Nemoj sada mnogo da gnjaviš sa oblače
mona, pokretima astronauta koji pliva u svemiru.“
”Istina,“ odgovorila je Baka. ”Zaista sam prespora, zar ne?... Ma-čan i Ijori-san, ne mora
te do kovčega Deda-strica čim od vas to zatraže! Postoji jedan zgodan prozorčić kroz ko
ožetehttp://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf
videti, ali ja ne mislim da bi mladi ljudi trebalo da gledaju lice pokojnika,“ rekla je, k
31/115
s tera,7/25/2019
držeći ruke na svom stomaku. Jednostavan zivot - Kenzaburo Oe.pdf
Izjavila sam saučešće Deda-stričevoj supruzi i najstarijem sinu, a Ijori je smerno sm

onetarni dar za ispraćaj duše na oltar. Kako je Tetka Fusa obavestila ožalošćene o Bakinoj že
idemo do samog kovčega, sve što smo učinili bilo je da se naklonimo pred odeljkom sa b
zantemama, ispred oltara koji je bio postavljen u sobi za primanje gostiju na drugom spratu
nutka kada smo se vratili u Bakin apartman, ona je već bila uredno odevena u svoju ko
eždu. Njena mala, potpuno seda glava smireno je stajala na njenom vratu dok je sede
amiju{5}, uspravno i simetrično, ovaploćenje dostojanstva...
I kakve reči utehe mogu da ponudim ovoj ženi koja je, u svojim kasnim osamdesetim, izg
a? Jedno što sam mogla bilo je da pognem glavu. Oslonila sam se na Ijorija koji je seo p
ke, i mada je njegovo lice bilo u grču, ponašao se prirodno i odgovarao je na njena pita
manitarnoj radionici i o njegovom napredovanju u komponovanju muzike.
Uskoro je Tetka Fusa počela detaljno da prepričava Baki ono što sam joj ja ispričala u ko
e o ’fanatiku,’ o manijaku koji nam je neprestano donosio flašice vode. Iako sam smatrala
ma nije prikladna za ovakvu priliku, bilo mi je još teže kada sam shvatila da ne mogu da k
koga osim sebe samu što je razgovor o tome započeo. Baka je pažljivo slušala svaku reč ko
tka Fusa
cama izgovorila,
njenog sa izrazom
pepeljastog lica takose
lica pomaljalo napetim, da rumenilo
rozikasto su joj očnikoje
kapci
joj bili u obliku
je davalo trouglova,
zdraviji izgle
,,Ma-čan,“ rekla je Baka, ”pametno si uradila što si ostala na svom biciklu i gledala tog ni
e nego što si pojurila za njim. Što je neko viši, deluje impozantnije!“
”Nemoj sada da kažeš da se ne razlikujemo od medveda koji se bore za terito
protstavila se Tetka Fusa Baki, odbacujući njenu logiku. Ijori je još uvek izgledao ozbiljno ka
renuo prema meni, ali njegove oči su odavale da je on smatrao medvede smešnim.
Pogrebna ceremonija je započela u tri popodne, iako je u selu bilo uobičajeno da sahrane
neko ranije na
stignemo doba dana.Procesija
vreme. Izgleda dajejezapočela
namernoispred
isplanirano
Očevedakuće
započne kasnije,
i pratila stazukako bismo
nizbrdo domi
Bum
ama. Ijori i ja smo videli ožalošćene kako kreću, obilaze Baku, koja je imala štap za hoda
ojoj levoj ruci. Na čelu procesije se nalazila slika Deda-strica, zatim njegova posmrtna tabla,
ga, u koloni su išle motke od bambusa sa korpama koje su sa njih visile, i visoki venci cveć
ima je išao dug red papirnih zastava čudnog oblika. Procesija je nastavljala svoj put iz
štana, nekih obučenih u crno, nekih u svojoj svakodnevnoj odeći, koji su stajali ispod streha s
ća sa obe strane puta, kako bi odali poštu pokojniku. Blistav kasnojesenji pljusak je preš
ninske strane okrenute reci na stranu okrenutu ka jugu, koja je bila zatamnjena bojom zimze
veća. U papirno
koji je odnosu cveće na ovakvuprosipanopozadinu,
iz korpicelokupna panoramamotkama
na bambusovim procesijesvaki
je pružala čudnu
put kada bi sesliku.
ožaloN
makli kovčegu, podsećao je na domorodačke sahrane na udaljenim polinezijskim ostrvima. Ta
je stvaralo utisak nežnosti i nostalgije. Svaki put kada bi mali crveni, plavi i žuti cvetovi po
korpi na bambusovim motkama, Baka bi podigla glavu na svom omršavelom vratu, i izgledal
napinje oči ispod svojih trouglastih kapaka.
Kada je i zadnji kraj procesije krenuo, Baka, Ijori i ja smo se povukli u kuću, gde smo se
morili, a zatim smo se zaputili u hram, ponovo Šu-čanovim automobilom. Budući da Baka
ogla mnogo da hoda, Šu-čan je vozio sporednim putem, a zaustavili smo se na mestu gde se B
am i http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf
njegovo groblje spajaju sa stazom koja vodi u šumu. U hram smo ušli na sporedan 32/115 u
metili7/25/2019
da služba samo što nije počela. Sveštenik
Jednostavankoji
zivot -je vodioOe.pdf
Kenzaburo službu i monasi koji su prisustv
ušli u glavno svetilište, dok je korpulentni grobar, koji je stigao iz obližnjeg grada, vikao prisu
alošćenima, izdajući naređenja u vojničkom stilu — kao u starim filmovima — da sede pr
rno. Baka koja je sedela između mene i Ijorija u sredini prostora određenog za porodicu i ro
ravila se i počela da maše glavnom monahu da priđe. Očigledno je nešto želela da mu
eštenik je zastao u sred procesa i poslao svog mladog pomoćnika da vidi šta ona želi.
Ono što je Baka želela da kaže bilo je: ”Možete li, molim vas, da zamolite čoveka
kušava da upravlja pogrebnom službom da ode?“ Glavni sveštenik je klimnuo glavom kada
gov učenik prišao i preneo Bakinu poruku, koju je on odmah preneo grobaru. Posle ovoga viš
o izvikivanja komandi, a ceremonija je nastavljena na uobičajen način. Posle ceremonije
šla iz svetilišta u baštu i tamo primetila, u uglu mokrog doksata, grobara u njegovom c
obnom odelu, sakou i leptir mašni, kako sedi zagrlivši svoja kolena, i gleda kako na li
jana padaju kapi kiše.
Deda-stričev najstariji sin je održao kratak govor u kojem je izrazio zahvalnost prisutnima
stajali u bašti ispred svetilišta. Baka je smatrala to krajem celokupnog događaja. Dok smo č
Deda-stričevo telo bude smešteno u pogrebna kola i odnešeno uzbrdo u krematorijum, Ba
atila u predvorje svetilišta i razgovarala sa glavnim sveštenikom, koji joj je, izgleda, bio
jatelj. Posmatrajući ovo, Tetka Fusa je napomenula, ”Ona izbegava svoje odgovornosti. Ne
joj se poznanici javljaju iz daljine.“ Nedugo zatim, Šu-čan, koji je izgledao kao bucmast
klama za Mišelin, u odelu koje je bilo premalo za njega, je došao da nam kaže da je Baka izaš
oredni ulaz i da nas čeka na mestu gde smo ranije izašli iz automobila.
Vratili smo se lepom stazicom obrubljenom živicom različitih nijansi jesenjih boja, i na nj
aju zatekli Baku koja je već sedela na zadnjem sedištu automobila, gurajući suvozačevo se
apred kako bi pored sebe napravila dovoljno mesta za Ijorija. Na putu do hrama, Baka, Tetka
a smo delile zadnje sedište, i mada smo sve tri mršave i sitne građe, bilo nam je skučeno.
vratku
dište je Baka prisvojila zadnje sedište sa Ijorijem, jer čim je on ušao, ona je povukla pr
nazad.
”Pretpostavljam da bi želela da Ijori vidi šumu, zar ne, Bako?“ upitala je Tetka Fusa, dok
o i nas ostale, posipala postpogrebnom solju radi očišćenja. ”Ako je ono što si imala na
ljeni marš u visoka brda, onda bi troje pozadi zaista bilo previše. Ma-čan, ti sedi napred, a
vozim. Šu, ti trči kući na tim tvojim nogama na koje si toliko ponosan, i pomozi tamo da s
vede u red.“
Vozili smo se šumskim putem, prešli most preko seoske reke, i nastavili do puta koji je vij
ninskom stranom. Pogledala sam unazad kada smo napravili oštro skretanje posle mosta, i v
m Šu-čana, koji je izgledao potpuno isto kao čovečuljak iz Mišelina, kako brzo i ”trezveno
zom pored stene, koja je sada izgledala golo, pošto je drveće izgubilo svoje lišće.
Put koji je neprestano vodio uzbrdo do vrha planine na koji smo se uputili, bio je uspavlj
vojit. Postoji šala koja potiče iz vremena kada nas je Otac prvi put vodio do svog sela, upital
čana, mog intelektualnog mentora još od vremena kad sam bila mala, ”Da li su mamuti još
uda lutali kad je Tata bio dete?“ Ja se ne sećam da sam postavila to pitanje, ali ova deonica
a je vodila od Očeve kuće do tunela je bila duboko urezana u moje sećanje. Ipak, sećala sam
uspon putem pored reke do zaseoka u ”katunu“ — da se izrazim ruralnim jezikom — bio još du
Predeo kroz koji smo jezdili bio je veličanstven. Pošto smo prošli kroz gradić
http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf u ko
33/115
metila sam da se, na padinama brda sa Jednostavan
7/25/2019 obe strane
zivot -puta kojiOe.pdf
Kenzaburo vodi do Očevog sela, mogu v
rcele zemljišta gde je narandžasto jesenje lišće prošarano jarko crvenim mrljama. Dok sm
je penjali u više krajeve ”katuna,“ shvatila sam da boja potiče od zasada persimona, japa
uke. Pravilno je da se kaže zasad, a ne voćnjak. Nekada su to bile farme, iskrčene t
sleratnih godina da bi se uzgajala pšenica, jer je tih gladnih godina hrane bilo nedovoljno.
a je nekada bila vlasnik ”veletrgovine planinskih proizvoda,“ mi je objasnila da su posle pš
gajani lešnici, a kasnije je ponovo zasađena japanska jabuka.
Posle nekog vremena, put kojim smo prolazili je bio obasjan grimizno-narandžastom bo
ričave crvenkasto-oker nijanse su bile iznad i ispod nas, levo i desno. Što smo dalje išli, efe
o jači. Kad god bismo došli do relativno ravnog pre- dela, viđali smo velike kuće koje su
rađene na čvrstim temeljima, sa krovovima sačinjenim delimično od trske, delimično od crep
liku od krovova u dolini. Ovako dekorativne građevine su se ponavljale pored puta u određ
ervalima, definišući određenu konzistentnost stila. Uskoro je Tetka Fusa zaustavila automobi
očine sa koje je pucao panoramski pogled na okolinu. Sa jedne strane se pružala široka, du
lina koja se spuštala formirajući nešto kao ogroman prirodni avan od pečene gline. Iza dol
vou očiju, sa suprotne strane dubokog klanca, protezao se dugačak lanac tihih, sumornih p
nina.
”Ono tamo je Šikoku planinski lanac,“ rekla je Tetka Fusa. ”Koliko znam, naši pre
načno uspeli da nađu utočište od svojih progonitelja baš u dubinama ove šume, poš
epešačili mnoge staze koje vijugaju između ovih vrhova. Interesantno je kako su oni, uprkos
teškoćama, i dalje sanjali o tome kako će da podignu novo naselje. Baš je to žalosno,“ uzda
dok je njen pogled plovio preko krajolika. Ijori je pomagao Baki da izađe iz kola.
”I ja sam mislila isto tako,“ pridružila se Baka, ”dok sam stajala na ovom mestu kada s
vezli ovde na taljigama da kupim lešnike za našu prodavnicu. Ali, mnogo godina je otada pro
d sada pogledam selo u dolini, vidim da je ovo mesto dovoljno veliko — ovoliko koliko je d
da održidaveliku
verovati zajednicu.
će ljudsko stopaloPogledajte samonjihov
zgaziti u svaki ove kutak
planinske kosine.Ovo
i naprslinu. Imamesto
ih toliko da je
je zaista go
pravo je to što je ovo mesto tako golemo, razlog što je legenda kao što je ‘Šumska čudesa’ os
ima ljudi tako dugo. Ali, Ijori-san, ti si jedini koji je komponovao muziku na temu te lege
ušala sam kasetu koju si mi poslao, baš ovde, na ovoj izbočini. Tvoja muzika me je zaista nave
mišljanje o ‘Šumskim čudesima.’ Uzgred, Ijori-san, šta si komponovao u poslednje vreme?“
”Naslov glasi ’Sutego’,“ odgovorio je Ijori bez uzdržavanja.
Nisam bila jedina koja je uzdrhtala. Baka i Tetka Fusa su se ukočile u užasnutoj tišini sa sv
ima i licima skamenjenim onako kako su se zatekle. Posmatrajući ih u ovakvom stanju, pitala
zašto dve žene tako različite starosti — iako su bile majka i ćerka — reaguju na tako isto
čin. U srcu mi se skupila tuga od pomisli na Majku u dalekoj Kaliforniji. Emocija mi je bila
ka da sam poželela da vrisnem, ”Pomozi i meni, Majko! Pomozi mi, i ja sam u ‘škripcu’.“ Ali
or svih potresa u mom srcu, nonšalantno je šetao ivicom puta, ispod koga se protezao
anskih jabuka, spremnih za branje. Zadržao je svoje lice pored jednog žuto-crvenog li
risao perlicu vode koju je na njemu stvorio prolazni pljusak...
”Ako se toliko približiš drvetu, Ijori, neko bi mogao da pomisli da želiš da ubereš i po
ki plod,“ uzviknula sam. Reči koje sam izgovorila nisu bile one koje su se nagomilale u dubini
a. http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf 34/115
”Niko neće da pomisli tako nešto,“ rekla
7/25/2019 je Baka,
Jednostavan dok jojOe.pdf
zivot - Kenzaburo se na lice vraćao osmeh. ”Da je
e deset ili petnaest godina, farmeri bi podigli žičanu ogradu oko ovih polja. Ali, sada s
omenilo. Videli ste one gomile zrelih japanskih jabuka ispred svake kuće, zar ne? To su one ko
avljene kao previše zrele da bi bile transportovane. Sa svim tim japanskim jabukama, de
vnodušna i prema onima koje samo čekaju da budu ubrane i pojedene... Stvari koje deca ra
njaju zastrašujućom brzinom, zar ne, Ma-čan? Kada smo mi bili deca, nosili smo sanda
me, imali po jedan kimono koji nam nije bio po meri, i po jednu crvenu, izanđalu traku tk
mesto obija. Palili smo vatru od suvih grana na goloj zemlji da bismo pekli sladak krompir. Sk
one...
se dokao
pojasa i lovili
što su ribu u reci
Nekadašnji i skupljali
dečiji običaji ihi Dečiji
uz pomoć male ?korpe
festivali od bambusa.
Ilustracije u njimaVidela
tačno si kn
prik
ari koje smo mi radili.“
”Ti si nekadašnja, Bako,“ rekla je Tetka Fusa. ”Mi smo već prevazišli nekadašnje i postali
dašnji. Ijori i ostali su već zagazili u budućnost.“
”Pa, onda,“ primetila je Baka, ”mogu li nekadašnji i budući malo da porazgovaraju? Ijor
ožeš li da mi ispričaš nešto o svojoj muzičkoj kompoziciji?“
”Naravno,“ odgovorio je Ijori. Uspravio se, pokazujući interesovanje, i izdigao iznad
renuo se prema
”Onda Baki.da mi, par savremenika, odemo i razgovaramo malo dalje uzbrdo,“ rek
dozvolite
tka Fusa. ”Lako bi moglo da dođe do neočekivanog podudaranja stavova ako bi nastupio razg
odernog doba i budućnosti.“
Kao što sam i pretpostavljala, ono o čemu je Tetka Fusa želela nasamo da razgovaramo —
vremenici — bio je ”Sutego.“ Ona je o tome pričala u praktičnom maniru, tako karakteristično
u. Odmah mi je iznela činjenično stanje da bi, ako dugi ostanak mojih roditelja na ameri
iverzitetu čini da se Ijori oseti napuštenim, trebalo da ih pozovem i zamolim ih da se odmah v
kakve je koristi za K-čana, koji je pisao na japanskom, bilo to da bude gostujući pisac u Am
a time opterećuje tu zemlju u vreme kada je vrednost dolara bila na tako niskom nivou? O
dio da mu je važna bliska komunikacija sa njegovim kolegama profesorima, ali koliko to
ože da završi na engleskom koji meša sa francuskim? K-čan je sam, rekla je, iskreno prizna
o kada je poslednji put telefonom pričala sa njim.
Mislim da ne bih mogla da joj ispričam o Očevom ”škripcu.“ Samo sam joj rekla da, ma
ri zaista komponovao delo koje je naslovio ”Sutego,“ on sam nije izgledao kao da pati
ećanja napuštenosti dok je radio na njemu. A kada je završeno, bio je veoma zainteresova
janost akorda u poslednjem delu, i više su ga zanimali tehnički rezultati nego tema.
Zahvaljujući
alasanoj tome
planinskoj što kada
padini, se Tetka
smo seFusa
malo parkirala na jednom
popeli, mogli od vidikovaca
smo da vidimo napred
celu dolinu delik
n
ma, kao dno glinenog avana. I reka je uzvodno krivudala, kao i put, a njena voda je iskr
kala na svakom kratkom zavoju. Nešto dalje uz reku se nastavljalo brdo gusto zaraslo u vi
ave čemprese koji su se protezali kao nastavak šume, a tu je bila i široka skupina drevnih ke
i su se ponosno uzdizali visoko iznad čempresa. Među tim drvećem, apsolutno se ne uklapaju
atkom šume, stajala je kockasta, betonska građevina sa visokim dimnjakom. Pramenovi belog
odjednom počeli da se viju iz dimnjaka. Tetka Fusa je sa strogim izrazom lica zurila u taj
nula u misli.
Jahttp://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf
sam jednako gledala u nebo, plavo kao i uvek, bez i jednog traga od jesenjeg pljuska
35/115koj
do malo pre prskao. Kada mi je sunce ušlo
7/25/2019 u vidokrug,
Jednostavan kinulaOe.pdf
zivot - Kenzaburo sam: bio je to prikriveni blago
je pomogao da se Tetka Fusa oslobodi toka misli koji ju je morio, o Ijorijevoj kompo
utego,“ ili o spaljivanju Deda-strica u krematorijumu, a najverovatnije od obe u isto vreme.
”Dakle, i ti kijaš od Sunčeve svetlosti, Ma-čan!“ rekla je, vedro podigavši glavu do
retala prema meni. ”Kada je K-čan išao u srednju školu, u nekom časopisu je pročitao član
me. Smislio je da napravi eksperiment da bi utvrdio ima li ikakve veze između sunčeve svet
anja. Sa vrlo ograničenim brojem ispitanika. Terao me je da svako jutro gledam u sunce, š
ne nije bio lak zadatak. U to vreme je K-čan bio potpuno zaluđen naukom, kao danas O-čan.“
Tetka Fusa je zažmirila i usmerila pogled prema suncu na zapadnom nebu, a zatim blago k
smejale smo se. Tada sam odlučila da je nešto upitam.
”Pretpostavljam da se ovo desilo kada je Otac bio još mlađi,“ započela sam. ”Čula sam
da je čitao o svetom Franji, na vodenici gde je odneo žito da se samelje, da se ozbiljno zabrin
bi trebalo da se neodložno počne baviti pitanjima duše.“
”Tačno je. To je istinita priča,“ rekla je Tetka Fusa. ”Vidiš tamo dole, gde se reka deli na
ka, jedan obasjan, a jedan senovit? Vodenica se nalazi prilično udaljeno kada se krene
novitim tokom. K-čan se odatle vratio grčevito držeći vreću brašna na svojim grudima, a lice m
odapotpuno belo.
se posveti U strahuduše,
pitanjima da bipočeo
sveti je
Franjo
da lijeAsiški
suze, mogao izaćitoga
pa je zbog iz senke
počeoobližnjeg
da liči nadrveta i po
rakuna...“
”Iz onoga što je Otac rekao na predavanju, stekla sam utisak da je ličio na belog majmuna.
”Malo je ulepšao svoje sećanje, zato što ga se to lično dotiče. Koščati rakun, sićušni raku
je on ličio... Ali pretpostavljam da je od tada svoj život živeo u strahu da će jednoga dana m
e da odbaci i da se posveti pitanjima duše. Bar je takav bio dok je živeo sa nama, sve dok
vršio srednju školu. Sav bi se snuždio kada bi ga drugovi pozvali da zajedno proučavaju Bibl
gleskom...
”Veliki
igioznu Brat je takođe
organizaciju mnogo
u Tokiju, mada brinuo
mu nisuzbog toga.
smetale Plašio partije.
političke se da se K-čanje ne
Jednom učlani da
jadikovao u
se to desilo, bi to bio kraj K-čanove budućnosti u socijalnom smislu. Kada bolje razmislim, V
at i K-čan su biti zbunjeni mladici koje su neprestano proganjala pitanja duše. Jedan od njih s
etvorio u beli dim, a da pre toga ništa nije učinio u vezi sa pitanjima duše...
,,U vezi sa tim, ‘Šumska čudesa,’ legenda koju je Baka pominjala kada je pričala o Ijori
mpoziciji, je priča koju je Bakina majka jednom ispričala K-čanu. Ili bi tačnije bilo da kažem
čan svojim moćima iskopao tu čudnu legendu. Kako je u to vreme bio dete naučno orijenti
mišljanja, pokušavao je da je interpretira na sve moguće načine. Jednom je čak rekao
umska čudesa’ na Zemlju stigla raketom iz drugog solarnog sistema ili iz nekog da
iverzuma. Rekao je da je civilizacija na ovoj planeti možda započela baš sa njom kao n
tom prve knjige postanja. Ja sam oduvek bila prostodušno dete, pa sam zamišljala gomilu de
ke daleke zvezde, upakovane kao sardine u raketi ‘Šumska čudesa,’ i ostavljena ovde, na Ze
ećala sam se tako usamljeno...
”Kada već pričamo o tome, zar ne misliš da Ijori i ja delimo sličan rečnik mašte? A svaka
K-čan tu negde. Zaista sam se osećala usamljeno dok sam razmišljala o raketi ‘Šumskih čud
rovatno zato što je on rekao nešto o tome kako smo mi inter-planetarna napuštena deca. Ne b
enadila ako supokupio

o neobazrivo, njegovisezaključci
i otišao potekli iz razmišljanja
u Kaliforniju
http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf sličnih
sa Oju- san! To biIjorijevim. I pošto jeneke
možda iznenadilo uradio
ljud
36/115
av je7/25/2019
on čovek.“ Jednostavan zivot - Kenzaburo Oe.pdf
Baku i Ijorija smo zatekli naslonjene na kameni zid kojim je bio ograđen zasad japa
uka. Baka je oštrim pokretom odvojila svoja mala ramena od zida. Podigla je svoju desnu ru
oj je ponovo bio štap za hodanje, i mahnula nam. Do tog trenutka sam mislila da su njih dv
ni posmatrali šumu, Sunčevu svetlost i njen odsjaj na narandžasto-crvenom lišću japanskih ja
da se videlo da je Baka sve to vreme veoma strpljivo razgovarala sa Ijorijem. Potrčale smo d
tovo se saplićući, i čuli njen glas kako odzvanja.
”Pun naslov kompozicije ’Sutego,’“ uzviknula je, ”glasi ’Spašavanje sutega.’ Ijori-
gove kolege u humanitarnoj radionici svakog utorka čiste park, zar ne? Rekao mi je da su
gove kolege tamo jednom pronašle napuštenu bebu i spasile je. Ijori-san se zarekao da će
asiti takvu bebu, ako ikada bude naišao na nju kada on bude bio na dužnosti. Na to je mislio ka
mponovao svoju muziku, i zato se delo zove ’Spašavanje sutega.’“
”Ah, znači o tome se radilo, Ijori!“ uzviknula sam. ”Da, sećam se tog događaja, kada su s
bu tokom čišćenja parka. Trebalo je odmah da se toga setim, čim sam čula naslov... ali to je
o davno. Znači, o tome se radilo, Ijori. Dakle, normalno je što je melodija bila tužna. Na
ajeva, radi se o spasavanju sutegal“ rekla sam, naslađujući se osećajem tihe ushićenosti.
,,Oh,seznači
klapao o tomeali
sa mojim, se na
radilo!“ ponovila je Tetka
njen karakterističan Fusa.krunisala
način, Način najekoji je ona shvatala
to razumevanje situ
zaključ
ko razmišljamo o svim ljudima naše planete kao o napuštenoj deci, onda Ijorijeva kompo
opštava nešto na monumentalnom nivou!“
7/25/2019
Vodič (Stalker)
Gledala sam Stalker režisera Andreja Tarkovskog, film koji je moj mlađi brat O-čan za m
mio sa noćnog televizijskog programa. Ijori je, za promenu, do kraja odgledao film sa mnom
mu je filmska muzika bila zanimljiva. Bio je to zvuk na koji moj sluh nije bio naviknut, zvuča
nekako indijski. Kako se film približavao kraju, naišla je scena u kojoj je misteriozno
ristilo moć svojih očiju da pomeri tri čaše različite veličine. U isto vreme je mogla da se čuje
olaska voza i efekti podrhtavanja. Dok je na ekranu još uvek bilo lice deteta, Ijori, koji je,
ično, ležao na tepihu kod mojih nogu, uspravio se i ispustio zvuk koji je ličio na glasni iz
ou!?“ U prethodnom delu scene, pas se uplašio kada je osetio jezivu snagu — dozvolite mi
sada tako nazovem — očiju deteta, pa je Ijori možda reagovao na njegovo cviljenje, jer je vi
ega mrzeo pse koji cvile. Ubrzo posle toga, kada se sa zvučne podloge začula ”Oda rados
vete Betovenove simfonije, Ijori je ispravio leđa i počeo da diriguje, sa svom ozbiljno
ikim poletom.
Film je trajao dobra tri sata, i posle njega sam se osećala iscrpljeno, pa su pripreme za v
e jednostavnije nego što sam to prvobitno planirala. O-čan i ja smo sedeli za stolom, gde je
rok brzo bio završen, i razgovarali o filmu, gde je moja primarna uloga u diskusiji bila da b
šalac. Prethodne noći, mada su u toku bile njegove pripreme za prijemni ispit,
O-čan je povremeno silazio u prizemlje sve dok se film nije završio, da bi proverio
manje ide bez problema. I svaki put kada je to uradio, ostao bi da pogleda deo filma. Nije m
učini ništa oko reklama, ali je obrisao komentar — ”trajao je dobrih pet minuta“ — od n
kog, energičnog filmskog kritičara kog sam na fotografiji u jednom nedeljnom časopisu v
učenog u uniformu
a da kaže, američkog
neko ko izgleda policajca.
da nema Sa jedne
baš mnogo vezestrane, bilo bi mifilma
sa atmosferom dragokakav
da čujem šta neko
je Stalker.
Da rezimiram, pokušaću da prenesem ono što je O-čan rekao za večerom. Ne mog
enesem sve baš kao što je on to rekao, jer moje misli često odlutaju. U svakom slučaju, evo ka
čeo. Ja retko gledam filmove, a ni Stalker nisam gledao naročito pažljivo, ali me je nater
mišljam o nečemu... Šta ti misliš o filmu, Ma-čan?“
”Nisam sigurna da sam sposobna da sročim sveobuhvatni komentar,“ odgovorila sam. ”
eni na pašnjaku, na primer, vide se oni zagrljeni ljudi? Sa mnoštvom rekvizita nename
eštenih upozorišnu
smatram njihovoj predstavu
pozadini?u Ikojoj
ta scena
svakogtraje i traje.
glumca Kod takvih
ili glumicu mogu scena imam utisak
da posmatram ka
na način
je najzgodniji. Takve scene su dobre za osobe kao što sam ja, koje razmišljaju nešto sporije.“
O-čan je na neki način — da upotrebim njegov izraz — pažljivo slušao šta sam govor
im je izneo svoj komentar: ”Čini mi se da je Tarkovski pokušao da prikaže selo koje je u tren
stalo kada je ogromni meteor, ili nešto slično, udarilo u njega. Može da se posmatra i kao
put Černobila nakon incidenta sa nuklearnim reaktorom. Naravno, sa svom tom radioaktivnoš
ti prijalo kada bi te danas tamo neko odveo, ali sviđa mi se način na koji je vodič vodio
ente, kako je krivudao idući napred, i bacao te navrtnje sa trakicom vezanom za njih. To m
obudilo draga sećanja na istraživačku igru koju smo igrali u Kita-Karuzavi kada smo
http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf bili
38/115
da smo se pridržavali naših pravila, nikada
7/25/2019 ihzivotne- Kenzaburo
Jednostavan dovodećiOe.pdf pod sumnju, uvek verujuć
edstavljaju ozbiljna obećanja. Kada razmislim o tome, shvatim da sam ostario...
A svidela mi se i scena kada vodič, koji je fizički i mentalno mnogo jači od profesora i
kojima ide do Zone, postaje najiscrpljeniji, i nekoliko puta pada ničice na golu zemlju i
ane da leži, ropćući. To me je podsetilo na orijentacioni kros na kom sam učestvovao kada
o u srednju školu. Trčeći unaokolo, okliznuo bih se na travu i pao, i kao da sam bio srećan što
ležao bih tamo i prenaglašavao svoju iscrpljenost, samo sam grlio golu zemlju. Ovo sam čin
be, dok niko nije gledao, i nekako bih dobijao osećaj da se zemlja i ja bolje razumemo, čak
lje razumem sa svojim materijalnim telom.
”Ne mogu da komentarišem film tako što ću reći, ’U celini, nije li Tarkovski pokušao da
o ili ono?’ Ipak, ovo je na neki način ono što mislim. Doći će ’kraj sveta.’ Neće doći dan
ra. Najverovatnije neće doći za našeg života. Ali, ipak će doći, polako puzeći, kao da to ne ž
ćemo nastaviti da živimo, kao da to ne želimo, jer sve što možemo da učinimo je da čeka
bnji. Pa, ako stvari tako stoje, zar nije potpuno prirodno da želimo priliku da vidimo pretprem
og ’kraja sveta’ koji toliko sporo nailazi? To je, uostalom, na neki način ono što ja smatram
sao umetnika.“
ko gaIako sam smatrala

slušam da je mojSlično
potpuno odsutno. mlađisebrat zaista
desilo pametniji
i tada, jer mi od mene,
se po glaviponekad sam sebe
motala jedna za
ranija
kojoj je prikazana patnja vodičeve žene. Ta scena me je zapanjila, jer iako je izgledalo
dičeva žena prolazila kroz talase neizdržljive požude, kao u onim ”filmovima za odrasle“
lere obavezno prikazuju pre početka filma u bioskopu, ona je zapravo patila zbog pitanja
stalom, kada se ponositi O-čan oklizne i padne na travu na svom orijentacionom krosu, nije
ički umor razlog što on tu grli golu zemlju, zar ne?
Vodičeva supruga je bila lepa žena koja je svoju mračnu požudu krila duboko u sebi.
na figura je takođe lepa, kada, na primer, trpeći svoju patnju pada na pod i trese se, kao da
pad. Ako bih dopustila O-čanu da analizira moju nesvesnu asocijaciju ove žene sa glumic
lmu za odrasle,“ on bi verovatno rekao da je to zbog njene izvanredne telesne lepote. Mad
ogu da zamislim sebe kako imam tako lepo telo, ja sam, istini za volju, bila više ispu
štovanjem prema njoj, nego što sam osećala zavist. Osim toga, reči koje je ova prelepa
vorila svom mužu sa tolikim očajanjem, koji je samo razmišljao o tome kako da obavi svoj za
laska u opasnu Zonu, omađijale su me. ”Naš brak je bio greška,“ rekla je, ,,i zato nam se r
kleto dete.’“
Vodič, koji je uspeo da se bezbedno vrati iz Zone, je iscrpljen, ali i razočaran, jer je shvat
govi klijenti nisu želeli sreću svojih duša, što je trebalo da dobiju u Sobi u središtu Zone. S
emu, on je ozbiljan čovek — toliko ozbiljan da se to graniči sa patetikom — koji veruje da ”z
ože da postavi na noge degenerisane smrtnike. Pošto ga njegova supruga smesti u krevet i u
odjednom se okreće prema nama, kao da odgovara kameri prilikom intervjua, i saopštava
oje najintimnije misli. Da li je ovo uobičajena tehnika koja se primenjuje u filmovima ovog tip
ne znam. Iako je otac moje majke režirao filmove, a moj ujak to čini i danas, ni O-čan ni ja n
dali mnogo filmova. U svakom slučaju, ta scena mi se veoma dopala. Njegova supruga se pr
ko je njenog muža u mladosti ismevao ceo grad. Nazivali su ga sporaćem i ništarijom, a
jka je na dan venčanja prigovorila da, budući da je vodič uklet, ni jedno njihovo dete neć
rmalno.
ak život Žena kaže dasrećnim
sa ponekim je odlučila da se uda
trenutkom, za njega
nego
http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf uprkos svemu,
život ispunjen zatoPriznaje
dosadom. što je više
da želela
je 39/115
moždada
čela 7/25/2019
da razmišlja tek naknadno, i da je Jednostavan
posmatrala
zivot - stvari
Kenzaburokroz
Oe.pdf ružičaste naočare, ali u sv
čaju, pretpostavlja da joj je to bilo presudno kada je pristala da se uda za njega. Na tom mest
poželela da uzviknem, ”Ne, gospođo! Nisi ti ništa posmatrala kroz ružičaste naočare! Oduv
o razmišljala! I mislim da si bila u pravu!“
U vezi sa tim, sledećeg jutra sam upitala O-čana o jednoj sceni koja je imala veze sa ovim
nije bila do kraja jasna. Upitala sam ga o njoj zato što je on takav, da ga naša diskusija o
vede na razmišljanje, a i zato što ga je, iako je film bio dug, on izgleda pažljivo odgledao do
da smo se Ijori i ja povukli na spavanje.
”O-čan,“ započela sam, ”želela sam da te pitam nešto u vezi sa devojčicom koja je n
tnu maramu oko glave. Platok, tako se to zove? Sećaš se da je Tata doneo jednu takvu iz Mos
a puta u filmu je njena majka naziva ’ukletim detetom,’ a u sceni kada majka odlazi u kafan
di muža kuci, ona nosi štake. Dakle, dete sigurno ima neki problem u svojim nogama, ali,
ga, ne izgleda da ima još neki hendikep. Veoma lepo dete...“
”Čini mi se da dete ima moć da pomera objekte snagom svoje volje,“ primetio je O
sihokineza, mislim da se to tako zove. U tom smislu, mislim da joj je podarena naročita sposo
a je novija i čudnija od vodičeve. Dugačka scena gde ona pomera tri čaše snagom svojih oči
o je zanimljivo
etpostavljam gledati
da se izraz to prikazano
’ukleto dete’unazad, zato
odnosi na to što tadaima
da ona čašenatprirodne
izgledaju kao
moćidakoje
su privučene
ona, a ni
o nje, ne razumeju baš najbolje.“
”Čaše se pomeraju u dve scene,“ rekla sam, ”na početku i na kraju. U prvoj, devojčica s
tim buka voza postaje glasna. Mi je čujemo i pre toga, a snimljena je tako da mi stičemo utis
stvari na stolu pomeraju usled potresa koje izaziva prolazak voza pored stambene zgrade. R
h da je to tehnika koja se dopada Tarkovskom. Iz prve ne možeš da shvatiš šta on želi da pre
kada se priča razvije, do gledaoca dopiru tumačenja značajnijih stvari... Isto se može rec
enu kada vodič kaže profesoru i piscu da vežu trakice za matice. Kada se ovako postave stvar
onda čaše ne pomeraju zbog vibracija voza?“
”Kao budući student prirodnih nauka,“ odgovorio je O-čan, ”trebalo bi da to pomeranje v
o posledicu vibracija koje stvara kretanje voza, ali zar to ipak nije psihokineza? Dok sam g
enu, razmišljao sam, Ah, to mora da je preventivna mera zbog ’tehnokrata.’ Znaš, Tata m
dnom rekao da u Sovjetskom Savezu ’tehnokrate,’ kao predstavnici lokalnog naroda, pišu novin
ma u kojima kritikuju forme umetnosti kao što su literatura i film. Budući da ’tehnok
kušavaju da grade socijalizam baziran na naučnoj praksi, oni zauzimaju viši položaj u društ
erarhiji nego pisci ili reditelji. Naravno, nastali bi problemi ukoliko bi te ’tehnokrate’ nap
ma u kojima bi stajalo da je film nerazumljiv. Otud način da se objasni da je kretanje
sledica vibracija. Ipak, nekako mi se čini da Tarkovski prikazuje devojčicu koja je sposobn
agu svoje volje prenese na fizičke objekte.“
”I ja sam donekle tako mislila,“ rekla sam, ”mada nisam, kao ti, uzela u obzir ’tehnokr
o nastavimo u tom smislu, zar ne bismo mogli da kažemo da devojčica sa zlatnom maramom
ve predstavlja sliku Isusa Hrista u svom ’Drugom dolasku?’ Vodič prelazi veliki put no
vojčicu na svojim ramenima, sećaš se? Ide dugo, pa skreće oštro u levo, a zatim nastavlja da h
pično za stil Tarkovskog, rekla bih. A znaš za čoveka koji nosi Hrista na svojim leđima? Krist
ne? Mislim da scena aludira na taj događaj.“
”Drugi dolazak Hristov! Ovo počinje da se komplikuje. Onda bi se na sceni našao40/115
http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf i Ant
i pokušava
7/25/2019 da stvori univerzalni haos.“ Jednostavan zivot - Kenzaburo Oe.pdf
”Da,“ nastavila sam, ”zar sama činjenica da je Zona nastala posle pada meteora nije, u os
kaz haosa? Da sam ja devojčica iz sela u Rusiji, ovakvo užasno pustošenje bih protumačil
avu Drugog dolaska Hristovog.“
”Zaista, ženina majka, koja se protivila braku svoje ćerke sa vodičem, osetila je da je
bno znamenje i okarakterisala ga je kao ’ukleto.’ Ovaj film zaista nije lako protumačiti. Ali ip
ja greška što ga nisam razumeo.“
”Pa, O-čan,“ rekla sam, ”hvala ti što si mi pravio društvo. Čini mi se da sada sve razu
lo bolje. Mislim da ću još malo sama da razmišljam o filmu.“
Razmišljala sam o još nečemu što ima veze sa detetovom majkom u Stalkeru. Nakon što su
ditelji otišli u Ameriku, često sam razmišljala o njima, naročito o Majci. Nju sam veziva
noge sitnice po kuci, i zbog toga se nisam duboko unosila u bilo šta konkretno. Ili sam bar t
vo vreme mislila.
Ali, sledeće što sam razmišljala u vezi sa Majkom — ili tačnije šta sam, rasejana kakva
če, maštala o njoj — je sledeće. Dok ove misli prepisujem iz ”Kućnog dnevnika,“ zaključuje
njegov sadržaj jednostavan i kratak, ipak, to je bila ideja koja mi se već neko vreme mota
vi. Pitala sam se, mada sam znala da se tako nešto ne bi moglo desiti u stvarnosti, da li je M
da pomislila za Ijorija da je ’ukleto dete.’ Pitala sam se i da li je Otac, a to bi svakako bilo m
rovatnije, jer su njegove šale ponekad išle opasno daleko, ikada rekao Majci, ”Rodila si mi u
e.“ On je umeo da na takav način nesvesno povređuje ljude oko sebe. Kada mu se posle tako n
arac vrati, on se žali da okolina nema razumevanja za njega, iako je on sam kriv, jer je sve
počeo. On tada padne u depresiju koja se završi time što se nemilosrdno naljuti na onoga ko
redio. Srce mi se cepa kad pomislim na tugu i sekiraciju koju je Majka morala da pretrpi.
Naravno, to je samo pretpostavka, ali ako se takva stvar desila u nekom trenutku, da li je
hov zajednički život udvoje na neko vreme, po prvi put posle dvadeset pet godina, pokuš
eče i obnove ono što je nekada povređeno ili srušeno?... Dugo sam mozgala o ovome, i mad
bi rekla da je to samo proizvod moje mašte, sigurnosni ventil moje svesti, potonula sam u dubo
ajanja iz koga se neću izvući ako samo budem tiho sedela pored Ijorija, što inače radim u sl
uacijama. Sa ovim osećajem sam se oteturala do svoje sobe i zavukla se u krevet.
Budući da se takve stvari dešavaju, sledeći put kada sam odvela Ijorija u kuću porodice Š
časove komponovanja muzike, završila sam razgovarajući sa gospodinom Šigetoom o
alker, o kom sam do tada neprestano razmišljala. Nisam govorila ništa o svojim sumnjama
oji roditelji smatrali Ijorija ’ukletim detetom,’ o tom crvu koji mi se u glavu uvukao tokom noć
ji kojaIpak,
etlosti. je bila dugo jasna
sampoput zloslutne
razgovarala noćneo tame,
sa njim maloj koja nestaje
devojčici čijasaje poroznom
glava bila veselošću
umotana udn z
ramu.
”Hmm, Stalker ...“ rekao je gospodin Šigeto. ”Ne mogu da komentarišem film koji n
gledao. I nikada nisam čuo za rusku reč kao što je stalker. Ako tako glasi naslov filma, on
rovatno pozajmili reč iz engleskog jezika ili tako nešto. Često radimo takve stvari i mi, u Ja
ne? Ako je takav slučaj, onda stalker znači nešto kao lovac iz potaje. Ne bi mogao da
ker, neko ko opslužuje visoku peć... Ta devojčica, koju od hladnoće štiti zlatni plato
rovatno vraća kući, posađena na ramenima svog oca, tako da ne verujem da je njeni roditelji
o ’ukleto dete.’ Takve misli se uvlače u glavu vodičeve žene samo kada je ona neraspoložena
prebacuje
7/25/2019svom mužu... A vodič očigledno voli svoju
Jednostavan porodicu,
zivot - Kenzaburo Oe.pdfjer kaže da nema nameru da
oju ženu i dete u opasnu Zonu. U isto vreme, oseća dužnost da odvede one koji imaju razlo
mo idu. Drugim rečima, na neki način je vezan za Zonu. Zato on ne može da nađe stalan p
egova žena ga prekoreva zbog toga, ali u srcu ona brine za njegovu dobrobit. Moglo bi se re
oni jedna divna porodica.“
Kada je, nakon što je ovo izrekao, gospodin Šigeto primetio kako njegova supruga stoji p
ga i smeši mu se, izraz na njegovom licu odjednom je postao svečan.
”Verujem da je Tarkovski svoju nameru vrlo dobro prikazao na ekranu,“ rekla sam. ”Os
me samo moje ograničene sposobnosti razumevanja sprečavaju da shvatim da li je dete
mera te čaše svojim pogledom Hrist u svom Drugom dolasku, ili antihrist.“
”Da bih na ovo dao komentar, morao bih da pogledam film,“ odgovorio je gospodin Š
ali, dozvoli mi da za trenutak stvari posmatram na ovaj način — doduše, samo na osnovu o
si mi ispričala, podsećam te. Celo selo nestaje pošto ga pogodi meteor. To su razmere katas
sle takve tragedije, narod često počne da čezne za ’Carstvom nebeskim,’ i pojavljuje se m
ozvanih mesija. Ako bih ja sada trebalo da kažem da li vodič predstavlja jednog takvog m
kao bih da ne. Ali, ta Soba u Zoni, u koju on vodi ljude, zar ne bi sama ta Soba mogla da
kisija? Ti kažeš da
od posetilaca ona ispunjava
zapadnu tajne želje
u takav neizdrživ svojih
očaj, da seposetilaca;
obese. Alii mesto
zato što
nijeispunjava njihoveli
ljudsko, slažeš
Ako ovako postavimo stvari, sve se svodi na dete. Ona bi tek trebalo da formalno upo
oje moći, ali reklo bi se da je potencijal prisutan. Ne bi me iznenadilo da ona postane St
nior. Pokazaće se da je ona osoba sa dubokim razumevanjem, za razliku od njenog odgovorno
orog i dobroćudnog oca. Onda se stvara pitanje: Da li je ona Hrist ili antihrist? Deo koji
isala, u kome vodič sa svojim pratiocima prolazi kroz neku vodu, za mene nosi simboliku krš
o tako, na kraju krajeva, uloga Sobe u Zoni u kojoj ona ljudima čini ono što čini, ponovo daje
ista. Ali, ako se uzmu u obzir horde ljudi koji srljaju u Zonu i tamo nalaze smrt, pa čak, ak
ođe dobro, ako je ispunjenje njihovih zemaljskih želja samo stvar prohteva, onda se na
ključak da je ona ipak osvetnički antihrist, pa makar bila tu da utre put za Hristov Drugi dola
svakom slučaju, dete mesija koje na sebe preuzima ostvarivanje Hristovog hiljadugodi
stva posle meteorske katastrofe, jeste materijal za intrigantnu priču.“
”Pas neutešno cvili,“ rekla sam, ”dok se dete koncentriše na moć svojih očiju da pomera
stolu. Možda, kao pas, čuje zvuk dolazećeg voza ranije nego ljudsko uvo, naročito ako je no
m mestu. A kada buka voza postane glasna, jedna od čaša koja se pomerila do ivice stola pad
d i lomi se. Do tog trenutka, lice deteta vidimo samo kroz čašu, a sada se vidi jasnije. Izraz n
o da pokazuje kako ona uživa u zvuku destrukcije... a zatim se čuje muzika. Betoven, je l’
ri?“
”Da,“ odgovorio je Ijori. ”Bila je to ’Oda radosti.’ Inače traje više od dvadeset minut
onica u filmu je bila veoma kratka!“
Gospodin Šigeto i njegova supruga su izgledali srećno kada su čuli Ijorijev brz odgov
uzičko pitanje. Do tada je on mirno sedeo, mada je bilo pitanje da li je on razumeo o čemu
govarali.
”Ma-čan, kada je Ijori sa tobom, ti uvek deliš sa njim teme svojih razgovora, zar ne?
leda tako prirodno, kada ti to radiš. Ma-čan je naročita osoba, zar ne misliš tako, Ijori?“
”Da li to znači nešto dobro?“ zamišljeno je zapitao Ijori da bi bio siguran.
”Najbolje
7/25/2019 moguće,“ odgovorila je gospođa
Jednostavanigeto. Njen muž
zivot - Kenzaburo je ponovo imao svečan izraz
Oe.pdf
”I ja mislim da je Ma-čan naročita osoba,“ rekao je Ijori.

Za sledeći četvrtak nije bio zakazan čas muzike, ali gospođa Šigeto nam je telefonir
zvala nas da dođemo. Gospodin Šigeto je izgleda zaista uživao da podučava Ijorija, i pozd
s je sa dozom ceremonije, njegova dobrodošlica je bila veselija nego inače. Znam da i Ijori už
ovima kod gospodina Šigetoa. Ali, iz načina na koji je sedeo pored mene na sofi tog dan
ušteniji, njegova glava uspravljena, potpuno spreman da sluša gospodina Šigetoa — zaključ
je i on bio posebno srećan. Gospodin Šigeto nam je odmah otkrio razlog njihovog poziva.
”I ja sam pogledao Stalker ;“rekao je. ”Komercijalnu verziju. Kod mog prijatelja. On je ek
rusku literaturu, i kaže da je verzija koju ste vi odgledali na televiziji verovatno manje
ovetna. Prvo, o izrazu stalker. Kao što sam i pretpostavio, stigao je pravo iz engleske reči sta
mo je spelovan na ruskom. Evo kako se pojavljuje na ekranu.“ Na papiriću je za mene is
slov štampanim slovima CTAAKEP. ”HOU!“ Ijori je bio zapanjen kada je video slova ispisa
običan način. ”Proverio sam u nekim modernim rečnicima kod mog prijatelja, ali nisam usp
onađem tu reč,“ nastavio je gospodin Šigeto. ”Gledao sam i u Akademskom i u Ušankovlj
niku od četiri toma. Takođe sam pokušao i kod Oženkova. Ništa nisam našao ni u Rečniku
či iz sedamdesetih
rekao knjigu To
da je pročitaogodina. znači dakoje
na osnovu nijejeruska reč, film,
snimljen već da je je
i da tuđica,
knjigai to
bilanova. Moj prijate
na ruskom. Rek
iako se u knjizi pominje reč CTAAKEP, naslov knjige potpuno drugačiji: Piknik kraj puta od
ugacki. Mislim da bi takav naslov filma bio elegantniji.“
”...Žao mi je što ste se zbog mene toliko potrudili,“ rekla sam mu, puna zahvalnosti, a Ijori
sedeo pored mene, kao da se ukrutio. Trebalo je da znam šta mogu da očekujem kada nau
stavim uzgredno pitanje.
”Ne, ne,“ rekao je gospodin Šigeto. ”Vidiš, ulenio sam se u poslednje vreme, i slabo izla
k ni da pogledam film. Ne bih ni znao za ovaj, da mi ti nisi rekla. Zar ne misliš da je glumac k
ao vodiča bio odličan, da je sjajno preneo patnju svog lika? Ono kad njegova žena kaže ka
o ismevan, kako su ga zvali sporaćem i ništarijom, ispalo je mnogo dobro. Njegova gluma
mogla da potpuno prirodno prihvatim da se, iako je on bio tako žalosno maltretiran, lepa m
na udala baš za njega, i govorila mu koliko ga voli i kako tome ne može da se suprotstavi. To m
dsetilo da se takve stvari dešavaju.“
”Meni se naročito svidela glumica koja je imala ulogu njegove supruge,“ rekla je gos
geto, dok je pažljivo utrljavala rendani beli luk u jagnjeća rebra koja je spremala za Ijorija i m
lonila je masnoću sa krajeva kostiju, pa su izgledala kao zupci kratkog češlja. ”Tako je d
ledala
am kada je pušila
se, potpuno bez nekog cigaretu poputrazloga,
posebnog maloletnog delinkventa.
da nije Jevrejka.“ I nije debela kao većina Rus
”On je tako osetljiv,“ rekao je gospodin Šigeto. ”On je neka vrsta čoveka čije je srce pot
oženo. Zato sam imao utisak da ga je njegova žena, do tada, veoma dobro štitila. Pa još s
etom, mora da joj je bilo izuzetno teško.“
Razmišljala sam o gospođi Šigeto, koja je bila zauzeta pripremanjem večere za nas, jer
a nije imala dece, verovatno je i njoj bilo teško da bude uz svog muža, da ga ohrabruje da
mo onaj posao koji mu odgovara. Kada sam bacila pogled na nju, videla sam skoro neprim
menilo na njenom licu, kao da se osećala postiđeno, ali je nastavila da utrljava beli luk u
ojim http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf
kažiprstom, koji je bio savijen pod simpatičnim uglom. 43/115
Gospodin
7/25/2019 igeto, koji se takođe okrenuo prema
Jednostavan zivot - svojoj
Kenzaburo ženi,
Oe.pdf sa izrazom iznenađenja k
šao sa njegovim uobičajeno svečanim izrazom, je nastavio. ”Mislim da je i vodičeva mra
asna strana nesuđenog kriminalca odlično prikazana. Čak je i gnevna reakcija jednog od nje
enata, koji kaže ’Koji ti je đavo?’ kada je umalo pogođen ćuskijom pošto je nevino pokuš
upa busen trave, veoma realistična. Ranjiv i osetljiv, sumoran i temperamentan, i sa izgl
akog kriminalca, momak zaista deluje zastrašujuće... A što se tiče deteta, Ma-čan, ne veruje
a predstavlja Hrista u njegovom Drugom dolasku. Kriminalitet njenog oca se ne može asocir
istom — mada je diskutabilno da li ju je donela na svet majka-devica. Ali samo dete, njene o
odavale
ga utisak —
da uništava kaodrugim
da poseduju
rečima,neku vrstu—
antihrist zloćudne
što je zasile.
sadaLako
i mojbizaključak.“
mogla da odraste u osobu č
”Onda, zašto,“ pitala sam se, ”čujemo ’Odu radosti’ zajedno sa tutnjanjem voza? Ijori se v
budio i počeo je da diriguje.“
”Tačno tako!“ zvonko se ubacio Ijori.
”Radost može da postoji i u razaranju, zar ne?“ rekao je gospodin Šigeto. ”Zar Drugi do
sa Hrista ne bi trebalo da usledi nakon apsolutnog razaranja? A opet, istorija čovečanst
epuna tragedija u kojima ljudi nisu žalili truda da uništavaju sa nesputanom radošću, da bi sh
posle ipakpostaje
”Priča neće doći nikakav
pomalo mesija...“
komplikovana, gospodine Šigeto,“ obratila mu se njegova sup
užajući mi slamku spasa, jer mi nije baš bilo lako da pratim njegov tok misli. ”Ne mož
ričaš Ma-čan realističnu priču dok prvo malo bolje ne središ svoje misli i ideje... Pa, Ma
ebaci sad svoje misli malo na kuvanje. Želela bih da te naučim odnosu biljnih začina i soli p
beru. Jagnjetina je u poslednje vreme prilično dostupna. Čak i supermarketi prodaju smr
njetinu, a lepo je i odmrznu. Stranci kažu da je to jedino kvalitetno meso koje ovde mogu se
ušte. Vidi kako ti se čini večeras, pa ako ti se dopadne, možeš povremeno da je sprem
rija.“
Dok smo gospođa Šigeto i ja radile u maloj ali neverovatno dobro održavanoj ku
spodin Šigeto je na sto nagomilao brdo starih gramofonskih ploča i kaseta koje je snimao sa r
i Ijori su se, sa izgledom velikih profesionalaca, pripremali za slušanje i upoređivanje razl
rzija ”Ode radosti.“
Kada je večera započela, gospodin Šigeto je pohvalio Ijorijevu sposobnost da proceni k
je svaka od verzija ”Ode“ — čak i na pločama koje nikada ranije nije slušao. Kada sam sl
ko gospodin Šigeto objašnjava svojoj ženi da je tu sve u stilu dirigovanja, zaključila sam da j
oma impresioniran Ijorijem da je sa njim o ovoj temi razgovarao kao jedan odrastao čov
ugim.,,U trenutku kada se čuje prvih nekoliko nota neke od ovih verzija, pomislilo bi se da ć
zog ritma,“ rekao je. ”I naravno, kada se odsluša do kraja, shvatiš da si bio u pravu, i zapam
taj način. Zatim su tu one koje su usporene, gde spadaju verzije Furtvenglera ili Toskaninija
inače mogu čuti. Ali često se ova sećanja iskrive pod uticajem naše tvrdoglave imagin
mimo, na primer, mene. Ja bih takva iskrivljenja odneo u svoj grob da nije bilo onoga na šta
ri ukazao. Upoređivali smo samo uvodne delove ’Ode’ od različitih dirigenata, i diskutov
mpu svake od njih. Došli smo do zaključka da se moj doživljaj nekih uvoda razlikuje od Ijorij
kao mi je mimo, ali sa dubokim uverenjem, da su vremena snimaka nekih kompozicija go
dnaka.http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf
Zato sam odabrao par za koji sam smatrao da imaju potpuno različit tempo i kada
44/115 sa
povao vreme, bilo je tačno onako kako je
7/25/2019 on rekao.
Jednostavan RazlikaOe.pdf
zivot - Kenzaburo između njih nije iznosila ni tr
kundi!“
Gospođa Šigeto je prema Ijoriju okrenula svoje zamišljene oči, koje su pažljivo gledal
očara sa srebrnim okvirom, i uskliknula sa dečijim oduševljenjem, ”Razlika od samo tri
kundi je skoro nepostojeća!“
”Čini mi se da je veoma mala,“ oprezno je odgovorio Ijori.
”Ijori zaista poseduje izuzetnu sposobnost procene muzike, zar ne?“ rekla je gospođa Š
igeto-san, neće ti biti lako da naučiš Ijorija nešto što on već ne zna.“
”Idealan odnos učitelj-učenik postoji kada je učenik bolji od učitelja,“ nehajno je uzv
spodin Šigeto.
Dok smo jeli, Ijori nas je zasmejavao šalama koje su izgledale dobro smišljeno. Razgo
alkeru je bio nastavljen, a gospodin Šigeto je, kao i ranije, vodio glavnu reč. Ali, kada
govarali o sceni u kojoj je vodič na leđima nosio svoju ćerku do njihove kuće, on je izneo op
odličnoj glumi psa u toj sceni, a zatim je usledila žučna razmena reči između njega i nje
pruge. Gospođa Šigeto je u prvo vreme pokušala da ga ubedi da je dobra gluma životinja
čajnosti, sa izuzetkom čuvenih filmskih pasa kao što su Lesi ili Rin Tin Tin. Čak i njihova gl
dila je, nije bila gluma u pravom smislu, jer su njihove uloge bile uvek iste. Njeno pozna
mova, opsežno do ivice anarhije, me je zateklo jer je citirala primer za primerom poznatih sc
ima su psi imali značajnog učešća. Takođe je bilo zanimljivo to što je povremeno, sa
svesno, iznosila činjenice koje su zapravo govorile u prilog tezi njenog muža.
Uskoro je gospodin Šigeto usmerio razgovor prema onome što je, po mom mišljenju, treba
edstavlja zaključak, barem za ovo veče.
”Kada sve saberemo,“ rekao je, ”potpuno voljnu životinjsku glumu bismo mogli da ogran
Diznijeve crtane filmove. Na primer, prvobitna Beti Bup je bila kučka. Video sam t
vorenom
”Ondaprikazivanju
ćeš se složitikodsa jednog
mnom,“kolekcionara.“
rekla je gospođa Šigeto. ”... Mada ne vidim zašto je Bet
orala da bude uključena u našu diskusiju,“ pobunila se pomalo, dok je sa druge strane izgl
dovoljno.
Smešeći se, upitala je Ijorija da li bi želeo još jagnjetine. Ali Ijori, pošto su ga u humanit
dionici upozorili na povećanje telesne težine, nikada nije jeo više od prve porcije, a kada sa
spođi Šigeto objašnjavala zašto odbija dodatak, ona je brzo promenila temu i pitala ga, ”Ijor
video velikog psa u filmu, zar ne?“
”Sećaš li se, Ijori, i ti si gledao film. Sedeo si pored mene i komponovao.“ rekla sam. ”Sv
e scena u kojoj je otac nosio devojčicu ’na krkače,’ jer su preko ekrana prešli nekako iskrivl
tamo je bio i pas, zar ne?“
”Nažalost, nisam obratio pažnju na psa,“ odgovorio je Ijori. ”Mnogo je jurcao okolo.“
,,U pravu si,“ primetio je gospodin Šigeto. ”Fokus uloge psa u toj sceni je bio da se nepre
eće unaokolo. Odlično si shvatio značenje scene, Ijori.“
Zatim je Ijori rekao, ”Nekada sam i ja mnogo koristio nošenje ’na krkače’!“ Izgovorio je t
je u pitanju bila ideja o kojoj je poduže razmišljao. ”Da, nosio sam Tatu na krkače.“
” http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf
o debeoTata je nosio tebe na krkače, Ijori,“ morala sam da se ubacim. ”Osim toga, Tata je45/115
i težak.“ u to v
Ja7/25/2019
sam tada bio zdrav,“ rekao je Ijori. ”Moji
Jednostavan zivotnapadi
- Kenzaburojoš uvek nisu bili počeli. esto
Oe.pdf
kao’ u to vreme.“ Svi smo se veselo nasmejali. I Ijori se smejao. Celo veče je bio d
položen. Gledala sam ga optimistički, kao da vidim Ijorija iz davnih vremena, pa sam zato p
bivam nepažljiva. Na putu nazad, dok sam pratila Ijorija koji je brzo koračao putem ispred nj
će, prisećala sam se vremena kada je on zaista bio u stanju da se kreće veoma živahno. Svako
Kita-Karuizavi, kada smo džogirali, što smo radili svakodnevno, mogla sam da ga preteknem
m to želela, ali O-čan nikada nije mogao da se meri sa Ijorijevom brzinom i izdržljivošću. Ne
vno, sećam se, Ijori je zaista bio veoma zdrav...
Kada sad premotavam scenu našeg povratka kući, prisećam se da je Ijori, kada smo stig
nice i počeli da se penjemo stepenicama do kapije, izgledao neuobičajeno iscrpljeno. Imali
će što u prevozu za Šinđuku, gde smo morali da presedamo, nije bilo gužve, pa smo mog
dimo zajedno i odmorimo se. Ijori se više ne obraća nikome iz porodice kada smo okr
poznatim ljudima.
I te večeri je sedeo pored mene u tišini. Imao je svečan izraz na licu, ali ipak drugačiji
d gospodina Šigetoa. Nisam bila zabrinuta dok smo silazili na stanici Šinđuku na kojoj je uvek
žve. Ipak, na peronu za ulazak u ekspresni voz za Odakju sam po prvi put osetila, dok smo
red drugog stajali na početku dugačkog reda, da se unutar Ijorijevog tela dešavaju neže
omene. Spolja je njegovo telo izgledalo krhko i nestabilno, kao velika lutka od papira postav
nevidljivi zid, a na njegovom licu se razlivalo nezdravo rumenilo sa zakrvavljenim očima, ko
e do pola zatvorene i nisu odavale utisak da gledaju. Krv mi je pojurila u glavu, i shvatila
liko sam bespomoćna, nesposobna da bilo šta učinim. Očajnički sam zgrabila — okačila se o
i pokušala da održim uspravnim njegovo telo, koje je počelo da emituje visoku temper
gledno najavljujući epileptični napad. Gornja polovina njegovog tela, sa njenim nesigu
avitacionim centrom, nije mi davala nikakvu naznaku na koju stranu bi njena težina mogla
či. Ionako bi me samo srušila sa takvom silom, da bi mi zaškripale kosti...
Pošto
a sam su otvaranja
zvuk svi putnicivrata
sa suprotne strane isišli,
sa naše strane, jer se
telo mi je sledilo
Šinđukuodbio poslednja
straha. Odmahstanica ovog
je počela da
ika masa putnika, i mada sam nekako uspevala da poduprem Ijorijevu težinu, koja kao
stajala sve veća, nemilosrdna sila gomile me je odbacila nazad dva ili tri koraka. Nisam mo
vrištim, a kamo li da objašnjavam bilo šta putnicima koji su se gurali kako bi ušli i ug
dište. Držala sam Ijorija ispred samog ulaza, licem u lice sa vidljivo nervoznim putnicima, k
nama videli samo dvoje razmetljivih mladih ljubavnika koji se grle na javnom mestu, blokiraju
olaz. Mislila sam da će ovi ljutiti ljudi, umorni od posla, među njima i nekoliko pijanaca, d
ožde. Pregazili bi nas, možda bi šutnuli Ijorija u glavu vrhovima svojih kožnih cipela, šutn
tiljak
mo sugde
se suzeje bila ugrađena
straha i očaja njegova
slivalezaštitna
niz moje plastična
obraze.pločica.
Za sve Ali nisam mogla
to vreme, ljudi sudanas
pustim ni gg
grubo
zad, prema kraju reda, i jedva smo uspeli da održimo ravnotežu...
Tada sam primetila da je Ijorijevo telo, za koje sam do tog trenutka mislila da sama održ
nogama, zapravo mene štitilo od reda ljudi koji su prolazili pored nas. Šta više, polako ali si
počeo da zamenjuje mesto sa mnom. Nekoliko jasno vulgarnih reči je izrečeno pored naših
je Ijori, koji je stajao tako nesigurno nakrivljeno, kao da će svakog trenutka pasti, uspeo d
ogura unazad. Držeći me sa ispruženim laktovima, suprotstavio se nadolazećim putni
dajući ih pravo u lice. U tom trenutku je pritisak ljudi koji su nas gurali i potiskivali poč
njava,http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf
a kretanje ostalih koji su nas zaobišli, pretvorilo se u neku vrstu prirodnog toka.46/115 Do ta
tnici 7/25/2019
koji su odustali od zauzimanja sedišta nastavili
Jednostavan da Oe.pdf
zivot - Kenzaburo ulaze mirnijim korakom. Kada
gledala prema njemu, moje suzne oči su videle da on i dalje zuri iznad moje glave u ljud
ne, dok je njegovo lice bilo obliveno izrazom koji je zračio manje otvorenim, spon
prijateljstvom prema drugima, a više staloženom, pretećom silom...
Ijori je uskoro mogao da se samostalno kreće, pa smo se pomerali, izbegavajući ljude k
mirali nove redove, do mesta iza stepeništa koje je vodilo do sledećeg perona, i tamo smo se
eme odmarali leđa naslonjenih na zid. I tada je Ijori držao svoju ruku između zida i mene,
. Iz usta mu se osećao neprijatan metalni zadah koji je pratio njegove napade, ali izra
govom licu je bio blag, i on je već bio onaj stari. Da oko nas nisu bili svi ti nepoznati ljudi,
h se sa njim i smejala se, jer sam bila obuzeta osećajem olakšanja koji uvek nastupa
evazilaženja neke krize.
Nedugo zatim, u mom srcu se nagomilala čudnovata rešenost. Počela sam da se pitam, da
ri, negde duboko u sebi, prigrlio zlu silu kao što je ona kod antihrista. Mada, čak i da j
ihrist, pratila bih ga gde god da krene. Što se tiče razloga koji me je naveo da povežem antih
Ijorijem, jedino što sam mogla da smislim bila je devojčica koja nosi zlatni platok u Stalker
tovo na svakoj fotografiji iz detinjstva, Ijori je nosio povez ili zavoj oko svoje glave, a pone
nenu kapu preko toga...
Ipak, poput zraka svetlosti koja prolazi kroz moj telesni sastav i prelama se prilikom iz
dost koja me je obuzela očigledno je poticala iz nasilnog, malicioznog likovanja. Jer u tom tre
mojim mislima nije bilo žive duše, nikoga na celom svetu, osim Ijorija i mene. Pomešana sa bu
spresnog voza koji je upravo kretao sa susednog koloseka, u sebi sam čula ’Odu radosti,’ koj
duše, nikada ne bi mogla uporediti sa onom iz Betovenove Devete simfonije. Melodija m
edno sa Ijorijevim punačkim uvetom koje se ugnezdilo odmah iznad moje glave, do preli
unila hrabrošću.
7/25/2019
Robotov košmarJednostavan zivot - Kenzaburo Oe.pdf
Kristalno jasno jutro mi je stvorilo osećaj, pomalo ceremonijalan, da je ovaj dan, i ni

ugi, prvi dan zime. Žurila sam da prostrem opran veš dok sunce još uvek obasjava kuću. N
snije, iz ugla kuhinje iz kojeg se mogla videti trpezarija, primetila sam Ijorija, koji se
esvukao iz pidžame u dnevnu odeću, kako stoji pored staklenih vrata od terase. Posmatrao j
ksija sa biljkama koje su bile raspoređene na ciglama popločanoj, suncem obasjanoj tera
klenih vrata. Mada sam bila svesna da, u ovako ”ekspresivnom“ raspoloženju, Ijori si
mišlja o nečemu, zbog niskog krvnog pritiska sam se osećala prilično pospano, i jedino na št
ogla da mislim bila je brza priprema doručka ukoliko je gladan.
”Svaka čast, Ijori!“ uskliknula sam. ”Tako rano, pa još nedelja ujutro, a ti si već na nog
ožeš li da sačekaš dok završim sa ovim vešom? Posle bih mogla da ti spremim doručak.“
Kad god osetim Ijorijevu živahnost u vazduhu, pomislim kako radim nešto što je značajno,
oorište
samosaobavljam
korpom svakodnevna
punom veša kućna u rukama, zaduženja,
nosećikao što jemeksička
je kao pranje i pralja
sušenjekoju
veša.sam
Izašla
vides
eviziji. Raširila sam veš, a zatim sam spremila doručak. Aroma crnog čaja je bila prijatna, a
oko su bila ispržena tako da su podsećala na sunce na blistavom zimskom nebu.
Kada sam se vratila u trpezariju, zatekla sam Ijorija kako još uvek stoji na istom mestu, p
žanskog stražara, i napeto posmatra biljke. Tada sam shvatila da razmišlja o biljkama od ka
ao, i da želi da razgovara sa mnom o njima.
”Šta želiš da saopštiš svojoj sestri?“ pitala sam ga. ”Spremna sam da te saslušam u s
ba. Ili želiš da malo sačekaš, pa da sa mnom razgovaraš posle doručka?“
”Da, uradiću tako!“
Kad god Ijori ima nešto da kaže, nailazi na poteškoće u izražavanju, naročito ako su to
e su mu se dugo motale po glavi. Evo šta sam na kraju uspela da izvučem iz njega.
”Danas je prva nedelja u novembru!“ započeo je, a zatim nonšalantno dodao, ”Mama i
jke u baštu početkom maja, osamdeset osam dana pošto nastupi proleće.“ Ovoga nisam mog
setim ni da sam pročešljala svu svoju memoriju. Nastavio je objašnjavajući da je prva ne
vembra bila dan kada su se biljke vraćale u kuću.
Očigledno je poznavao Majčin godišnji raspored aktivnosti, i nameravao je da deluje kao
menik sa mnom dok je ona odsutna.
”Divim ti se, Ijori!“ rekla sam. ”Zaista!“
”Svega sam se setio!“ rekao je, nikad srećniji.
Tako sam posle doručka odlučila da iz bašte unesem samo one biljke koje mogu da podig
malo sam se znojila dok sam bila na suncu, a bilo mi je prilično sveže u senci. Ijori, koj
đuvremenu negde nestao, se pojavio sa povelikim koturom konopca, koji je bio uvezan, g
motan, širokim kožnim kaišem, stvarčicom koju je verovatno pronašao u Očevoj biblioteci.
kada nije štedeo truda oko teških kućnih poslova, kao što je, na primer, čišćenje odvodnih
im toga, on je sam pravio ova pomagala za svaki od poslova, i zaista je bio srećan kada48/115
http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf bi ne
h ispunilo
7/25/2019svrhu svog postojanja. Kotur kanapa uvezan
Jednostavan kožnim
zivot - Kenzaburo kaišem koji je Ijori pronašao
Oe.pdf
služio za transport četiri najveće i najteže saksije sa stablom konoplje između bašte i
ravno, nisam nameravala da zamolim Ijorija da ih unese. Previše su teške. Najviše što bih m
učinim bilo je da ih vučem, malo po malo, škripeći i grebući po podu od cigala. Čak i da su
ke bile dovoljno snažne da ih podignu, bilo bi strašno ako bih neku od njih ispustila na
pala.
Ali, Ijori je pažljivo pratio kako je Otac svake godine obavljao ovaj posao. Iako ne pr
etno, već je vezao pojas oko saksije u kojoj je bila najveća biljka. Kao meru sigurnosti, vez
mču užeta oko dna saksije, a zatim se sagnuo, obgrlio biljku i podigao se. Potrčala sam d
držim ulazna vrata, i da sa ulaza raščistim cipele i sandale koje su mogle da mu se nađu na
e mogao dobro da vidi ispred sebe, sa svim tim izdancima koji su mu zaklanjali vidik,
stavio odmerenim korakom, vodeći računa o neravninama na stazi koja je vodila do ulaznih
vesno se izuo kada je ušao u kuću, produžio do dnevne sobe, i bez ijednog propusta, sm
ksiju ispred staklenih vrata, gde ju je Majka inače držala zimi.
Nije se odmarao ni trenutka, već je krenuo po novu saksiju, i ponesena poletom sa koj
dio svoj težak posao, veoma pažljivo sam zalivala svaku biljku koju bi uneo. Pošto je une
iri saksije, Ijori, koji nije umeo na drugi način da izrazi osećaj zadovoljstva koji se ukoreni u
sle fizičkog rada, je ponovo izašao u dvorište i, prstiju prekrštenih iza svojih leđa, stajao na
od prošaranog lišća drena. I ja sam izašla, uživajući u rastućoj snazi koju sam osećala svim s
alila saksije poljskog cveća koje je odavno izgubilo svoje krunice i sada se pripremalo za
lila sam sve male biljke koje smo preko zime ostavljali napolju. Sada su izgledale uvelo,
m u glavi stvorila sliku izgleda njihovog cveća u proleće ili leto: velike cvetove gospine papu
i su izgledali nabubrelo poput stomaka zlatnih ribica, i ”snežne tacne“ koje između latica
upčenje koje podseća na kolač od pirinča. Razmišljala sam o svakom cvetu, i priseća
nutaka kada sam čučala pored Majke koja ih je negovala i podučavala me njihovim imenima...
kao, Nedugo zatim,
prisećajući se, Ijori mi je
”Cveće sa prišao i, dok
ove trave smojenosili
ispravljao saksiju
i u kuću koja Šigetoa!“
gospodina nije stajalaOčigledno
na svomsum
sli lutale u sličnim pravcima.
”Ovo je orhideja iz porodice Calanthe,“ rekla sam. ”Mislim da je zovu Kozucalanthe. Seća
ima svetio smeđe i bele cvetove.“
”Mirisali su veoma slatko!“ rekao je Ijori. ”Bio je to dan kada je gospodin Šigeto debitov
”Debitovati“ je tipičan ijorijevski izraz, način na koji on ponekad pomalo falšira u izražav
mi je još bolje dočaralo dan kog sam se prisećala. Ijori je započeo svoje časove klavi
teljicom
ugi razred—specijalne
gospođomškole.
T, suprugom
Upravojednog od strpljiva
je kroz Očevih prijatelja urednika
predavanja — čim
gospođe je počeomeh
T naučio da
orda, kao i spajanje melodijskih sekvenci u veću celinu. Takođe je zahvaljujući njoj, nauč
mponuje sopstvenu muziku. Ali ona je odlučila da otputuje u Evropu na dalje usavršavanje,
eklo Majku i Ijorija. I ranije je napuštala Japan iz istih razloga, ali ti odlasci su trajali kratko.
t je planirala da ostane najmanje godinu dana.
Tada je Otac, koji rešenja može da smisli jedino kada je na tako nešto nateran, došao na
bi mogao da pita gospodina Šigetoa, svog druga sa koledža, da na sebe preuzme Ijorijevo mu
razovanje. Sve što sam tada znala o gospodinu Šigetou bilo je da je on stručnja
očnoevropsku literaturu, ali da je odskora odlučio da stvori karijeru komponujući muziku,
http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf što
49/115
a radio samo iz zabave. Kada ga je Otac
7/25/2019 upitao
Jednostavan zivot da li bi Oe.pdf
- Kenzaburo mogao da podučava Ijorija, nj
govor je, koliko sam shvatila, glasio da bi želeo prvo da upozna Ijorija da bi video da li ć
nteresovan da radi sa njim. Otac je rekao da bi, ako ga on odvede kod gospodina
Šigetoa, na neki način stvorio dodatni pritisak na svog starog prijatelja. Ovo je zvučalo k
obziran, ali ja sam osetila da je zapravo bio suptilno egocentričan. Majka je takođe pozn
spodina Šigetoa još od mladosti, i iskreno se pribojavala njegovog ekscentričnog karaktera,
je u poslednjem trenutku i sama odustala od ovog zadatka. Na kraju je ispalo da je najbolje
vedem Ijorija u tu posetu. Majka je pripremila buket cveća za suprugu gospodina Šigetoa, i
ljskog cveća koje je negovala sa velikom ljubavlju. Kada je završila, većina saksija je sadrž
mo zelenu masu sa tek po kojim cvetićem na biljkama.
Gospođa Šigeto, koju sam upoznala tog dana, imala je par okruglih naočara sa sreb
virom na svom bucmastom, okruglom licu. Kasnije sam saznala da je te naočare našla na s
ikviteta u Pragu. Izgledala mi je kao žena koja je odrasla u porodici sa mnogo ljubavi: kao m
zazlena devojka koja je postala starija samo zbog prolaska vremena. Sa druge strane, čvrst g
o njenog nosa i tenzija u njenim gipkim slepoočnicama, ostavljali su utisak duboke težine n
otnih iskustava. Svojim tužnim očima je napeto posmatrala cveće koje joj je Ijori pružio,
ogovorila.
”Cvet ove biljke, ove plavkasto-ćilibarne, je veoma lep. Izgleda kao insekt koji samo što
pevao, sa raširenim krilima. Sigurna sam da mu ime odgovara lepoti.“
”Mislim da se zove ’dragulj-buba.’“ rekla sam.
”Ako ga zgnječite, verovatno će mirisati kao zelena buba,“ rekao je gospodin Šigeto. Glav
virila iza gospođe Šigeto, inače je prilično visok, i ispružio je ruku kao da želi da uroni svoje
uket. Ijori je napravio pokret da bi ga zaustavio, mada ne na neprijateljski način.
”Nemoj da učiniš ništa grubo sa njima,“ rekla je gospođa Šigeto svom suprugu, privl
ket ka sebi. ”Ovo je retko poljsko cveće, svaki od njih je poseban. Mnogo vam hvala, Ma
ri. Mora da ste se namučili da ovo donesete, pa još vozom. Ne može se to cveće smotat
ičan buket. I toliko ih je! Vaša bašta sada sigurno izgleda opustošeno.“
”Majka ih je skupljala na raznim mestima; neke od njih je kupila,“ rekla sam. ”Ona ih neg
abrala ih je za vas.“
”Neće imati više cveća ove godine,“ rekla je gospođa Šigeto, ”ali ih je nabrala v
žljivo, tako da ne ošteti izdanke.“ Gospodin Šigeto je izgledao malo postiđeno, ne samo
ekora koji mu je uputila supruga, već i zbog Ijorijevog gesta. Njegovo dostojanstvo ipak nije
vređeno. Vratio se iz kuhinje noseći veliku vazu sa vodom. Zatim je iz džepa svog kaputa, k
ledao kao slikarski radni kombinezon, izvadio flašice sa vodom, sve različitih boja. Sle
koliko minuta smo se bavili razvrstavanjem cveća za koje je gospođa Šigeto rekla da je bolje
ji zajedno, pa smo svaku vrstu stavili u odgovarajuću bočicu. Dok smo to radili, gospođa Šig
kla: ”Ma-čan, kao što tvoji roditelji već znaju, razlog što gospodin Šigeto može da bude v
etljiv prema takvim stvarima, a ponekad se ponaša i neotesano, kao što je bilo ovo malopre
me što u njegovom srcu ovih dana obitava zebnja.“
”Ako pokušam da budem veseo, mogu i to da postignem,“ rekao je gospodin Šigeto. ”A
m tip koji stremi da zađe u svaki kutak svoje zebnje, i da ga pažljivo istraži.“
”Ti
cvećem sinadefinitivno takav tip,“tako
sto, sa razmacima, rekla dajesunjegova
zauzelesupruga.
http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf Gospođapovršinu.
čitavu slobodnu Šigeto je Ijori
poredala male
je prinosio
50/115
akoj od flaša da bi osetio svaku od vrsta cveća,
7/25/2019 jednu
Jednostavan zivot - po jednu.
Kenzaburo Oe.pdf
”Gospodin Šigeto se od skoro profesionalno bavi komponovanjem muzike,“ izjavila je nje

pruga, ”ali ne zarađuje mnogo od toga. Njegovi prevodi su izašli iz štampe... Radio je na M
nderi, piscu čiji se otac takođe bavio muzikom, a i sam Kundera je veoma zainteresovan za
uke. Zato mislim da gospodin Šigeto, sa svojim iskustvom, zaista dobro prevodi ovakve p
koliko novinskih agencija još uvek traži od njega prevode važnih članaka iz istočnoevro
vina i časopisa.
”Gospodin Šigeto posećuje i seminare za mlade novinare koji su zainteresovani za posao
on bavi. Ali zato što su ovi mladi ljudi, koji se predstavljaju kao stručnjaci“ — ovde
spodin Šigeto ispravio rekavši da iako su istraživači mladi, oni su, zapravo, ipak stručnja
rdili da je situacija u istočnoj Evropi pesimistična, gospodin Šigeto se veoma deprimirao. U
eme se ozbiljno razboleo. Zato neprestano govori kako bi trebalo da prekine veze sa informati
encijama.“
”Pa,“ dodao je gospodin Šigeto, dok se sa njegovim glasom mešao uzdah, ,,i ja mora
ođem kroz neku vrstu tranzicije.“ Zatim se, kao da samo želi da sebi skrene misli, okrenuo ka
pitao me, ”Ma-čan, šta ti misliš?“
”Kako
asniš iko gospodine
pitanje, može da Šigeto.“
odgovori na takvo pitanje?“ ubacila se njegova supruga. ”Morać
”Pa, vidiš,“ rekao je, ”mladi istraživači imaju sumoran pogled na budućnost društava
oučavaju. Njima kao da nimalo ne smeta njihov pesimizam. Kako se ti osećaš u vezi sa tim
n?“
Često se setim ovog pitanja, ili bi bolje bilo da ga nazovem usmenim ispitom, koji m
spodin Šigeto održao prilikom naše prve posete. Još nezaboravnijim ga čini to što sam oseti
da se robotizujem.
...Sada
trebno pravim nešto
da napišem digresiju u svojoj
o svojoj priči o To
robotizaciji. našoj prvoj poseti
je fenomen koji Šigetoovima, ali mislim
često doživljavam, tako da
u čak dala i ime. Evo kako je do toga došlo. Na Ijorijev rođendan, pre više godina, Otac m
klonio lutku sumo rvača koja je radila na baterije. Svi smo se sa njom igrali za trpezari
lom, pomerajući je na sve moguće načine. Kada sam se jednom vratila iz kuhinje, gde
magala Majci oko sudova, u dnevnu sobu, videla sam Sportistu Asašija na stočiću pored sofe
je Ijori ostavio. Ijori, ljubitelj sumo rvanja, je dao šaljivo ime lutki, jer iako je lutka bila pr
dra za jednog sumo rvača, dobila je ime po takmičaru Asašiju koji se baš nije mogao poh
ročitom agilnošću. Podignutih ruku i tela iskrenutog na suprotnu stranu, mehanički Asaš
očeno ležao.
alo jedan Kada sam
trenutak. Zatim pritisnula
je svoje dugmence
već podignute na njegovim leđima,jošu više,
ruke protegnuo njemui počeo
se čulodazujanje,
koluta oi
tinktivno sam isključila prekidač, jer je počeo da previše liči na mene. Njegovo stenj
haničko zujanje se nastavilo još nekoliko trenutaka, a zatim je naglo oborio glavu. Nje
renuto telo je bilo tako teško gledati, da sam Sportistu Asašija morala da odložim naopako.
Moje opservacije u to vreme su mi pomagale da budem samokritična. Ja sam veoma mršav
liku od sumo lutke, ali kad god sam u neprilici, čujem slično mehaničko zujanje u sebi. Moj
uzima iskrenut položaj, i u jednom trenutku samo oborim glavu. Ovo je fenomen koji sam na
ojom robotizacijom...
Već sam bila do pola robotizovana kada je usledilo iznenadno pitanje gospodina
http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf 51/115Šig
kako7/25/2019
sam uspela da se saberem i iznesem mišljenje,
Jednostavan zato štoOe.pdf
zivot - Kenzaburo sam sve vreme mislila na Ijor
brobit.
”Pre nekog vremena,“ rekla sam, ”grupa doktora je pozvala Oca i mene na večeru. Gre
o zakasnili sat vremena. Sami smo bili krivi za zakašnjenje. Tada nam se kao domaćin ob
adi doktor, koji je izgleda bio stažista, na veoma agresivan način, rekavši nam da bism
govom odeljenju, ukoliko bismo tamo otišli, videli mnogo beba, čije je rođenje bilo jednos
gično, ali nisu mogle biti ubijene. To je očevidno bila kritika na račun Oca, koji je uvek pisao
onalazi smisao u Ijorijevom postojanju... Bila sam strašno ljuta, ne samo na doktora koji
kao, već i na Oca koji je ćutao. Ne znam da li sam odgovorila na vaše pitanje..
”Da, jesi,“ rekao je gospodin Šigeto trepćući, zbog čega je izgledao starije, ali ne
dužnije. ”To je upravo ono što sam želeo da čujem od tebe.“
”‘Čije je rođenje bilo jednostavno tragično, ali nisu mogle biti ubijene,’“ ponovio je
dno potresen. ”Kako zastrašujuće!“ Ovo je prenerazilo gospodina i gospođu Šigeto.
”Moj brat se često ubacuje u konverzaciju drugih ljudi sa recima izrečenim u pravom trenu
kla sam, ”ali to nije tako zato što on razmišlja veoma ozbiljno. On samo...“
”Ma-čan,“ rekao je Ijori. ”Nemoj da brineš, molim te!“
”I ovo je izrečeno u pravom trenutku, Ijori...,“ rekao je gospodin Šigeto. ”Izgleda
dini način na koji mogu da se merim s tobom, da pogledam tvoju notnu svesku.“ Tada sam shv
je moj usmeni ispit završen, i da smo nas dvoje najverovatnije položili.
Gospodin Šigeto je započeo da podučava Ijorija odmah tog dana, bez daljeg odlag
spodin Šigeto, čini mi se, poseduje širokogrudu i praktičnu ličnost, koja nije u nesklad
govom ekscentričnošću. Donekle sam već napisala kako je bio ljubazan, ali zaista, on m
mogao na mnogo više načina. Prelistavajući nekoliko listova Ijorijeve muzike, brzo je razum
žio se sa metodama učenja koje je praktikovala gospođa T. Zatim je odveo Ijorija u svoju r
bu, koju je koje
olačićima nazivao muzičkom
je napravila sobom.istočnoevropske
koristeći Kada se kasnije modle.
vratio, gospođa
Sećam seŠigeto
da je je
dosve
tadauslužila
Ijori več
potpunosti opušten. Takođe se sećam da nas je tokom našeg razgovora u komfornoj dnevnoj
spođa Šigeto upitala zašto se naši nadimci toliko razlikuju od pravih imena. Sećam se tog
oma jasno, zato što sam se tada našla u situaciji da objašnjavam ne samo Ijorijev nadimak,
oj.
Gospodin Šigeto je brzo pogodio da Ijorijev nadimak potiče iz crtanog filma Vini Pu, na
gova supruga prokomentarisala, ”Magare pesimista, zar ne? Ovih dana je gospodin Šigeto
etljiv prema svemu pesimističnom.“ Izgledalo je kao da joj je krivo što ona nije prva pogodila
”Pa, uostalom,“ primetio je gospodin Šigeto, ”upravo su posleratna izdanja Odabranih pe
Man’jošu{vi} i Vini Pu pomogli K da ostvari bliskije poznanstvo sa Oju-san. Njena majka, k
a živela u Ašiji, ga je zamolila da joj pošalje te dve knjige. Poznavao sam preprodavca knji
mo-Kitazave koji je imao kolekciju starih knjiga izdavačke kuće Ivanami Pres, pa sam ga o
mo.“
”Dakle,“ ponosno je rekla gospođa Šigeto, ”ti imaš tako dugu istoriju poznavanja knj
vanja u njima!“ Kada sam shvatila koliko se dugo Otac i gospodin Šigeto poznaju, da nji
jateljstvo datira od vremena pre nego što se u Očevom životu pojavila Majka, bilo mi je jasn
nekle,
asnila zašto
poreklo se mog
u nevolji
nadimka, upravo
pa čaknjemu obraćao.
i citirala Mislimreči...
tačne Očeve
http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf da je to razlog što sam 52/115
im de
Pomenula
7/25/2019 sam da me zovu Ma-čan,Jednostavan
ali nisam
zivot objasnila zašto. Svi me zovu Ma-čan,
- Kenzaburo Oe.pdf
rodica i prijatelji, ali to nema nikakve veze sa mojim pravim imenom. Ima veze sa oblikom
le, okrugle glave. Još od obdaništa, pa sve do koledža, moja glava je uvek bila najmanja u c
om društvu, u koje god odeljenje da sam išla. Osim toga, ima oblik savršene sfere. Na kampo
koje sam išla kada sam bila u starijim razredima osnovne škole, svaka grupa iz svakog ode
morala da izvede skeč pored logorske vatre. Naša grupa je odlučila da to bude neka vrsta igr
mo stali u krug i dodavali se loptom. Obukli su me u crnu duksericu i helanke, koje su sakr
oje telo od vrata na dole, sve do nožnih prstiju, a glavu i lice su mi pokrili crvenom skija
pom. Ko
a-čan, je, celu
kroz osimsrednju
mene, mogao
školu, da
a ibude
sada,lopta, mari... Od
na koledžu. tada
Neki odjemojih
ostao prijatelja
moj nadimakmisleMari,
da miao
avo ime, pa čak tako adresiraju pisma upućena meni.
Jednom prilikom kada sam se žalila Majci zbog toga što mi je glava previše mala i okr
ac mi je objasnio zašto je to tako. Ispričala sam gospodinu Šigetou i njegovoj supruzi sve
kao. Sećam se da je tog dana bio otvoren i ozbiljan, što je bilo neuobičajeno za njega. Drž
jenica, i nije ih začinjavao svojim uobičajenim šegačenjem. To me je toliko zapanjilo, da sa
aju ja ubacila nekoliko šaljivih reči. I kada sam ispričala kako sam u snu videla kako mi je
o izliveno na nekom mestu koje je podsećalo na topionicu, Otac se bespotrebno naljutio.
”Četiri godine pre nego što si se rodila, Ma-čan, rodio nam se Ijori, sa deformitetom na g
budem precizniji, u prvo vreme je imao sićušni defekt na svojoj lobanji, malu rupicu. Kako m
banja razvijala, defekt je rastao, što se moglo i očekivati. Zatim se formirala kesica sa sp
ane rupice koja je čuvala ono što je bilo u lobanji da se ne raspe. Drugim recima, stvorio se s
kome je pritisak kičmene tečnosti koja se ulivala u vrećicu gurao mozak, kako bi on ostao u lob
verovatno, zar ne? U svakom slučaju, ljudski geni funkcionišu na organizovan, predodređen
bi kreirali telo. Ali ovde je sistem bio sasvim drugačiji od originalnog nacrta, zamešateljstv
ganizma. Vrećica je dobila oblik otekline, rasla je i rasla.
bica,”Kada se trebalo
koja je Ijori rodio,
da gauprimi
trenutku kada je isklizuo
iz doktorovih iz Maminog
ruku, poput stomaka,
kratkog pasa ona samo
u ragbiju, je čularekla
ka
e nego što se onesvestila. Čak i kada sam ga ja prvi put video, izgledao je kao da ima dve glav
”Mamin prvi porođaj, i baš smo takvo dete dobili. Zato se plašila da li će se u njenoj mr
obi i sledeći put stvoriti novo deformisano telo. Ali, prevazišla je taj strah, i odlučila se da
e. E, to je, posle svega, bio izuzetno hrabar potez. Njena rešenost je bila nesavladiva, a možd
no telo tada rešilo da proizvede sopstveni mehanizam samoodbrane. Mamina materica je, na
oj način, razmišljala kako sledeće dete ne bi trebalo da ima toliku glavu — uostalom, Ijor
va je bila dvostruko veća od glava ostalih beba — i da bi trebalo da formira što manju. Ali,
eme mozak bi trebalo da bude pristojne veličine. Nije li zato odabrala sferu, kao oblik koji zau
manje prostora, a da pri tom ima najveću zapreminu? Mislim da tvoja glava, Ma-čan, ima c
lik. A mozak ti ima pristojnu građu. Zato bih rekao da je materična kontrola tu postigla uspeh
zapravo prilično mršava bebica kada si se rodila. Mislim da je porođaj u tvom slučaju bio v
.
”Znam da ti je sigurno neprijatno da čuješ da te dečaci iz tvog odeljenja zovu Ma-čan
ak, mislim da imaš razloga da budeš ponosna na svoju glavu, jer je sigurno da je tvoje još
svesno telo sarađivalo sa matericom tvoje majke. Ni Ijorijeva otekla glava, ni tvoja super m
rugla glava,
”Eto kako nisujemogle
K tebidapažljivo
budu proizvedene
objašnjavao kalupom
http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf
stvari,“u fabrici!“
rekao je gospodin Šigeto, posle nek
53/115
nutaka tišine, ,,a njegove reči su ti se urezale
7/25/2019 duboko
Jednostavan zivot - u srce. Oe.pdf
Kenzaburo udno je to. K mi se žalio da m
o da komunicira sa tobom. Ipak, sve ti je ovo ispričao, a ti si to odlično razumela. Zar to
voljno? Mislim da on očekuje previše od odnosa u svojoj porodici.“
”Nije uobičajeno da mi Otac priča tako naširoko... Ali mislim da sam više bila di
ajčinom odlučnošću, nego Očevim objašnjenjem. U to vreme sam bila prostodušnija nego da
im toga, moj mlađi brat mi je rekao da ne postoje naučni dokazi koji bi podržali ideju
erakcija između majke i fetusa na podsvesnom nivou mogla da kontroliše fizičke aspekte fetus
”Nisam baš siguran,“ odvratio je gospodin Šigeto. ”Nauka još uvek nije razjasnila baš m
ava — naročito kada su u pitanju takve stvari kao što su odnosi između umova začetog de
gove majke.“
”Iako je inače prozaičan, Ma-čan, gospodin Šigeto je takođe i mistik, i to ruske pravos
ovenijencije,“ ubacila se njegova supruga. ”Ne, Ma-čan, ti o stvarima razmišljaš v
bokoumno. A mogu da primetim i da K-čanov porodični život nije bio tako spokojan.“
”Ako ikada o bilo čemu i razmišljam, onda smo to Ijori i ja,“ rekla sam, pitajući se
oliko govorim u domu nekoga koga sam tek upoznala.
Na dan koji je usledio pošto je Ijori teglio saksije sa biljkama, desio se još jedan incident
o putovali prema humanitarnoj radionici. Istom autobuskom trasom putuju i devojke koje
nsku srednju školu, a autobusi su obično puni. Još je gore tokom zimskih meseci, kada se sv
lače. Ijori, koji nosi veliku, glomaznu torbu okačenu o rame, drži se za kožne držače
bilnosti, ali način na koji stoji razotkriva neznatnu abnormalnost njegovih nogu, za koju mora
znam da je očigledna devojkama oko njega. Tog jutra, Ijori se sudario sa dve učenice u b
obuskih vrata, sa jednom koja je posedovala prkosan izgled sa izraženim crtama lica, i dr
a je delovala nenametljivo, i izgledala kao da je pod zaštitom one prve. Ijorijeva torba je
arila naizgled tihu devojku u grudi. Prkosna devojka mu je uputila pogled divlje mačke, ko
duše nije primetio, jer je bio koncentrisan na držanje držača obema rukama. Nekako sam se pr
njega i izvinila se devojkama. Devojka izazivačkog izgleda je, sa žestinom koja je kipt
nog daha koji je stigao do mog lica, opsovala, ”Propalice!“
Mogla sam da vidim Ijorija između ruku koje su se grčevito držale za kožne držače. Za tre
izgledao kao da se uplašio ovog izliva, ali u isto vreme, uveren da nije učinio bilo šta loše, k
zabavljao, verovatno zato što nikada ranije nije čuo reč propalica izgovorenu sa toliko pa
ravno, mi je nikada nismo koristili kod kuce. Nikada je do tada nisam čula na putu od ku
ecijalne škole, bar ne kada sam išla s njim, a svakako ne ni u njegovoj radionici. Instruktori n
bi koristili propalica
jektivno, tu reč prilikom
teško grdnje zaposlenih, a reč
da je odgovarajuća mislim i da nikada
za Ijorija nije izgovorena
i njegove kolege, kojimeđu koleg
veoma vr
de u radionici.
Verovatno je baš zato Ijoriju reč propalica zvučala zabavno. Tako razmišljajući, odvojila
oje misli od devojke dok smo presedali. Ali, dok smo prilazili radionici, videla sam da u n
avcu ide Tamio-san. Tamio-san, koji je inače vrlo vesela osoba, išao je pognute glave. Izgled
tpuno demoralisan, a pratila ga je podjednako obeshrabrena gospođa — reč propalica m
mah vratila u misli.
Tamio-san
gova je jedan dolazi
pratilja, ponekad od Ijorijevih
sa njim,kolega,
na primer
http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf ali kada
on jemu
otprilike Očevedastarosti.
nije dobro, Ipak,54/115
bi se uverila ovana
da
ci neće kupiti sake na automatu za prodaju
7/25/2019 pića, izivot
Jednostavan popiti ga. Sada
- Kenzaburo Oe.pdf znam da je ta žena, za koju
slila da je stara kao Baka, zapravo Tamio-sanova mlađa sestra. I kada sam videla njih dvoj
na, zamislila sam trenutak u dalekoj budućnosti, kada će Ijori biti Tamio-sanove starosti, a
ati godine njegove mlađe sestre. Oboje ćemo stariti tako da će mišićno tkivo naših lica samo
izgledamo više utučeno. Uprkos našim godinama, ljudi će nas i dalje zvati duet propalica, I
a-čan... Dok sam razmišljala o tome, po prvi put sam se osećala jadno i bedno.
Ponovo sam se zamislila, ali ovaj put sa manje žara, o nečemu čega sam se setila pretho
na, o nečemu što je Otac rekao o mojoj maloj, okrugloj glavi. Takođe sam zažalila što
spodinu Šigetou o njoj toliko detaljno pričala, pa sam sama sebi rekla, baš si budala. Ina
nje žara i baš si budala su izrazi koje je moj mlađi brat, O-čan, skoro doneo iz pripremne š
sam morala mnogo da razmišljam da bih shvatila da mi je glavni problem u ovom trenutku
rugla glava koju nosim na svom tankom vratu. Da li će mi Očevo dubiozno psihološko objašn
moći da se suprotstavim nekoj nevaljaloj osobi koja bi mogla da došeta do mene i pita me, ”
tvoja glava tako mala i tako okrugla?“?
Kada razmišljam o Ijorijevoj i svojoj budućnosti, nas kao dueta, o njemu sa hendikepom
ni sa malom, okruglom glavom, zar nam neće najvažnija stvar — ne u univerzalnom, već u s
nom smislu, daona

u je upotrebila upotrebim
učenica,O-čanove
sve dubljeuobičajene izraze
i bolnije biti — biti
urezana činjenica
u naše umove?da će reč propalice
Tog dana sam za večeru napravila svinjske krmenadle, koje je O-čan pohvalio jednim
ojih ”bolje su nego samo na neki način dobre“ komplimenata, a i Ijori ih je pojeo sa očigle
vanjem. Što se mene tiče, sedela sam ispred njih za trpezarijskim stolom, ali jednostavno n
ala apetita. O-čan je to primetio i zabrinuo se, ”Da li ja to primećujem rane simptome
botizacije? Znam da imaš mnogo razloga za zabrinutost!“
Evo o čemu sam razmišljala te noći, iako nisam imala snage da bilo šta upišem u ”K
evnik.“ Naravno da O-čan živi sa nama, ali na njega ne mogu mnogo da računam, suvi
zavisan i samostalan. Osim toga, priprema se da ponovo pokuša da se upiše na koledž, po
dnom već pao na prijemnom. Zbog toga mi je jasno koliko je odlučnosti bilo potrebno Majci
rešila da Ijorija prepusti nekom kao što sam ja, nekome ko ima robotizujuću ličnost, i
druži Ocu na Kalifornijskom univerzitetu. Da li je možda osetila neuobičajenu ozbiljnost Oč
utrašnjeg ”škripca“ — ozbiljnost koja je prevazilazila moju moć shvatanja, zbog koje je mor
odvoji od trivijalnosti života u Japanu?
Zato sve držim u sebi, ali koliko god se trudila, stvari ponekad krenu pogrešnim tokom
aju, na primer, budem nazvana propalicom. Tako me je nazvala ta učenica, devojka ko
ledalakoji
ekta kaopodriva
minijatura
drvo žene
našegkoja se sama
društva... snalazirobotizovana,
Ponovo — koja me nastavila
je videla sam
kao da
parazita, kao zu
netremice št
ak svoje sobe. Nije bilo potrebe da se uporedim sa Sportistom Asašijem da bih znala da
stala robot, mršav i bezvredan — u mom srcu se nastavilo tiho mehaničko zujanje.
Tokom sledećeg Ijorijevog časa, dok su on i gospodin Šigeto bili u muzičkoj sobi, razgov
m sa gospođom Šigeto na mahove, i na kraju sam joj ispričala za incident u autobusu. Ipak, n
vorila sa osećajem depresije koji osećam kada sama o tome razmišljam. Da sam se osećala
znadežno, verovatno bih odabrala drugu temu za razgovor. Ijori je, pri tom, rekao nešto duh
k smohttp://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf
dolazili, pa mi je to malo olakšalo srce, pa mi je bilo lakše da joj ispričam šta se55/115
dogod
to se tiče reči koje je Ijori izgovorio,
7/25/2019 samo
Jednostavan zivotću prenetiOe.pdf
- Kenzaburo ono što sam zapisala u ”Ku
evniku.“ Kuća porodice Šigeto se nalazi u novoj rezidentalnoj četvrti koja se nalazi pored
io. Nalazi se na sredini padine koja od vrha brda vodi do rupe. Železnička stanica se nala
hu, i većina kuća koje se nalaze na gornjem delu padine imaju travnjake oivičene žičanom ogr
kojoj je mreža karakteristična za terene na kojima se vežba golf, na osnovu čega se može zakl
se vlasnici kuća mogu pohvaliti višim statusom od vlasnika kuća bliže rupi. I po pravilu, s
orište čuva pas.
Tog dana, dok je Ijori vezivao svoju pertlu — ja sam ga opomenula da je odvezana — pas
c u dvorištu preko ulice je počeo da kevće kao lud, i da juri po dvorištu kao pomahnitao.
”Samo plašljivi psi ovako laju,“ rekla sam Ijoriju pre nego što se naljuti na psa i na sm
eplaši. ”To su slabi psi. Čovek bi mogao da oseti sažaljenje prema njima.“
Ijori se uspravio i, verovatno zato što je bilo dobrih četiri ili pet metara do ograde, pribra
vikao na psa koji je kevtao, ”Ken, Ken!“
”O? Pa, ti ga poznaješ?“ upitala sam.
Ijori je moje pitanje ostavio bez odgovora, i nonšalantno nastavio da hoda.
”Danas mi je palo na pamet da mu se obratim lajući na kineskom,“ rekao je.
Ovome sam se toliko smejala, da se kevtanje psa pretvorilo u plašljivo cviljenje. Dok sm
je niz ulicu, osetila sam kako je Ijori oduvao potištenost koja me je opsedala ovih nekoliko da
Gospođa Šigeto je utonula u stolicu slušajući moju priču o incidentu u autobusu
ezarijskom stolu za kojim smo sedeli su stajale makaze, papir i tuba lepka. Ona je veoma paž
dila, a kada je zastala da odmori ruke i podigla oči, iznela je svoje mišljenje u obliku dve uve
ine. Prvo me je upitala kako je Ijori to podneo, da li sam primetila da je bio povređen
avom.
”Tada je izgledalo kao da mu se sviđa kako ta reč zvuči,“ odgovorila sam. ”Ali ne znam
osećao kasnije; nikada nismo razgovarali o tome... Da je upitao bilo koga od svojih instrukto
znači, oni bi nešto o tome napisali u svesku koja postoji radi komunikacije između porod
dionice. Ne, mislim da nije ništa komentarisao.
”Incident me je toliko deprimirao, da možda njega više tišti moja utučenost. Moj mlađi b
nogo pragmatičniji, a izgleda da u ovoj stvari nema razlike da li su naši roditelji ovde ili nisu
i on primetio da imam mnogo stvari oko kojih mogu da brinem. Možda je Ijori osetio
nemirenost, pa je zato odlučio da pokuša da me razveseli sa njegovom verzijom lajanj
neskom.“
Gospođa
zbog onoga Šigeto što je jerekla,
opustilapoštokožu se svojih rumenihzategla,
koža ponovo obraza uzaključila
blagi osmeh
samtekdanacrvenilo
kraju moje
njenogre
dnostavno potiče od ljutnje.
”Ma-čan,“ rekla je, ”osećam malo olakšanja, ako tako mogu da se izrazim, iz onoga što
kla, zbog toga što si se devojkama izvinila pre nego što vas je ta devojka nazvala propalica
posle. Ne bih išla tako daleko da joj lupim šamar, ali da sam bila tamo, bar bih pokušala
eram da se i ona izvini. Žao mi je što ti to nisi učinila. Veoma je važno da čovek učini tako ne
”Pričala sam ti o tome kako smo gospodin Šigeto i ja putovali Evropom sa našom mač
gli smo na varšavski aerodrom poljskim prevoznikom iz Dubaija na Arabijskom poluostrv
ćnicehttp://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf
smo stigli pravo u frižider. Svi smo se tresli dok smo čekali, ali naš prtljag nikako da i
56/115
tim smo videli nekog visokog vladinogJednostavan
7/25/2019 službenika, u odelu
zivot - Kenzaburo za koje se vidi da je kroje
Oe.pdf
gleskoj, kako naređuje nosaču da uzme njegove kofere, dok je prtljag nas običnih putnik
držan. Gospodin Šigeto, kao japanski posetilac koji je govorio poljski jezik, prišao je
spodinu i pitao ga da li je to što on radi socijalizam. Mislim da je važno da se poseduje ova
abrosti.“
”Ali ta devojka nije bila starija od petnaest-šesnaest godina,“ rekla sam. Još uvek dete, pa
ažesna.
”Sva deca su dražesna, Ma-čan,“ uzvratila je gospođa Šigeto. ”I koliko god da su dražesna
seduju određene karakterne crte, koje su možda još uvek prikrivene, ali koje će se pokazati
saju. Ono šta uvek radim kada vidim dete je da pokušam da stvorim sliku kako će on il
ledati kada budu zašli u srednje godine, na osnovu crta ličnosti koje naslućujem kod njih. Na
čin bolje spoznajem ljudska bića. Ono što je trebalo da vidiš u toj devojci, za koju kažeš
ažesna, je žena srednjih godina sa lepim licem i privlačnom figurom, ali sa diskriminato
rakterom. Smatram da to, što vam je nadenula tako negativnu kvalifikaciju, ipak govori ne
oj.“
Osetila sam se obeshrabreno, i automatski počela da se robotizujem. Znala sam da je mo
ema
spođedevojci
Šigetoizsuautobusa,
u mom srcukojaodzvanjale
je inače pomalo izgledala
još jače, jer samkao ulizica,
do tada bio prilično
mislila servilan.naA
da je, u odnosu
kciju na tu reč, Ijorijev stav bio čak i plemenit, jer je on uživao u njenom zvuku. Gospođa Š
nije postavljala više pitanja, verovatno zato što joj je bilo jasno stanje stvari.
Posle Ijorijevog časa, tema o propalicama je ponovo isplivala, s tim da je ovaj put i gos
geto učestvovao u razgovoru. Gospođa Šigeto je započela rekapitulacijom našeg doživlj
obusa. Ijori se svega jasno sećao i živahno je klimao glavom, a kada je došla do dela g
gova torba udarila devojku po grudima, izgledao je veoma tužno. Zatim je podsetila svog mu
uradio na varšavskom aerodromu, na šta je on ispričao šta je ona tamo učinila.
”Ova gospođa ovde,“ započeo je, ”je dobro znala da leta u Evropi umeju da budu i te
eža. Pa pošto je maramu koju je ponela sa sobom obmotala oko korpe u kojoj je bila naša m
klonila je pleteni šal devojčici koja je sedela pored nas. Ona je veoma ljubazna prema m
vojčicama.“
Tog dana je gospođa Šigeto nastavila sa radom čak i kad nam se pridružio Ijori, i zamolil
umesto nje unesem čaj i kolačiće. Pripremala je skicu letka veličine manje sveske, praveći
slova koje je isecala iz novina i drugih časopisa na engleskom jeziku. Planirala je da to umno
okopir mašini koja se mogla naći u obližnjem supermarketu koji je radio non-top. Sadržaj le
oo protest
namenjen predsedniku
protiv ugnjetavanja Poljskog
pesnika nacionalnog
i književnika saveta koji je trebalo da poseti Japan. U pita
te zemlje.
”Zašto ne bi dala neku kopiju i Ma-čan, da pošalje K?“ rekao je gospodin Šigeto
eričkim univerzitetima postoji priličan broj intelektualaca proteranih iz Poljske, kao što je M
primer. Voleo bih da K zna šta neki Japanci čine za njih.“
,,K-čan je ravnodušan prema toj temi,“ naglasila je gospođa Šigeto, što je mene i Ijorija uč
nim. ”Znamo za posetu predsednika Jaruzelskog već duže vreme, ali on ništa nije učinio. M
se oseća pomalo krivim zbog toga. Zato nije sam došao ovamo, da pita za Ijorijeve časove, v
slao Ma-čan. Šta ti misliš?“
,,K je već napisao toliko izjava, dovoljno da mu se smuči, i nijedna nije imala
http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf 57/115efe
govorio je gospodin igeto. Jaruzelski dolazi
7/25/2019 iz zivot
Jednostavan siromašne
- Kenzaburo Poljske
Oe.pdf da zatraži pomoć od bo
pana. U trenutku kada naša zemlja jednim okom pažljivo gleda šta će reći Sjedinjene Drž
ropska Zajednica, a drugim osmatra poslovne mogućnosti koje Poljska može da ponudi. Z
sliš da je K odustao od protestovanja, jer zna da će ona naići na zatvorena vrata?“
”Nekoliko privilegovanih možda znaju da nema nade,“ rekla je gospođa Šigeto, ”ali mi o
i nemamo zvučno ime, moramo da učinimo sve što možemo: tako ja mislim... gospodine Š
ožeš li da pogledaš deo koji se odnosi na direktan apel, deo na poljskom? Neka kopija m
gne i do nekog od članova delegacije.“
,,U svakom slučaju, zamolićemo Ma-čan da pošalje neki primerak za K. Možda će m
še kad sazna da neki ljudi ipak pokušavaju da učine nešto tamo gde on nije mogao,“ rek
spodin Šigeto, čitajući radnu verziju pamfleta. ”Možda će osetiti bockanje savesti što ništa
nio, ali to nije strašno... Mislim da ti je poljski ovde odličan.“
”Ma-čan, zamoliću te da pošalješ K-čanu nekoliko primeraka kada ih budem iskopirala,“
gospođa Šigeto, veselo pokazujući svoj pamflet. Zaključivši razgovor o njemu, ponovo se v
temu propalice.
”Naravno,“ rekla je, ”ljuta sam na devojku koja vas je nazvala propalicama, ali to ne zna
mdovečna
zabrinuta za tokoja
gospođa kakva
živi će
svojona osoba
život iz svepostati.
snage.“Devojka kao što je ona će sigurno biti
”Brinem za one koje takvi ljudi povređuju nazivajući ih propalicama. I pitam se kako mo
stati svesniji jedinstvenosti propalica kao individua. U ovom slučaju — mada možda pr
nosim zaključak — ipak se divim Ijorijevoj pribranosti.“ (”Veliko hvala!“ veselo se ubacio
šta je gospođa Šigeto pomalo nekoherentno odgovorila, ”Nema na čemu! Zadovoljstvo je
oje!“)
”Istini za volju, Ma-čan, ja smatram da sam propalica. Takva sam bila kada sam bila m
vojka,
mišljala takva sam bila
koristeći baš itutokom mog
reč, ali ovdeprethodnog
je koristimbraka,
jer oa njoj
i sada sam takva.
pričamo. Nikada
Vidiš, o tome
ja sam rođenan
značajna osoba. Ceo svoj život sam proživela osećajući se tako, a proživeću još nekoliko g
ećajući isto, a zatim umreti kao beznačajna osoba.“ (Ijori, koji je osetljiv na pominjanje smrti,
o reagovao, doduše tiho, da ne bi prekinuo gospođu Šigeto, uzdahom ”Hou!“ — na šta se
nula i odmah mu se obratila, ,,Oh, Ijori, žao mi je što sam te uznemirila.“)
”Moja potpuno obična glava misli da, dogod se čovek uzdržava od toga da sebe na bilo
čin smatra privilegovanim i živi kao beznačajna osoba, imaće izvesnu količinu slobode,“ nas
,,U odnosu na to kolike su mu mogućnosti, čovek iz sebe crpi maksimum energije. U okviru m
omnih mogućnosti, ne mogu da iz sebe crpim energiju za mnogo više nego da, kako me je gosp
geto podsetio, poklonim šal drhtećoj, umornoj devojčici.“
”Ali kada se jednom pomirite da živite život beznačajne osobe, osećam da — izvini
novo ću da te uznemirim — čak i kada je vreme umiranja, možete da se vratite na nulu sa izve
bodom. Što će reći, vraćate se na nulu sa tačke koja je odmah tu, pored nule. Zar briga o
pstvene duše posle smrti, ili o večitom životu, nije privilegovanje sebe? U odnosu na insek
mer... Zar Abraham nije bio patrijarh odabranih koji su imali specijalan ugovor sa nekom viš
om? Čak i u Poljskoj, nisu samo komunisti na visokim položajima privilegovani. Zar tam
olici nisu takođe privilegovani? — mada u ovozemaljskom smislu sada i nemaju nekakva po
ava...“http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf 58/115
”Ti si anarhista, zar ne — i to onaj
7/25/2019 kojazivot
Jednostavan nema apsolutno
- Kenzaburo Oe.pdf ništa sa verom..primet
spodin Šigeto, treptanjem pokazujući koliko se zabavlja. ”Ali ipak mi se čini da tvoj
država i katolički svet u Poljskoj.“
,Ja sam na strani svih koji se tamo osećaju kao beznačajne osobe,“ rekla je gospođa Š
e mogu da podržavam bilo koga drugog. Ja sam beznačajna osoba do srži, i srećna sam
ga... Ali Ma-čan, kada gledam kroz oči nekoga ko je beznačajna osoba, čini mi se da vidim ja
ku realnosti K-čanovog škripca.“
Pretpostavljam da je sve što je gospođa Šigeto ispričala bilo nešto o čemu je duboko razm
to je želela da kroz mene prenese Ocu, a i Majci. Njene sledeće komentare sam zapis
ućnom dnevniku.“ Znala sam da nisam u poziciji da bilo šta kažem o Očevom ”škripcu,“ a ka
učinim nešto što bi mu pomoglo da ga prevaziđe, ali ako ću već da mu pošaljem pamflete gos
geto, mislila sam da bi trebalo da mu napišem i pismo koje bi bilo prepis onoga što je un
evnik, njenih ideja o Ocu koje je ona iskreno iznela. Još jedan razlog što sam se odlučila da
nim je što sam se plašila da, ako pošaljem Ocu samo pamflete, ih neće ozbiljno shvatiti, što
o fer prema gospođi Šigeto. Osim toga, mnogo bi više smisla imalo ako dođu zajedno sa pism
me su prenesene njene misli o njemu, a tim pre ako su te misli u vezi sa nečim u njoj.
1. K-čan i gospodin Šigeto su postali prijatelji u najranijoj mladosti, pre nego što sam upo
o koga od njih. K-čan je već pisao pripovetke, i postajao je poznat. Gospodin Šigeto
prijatnošću prisećao kako je K-čan sledećih nekoliko godina hodao sa glavom u oblacim
reno, bilo je to strašno videti. Nije li se malo opasuljio posle Ijorijevog rođenja, pošto je is
esne poteškoće? Jedina stvar koja je gospodina Šigetoa sprečavala da prekine svoje veze s
nom bila je njegova tolerancija prema školskom drugu koji je potekao iz ruralne sredine, i ko
da su njegova dela počela da se objavljuju, emocionalno razboleo. Upoznala sam K-čana d
uvek u sebi nosio tragove te aure uobraženosti, pa ne mislim da je gospodin Šigeto bio arog
da je opisivao mladog K-čana na ovaj način.
2. Ali, zar K-čan nije još uvek nosio na sebi neke od ožiljaka, ili navika, iz perioda kada
bi mislio da je poseban? Da li to ima veze sa ”zovom“ Kalifornije gde je otišao sa Oju
svajajući je, i ostavljajući svoje hendikepirano dete na brigu svojoj ćerki, pod izgovorom d
o čovek, pati od nekog ”škripca“? Da li ga je njegova duga karijera pisanja o sebi za š
alačke mase ostavila nesposobnim da spontano oseti da je on beznačajna osoba, mada na
i se razlikuje od osećaja koji je imao kada je bio mlad i nije razmišljao o sebi?
3. Još samo da kažem da zbrkane misli o veri i životu posle smrti koje K-čan ponekad iz
tiču
lijardiiz ljudi
njegovog osećajaovom
hoda danas da predstavlja neku
planetom, ali vrstu privilegovane
smatram egzistencije.
da su među njima Ne znam
oni religiozni u značk
njini. Mnoštvo ljudi koji su beznačajne osobe žive svoje živote i umiru bez vere, i bez ika
idnijeg dokaza šta čeka njihovu dušu posle smrti. Da je K-čan samo shvatio da živi u moru živ
rti svih tih ljudi koji su beznačajne osobe, mogao bi da posmatra svoj život sa više slobode.
se ogradim, uopšte ne mislim da je besmisleno živeti život i umreti kao beznačajna osoba
ko ko je mnogo, mnogo godina živeo kao beznačajna osoba, ja čvrsto verujem u to...
Priča
rijem, da gospođe
i nas dvoje Šigeto me jebeznačajne
budemo definitivno osobe.
očarala.
http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf ToI je
ja bio
želim da vodim
razlog jednostavan
više što 59/115živ
sam, osećaju
malo7/25/2019
krivom, morala da kažem nekoliko reči u Očevu
Jednostavan odbranu.
zivot - Kenzaburo Mada to nisam zapisala u ”Ku
Oe.pdf
evniku,“ rekla sam gospođi Šigeto da Otac verovatno nije mislio da ga to što je pisac
vilegovanom osobom.
”Možete da pobijate ono što kažem,“ rekla sam, ”tako što ćete reći da je Otac u ovom tre
stujući pisac, ali zaista mislim da je on veoma zahvalan što je dobio tu poziciju. Koliko sam
se žalio Majci da bi odbio tu ponudu, da nije prolazio kroz ”škripac.“ Prihvatio je ponudu,
samo zato što se osećao kao bezvredni matori čamac kome je potreban zaklon od nastup
uje.“
Odgovor gospođe Šigeto na moje reči je bio pomalo promašen, kao da je u svojim mislim
vršila sa ovom temom. Tako se naš dugi razgovor na temu propalica bližio kraju, bar za taj da
”Ma-čan,“ rekla je, ”osoba se menja sa svojom pozicijom, koja god ona bila — mada, nar
smeju se ignorisati urođene lične osobine... Bivši nadzornik gospodina Šigetoa, koji je još u
vinskoj kući, je nedavno unapređen u direktora. Gospodin Šigeto je prisustvovao privatnoj z
u čast i vratio se kući malaksao. Rekao mi je da je govor novog direktora bio veoma dugačak
mnogo umorio od samog slušanja. Zato je pio da bi se vratio u život, pa je preterao... Sećaš
spodine Šigeto, sledećeg jutra si još uvek bio iscrpljen, i neprestano si se žalio na
urenost,
”Mojecitirajući nekagramatike
poznavanje gramatičkalatinskog
pravila latinskog
jezika nijejezika?“
veliko. Znam samo elementarne stvari
znaju,“ slabašno je izgovorio gospodin Šigeto. ”Vidite, kada se akcentuju latinske reči sa gr
kala,“ nastavio je sa objašnjavanjem, ”slogovi sa dugim vokalima su najznačajniji, a javljaju
e vrste: suštinski dugi, i dugi zbog pozicije. Drugim recima, oni koji su dugi po prirodi i on
dugi zbog pozicije.
”Moj šef je, po prirodi, čovek koji drži duge govore. Ali, od kako je dobio poziciju direk
govi govori su postali još duži.
Čuvši šalu
bi čovek po prvi
pomislio da put, glasno
je šala i za sam se nasmejala,
nju nova. Ijori nasali
je gospođa Šigetodok
veselo gledao se smejala sa tolikodp
smo se smejali,
spodin Šigeto, pomalo teatralno, trudio da izgleda još iznurenije.
Kada sam te noći konačno zaspala, sanjala sam veoma tužan san. U bledoj svetlosti mi
zgled beskrajnog pustinjskog sumraka — verovatno na Arabijskom poluostrvu, koje je gos
geto pomenula — videla sam mnoštvo ljudi. Neki su stajali, neki čučali, ali su svi gledali u
avcu. Neki od njih su ležali, frenetično pokušavajući da podignu glave i usmere pogled u
eru. Podsećalo me je na scenu o kojoj mi je Otac jednom pričao, na jednoj od Blejkovih
posredno pre Sudnjeg dana. Otac je prošao kroz fazu u kojoj je svakodnevno čitao Blejka, i je
je pričao o toj sceni, dok se podsećao sa jedne kartice na kojoj je zapisao njen prevod. Sile-
stoje su već zatvorene u svojim zlatnim palatama, i izgleda da su podvrgnute mučenju. U pu
noštvo se raduje i peva kada krici zatvorenih dopru do njih. Atmosfera je ispunjena energ
bijena, kao pre prolamanja groma... ”To je baš kao u Blejkovoj sceni,“ podsetila sam se dok
njala, kao da sam zaista bila tamo...
Nisam baš najbolje razumela koja je Očeva namera bila kada mi je ispričao o Blejkovoj
pustinji, ali njegova priča se vrtela oko beba koje su, mada su umrle pre svog krštenja, i nj
a su bila
nosu, moćno hladna, vrištale,
mnoštvo ”...deca šest
u jarosnom hiljada/ Goli
je zanosu godina
http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf / Kojastoje
i bledi, umreše u nežnom
i čekaju dobuTako
spasenje.“ u 60/115
jarosno
je bi
om snu, Ijori i ja smo ponovo bili deca,Jednostavan
7/25/2019 koja strpljivo stoje
zivot - Kenzaburo u pustinji. Možda smo vrać
Oe.pdf
injstvo zbog Ijorijevog problema s glavom, i zbog toga što se ja nisam udavala. Naša pustin
likovala od Blejkove u tome što naš Sudnji dan nije trebalo da se dogodi još šest hiljada go
k u Blejkovoj pustinji Drugi dolazak samo što se nije desio. Ovo mi je pružilo malo olakšanj
san značio da Ijori nije antihrist.
Uskoro sam shvatila da smo Ijori i ja bili zaista beznačajne osobe. Znala sam da nikom
lo do nas; u slučaju požara ili poplave, niko ne bi došao da nas spasi. A što je bilo još go
ga da nema nikoga da nam pomogne, gospođa Šigeto, koja je tog popodneva bila na našoj stra
ila iznad svojih srebrnih naočara, zbog čega je izgledala kao Nemica u poznim godinama, i
m neme poglede pune prekora kroz masu. U njenoj tašni je bio tanak, ručno pleteni šal koji nam
a, iako nam je bilo hladno...
Izgledalo je da nam nikada neće oprostiti, jer iako smo bili beznačajne osobe, pretvaral
da je drugačije, a ona je to prozrela. Nepotrebno je reci da to nije bilo zbog toga što je ver
smo svesni da je naš Otac relativno poznat pisac. Zapravo, još od kako sam bila mala, n
lela da mi neko pomene njegovo ime. Pokušavala sam da ostvarim najveću moguću distancu p
ima koji su to činili, čak i prema svom učitelju. Ovde je gospođa Šigeto delovala po
dvosmisleno. Tiho mi je prenosila optužujuću poruku da činim greh zato što Ijorijev porem
atram privilegijom: što u njemu podgrevam ponositost, verujući da se on zahvaljujući
umevanju muzike, uprkos njegovom oboljenju, zaista izdiže iznad nivoa beznačajne osobe
m i sama ponosna, jer sam odlučila da ga pratim gde god bude išao. Tako sam došla u ovu pu
Arabijskom poluostrvu, i mislim da sam time zaslužila da prestanem da budem beznačajna os
”Pogledaj samo u ovoj bledoj svetlosti kako se odnose prema ljudima oko sebe!“ rek
idi ti njih dvoje! Retardirani Ijori! I ti, Ma-čan, nikada se nećeš udati! Čak i kada se nalaziš m
ugim beznačajnim osobama, ti si najcrnja propalica!“
Ni Otac ni Majka nisu bili pored nas. Otišli su u Kaliforniju da se posvete pitanjima du
im su otišli na neko drugo mesto da se traže još više. O-čan bi takođe mogao da bude u
stinji, ali on je u osnovi tako nezavisan i samostalan, da verovatno korača svojim putem n
eko od nas. I sa iskustvom koje je stekao na orijentacionom krosu, možda je već napravio
stinje, i već trči do kontrolnih tačaka koje je sebi uspostavio. Ubrzo sam se robotizovala
gledom gospođe Šigeto, i više nisam mogla ni da se okrenem da vidim da li je Ijori još uvek
ne. Više nisam mogla da ga zapazim u hordi beznačajnih osoba, i imala sam osećaj da je od
boravio na mene.
I tako ćemo mi stajati u arabijskoj pustinji sledećih šest hiljada godina, isto kao što smo s
ethodnih šest hiljada...
Čim sam se probudila, počela sam da plačem, i plakala sam još dugo. Sumračna pustin
og sna je bila potpuno sasušena, i moje suze su isparavale pre nego što bi se skupile u m
ma. Dok sam plakala, razmišljala sam o gospođi Šigeto. Ona nikada nije bila tako zastrašu
humana osoba kako je izgledala u mom snu, ali nije bilo sumnje u to da je san preneo neke os
boko ukorenjene u njoj. Za mene je ona ”pravična osoba,“ i moram priznati da mi prekor od
o ”pravične osoba“ mnogo znači...
Sačekala sam dok mi suze nisu usahle, a zatim sam uzela u ruke ”Kućni dnevnik,“ koji je s
od mog jastuka, i počela da čitam deo koji se odnosio na napad koji je Ijori imao na peronu
o se 7/25/2019
vraćali od igetoovih. Ijori me je zaštitio odzivotstampeda,
Jednostavan iako je bio u sred napada, um
- Kenzaburo Oe.pdf
o pomračen, a povrh svega, njegovo telo ga je mučilo. A zatim sam napisala: ”Počela sam
am, da li je Ijori, negde duboko u sebi, prigrlio zlu silu kao što je ona kod antihrista. Mada,
je on antihrist, pratila bih ga gde god da krene“ — mada sam dodala da je ovo bila čudn
šenost, čak i za nekoga kao što sam ja.
Zašto sam ja tako naivno mislila da bih mogla da ga pratim gde god on otišao? Ja
značajna osoba u najdubljem značenju te sintagme. Čisto samozadovoljstvo me je nave
značajna osoba i ništa više — da razmišljam na taj način, da se oslonim samo na Ijo
ndikep... Kako je to jadno, što sam ja samo beznačajna osoba, ni lepa niti snažna,
botizujuća kukavica...
Mora da je upravo ova moja tuga, razmišljala sam u svom umornom, napuklom
elotvorena — kako bi to O-čan formulisao — u mom snu o sumračnoj pustinji.
U dubini duše sam se izvinila gospođi Šigeto što sam sanjala da je tako nemilosrdna o
oba koja poseduje perverznu podsvest poput moje, mora da prođe kroz san kakav je bio ona
m sanjala prethodne noći, da bi shvatila koliko je ona ”pravična osoba.“ Misli o njoj su nast
me opsedaju, i punile me nervozom zbog našeg budućeg susreta kada sledeći put budem v
rija na časove u njenoj kući.
Dok sam ja sanjala ovaj sebični san, i sedela usamljena premišljajući se o njemu, gos
geto je morala da se suoči sa teškoćama koje dobronamerna osoba poput nje uopšte nije zasl
o što je stvorilo uslove za te događaje bila je njena želja da se ponaša kao ”pravična osoba.“
žrtva neprimerenog nasilja, u nezgodi u kojoj je zaradila kompleksnu frakturu ključne kosti...
Gospođa Šigeto je otišla da deli pamflete, koje je osmislila onog dana kada smo bili kod
og Ijorijevog časa, na mesto za koje je smatrala da najviše odgovara tom poslu: u služ
idenciju
đe u posetu. premijera,
Pokušala ni jemanje ni više,
da jedan gde jepamfleta
primerak predsednik Poljskogunacionalnog
da direktno saveta
ruke gospodinu treba
Jaruzels
ed čega ju je službenik obezbeđenja oborio i slomio joj ključnu kost. Gospodin Šigeto je zam
og prijatelja iz novinske agencije da se raspita u policiji zašto je radnik obezbeđenja u služb
idenciji premijera morao da primeni toliku brutalnost nad ženom u srednjim godinama,
spodin Šigeto i njegova supruga su bili svesni da to nije situacija u kojoj bi trebalo ulagati teg
oteste.
Ono što je gospođa Šigeto nameravala da učini ispred službene rezidencije bilo je sle
što će biti pozvani ljudi da iskažu dobrodošlicu predsedniku Jaruzelskom, ona će čekati
mili; ako joj se predstavnici predsednikove svite budu približili, ona će im podeliti pamflet
izbegla da bude izdvojena kao crna ovca, neće pokazivati letke nikome od prisutnih pre vrem
mesto toga će čekati dok predsednik ne uđe u zgradu, a zatim će onima koji su zainteresova
ljsko-japanske odnose prezentovati svoje pamflete.
Ali, gospođa Šigeto, koja neočekivano poseduje i crtu nestrpljivosti u svom karakteru, sti
mo pre nego što su službenici obezbeđenja stacionirani. Kada je stigla, videla je pos
ljakinju koja se očigledno izgubila, kako ide prema raskrsnici ulicom koja vodi od Skup
spođa Šigeto je zapitala da li je sve u redu, pa je saznala da je ta dama čekala i čekala, ali o
a je trebalo da bude njen prevodilac, i koja joj je obećala da će se tu naći, nije stigla. Tak
spođa Šigeto našla u ulozi tumača između te žene i jednog od službenika obezbeđenja.
http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf Tu
62/115
eškom7/25/2019
smatrali za njenog prevodioca i uveli su jezivot
Jednostavan kroz kapiju,
- Kenzaburo zajedno sa dotičnom Poljakin
Oe.pdf
a je imala pozivnicu. Pored ulaza je grupa novinara već čekala na gospodina Jaruzel
spođa Šigeto je zamolila jednu sekretaricu da preuzme brigu o ženi, dok se sama pridružila fa
dijskih poslanika i čekala zajedno sa njima. Kada su članovi poljske delegacije izašli iz s
muzina, izdvojila se iz grupe snimatelja kako bi gospodinu Jaruzelskom pružila jedan od n
mfleta. Jedan od telohranitelja, u panici zbog nepredviđenog događaja — bila je to njegova
eška — snažno je gurnuo nazad, što ju je oborilo i polomilo joj ključnjaču...
Incident mi je prepričao gospodin Šigeto preko telefona. Budući da je savesna osoba, po
je da mi javi da se dogodila nezgoda zbog koje će morati da otkaže današnji Ijorijev
mponovanja. Kada sam izrazila želju da sa Ijorijem odmah posetim gospođu Šigeto, on
nutak zaćutao, a zatim sa oklevanjem, kao da izgovara nemoguće, rekao da ne moram
lazimo, jer će ona ionako uskoro da napusti bolnicu. Nastavio je, objašnjavajući da je nje
na, u bolničkom krevetu zbog šoka od incidenta, toliko potištena da mu čak nije dala pris
govor. Rekao je da u bolnici u kojoj je ona smeštena, imaju pet pacijentkinja u sobi, a jedn
h je vrlo nepristojna. Gospodin Šigeto nije želeo da Ijori doživi nešto neprijatno.
Pošto sam preživela grdnju u autobusu i sanjala ružan san, obuzela me je paranoja. Zam
m, na primer, kako Ijori prolazi pored kreveta nepristojne pacijentkinje i saplete se o držač fla
uziju, pa ona počne da viče na njega svojim zastrašujućim dubokim glasom, Propalice!
spođa Šigeto, koja je inače tako fina prema Ijoriju kada je zdrava, ne bi doživela iscrpljuj
setu hendikepirane osobe sa kojom čak nije u srodstvu?... Nije li baš to ono što je gospodin Š
edvideo i zašto mu se nije dopala ideja da je mi posetimo? Počela sam da stvari posmatra
eviše gorčine.
Ali ne, mučna rezerva koju je gospodin Šigeto prikazao dok je pričao poticala je iz nje
ge zbog otkazivanja, iz sopstvenih razloga, časova kojima se Ijori radovao i koje je smatrao d
deljne rutine.
”To što je moja žena u bolnici me inače ne bi sprečilo da dočekam Ijorija i održim mu
kao je pravdajući se.
Gospodin Šigeto je dodao i da se njegova žena brine zbog letaka koje je pripremi
tribuciju, i da je on u novinama pročitao o uzvratnom prijemu koji će te večeri organiz
ljska delegacija u Tokio Kaikanu, dvorani pored šanca Imperijalne palate. Nastavi
ašnjavajući da su njegovi odnosi sa službenicima poljske ambasade u poslednjih nekoliko g
egnuti, i da on sam nije dobio pozivnicu za prijem, ali da bi želeo da barem ode tamo i stoji i
orane, i da deli pamflete zvanicama. Najvažniji razlog ovog telefonskog poziva je da će up
og toga čas tog dana biti otkazan.
Desilo se da ni O-čan nije imao popodnevne časove tog dana, i vratio se kuci na ručak
o jeli, ispričala sam mu o onome što mi je gospodin Šigeto ispričao. Ijori, koji je već čuo pr
vredi gospođe Šigeto, sedeo je pored mene i slušao, povremeno uzdišući ”Hou!“ ponovo, k
vosti čuje prvi put. O-čan je za ručkom obično nem. Slušao je bez reči, a zatim se povukao u
bu. Nešto kasnije je strčao niz stepenice i predložio nešto što me je iznenadilo. Gospodina Ši
znao samo iz priče, ali je pretpostavio da gospodin Šigeto trenutno ne pripada ni jednoj partij
je povezan sa bilo kakvim građanskim pokretom. Zar on, dakle, nije nameravao da letke
tpuno sam? O-čanovo iskustvo sa distribucijom pamfleta je bilo ograničeno na događaj k
ganizovao
voljno da zna njegov tim baš
da nije za tako
orijentaciju
jednostavnokoji je organizovao
navesti
http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf ljude da školski festival.
uzmu letak, Ipak,ako
naročito to 63/115
mu
samoje
mo i 7/25/2019
odsutno gledaš unaokolo. Mnogi ljudi neće zivot
Jednostavan ni -primetiti da on deli letke, rekao je. Pa
Kenzaburo Oe.pdf
da mi ne bismo pomogli gospodinu Šigetou i zauzeli mesto njegove povređene supruge?
”Kako to misliš, mi, O-čan?“ upitala sam ga.
”Hoću i ja da učestvujem — na to sam mislio,“ odgovorio je pomalo uvređeno. ”Bi
asno ako bi Ijori dobio napad kao onaj put kada je bio u gužvi. Potreban ti je neko da mu se
ne, dok ti deliš letke?“
”Da, molim te da se nađeš, O-čan. Može da bude opasno!“ rekao je Ijori sa autoritetom.
dužan izraz
Tako njegovog
smo lica nakon
te večeri, je pokazivao
što smokoliko je upućen
pažljivo na nas.
odvojili primerke za Oca, mi krenuli da i
kio Kaikana delimo pamflete koje je gospođa Šigeto iskopirala. Nameravali smo da stanemo
šačkog prelaza na uglu puta koji ide pored šanca, po dvoje od nas sa svake strane, kako b
lje pokrili prolaznike.
Znali smo da deljenje pamfleta ispred samog ulaza u dvoranu ne dolazi u obzir, mada smo
prijem poljske delegacije nije jedina zabava koja se tamo priređuje, zato što je bilo jasno
sto biti veoma dobro čuvano.
Kada smo stigli pred Tokio Kaikan, pošto smo presedali sa Odakju linije na podz
eznicu, videli smo gospodina Šigetoa kako stoji na izvesnoj udaljenosti od zgrade, sa svež
mfleta ispod ruke u stanju autentične rasejanosti. Njegovo objašnjenje situacije je bilo sle
da je delegacija stigla u Tokio Kaikan, grupa mladih demonstranata koja je izražavala solida
demokratskim pokretom u Poljskoj je čekala da prođu automobili sa delegatima. Bila je to
upa, ali baš zbog toga veoma mobilna, a i tajming im je bio odličan. Delegati jedva da su usp
pošto su prošli pored demonstranata, morali su da uđu u dvoranu na sporedni ulaz iz parki
drumu susedne zgrade. Izgleda da je samo automobil sa gospodinom Jaruzelskim uspeo da p
glavnog ulaza, i to tek pošto je interventna brigada policije to obezbedila. U svakom slu
ezbeđenje
strani od kod glavnog
ulaza, ulaza jeda
i da pokuša bilo pooštreno,
pogodi a gospodin
koji od ljudi kojiŠigeto
ulazenije imao izbora
u dvoranu osim dapro
su zvanice
basade Poljske...
Jeste li na neki način podelili neke pamflete?“ otvoreno je nastupio O-čan, ispi
spodina Šigetoa, koji je odmahnuo glavom. Kapa koju je gospodin Šigeto imao na glavi, s
ima što nose irski mornari, činila je da njegova glava izgleda užasno pljosnato.
”Oni koji prepoznaju moje lice me izbegavaju,“ rekao je. ”Sigurno im je neprijatno i sam
me vide. Prelazili su ulicu van pešačkog prelaza da bi stigli do zgrade, nisu želeli da koriste
elaz gde ja stojim... Bilo kako bilo, supruga mi je rekla da ne damo ni jedan letak nekome
rovatno neće pročitati. Uostalom, oni su tek kopije nečega što je ona svojeručno napravila, i im
ega sto primeraka.“
”Dobro, onda bih vas molio da nam date deo letaka,“ rekao je O-čan. ”Vi i Ma-čan može
anete sa ove strane prelaza, a Ijori i ja ćemo biti sa druge strane. Tako ćemo na neki nač
kolimo ljude koji prelaze ulicu... Proverio sam oglasnu tablu na kojoj su najavljeni dan
jemi. Organizovane su samo još dve zabave: zabava povodom šahovskog šampionata Jap
jem koji organizuje kompanija za proizvodnju ženske odeće. Zbog toga neće biti teško pogod
na prijem poljske delegacije. U redu, Ijori, idemo na drugu stranu ulice. Tamo je i izl
dzemnetakoželeznice!“
I http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf
smo počeli da delimo pamflete. Ali, pošto je zimsko sunce već bilo zašlo,64/115
a prije
ao već neko vreme, sve što smo mogli daJednostavan
7/25/2019 učinimo bilo
zivot je daOe.pdf
- Kenzaburo podelimo svega nekoliko onima
kasnili. Nisam bila mnogo razočarana, zato što smo O-čan i ja razrađivali strategiju dok
lazili, pa smo zaključili da je najbolje da sačekamo da se prijem završi. Zabave koje organ
basada ionako obično ne traju dugo, tek možda sat ili dva. Gospodin Šigeto nije pok
uševljenje kada smo mu saopštili naš plan, ali je ipak ostao s nama, u svom velikom kaputu, ta
ornarskom, koji doduše nije izgledao kao da je mnogo topao. Jednom je, tokom čekanja, uše
oranu pretvarajući se da tamo ima nekakvog posla. Pomislila sam da je otišao u klozet,
atio sa prijatnom aromom alkoholnog pića, koja se širila iz okoline njegovog pocrvenelog nos
Nedugo zatim, ljudi za koje se lako moglo pretpostaviti da su prisustvovali prijemu k
ganizovali Poljaci, počeli su da izlaze. Počela sam da delim pamflete, a kada sam pogledala
ri, uz kog je stajao O-čan, napreduje sa druge strane ulice, videla sam kako izuzetno pribrano
oje listiće, svaki put sa učtivim naklonom, kako onima koji prihvate letak, tako i onima koji
ođu pored njega. Neki su mu odgovarali dubokim naklonom, kao da ih je Ijorijev naklon zaraz
ednom trenutku nisam zapostavila svoj deo listića i njihovu distribuciju, ali Ijorijev nast
sta bio uočljiv. Uskoro mi je naišla ideja koja mi nikada ranije nije pala na pamet. Iako sam
gova mlađa sestra, uvek sam na sebe uzimala ulogu njegove zaštitnice. I mada je on u n
uacijama nesumnjuvo bio onaj koji je mene štitio, moje srce nikada nije moglo da nađe mir sv
on ne nađe pod mojim starateljstvom. Ali, nije li bilo pogrešno što sam imala ovakav stav?
Verujem da smo gospodin Šigeto i ja, ohrabreni načinom na koji je par Ijori-O-čan delio
mflete, postali agresivniji. Više ljudi je primalo naše letke, i ubrzo sam shvatila da sam razd
oj deo. Zamolila sam gospodina Šigetoa da mi da one koji su mu ostali, pa su i oni za kratko v
i podeljeni. Onda su Ijori i O-čan, koji su prešli ulicu preko prelaza i došli do nas, po
eštaj da su i oni završili svoj deo posla. O-čan je rekao da je dao čak i listić na čijoj pozad
avao matematički problem dok je čekao završetak prijema, nekoj gospođi iz inostranstva ko
đu poslednjima izašla iz dvorane, i koja je izgledala veoma zainteresovano za ono što smo ra
Ni sledeće nedelje nije bilo časa muzike za Ijorija. Umesto toga, on se uneo u kompono
vog dela. Što se O-čana tiče, više puta sam napisala da ga smatram nezavisnom i samosta
obom. Zato me je zaista iznenadilo kada je predložio da pomognemo gospodinu Šigeto
mfletima. I stvarno je pomogao, mada je svakako smatrao prirodnim da to učini, oduzevši
agoceno vreme od pripremanja za prijemni ispit, žrtvujući vreme koje mu je toliko važno
tematiku radio čak i dok smo čekali da se prijem završi. Osim toga, njegov odnos prema Ijor
nekle bio promenjen. Sledećeg dana posle posete Tokio Kaikanu, na primer, kada sam se v
ci posle svojih zaduženja — kupovine bakaluka u supermarketu preko puta stanice, i pla
una u banci — videla sam ne samo Ijorija, koji je ležao na ćilimu, komponujući kao i obično,
čana, koji je učio za trpezarijskim stolom, dok mu je pored nogu stajala torba velika
ednjeg rakuna, koja je bila puna pomoćnog materijala koji je dobijao u pripremnoj školi.
Kada sam ga zapitala da li je odlučio da ostane u trpezariji pošto je sišao da odgovo
efonski poziv, njegov sažet odgovor je glasio: ”Ne baš!“ Ijori je ovo dopunio rekavši,
ljam na telefon! O-čan mora mnogo da uči za svoj prijemni ispit!“
Ovo je postalo svakodnevna slika, O-čan za trpezarijskim stolom, a Ijori na ćilimu. Nač
i su se obojica koncentrisala na svoj posao mi je otkrio sličnost između dva brata koju r
am primećivala.
je Otac podesnoNote nazvao koje”izdancima
je Ijori zapisivao
pasulja,“u notnu
http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf dok susvesku
brojevibile su duge i tanke,
i matematički i ličile
simboli koje suje nO
65/115
isivao na svojim listovima izgledali kao
7/25/2019 bezgranična
Jednostavan procesija
zivot - Kenzaburo Oe.pdf ekscentričnih mrava ko
erisani od timskog duha...
Ijori je završio novo delo tokom dve nedelje u kojima nije imao čas kod gospodina Šig
sam ga zapitkivala o njemu, zato što nisam želela da mu umanjim zadovoljstvo koje će osetiti
takođe — kada ga bude objavio kod gospodina Šigetoa u pravom trenutku. A kada je doša
idemo kod Šigetoovih, Ijori je bio tako razdragan, da se sam spremio za posetu. U prevo
upio mesto starijem gospodinu. Stajao je mirno i okrenuo se da bi me pogledao, blaženo, ka
samom uglu ulice koja se odatle spušta do Šigetoovih, pas kome se ranije obratio sa Ken do
žičane ograde i počeo da laje. Razdražljivi mali pas je kevtao, ali čini mi se da je u isto v
ledao zbunjeno, kao da je izgubio samopouzdanje.
Gospođa Šigeto, koja se upravo vratila iz bolnice — lice joj je izgledalo mršavije i sitn
na kosa, koja je izgubila svoju trajnu, bila je vezana u konjski rep — podsetila me je na j
enicu starijeg razreda iz ženske gimnazije u koju sam išla, devojku ozbiljne prirode, koja je
a ljubazna prema meni. Gospođa Šigeto je pripremala jagnjeća rebra za nas, kao i prošli put.
a gospodina Šigetoa je bio svečan, ali izgledalo je kao da donekle prikriva svoja prava oseć
ugim rečima, izgledao je kao i obično, osim što nije čitao kada smo stigli tog dana — sedeo
ezarijskim stolom, i poigravao se sa flašicama majorana, bibera u zrnu i neke posebne soli
i koriste.
”Ijori, Ma-čan, pa čak i vaš mlađi brat ste bili odlični u deljenju mojih pamfleta,“ rek
spođa Šigeto. ,,K-čan mi je, takođe, napisao dopisnicu kao odgovor da je primio svoje prim
nogo vam hvala. Da mi ruke nisu umazane belim lukom, sada bih vam oboma stisla ruku.“ I
m je svoja osećanja sa očima, iza njenih naočara, koje su izgledale gotovo neprirodno bistro.
”A zašto ne obrišeš taj beli luk?“ ubacio se gospodin Šigeto, pružajući svojoj ženi salve
lnošću koju do tada kod njega nisam primetila; gospođa Šigeto je spremno poslušala. Do
kovala sa Ijorijem, a zatim i sa mnom, razmišljala sam koliko imamo sreće što O-čan nije tu,
sigurno pomirisao svoje prste posle rukovanja, da vidi da li mu je na njima ostao miris belog
”Hvala, Ijori. Hvala, Ma-čan. Zahvaljujući vama, već sam dobila odgovor na moj pamfl
dne osobe iz Poljske,“ rekla je gospođa Šigeto dok je ponovo pedantno brisala svoje ruke ka
stavila s poslom utrljavanja belog luka u jagnjeća rebra. Boja njenog lica je bila bleđa
ično, a rumenilo koje se pojavilo u njenim obrazima — čak sam primetila i da se širi
ledalo je veoma rozikasto.
”Pismo na poljskom jeziku je bilo adresirano na našu adresu zbog reference koju sam nap
pamfletima,“ rekla je. ”Došlo je od jedne profesorke sa univerziteta u Varšavi. Ona k
tematičke
m toga, i metode za analiziranje
vladin savetnik, i da savremene
projektuje ekonomije, što jerekonstrukciju
poljoprivrednu neobično. U pismu je napisala
Poljske proučav
ansku ekonomsku politiku... To je gospođa sa kojom sam ušla u premijerovu rezidenciju, pril
og nemilog događaja...“
”Možda je upravo to žena koja je od Ijorija i O-čana zatražila njihov poslednji prim
mfleta,“ rekla sam.
”Da, to je upravo ona,“ rekao je gospodin Šigeto, vadeći koverat iz korpe za korespode
a je bila pomerena u stranu, kako bi sto mogao biti postavljen. Nije nameravao da ga pruži
ionako je bilo napisano na poljskom jeziku — samo je mahao njime ispred Ijorijevog l
stavio, ”Kada se Ijori sekirao da neće biti dovoljno letaka, O-čan se setio da je na jednom
http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf 66/115 od
avao7/25/2019
matematički problem... Ovde piše da kalkulacije
Jednostavan na poleđini
zivot - Kenzaburo Oe.pdf pamfleta nemaju nikakve
porukom, ali ipak daju odličan odgovor. Ali ja sam mislio da je O-čan okrenut društv
ukama, kao K.“
”On je ipak prirodnjak,“ rekla sam, ”do srži.“
”Očigledno,“ rekla je gospođa Šigeto, ”postoje učeni ljudi, čak i u delegaciji predse
uzelskog, koji su ozbiljno zabrinuti za budućnost Poljske. I to je prijatno iznenađenje, zato š
se već smučili svi iz ambasade.“
”Bar ova žena zaslužuje poštovanje,“ rekao je gospodin Šigeto. ”Pretpostavljam da bi tr
se uskoro vrati u Poljsku, ali se nadam da će tamošnji establišment promeniti na bolje, i
obe kao što je ona moći da pokažu svoju vrednost. Radnički sindikat u fabrikama u Gdanjs
žan, naravno. Ali rekonstrukcija njihove poljoprivredne ekonomije, oblasti u kojoj je
učnjak, je u ovom trenutku važnija.“
”Da li i ti misliš da će se Poljska promeniti?“ rekla je gospođa Šigeto. ”Ova žena navo
av zaključak.“
”Moći ćete da se sretnete sa njom kada sledeći put budete išli u Varšavu,“ rekla sam.
”Ne verujem, Ma-čan,“ odgovorila je gospođa Šigeto, i nastavila sa jetkom ozbiljn
čeni ljudi kao što je ona verovatno nisu u gornjim strukturama tamošnje vlasti, ali ipak su zna
ista, ne želim da se sretnem sa bilo kim, osim sa beznačajnim osobama — gde god one bile
kvim god režimima živele... sigurna sam da je ova žena srećna jer je dobila pamflet od bezna
obe iz Japana.“ Gospodin Šigeto je zatreptao na reči svoje supruge, a zatim je utonuo u misli.
Zatim je Ijori, koji je do tada mirno sedeo, reagovao, kao da je samo čekao na svoj trenut
oje torbe je izvadio notni papir, i nonšalantno ga smestio na mesto gde je pogled gospodina Ši
dao na sto. Iz načina na koji je to učinio, jasno se videlo da iz njega zrači nesputano zadovoljs
”Šta? ’Rebra’!?“ upitao je gospodin Šigeto, uhvaćen nespreman. Ijori je odgovorio pokaz
gospođu Šigeto sa pokretom tipičnim za dirigenta koji predstavlja solistu.
”Ijori, da li si ti ovo komponovao za gospođu Šigeto, za njen brzi oporavak?“ upitala sam
moj mozak radio brže nego obično. ”Gospođo Šigeto, čula sam da ste slomili ključnu kost, i m
je Ijori ovo komponovao iz brige zbog vaše ozlede. Verovatno je pomešao rebra i ključnu k
ri, ona je povredila klavikulu, ključnu kost.“
”Mislim da su ’Rebra’ zanimljivija!“ rekao je Ijori.
”Ti si stručnjak za smišljanje naziva, Ijori,“ rekao je gospodin Šigeto sa zadovoljstvom, d
u oči prelazile preko nota. ”Da je sada odsviram? Sa teoretske strane bih rekao da ne mož
lja. Nisam primetio ni jedno slabo mesto u ovoj kompoziciji.“
”Veliko hvala!“ uzviknuo je Ijori.
”Zadovoljstvo je samo naše,“ obratila se gospođa Šigeto Ijoriju, naklonivši mu se dok
selo pratio njenog muža do sobe za muziku.
Zatim sam pomogla gospođi Šigeto da začini jagnjetinu, dok me je ona, veoma peda
dučavala tačnim količinama svakog začina neophodnog za ovo jelo. U slobodnim trenucim
stavljala sa temom beznačajnih osoba, koju je započela kada smo prethodni put dolazili. On
di sam zapisala u ”Kućnom dnevniku,“ rekapitulacija onoga što mi je ispričala tokom trenut
ima http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf
vrede.smo
I moji odmarale
odgovorinaše vredne dati
su, takođe, rukeukratko.
— izgledalo je da se brzo umara zbog posledica
67/115
”Ijori je znao da sam slomila ključnu Jednostavan
7/25/2019 kost, ali zivot
se odlučio
- Kenzaburo za naslov ’Rebra’ zato što je sm
Oe.pdf
je tako interesantnije. Ko bi osim Ijorija mogao da smisli ovakav naslov? Ijori živi u sopstv
etu, koji čuva na sebi svojstven način. To ne znači da je on ukopan u svoju rupu; on ima kana
di do spoljašnjeg sveta, kroz muziku i komunikaciju sa tobom. Mislim da je to čarobno.“
”Vaše reči su veoma poletne. Ali, kada razmislim, moram da priznam da sve vreme d
rija zaključanog na posebnom mestu. Shvatila sam to kada ste mi ispričali sve ono o beznača
obama. Ja sam ga zaista oduvek tretirala kao nekoga posebnog. I ta posebnost je sigurno bila
bi neko sa strane okarakterisao kao niže od beznačajnog, kao što reč propalica tako pre
isuje. Ali, stvar je u tome, da sam došla do tačke kada kažem, ’Pa šta?’ Jer ja volim Ijorija up
govom hendikepu; volim ga zajedno sa njegovim hendikepom. I u jednom trenutku sam poče
govim hendikepom vitlam kao nekom zastavom...
Još uvek verujem da nema ničeg pogrešnog u ovakvom mahanju zastavom u mojim susretim
oljašnjim svetom. Ipak, mislim da sam postala previše naviknuta da ga prihvatam kao izvanr
eresantnu osobu kod kuće. Zbog toga se pitam da li sam prestala da ga posmatram objekt
evidela sam činjenicu da bi, ako bismo zanemarili njegov poremećaj, on bio sasvim o
značajna osoba. Mada sam sa ostalim volonterima na koledžu često razgovarala na
zavisnosti hendikepiranih
o sa nezavisnom osobom. osoba, ne verujem da sam ikada razmišljala o svom odnosu sa Ijo
Pre nekoliko dana sam gledala, dok je između nas proticala jedna ulica, kako Ijori
mflete ljudima koje nije poznavao. Retko mi se dešava da imam priliku da ga sa te udaljenost
go posmatram. Zatim sam primetila da su ga, mada su njegovi pokreti spori, a izrazi njegovo
eviše naivni, ljudi koji su od njega primali pamflete smatrali normalnom osobom. Bilo
rijevo prvo iskustvo u kome je on uspostavljao kontakt sa spoljašnjim svetom, ali sam oseća
m u njemu otkrila izvorni kvalitet beznačajne osobe.“
”Mislim da nisi bila jedina koja se tako osećala. Zar ona gospođa, ekonomista iz Poljske
ravo od Ijorija primila pamflet? Iz njenog pisma se može videti da ona smatra da su
tematičar koji je ispisivao formule na poleđini ista osoba.“
”Sigurna sam da je ta dama imala dovoljno vremena da ga osmotri, da bi primetila nj
remećaj... Ali, tačno je da Ijori ima u sebi dimenziju obične beznačajne osobe.“
Trudeći se da me shvati, gospođa Šigeto kao da se dekoncentrisala, jer sam ja odgov
oma uzdržano, razmišljajući dugo o svakoj reči koju ću izgovoriti. Zatim sam primetila
spodin Šigeto otvorio vrata muzičke sobe, a zatim ponovo seo za klavir. Novonastala ”Rebr
da odjeknula jasno i glasno, za razliku od prigušenih tonova koje smo do tada povremeno mog
emo.
želi daGospođa Šigeto
se počeše, ali je stavila
ubrzo ju ješaku na deoklavirska
obuzela gipsa oko ključnjače
muzika. koji je je
Ta muzika virio iz njene
u meni bluze
pokrenul
sli — misli koje su naizgled poricale, ali ipak nisu, reči koje sam izgovorila: Ijori je bezna
oba, čak beznačajna osoba sa nečim u sebi što ga čini sporijim od običnih beznačajnih o
rkos tome, kod njega postoji i jedna nesumnjivo čarobna, zanimljiva strana ličnosti. ”Rebra“!
7/25/2019
Tuga u priči
Sada, kada su moji roditelji u Kaliforniji, mogu da razmišljam o njima sa prirodnom distan
ročito kada je u pitanju Otac. Jedan pozitivni sentiment koji gajim prema njemu odnosi
eme kada sam pročitala Endeov roman Momo. Ta knjiga je bila deo lektire u starijim razre
novne škole. Kada je naš nastavnik primetio koliko smo svi bili uzbuđeni posle čitanja kn
etio je potrebu da našu dečiju pomamu zalije hladnim tušem, i rekao, ”Ali, to da jedna
vojčica spasi ceo svet — u realnosti se tako nešto ne može desiti.“
Čim sam se vratila iz škole, požalila sam se Majci zbog toga, sve vukući je za rukav, dok
hinji pripremala večeru. Majka je bila uzdržana, i rekla je da radije ne bi komentarisala knjigu
e pročitala. Ali Otac, koji je pre toga čitao na sofi u dnevnoj sobi, je ušetao u kuhinju
ovorom da želi da popije čašu mineralne vode koju smo držali u frižideru, i evo šta je rekao.
”Draga moja Ma-čan, mislim da su male devojčice već više puta spasavale svet. Jedin
endedao učine...
pele njima nisu
Ali,prenete
Ma-čan,doonog
nas. trenutka
U prvomkada
redu,jeverovatno
tvoje srcenibrže
same devojčice
zakucalo doknisu shvatale
si ležala u krš
itala Momo, i kada si i ti, takođe, poželela da spasiš svet oduzimajući vreme od ljudi u sivom
je bio znak da male devojčice mogu da spasu svet. I tako, Ma-čan, ako ikada budeš spasila
moj to da zaboraviš i ispričaj mi sve o tome. Ako ti bude previše naporno da meni to pr
ričaj Ijoriju. On ume da sluša bolje nego Momo.“
Otac mi je pisao o Endeu u nekoliko svojih ranijih pisama iz Kalifornije. Ranije smo
govarali o Beskrajnoj priči, i zato ja Endea smatram za pisca koji je stvorio jedan od r
munikacionih kanala između Oca i mene.
”Dok Mama i ja šetamo kroz kampus u kom postoje velike visinske razlike, i gledamo raz
veće, počevši od onog koje potiče iz Australije, oboje u svojoj glavi stvaramo sliku Ijorija, t
u našoj kući u Tokiju; i u takvim trenucima moje srce ponekad uživa u nekoj vrsti udaljenog m
ovištu od osećaja hitnosti koji me inače proganja. Osećam se kao da gledam kroz naročitu pr
sliku nas koji napredujemo našim normalnim tokovima godina, i o tvom životu koji postojano
n za danom. Ne mislim da je to samo moja mašta, zato što ti već odlično uspevaš da obezbed
e u našem domu u Tokiju teče normalno. Želim da znaš, Ma-čan, da sam ti zbog toga v
hvalan. Hvala ti.
ne Eto,
slike.i Upravo
danas ćuo titim napisati
slikama malo više. Dokdasam
nameravam se za toJedna
ti pišem. pripremao,
scena jeu oglavi su mištosesesmenj
nečemu dog
da si imala oko tri godine, nešto čega ne možeš da se sećaš. Čitao sam knjigu, ležeći na boku
ično, a kolena su mi virila sa kreveta u obliku nakrivljenog slova L. A ti si stajala pored m
tiskajući svojim stomakom moja kolena, sa sanjivim izrazom lica... Oduvek sam bio preoku
gom oko Ijorija, i ti tada nisi bila mnogo vezana za mene, tako da to pamtim kao jedan g
stičan momenat.
Sledeća scena se odnosi na period kada si bila u kasnim tinejdžerskim godinama, u pe
da si se još više udaljila od mene, ali, na moje iznenađenje, ipak si došla do mene da razgova
knjizihttp://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf
koju si čitala. Nekada ranije sam ti dao svoje mišljenje o knjizi Momo. Zato 69/115 sam o
etpostavio
7/25/2019da želiš da kažeš nešto slično, jer si zivot
Jednostavan ponovo čitala
- Kenzaburo Endeovu knjigu. Nosila si č
Oe.pdf
vijenu na grudi, sa svilenim povezom bakarne boje, Beskrajnu priču.
U tom trenutku sam pomislio da želiš da me pitaš nešto u vezi sa Beskrajnom pričom, u s
šeg razgovora o Momo. Onda bi to bio razgovor između Starca sa Lutajuće Planine i Dečije c
a se nalazila u bezizlaznoj situaciji. Starac ju je upitao, ’Da li zaista želiš da poveriš sve u
dnog ljudskog deteta?’ A Dečija carica je odgovorila, ’Da.’
Ipak, ti mi nisi uputila pitanje, već si dala neku vrstu komentara. Očaralo te je kako Ende
adi radnju do vrhunca usred priče — ili do dela koji si pročitala — i toliko nisi mogla da zad
bi svoje uzbuđenje da si morala to sa nekim da podeliš. Odabrala si da razgovaraš sa mnom
Ijorijem, zato što si shvatila da je, u ovom slučaju, bolje da razgovaraš sa svojim ocem, k
ac. Evo šta si tada rekla:
’Bastijan je čitalac sve do sredine priče, kada konačno i on ulazi u priču i postaje njen de
? On čvrsto veruje da, ako Dečija carica namerava da spasi Fantastiku, njeno novo ime mor
esečevo Dete. Sve do stranicu pre toga sam se pitala kako je on postao deo priče. Zaista n
ogla da verujem da je tako nešto moguće. Ali čim je izgovorio ime Mesečevo Dete, on je već
ntastici, i sve što se kasnije dešavalo izgledalo je potpuno prirodno... Tada sam zaključila d
ima veze sa pričom zavisi od načina na koji je ispričano.’
”’Slažem se,’ odgovorio sam, ali da budem iskren, bio sam pomalo iznenađen. ’Ali is
že reći za sve vrste pripovedaka. Sa piščeve strane bi moglo da se kaže da sve zavisi od nači
i čitalac doživi naraciju. Ovo je osnova pisanja. Ja odavno pišem pripovetke, i naročito kad
o mlad, nisam bio zadovoljan kritikama koje sam dobijao. Ali sada, kako god da glasi procena
da, ako čitalac kaže, ”Tako sam ja to razumeo,“ gotovo uvek pomislim da je upravo to ono što
eo da prenesem.’“
”Zatim si rekla, ponovo sa mističnim očima koje su me podsetile na tebe kada si ima
dine, ’Bilo bi dobro ako bi imao čitaoca kao što je Bastijan.’“
”Gotovo svaki od ovih dana, ja razmišljam o tim recima koje si mi rekla. I dok razmiš
de u dalekoj Kaliforniji, o novom romanu koji planiram da napišem, čeznem da i ja post
alac-slušalac kao što je Bastijan, jer mi je potrebno pažljivo uvo za priču koju se sprema
ričam. Zapravo, ja već pomalo podsećam na Bastijana koji je još uvek sa ove strane sve
islu da imam kratke noge i da sam pomalo bucmast.“
Na moje iznenađenje, ubrzo pošto sam dobila ovo pismo, saznala sam da će Otac razgov
autorom Momo i Beskrajne priče za jednu japansku televizijsku stanicu.
”...Velika izložba u znak sećanja na Edgara Endea, oca Mihaela Endea i slikara ko
njetavan tokom uzdizanja nacističke vlasti, održana je u San Francisku, i ugovoreno je
ervjuišem Mihaela Endea kada on bude došao na taj događaj. Uz pismo ti šaljem katalog, nad
da ćeš i ti moći da vidiš te prizore, bar u njihovim fotografskim verzijama. Ovo kažem zato
k sam se pripremao za intervju, koji je nekako ispao težak i sumoran — uskoro će biti emitov
panu — u snimku našeg dijaloga nalazim ove reči Mihaela Endea: ’Ali ako se, zahvaljujući n
govoru, posmatrač slike sam potrudi i nastavi da traži, možda će pronaći vrata kroz koja će
uđe u nju. Mi ne bi trebalo da ga zadržavamo prevelikim objašnjenjima, jer bismo mu inače s
putu do otkrića.’“
”Iako
razgovor se
saovo odnosiponovo
Endeom, na neštosam sasvim drugačije
se prisetio
http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf rečiodkoje
onoga štorekla.
si mi sam napisao
Tiču seuonoga
prethodnom
čemup
o70/115
skrajna priča navela da razmišljaš. Pošto
7/25/2019 je stigao
Jednostavan zivot -uKenzaburo
Fantastiku,
Oe.pdf Bastijan naglo počinje da
anje na ovaj svet. Za svaku želju koja mu se ostvari u novom svetu, on gubi jedno sećanje na
a on i ne shvata da zaboravlja. Tada si mi rekla da se plašiš, jer čak i ako ćeš se ponovo ro
vom svetu, a da pri tom zaboraviš sve o sebi u starom svetu, onda bi to bilo kao da si nestala;
novom svetu ne bi znala da si živela u starom, bilo bi to kao da je tvoje sadašnje ja umrlo...
Ma-čan, ti si mi rekla nešto u ovom smislu, ali iz nekog razloga, ja se nisam potrudio
užim odgovarajući odgovor. Kada se toga prisetim, kažem sebi da je trebalo da shvatim da ti
meti bilo pitanje smrti i šta dolazi posle nje: pitanje koje je, gle slučaja, i mene plašilo j
injstva. Sećam se da sam odgovorio, ali to i nije bio neki odgovor. Sada ti se, sa osećajem ko
osti, izvinjavam, ili bi možda trebalo da kažem da se stidim.
Ma-čan, šta se dešava sa tvojim sopstvenim traženjem odgovora na pitanje ponovnog rođ
dam se da se promenilo u nešto što ima malo svetliji prizvuk.“
U to vreme sam zaista provodila čitave dane razmišljajući o strahu od smrti, koliko
injaste moje misli mogle tada biti. Ali sada znam, iz onoga što mi je gospodin Šigeto rekao,
ravo na to pitanje Otac pokušavao da nađe odgovor još od najranije mladosti. Sećam se p
a mi je otkrila da je ovo pitanje oduvek predstavljalo njegov unutrašnji problem. Uostalom
ah od smrti
ć, sve ima jutra,
do ranog veze sa
licaOčevim oplakivanjem
crvenog smrti
poput cvekle. doktora
Majka V. Pio
je imala je i plakao
običaj zbog njega
da se povuče iz ns
u svoju
se tamo zabarikadira, umesto da Ocu pravi društvo dok se opija. Ja sam spavala na pomo
šeku pored Majčinog kreveta, i nisam mogla da spavam slušajući Oca kako se pijan kreć
hinji. Bila sam besna, mislila sam da verovatno ni Majka ne može da spava. Jednom mu je pri
ogim glasom rekla da se popne u svoju radnu sobu, i da tamo pije. Na to je Otac, pokušavaju
iskontroliše, odgovorio zlokobnim glasom, Jednom prilikom sam čuo da je doktor V re
kao je da, budući da je sve više njegovih prijatelja i poznanika već prešlo na drugu stran
eća bliže tamo nego ovde, i da se zbog toga više ne plaši smrti, ali da bi želeo da ode bez prev
nje. Ali doktor V je umro od raka pluća,“ nastavio je Otac, ”dakle, sigurno je trpeo strah
love!“
Tu očigledno nije bilo ničeg što sam mogla da učinim, osim da zavučem glavu ispod jas
da sam do vremena kada se Majka vratila, već spavala. Beskrajna priča me je podsetila n
sam čula te noći, i uprkos njegovoj iznenađenosti mojim pitanjem, i tome da mu nisam
stavljala pitanja, sledećeg dana sam mu postavila novo.
”O, zaista?“ odgovorio je. ”Dakle, kada je doktor V preminuo, nije samo Mama čula
ive o bolovima umiranja... Kada se prisetim, moj nemir oko takvog bola je u to vreme bio
određen. Jednostavna činjenica da je doktor V umro bolnom smrću bila je dovoljan razlog str
ni. Osim toga, verujem da je koren mog straha u to vreme bila misao da ću se posle smrti pret
ištavilo.“
”1 ja se toga plašim,“ rekla sam. Iskreno, nisam baš najbolja u komunikaciji sa Ocem
rabrena Beskrajnom pričom, koju sam držala u rukama, bila sam spremna da ga bar pitam sv
k i radi samog pitanja. ”I ja se takođe bojim da ću se pretvoriti u ništavilo,“ rekla sam, ”ali
jateljicu koja kaže da zadrhti kad pomisli da nije postojala milijardama godina pre svog rođe
,,Oh? To jeste problem, zar ne?“ rekao je. ”Što se mene tiče, ne razmišljam više mnogo o t
zbog toga što sam stekao neku mudrost sa kojom bih mogao da te ohrabrim, već zato što
oja starost učinila neosetljivim na strah od pretvaranja u nulu. U smislu istorije čovečanstva,
h da su ljudi oduvek razmišljali o ponovnom
7/25/2019 rađanju
Jednostavan zivot - svojih
Kenzaburo mrtvih.“
Oe.pdf
”Čak i ako bi postojalo ponovno rođenje,“ rekla sam, ”ako se ne sećaš ničeg iz pretho
stojanja, nije li to isto kao da se pretvaraš u ništavilo? Slično je sa Bastijanom u Beskr
či.“
Ipak, kada sam u to vreme razmišljala o ponovnom rođenju, smatrala sam da je bolje p
va osoba — ili možda životinja, biljka, ili bilo šta što poseduje život — koja je potpuno nesv
oga što sam ja sada. Više ne osećam da prestajem da postojim ako zaboravim na ovo bivstvov
dije mislim da se neću ničega sećati kada se ponovo budem rodila; i da tokom ovog života n
ću saznati u kakav oblik ću se sledeći put pretvoriti...
Ako postoje takva ponovna rađanja, onda smo Ijori, O-čan i ja sigurno već više puta žive
mamo sećanja o tome. I živećemo još mnogo puta, onako kako se ni zamisliti ne može. Ako je
da nema bilo kakvog dubljeg smisla — zato što ne može biti ni iskupljenja — u ogorčenosti
rodice zbog Ijorijevog mozga, koji je slučajno oštećen kada je on ovoga puta dolazio na svet.
Kada je Otac objavio Ijorijevu muziku, o svom trošku, i podelio kopije svojim prijatelj
znanicima, više njih je reklo da su u njoj čuli mistični glas koji prevazilazi ograničenja lju
a. Kakve sentimentalne impresije, mislila sam, mada su kao i inače ove reči izgovorene sa
om
aže,srcu.
što jeIjori je čak
činio na svakom
i kada susvom delubila
u pitanju radiodela
pošto
kaobištoprvo pažljivo
su ”Leto razmatrao šta ili
u Kita-Karuizavi“ njime že
”Rek
M.“ Svoju tehniku je stekao višegodišnjim slušanjem ploča i programa na radiju, zajedn
pljivim instrukcijama gospođe T. On nije u stanju da komentariše svoju muziku kao š
kventno čine drugi muzičari, ali mislim da svoju muziku stvara koristeći teme i muzičku sin
di koji hodaju ili su hodali ovom zemljom, a ne kroz preporuke bilo kakvih nebeskih sila.
Uzmimo Oca kao primer nekoga ko piše. Bilo je to posle nekoliko godina čitanja Blejka
dnoj sobi ili na sofi u dnevnom boravku, od jutra do mraka — da je on napisao seriju pr
riju preklapanjem slika iz Proročanstava ovog pesnika sa događajima koji su obeležili Ijorije
azvoj. Prikazane su i ličnosti bazirane na O-čanu i meni. Zato sam rekla O-čanu, ”Baš je bezv
ne, čak i ako smo predstavljeni u dobrom svetlu, što o nama piše iz njegove jednodimenzio
ure?
U redu je kada su u pitanju moji prijatelji koji me poznaju, ali me nervira što ću sretati
i će, kroz njegove priče, imati predrasude o meni.“
”Samo im reci da je to fikcija,“ glasio je odgovor hladnokrvnog O-čana.
Ni O-čan ni ja nismo pročitali sve priče kada su izdate kao knjiga, ali jedna žena — m
vojke sa cerebralnom paralizom kojoj sam pre par godina pomagala kroz volonterski ra
iverzitetu — mi je preporučila da pročitam bar kratku priču koja zaokružuje antologiju, pa sam
nila. Nisam njome bila tako impresionirana kao sa Blejkovom poemom koju je preveo i citira
Ovo me je podsetilo: onog dana kada je završio svoju antologiju, Otac je iskopao ru
orištu i u njoj spalio kartice sa referencama koje je pripremao dok je čitao Blejka. Kada m
ajka rekla da bi trebalo da zadrži bar prevode, on je o tome ozbiljno razmislio, a zatim odgov
eki stručnjak bi rekao da su prevodi puni grešaka.“ To bi bilo od velikog značaja za poro
mislila sam, i sa jednom granom prodžarala vatru, kako bi se bolje rasplamsala.
”Isus je odgovorio: ’Nemaj straha, Albione: ako umrem ja, ni ti živeti nećeš. / Ali, ako um
sustaću
govorio,ponovo,dok jea iMračni
sa mnom anđeoti; /izTotame
je prijateljstvo
sletao / Nadi bratstvo;
http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf njima je bez
bdeo,njega čoveka
a Isus nije.’72/115
je govorio: / ’To
Tak
di u Večnosti,
7/25/2019 / Jedan drugome svaki grehJednostavan
oproštajem
zivot - razgone.’“
Kenzaburo Oe.pdf
Otac je u priči objasnio da su ovi stihovi iz Jerusalima“ u proročanstvima. Zato sam otiš
at u njegovu biblioteku i uzela kopiju sa police sa njegovim knjigama koje imaju veze sa Blej
ogledala iluminacije koje je Blejk sam uradio. Bele ivice drveta su istaknute nad potpuno c
zadinom. Ovo je ”Drvo života.“ Hrist je ovde razapet. Koliko sam mogla da shvatim, Albion
ji u podnožju drveta i sluša Hristove reči, sam predstavlja celokupno čovečanstvo.
Otišla sam u krevet pošto sam više puta pročitala ove redove, sve dok ih nisam naučila
pamet. Kasnije sam sanjala da stojim u podnožju drveta umesto Albiona. Priča počinje da
etenciozna, ali i ja pripadam čovečanstvu. Ne vidim Hrista baš najbolje, jer je čak i u n
ovima on previše impresivan da bi naše oči to mogle da gledaju. U mraku se razaznaju
tinasti zraci koje ocrtano drvo emituje. Ali kada Hristov glas kaže, ”Ali, ako umrem ja, u
novo, a i sa mnom ti,“ Mračni anđeo graciozno klizi kroz mrkli mrak, i baca na mene senk
blje tame. Pitajući se da li nastupati na ovaj način znači, drugim recima, graciozno nastu
žnju mi privlači poznata senka; i kada podignem svoje oči, Ijori, raširenih krila, plovi nebo
azom na licu koji nagoveštava da se uzdržava od osmeha.
Hrist mora da je mnogo puta umro na ovaj način, razmišljala sam, a zatim se mnogo
novo
k samrodio; Ijori
pričala je bio
Majci svedok
o ovom svakoj
snu, Otac,odkoji
ovih
je smrti
kao i iobično
rađanja, zatoknjigu
čitao izgleda
na tako
sofi, naviknut
me je čuonas
rim sluhom. Nije mi bilo važno na koji način, ali zapravo sam želela da me i Otac čuje dok p
nu koji mi je izazvalo čitanje Blejka. U svakom slučaju, prišao je i rekao, ”Nisam siguran
šćani prihvatili ideju da se Isus više puta pojavljivao u istoriji sveta — sveta vezanog vreme
eporučujem ti da budeš oprezna kada budeš razgovarala sa svojim prijateljima hrišćanima. O
oma važna tema za vernike.“
Posle ovoga dugo nisam mogla da držim glavu uspravno kada prolazim pored kongreg
red katedrale na mom univerzitetu, pored koje sam prolazila nedeljom ujutro, kada se
lonterska grupa sastajala u kampusu. Jednog jutra me je jedan član grupe, koji je već čeka
stu gde je trebalo da se sastanemo, i gledao me kako dolazim, zbunjeno upitao, ”Šta se desilo
n? Kada sam te video, pomislio sam da dolazi devica-pokajnica!“
Neko vreme posle ovog pisma, Otac mi je poslao novo, iz kog sam jasno videla da je is
nteresovan za pitanje ponovnog rođenja o kom sam razmišljala.
,,U vezi sa filmom Stalker, za koji kažeš da ste ti i O-čan gledali na noćnom TV program
de nemam nikakav video uređaj, pa sam pomislio da bih mogao da pročitam knjigu po ko
mljen, pa sam otišao da je potražim u prodavnici knjiga u San Francisku gde imaju izbor r
iga na engleskom.
tmatova, pisca njihoveNažalost, generacije, nisukoji imali Piknik
je kao temekraj
koristio od braće
putaraspeće Strugacki,
i pitanje ali su
ponovnog rođ
sebno ću ti poslati tu knjigu, da je odneseš gospodinu Šigetou, mada ju je on možda već pročit
kom.
,,U knjizi su prikazane filozofske implikacije raspeća kroz Hristovo saslušavanje koje
ntije Pilat: na ovaj motiv sam naišao i kod Bulgakova, pa se pitam da to nije neka tehnika
ki pisci mnogo vole, uključujući i Dostojevskog sa njegovim Velikim inkvizitorom. Deša
tmatovljeve knjige je dva milenijuma posle Isusove smrti i vaskrsnuća. Protagonista je
vremen čovek koji je odlučio da služi Isusa Hrista na svoj način, drugačije nego što to čine
u čemu nema ničeg novog — i koji teži da pokaže sebi da Hrist nije uzaludno umro.73/115
http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf Mladi
apeli7/25/2019
na drvo i ubili lovci na severne jelene u udaljenom
Jednostavan zivot - Kenzaburokraju
Oe.pdf Rusije — ljudi koji su do
ada, koji su unajmljeni da nabavljaju meso, i čije divljaštvo se razlikuje od divljaštva lok
novništva. To je glavna radnja.
Takođe, pre toga se mladić infiltrirao u bandu koja se bavila švercom halucinogenih bi
egov motiv je bio da za novine izveštava o toj bandi. Ali drugi članovi bande su to saznali,
izbacili iz teretnog voza u punoj brzini. Mada je doživeo samo dva takva iskustva, mladić sm
preko njih ponovo preživljava dramu Hristovog rođenja i vaskrsnuća. U knjizi je Hrist raza
skrsava tri puta. Drugim rečima, mladić preživljava svaku od Hristovih patnji na krstu — p
ojoj glavi, a sledeća dva puta kroz direktno fizičko iskustvo.
Čini mi se da danas nijedan pisac ne može da napiše priču na tako značajnu temu kao
istovo raspeće i vaskrsnuće u jednom vertikalnom toku. Ono što je Ajtmatov učinio sa raspeće
og toga, portret ličnosti koja je preskočila tok istorije da bi iskusila doživljaj sličan Hristo
ko pisac oživljava originalno Hristovo raspeće i vaskrsnuće. Kao tehnika pisanja, ovo je razv
očaja, ali verovatno vuče paralele sa onim što se dešava u glavama verujućih ljudi.
Ja lično nikada nisam napisao nešto ovakvo, usmereno prema nečemu što transcendira r
et, ali mogu da razumem efikasnost ove tehnike zahvaljujući čitanju mnogih drugih sjajnih de
mesam
ja razmišljam dokplašim
i ja... Ma-čan, ponovosečitam
da se rad
ovoovog
pismopisca rođenogu ispovest
pretvorilo u Kirgiziji, dakle pisca
ranjivog azijskog
kojipisc
je t
no pribežište u mirnom mestu u stranoj zemlji, i da nema nikakvu svrhu u rešavanju pitanja k
mota po glavi.“
Pa, posle svega što sam vam do sada napisala o svom Ocu, možda će vam se učiniti ču
da budem rekla da studiram francusku književnost. Nije to nešto mnogo važno, nema tu niče
m želela da sakrijem. Ja sam zapravo nova u književnosti, a ipak sam svojom odlukom, neza
Oca, odlučila da je studiram na koledžu. Ali, da li bih vas još više zbunila ako bih rekla da
ema ovoj odluci naveo Selin, i da svoj diplomski rad planiram da posvetim njemu? Moj ment
rekao da je Selinov francuski, sa mnogo slenga, biti pretežak za mene. Takođe je rekao da
uran kako će devojka iz savremenog imućnog društva ući u Selinov senzibilitet i
mišljanja. Mada je bio oštar, mislim da su njegove namere bile neutralne, a njegov savet —
dagoški.
U svakom slučaju, od kraja druge godine, počela sam da čitam Selina svaki dan, bel
erence tokom čitanja. Kada su neki stariji studenti saznali za ovo, jedan od njih mi je uputio
oz koje su provejavale opore implikacije: ”Kažeš ’Selin.’... Nedužna princeza čita Selina,
avi se da je nevaljala. Kada se to Selin pretvorio u sladunjavog drvenog konjića?“ U ta
uacijama je moj smeten odgovor glasio: ”Ne čitam ja njega stvarno. Ja mnogo volim mačke, i
napravim listu citata u kojima ih ovaj pisac pominje.“
Ipak, od samog početka sam se pripremala na koji način da priđem Selinu. Pokušala sam
umem kroz decu koju on naziva nos petits cretins, naši mali idioti, decu koja žive u t
ovima, ali koja žive punim životom. I, na sreću, bilo mi je omogućeno da učestvuj
iverzitetskom volonterskom programu za pomoć hendikepiranoj deci. Ništa nisam napis
ućnom dnevniku,“ a još manje pričala u porodici o prijateljima koje sam tamo stekla, j
hova privatnost kompleksna tema. Nameravam da se pridržavam tog pravila i ubuduće, za
ravo sam kroz moje susrete sa hendikepiranom decom i njihovim roditeljima — ne sam
ojnovima grupe
inhibirani kojoj pripadam,
karakter, koji me je već uveki nagonio
sa ljudima
http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf da na drugim
živim koledžima
kao neko ko nije— uspela ...Sa
prisutan. da 74/115
prepor
iskus
e sam stekla radeći sa grupom — a tu je,Jednostavan
7/25/2019 naravno,zivot
i Ijori — mislim
- Kenzaburo Oe.pdf da sam stekla ideju o tom
potrebno da bi se ušlo u svet dece sa hendikepom.
Svaki put kada sam ponovo čitala različite epizode u kojima Selin živopisno prikazuje
le idiote, uvek otkrivam, na svoje iznenađenje, nove bizarne ekspresije. Nailazim na preteri
a predstavljaju pravo glumljenje nevaljalstva, ne toliko u načinu na koji se odnosi prema
liko u obliku u kome prikazuje svoje bavljenje njima. S druge strane, mada to moji zdravi i
mljaci ne bi mogli da iskažu recima, iskustvo me je naučilo da oni mogu ponekad da i
panjujuće opak odnos prema hendikepiranoj deci, kao na stepenicama stanice podzemne želez
da je detetu sa hendikepom očajnički potrebna pružena ruka — iako je to možda situacija
leksno izaziva predrasude kod njih. Verujem da Selinu, nasuprot njima, ova vrsta zlobe nikada
a po volji.
Namera mi je bila da se usredsredim na ovu decu, i na mačka, Bebera, u Rigodonu. Opšti
moju tezu sam započela navodeći prve odeljke romana iza kojih sam dodala moj prevod.
dan ovde, iz kog se, po mom mišljenju, jasno može videti ozbiljna toplina Selinovog srca. Slu
upravo u tom pasusu prvi put pominju naši mali idioti, izraz koji sam već više puta navela.
”Naši mali idioti su upravo tamo gde i pripadaju; oni više nemaju ništa sa nama; oni su
eđani,
urno susvaki
sadaod njih —
odrasli, akobalavi, gluvonemi
su ostali Šveđani...
živi... osim trideset
toga, više nisu godina
balavi, je prošlosada
možda i sada razmiš
i čuju dob
meljno obrazovani... stari više nemaju ničemu da se nadaju, za ovu decu, za sve..
Nisam sposobna da komentarišem francuski stil pisanja, ali kada je Selin u pitanju, čini
on piše tako da, suprotno od onoga što sam očekivala, prikazuje ozbiljne stvari na lagan i dir
čin — i to mi se sviđa. Prepisala sam ovaj pasus na jednu od mojih kartica pre nekoliko d
evodila ga do kasno u noć, kada sam shvatila da Otac stoji pored mene, neprimetno se ušun
red mene — što je još jedan razlog zašto je baš ovaj pasus ostao u mom srcu. On to uvek rad
je smetalo još od obdaništa. Te noći, dok sam prepisivala još neke odeljke iz knjige, uz
koliko mojih kartica i rekao, ”Hmm... ’stari više nemaju ničemu da se nadaju, za ovu dec
e..Kako je to istinito.“ Njegov glas je bio tako neobično iskren i tužan da nisam mogla
jutim što je čitao moje kartice bez pitanja.
Sledećeg dana mi je Otac doneo prvi i drugi tom Selinovih Novela, sa police na kojoj je
anja edicije Plejade koje je naročito čuvao, i rekao mi je, ”Apendiksi i komentari bi mogli
mognu oko žargona, kao i oko identiteta i biografija modela. Uzmi ih, tvoje su. Možeš da uz
ći tom, kao i druge reference, ukoliko su ti potrebne.“ Bila sam mu veoma zahvalna što
klonio dve knjige iz ove edicije, koje bih sa svojim skromnim džeparcem teško mogla se
uštim.
Moje interesovanje za Selina je, u prvom redu, pobuđeno posle susreta sa jednim amer
cem sa kojim sam se upoznala kada sam nešto radila za Oca. Iako lično verujem da sam oda
se bavim književnošću nezavisno od Očevog zanimanja, moram priznati da je ovaj do
estruko uticao na mene.
Bila sam još uvek na drugoj godini srednje škole, kada je gospodin K. V., veoma poznat pi
edinjenim Državama, gostovao u Japanu. Otac ga je intervjuisao u jednoj televizijskoj emisiji,
gospodin K. V. izjavio da zaradu od objavljivanja transkripta intervjua želi da pokloni bolni
enje žrtava posledica eksplozije atomske bombe u Hirošimi. Da bi mu uzvratili na njegov
avačihttp://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf
su rekli da će gospodinu K. V. platiti više od uobičajenog honorara. Prvo će mu dati
75/115no
sebnoj koverti, a posle toga će on taj novac
7/25/2019 pokloniti
Jednostavan zivot -bolnici. Otac je rekao da će rado posred
Kenzaburo Oe.pdf
među gospodina K. V. i bolnice. Ali, posle toga je počeo da se jada kako je stidljiv, i da ne vo
ji pod reflektorima, zato je na kraju ispalo da ću ja otići na ceremoniju da primim od gospodi
koverat koji će biti predat bolnici. Dok sam čekala u hodniku zajedno sa predstavnikom izdav
će, gospodin K. V. je izašao iz lifta, visok čovek sa gospodstvenim držanjem, prijatnog lika
učnik iz crtanog filma. Vežbala sam šta ću da kažem kada budem od njega primila ko
roslediću vaučer vašem izdavaču u Sjedinjenim Državama.“ Smatrala sam da priznanica
eviše slabo, pa sam odlučila, ne konsultujući se ni sa kim, da upotrebim reč vaučer, koju sam
apansko-engleskom rečniku.
o nije počeo da se smeje, ipakTaživahno
reč je prevrnuo
sigurno čudno
svojimodjeknula u ušima gospodina K. V., je
velikim očima.
Gospodin K. V. je zatim otišao do prodavnice knjiga na uglu hodnika da bi proverio da li i
epno izdanje njegovih radova, ali nažalost nije ih našao. ”Imaju odličan izbor,“ rekao je žalo
tako ozbiljno da ni predstavnik izdavačke kuće ni ja nismo mogli da se uzdržimo od sm
rabrena njegovim smislom za humor, izvadila sam primerak Selinove knjige za koju je gosp
V. napisao uvod. Otac mi je rekao da ga prelistam pre susreta sa njim, a ja sam ga zamolila d
potpiše. U okviru uvoda je bila ilustracija nadgrobnog spomenika koji je izgledao kao
ekriven grafitima nekog nestašnog dečaka. Pored svog potpisa je nacrtao devojčicu sa m
katom koji joj je visio oko vrata, a na plakatu je pisalo VAUČER ! Crtež je podsećao na ilust
dgrobnog spomenika koji je nosio pseudonim pisca, njegovo pravo ime kao doktora, kao i g
đenja i smrti: Luj-Ferdinand Selin, doktor Detuš / 1894-1961.
Knjigu sa posvetom sam odnela kuci, impresionirana činjenicom da je gospodin K. V. otm
inirani Amerikanac. Podnela sam kratak izveštaj Ocu, dala mu koverat i u kuhinji nastavi
ajci pričam svoje utiske o gospodinu K. V. Otac, koji je odmah počeo da se priprema za s
vca u Hirošimu, čuo me je svojim oštrim sluhom i veselo rekao, ”Da, K. V. je veoma pris
vek.“ Dok sam čitala uvod koji mi je gospodin K. V. posvetio zaključila sam da je pristojan
u je Otac upotrebio, savršen pridev za njega.
Poslednji pasus u uvodu koji je napisao gospodin K. V. je takođe u meni probudio želj
očitam Selina. Odnosio se na esej koji je Selin, kao doktor, napisao 1924. Tekst je imao n
ivot i delo Ignaca Filipa Semelvajsa,“ i bavio se izvesnim mađarskim doktorom iz devetna
ka. Gospodin K. V. je napisao: ”Bio je napisan u vreme kada su medicinski traktati još uvek m
predstavljaju lepu književnost, jer je duboko neznanje o zarazama i ljudskom telu u to v
htevalo od medicine da bude umetnost.“
Mladi Detuš je napisao svoj esej o Semelvajsu sa žarom koji se graničio sa obožava
roja. Semelvajs je bio akušer u jednoj bečkoj bolnici, koji je svoj život posvetio spreča
enja porodiljske groznice. Najčešće su siromašni bili žrtve zaraze, jer su u to vreme ljudi k
ali svoje kuće, odnosno koji su živeli u pristojnim boravištima, uglavnom tamo i obavljali por
ej govori o tim vremenima.
”Stopa mortaliteta u nekim odeljenjima je bila senzacionalna-dvadeset pet procenata, pa i
melvajs je pretpostavljao da porodilje umiru zbog studenata medicine, koji su dolaz
rodilište pravo sa obdukcija gde su secirali leševe koji su bili leglo zaraze. Ovo je dokazao
je naredio studentima da peru ruke sapunom i vodom pre nego što dodirnu ženu koja ima tru
opa mortaliteta je naglo opala.
Zavist i neznanje Semelvajsovih kolega, sa druge strane, uzrokovalo je da on bude76/115
http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf otpuš
pa mortaliteta
7/25/2019 je ponovo skočila. Jednostavan zivot - Kenzaburo Oe.pdf
Pouka koju je Detuš izvukao iz ove istinite priče, po mom mišljenju, ako je već nije sh
nije iz svog teškog detinjstva ili napornog vojnog roka, je da ovim svetom vlada sujeta,
udrost.“
Odmah sam upitala Oca o ovom medicinskom traktatu, kada se na njegovom licu stvorio
jatnog iznenađenja. Ne krivim ga, jer tada nisam znala ni reč francuskog. Ipak, mislim da
klonio svoje dragocene knjige iz edicije Plejade zato što se setio da sam ga pitala o tom trak
e toga mi je, takođe, kada je išao u Francusku nekim poslom, kupio suvenir, knjigu Seme
815-1865), teze. Ovu knjigu sam stavila na svoju policu mada je nisam pročitala, i još uvek
ji. Kada gledam iz ove perspektive, postaje jasno da je Otac zaista uzimao za ozbiljno stv
e sam ga pitala.
Bila sam već na drugoj godini koledža, i išla sam na predavanja o francuskoj književnosti
je Otac poklonio traktat koji je za mene kupio u dalekoj zemlji. Dakle, da sam pokušala, vero
h uspela da ga pročitam. Ali nisam, a za to postoje razlozi psihološke prirode. Za početak,
riodične košmare posle čitanja o traktatu u uvodu koji je napisao gospodin K. V. Ruke
diruju leševe pune otvora koje su izdubili mikrobi, koji golom oku izgledaju kao male bube; i
okri,
žete sluzavi,
videti nasvetlucaju od crne
TV filmovima, bezkrvi i gnoja.gole,
rukavica, Zatim se te šake
primiču i prstirazmaknutim
se mojim pretvaraju ukolenima...
ruke akušera
Ruke se ne pojavljuju u ostalim mojim noćnim morama, ali vidim mikrobe koji lič
ramecijume, bezbroj njih, kako izjedaju Ijorijev potiljak — Ijorija, kao novorođene bebe koj
operacionom stolu... Ako moja podsvest izaziva kod mene ovakve odurne snove, onda se gn
be zbog podsvesti kakvu posedujem. Ali, nevezano sa snom, obuzela me je takva mržnja p
bi, da se zbog toga često naježim. U svakom slučaju, to su događaji koji su me naveli da pro
linove romane, i da na koledžu pohađam predavanja iz francuske književnosti.
Planiram da fokus mog diplomskog rada bude Rigodon. U ovoj priči, Selin ne dopušta nik
ntimentalizam, mada je on čest u sličnim odnosima, između nas i naših malih idiota. Umesto
uti nežan ,,o-vi-jadni-mali-siroti“ zagrljaj, on koristi svoje medicinsko obrazovanje da bi na n
čin pomogao ovoj deci. Sama deca, iako su henidkepirana, pružaju sve od sebe, i nj
ovanje u teškim okolnostima nije ništa manje oštroumno od Selinovog. To je ono što mi se na
pada u Rigodonu.
Vreme dešavanja je pri kraju Drugog svetskog rata. Mesto je Nemačka. Vazdušni na
vezničkih snaga su paralisali železnički saobraćaj, a mnoštvo izbeglica u tom haosu pokušav
đe utočište. Priča se razvija sa tom oštećenom prugom kao glavnom scenom na kojoj se d
dnja. Selin
šljenje da jejeosuđivanje
žigosan kaotakvih simpatizer
osoba nacizma
u francuskojkoji javnosti,
bi trebalokako
da bude osuđen
tokom —otpora
perioda mada danas
tako i
a, zasnovano na njegovim antisemitskim stavovima, neprikladno — i nije mu dozvoljen povra
ancusku. Nije mogao ni da ostane u Nemačkoj, pa je pokušao da ode u Švajcarsku ili Dansk
aju je špartao po Nemačkoj, kao da i sam pleše rigodon. Sa njim je bila njegova žena, Lili, n
čak, Beber, i njegov prijatelj, glumac, La Vig.
Na osnovu nepouzdanih biografskih podataka, koje je pružio nepoznati nemački oficir, nas
svoje bekstvo vozovima na čije šine su neprestano padale bombe. Do samog kraja, Selin op
o da govori, detalje njihovih putovanja do tamo i natrag, i svoja razmišljanja u tim trenucim
bodno ubacuje vrludanja svojih misli dok piše svoj roman u ruralnoj Francuskoj 1961.
http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf 77/115 go
liko 7/25/2019
sam shvatila, umro je jedan dan Jednostavan
pošto jezivotsvoj roman
- Kenzaburo Oe.pdfzavršio sa poslednje, sebi
ojstvene, tri tačke. Smatram da je njegov stil zaista egocentričan. Osim toga, njegov roman j
natičnih samoopravdanja jednog apsolutnog egoiste. Ali, naravno, to samo po sebi preds
oduhovljen šarm, koji opet odslikava rad velikog književnika...
Ali Selin, koji juri između plamenova rata sa jedinim ciljem da spasi sebe i svoju prat
i na sve strane psuje i proklinje, jednostavno ne može da hladnokrvno okrene leđa napušt
etu ili našem malom idiotu na koje naiđe, što je, priznajem, prilično neprirodno. Ipak, on pi
vim osećajem, da njegove reči pogađaju pravo u srce. Eto šta me je privuklo Rigodonu, i
slim da sada znam kako mogu da se izdignem iznad uvrede koju bih mogla da osetim ako
ko rekao, ”Nedužna princeza čita Selina, a?... Pravi se da je nevaljala... Kada se to Selin pret
ladunjavog drvenog konjica?“ Da sam želela da malo oštrije odgovorim, rekla bih da oni koji
ve stvari verovatno nisu pažljivo pročitali šta je Selin napisao...
Nemajući kuda, Selin, njegova žena, prijatelj i mačka su se ušunjali na seosku farmu, ali
sa Rajhsbefol (Reichsbevoll) dozvolom koja je možda istekla, otišli za Norbord na supr
ali blizu Danske — koliko sam razumela Rajhsbefol znači punomoćje Rajha, ali ću to mor
overim u univerzitetskoj biblioteci. Konačno su se ukrcali na otvorena teretna kola koja je č
nik, i na polaMorali
rlin-Roštok. njihovog bega
su da se su morali udagomilu
umešaju napusteizbeglica
voz komeiz nije bilo usuđeno
Berlina potrazidazasaobraća
drugim na
vo
da su saznali da je francuska vlada iz Višija izbegla u Sigmaringen, u blizini granic
ajcarskom, odlučili su da se priključe ljudima koji su želeli da se tim putem vrate u Francusku
Voz za Ulm na koji su se ukrcali — koji inače prolazi kroz Lajpcig — takođe je bombardo
ih je nateralo da se sakriju u tunelu, jer nisu želeli da ih sažežu tečne granate od belog fo
olnosti su užasavajuće, ali kad Selin na vozu vidi napuštenu bebu povijenu u pelene, ne može
je ostavi. Nigde nema mleka, niti pelena; ipak, on tu mora bar nešto da učini.
”... prazno ... nikoga! ... čekaj! Beba u pelenama na srednjem ležaju! ... stara mesec
ožda i manje ... ne plače ... ovde ju je ostavila majka ... ulazim ... gledam ... ne izgleda loše
e teško ... zdrava beba ... šta sad?“
Moj uštirkani prevod ne može dobro da prenese osećaj, ali dok na francuskom beležim
jednu od mojih kartica — ovu scenu, gde Selin, ili tačnije Detuš, pronalazi bebu napušte
klenim okolnostima, a zatim nastavlja dok ne nađe pouzdane ruke kojima može da je pove
ećam kako mi je njegova toplina direktno preneta: njegove spontane emocije kada pronađe
govo doktorsko oko stalno pazi na nju, i njegova očajnička želja da se pobrine za nju. Koriš
lineovskih elipsi, tačkica koje označavaju da je glavno izostavljeno, ovde je tako prirodno. M
to pomalo
onašao ovajbanalno, zamišljam
sitan čovek, koji sledeću
izgleda asocijaciju:
svirepo, kao”Šta
pas,ako bih jajebila
a ipak spasena
tako beba!
ljubazan — da
i nelicem
liko samo imam sreće što sam završila u velikim, iskusnim rukama ovog doktora!“
Lutajući bespućem, nastavili su svoje košmarno putovanje vozom bez druge mogućnosti,
stalno menjaju pravac; u sred svega ovoga, Selin, koji nailazi na naše male idiote, uzima
bom, sve njih, bez mnogo razmišljanja.
Kao što ne mogu da objasnim zašto je sve to činio za bebu, ne mogu da objasnim ni nje
našanje prema našim malim idiotima, osim da pretpostavim da mu je to urođena oso
posredno pre toga, kada je sišao s voza na stanici u Ulmu, koja tada još uvek nije
mbardovana, krenuo je putem ispred nje. Tamo je sreo starca sa kozjom bradicom, koji
http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf je t
78/115
je načelnik
7/25/2019 vatrogasne stanice. Bilo je to predivno
Jednostavan zivot -majsko jutro, savršeno za ležernu šetnj
Kenzaburo Oe.pdf
lin je skrenuo sa puta da bi se popeo na četvrti sprat stanične zgrade i pregledao načelnika, k
ed njim potpuno skinuo, ostavljajući samo šlem na glavi. Izgledalo je kao da je Selina
rabilo za gušu i bacakalo ga tamo-ovamo, kroz kapric starca koji je proživljavao svoje d
injstvo. Ubrzo posle toga, kada su ga upitali da se pobrine za naše male idiote, on nije mog
bije, mada je upravo zadobio povredu glave tokom bombardovanja.
Evo kako priča počinje: Selin leži na otvorenom teretnom vagonu u vozu koji ide u Hamb
zini motora, svestan da mu je košulja još uvek mokra od krvarenja. Sve ulaže u tanku nadu d
da stigne u Hamburg, nekako preći u neki drugi voz koji ide dalje na sever. Odjednom se pojav
dna mlada Francuskinja, koja tvrdi da je kvalifikovana da podučava nemački jezi
iverzitetskom nivou, i koja je predavala na koledžu u Breslauu. Prilazi mu i poverava mu se
begla iz Berlina gde su Rusi preuzeli vlast, i da joj je poverena briga o četrdeset dvoje dece —
i na nivou idiota. Još ih je dvanaest, možda trinaest, živo, dok su ostali, jedno za drugim, t
kstva podlegli boginjama. Selin odmah traži da ode i da ih pregleda, ali svi su u pose
gonima, i nije ih lako pronaći. Devojka mu kaže da njihova starost varira od četiri do deset go
a nisu u stanju da razumeju nijednu reč. Ona više ne može da im nabavlja hranu jer se i
bolela, iskašljava krv, tako da joj je ostao samo Selin, doktor, kome može da se obrati i za
moć za decu.
Voz stiže u razrušeni Hamburg. Deca uspevaju da sama siđu sa voza i dođu do njega na pe
”Deca su mi prilazila, dečaci i devojčice, nije bilo razlike ... zamotana u istovetnu č
nenu odeću ... njih petnaest, otprilike ... nije teško proceniti da su svi debilni ... hramlju, ba
ve se ... očigledno idioti iz azila za umobolne ...“
Zamislimo da sam ja bila sa Ijorijem na ekskurziji u organizaciji humanitarne radionice
m čula ovako nešto u gužvi na stanici ili na sličnom mestu: razbolela bih se od besa. Ali Selin
sli ozbiljno; jer on te reči izgovara nonšalantno, i kaže svojoj ženi, Lili, da izvadi mačka, Be
ga deca vide. I dok čekaju na voz koji bi do ponoći trebalo da ih preveze u Magdeburg, on o
srušene zgrade u Hamburgu da traži hranu. Vodi čitav vagon dece sa sobom. ” ’E, pa, deco m
mo! Hoću da me svi pratite ... ja ću da idem prvi ...’ Taj ’Držite se, deco’ duh, ta upornost, o
meni zauvek, pa bilo da poludim ili ostanem normalan ... Zaista, ono što se nauči dok je č
ad, zauvek ostaje ... sve kasnije je samo imitacija, kopiranje, trud i takmičenje da bi se vide
smisliti budalastiji ulizički pozdrav ..
U potpuno razrušenom gradu Hamburgu, gde su i tela ležala na ulicama, deca su se neustr
ukla u mesto koje je podsećalo na jamu između cigala i ilovače. Bila je to ruševina bombardo
oteke i bakalnice, ali su odatle izvukli okrugle vekne hleba, džem, pa čak i konzerve s mle
zbrižno su se izvukli iz nečega što je Selin smatrao nepremostivom pukotinom. Dok su na voz
deli mlitavo, bez osmeha na usnama bilo koga od njih, sada su stajali uspravno — mada su i
avili — dok su se vraćali na stanicu sa provijantom koji su sami tako vešto pribavili...
Došao je decembar, i budući da sam ja bila zadužena za spremanje hrane, i kako sam pre
e poslove oko planiranja i izvršenja kućnih poslova dok su nam roditelji odsutni, odlučila sa
islim način kako da ulepšam Božić za Ijorija i O-čana. Ali, pre nego što sam se okrenula, v
o samo deset dana do Božića, a ja još uvek ništa nisam smislila. Nisam baš talentovana za
slove,http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf
a osim toga sam bila preokupirana još jednim poslom. Još uvek nisam našla praktičan
79/115
ko da7/25/2019
se nosim sa svojim diplomskom radom o Selinu.
Uspela sam da prikupim sve potrebne potpise do kraja prvog semestra treće godine. D
mestar sam isplanirala tako da se, umesto da provodim mnogo vremena u učionici, prijavi
edavanja kod kojih je potreban samo seminarski rad, i moći ću da se koncentrišem na svoju
i, budući da se desilo nešto što je uzrokovalo da Majka i Otac otputuju u Kaliforniju, morala
koristim vreme koje nisam provodila na univerzitetu da bih radila kućne poslove, i da bih v
rija do njegove radionice i nazad. Mada mi je ovo pružalo osećaj ispunjenosti kakav nikada r
am imala, ako je trebalo da traje do aprila, kada je trebalo da se Majka i Otac vrate, svakak
i u ”škripcu“ što se tiče pisanja mog diplomskog rada.
Imala sam dve knjige iz edicije Plejade koje mi je dao Otac. U njima sam mogla da n
ačenje većine izraza francuskog žargona za koje mi je moj mentor rekao da će predsta
oblem. Otac me je takođe uputio gde u njegovoj biblioteci mogu da pronađem Selinove beleš
o VII. Ako upotrebim i ostale komentare, uključujući nekoliko koje sam našla na engleskom je
balo bi da to bude dovoljno da moj diplomski rad bude dovršen — pod uslovom da ja od
vladam francuski jezik. Želela sam da, sa izuzetkom Rigodona, kao materijal za moju
menem i citiram svaki od japanskih prevoda. Otac je u svojoj biblioteci posedovao veliki
gadija o Selinu,
tražila neštoali knjigeZato
opštije. kojesam
je sakupio su višeako
nameravala, odslikavale
bi to bilonjegova
moguće,zastranjivanja, pa sam
da nekoliko puta ned
m na fakultet, pa da tamo radim u učionici za francusku književnost i da koristim univerzit
blioteku. Budući da sam sva usporena, morala bih da počnem veoma rano sledeće godine, mo
mah posle novogodišnjih praznika, ili bih se zaista našla u cajtnotu...
Ništa nisam govorila o nemiru koji sam osećala, ali se sad pitam da li sam svoja osećanj
nije prikazivala ponašanjem nego što bih recima. Ovo kažem zato što je, uprkos tome š
zavisna i samostalna osoba, O-čan i veoma senzitivan, pa je to primetio. Sigurno se pitao šta m
uči, ali čak i da me je pitao, ja mu ne bih rekla. Ili je to možda bio rezultat jednos
incidencije,
hađao. Poslejervečere se svesetopopeo desilounasvojudan kada
sobu su objavljeni
i tamo rezultati
ostao dobra tri testa
sata, ua pripremnoj školi si
zatim je ponovo k
ezariju — pošto je smislio svoj plan. Ja sam, kao i inače, dopunjavala svoje beleške o S
nžirala kartice sa referencama, a zatim ih vraćala u pređašnji redosled.
”Od početka sledeće godine, ja ću voditi Ijorija do radionice i nazad,“ rekao je neočeki
iše ne moram da idem u pripremnu školu svaki dan. Pusti me da već sutra odem sa njim
čnem da se privikavam. Žao mi je što si morala sve ovo vreme da radiš sve poslove po kući
n!“
Bez daljnjeg objašnjenja, O-čan je otišao u kuhinju da uzme nešto da pojede, a ja sam za
mah počela da vičem.
”Ne budi smešan, O-čan! Čekaju te prijemni ispiti! Sada je trenutak da se najviše napre
o toga. Mama će se brinuti.“
Izgledalo je da je čuo moje upozorenje i da je razmišljao o adekvatnom odgovoru. U isto v
sekao i stavljao na tanjir uvozni biftek koji sam pojela samo do pola. Vraćajući se u trpezarij
ki način me je upitao, da bi ispao učtiv, ”Mogu li da pojedem ovo?“ A zatim je, i dalje sto
eo parče mesa prstima, i dok ga je jeo, metodično mi je objašnjavao razloge svog dobrovo
euzimanja obaveze oko Ijorijevog odvođenja i dovođenja.
Na osnovu rezultata koji su objavljeni ovog popodneva, rekao je, moći će da upiše
http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf 80/115koj
kultet7/25/2019
bude želeo, dogod ostane fizički spreman i samostalno
Jednostavan zivot - Kenzaburo nastavi
Oe.pdf sa pripremama. Ovo je,
dijagnoza koju je dobio iz pripremne škole. Zatim je rekao da njihova procena nije bez osn
o se uzme u obzir njegova lična procena o tome koliko je znanja stekao od kako je prošle go
o na prijemnom ispitu... Dodao je da nije išao na kros još od poslednjeg koji se trčao poče
dine, i da mu fizička kondicija opada. Svakodnevno putovanje autobusom sa Ijorijem do radi
azad će njegovim nogama stvoriti efikasnije opterećenje nego što bi to učinilo njegovo puto
evozom do pripremne škole.
Nisam bila sigurna da bi trebalo da prihvatim ponudu, a on je moje uzdržavanje vero
otumačio kao sumnju u prvi deo njegove priče, o rezultatima testa. Polizao je prste, koji s
sni i lepljivi od sokova mesa, a zatim je iz džepa pantalona izvadio zgužvani papirić i pokaz
Bila je to lista polaznika koji su najbolje odradili test, a njegovo ime je bilo peto na listi oni
se kandidovali za upis na prirodne nauke, u koloni sa naslovom ”Prirodne nauke II za Univerz
kiju.“
”Sigurno si tako odlučio posle pažljivog razmišljanja,“ rekla sam, ,,i sigurno ćeš me ube
oje, makar se ja i bunila. Zato ću prihvatiti tvoju ponudu bez daljeg otpora. Osim toga, sada
š dobro došlo malo pomoći..
im ”Odlično!“ rekao
je vratio tanjir je O-čan,Sada
u kuhinju. kojisuje dva
zvučao baš kaokoja
problema Otac
su kada
mi sezavršava razgovor
motala po o nekoj
glavi išla premate
zom rešenju.
”O-čan, šta kažeš za jednu proslavu unapred, sada kada možemo da predvidimo uspe
jim ispitima?“ upitala sam. ”Zašto na Božić ne izađemo i častimo se pekinškom patkom? Od
nismo jeli.“
Ijori, koji je ležao ispred stereo aparata, i slušao muziku kroz slušalice da ne bi ometao mo
karticama — izgleda da je naslutio moju tihu nervozu i izgubio delić svoje pribranosti - naje
podigao glavu i pogledao u mene drugačijim, čežnjivim pogledom.
”Ijori,“ rekla sam, ”idemo kod madam Čan. Poslednji put smo jeli pekinšku patku kada
raćali Mamu i Tatu. O-čan će da položi svoje prijemne ispite, pa hajde da proslavimo.“
Kada je uklonio slušalice sa ušiju i složio njihove kablove, prišao je O-čanu i pružio mu ru
”Čestitamo, O-čan!“ rekao je.
”Hvala,“ odgovorio je O-čan, ”ali još uvek nisam položio. Pravi testovi su tek sle
dine.“ Očigledno se uplašio da Ijori nije sve dobro shvatio.
”To je bila generalna proba za tvoje polaganje prijemnih ispita, zar ne?“ rekao je Ijori. Ip
ravno razumeo značenje onoga o čemu smo O-čan i ja razgovarali, zahvaljujući svojim u
uđenika za FM i televizijski muzički program.
Ijori se popeo na sprat sa neuobičajenom živošću, i pošto je tamo proveo neko vreme, vra
kasetom koju je nosio ispred sebe, kao da kontroloru u javnom prevozu pokazuje svoju povla
što prebacujući funkciju stereo uređaja sa radija na kasetofon, ubacio je traku i pokrenuo je. B
snimak govora koji je O-čan održao na večeri koja je priređena u čast njegovog uspeh
tiranju za prijem u osnovnu školu. Znala sam da negde još uvek čuvamo tu traku, ali nisam je
slednjih deset godina. U prvom trenutku je O-čan izgledao šokiran, ali verovatno nije žel
ne na put Ijorijevoj čvrstoj rešenosti; nije se ni povukao u svoju sobu da bi demonstrirao
ećanja kao pasivan oblik protesta.
”Dragi
7/25/2019 Oče, Majko, Brate i Sestro. Jednostavan
Hvala vam na vašoj
zivot - Kenzaburo saradnji. Zahvaljujući vama
Oe.pdf
ošao testiranje. Iako je bilo pomalo teško, dao sam sve od sebe. Imali smo i odmor... dok je t
mor, ispitivanje je bilo vrlo zanimljivo. Zabavljali smo se i zagonetkama... Ja tražim da,
ođem neki test ili tako nešto, da vi svi kažete ‘Čestitamo.’ ...Želeo bih da jednoga dana post
učnik iz jedanaest predmeta. Hoću da znam sve o zvezdama. O zvezdama i nebu i okea
ninama, rekama i prerijama; o svemu što se desilo od kako je nastala Zemlja; o životu u šu
jkama, i one su živa bića; o životu insekata u raznim godišnjim dobima; o ribama; zmija
bama; pticama; o životu japanskih majmuna... Dobro, neću mnogo da se bavim japan
jmunima; a neću
hoću da znam mnogo
i sve da se bavim ni onim da su biljke živa bića. To je već jedanaest, je l’ d
o pečurkama.“
Ovo obraćanje, koje je O-čan izveo svojim kristalno jasnim glasom, bilo je propra
tljajem kokakole, i sa nekoliko reči čestitke sa Očeve strane. Dok Otac govori, O-čan odla
hinje da proveri ima li još kokakole. Trinaest godina je prošlo, ali neke stvari se kod njega ni
u promenile. Bilo je zabavno gledati ga tamo danas, sa njegovom retkom bradicom,
zovoljno sedi i sluša kasetu — i kada utvrdi da još uvek ima kokakole, njegov glas se ub
aveštavajući nas o njegovom otkriću. ”Hej, znate šta,“ kaže, ”ima još kokakole u frižid
jednom počinje da zvuči kao nestašni đavolak, potpuno drugačije od načina na koji inače go
o da čita iz knjige, što me je oduvek iritiralo.
”Možda imaš dovoljno pameti da postaneš naučnik iz jedanaest oblasti,“ rekao je
raćajući se O-čanu, pošto ga je ovaj prekinuo u sred obraćanja, ”ali uvek misliš samo na seb
mišljaš o situacijama drugih ljudi. Sada ćeš ići u školu da se upoznaš sa decom svojih godin
a su odrasla pod drugačijim uslovima, i moraćeš da naučiš da sarađuješ sa njima. To je vero
žnije nego da postaneš takozvani naučnik iz jedanaest oblasti...“
”Hvala, Ijori,“ rekla sam. ”Mislim da je bilo dovoljno slušanja kasete. Možeš da se
om slušanju radija... O-čan, mislila sam da si uvek pružao otpor Ocu, ali si ti zapravo pos
gov savet.svoje
zanemario U srednjoj školiispite.“
prijemne si postao kapiten svog kros tima, i toliko si se posvetio svom tim
”Ne razumem baš najbolje šta si htela da kažeš, pa ti zato ne mogu odmah odgovoriti,“ rek
očetku odbacujući moja ohrabrivanja, još uvek se stideći svog detinjeg glasa iz prošlih godin
”...Pa, lepo je od Ijorija što se setio da imamo ovu kasetu,“ nastavio je, ,,i što je tako
šao da je donese. Na osnovu sažetih odgovora koje je davao može se zaključiti da je svoju u
rijeg brata odigrao veoma dobro. Da nismo čuli njegov glas, zabava bi izgledala kao da
rodica proslavlja polazak svog deteta u prestižnu školu, a snobovska atmosfera bi
podnošljiva, zar ne?... U svakom slučaju, od sutra bih da probamo da ja vodim Ijorija do radi
azad.“
”Veliko ti hvala!“ rekao je Ijori, pažljivo, kao i obično, vraćajući kasetu u kutiju.
”Zadovoljstvo je samo moje,“ ceremonijalno je odgovorio O-čan.
Krenula sam linijom Čuo do stanice Jocuja i otišla na univerzitet. Nisam tamo skoro b
što sam se srela sa nekim prijateljima kojim sam obećala da ćemo se videti, svratila sa
onice za francusku književnost, gde me je očekivalo mistično iskustvo. Zauzela sam me
aonici, gde sam planirala da napravim listu knjiga koje želim duže da zadržim. Na drugom pra
lu odhttp://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf
mene, videla sam knjigu svilenih korica bakarne boje koje sam se rado sećala:82/115
Besk
ča. Bilo je podne, pa je osoba koja ju je Jednostavan
7/25/2019 čitala verovatno izašla
zivot - Kenzaburo Oe.pdfna ručak. Prišla sam i otvori
naslovnoj stranici sam pročitala sledeće reči, ispisane odlučnim rukopisom, što je ukaziva
e u pitanju bilo dokono piskaranje: ”Zašto u Japanu ne mogu da se rode pisci koji bi istinski m
podstaknu svoje čitaoce?“
Prisetila sam se uzbuđenja koje sam osecala kada sam čitala Endea, i saosećala sam sa os
a je napisala ovakve reči. U isto vreme sam se pitala, sa oklevanjem koje mi je pritiskalo g
li bi, iz lojalnosti prema sebi ili svojoj porodici, trebalo da se slažem... Osecala sam se tako
nisam pročitala gotovo ništa od onoga što je napisao Otac, koji se sada borio sa sv
kripcem.“ Ipak, osecala sam da ne bi bilo fer prema njemu ako bih ja, njegova ćerka, saoseća
dnjom koja diskvalifikuje sve pisce u Japanu, i uzdiže Endea. O-čan bi možda rekao da je
mišljanje besmisleno, jer ako bih sve uvek procenjivala kao njegova ćerka, interpretiral
ari krajnje neobjektivno.
Tako je polet sa kojim sam došla u biblioteku iščeznuo, pa sam sa indeksnih kartica ko
e odštampane na japanskom, odabrala nekoliko knjiga koje su mi privukle pažnju: Sel
edstavu pod naslovom Katedrala, esej američkog istraživača o poseti Selinu u Danskoj, gde je
uvek bio u izbeglištvu; na listu zahteva sam ubacila i Očev roman M/T i Šumska čudes
etpostavkom da unutra nešto verovatno piše o ”Šumskim čudesima“ koje mi je pominjala
sa kada je razgovarala sa mnom. Zatim sam požurila iz biblioteke, razmišljajući kako je bo
em pre nego što se moj sused vrati...
I tako sam, zahvaljujući O-čanovom probnom odlasku sa Ijorijem, već pre kraja godine m
nastavim svoje posete učionici za francusku književnost i biblioteci. Osim toga, pročitaću i
man. Sada je i O-čan, koji je u poslednje vreme sve više učio u trpezariji i dnevnoj sobi gde
ri i ja provodili najveći deo svog vremena, počeo da pokazuje interesovanje za Selinove rom
egova ja-želim-svašta-da-znam radoznalost je bila pobuđena mojim karticama referenci koje
ogle videti svuda unaokolo. Ipak, prokomentarisao je da bi za nekoga ko se, kao on, sprem
jemni bi
nekad ispit, bilodaneozbiljno
mogao ako pripremnu
svrati u svoju bi u ovomškolu
trenutku
poštočitao knjige
odvede prevedene
Ijorija na japanski
do radionice, pa nije
njegovi prijatelji vide da čita roman na japanskom. Želeo je da čita engleski prevod, što b
risnije u smislu učenja.
Tako sam mu na neki način pozajmila znamenitu knjigu iz Pingvinove edicije, prvu Sel
igu koju sam pročitala, i kroz koju sam ga upoznala. Još uvek sumnjam da sam otkrila p
lina, jer je iz svoje posete njemu američki istraživač zaključio da u Selinovoj ličnosti p
ređena svirepost, svirepost koja po meni nije kompatibilna sa ljubavlju i posvećenošću deci
m ja prepoznala u njegovom pisanju, od najranijih dela, pa sve do Rigodona.
Na Božićno veče je restoran kod Madam Čan bio prepun, iako bi to trebalo da bude k
toran koji nema veze sa hrišćanskim praznicima. Zahvaljujući O-čanu koji je rezervisao m
k nas je čekao naš sto za tri osobe. U večeri je naročito uživao Ijori, koji je odavno iščekiv
novo večeramo pekinšku patku. Sve je jeo veoma vešto, sa puno poštovanja stavljajući l
aziluka i miso{6} sos na patkinu kožuricu, zatim sve to umotavajući u tanko testo. Što s
ličine, O-čan je jeo koliko i Ijori. Čak i ja sam dosta pojela. Ali bez Oca, koji je u ova
likama lagano ispijao svoje pivo, lao-ču, ili šta god već, večera je ubrzo bila gotova. ”Kada
mislim,“ rekao je O-čan dok smo ustajali da idemo — porodica za susednim stolom
http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf tek
83/115
vršila7/25/2019
sa mezetlukom — ”naš stari nam jeJednostavan
uvek, sazivotsvojim pićem,
- Kenzaburo Oe.pdf davao dobar ritam.“ Pošto
tili račun u okviru limita koji nam je Majka odobrila, izašli smo na mesečinu, prateći Ijorija p
ema kući koji je on odabrao. Osecala sam se lepršavo. Išli smo zajedno sa O-čanom k
edložio da ostatak večeri provedemo u razgovoru i slušajući ploče, zato što je ”danas Sabat.“
izgovorio kao da nije siguran da poznaje pravo značenje te reči, što je bilo neuobičajeno za n
nismo se zadržavali oko toga.
Ijori je već imao na papiru pripremljenu listu muzike koju je odabrao za Božić,
govarajuće kompakt diskove stavio pored stereo aparata. Listu koju je pripremio sam prepis
ućni dnevnik,“ baš onako kako je on sastavio: ”Isus, radost čovekove čežnje“ — Bah; ”Ča
la,“ izbor — Mocart; ”Zaspali, probudite se!“ — Bah...
Kao osoba zadužena za muziku, Ijori je seo ispred stereo aparata, dok smo O-čan i ja s
ezarijski sto da razgovaramo. Čak smo, za promenu, dogovorili i spisak tema. Za početak, O-č
očitao Rigodon, pa ćemo razgovarati o tome. Kao drugo, želela sam da pričamo o romanu M
mska čudesa, jer je to nešto o čemu ne bih da pišem roditeljima, a ni u ”Kućni dnevnik,“ a os
trebu da ga sa nekim prokomentarišem. A ko bi tu bio bolji od O-čana! Njegov prvi komentar
pročitao Rigodon: ”Ovo je neka vrsta ‘železničke priče’!“
O-čandaje zna
prirodno sa svojim
dosta okros timomUstručavala
železnici. putovao na takmičenja širom zemlje
sam se da Rigodon još od”železničkom
nazovem osnovne škole,
prič
mi to zvuči kao lako štivo. Ali, kada je O-čan već izneo takvo mišljenje, shvatila sam
nekle u pravu.
”Naravno,“ nastavio je, ”nije to obična ‘železnička priča’ ispunjena dokolicom. Up
protno. Zapravo je udarac sa neočekivane strane kako ti imaš običaj da kažeš, i sada mi je
ko si došla do takvog izraza. Mora da mu je bilo mučno da prikaže ovakvu scenu.“
Baš pre nego što je Selin bio zamoljen da se pobrine za naše male idiote, u bombardo
novera koje jeonranije

mbardovanja, dobijapomenuto,
udarac sadok je bežao strane
neočekivane od ratnog vihora,povredu
i zadobija u konfuziji
glave.prilikom dire
Tražeći put za bekstvo iz Nemačke, oni idu na sever, prelazeći deo po deo isprekidane p
i, u jednom trenutku izlaze iz voza da bi prešli grad Hanover, gde još uvek gore požari ko
zvale zapaljive bombe. Selin podmazuje dlanove direktora stanice — Ijori bi se zgrozio
akvog izraza — da bi pozajmio prikolicu. Pošto ju je napunio njihovim prtljagom, počeo je
ra prema suprotnoj strani grada. Ostali putnici, koji su se takođe iskrcali, ali sada nisu imali
oklinjali su ga, zavidljivi zbog njegove snalažljivosti. Njihov bes raste do toga da počinju da i
linom i njegovom pratnjom. ”Ubice! Ubice! Brzo!“ viče on dok pokušavaju da pobegnu. Tera
i naKada
da. put, blokirajući
posle nekogimvremena prolaz, adolazi
još jedna
sebi,bomba eksplodira.
primećuje krv po Tras!
celoj Cigla
glavi,gakošulji
pogađa u glavu
i pantalon
vreda glave ga čini deliričnim dok pokušava da se stara o deci, ali ga ne sprečava da za njih
e što može.
”I u uvodu koji je napisao gospodin K. V. takođe stoji,“ rekao je O-čan, ”da je Selin s
brinut da li mu je mozak dobro, zbog povrede koju je pretrpeo u Prvom svetskom ratu, p
novo u prolasku kroz Hanover. Gospodin K. V. piše o povredama sa saosećajnošću, kao da
nogo tiču. Sviđa mi se deo uvoda u kom citira engleski prevod romana. Naravno, sadržaj je te
slim da ne bi bilo pravedno da jednostavno kažem da mi se dopada. Ipak, možda bi moj utisa
ugačiji da sam delo pročitao na francuskom jeziku.“
Govoreći
7/25/2019 ovo, O-čan mi je pokazao papir kojizivot
Jednostavan je bio između
- Kenzaburo Oe.pdfstranica knjige koju sam mu
o mi je pokazalo da smo slični kada je čitanje u pitanju, da delimo naviku koju smo verov
sledili od Oca. Pročitala sam O-čanov prevod, upoređujući ga sa tekstom koji sam ja preve
ncuskog.
”Ni smrt niti patnja,“ napisao je, ”ne mogu biti tako ozbiljni kao što se meni čini. Obo
ti, i sigurno je znak pomućene pameti to što mislim da zaslužuju moju posebnu pažnju. M
kušati da budem razumniji.“
”O-čan,“ rekla sam, ”ti prevodiš mnogo bolje od mene. Ja ne umem tako direktno da se izr
japanskom. Osim toga, na francuskom sve to zvuči malčice lakše... To je prva Selinova knjiga
m pročitala, ali se sećam da sam i ja, takođe, kada sam je prvi put čitala, bila obuzeta ču
ećanjima kada sam stigla do ovog dela.“
”Podvukla si ga crvenom olovkom, sećam se.“
”Ovo je između nas dvoje, O-čan,“ rekla sam. ”Čak i tako se ustručavam da kažem, j
oglo da zvuči previše direktno. Žao mi je zbog Selina i zbog gospodina K. V., i zbog Tate, tak
i je predložio da od gospodina K. V. zatražim autogram za ovu knjigu... I ne mogu da prestane
slim na Ijorija. Ijori je takođe pretrpeo dve povrede glave — jednu u Majčinom stomaku, a
likomprema
etljiv operacije,
bolestikada je bio rođen. Kada pročitam ove redove, jasno mi je zašto je on
i smrti.“
Već sam pomenula — kada sam pisala o smrti Deda-strica — da svaki put kada vidi ime
nera ili muzičara u umrlicama, duboko uzdahne i, sa dubokim poštovanjem kaže, ”O, ne, pono
ko umro!“ I na sahrani Deda-strica je bio veoma dostojanstven. Svaka naznaka poremeć
govom sistemu — kao kada ima groznicu zbog prehlade, ili dijareju posle njegovih napada —
mu oduzima dušu, i nagoni ga da leži na sofi kao proštac. Ali, kada ide na svoje polugod
eglede, uvek je odlično raspoložen. Majka je jednom bila tako zbunjena, da je rekla, ”Tolik
dovao što ide na kontrolu, da samo što nije skakao od sreće.“ Oduvek je bilo tako, čak i ka
ktor M, koji je pratio njegovo stanje još od prve operacije, preminuo. Glavni razlog što
leo da ide na kontrolu, po mom mišljenju, nije bio zato što tamo sreće doktore koji su mu nar
agi, već je želeo da proveri stanje svog zdravlja, za koje je bio veoma zabrinut.
Kada bude došlo vreme da Ijori shvati da će uskoro umreti, biće strašno uplašen! K
oniju će stvoriti njegov strah, ako bude umirao od neke teške bolesti, kao što je rak! Zar nje
uke neće biti umnogostručene, u odnosu na one kod zdravih ljudi — kod osoba koje sv
otrebim izraz gospodina K. V., ”razumnije“ od njega?
Ne bih mogla sebi da dozvolim da mi ovakve misli pređu preko usana u Ijorijevom pris
on je uovaj
episao tom pasus
trenutku iz bio
uvoda pored mene, slušajući
gospodina K. V. namuziku — ali
papir, da samdovoljno
imam pretpostavila,
razlogabudući da je O
da verujem
manu oseća i misli isto što i ja. Zato sam mu rekla šta mislim o tome, povezujući svoje reči sa
sam osecala u srcu.
”Zar ne misliš da postoji element veličanstvene nesebičnosti u Selinu?“ upitala sam
avom životu, kao i u romanima? Stav sličan ’očajničnkoj, divljačkoj kuraži’ Homei Ivano o
je Tata jednom pričao. Kod Endea, postoji nešto u njegovom delu što govori, pre nego što se
okojno završi, da je sam Ende dospeo u stanje spokoja. Tata je pisao da je, kada ga je upozn
n Francisku, video da je Ende upravo takva vrsta harmonične ličnosti.
”Tada sam baš razmišljala o Ocu čitajući te redove, što inače nisam činila. I mada
http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf je to
85/115
cije, 7/25/2019
stekla sam utisak da je Tata, narator, sebe
Jednostavan zivot -smestio u još neprijatniju realnost. D
Kenzaburo Oe.pdf
nkretnije izrazim, mislim da je najveće pitanje za njega sada pitanje vere. Za razliku od End
ta ni njegov protagonist ne znaju za spasenje; razlikuje se i od Selina, koji se nemarno pos
ko prema svojim romanima, tako i prema realnom svetu uopšte. Kakva god on osoba bio, Sel
emišlja previše dok se stara o ’našim malim idiotima’; sa druge strane, Tata je previše mlak
dođe do konkretne akcije... Uvek se rado priseća proplanka u dubini šume, do te mere da j
pisao roman zasnovan na šumskim legendama. Posle pisanja romana, on shvata da više ne mo
i u šumi onako prirodno kako su Baka i Tetka Fusa to oduvek činile — i da umre tamo... Zato
no kako se on našao u ‘škripcu’ pošto je napisao taj roman.“
”To je zaista problem, zar ne!“ primetio je O-čan, na način koji me je podsetio na Oca. ”A
ak problem trebalo racionalizovati pisanjem romana, a problem se opet ne da savladati pisan
mu, onda je to prilično loše za njega.“
”Ne kažem da razumem Tatin ‘škripac’ baš najbolje,“ rekla sam, ”ali mi se čini da se sve
o toga. U njegovom slučaju, na osnovu onoga što mi je ispričala Baka, on nije sam od
rijeru pisca. Izgleda da je njegova pozicija u selu zahtevala da on bude taj koji će se se
eneti legende duboke šume. Ljudi koji su ga okruživali su polagali velike nade u njega jo
emena kada je bio dete...
”O-čan,“ rekla sam, ”oduvek si govorio kao da čitaš iz knjige, još od pre nego što si kre
novnu školu. Pitam se da li je i Tata bio takav kad je bio mali — mada je on, svakako, imao ak
im se govori u njegovom selu.“
”Ovo je bilo za dlaku,“ uzvratio je O-čan. ”Da nije neko hteo i od mene da na
povedača?“
”Sećaš li se kada sam išla u Tatino selo da prisustvujem sahrani Deda-strica?“ rekla sam.
m slušala ono što mi je Baka pričala, činilo mi se kao da je neko u našoj familiji predodređ
e priče, a neko drugi da komponuje muziku, i da jednog dana oni ovekoveče ‘Šumska čud
da sam pročitala M/T i Šumska čudesa, postala sam još sigurnija u to.“
”Što znači,“ rekao je O-čan, ”da su nas Tata i Ijori spasili da to ne moramo mi da učin
slim da smo imali sreće što se toga tiče! Ali to ne znači da možemo da budemo optimisti
gledu budućnosti.“
Kada je čuo svoje ime i reči ”komponuje muziku,“ Ijori, čija je pažnja sada bila usm
ema nama, uključio se u naš razgovor.
”Ne, ja ne mislim da bi trebalo da budemo optimistični!“ rekao je.
”O, Ijori, znaš li šta znači reč optimističan?“ upitala sam ga. ”Mislim da nema ve
đurebarnom neuralgijom, a i ne kuva vodu,“{7} rekao je, ležeći na boku i izražajno zureći p
venom čajniku na šporetu, u kome se kuvala voda. Ja sam se nasmejala, najednom se oslobo
presije koja me je držala.
Ali O-čan je, na moje iznenađenje, pobesneo, možda zato što ga je Rigodon naveo da u
u duboko razmišlja o nečem veoma ozbiljnom; ili jednostavno zato što je pretrpeo, ili se set
pretrpeo, ponovno preslušavanje kasete koju nije želeo da čuje — snimak govora koji je o
da smo slavili njegov prijem u osnovnu školu.
”Ijori,“ rekao je, ”mislim da takve dosetke zamaraju. Nema ničeg produktivnog u takvim ig
i. Otac voli kada ih praviš, i zapisuje ih u svoje romane, ali ja ne mislim da su dobre.86/115
http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf Igre re
prinose realističnim rešenjima.. Ne sviđaJednostavan
7/25/2019 mi se zivot
Ijori- Kenzaburo
koji seOe.pdf
uvek zabavlja izgovaranjem t
ari. Zato te sutra neću voditi!“
Lica pobelelog od ljutnje, O-čan je demonstrativno napustio dnevnu sobu. Ijori i ja
nemeli i namrštili se. Želela sam da utešim Ijorija, da mu kažem da ne brine. Nisam mogla, zat
se činilo da je O-čan i mene prekorio zbog načina na koji sam se odnosila prema Ijoriju.
ga, osecala sam da je njegova zamerka na mestu — i onda sam se, prvi put posle mnogo vrem
novo robotizovala, i ostala u tom stanju. Ali, čak pre nego što je stigao do svoje sobe, O-č
novo sišao niz stepenice, a njegovo lice, još uvek bledo, je provirilo iza vrata koja je os
luotvorena.
”Izvinite. Sve što sam rekao je bilo bez veze...,“ rekao je, izvinjavajući se za ono što je r
ori, ipak idemo sutra zajedno u radionicu!“
O-čan je ponovo, ovaj put tiho, zatvorio vrata i otišao u svoju sobu. Ijori, koji je odgo
manjem glave umesto podizanjem glasa, glavu je držao pognuto, kao da iskazuje strahopoštov
eni je bilo potrebno određeno vreme da se povratim iz robotizacije. Razmišljala sam kako ć
nu oduzimati dragoceno vreme ako budem pristala da on odvodi i dovodi Ijorija iz radionice.
čan na neki način vidi pozitivne signale u smislu njegovog prijemnog ispita, njega ipak
esnaKao
nesigurnost,
ona koja jejerzadužena
ne postoje
za garancije da će ga
kucne poslove, on položiti...
nisam mogla večito da očajavam. U trenutku
o završili sa slušanjem kratke Bahove kantate, odvela sam Ijorija u njegovu sobu. Stajala
red njega i gledala kako se presvlači u pidžamu i leže u krevet. Zatim sam njegovo veliko
krila ćebetom, a preko njega stavila prekrivač. Ijori je, kao i obično, stavio prst na pre
mpe, i čekao da ja izađem u hodnik koji je bio osvetljen noćnim svetlom. Još uvek je bio pri
an, a glava mu je bila okrenuta na suprotnu stranu. Dok sam izlazila iz sobe, iza sebe sam čul
ekidača, i soba je utonula u tamu. Iz mraka sam čula Ijorijeve reči, izgovorene šapatom, kao u
onologu: ”Sve vreme sam bio optimističan!“
7/25/2019
Kućni dnevnik
Moj mlađi brat, O-čan, napravio je detaljan dnevni raspored, koji je trebalo da stupi na s
januara, i koji je u svojoj osnovi imao kućne pripreme za prijemni ispit. Što se mene tiče, odl
m da dva puta nedeljno idem do univerzitetske biblioteke i francuske učionice. Imala sam vre
a razmislim o Ijorijevim fizičkim aktivnostima, mada je to bila ideja na koju sam burno reag
da ju je Otac pomenuo kao Ijorijevu potrebu u vezi sa ”seksualnim ispadima.“ Tako smo Ijor
lučili da idemo na plivanje. Iz mog iskustva kao volontera za rad sa hendikepiranim licima, br
je jedna stvar. Ako sam želela da registrujem Ijorija kao člana porodice u zdravstveno-sport
ubu, gde je Otac imao punopravno članstvo, da li će on — realno, na neki način men
ndikepirana osoba — morati da prođe kroz nezgodan intervju? U svakom slučaju, Ijori i ja
šli do kluba u Nakanu, gde me je Otac vodio kada sam išla u osnovnu školu.
Moje brige je umirio menadžer zadužen za registraciju članova, izvesni gospodin Osava
potrudio da nam sve bude jednostavno. Lice gospodina Osave je bilo bledo — verovatno
eviše posla — a ispod njegovog lica nalazila su se dva široka ramena i veliki grudni koš, s
oj veće od ostalih delova tela. Počeo je da radi u klubu kao instruktor gimnastike, rekao nam
da je deo uprave. Ljubazno nas je proveo kroz zgradu i objasnio svaki objekat, i dok smo se v
foaje, sva administracija je već bila završena, i sve što je Ijori trebalo da uradi, bilo je d
tpiše i udari pečat.
Odmah sam javila Majci da sam registrovala Ijorija. Napisala sam da mi je jedina brig
dući da ne smem da uđem u mušku svlačionicu — da li će Ijori moći na vreme da prođe kroz
oceduru, od presvlačenja u kupaće gaćice do smeštanja svoje odeće u ormari
eerkontinentalnom telefonskom
o muškoj svlačionici, kako bihpozivu
moglaučinjenom
da primenimkao njegovo
odgovorznanje
na moje pismo,Takođe
o tome. Otac mimijejeisp
p
aljno objašnjenje o svemu što unutra treba i ne treba da se čini. Ijori bi trebalo da koristi jed
ačionica negde u ćošku, jer su one najčešće prazne, i tamo neće biti na putu drugim člano
uba. Trebalo bi da bude pažljiv sa vratancima ormara, jer je u pitanju metalna ploča
krivljenih ka unutra. Ivice mogu biti oštre, pa bi trebalo da bude posebno pažljiv da ne p
te. Uvek bi trebalo nositi novčiće od deset jena koji se ubacuju u otvor ormarića. Na ula
biti dva peškira, veliki i mali. Mali neka unese na bazen. Neka ga koristi u sobi za sušen
riše znoj...
Otac nije direktno komentarisao moju odluku da odvedeni Ijorija na plivanje — tako nešt
čekivala od njega. Uzdržavao se zato što sam ništa nije uradio pre svog odlaska povodom
u je imao o Ijorijevom vežbanju, iako je o njoj razmišljao naglas predamnom. Koristeći kup
d kuće, pomagala sam Ijoriju da uvežbava samostalno presvlačenje. O-čan, koji je igrao video
eko uređaja koji je povezao sa televizorom u dnevnoj sobi, što je za njega bio neuobičajen
bave, komentarisao je da je entuzijazam u mom glasu prilikom obraćanja Ijoriju bio isti kao
a kada pokušava da Ijorija natera da učini nešto teško. Bio je potpuno u pravu.
”Požuri sad, Ijori! Nema tu šta da se stidiš, ali ako predugo stojiš nag, ljudi će misliti
kakavhttp://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf
overi danemoćni
li si svestarkelja.
stavio u Hajde da probamo
svoj ormarić. da se obučeš
Ne zaboravi u kupaće
da staviš novčić gaćice zajena
od deset tri minuta!
otvor. Z
u 88/115
reneš7/25/2019
ključ, je l’ tako? ekaću te ispredJednostavan
svlačionice sa tvojim
zivot - Kenzaburo Oe.pdf manjim peškirom, naočari
pom za plivanje.“
Da li će Ijori biti sposoban da sve to uradi kako treba? U početku će, naravno, biti zbun
oma spor, ali sigurna sam da će vremenom napredovati. Moje aktivnosti sa decom koja su
nogo teže hendikepe od Ijorijevog su me naučile da o tome razmišljam na poseban način
vam duboko u srcu. Nazvala sam to ”Drži se, dete!“ metodom, iz izraza na koji sam naišla či
lina. Mali Selin ide sa svojom majkom do radionice gde je ona radila. Tamo ide sa namero
pomogne. Njegov ujak, koji slučajno tuda prolazi, ohrabruje malog dečaka. ”Hardi petit —
dete!“ viče za njim. Izraz poseduje dvostruko značenje, ali ima pozitivnu, ohrabrujuću kono
a u moju glavu projektuje jasnu sliku. Selin se sigurno slično osećao kada je iskopao iz s
godon memoara.
Hendikepirana deca sa kojom sam se sprijateljila kroz volonterske aktivnosti su u po
ala problema sa svojim sporim i nesigurnim pokretima. Ipak, kao da su u svojim srcima v
rži se, dete!“ i na kraju su uspevala da urade ono što je trebalo. Zar ne mogu da očekujem isto
rija?
Sve dok je Ijori kod kuće, niko u porodici njegove pokrete ne smatra neobičnim. Naravno
incidenata kaoIjori
nešto slično, što jeseonaj
takou uzbudi
autobusu,
da koji
hodasam već opisala.
ispred svih nas.Ali, kada izađemo
Takođe pokazujenaizvesne
Božićnuzna
v
uštvene svesti, kao kad ustupi mesto starijoj osobi, mada ovo čini samo kad nije previše umo
da oceni da je ta osoba dovoljno stara da zaslužuje da sedne. U klubu su svi atletski razv
dela sam i nekoliko mladih ljudi koji svoja tela pokreću na veoma oštar način. Da li će Ijo
erni pokreti izazvati neželjeni zastoj u muškoj svlačionici? Čak i ako se tako nešto desi, nada
će se on sa takvim problemom suočiti pokazujući mnogo ”Drži se, dete!“ duha.
Na kraju se Ijori ponašao izvanredno dobro, već od prvog dana na bazenu. Pošto smo uve
oceduru, poslala sam ga u mušku svlačionicu, zatim sam otišla u žensku gde sam se brzo presv
sle čega sam izašla i čekala ga u hodniku kod automata za prodaju pića, gde je nekoliko step
dilo prema bazenu. Tada sam videla gospodina Osavu kako silazi stepenicama sa gornjeg s
e se nalazila teretana. Pored njega je išao čovek tridesetih godina, obučen u sportski dres, č
ednja strana potamnela od znoja. Naklonila sam im se, a odmah zatim okrenula pogled p
atima muške svlačionice, pitajući se da li Ijori možda nema problema sa presvlačenjem. M
m da će dva čoveka da nastave svojim putem, međutim oni su nastavili da stoje pored mene.
m ih ponovo pogledala — ovaj put su moje oči iskazivale nezadovoljstvo, zato što sam b
paćem kostimu — primetila sam da me gledaju istinski čednim očima.
”Ovo je gospodin Mokizuki, član uprave kluba,“ rekao je gospodin Osava, upoznajući m
vekom.
Ja vodim štampariju,“ rekao je gospodin Mokizuki. ”Bilo je to veoma ljubazno od tvog
gledao je kao neko stvoren za sporednu ulogu u sapunskoj TV operi, zdravo-drugar-drago-mi-j
izgledao je veoma iskreno kada mi se obratio. Ono ”Bilo je to veoma ljubazno od tvog oc
nosilo na pismo koje mu je Otac napisao sa namerom da nas najavi, pošto sam mu ja pis
šim namerama da idemo na plivanje. Sledeće reči koje je izgovorio, kao i način na ko
ažavao, mada je napravio uobičajenu grešku o Ijorijevoj starosti, otkrile su njegov leže
bronameran stav.
”Tvoj mlađi brat je u svlačionici? Da odem da ga potražim?“
”Potrebno
7/25/2019 mu je malo više vremena,“ Jednostavan
odgovorila
zivot sam, ”aliOe.pdf
- Kenzaburo trebalo bi da uskoro izađe.“
Gospodin Osava se vratio u svoju kancelariju, izgledajući kao simbol poslovne efikas
k je gospodin Mokizuki ostao pored mene, široko se osmehujući. Kada je Ijori izašao, gur
ata sa preteranom snagom, za njim je išao mladić koji kao da ga je štitio. Lice gosp
okizukija je poprimilo zbunjen izraz. Bila sam okrenuta prema njemu, jer mi se učinilo da nešt
mi kaže. Kada sam videla kako se njegov osmeh pretvara u mrštenje, očigledno
eneraženosti koju je osetio kada je ugledao mladica, usmerila sam oči prema Ijoriju. Umalo n
čela da se pravdam, jer sam pomislila da je gospodin Mokizuki šokiran zato što je video I
log. Gospodin Mokizuki je izgledao istinski zabrinut, a u isto vreme su njegove oči, kao
maženog, nestašnog deteta, gledale Ijorijev hod. Izgledalo je da ubrzano razmišlja o tome kak
bolje reši neprijatnu situaciju, jer je nešto u ovom mladicu izgleda nagoveštavalo nevolju.
Mladić je imao dobro razvijene mišiće, a telo mu je prekrivala lepa, zategnuta koža. Nje
paće gaćice, gotovo prekratke, dopunjavale su mišiće na njegovim slabinama, kao da su b
ga iskrojene. I dalje sa zbunjenim izrazom lica, gospodin Mokizuki je predstavio mladića k
lazio sa Ijorijem.
”Ovo je gospodin Arai. On je jedan od plivača sa kojima je vaš otac plivao neko vreme,
češće
”I dolazio ovamo.“
ja sam plivao sa njim,“ rekao je Ijori. Ja nikada ne zaboravljam.“
”Što se mene tiče, lično sam sada slobodan,“ rekao je gospodin Arai. ”Mogao bih
niram, ako želiš.“
”Da, molio bih te da me treniraš,“ čvrsto je rekao Ijori, donoseći odluku samostalno. Izgl
kao da se seća kako se dolazi do bazena, i stajao je ispred nas kao da nas vodi do njeg
penice.
U trenutku je gospodin Arai bacio pogled prema meni, pa sam između njegovih usana, ko
eu blago
slagalerazdvojene,
uz njegovuprimetila red belih
čvrstu muževnu zubaČak
figuru. previše pravilnih
i kada za dečaka,
me je ovako i rozikaste
posmatrao, desni,
njegova ko
pažnj
je bila usmerena direktno na Ijorija. Što se mene tiče, mogla sam samo da kažem, ”Bila bih v
hvalna!“ Zatim je skupio usne i požurio za Ijorijem, čvrsto hodajući udovima koji kao da su u
ali opruge.
Kada smo sišli, videli smo ukupno tri bazena: jedan plivački, jedan za skokove i jedan m
preko koga je bila prevučena mreža — za ronjenje. U toku su bili časovi plivanja u pliva
zenu, a deca su razdragano primala instrukcije. Pored ovog bazena se nalazio bazen za skok
du, čije je išpartano dno podsećalo na ornament potopljen u dubine Nila; u njemu je plutala ar
dovečnih dama u kupaćim kostimima koji su ličili na prsluke za spasavanje, lenjo pomer
oje ruke i noge uz muziku radio-kasetofona.
Bazen za redovne članove se nalazio iza kliznih staklenih vrata pored bazena za sko
koliko stepenika niže, a pored bazena je gospodin Arai već pokazivao Ijoriju neke vežb
gibavanje. Odmah su ušli u bazen u stazi najdaljoj od ulaza, gde niko nije plivao, i počeli
žbaju. Odlučila sam da plivam u stazi do njihove, da bih mogla da im pomognem da se
umeju ukoliko nešto pođe naopako. Taj deo je bio zabranjen za učenike škole plivanja, a bu
je bilo popodne radnog dana, u svakoj stazi je bilo svega jedan ili dva plivača. Neko veoma
o dete, odmarao se uz zid na jednom kraju staze u kojoj sam ja odabrala da plivam.
Plivala sam kraul do suprotnog kraja, i polako se okrenula. Žena koja se odmarala 90/115
http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf na tom
bila obučena
7/25/2019 u zagasit kostim, i razmišljala sam zivot
Jednostavan o tome kakoOe.pdf
- Kenzaburo prelamanje svetlosti u vodi či
no telo izgleda tako čudnovato naduveno. Dok sam plivala, primetila sam da me žena prat
aju staze sam se ponovo okrenula i mimoišle smo se. Srce mi je preskočilo jedan otkucaj.
Nikada nisam videla nekog tako gojaznog. Ruke i noge u obliku kupe štrcale su iz njenog
i je izgledao kao vreća pirinča. Plivala je kraul, ali između njenih butina nije bilo prostora,
ne noge udarale po vodi kao dva prsta koja se migolje u prostoru za jedan u rukavici. Pliv
z naočara, možda da bi uštedela na težini, a njeno lice, sa uskim očima, izgledalo je kao
drigle bina{8} lutke na trostrukom pod- valjku. Kada sam sustigla ovu debelu ženu, koja je pliv
glednoj agoniji, bilo me je stid da gledam, direktno ispred sebe, pokrete njenih uzdrhtalih
e su udarale vodu, ali nisu uspevale da je zapenušaju...
Kada sam na jednom kraju staze zastala da uzmem dah, u susednoj stazi sam videla gosp
aija kako podučava Ijorija pravilnim pokretima ruku kod kraula. Merio mu je vreme, ponavlj
i koje su Ijoriju sigurno zvučale prijatno: ”Zamahni! Zaroni! Izvadi! Zamahni!“ — tim redosle
o je možda bila uobičajena osnovna tehnika svakog učitelja plivanja, ali izgledala je kao stv
Ijorija. Gospodin Arai je naučio Ijorija pravilnim pokretima ruku za veoma kratko vreme, i v
kušavao da ga natera da zapliva, pridržavajući njegove noge koje su ga vukle ka dole. Zar
m da bih videla Ijorijeve podvodne pokrete. Nežno, lagano, ali ispravno je izvršavao svaki k
ke su mu bile u dobroj formi, dok su zamahivale, zaranjale i izranjale. Kada mu je gospodin
rekao, Ijori je lako dotakao nogama dno bazena, posle čega je duboko udahnuo vazduh i strp
kao sledeću instrukciju gospodina Araija...
Gospodin Arai je zatim dao Ijoriju par cilindara od stiropora i rekao mu da ih stavi iz
tina i da pokuša da sam pliva pomoću njih. Otac je sa njim pokušavao sličnu metodu pre nek
dina. Koliko se sećam, koristio je kao pomagalo tablu od sličnog materijala, ali pošto Ijo
tni mišići nisu bili dovoljno snažni da je zadrže, ona je isklizavala i izlazila na površinu. Ali
magalo koje Ijori sada koristi — dva okrugla spojena cilindra — su bila pričvršćena za nje
tine, što mu
potonulo je omogućavalo
dijagonalno. da zapliva otprilike dva metra; i po prvi put u njegovom životu te
Gospodin
Arai je bio spreman na to, i pridržao je njegov torzo. Ijori je ispljunuo malo vode, i ma
šljao, izgledao je srećno zbog uspeha koji je postigao. Gospodin Arai mu je nešto rekao i pota
po mekim, belim leđima. Zatim se okrenuo prema meni, kao da je sve vreme bio svest
smatram, i uzviknuo, ”Trideset minuta je dovoljno za prvi čas. Hajdemo u prostoriju za sušen
dogovorimo oko budućih časova.“
Gospodin Arai se živahno kretao po bazenu, ali njegov glas je bio jasan i čist, nije se ni
dihao. Ijori je već postao njegov vatreni obožavalac, i čvrsto je klimao glavom...
Ijori i ja smo sedeli jedno pored drugog na nižem od dva nivoa klupa koje su opa
ostoriju za sušenje. Ijori odavno nije trenirao ovako energično, zato je izbledeo od napora. Te
napora je počela da jenjava, a na njegovom licu je ostajao neuobičajen izraz. Umoran, pogn
vu do svojih širokih, okruglih ramena, i videlo se da uživa u osećaju koji usledi posle do
ninga.
Gospodin Arai, čiji je gornji deo tela izgledao kao da nosi oklop načinjen od mišica, nas
da sedi preko puta nas, pored plovaka koje je Ijori koristio, i još neke opreme za trening ko
estio do sebe. Niz stepenice iz pravca svlačionica je silazila devojka, koja je verovatno b
iverzitetskom plivačkom timu. Izgledalo je da se poznaju, jer mu je ona prijateljski mahnula,
njen 7/25/2019
potez ignorisao, dok mu je lice ostaloJednostavan
bezizražajno, što jeOe.pdf
zivot - Kenzaburo izgledalo gotovo svirepo.
Tek kada se Ijori u potpunosti oporavio od zamora stečenog plivanjem, vežbama i penja
vojitim stepenicama od bazena, gospodin Arai je izneo plan Ijorijevih časova. Bilo je to v
žljivo od ovog mladica — čije je telo bilo atletsko, ali njegov vrat je podsećao na dečiji ili ž
o je to tip koji starije generacije nazivaju ”novo pokoljenje“ — što je na mene ostavljalo v
zitivan utisak, kao i njegov način obraćanja Ijoriju, kao da se obraća nekome iz svoje gener
i bi, zapravo, lako i mogli biti iste starosti.
”Možeš li da dolaziš svake nedelje?“ upitao je. ”Istog dana u nedelji i u isto vreme? Svak
pola sata, i naučio bi kako se diše u vodi, pa bi onda mogao da preplivaš celu dužinu baze
adeset pet metara. Dobar si jer se ne plašiš vode, i dobro pratiš šta ti se kaže.“
”Da, dobro pratim šta mi se kaže!“ odgovorio je Ijori, pažljivo slušajući reči gospodina A
o da mu ni jedna ne promakne.
”Nikada mu na pregledima nisu našli neki problem sa srcem?“ upitao me je gospodin Arai
”On ima epileptične napade...,“ rekla sam, ”ali sa njegovim srcem je sve u redu. A
leptični napadi nisu tako strašni. Sam napad traje trideset do četrdeset sekundi. Tada samo p
elirijum, ništa više. Moglo bi da bude opasno ukoliko bi se desilo u vodi — ako bi ostao sam
Gospodin Arai je pažljivo slušao, ali devojka pored njega je dva puta ispustila čudne z
čne podrigivanju. Uplašena, odmah sam se okrenula da je pogledam i shvatila sam da pokuša
guši smeh svaki put kada ja pomenem epilepsiju. Pogled mi se sa njenog oznojenog lica spus
ne pune, vretenaste, predivno pocrnele butine. Zatim sam pogledala svoje bele butine, ko
ledale kao štapići i nisu ni počele da se znoje. Iako sam znala da gospodin Arai svakako mo
objasni plan budućih časova plivanja, osecala sam da nije fer prema devojci da je tako ignor
razgovara samo sa Ijorijem i sa mnom.
”Dobro, onda,“ rekao je, ”hajde da plivamo zajedno svake subote od tri. Trideset minuta. L
m uvek slobodan
”Može. u to vreme...
To znači Može?“
od tri do tri i trideset, trideset minuta,“ odgovorio je Ijori, srećan
navljanja brojeva.
”Koliko ćemo ti plaćati za časove?“ upitala sam.
”Molim vas, ništa,“ rekao je gospodin Arai. ”Biće mi zadovoljstvo da to radim.“ Devoj
tinama u obliku vretena, boje japanske jabuke sa jakom crvenkastom bojom, ponovo je isp
uk nalik podrigivanju — ovaj put je to bilo upozorenje gospodinu Araiju da ponovo razmisli.
”To je veoma lepo od vas,“ rekla sam, ”ali vi ćete držati časove mom bratu, što nije lako..
Tekoko
škirom tadasvojese čovek
glavepreko i lica,puta nas,sekoji
i koji je do
obilno tada ležao —
preznojavao na toliko
klupi kao
da sunepokretan
kapi znojaobjek
pada
d — pridigao u sedeći položaj.
”Zaboravite na plaćanje,“ rekao je. Njegovo okruglo lice, koje je imalo boju cvekle, smeš
ema nama. Nije se potrudio da obriše kapi znoja koje su visile sa njegovog prćastog
ospodin Arai ovde radi pola radnog vremena, ali subotom je slobodan. Ono što radi subotom
ubija od treninga. Malo laganog podučavanja može samo da mu koristi, da mu pomogne da na
uzu.“
Gospodin Mokizuki iz uprave! Ovaj čovek je ležao u sobi za sušenje sa peškirom prek
nogo http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf
pre nego što smo mu ušli. Njegov pravovremeni savet je usledio nakon što je saslušao 92/115 sv
gospodin Arai imao da kaže, i pošto je pažljivo
7/25/2019 ocenio
Jednostavan situaciju.
zivot - Kenzaburo Oe.pdf Obraćajući se nadurenoj de
a je sedela pored gospodina Araija, gospodin Mokizuki je, ponovo sa osmehom, rekao, ”Tre
Mika-čan? Ili podučavaš početnike?“ Devojka ga je ignorisala, ali se njegov prijateljski izra
e izmenio. Ponovo je legao, kada su se dvoje vrata prostorije u isto vreme otvorila. Četvo
oro ljudi je ušlo iz pravca svlačionica. Sićušni čovek sa brkovima je sprečio gosp
okizukija da ponovo legne.
”Vidi, vidi, pa to je gospodin Mokizuki!“ rekao je čovek sa feminiziranim, ali oštrim gla
eškari na drugom mestu! Zar ne vidiš da je ovde gužva? Idi, malo treniraj nešto. Plivaj. Radi n
e dobro da se samo tu preznojavaš. To nije zdravo.“
”Pitam se zašto,“ rekao je gospodin Mokizuki, ponovo zauzevši sedeći položaj. Smeš
unjeno.
Brkati gospodin, koji je govorio kao žena, obratio se debeloj gospođi, ”Gospođo Ueki, da
peli da se oslobodite nekog kilograma? Bićete diskvalifikovani kao žena ukoliko ne skinete
tog salceta!“
”Ovo je otišlo predaleko. Kakva bezosećajnost!“ bilo je mišljenje koje su delili svi koji
šli u prostoriji. Ijori je takođe pognuo glavu. Ali gospođa Ueki je samo odlučno klimnula gla
ovukao
da sve to nije
u sebe primala
i zagrlio previše
svoja lično.
kolena kojaSoba se uskoro
je privukao do ispunila
grudi. razgovorom, ali gospodin Ar
Ponašanje gospodina Araija nije privuklo pažnju prisutnih u prostoriji, koja je sada
unjena ljudima. U sredini prostorije se nalazio metalni kontejner u obliku bureta ispunjen c
menjem koje je širilo vrelinu — ovakav izvor toplote se, mislim, koristi i u saunama — a b
rađen drvenom oplatom. Između njega i klupa na kojima smo sedeli bilo je nešto prostora. Ne
di su tu počeli da rade vežbe istezanja i slično. Jedan čovek je čak pred našim očima legao na
tim je prekrstio svoja stopala i podigao ih do nivoa abdomena. Pokrećući članke na nog
ledao je kao duh koji se sprema da se vrati u bocu. Gledajući sve ovo, Ijori se okrenuo p
ni sa rezervisanim osmehom koji kao da je govorio, ”Poštedi me ovoga, molim te!“
”Pa, gospodin Arai bi trebalo još da trenira,“ rekao je gospodin Mokizuki Ijoriju d
ajao. ”Hajde da sada odemo u svlačionicu. Tamo možeš da se istuširaš, ili da se zagreješ u s
na oblačenje.“
Mesto na kojem je sedeo gospodin Mokizuki je bilo mokro, kao da je tu prosuta kofa
ak, iako se toliko znojio, i dalje je bio veoma pažljiv prema Ijoriju. Shvativši da je gosp
okizuki pokušavao da pomogne nama koji smo tek počeli da dolazimo, feminizirana osob
kovima je prestala da ga podbada i ispratila nas brižnim pogledom. Ovo je sigurno bio re
da gospodina da
bi obezbedio Osave koji jeu redu
sve bude razgovarao sa svakim sa kim je stigao, u hodnicima ili u svlači
sa Ijorijem.
Na brzinu sam se istuširala i, pre nego što sam osušila kosu, izašla u hodnik da čekam i
uške svlačionice. Ubrzo se Ijori sav srećan pojavio na vratima koja je iza njega pridrž
spodin Mokizuki. On se učtivo naklonio gospodinu Mokizukiju, koji se vratio u saunu. Da b
oslavili Ijorijev uspeh na prvom času plivanja, kupila sam nam po konzervu crnog čaja iz auto
Dok smo silazili niz stepenice zgrade kluba, idući prema stanici, Ijori se iz sve snage trud
guši svoje oduševljenje. U sutonu smo, kroz široke prozore koji gledaju na ulicu, v
etlucajući bazen na prvom spratu zgrade. U velikom bazenu su već započeli časovi plivan
rasle,http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf
ali neke od staza su imale oznake STAZA ZA TRENING za stalne članove koji su
93/115
pstvene režime treninga. U jednoj od njih Jednostavan
7/25/2019 je bio plivač koji jeOe.pdf
zivot - Kenzaburo žestokim pokretima plivao prsn
aku dužinu koju ispliva, pomerao je po jedan plovak na markeru, i tako je mogao da izra
liko je do tada isplivao. Posle minuta odmora, divljački bi zaronio svoja ramena, i po
plivao. Njegova ramena su sekla vodu, a kapi na njegovim mišićima su svetlucale, kao na n
orskoj životinji. Ijori je brzo uočio da ovaj triton nije niko drugi nego gospodin Arai.
Ijori i ja smo prišli metalnom okviru prozora i kao začarani posmatrali gospodina Ar
etlucajuću vodu oko njega, koja je reflektovala osvetljenje bazena. On je neprestano pona
etnju grljenja vode sa zastrašujućom snagom, a kada bi stigao do kraja staze bližeg nama, zast
dođe do daha, kao bolesnik, i pomerao po jedan plovak na markeru, kao da gura balvan.
aga njegovih nogu — koje smo mogli da vidimo svaki put kada bi zaranjao celo telo u vo
gurnuo se od zida bazena — nije bila u skladu sa kontrolisanom, gracioznom lepotom ko
asila mladog atletu. Njegovo plivanje je izgledalo sirovo, divljačko... Nije zračilo zadovoljs
e se oseća kada se posmatra sportista u pokretu. Više je izgledalo kao da posmatramo neku
mokažnjavanja. Odjednom sam shvatila šta je značilo ono ”ubija se od treninga,“ pa sa
eveselila.
”Ijori, hoćemo li?“ rekla sam. ”Neprijatno mi je što posmatramo gospodina Araija, a da
zna.“
Ni Ijori nije osećao naročitu potrebu da ostane, i odmakao se od metalnog prozorskog okn
Sledeće nedelje, posle Ijorijevog časa muzike, ispričala sam gospodinu Šigetou i njeg
pruzi o Ijorijevim časovima plivanja. Rekla sam im da je u pitanju formalni trening, i da
vim drugačije od onoga što je Otac sa njim pokušavao ranije, jer ga sada trenira plivač takmi
”Nema boljeg načina za učenje nego putem formalnog treninga,“ rekao je gospodin Š
Mislim da ćeš, ovako građen, izgledati fantastično dok plivaš kraul, ako ga dobro nauči
ravno, plivanje je i veoma zdravo. Možda će ti časovi biti pomalo naporni, ali nadam se da ć
staviš.“
”Do sada sam pokušao sa raznim stvarima,“ odgovorio je Ijori, ”ali od sada bih da
stavim u vodi!“
Gospodin i gospođa Šigeto, a i ja sa njima, smo se slatko nasmejali, mada smo znali da je
o i obično, namerno ovako formulisao rečenicu. Kao da skreće pažnju Ijoriju na grešku u
mpoziciji, gospodin Šigeto ga je ispravio, ”Želeo si da kažeš da hoćeš da nastaviš i u vod
?“
Već sam pisala Majci da je Ijori započeo sa plivanjem. Nikad mi ne bi palo na pamet d
o sam u pismu napisala isto što sam ispričala gospodinu Šigetou i njegovoj supruzi, moji rod
Kaliforniji da se uspaniče zbog jedne rečenice iz tog pisma: trener mu je odličan, gospodin
da sam bolje razmislila, jeste mi bilo čudno kako je reagovao gospodin Mokizuki kada je vid
spodin Arai izlazi iz svlačionice sa Ijorijem.
Ubrzo je usledio Očev odgovori. Otac mi nikada nije odgovorio ovako brzo, obično su nje
ma dolazila tek posle deset dana. Ovo je stiglo pre Ijorijevog trećeg susreta sa gospod
aijem. Desilo se, pisao je Otac, da se njegov prijatelj sociolog vraćao u Japan sa konferenci
rkliju, pa mu je on poverio pismo za mene, da ga pošalje preporučeno iz Narite. Mada je
počeo pismo veoma Prvaprisebno,
stvar kojuubrzo sam izjenjega
pokazao
ikomhttp://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf
napetošću. svoju
shvatila uznemirenost,
je da i ja sam
postoje određene ga 94/115
pročita
okolnosti koje
ečile7/25/2019
da o ovim stvarima, koliko god oneJednostavan
bile hitne,
zivot -sa mnomOe.pdf
Kenzaburo priča telefonom. Pismo je zap
ima kojima je izrazio radost što se Ijori bacio na plivanje.
”.. .Ali sada, nekoliko reči o njegovom treneru. Nisam znao da se gospodin Arai, kog
znajem, vratio, pa mi on nije pao na pamet kada sam razmišljao o tvom i Ijorijevom odla
ortski klub. Da budem iskren, bio sam šokiran kada sam shvatio da upravo on trenira Ij
stoji komplikovana i ozbiljna priča u vezi sa njim, kada je napustio klub pre pet go
meravam sam da o tome direktno razgovaram sa gospodinom Šigetoom, da mu objasnim stvar
zamolim da ode do kluba i da se raspita o svemu. Ma-čan, nadam se da se ne ljutiš što
eduzeo ovakve korake, a da se pre toga nisam konsultovao sa tobom.
Ovo bi svakako mogla da bude bespotrebna briga sa Mamine strane, ali pošto je od mene
te glasine, zamolila me je da ti to prenesem. Kaže da je u redu da Ijori ima časove kod njeg
se pridržavate pravila da to bude samo u prisustvu drugih ljudi... Što se tiče plaćanja, p
spodinu Osavi i zamoliti ga da to zaračuna prilikom naplate naše članarine.“
Pročitala sam ovo pismo teška srca. Ostavilo me je sa negativnim osećajem prema O
ajci, za koji sam, priznajem, sama dozvolila da se u meni razvije. Takođe, nisam znala šta da
sledećim Ijorijevim časom, koji je trebalo da se održi sutradan. Ali, onda nas je pozvala gos
geto.”Ma-čan, zovem u vezi sa sutrašnjim Ijorijevim treningom plivanja,“ rekla je. ”Kako bi b
e toga on ima čas muzičkog, a da zatim ode u klub sa gospodinom Šigetoom? K-čan m
eporučio taj klub još odavno, i gospodin Šigeto se tada učlanio. Neko vreme se toliko
vanjem da je, kada smo putovali u Varšavu preko Moskve, uskočio u otvoreni bazen sa greja
da je bilo snega. Isti onaj bazen u kom Moskovljani plivaju od ranog jutra. Sada on ima status,
klubu to kažu, ’zamrznutog člana.’ Zvao ih je, i saznao da je potrebno samo da plati god
narinu da bi se aktivirao. Trebalo je da ga vidite u kupaćem kostimu koji je nosio u jednoj b
hoslovačkoj — on je nova Ester Vilijams!“
Tako nam se, posle časa muzike, gospodin Šigeto pridružio na putu za klub. Kada je izaš
uške svlačionice, gde je pomagao Ijoriju da se presvuče, jedva sam se uzdržala da se ne nasm
je njegov kostim izgledao kao dres maratonaca, gde su majica i šorts spojeni. Ipak, sigurno
ma dobro izgledao — verovatno mu je i bolje stajalo — onda i tamo gde je to bilo moderno.
Prošli smo hodnikom pored prostorije za sušenje, ali nismo ulazili u nju, mada je gos
ai obično tuda ulazio na bazen, već smo se do bazena spustili stepenicama. Dok smo se spu
raci gospodina Šigetoa su bili čvrsti. Donji deo njegovog tela je bio tako snažan i žilav, da
ređenju sa njima, Ijorijeve noge — pa čak i noge gospodina Araija — izgledale prilično skro
rizilo
je na
hodao pored
bazen gospodina
rezervisan Šigetoa, a gospodin
za punopravno članstvo.Arai nas je Arai
Gospodin čekaoseiza staklenih
prema vrata kroz
gospodinu ko
Šigeto
ema meni, ponašao nenaklonjeno, dok sam ih upoznavala, ali je osmeh otkrio njegove blistave
ozikaste desni kada je video Ijorija. Odmah je sa Ijorijem započeo sa vežbama za razgibava
e što smo mogli da uradimo, bilo je da stojimo na distanci, i, kao učenici koje je učitelj pos
šak, da ponavljamo pokrete koje je pokazivao Ijoriju.
Kao i prethodne nedelje, i nedelje pre toga, deca koja su trenirala plivanje u velikom ba
arala su larmu koja se širila halom. A u bazenu za skokove u vodu su tiho plivale sredovečne
kupaćim kostimima, polako pomerajući svoje ruke i noge u vodi. Ušli smo u bazen za punop
nstvohttp://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf
gde su gospodin Arai i Ijori trenirali u stazi najdaljoj od ulaza u bazen. Gospodin95/115
Šiget
o ih 7/25/2019
posmatrali iz susedne staze. BazenJednostavan
je bio gotovo prazan,
zivot - Kenzaburo Oe.pdf osim nekoliko plivačica, st
spođa, od kojih je jedna bila korpulentna gospođa Ueki, koja se držala za marker, dok je nj
em dominirala utučenost.
”Prosto ne mogu da verujem! Gospodin Arai trener!“ uzviknuo je gospodin Šigeto. Zati
aveći pauzu u posmatranju instrukcija koje je gospodin Arai upućivao Ijoriju, skinuo nao
estio ih na ivicu bazena, i zaplivao sa lateralnim pokretima starinskog japanskog stila pliv
z naočara je gospodin Šigeto izgledao kao samuraj. Njegovi staromodni pokreti su stvarali tal
i su prelazili preko njegovih ušiju, i nežno se slivali sa njegove brade. U povratku je plivao d
om. Posmatrajući ga kako pliva ovim stilovima, u kojima je oči držao izvan vode, bilo mi je j
to ga nisu interesovale Očeve naočare za vodu, koje sam ponela za njega.
Kada sam i ja zaplivala, kraulom, odmah je primetio moje plivačke veštine i krenuo
nom, kontrolišući brzinu svog delfin stila i održavajući udaljenost koja nas je razdvajala, pa
stavila sa svojim plivanjem. Na ovaj način sam isplivala tri dužine, ali meni je i ovaj lagani t
spodina Šigetoa bio naporan, pa sam morala da zastanem da se odmorim. Kada sam se izdi
de da bih pogledala stazu u kojoj smo plivali, u njoj uopšte nisam videla gospodina Šigeto
nutak sam se zbunila, ali uskoro sam ga videla da izranja sa svojom desnom rukom ispruž
red sebe — verovatno još jedna starinska japanska tehnika plivanja — držeći u njoj žutu ka
vanje, koju je pružio gospođi Ueki u susednoj stazi. Izraz na njenom licu je i dalje bio utuče
k je gospodinu Šigetou i meni rukom pokazala da želi sve najbolje Ijoriju koji je vredno treni
Ijori je sada pokušavao da sam pliva od sredine staze. Gospodin Arai je izvikivao instru
red njegovog uveta, i klimao je glavom na svaku naglašenu reč. Ijori — čija je kratko podš
va pokrivena kapom za plivanje izgledala mnogo veća od glave njegovog trenera — tako
mao kao da time pokazuje svoju odlučnost.
Dok ga je gospodin Arai pridržavao za ramena i struk, Ijori je plutao i pokušavao da za
ednakim, ali dugačkim zamasima. Nije podizao svoje lice radi disanja, ali je doplivao do
ze, gde se lako uspravio. Pogledom je očajnički tražio svog trenera, koga je teško uspeva
leda kroz svoje naočare za plivanje. Gospodin Arai se graciozno odbacio kroz vodu, dopliva
og učenika i pohvalio ga. Gospodin Šigeto i ja smo veselo aplaudirali...
Kada je Ijori prelazio u drugi stepen specijalne škole, jednom je sa Ocem otišao na pliva
ortski klub, i upao u duboki bazen preko koga je bila prevučena mreža kada smo tamo
slednji put. Kada su se tog dana vratili kući, Ijori je izgledao krotko i pitomo, kao da je uhva
kom nedelu. Do tada se, ipak, potpuno povratio. Otac je, sa druge strane, bio na ivici suza d
ajci prepričavao ceo događaj. Ovo su, rekao je, bile reči koje je Ijori izgovorio da bi ga uteši
se vraćali: ”Potonuo sam. Od sada ću da plivam. Mislim da ću zaista da plivam!“
Od tada je prošlo dosta vremena, ali kao što je obećao Ocu, Ijori sada zaista pliva. Sm
m da bi trebalo da pišem Ocu u Kaliforniju i da ga obavestim o tome. Uostalom, on je bio u
biljnom ‘škripcu’ — oko nečega što nisam uspevala da razaznam — da je Majka ostavila Ij
de, da bi ostala uz Oca u Americi. Novosti o Ijorijevom proplivavanju bi trebalo da ga raz
o reči koje mu je uputio u vozu kada su se vraćali kući pošto se Ijori umalo nije udavio...
Rekla sam to gospodinu Šigetou dok je on pažljivo posmatrao kako gospodin Arai objaš
riju pokrete rukom.
Gospodin Šigeto mi je dao odgovor koji je otkrivao koliko dobro on sagledava
otivaciju.
”Ma-čan,“
7/25/2019 rekao je, ”mislio sam da ćešJednostavan
biti veoma ljuta naOe.pdf
zivot - Kenzaburo K zato što je razgovarao sa mn
se pre toga nije konsultovao sa tobom. Ali, ti nisi neko ko bi oko toga pravio mnogo buke, za
bi bio najbolji oblik poštovanja prema roditelju kakav je K.“
Otišli smo do prostorije za sušenje, i tamo su bili gospodin Arai, koji je kao i obično
gnute glave, pored svoje opreme za trening. Ijori, koji je tog dana sedeo pored njega, sa ozbi
azom lica, takođe je ćutao. Ovakvo ponašanje je, po mom mišljenju, sasvim odgovaralo d
ortista koji su upravo završili trening, mada je za gospodina Araija to bilo tek kraci odmo
stavka njegovog programa ”ubijanja od treninga.“ Bila sam ponosna na njih i zato što su od
sak ljudi koji redovno posećuju bazen sa konkretnim ciljem. Ovakav stav je bio u oštrom kon
ema opuštenoj atmosferi prostorije za sušenje kakva je nastajala kada su u njoj bili ljudi
spodina Mokizukija, čoveka sa koga teče znoj, i feminiziranog brkatog gospodina oštrog jezik
g sam počela da stičem osećaj da je vlasnik salona lepote.
Posle nekog vremena, gospodin Šigeto, koji je očigledno želeo da razbije tišinu, reka
ori, plivao si veoma dobro. Pažljivo si slušao kritike i instrukcije gospodina Araija. Č
eplivao dodatnih petnaestak metara pred sam izlazak iz bazena! To što si uradio je zadivljujuć
”Da, baš sam bio dobar!“
”I, gospodine
djednak kompliment.“Arai,“ dodao je gospodin Šigeto, ”tvoje instruktorske tehnike zasl
Gospodin Arai je iskosa pogledao na gospodina Šigetoa, očiju zakrvavljenih od vo
zena, ali bistrog i oštrog pogleda, kao da ga je oštrio na tocilu plahovitosti.
”To je zato što je Ijori takav, da radi tačno ono što mu ja kažem,“ rekao je gospodin Arai.
će biti lako kod učenja pravilnog disanja u vodi. Iskreno se nadam da neće posustati kada
stanu teže...“
”Mislim da neću posustati kada stvari postanu mnogo teže,“ rekao je Ijori.
”Primećujem
spodin da ste vas Arai,
Šigeto. ”Gospodine dvojica
da uspostavili
li si mnogosnažnu vezu sa
razgovarao između trenera
K, kada je oni dolazio
početnika,“ rek
u klub
akodnevno?“
”Ne, ne baš mnogo,“ odgovorio je gospodin Arai, upućujući prema meni prodoran po
dnom sam ga čak upitao da li bih mogao da ga posetim, pa da razgovaramo u njegovoj kući,
rekao ne.“
”O, ne!“ rekao je Ijori, tako žalostivno da sam morala da se ubacim u razgovor.
”Otac voli da se šali sa ljudima,“ rekla sam, ”ali on je zapravo introvertan, i ne poznaje m
di koje
”Kada bi mogao
se dođedau nazove
naše godine,“novim primetio
prijateljima...“
je gospodin Šigeto, ”nije lako upoznati nove prija
po je ako se to desi prirodnim putem, kao kada sam se ja sprijateljio sa Ma-čan i Ijorijem.“
Gospodin Arai je ponovo pognuo glavu, a zatim je počeo peškirom da sa sebe trlja kapi
e su se pojavljivale iz svake pore na gornjem delu njegovog tela sa energičnošću koja se gra
divljaštvom, mada sam iskreno mislila da su te kapi previše lepe da bi bile obrisane.
Kada smo krenuli kuci, gospodin Šigeto nas je počastio italijanskom večerom u restoranu p
nduku stanične zgrade. Nisam bila oduševljena idejom, ali me je omekšao objašnjavajući mi d
Mirče Elijade, čiju korespondenciju prevodi sa rumunskog, otvorio apetit za italijansku kuh
je u http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf
tom trenutku radio na pismima koje je mladi Elijade slao sa svojih putovanja po Italiji. 97/115 Z
studirao meni sa pažnjom kakvu JapanaciJednostavan
7/25/2019 retko pokazuju u sličnim
zivot - Kenzaburo Oe.pdf prilikama. Jela koja je na
a su takva da je Ijori, inače iskusan i veran gledalac gastronomskih emisija na televiziji, isp
kladne usklike oduševljenja pošto bi probao svako od posluženja. Gospodin Šigeto, ohr
rijevom reakcijom, brižno je posmatrao, svojim uzanim očima, kako vešto Ijori koristi
jušku dok jede svoje špagete. Mislim da postoji određena elegancija u Ijorijevom opušt
našanju zbog koje se gospodin Šigeto osećao dobro, u tome što je celim svojim telom uživ
ećaju zadovoljstva i prijatnog zamora koji su bili rezultat dana provedenog u muzici i plivanju
Ubrzo je gospodin Šigeto obznanio pravi razlog poziva na večeru. Otac mu je prič
ošlosti gospodina Araija, o incidentu koji se desio pre pet godina, kada je gospodin Ara
dent prava na privatnom univerzitetu. Nije želeo da mi iznosi detalje, jer se dobar deo toga sv
glasine. Osim toga, smatrao je da ja ne spadam u onu radoznalu grupu ljudi koja bi ga ud
anjima. Gospodin Arai je zaista bio umešan u neprijatan incident, ali gospođin Šigeto je sm
je za mene bolje da ne znam više o tome, jer bi moja osećanja prema njemu mogla kr
željenim tokom. Drugim rečima. Otac u Kaliforniji se prisetio incidenta, i sada je bio uznem
jenicom da sam se srela sa gospodinom Araijem. Ipak, ako bi Otac i Majka znali da je m
rijev odnos sa njim ograničen isključivo na časove plivanja, i da bi nas gospodin Šigeto prat
zen svaki put, odmah bi im bilo lakše...
Kasnije. Verujem da postoji jedna vrsta kasnije, koja se odnosi ne na mesece ili g
snije, već na svega deset ili dvadeset dana kasnije u kojima se događaji dešavaju dok vreme
ojim uobičajenim tokom i stvara potpuno novu sliku situacije. Kada se kasnije prisećate tog
osto vas iznenađuje što su se sve te stvari desile.
Tako je bilo i sa Ijorijevim časovima plivanja koji su usledili kasnije. Još uvek je bio
rt, i Ijori je oblačio plavu mornaričku bluzu i nosio sportsku torbu kada je išao u sportski
stoji slika koju je slikao O-čan, na kojoj se vidi kako je Ijori izgledao u takvim prilikama. Po
jemni ispiti za jedini univerzitet na kom je konkurisao bili završeni, O-čan je imao dosta vre
raspolaganju, pa je odlučio da ode u našu brvnaru u Gumu da trenira za orijentacioni kros
og odlaska, setio se naših roditelja u Americi i rešio da za njih napravi i da im pošalje nek
ografija. Pošao je sa nama do kluba, gde je zamolio gospodina Osavu da mu ne naplati u
narinu, jer je došao samo da slika. Zatim je slikao Ijorija u bazenu i otputovao.
Dok je Ijori, dišući pravilno, preplivavao čitavu dužinu bazena od dvadeset metara, O-č
ografisao sliku za slikom, sa usklicima oduševljenja. Divljenje se razlilo mojim srcem, dok
sustvovala podvigu koji se dešavao pred mojim očima. Bilo je tako fantastično, da sam se p
vim iracionalno,
zakoračio da uli vodu,
sa kopna je Ijorii tako
— osim foka,
dobro vidri i Ijori
zaplivao. drugihje vodenih životinja — bio
to tako veličanstveno prvida
radio, sisa
sa
nemirila kada je O-čan otišao, i osetila se nekako usamljeno. Zato sam otišla do staze pored
oj je Ijori plivao. Pratila sam ga i pod vodom posmatrala kako pliva.
U vodi su Ijorijeva ramena, ruke i grudi izgledali belo kao koža albino čoveka dok
lako, ali precizno uranjao svoje ruke u vodu, grabio, gurao, vraćao ih, plivao i dalje, izvršav
aki pokret baš onako kako mu je bilo rečeno. Kada je okretao svoju glavu da udahne vazduh, v
m da su mu oči poluotvorene u vodi. Ne sećam se kada je prestao da nosi naočare za vodu, ali
io sa beskompromisnom tvrdoglavošću koja je tako tipična za njega. Usta su mu se otvarala č
onio http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf
iz vode, a pod vodu su se vraćala zatvorena, praćena nizom penušavih balončića.98/115
Svetl
anice7/25/2019
koja se presijavala po talasićima, ukrštana sa markerima
Jednostavan zivot staza, projektovala se na nje
- Kenzaburo Oe.pdf
o i ravnu površinu dna bazena. Prilikom udaha bi iskrenuo svoju veliku glavu kao da je zadub
sli, a zatim bi je vratio u početnu poziciju. Plivao je kao da se uhvatio u mrežu koju su form
nke markera staza i koncentričnih krugova talasa koje je pravio.
”Kada te gledam kako plivaš, Ijori, čini mi se da je prošao čitav vek,“ rekla sam mu ka
stao da počine.
”Čitav vek! To je neverovatno!“ odgovorio je zamišljeno.
Tog dana je posle plivačkog treninga u prostoriji za sušenje bilo samo nas četvoro. O
lni korisnici bazena su bili u foajeu — kasnije ćete saznati zašto su izbegavali prostorij
enje — i razgovarali o krstarenju do poluostrva Izu, izletu u slavu posmatranja trešnjinog c
ožda zato što je O-čanovo fotografisanje ulilo svečanu atmosferu, mi smo bili ćutljiviji nego in
,,O? Šta se ovde dogodilo?“
Ijori je, plašljivo podižući glas, usmerio pogled na leđa gospodina Šigetoa, i neodlučno p
kazivao na njih. Gornji deo staromodnog kupačeg kostima gospodina Šigetoa se uvrnuo i o
o njegovih leđa.
”Imao sam operaciju,“ ukratko je objasnio, brzo, ali ne i odsečno, ispravljajući gornj
stima da Ijorijev prst ne bi dotakao ožiljak.
”Leđa su vam bila bolesna?“ upitao je Ijori. ”Sigurno vas je mnogo bolelo!“
”Tačnije, operisao sam jednjak,“ rekao je gospodin Šigeto. ”Ali ne zato što me je boleo.“
Ijori se posle ove izjave umirio, ali ja sam se uznemirila. Desilo se da sam bila u trpe
da je Oca zvao njegov školski drug i obavestio ga o bolesti gospođina Šigetoa. Do tada je
sak o gospodinu Šigetou bio da je to Očev prijatelj koji je često išao do istočne Evrope i
tovao od zemlje do zemlje. Zato sam, kada sam čula ovaj razgovor, pomislila da je gos
geto imao saobraćajni udes, ili da mu je bila potrebna nekakva hirurška intervencija. Ali, isto
m čula kada je Otac zabrinuto pričao
Majci, pošto ga je posetio u bolnici, da gospodin Šigeto namerava da, osim u
oučavanja istočnoevropske književnosti, kod kojih je potrebno pet do deset godina teškog ra
se završio jedan projekat, svoju energiju uloži i u komponovanje muzike, gde se rezultati
deti u mnogo kraćem roku... Kakva sam glupača bila, tako nesvesna svega! Istina, tada ga n
no poznavala. Ali, zar to kod mene nije bila bezosećajnost, što čak i kada sam ga dir
oznala, i pošto je za nas učinio tako mnogo, ja još uvek nisam uspevala da povežem njegovu o
se bavi muzikom sa ozbiljnom bolešću njegovih unutrašnjih organa? Nezavisno od topl
ostoriji, osetila sam kako se koža mog lica grči. Ubrzo sam, upravo suprotno od robotiz
čela nekontrolisano da izgovaram niz emotivnih reči.
”Krajem prošle jeseni,“ započela sam, ”Ijori i ja smo išli u Očevo rodno selo. Išli sm
mo prisustvovali sahrani, i ja sam vas tada zamolila da pomerimo Ijorijev čas za drugi dan. O
jka je tada sa mnom razgovarala o mnogim stvarima. Spavali smo u istoj sobi. Bilo je tu neš
ona rekla, a ja nisam baš najbolje razumela, i od tada mi se mota po glavi... Govorila je v
oro, kao da kopa po svom sećanju, da je Otac, kada je bio dete, nekoliko puta gotovo nastr
aki put kao da je sam sebe dovodio u opasnost — ne zato što je bio hrabar ili nepromišljen
o što tome nije mogao da se odupre. A ljudi oko njega se sa time nisu mogli pomiriti. Ba
kla da,http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf
ako se još uvek isto ponaša, žali moju Majku i nas, decu. Izvinjavam se, gospodine
99/115Šig
spodine Arai zbog svih neprijatnosti kojima
7/25/2019 je uzrok
Jednostavan zivot‘škripac’ mog Oca.“
- Kenzaburo Oe.pdf
I sama sam bila pomalo iznenađena kako je moj govor zvučao kruto, i što sam govorila
nogo. Brinula sam i za Ijorija, da se ne zbuni i uznemiri. Moje reči su izgledale nepovezan
da sam ih izgovorila, shvatila sam da one nepogrešivo prenose misli koje mi se već dugo mota
vi. Iscrpljena, skupila sam usne. Tada su kapi znoja koje su pokrivale moje lice počele d
vaju sa mojih obrva i slepoočnica mešajući se sa suzama koje su tekle mojim obrazima.
”Šta te je spopalo, Ma-čan!?“ plašljivo mi se obratio Ijori. Gospodin Šigeto i gospodin A
skrušeno posmatrali, kao da su moje reči shvatili kao neku vrstu protesta upućenog protiv njih
”...Žao mi je,“ rekla sam, ”Otac vam je natovario ovo breme, rekavši da mora da se suo
ojim ‘škripcem.’ Ali, vi ste tako dobri prema Ijoriju. Zato ste me tako zadužili, i tako mi je
..“
Gospodin Arai mi je dodao svoj peškir, ispružajući svoju ruku koliko je duga, kao
jmun pruža svoje ruke, što me je zaplašilo, jer sam mislila da će peškir biti mokar i smrdlj
govog znoja. Ipak, bio je suv, kao hleb koji tek što je izvađen iz pećnice. Obrisala sam
išući njegov miris. Čak sam i izduvala nos u njega, i to bučno.
Tog dana smo se Ijori i ja oprostili od gospodina Šigetoa na stanici Šinduku, pa otišli Od
ijom i vratili se na stanicu Seido Gakuen-mae, gde smo imali neočekivani doček. Odmah sa
pitala kako je uspeo da nas primeti u mraku, u sred gužve ispred stanice. Ili je čekao na
vetljenom pločniku sa leve strane gde ljudi stoje u redu za taksi? Odande je mogao da nas
o da smo krenuli na pešački prelaz, bilo da smo otišli do dobro osvetljenog supermarketa sa
ane, ili do apoteke koja se nalazila pravo. Trebalo je da kupimo nešto za večeru, i baš kada
d ulaza u supermarket uzela jednu od naslaganih korpi, neko nam je prišao s leda, skakuć
ikama za džoging i bučno udario Ijorija po ramenu. Okrenuvši se, na moje veliko iznenađ
dela sam gospodina Araija.
”Kakvo iznenađenje!“ rekao je Ijori, koji je naizgled bio dobro raspoložen, iako inače b
li da ga neko dodirne.
”Mislila sam da se u ovo doba ubijaš od treninga,“ rekla sam. ”...Zašto?“
”Ijori je danas imao foto reviju, a i plivao je naročito dobro. Zato sam pomislio da dođ
bacim vas do kuće. Čekao sam vas ispred kluba, ali“ — zastao je u sred rečenice, okrenuo s
oje ose i pokazao nam u pravcu prodavnice pica, pored apoteke, ispred koje je stajalo m
tija viskija po sniženoj ceni.
Kako je ceo ovaj blok bio zona bez parkinga, sigurno je kružio u automobilu ulicam
vremeno izlazeći kako bi nas čekao po nekoliko minuta. Garavi porše, travnato zelene boje, la
m je prilazio.
”Ako ćete nešto da kupujete,“ rekao je, ”mogu da dođem ponovo za desetak minuta.“ Nač
i je ovo izgovorio, kao da će svoje reči odmah sprovesti u delo, uzburkao je moju krv.
U normalnim okolnostima bih odbila ponudu, i rekla da mi uvek pešačimo od stanice do
ada je Ijori izgledao kao da zaista želi da idemo u kupovinu, oštro sam vratila korpu na o
vukla ga za ruku i krenula za gospodinom Araijem, čiji je korak, dok je hodao ispred nas, aso
crne košarkaše. Izgledao je kao potpuno druga osoba, kretao se sasvim drugačije nego u klubu
hodaohttp://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf
bos. Hodali smo do kola koja su lagano prolazila pored nas i stala malo pre raskrsnice
100/115
Gospodin
7/25/2019 Arai je na sebi imao tamnoplavi džemper
Jednostavan sa izvezenim
zivot - Kenzaburo Oe.pdf amblemom, kakav nose m
denti članovi sportskih klubova. Izgledao je mnogo mršavije, kao da je sa sebe skinuo oklo
šica u kome pliva. Samo mu je vrat izgledao snažno, sa žilama koje su se iskosa spuštale od
njegovih ramena. Žena koja je bila za volanom i sve vreme zurila po mračnom trotoaru, del
kao da je prevalila srednje godine. Bila je mršava i sitna, obučena u jednostavnu odeću.
Gospodin Arai je spustio prednje sedište, pa sam prvo pomogla Ijoriju da se smesti, a za
ma ušla u kola. Naklonila sam se ženi, ali nije bilo vremena da razmenimo formalne pozdrave
kola krenula, izgovorila sam u kom pravcu otprilike živimo, ne obraćajući se direktno ni že
spodinu Araiju. Gospodin Arai je pitao Ijorija da li je u redu to što ništa nije kupio u supermar
”Mislim da sam želeo konzervu kafe!“ glasio je Ijorijev odgovor.
Upravo u tom trenutku smo prolazili ispred prodavnice proizvoda od pirinča ispred koje j
omat za napitke u konzervama. Gospodin Arai je odmah rekao ženi da zaustavi. Nije on žele
e do automata, već je naložio ženi za volanom da to učini, što mu, izgleda, uopšte nije teško
sve to, započeo je i nekakav trivijalan razgovor.
”Ne posećuje vas mnogo ljudi od kako su K-san i vaša majka otišli, ili grešim?“ upitao je.
”Supruga gospodina J, pisca, nam je ljubazno donela kolače, turšiju i džemper!“ rekao je I
”Da li je to gospodin J, koji je kandidat za kulturno odlikovanje sledeće godine? Ijo
znaješ neke važne ljude.“
Gospođa J, koja se doveze do kapije naše kuce, donese nam bogate poklone na prednja vr
im se odveze kud, je jednom rekla, ”Vaš otac toliko vodi računa o zdravlju, da čak i u Am
va. Pa, zašto vam ne kupi auto da možete da vozite Ijorija do radionice i nazad? Pitaj ga, mol
ti ga kupi, važi?“ Pošto je ovo izgovorila veoma glasno, da su se neki prolaznici okretali p
ma, odvezla je svoj mercedes kući.
Saobraćaj nije bio tako gust kao pred stanicom, pa smo za čas stigli do kuće. Čim smo s
spodin Arai je iskočio iz kola, a mene je obuzeo nemir.
”Hvala što si nas dovezao do kuće,“ brzo sam izgovorila, dok je moje izražavanje naje
stalo hladno i suvo. ”Moj mlađi brat je otišao da trenira, i neće se vraćati večeras. Pa, mog
de da nas ostaviš...“, rekla sam. ”Ijori, požuri! Zadržavaš ih!“
Ijori je od žene primio dve konzerve kafe. Bile su previše vrele da bi ih mogao držati g
kama, pa ih je stavio u manju od torbi koje je nosio, onu u kojoj su stajali kupaće gaćice i
devši da je Ijori torbu stavio u svoje krilo, pored torbe u kojoj su stajale partiture, a zatim kr
ema vratima, gospodin Arai je hladno izgovorio, ”Ni jedno od vas ne bi moglo da izađe da pr
am izašao. Lično, nisam izašao da biste me pozvali da uđem.“ Zatim je, kao da pokušav
zove svađu, rekao ženi koja je sedela na mestu vozača, ”Da li ti častiš kafu? Kako darežlj
je strane! Ali, to ne radiš za svoje učenike u školi, zar ne?“
Sa svojim nenametljivim naočarima sa roze okvirom i istaknutim čelom, i pognutom gla
na je zaista predstavljala klasičnu sliku zbunjene nastavnice kojoj se suprotstavio nepos
enik. Zamolila sam je da primi dva novčića, koje sam držala u ruci sa namerom da joj u sv
čaju platim. Odmah pošto smo izašli iz kola, gospodin Arai je silovito ušao u njih i naslonio g
svoje sedište. Samo je blenuo u našu kuću iza žive ograde i nije odgovorio na Ijorijev pozdrav
Sledeće nedelje sam, u prevozu kojim smo posle časa muzike otišli na bazen, pošto101/115
http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf sam Ij
šla mesto, ispričala gospodinu igetou, koji
7/25/2019 je stajao
Jednostavan zivot -pored mene,
Kenzaburo Oe.pdf a ispred Ijorija, sve o tome
s je gospodin Arai vozio kuci svojim kolima. Uopšte se nisam osećala kao da ga potkaz
pravo, nedvosmisleno sam pokazala gospodinu Araiju svoju uzdržanost, koju sam, kao što
nije pomenula, nasledila od Oca. I gospodin Arai je, takođe, prikazao uvredljivu hladnoću p
om stavu. Čak pre nego što sam ušla u našu mračnu, praznu kucu te večeri, zajedno sa Ijor
čela sam da se premišljam o svom stavu, i osecala sam se neprijatno. Takođe sam se o
spomoćno, jer O-čan nije bio tu, pa sam brzo zatvorila kapiju i zaključala ulazna vrata.
To je bilo sve u vezi sa ovom temom. Prošlo je nedelju dana od tada, ali Ijori je dan
kog razloga, baš uzbuđen zbog svojih časova plivanja. Iako je pomno proverio da li je p
paći kostim, kapu i naočare, prilikom izlaska iz kuce je zaboravio da ponese torbu sa partitur
ć smo bili obuveni, pa sam pozvala O-čana, koji se u međuvremenu vratio sa puta i sada j
dužen da u našem odsustvu pazi na kucu, i zamolila ga da mu donese torbu. Sve vreme dok
jali na ulazu, Ijori me je tapšao po leđima, smešeći se kao da kaže da je zaboravljanje torb
oja simpatična omaška. Istog dana prethodne nedelje, kada je O-čan slikao Ijorija kako pliv
če, slike su ispale sjajno, Ijorijevo plivanje je bilo izvanredno prikazano, pa sam ih poslala n
diteljima u Kaliforniju — su me u prostoriji za sušenje nadvladale emocije zbog postoperati
ljka koji sam videla na leđima gospodina Šigetoa. Posle svih tih događaja u tom danu, gos
ai je pokušao da nas nagradi i uteši nas ponudom da nas odbaci do kuce, a ja sam reag
eterano defanzivno. To je bilo sve što je imalo veze sa ovom temom, razmišljala sam,
ošlonedeljnog propusta. Što se tiče Majčine preporuke da se ne viđamo sa gospođinom Ar
m u prisustvu drugih ljudi — pa, Ijori je bio sa mnom te večeri. A sa gospodinom Araijem je
a žena...
Tek pošto sam razmislila o svemu i zaključila da sam se ne- učtivo ponela prema gospo
aiju, ispričala sam gospodinu Šigetou sve o ovome — sa željom da, ako se gospodin Arai bud
ek osećao uvređenim, da gospođin Šigeto posreduje između nas i pokuša da nas izmiri. Gosp
geto u prvom
je slušao, trenutku
a zatim nije pokazao
skrenuo bilo kakvu
pogled prema knjizireakciju na ono
sa stihovima našto sam mujeziku,
poljskom ispričala.
koju Na
je, neki
verov
og svoje dalekovidosti, držao na priličnoj udaljenosti od svojih grudi, dok su mu leđa
pravljena; povez knjige je podsećao na neke od knjiga sa povezom rukav-od-kimona iz Meid
kve je Otac posedovao u svojoj biblioteci. Učinilo mi se da sam krajičkom oka zapazila kako
govom, inače mrkom licu pojavljuje tračak rumenila...
Trening gospodina Araija se nije razlikovao od ranijih. Ijori se trudio više nego ikada, a n
nos sa gospodinom Araijem, koji je iza njega plivao leptir-stilom i korigovao njegove pok
anje, delovao je sve intimnije. Nasuprot tome, kada smo se gospodin Arai i ja sreli prvi pu
na, njegov naklon je bio kao reda radi, kada je na mene bacio pogled svojim očima oblika ka
k se klanjao, nije mi se obratio, niti je gledao u mene. Naravno, ne bih ni znala kako d
govorim, čak i da mi je prebacio za moje ponašanje od prošle nedelje. Zapravo, bilo mi je
me je ignorisao. To je najbolje, mislila sam, neka Ijorijev današnji čas prođe ovako, a sle
delje će sve biti kao što je bilo ranije...
Prostorijom za sušenje se razlegao živahan razgovor — tu su bili znojem obliveni,
smejani gospodin Mokizuki; gospođa Ueki, koja je bila depresivna, ali se nikada nije pre
dak oštrog jezika, vlasnik salona lepote, koji je neprestano podbadao prethodno dvoje; b
sutan i jedan novajlija, krepak čovek čiji su mišići izgledali kao da su stečeni na teškim fiz
slovima, a ne u teretani. Pridošlica koji je bio u centru pažnje, komentarisao je prelazni
ofesionalnoj
7/25/2019 bejzbol ligi. Gospođin Arai Jednostavan
se veštozivot
povukao i zatvorio
- Kenzaburo Oe.pdf u svoj oklop od mišića
k se pripremao da nastavi sa svojim treningom, obratio mu se gospođin Šigeto koji je do
ao, i upitao ga da li bi pristao da sa njim provede neko vreme večeras. Upitao ga je koliko će
ati njegovo ubijanje od treninga, tuširanje i sauna. On će ga čekati u foajeu, rekao j
razgovaraju uz par piva koje će uzeti sa automata za prodaju piča...
Gospodin Arai mi je uputio jedan pogled svojim očima oblika kajsije, a zatim je po
sirao gospodina Šigetoa i klimnuo glavom. Ijori je izgledao kao da bi još ostao, ali sam
žurivala. Dok smo izlazili iz kluba, izgledalo mi je čudno da ranije nisam primetila čudan
ju gospodina Araija: retko se takve oči mogu videti kod odraslog muškarca.
Sledeće nedelje, kada smo posetili Šigetoove zbog Ijorijevog časa, vrata nam je otv
spoda Šigeto sa izrazom na licu koji je izgledao depresivnije i sumornije nego onog dana ka
atila iz bolnice. Iznad njenih gornjih kapaka se širio tamno smeđi oreol koji se video i
brnog okvira njenih naočara.
Same njene oči, koje su uvek delovale bistro i mudro, kao da su izgubile svoju oštrinu.
”Gospodin Šigeto nije baš dobro, ali molim vas da se ne plašite,“ prošaputala je Ij
ećala sam nešto zloslutno, ali koliko god da je izgledala zabrinuta za mene, znala sam da j
e brinula za Ijorija, koji je opušteno pozdravio i počeo da se izuva.
Gospodin Šigeto je sedeo na sofi u dnevnoj sobi. Pokušao je da ustane da nas pozdravi,
pola puta odjednom jauknuo ”Uhh!,“ a zatim je ponovo jeknuo ”Uhh!,“ kada se vratio na sofu
sve ovo ispratio i, uprkos upozorenju, uzviknuo, ,,O, ne! Šta se desilo!? Ja sam iznenađ
kakav drugi komentar ne bi bio prikladniji za ovu situaciju, pomislila sam.
Lice gospodina Šigetoa je bilo u modricama, i izobličeno poput dečijeg zmaja. Na go
u njegovog desnog obraza, obrvi i dva mesta na glavi — sa prednje i zadnje strane — flastero
a pričvršćena gaza, kroz koju je prodirala boja melema. Oko njegove gole brade i vrata, mo
bile veličine šake. Bio je odeven u iznošenu kućnu odoru, koja je oko njegovih grudi i sa s
a izobličena — da li je on to nosio gips?
”Nezgode koje u poslednje vreme spopadaju našu porodicu obavezno imaju veze sa lomlje
stiju,“ rekla je gospođa Šigeto glasom koji je zvučao malo bolje nego na ulazu. Dođe m
zovem nekog radiestezistu da izvrača da li nam je dobar položaj kuće.“
”Ijori, u mom slučaju zaista su u pitanju rebra! Sada sam savršeno raspoložen da čujem
mpoziciju ’Rebra.’ Budi ljubazan, pa mi je odsviraj, hoćeš li? Rečeno mi je da neko vrem
meram desnu ruku.“
Upravo je njegova prostodušnost omogućila Ijoriju da se odmah sabere i počne da traži že
rtituru među notnim listovima koji su mu se nalazili u torbi. Način na koji je gospodin Šigeto
ražio od Ijorija ukazivao je da je to bio smišljen način da se moj uznemireni brat ohrabri. O
se napunile suzama i robotizovala sam se. Nisam mogla da učinim ništa osim da stojim p
rija. Nikada ne bih mogla da se nađem gospodinu Šigetou i da mu pomognem, kao što je to m
oj brat, koji je listao stranice ispunjene notama kako bi ispunio želju svog mentora.
”Da li si je pronašao?“ upitao je gospodin Šigeto. ”Ijori, žao mi je što ovo tražim od teb
ušao, ali da li bi mogao da mi je odsviraš na klaviru u muzičkoj sobi? Odsviraj je nekoliko p
njaj tempo svaki put. Ostavi vrata otvorena — želim da moja rebra direktno osete vibracij
o daIjori
me jeneuputio
zaboli..zabrinut i svečan naklon gospodinu Šigetou, i otišao sam u muzičku103/115
http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf
sobu. S
o bilo7/25/2019
rezultat želje gospodina Šigetoa daJednostavan
sadržajzivot
onoga što je
- Kenzaburo nameravao da mi prenese ne
Oe.pdf
Ijorijevih ušiju. Odmah sam razumela da je tako najbolje. Dok sam slušala gospodina Šig
želela sam da sam čak i ja otišla u muzičku sobu i ostala u Ijorijevoj senci dok je on svirao
ebra.“ Katastrofa koja je zadesila gospodina Šigetoa je prevazilazila predviđanja koja s
ločas refleksno i silovito obuzela.
Te večeri, gospodin Šigeto je čekao u foajeu gotovo dva sata, ispijajući pivo, kada se poj
spodin Arai. Izgledao je uredno, kosa mu je bila namirisana i začešljana da stoji uspravno. U
tokog treninga kojem je bio podvrgnut, obrazi su mu bili upali i bledi. Kada ga je gospodin Š
zvao da sedne i pridruži mu se za stolom, koji je bio prekriven praznim konzervama piva,
ubo odbio. Njegovo opravdanje je bilo na neki način uverljivo: nije pio alkoholna pića d
premao za sportsko takmičenje. Zato je gospodin Šigeto prihvatio predlog gospodina Arai
u da razgovaraju na nekom tišem mestu: na parkingu u zadnjem delu klupske zgrade.
”On otvoreno priznaje da je bio pijan,“ rekla je gospoda Šigeto o svom mužu, dopunj
gove reči, ”zato što je gospodin Arai namerno došao kasno. Jedan od razloga što se gosp
geto nije obratio policiji je taj što je bio pod uticajem alkohola. Gospodin Šigeto mi je rekao
k su išli od foajea prema parkingu, gospodin Arai toliko govorio da prosto nije ličio na sebe.
io sa toliko nepristojne neozbiljnosti, što je bilo dijametralno suprotno od stoičke rezervisa
u je prikazao u prostoriji za sušenje. ”Na primer,“ rekao je gospodin Šigeto, ”pričao mi je o
ko si ga sanjala.“ Pocrvenela sam iako sam već bila robotizovana. ”Izvukao je to od Ijo
uzama treninga. Ma-čan, rekao mi je kako si sanjala da se udaješ za njega zajedno sa Ijorijem.
Zaista, san koji sam sanjala je bio varijacija sna koji sam počela da sanjam pre nekog vrem
kom se pojavljuje figura Ijorija, koji stoji pored mene kao pratilac. Nov stan koji je gospodin
premio za nas, imao je dve spavaće sobe. U podrumu se nalazio dug i uzan dvadesetmetarski
tri staze. Izgledalo je kao da bazen pripada našem stanu. Bio je rezervisan samo za nas, a u n
trenirala gospoda Ueki. Ijori je, uz tutorstvo gospodina Araia, naravno, plivao i plivao, nepre
sam, potpuno
ketom uvelih cvetova neprikladno,
u rukama. bilaIspričala
obučenasam u venčanicu
Ijoriju svoji san,
zbunjeno stajala se
zadržavajući pored tog bazen
na sceni u koj
ahno pliva.
Ono što je na kraju isprovociralo gnev gospodina Šigetoa je očigledno bio insinuirajući
koji je gospodin Arai govorio o snu. Na osnovu onoga što je njegova supruga ubacivala sa s
o je slično kao u situaciji kada se obratio povlašćenom poljskom političaru na aerodro
ršavi. Gospodin Šigeto je doveden do tačke kada je dao oduška svom očajničkom Jamato
li, Šigeto-san,“ dodala je njegova žena, ”je internacionalno orijentisan intelektualac,
merak u ovoj zemlji..
Sa tugom u srcu sam unela u ”Kućni dnevnik“ sadržaj verbalnog duela između gosp
getoa i gospođina Araija. Da bih bila pravedna, moram da naglasim da, iako je gospodin
ovocirao, zapravo je gospodin Šigeto razgovoru pristupio kao da je spreman za tuču.
”Zar ne misliš da je prljavo,“ rekao je gospodin Šigeto, ”što si naveo Ijorija da ti preprič
i je imala Ma-čan, a ti ga zatim ispričao nekom trećem, pa još ubacio i neke svoje komentare?
”Lično“ — Ijoriju je odavno bilo zanimljivo što gospodin Arai tako često koristi reč ”li
”meni mnogo smeta što K-san i Ma-čan — otac i ćerka zajedno — stvaraju iskrivljenu sl
ni kako njima odgovara, a zatim to šire unaokolo.“
”Da li ti tumačiš običan san skromne devojke kao izvitoperenu sliku tebe?... Što se
http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf tiče K
104/115
jeste7/25/2019
napisao roman koji je za osnovu uzeo incident
Jednostavan zivot - koji se Oe.pdf
Kenzaburo desio na krstarici. Kao prvo, ti
o knjigu zabeleški za šta si dobio novac. Osim toga, čuo sam da si tražio od njega da kroz pi
alizira tvoje misli i ponašanje, zato što ih ni ti nisi baš najbolje razumeo. Drugo, očigledno je
namerno premestio dešavanje sa krstarice. Ako se dobro sećam, takođe je napisao i da je z
činio mladi protagonista sa predumišljajem. Fokus priče je na sredovečnom muškarcu ko
vuje da bi spasio mladica koji je zapao u tešku situaciju zbog svoje umešanosti u zločin.
pisao da, ako je zločin počinio mladić, onda se sredovečni čovek žrtvovao da bi ga okajao um
ga; tako je omogućen preporod mladicu, koji je prihvatio ono što je stariji čovek učinio za n
ko je K analizirao tvoje misli i ponašanje, upravo kao što si ti od njega tražio.“
”Kao prvo, lično sam vratio novac gospodinu K. Kao drugo, nije ni bilo nikakvog zločina
ki članovi kluba nisu tajno razmatrali krstarenje do Izua baš zato što je gospodin K fabrik
ču o seksualno motivisanom zločinu tamo gde je vi pitanju bio samo nesrećan slučaj? Lično s
živeo kao veliku neprijatnost.“
”Vratio si novac K zato što si znao da ćeš zaraditi veliku premiju od osiguranja koje je up
vojka koja je stradala na krstarici. Žuta štampa je objavljivala razne scenarije mnogo pre neg
izašao K-ov roman. Zar nije trebalo odmah da tužiš sve njih, zajedno sa K, zbog klevete? Na
pismo K u kome si pretio da ćeš da ga tužiš sudu, a poslao si i uvredljivu novogodišnju čes
etpostavljam da je razlog što si dao svoje beleške K-u bio upravo da bi on napisao rom
identu, pa ako budeš optužen, da ti on služi u odbrani. Ali, ceo slučaj nije dospeo do suda.
ga, dobio si novac od osiguranja. Posle svega si želeo samo da se cela priča zaboravi. Ne želi
e spekulišem. Kao što sam i ranije rekao, nemam ništa protiv da podučavaš Ijorija. Sve što t
tebe je da se ne mešaš u Ma-čanin i Ijorijev privatan život. I iz kojih razloga si ih vrebao
nice Seido Gakuen-mae, pa ih posle pratio do kuće?“
Mada je i ovo moglo da ostane samo retoričko pitanje, gospodin Arai se, umesto da na
govori, naglo bacio na gospodina Šigetoa i isprebijao ga. Tri rebra su mu bila slomljena zat
djegospodina
gospodin Arai višekako
Araija, putaunamerno šutnuo
njegovom u bok.dok
uživanju Gospodin Šigeto
je udarao je primetio
oronulog zločinačku
starijeg na
čoveka, tak
činu na koji je sve izvedeno, iz kog se vidi da je brižljivo pripremano. U tom smislu, gos
geto je verovao da je, mada je njegov stav bio prilično agresivan, njegovo upozorenje gospo
aiju da nam ne prilazi bilo sasvim na mestu i u skladu sa K-ovim željama...
Gospoda Šigeto se nije mnogo ljutila na momka koji je njenom mužu naneo teške pov
mesto toga je rekla da, po njenom mišljenju, nije bilo u redu da gospodina Araija tako olako n
minalcem. Iz onoga što je pročitala po novinama, incident na krstarici od pre pet godina je z
o nesrećan slučaj, a i policija je došla do istog zaključka. Kada je njegova žena izgovorila
ko naziva kriminalcem,“ gospodin Šigeto se uzvrpoljio i počeo da pomera svoj ispupčeni
apred. Ove pokrete je načinio u nameri da izjavi kako je posedovao materijalne i fizičke do
je samo ispustio jauk ”Uhh!“
Sve vreme dok sam slušala šta se dešavalo na parkingu, Ijori je svirao svoju kompo
vređenom telu gospodina Šigetoa. Gospodin Šigeto, kome je sigurno bilo žao Ijorija, polak
o starac, pridigao sa sofe i krenuo ka muzičkoj sobi. Zatvorio je vrata za sobom, i time pri
uziku koja je dopirala do nas. Odmah zatim su se tiho začuli zvuci njegovog predavanja Ijoriju
Pročitala sam kopije novinskih članaka koje je gospoda Šigeto uspela da pribavi preko j
oje poznanice
pedesetogodišnjim u novinskoj
nastavnikom agenciji.podIncident
imenomnije imao toliko
Kurokava
http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf veze sa gospodinom
i tridesetpetogodišnjom Araijem
ženom turistk
105/115
dičem7/25/2019
koja se preživala Suzaki. Gospodin Arai zivot
Jednostavan im - se samoOe.pdf
Kenzaburo pridružio na krstarenju Izu-O
spodin Kurokava i gospođica Suzaki su nestali tokom noći, a kasnije je njihova tela pron
arski čamac. Ispostavilo se da se gospodin Kurokava udavio, ali da je gospođica Suzaki bač
ore tek pošto je bila zadavljena. Gospođin Arai je svedočio da je spavao u kabini, budući da
ći bio slobodan, i da je tek u zoru, kada je počinjala njegova smena, shvatio da njegovih sapu
ma...
Članci u časopisima su naglašavali da je gospođica Suzaki osigurala svoj život na eno
mu, navodeći gospođina Araija kao korisnika polise. Gospodin Kurokava, gospođica Suz
spođin Arai su se upoznali u sportskom klubu. Postali su tako bliski da su zajedno putov
eka mesta, išli na krstarenja, skijanje i šta sve ne. Malo pre incidenta, gospođica Suz
spodin Arai su se tajno verili. Gospođica Suzaki, koja je bila prilično starija i imućnij
spodina Araija koji je još uvek išao na koledž, bila je njegov staratelj. Uplaćivanje p
guranja je bilo njena ideja, jer je ona zbog prirode svog posla bila upućena u te stvari. Sa d
ane, gospodin Kurokava i gospođica Suzaki su od početka bili u fizičkoj vezi, sa čime je gos
ai bio upoznat. Drugi ljudi su u svemu ovome videli i poseban odnos između njih troje. Krsta
bilo zamišljeno kao prilika da gospođica Suzaki raskine vezu sa gospođinom Kurokavom. O
e mogao da podnese, i nakon rasprave ju je zadavio, a potom je i sebi oduzeo život... Gos
rokava je uložila žalbu na odluku policije da je u pitanju slučaj ubistva i samoubistva. Ova ža
kriće postojanja polise su od ovog slučaja napravile skandal.
”Što se tiče unutrašnjih misli gospodina Araija, K-čanova priča nije mnogo zastranil
govih beleški. Uostalom, tako mu je gospodin Arai i zatražio da napiše. U sceni kada u mrkloj
na biva ubijena, K-čan menja konkretne detalje, na primer, izmešta priču iz krstarice u park p
gišpila. Opisana je sa grotesknim realizmom koji je tako tipičan za K-čana... Mislim da ne m
čitaš dalje, Ma-čan.
”K-čan je zamislio okruženje kakvo ne bi moglo da postoji u stvarnosti — verovatno zato
zio da
og ne skrene
onoga što sepažnju
izmeđučitaoca
njih na konkretni
dešava incident — uplanu.
na seksualnom kome Tu
je opisao
ubacujemladića
čovekakoji
u ubija
pede
dinama, potpuno pijanog, koji ponovo napada tu ženu i preuzima na sebe ulogu ubice. Kao re
ga, čovek izvršava samoubistvo. To je priča koju je napisao K-čan. Scena koju je izmislio mo
ći samo u filmovima. Čovek se obesio o gredu golubarnika na obližnjem krovu. K-čan saop
otiv čoveka rečima: ’On svesno žrtvuje svoj život na ovaj način, sramno uništava svoj ego i
o, kako bi pomogao mladom čoveku u bezizlaznoj situaciji...’ Čudnu odluku ovog pijanice ko
etvara u heroja predstavlja na sledeći način: ’U redu. Onda ću ja, i niko osim mene, da omog
iskusi milost — ovaj mladić uhvaćen u klopku savesti, stupicu bez izlaza i spasa. Preuzeću u
ga, pa će ovo ubistvo koje je on počinio, njemu biti oprošteno.’
”Mada donekle nategnuto, ne izgleda li ovo kao zanimljiva antiteza Hristovom raspeću? M
čan oseća čudnu želju da sam odigra scenu žrtvovanja ovog čoveka. U stvarnom životu
leda da je upravo u tome njegov konflikt — umesto da on žrtvuje bilo šta, postoji tendenc
i da se drugi žrtvuju za njega. Čak i batine koje je gospodin Šigeto pretrpeo vuku korene iz m
u mu je uputio K-čan. Čak si i ti žrtva, jer si prisiljena da se staraš o Ijoriju, dok se on sklo
liforniju gde ga Oju-san tetoši...“
,Ja ne mislim da sam žrtva,“ rekla sam.
geto”Ne misliš?
žalosno, Pa, ti sigrub
tolerišući oduvek
načinbila personifikacija
na koji uverenosti,”Mislim
sam joj odgovorila.
http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf Ma-čan!“
da tidodala ješkodi
gos
ne bi106/115
očitaš7/25/2019
bar ovaj deo romana, jer prilično iskreno
Jednostavanprikazuje njegova
zivot - Kenzaburo Oe.pdf osećanja u tom trenutku —
go što je upao u sadašnji ‘škripac’ — kada je prilježnim plivanjem lečio svoj duh od t
sli...“
Pre nego što je Ijorijev čas bio završen, ne samo što sam završila sa čitanjem dela Oč
mana koji mi je gospoda Šigeto obeležila crvenom bojom, već sam ga, sa namerom da bi treba
sačuvam za ”Kućni dnevnik,“ prepisala na jednu od Selinovih kartica koje sam obično nos
bom. Moram da priznam da, dok sam prepisivala, nisam baš uvek bila sigurna da ga dov
bro razumem.
Jednoga dana dok sam još bio dete, otac mi je pred smrt rekao nešto slično ovome. Niko n
će da protraći svoj život na tebe. Nikada nemoj da pomisliš da se tako nešto može dogoditi. K
d te ljudi hvalili, koliko god pričali kako si pametan dečak, nikada se neće desiti da neko po
je tvoj život vredniji od njegovog. To je najgori primer ljudske izopačenosti. Možeš da kaž
ti nikada nećeš tako osećati, ali oni nad kojima se mnogo titra i koji su previše obasuti paž
nekad veruju u tako nešto. I to ne samo deca. Neki odrasli, takođe, uvrte sebi u glavu
erenje.
Tada sam shvatio,
ko nezadovoljstvo zbogiako
togasam
što bio dete,
nisam da sudaproročke
mogao reči
tvrdim da mog neću
nikada oca pogodile cilj.takav
posedovati Osetio
karas
o što se to odnosilo na daleku budućnost. Zapravo, u svom kasnijem životu — ili drugim reči
dućim trenucima koje sam mogao da sagledam kao dete — znao sam koliko su njegove reč
nite. Čak mislim da je sramota koju sam osetio kada sam u sebi osetio buđenje takvih ideja
oje depresije, zbog koje sada imam ovakav režim na bazenu. Zar ja nisam, zbog načina na koj
poneo prema ovom čoveku ili ženi, mislio da su oni manje važni od mene? Da bi oni dobrov
vovali svoj život za mene, zato što njihovi životi imaju manju vrednost od mog? Mada, nar
nikada nije došlo do tačke istinskog žrtvovanja života, ponekad sam imao takvo mišljenje
m se nalazio pred nekim odlukama koje je trebalo da donesem. I tako se sve ovo vreme ogr
d gomilao u mom srcu...“
Posle časova u kući gospodina Šigetoa, pomislila sam da bismo Ijori i ja mogli da pređem
iju Odakju sa stanice Šinđuku i odemo pravo kuci. Ali, Ijori je sam užurbano prošao kroz k
cionalne železnice i pohitao prema peronu gde staju brzi vozovi sa linije Čuo.
”Hej, čekaj! Hajde da danas ne odemo na bazen. Gospodin Šigeto nije krenuo sa nama, zna
”Zato što siroti čovek ima velikih problema sa povredom svojih rebara. Mislim da ću ja
vanje!“
Ijorijev odgovor je bio tako odlučan, da nisam imala izbora osim da odem sa njim do spor
uba. Ipak, duboko u svom srcu nisam imala problem sa tim. Pretpostavljala sam da, budući
spodin Arai pretukao gospodina Šigetoa i naneo mu teške povrede i sve to učinio na parkira
neki članovi kluba videli šta se dogodilo. I mada žrtva nije prijavila događaj policiji — misl
takav postupak tipičan za čudnog čoveka pedesetih godina koji bi se žrtvovao za mladica k
tranio — informacije o njemu su sigurno već proširene. Gospođin Arai sigurno ne bi mog
nemari tako nešto, i da jednostavno dođe na svoj svakodnevni trening, zar ne? Osim toga, v
dnom bio umešan u incident koji su časopisi skandalizovali. Zato ću ja da preuzmem
spodina Araija i da budem uz Ijorija, samo zato što brinem zbog njegovih epileptičnih107/115
http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf napada
praktikuje
7/25/2019svoju novostečenu veštinu. Jednostavan zivot - Kenzaburo Oe.pdf
Ijori i ja smo otvorili staklena vrata i ušli na bazen rezervisan za članove kluba. Na otvor
ostoru gde smo obično radili vežbe zagrevanja stajao je gospodin Arai, sa svojim belim zub
zikastim desnima koje su se videle kroz njegove uobičajeno poluotvorene, ženskaste usne. M
Ijoriju, stojeći u svom novom crveno-zelenom kupaćem kostimu neuobičajenog kroja. Duga
racima je prišao Ijoriju, uhvatio ga za ruku kao prijatelja i odveo ga, upućujući prema meni
utralan naklon.
Ostala sam sama da radim svoje vežbe razgibavanja. Bez gospodina Šigetoa nisam imala n
i bih primer mogla da pratim. Stojeći zbunjeno, primetila sam gospodu Ueki kako na supr
ani bazena radi neke pripremne vežbe, pa sam otišla do nje. Van vode je težila još više, pa j
aki pokret bio izuzetno naporan. Ipak, pozdravila me je naklonom koji je nesumnjivo
jateljski, iako je na licu imala utučen izraz. Posle vežbi, gospoda Ueki i ja smo ušle u bazen.
s su u bazenu bili još samo Ijori i gospodin Arai, koji su plivali dve staze od nas. Hipnot
ežastim senkama koje su markeri staza bacali na dno mirne vode, prisećala sam se, u fragmen
evih reči koje mi je gospoda Šigeto pročitala: ovaj mladić uhvaćen u klopku savesti, stupic
aza i spasa... koje je on počinio... biti oprošteno... Može li biti da su Ijori i gospodin Arai, k
ek sa toliko entuzijazma razgovarali na plivanju, zajednički pokušavali da izbrišu ono što se d
parkingu, pomoću ogromne nevidljive gumice koja je plutala na vodi?
Nedugo zatim sam se stresla, prisećajući se ožiljka na leđima gospodina Šigetoa, i odluke
doneo posle operacije jednjaka, najverovatnije zbog tumora. Nisam mogla, a da se ponov
esem kada sam pomislila na to kako je surovi gospodin Arai udarao i šutirao čoveka sa tak
šom i telom. Šutirao ga je više puta, namerno ga udarajući po rebrima da bi ih polomio.
Zavrtelo mi se u mojoj maloj, okrugloj glavi. Osecala sam dubok nemir, ali sam nastavi
aram nogama po vodi, pretvarajući se da uživam. U srcu sam ponavljala Nečeš, vala! kao m
da više nisam znala šta mi to znači. Krajičkom oka sam primetila da gospodin Arai i Ijori izla
zena, pa sam odjurila do slavina koje služe za ispiranje očiju i grla, održavajući određenu dis
odnosu na njih. Do trenutka kada sam došla u prostoriju za sušenje, moje telo je bilo umorno
sam plivala dva ili tri puta više nego uobičajenih trideset minuta, a i u glavi sam se os
rpljeno.
U prostoriji za sušenje je ponašanje gospodina Araija kao i obično bilo u suprotnos
ahnim pokretima i izrazima koje je prikazivao u bazenu. Ušančio se u svoj mišićni oklop, i
nepokretno pognute glave. Nije se čak ni znojio. Činjenica da gospodin Šigeto nije bio sa
užala je Ijoriju razlog da i sam svečano sedi gledajući pod. Ipak, ja sam izgledala još usamlj
k sam gledala svoje ravne butine, koje su podsećale na bele štapove. Dok su pristizali
novi kluba, atmosfera se postepeno menjala u nešto sasvim drugačije od uobičajene živah
vijalni i nežni gospodin Mokizuki, čije su crte lica i oblik tela podsećali na zanatliju, sedeo
ni zadubljen u misli. Zurio je u metalni kontejner u sredini prostorije, dok su se oko njeg
venog nosa formirale kapljice znoja. Čak je i brkati, ženskobanjasti vlasnik salona lepote izg
dražljivo; ličio je na mladog javnog tužioca iz devetnaestog veka kog sam videla na predava
savremene književnosti. Gospođa Ueki, koja je svoj trening završila nešto posle nas, popela
rnji red sedišta u prostoriji, dok su joj se butine češale jedna o drugu, kao da ce na neznatno v
ini poboljšati efekte preznojavanja; izgledalo je da samo ona nije usvojila diskriminatorski pr
emaSvi
gospodinu Araiju,kluba
ostali članovi što nesu znači da se prema
se kritički njemu
odnosili
http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf ponašala
prema prijateljski...
gospođinu Araiju, i svaki od njih
108/115
ućivao pogled prekora što se i dalje družim
7/25/2019 sa njim.
Jednostavan Pod
zivot pritiskom
- Kenzaburo Oe.pdf krutih stavova gospodina
Mokizukija i ostalih, počela sam da reagujem sa dubokim Nečeš, vala!- na šta bi Ijori sig
kao, ”Ma-čan, ti si nemoguća.“ Nema sumnje da je nasilan čin gospodina Araija bio užasava
i ipak, zar ne postoje trenuci kada razum posustane do te mere da osoba jednostavno mo
meni nasilje? Umesto da zapomaže, zato što ljudi ne razumeju njegovu patnju? Mada je incid
tarici, koji je koštao života gospodina Kurokavu, imao veze sa gospodinom Araijem, čov
i je prebio njenog muža, gospođa Šigeto mi je rekla da je još od tog događaja gospodin Arai
njegovom udovicom, školskom nastavnicom, i da smatra da on na taj način pokušava da
oje grehe najbolje što može...
Posle nekog vremena, primetila sam da, na moje iznenađenje, gospodin Arai šapuće neš
o mom bratu. To je izgleda bilo zanimljivo Ijoriju, koji je sedeo pored njega glave utonule u
bela, okrugla ramena. Gospođin Arai je zatim došao do ugla u kome sam ja sedela. Skupio je
ako podsećao na šunku bez kosti. I dok su vreli talasi nemog prekora kuljali prema meni sa
ana, a naročito od gospodina Mokizukija, čije proteste sam ignorisala, gospodin Arai m
sirao svojim kajsijastim očima i rekao, ”Hajde da osmislimo novi plan treninga za Ijorija u
nu, gde nam neće smetati ovi radoznalci. Ijori smatra da je to dobra ideja. Gospodin Šigeto
ozameram. je zvučalo

gospodinAli, pomalo posprdno
lično smatram — ”iz sve
da nema smisla snage
da mu pokušava
propadne savdadosadašnji
me odvojitrud.
od Ijorija,
A ako šć
nira sam, lično imam neki Udžbenik plivanja koji mogu da mu pozajmim. Možeš da ga čit
rijem, pa da pratiš njegove smernice kada idete na plivanje. Pa, ako bi htela...“
Čim su videli da izlazim iz svlačionice, gospođin Arai i Ijori, koji su se već presvukli i č
na mene, požurili su do recepcije kluba koja se nalazila na drugom spratu. U prostor
poslene, iza svlačionica i automatskih vrata za izlaz redovnog članstva, stajao je gospodin O
i je izgledao kao da želi nešto da mi kaže. Ali, Ijori je te večeri bio neuobičajeno brz i spr
o mu je inače potrebno mnogo više vremena da se obuje, pa je već izašao, a ja sam mora
žurim za njim.
Noć je već pala, a sitna kiša je počinjala da rominja. Ijori i ja smo izvadili kišobrane iz
gospodinu Araiju, koji je podigao okovratnik svoje dukserice, kiša nimalo nije sm
spomoćno smo pratili gospodina Araija, koji je imao korak kao da u đonovima njegovih p
stoji opruga. Išli smo putem koji prolazi pored kluba, poprečnom u odnosu na ulicu kojom pr
e za prevoz kojim obično putujemo. Sa jedne strane ovog puta je bilo obdanište i nek
ksuznih stambenih zgrada, a na drugoj strani, osvetljenoj uličnim svetlom, video se dugačak i
onski zid predratne stambene četvrti. Nije bilo tako kasno, ali uopšte nije bilo prola
rovatno zbog kiše. Gospodin Arai je i dalje hodao, čak i kada smo prošli tablu koja je označ
upsko parkiralište za bicikle, pa sam ga pitala, ”Da li je parking daleko?“
Na ovo je pljesnuo rukama po svojim bokovima kao ptica krilima, okrenuo se i osorno r
Moj stan je u blizini. Zašto bismo išli kolima?“ i oštro nastavio da korača.
I ja sam požurila, hodajući pored Ijorija koji je pokušavao da uhvati korak sa gospod
aijem. Dok sam hodala obuzeo me je osećah straha i mučnine koju sam osetila celim svojim t
lo mi je na pamet da, ako svoja kola nije čuvao na klupskom parkiralištu, znači da je od s
četka planirao da tamo odvede gospodina Šigetoa da bi ga prebio. Nemoćna da kažem Ijoriju
balo da krenemo nazad, nastavila sam da hodam putem između zida, koji je postajao sve v
rada http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf
u kojima kao da nisu živeli ljudi. Plašilo me je i to što je put, koji je kasnije skretao
109/115 ud
o izgrađen u starinskom stilu, gde su se naJednostavan
7/25/2019 kosinu zivot
jedan prekoOe.pdf
- Kenzaburo drugog stavljali široki, crni bl
anika, jer nikada ranije nisam videla takav put. Pokušavala sam da hodam tik pored Ijorija, ta
nam se kišobrani sudarali. Sa desne strane ove padine koja se postepeno spuštala, nalaz
raža koja je virila iz žive ograde impozantne starije kuće.
U tami su se mogla nazreti dva automobila. Jedan od njih je bio porše. Gospodin Arai je p
usku stazu pored garaže. Na vrhu stepenica koje su se uzdizale sa staze, bio je dug i uzak pl
m je bila podignuta trospratnica u kojoj se nalazio stan gospodina Araija. Sa jedne strane j
oki betonski zid, a sa druge zgrada, okružena bukvama i azijskim brestovima sa kojih je
će.
Na drugom spratu — na koji se stiže spoljašnjim stepenicama koje su bile uske kao br
dnik, i u visini grudi su imale ploče koji su služili kao saloni — nalazile su se dve stam
dinice, jedna pored druge. Gospodin Arai je otključao i jedna i druga vrata, gestom ko
kazivao da poseduje obe stambene jedinice. Tada sam shvatila da, ako je gospodin Arai otiš
na sa oba ključa — jednim od stana bližeg stepenicama koji je na vratima imao pločicu sa im
ROKAVA, i drugim od stana sa imenom ARAI, U koji je uvodio Ijorija i mene — je to znači
spoda Kurokava nije kod kuće, i zbog toga sam zauzela čvrst odbrambeni stav. Ipak, nisa
renula da odem, uprkos situaciji, ne samo što je Ijori odmah ušao, već i zato što sam ceo ta
stupala konfuzno. I moje sečanje na ono što se desilo kada smo ušli je konfuzno. Istina,
našanje, dok sam pokušavala da se oslobodim zebnje, straha, pa i robotizacije, sigurno je
eko od normalnog...
Da ironija bude veća, ovo je uzrokovalo da akcije gospodina Araija eskaliraju u pr
solutne neobuzdanosti. Mada nikada neču moči da dostignem količinu truda koji gospoda Š
že da bi bila pravedna, želela bih da pišem o onome što se dešavalo u sobi gospodina Araij
litanja emocija, inače bih bila nepravedna prema njemu. Biču koncizna, i preneću doga
kraćim crtama. Iako imam rezerve prema preuranjenom iznošenju zaključaka, rekla bih
osobeniji
mišljala, todetalj
što je incidenta, što mi
stav gospodina se iskristalisalo
Araija, čak i pošto jeupostao
glavi očigledno
tek kada neprijateljski,
sam kasnije bioo st
se ne bi moglo reči da li je bio ozbiljan ili se šegačio; uprkos tome, ili baš zbog toga, nje
našanje je bilo prenaglašeno. U nekom smislu, mogli bismo da protumačimo dvosmisl
govog stava kao nešto što bi moglo da mu služi kao alibi, kako bi kasnije mogao da tvrdi da j
bilo igra, jer niko pri zdravoj pameti ne bi mogao ozbiljno da pretvori u delo nešto
manuto...
Stan gospodina Araija je izgledao kao tipično prebivalište jednog mladog čoveka. Tu su
ve audio komponente, televizor sa priključenim aparatom za video igre, gomile kompakt disk
deo kaseta na policama oko velikog kreveta. Na zidu su, nalik na kolaž, bile prikačene b
ene i nametljive slike njega kako pliva. Što se knjiga tiče, sve što se moglo videti bile su, ne
no kako se zovu, nove naučne ili nove religiozne knjige sa psihodeličnim koricama, knj
vanju, i udžbenici o sportskoj teoriji. Sve to je bilo izmešano sa časopisima, što mi je stv
sak da ne pripadam tu, naviknuta da, kao kod kuce, budem okružena Očevim knjigama. Ijori, k
mah otišao do police sa kompakt diskovima da vidi čega tamo ima, uzdržano je izjavio, mad
licem vladao zbunjen i poražen izraz, ”Rok i savremena muzika mi nisu baš omiljeni...“
Na ovo je gospodin Arai rekao da u susednoj sobi ima dosta klasičnih diskova, otvor
ika čelična
koliko vratakasnije
trenutaka koja suseiznutra začulaspajala
Bramsova dva Prva
http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf stana,simfonija
i odveo jeizvanrednog
Ijorija u stan gospode
kvaliteta, Kuro
i začula
110/115
rijevo zadovoljni uzvik, ”Furtvengler, jeJednostavan
7/25/2019 l’da? Hou!“ Gospodin
zivot - Kenzaburo Oe.pdf Arai se vratio sam, seo na
evet i, sa stavom koji je bio gotovo nepristojan, naprasno me pozvao da sednem pored n
ašila sam se da, ako se rohotizujem, neću moći da mu pružim nikakav otpor. Dok sam očaj
kušavala da se saberem, pokušavala sam da prenebregnem bujicu neverovatnih reči kojima
milosrdno zasipao...
Citiram reči gospodina Araija. ”Ako želiš da ostvariš svoj san da se udaš za mene i dov
rija, možeš slobodno da se useliš ovde, odmah. Ijori bi mogao da spava noću u sobi gos
rokava... Sediš tu izveštačeno kao nekakva princeza, ali ja sam lično video kako tvoja poz
leda, dobro i čvrsto. Gledao sam te od pozadi kada si, u kupaćem kostimu, plivala prsno... L
h mogao sada odmah da ti dam ono što želiš, ali Ijori tiho uživa u muzici, pa bi čuo kako ste
dišeš od zadovoljstva. Ali da bismo obeležili naš novi odnos, mogla bi da mi pokažeš ono što
stim skriva... ne mislim na tvoje grudi — lično, i kada si u kostimu lako vidim da tu jedva da
čeg. Lično bih želeo da vidim donji deo tvog tela...
”Gospodin K je napisao da sam lično imao prilike da gledam ženu kako se skida za mene
m podigao njene noge do kukova u obliku slova M, da bi se videla njena p. Jednostavn
epustio svojoj mašti, a na mene je bačena ljaga... Baš bi bilo interesantno ako bih
sperimentisao sa tobom, njegovom ćerkom, da vidim kakvog je tačno oblika...“
Vrisnula sam iz sveg glasa u pravcu vrata susedne sobe, i čula sam zvuk Ijorijevog b
ajanja. Prišao je vratima i nekoliko puta pritisnuo kvaku, ali gospođin Arai ih je zaključao. Sk
m na noge da bih pojurila prema vratima, ali gospodin Arai me je uhvatio za ruke i izvrnuo
a snagom mašine. Stajao je tako neko vreme kikoćući se iza mojih ušiju, ali uskoro me je odv
azad jednim snažnim pokretom, i bacio me je na krevet. Pala sam na leda i pokušala da ša
krijem lice, ali on mi je rastavio ruke i držao ih sa strane; na njegovom rumenom i glatkom li
šao izraz besa i razonode, gledao je u mene svojim očima oblika kajsije...
Prikovana za krevet i potpuno bespomoćna, najednom sam bila slobodna. Začuđeno sam s
red kreveta. Ijori je, sa snagom koja je od besa kiptela iz njega, sklopio šake oko vratnih
spodina Araija, i njih dvojica su se srušili između kreveta i sofe... Ijori je izašao iz stana gos
rokava na glavni ulaz, i isto tako ušao u stan gospodina Araija. Kada sam to shvatila, pojurila
ema još uvek otvorenim vratima, i bosa istrčala iz stana...
Pravac u kom sam trčala, pokušavajući da izađem na ulicu iz koje smo došli, se pok
grešnim, i našla sam se u bloku u kom su bili zgrada Ženske zajednice i Dom za stara lica, gd
o ni osvetljenih kuca ni prolaznika od kojih bih mogla da zatražim pomoć. Okliznula sam se
k sam jurila uzbrdo ulicom sa onim blokovima cementiranog tucanika, i kao ona devojka iz n
mšiluka, pokušavala da bežim na kolenima. Čak sam i plakala. Kada sam se konačno osovi
ge, obuzela me je strašna misao da sam pobegla ostavljajući Ijorija, da sam ga ostavila u ru
obe kao što je gospodin Arai, koja bi mogla da ga šutira i da mu polomi rebra. Zavrištala
sleći na Ijorija, koga su napustili roditelji, a sada i ja — on je nesumnjivo bio ”napušteno det
pak se hrabro borio da me spasi...
Uprkos svemu ovome, nekako sam uspela da se vratim na ulicu kojom su prolazile šine. N
raćala pažnju na prodorne poglede prolaznika — padala je kiša, ja nisam imala kišobran, bila
sa i kolena su mi krvarila — išla sam prema klubu. Osećala sam se očajnički bespom
meravala sam da zamolim gospodina Osavu da pomogne Ijoriju. Ali, kada sam prolazila p
ce uhttp://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf
kojojAraijem
spodinom je stankoji gospodina
je nosio torbuAraijai kišobran
bacila sam pogled
koji sam u nju
ostavila za isobom.
videlaStajala
Ijorijasam
kakotamo
111/115 id
opana7/25/2019
od straha, ali je gospodin Arai, kadaJednostavan
me je uočio, predao
zivot - Kenzaburo moje stvari Ijoriju, i potrčao n
Oe.pdf
tem kojim je došao, kao da džogira.
Krenula sam u pravcu Ijorija, a i on je požurio prema meni, mršteći se dok je gledao kroz
u, i rekao mirnim i nežnim glasom, ”Da li si dobro? Ma-čan! Tukao sam se!“
Sledećeg dana sam dobila temperaturu i nisam mogla da ustanem iz kreveta. Nisam mogl
da pišem Majci, iako mi je to mnogo smetalo. Sve vreme dok sam bila u krevetu, O-č
anredno
morale dapokazao, ne samo
se urade. Što seu završavanju kućnih
tiče stvari koje su poslova,
se ticale već i u lično
njega vezi sa
—još
kaonekim
što jestvarima
odlaza
iverzitet i provera lista rezultata prijemnog ispita — obavio ih je pošto je odveo Ijorij
dionice. O-čan je zaključao ulazna vrata kako me niko ne bi uznemiravao dok spavam. Ka
atio kući sa kupljenom večerom, neko vreme je boravio u kuhinji, i na kraju je provirio na
ata i rekao, ”Sestro, hvala ti na saradnji.“ Imitirao je sebe iz detinjstva, ali glasom odraslog
malo nije ličio na jasni, kristalni glasić kakav je imao kada je prošao testiranje za polaz
novnu školu. ”Zahvaljujući tebi, položio sam.“
O-čan je otišao da pokupi Ijorija, a kasnije je, vodeći računa o vremenskoj razlici, pozvao
ditelje
ogla dauustanem
Kaliforniji.
i odemIjoridojednevne
stajao pored njega,mojih
sobe, zbog verovatno želećiemocija
nestabilnih da me odmeni, jerverovatn
glas bi mi čak i da
čan. Tako je, nakon što je O-čan podneo svoj izveštaj da je na neki način položio prijemni
ri uzeo slušalicu i rekao, ”Ma-čan je bila u velikoj nevolji, ali ja sam se tukao!“
Posle toga je Majka odmah tražila da ponovo čuje O-čana. On je, pomalo ljutito, bezoseć
tačno preneo Majci siže onoga što se desilo, kako sam i ja njemu ukratko ispričala, Tako
kao da je, pošto je saslušao moju priču, na neki način kontaktirao gospodina Šigetoa, na
eporuku je pozvao klub i razgovarao sa gospodinom Osavom. Izgleda da je gospodin O
eduzeo određene korake i zabranio gospodinu Araiju ulazak u klub. Zasada ćemo presta
rijevim treninzima u bazenu, ali njegovo telo neće zaboraviti naučeno, pa će plivati sasvim
da bude nastavio. Ja sam i dalje ležala sa glavoboljom, ali više nisam imala groznicu. Uskoro
vratiti i moči ču da nastavim jednostavan život kakav mi prija. Drugim rečima, Majka ne mo
ne za nas ovde...
Ali, kada je Majka čula sve ovo preko telefona, zabrinula se, pa je pre kraja te nedelje ve
Japanu. Ono što me je prvo zaprepastilo bilo je to što je, tokom svog gotovo šestomese
ravka u Kaliforniji, nešto njenoj koži davalo izgled nisei {9} žene u ranim šezdesetim. Ma
ajka odlučila da ode sa Ocem sa namerom da mu pomogne da se izbori sa svojim ”škripcem,“
ejeimala onako
sa svoje hladan
strane stavsve
učinila kojii je
dastvarao
ne možedistancu
da učiniizmeđu nje iOna
ništa više. Oca jeste
— možda zatobi,što
rekla da je zaklj
objektivn
ogao da ostane još jednu godinu na nekom kampusu Kalifornijskog univerziteta. Krajem p
dine je pod pokroviteljstvom nekih svojih prijatelja sa Berklija dobio Nagradu za pos
sluge; mogao bi, ne samo zbog toga, da očekuje stipendiju od Japanske fondacije ukoli
raži. I baš u to vreme, kada se Majka vratila u Japan, fotograf koji radi za jedan japanski ča
slikao Oca, a neke od slika su stigle i do nas. Na nekim od njih je prikazan Otac u
ifornijskog zimzelenog hrasta u kampusu Kalifornijskog univerziteta, kako stoji u kišnom m
crnim oko vratnikom i ukrašenim manžetnama, zatvorenih očiju i ruku skupljenih iza ušij
ugimahttp://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf
ležao na padini načičkanoj hrastovima čija su debla izgledala kao noge od slona, gled
112/115
red svog nosa busen trave, koji je izgledao
7/25/2019 kao visoko
Jednostavan izraslaOe.pdf
zivot - Kenzaburo detelina...
”Nisam znao da ume da pozira pred kamerom,“ zapanjeno je izjavio O-čan, a ja sam
govo mišljenje.
”Mislim da tu nije bilo pravog poziranja,“ rekla je Majka. ”On nije ni znao da ga fot
smatra kada su snimljene ove fotografije. Do sada je skoro uvek imao isti izraz lica kada je
ugu fakulteta, i ne bi govorio takoreći danima. Nije vam ni pisao u poslednje vreme, zar ne?
aktivirao, kao da se razbudio, kada je trebalo preduzeti korake u vezi sa tim instruktorom pliv
to je bilo kratkog daha. Osim toga, pronašao je novi materijal za čitanje na koji može d
ncentriše... Mesto gde smo odseli je imalo nekoliko soba, a budući da je u svojoj spavaćoj
ao od jutra do mraka, zaboravio je da sam ja došla s njim. Bilo je situacija kada je sam
premao obrok, i jeo ga sam.“
”Pitam se da li će biti dobro, sa svim tim zimzelenim hrastovima i njihovim granama na k
ogao da bude obešen,“ rekao je O-čan, donekle uzdržano. Ispričala sam mu šta mi je gosp
geto rekao o Ocu.
”Mislim da ne moramo da brinemo zbog toga,“ rekla je Majka. ,Ja sam se, u osnovi, v
ravo zato što više nemam takvu brigu. Na kampusu je pronašao jednog sjajnog profesora. O
ži časove
egled jednomi zato
materijala nedeljno,
je takoporasejan.“
četiri sata, i sasvim se uneo u to. Ulaže svu energiju u pripre
”Da li je taj profesor sveštenik?“ upitala sam.
”Zašto pitaš?... On je specijalista za Vilijema Blejka. Tata trenutno čita njegova proročan
etežno ‘Četiri Zoa.’ Koristi fotokopiju. Ali, uprkos svom vremenu koje posećuje iščitav
ejka, izgleda da je tako daleko uspeo da ode samo zahvaljujući samospoznavanju, i da nije
čina da sazna da su Proročanstva izmenjena, a kamoli kolika je važnost tih izmena. Gunđao
bi kako je njegov neuspeh u pokušaju da razume Blejkovu viziju ponovnog rođenja takođe re
govih nepotpunih metoda proučavanja.
”Nisam mogla da mu pomognem da bolje čita Blejka, pa sam bila spremna da se vratim
ot na ovoj strani je takođe važan... Pre nego što nas je Tata upoznao“ — bilo mi je jako čudn
Majka ovako izrazila — ”kada je imao četrnaest ili petnaest godina, živeo je sam u inter
ravo tako je uspevao da prevaziđe svoje ‘škripce,’ koji su se pojavljivali u različitim fa
govog razvoja. Sada sam shvatila da je on osoba koja mora upravo tako da se izbori sa sv
ripcima.’ U svakom slučaju, mislim da to može da učini jedino tamo, gde može da prou
ejka...“
Naravno, Majka nije digla ruke od vraćanja Oca u okrilje porodice, što se i samo po sebi
etpostaviti, jer mu je ona žena i tako to. Ali, ponekad sam pomišljala da, ako je ona šest m
vala sve od sebe živeći nasamo sa Ocem — i nakon takvog iskustva počela da razmatra n
nos — onda kakav god zaključak da izvede, sigurno ne može biti bolje... Jednog jutra, desetak
njenog povratka. Majka je rekla da je pročitala ”Kućni dnevnik,“ koji je uzela od mene. Gl
m kako se šminka, zapanjena kako se njena koža oporavljala živošću koja se mogla meriti sa ra
poljaka trešnjinog drveća koje je raslo ulicom ispred stanice. Predložila je da pošaljem dn
u u Kaliforniju.
”Zato što,“ rekla je, ”nisi pisala samo o Ijoriju, već i o O-čanu i o sebi... pa, čak i o men
am očekivala; stiče se utisak kao da smo sve to vreme živeli zajedno. Ako Tata to pročita, m
se setiti da ima porodicu, mada će to biti na njegov tipično ozbiljan, mada pomalo
http://slidepdf.com/reader/full/jednostavan-zivot-kenzaburo-oepdf falš n
113/115
ožda 7/25/2019
će da dođe do zaključka da je, samo zatozivotšto- Kenzaburo
Jednostavan je na Oe.pdf
čamcu isplovio u burne vode
ripca,’ sramno što se tako rasejano fokusirao samo na sebe... U njenom poslednjem pismu,
je napisala da se Tata, pošto se vratio iz šume, jedno vreme nije mogao setiti svog imena. D
ca su ga začikavala zbog toga, govoreći, ’Hej, ti tamo! Kako se zoveš?’ Ako pročita ’K
evnik’ možda će se setiti imena članova svoje porodice.“
Nikada ne bih pomislila da bi Majka mogla da koristi ”Kućni dnevnik“ na ovaj način, dn
i sam pisala dok su se svima nama dešavali različiti ‘škripci.’ Mislim da sam bila nepristr
k sam pisala, ali sam želela da ga Otac pročita. Dok sam pokušavala da prigušim ovaj ose
om srcu sam ponovo vikala Nećeš, vala! Ipak, otišla sam da potražim nešto u čemu bih mogla
šaljem. Kada sam se vratila i počela da ga pripremam za pakovanje, Majka je ponovo
edložila.
”Ma-čan,“ rekla je, ” ’Kućni dnevnik’ zvuči nekako prazno i dosadno. Kako bi bilo d
mo naslov koji bi najbolje opisivao vaš život tokom poslednjih šest meseci?“
”Ne posedujem takvu vrstu talenta u svojoj maloj, okrugloj glavi... Ali, Ijori, ti si majst
išljanje naslova. Možeš li ti da smisliš neki dobar umesto mene?“
Ijori, koji je ležao na stomaku na trpezarijskom ćilimu, pišući muziku po notnim listovima
branošću”Kako
govorio, kakvu tinisam
se činiviđala kod njega dok Majka nije bila ovde — dugo je razmišljao, a
Jednostavan životi Naš život je upravo takav!“
KRAJ
} Čan7/25/2019
je izraz od milošte, deminutiv od san. I jedno i drugo su sufiksi
Jednostavan zivotkoji se običnoOe.pdf
- Kenzaburo pridodaju ličnom imenu.
2} „Napušteno dete.“
3} Sutegozaurusu na japanskom, otud igra reči stegosaurus i sutego.
4} Obi - duga, široka ešarpa koji se obavija oko pojasa preko kimona, (prim. prev.)
5} Tatami - debela, pletena slanina prostirka uniformnih dimenzija koja se u japanskim domaćinstvima koristi za prekrivanj
rim. prev.)
6} Fermentisana slana pasta od soje, često sa pirinčem ili ječmom, koja se dodaje supama ili sosovima radi arome. (prim. prev.)
7} Igra recima rakkan (optimizam), rokkan shinkeitsu (međurebarna neuralgija), i yak kan (čajnik).
8} Tradicionalne
inceza, japanske lutke za koje se verovalo da mogu da zaštite svoje vlasnike od zlih duhova. Sama reč bina znači dev
(prim. prev.)
9} Nisei - deca japanskih imigranata, rođena i obrazovana u Severnoj Americi. (prim. prev.)

Dokumen - Tips - Jednostavan Zivot Kenzaburo Oepdf

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Dokumen - Tips - Jednostavan Zivot Kenzaburo Oepdf

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

7/25/2019 Jednostavan zivot - Kenzaburo Oe.

Prevod Ivan M. Jovanović

Izjavila sam saučešće Deda-stričevoj supruzi i najstarijem sinu, a Ijori je smerno sm

enadila ako supokupio

ko gaIako sam smatrala

”I ja mislim da je Ma-čan naročita osoba,“ rekao je Ijori.

Kristalno jasno jutro mi je stvorilo osećaj, pomalo ceremonijalan, da je ovaj dan, i ni

”Gospodin Šigeto se od skoro profesionalno bavi komponovanjem muzike,“ izjavila je nje

nom smislu, daona

novera koje jeonranije

ozameram. je zvučalo

You might also like