UVOD

Uspjeh u izradi busotine u znacajnoj mjeri zavisi od pravilnog izbora isplake. Zbog
toga je neophodno pred pocetak busenja usvojiti odgovarajuci sastav i svojstva
isplake.

Osnovne sirovine za izradu isplake su glina i voda. Gline su mineralni koloidi prisutni
u isplaci, koje stvaraju suspenziju u vodi, čine glavni element isplake i utiču na
reološke i filtracione osobine isplake. Minerali gline u dodiru sa vodom postaju
plastični i bubre. Bubrenje koje menja reološke karakteristike suspenzije gline,
posebno bentonita u vodi, takođe menja strukturu molekula. Uobičajeno je korišćenje
industrijski pripremljene gline tzv. bentonita

1
 1. UREDJAJI ZA IZRADU I PRECISCAVANJE ISPLAKE

Uspjeh u izradi busotine u znacajnoj mjeri zavisi od pravilnog izbora isplake. Zbog
toga je neophodno pred pocetak busenja usvojiti odgovarajuci sastav i svojstva
isplake.
Sistem za izradu i preciscavanje isplake sacinjavaju:
- Bazeni
- Sistem za pripremu i odrzavanje isplake
- Sistem za preciscavanje isplake

1.1. Materijali za izradu i obradu isplake

Osnovne sirovine za izradu isplake su glina i voda. Gline su mineralni koloidi prisutni
u isplaci, koje stvaraju suspenziju u vodi, čine glavni element isplake i utiču na
reološke i filtracione osobine isplake. Minerali gline u dodiru sa vodom postaju
plastični i bubre. Bubrenje koje menja reološke karakteristike suspenzije gline,
posebno bentonita u vodi, takođe menja strukturu molekula. Uobičajeno je korišćenje
industrijski pripremljene gline tzv. bentonita (ime dobio po gradiću Fort Benton u
Vajomingu gde je otkriven). Prirodni bentoniti sadrže kalcijum, a sposobnost bubrenja
se veoma povećava ako se kalcijum zameni natrijumom, tako da su komercijalne
bentonitske gline aktivirane hemijskom obradom sa Na2CO3.

1.2. Priprema isplake

Isplaka se priprema primjenom lijevka s mlaznicom gdje se suha praškasta glina i

sredstvo za otežavanje dodaju u struju tekućine ubrzanu kroz mlaznicu. Većinu
aditiva koji se nabavljaju kao praškasti materijali nije preporučljivo dodavati preko
lijevka nego ih se priprema (otapa) u posebnom spremniku; npr. Kaustična soda.

Pripremljena isplaka čuva se u spremnicima - bazenima. Na bazenima postavljene

su miješalice - agitatori, koji miješaju isplaku kako bi bila tekuća i lakše usisana u
sisaljku. Isplačne sisaljke su bitna komponenta cirkulacijskog sustava. Obično su na
postrojenju dvije iz sigurnosnih razloga, aponekad (bušenje uvodnog dijela kanala
bušotine) i zbog potrebne dobave. To su klipne sisaljke, pogonjene elektromotorima
ili preko transmisije dizalice. Pri ispuhavanju zrakom ili plinom sisaljke zamjenjuju
kompresori.

Isplaka se pomoću isplačnih sisaljki usisava iz usisnogbazena, tlači u tlačni vod,

protiskuje kroz stojku;čeličnu cijev postavljenu uz podstrukturu i strukturutornja, zatim
kroz gibljivo - čeličnim žicama ojačanogumeno crijevo do isplačne glave.
Ovdjeisplaka ulazi iz sustava koji miruje u sustav koji rotirapri bušenju - radnu šipku,
bušaće šipke, teške šipke idlijeto, te izlazi kroz mlaznice dlijeta.

U mlaznicamaisplaka se drastično ubrzava, ostvaruje osim prethodnihzadaća i

hidrauličko razrušavanje stijena na dnukanala bušotine i podiže se s razrušenim
krhotinamastijena unutar prstenastog prostora.

2
Noseći razrušenečestice, diže se do površine i kroz izljevnu cijev odlazina vibracijska
sita i ostale dijelove sustava za pročišćavanjedo taložnog bazena. Vibracijskasita -
vibratori odvajaju krute čestice određenih dimenzijaiz isplake te ih odbacuju u
otpadnu grabu.Finije - sitnije čestice koje nije moguće izdvojiti nasitima, odvajaju se
hidrociklonima – odvajačimapijeska i silta i također odbacuju u otpadnu grabu.

Ukoliko isplaku ne očistimo od suvišnog sadržajačvrstih čestica njena gustoća se

povećava, ona neželjenoerodira sustav kroz koji ju protiskujemo i gubipoželjna
reološka svojstva koja konačno više ne možemo kontrolirati.

Kada se u isplaci koju protiskujemopojavi plin njegovo odvajanje ostvarujemo

primjenomodvajača plina. Ukoliko to ne učinimo prijeponovnog protiskivanja isplake u
bušotinu, mogućaje zbog smanjenja njene gustoće erupcija koju će bititeško
kontrolirati i sanirati. Održavanje svojstavaisplake jedan je od najvažnijih zadataka
osoblja pribušenju.

Slika 1.Sustav pripreme, protiskivanja i pročišćavanja isplake

3
 1.3. Mjerač protoka isplake iz bušotine (Mud flow –sensor)

Omogućava praćenje nivoa protoka isplake u povratnom protočnom vodu. Signali sa

senzora protoka se registruju na indikatoru protoka isplake.

Indikator protoka –Deltaflow indicator)Daje informacije o neprekidnom protoku tj. o

kapacitetu protoka isplake u bušotinu odnosno iz bušotine i da upozori na dolazeći
dotok ili gubitak isplake. Ovi uslovi dotoka i gubitka prikazuju se i preko prethodno
podešenih nivoa alarma VISOK/NIZAK (indikator lampa i sirena).

Sl.2. Mjerač protoka isplake iz bušotine

2. Preciscavanje isplake od cvrstih cestica

Odstranjivanje nabušenih čestica iz isplakeFluid za ispiranje iznosi iz bušotine

nabušene čestice koje treba odstraniti pre ponovnog utiskivanja fluida u bušotinu.
Čišćenje se obavlja u sistemu kanala i bazena taloženjem, vibracionim sitima i
hidrociklonima.Čišćenje fluida u kanalima i taložnicimaTaloženje krupnijih čestica se
vrši u taložnom rezervoaru a odatle fluid prelazi u kanale koji povezuju sve
rezervoare. Kanali su različitih dimenzija odnosno dužina, zavisno od količine isplake
koja treba da cirkuliše. Čišćenje fluida vibracionim sitimaKod bušotina koje su veće
dubine i kada se zahteva veća kontrola osobina isplake za prečišćavanje se koriste
vibraciona sita.

4
 Slika 3. Vibraciono sito

Posle izlaska iz bušotine isplaka se odvodi na vibraciona sita. Ona se sastoje iz

jednog ili više koso ili horizontalno postavljenih sita koja vibriraju tako da nabušene
čestice ostaju na situ a isplaka prolazi kroz otvore. Veličina otvora i površina sita se
bira prema karakteristikama formacije koja se buši i viskozitetu isplake.

2.1. Čišćenje fluida hidrociklonima

Za odstranjivanje najsitnijih čestica (pesak, silt) upotrebljavaju se hidrocikloni. U

gornji deo se tangencijalno pod pritiskom dovodi isplaka. Čvrste čestice se odvajaju
usled centrifugalne sile iz isplake i prolaze kroz otvor na dnu, a prečišćena isplaka
izlazi kroz cev na gornjoj strani.

Slika 4. Hidrociklon

5
LITERATURA

 Sušić, A. ; Tomić, B.: Bušotinska eksploatacija mineralnih sirovina, DENFAS

Tuzla, 2007.

 Bizjak, R.; Hrković, K.: Teorijski aspekti i primjena istražno- eksploatacionog

bušenja: Tehnika i tehnologija, DIT NIS-Naftagas Novi Sad, Beograd, 2002.

 Matanović, D.: Tehnika izrade bušotina, Rudarsko-Geološko-Naftni fakultet

Sveučilište u Zagrebu, 2007.

6
SADRŽAJ:

UVOD...........................................................................................................................1

1. UREĐAJI ZA IZRADU I PREČIŠĆAVANJE ISPLAKE......................................2

1.1. Materijali za izradu i obradu isplake........................................................2
1.2. Priprema isplake.....................................................................................2
1.3. Mjerač protoka isplake iz bušotine..........................................................4
2. Prečišćavanje isplake od čvrstih čestica............................................................4
2.1. Čišćenje isplake hidrociklonima..............................................................5

LITERATURA...............................................................................................................6

SADRŽAJ.....................................................................................................................7