03-Proracuni EXSTRA

GLAVNI ELEKTRO PROJEKAT
3.1.
STAMBENOG OBJEKTA
3.1. FOTOMETRISKI PRORAČUN

Svetlosni fluks koji je potreban za op{tu rasvetu prostorije ra~una se prema slede}oj jedna~ini:
gde je:
- ukupni potrebni svetlosni fluks (lm),
x a x b φE
 = E sr min sr min - potrebna minimalna srednja osvetljenost (lx),
 R x f 1 x f 2 ab - duìna prostorije
- {irina prostorije
(m),
(m),
ηR - iskoristivost osvetljenja (-),
f1 - faktor zaga|ivanja (-),
f2 - faktor starenja (-).
 Vrednost iskoristivosti osvetljenja (ηR) se odre|uje u skladu sa postupkom prikazanim u poglavljima F-

4.3.1./3 i 4 "SVETLOTEHNI^KOG PRIRU^NIKA - ELEKTROKOVINA" i prate}eg "ANEKSA". Su{tina
ovog postupka je da se izra~unavanjem indeksa prostorije (k) i definisanjem faktora refleksije za tavanicu,
zidove i pod prostorije (ρt,ρz i ρp) iz tabela zavisnosti ηR(k,ρt,ρz,ρp) za odre|ene tipove svetiljki, odredi
konkretna vrednost iskoristivosti osvetljenja (ηR). Indeks prostorije (k) zavisi od dimenzija prostorije i na~ina
pri~vr{}enja svetiljki, i izra~unava se pomo}u slede}e jedna~ine:
gde je:
k - indeks prostorije (-),
a - duìna prostorije (m),
a xb b - {irina prostorije (m),
k=
( h - h r - hv ) x ( a + b ) h - visina prostorije (m),
hr - visina radne povr{ine (m),
hv - visina ve{anja svetiljke (m).
 Faktor zaga|ivanja (f1) ozna~ava stepen zaga|enosti izabrane svetiljke i zavisan je od konstrukcione izrade
svetiljke, atmosferskih uslova u prostoriji i odabranog perioda ~i{}enja svetiljki. U skladu sa postupkom
opisanim u poglavlju F-4.3.1./8 "SVETLOTEHNI^KOG PRIRU^NIKA - ELEKTROKOVINA", dovoljno je
za odabrani tip svetiljke utvrditi kategoriju zaga|ivanja (K), oceniti stepen zaga|ivanja u prostoriji (a,b,c,d ili
e) i odrediti ili pretpostaviti period ~i{}enja svetiljki. Po tom osnovu iz dijagrama (sl. F-30) se o~itava
odgovaraju}a vrednost faktora zaga|ivanja (f1).
 Faktor starenja (f2) odnosi se na izvor svetlosti i zavisan je od kvaliteta izvora, kvaliteta predspojne sprave i
vrste elektri~nog spoja kao i od pogonskih uslova. Vrednosti ovog faktora se uzimaju iz podataka koje daju
proizvo|a~i izvora svetla ili pribli`no iz tabele F-14 "SVETLOTEHNI^KOG PRIRU^NIKA -
ELEKTROKOVINA".
 Potrebna minimalna srednja osvetljenost (E srmin) se odre|uje u skladu sa vrstom delatnosti i prostorija ili
vrstom rada, i prema standardu JUS U.C9.100.
Na osnovu izra~unatog potrebnog svetlosnog fluksa (φ), svetlosnog fluksa odabranog izvora svetla (φ o) i
odabranog tipa svetiljke sa vi{e izvora svetlosti (n i) izra~unava se i usvaja broj izvora svetlosti (N i) i broj
svetiljki (Nsv) :
gde je:

Ni= ; N sv = N i φ - ukupni potrebni svetlosni fluks (lm),
o ni
φo
Ni
- svetlosni fluks odabranog izvora svetlosti
- potreban broj izvora svetlosti
(lm),
(-),
ni - broj izvora svetlosti po svetiljci (-),
Nsv - potreban broj svetiljki (-).
Isporučioc svetiljki je obavezan da priloži odgovarajuće Prora~une sa odabranim

tipovima i brojem svetiljki po pojedinim prostorima. Kod izbora svetiljki i izvora svetla
se rukovoditi orijentacionom prosečnom elektro snagom osvetljenja od 20-30W/m2.
PRORAČUNI
3.2.
STAMBENOG OBJEKTA
3.2. BILANSI ELEKTRO POTROŠNJE
Broj i raspored svetiljki je određen prema fotometriskim proračunima pojedinih prostora uz

uvažavanje predloga Investitora za raspored dekorativnih i ostalih posebnih svetiljki. Svaku od
stambenih jedinica ovog objekta (Stan1,2,3) čine po tri etaže i dvorišni prostori, sa osobitostima
elektro potrošnje saglasno funkcionisanju ovih prostora.
POJEDINAČNA STAMBENA JEDINICA

Stan 1, Podrum – suteren
Generalno, sistem opšteg osvetljenja u podrumima (suterenu) –SU projektovan je sa više strujnih
krugova (3sk) unutrašnjeg osvetljenja i sa jednim strujnim krugom spoljašnjeg osvetljenja
dvorišta i fasade, ukupne trofazne snage P = 2,64 kW i ukupne struje cca I = 4,0 A po fazi,
odnosno prosečne struje cca I = 2,5 A po najopterećenijoj fazi i strujnom krugu. Osvetljenje u
ovom delu objekta –SU1 je predviđeno sa svetiljkama sa fluoroscentnim izvorima svetlosti FL i
elektronskim prigušnicama, čime je obezbeđen propisani faktor snage.
Prema zahtevima funkcionisanja i usvojenim rasporedima priključnica u ovom delu objekta –
SU1, namenska mesta priključenja i opšte priključnice projektovane su sa više monofaznih
strujnih krugova (do 12sk) i sa dva trofazna strujna kruga, ukupne instalisane trofazne snage Pi =
24,50 kW, odnosno jednovremene (kj=0,20) trofazne snage Pj = 4,90 kW i procenjene struje ove
grupe potrošača od cca I = 7,42 A po fazi.
Prema zahtevima funkcionisanja ostalih sistema u objektu na ovoj etaži –SU1, projektovana su
priključna – napojna trofazna strujna kola za toplotnu podstanicu –TP1, za rolo vrata auto ulaza
u garažu –AU1 i za otapanje snega sa dvorišnog ulaza u garažu –GS1. Procenjena je i
projektovana ukupna instalisana trofazna snaga za ove sisteme od Pi = 7,70 kW, odnosno
jednovremena (kj=0,80) trofazna snaga Pj = 6,16 kW sa procenjenom strujom ove grupe
potrošača od cca I = 9,33 A po fazi.
Saglasno pomenutim grupama potrošnje i odgovarajućim faktorima jednovremenosti potrošača
unutar grupa na etaži –SU1 stana, ukupna instalisana trofazna snaga iznosi Pi = 13,70 kW. Uz
uvažavanje međusobnog uticaja istovremenosti između ovih grupa potrošnje sa faktorom
jednovremenosti od kj=0,90 izračunava se jednovremena trofazna snaga Pj = 12,33 kW sa
procenjenom jednovremenom strujom ove grupe potrošača od cca I = 18,68 A po fazi. Prema
ovome na izvodu u mernom ormanu za +RT–SU1 se postavljaju automatski osigurači sledeće
karakteristike i tipa: B20A, 3p.
Stan 1, Prizemlje
Generalno, sistem opšteg osvetljenja u prizemljima –PR projektovan je sa više strujnih krugova
(5sk) unutrašnjeg osvetljenja i sa jednim strujnim krugom spoljašnjeg osvetljenja dvorišta,
ukupne trofazne snage P = 4,20 kW i ukupne prosečne struje cca I = 6,33 A po fazi. Osvetljenje
u ovom delu objekta –PR1 je predviđeno mešovito sa svetiljkama sa inkadescentnim izvorima,
halogenim izvorima i elektronskim transformatorimai sa kompaktnim fluoroscentnim izvorima
svetlosti FLC i elektronskim prigušnicama, čime je obezbeđen propisani faktor snage.
PRORAČUNI
3.3.
STAMBENOG OBJEKTA

PR1, klimatizacione priključnice, ostala namenska mesta priključenja i opšte priključnice
projektovane su sa više monofaznih strujnih krugova (do 6sk) i sa jednim trofaznim strujnim
krugom, ukupne instalisane trofazne snage Pi = 17,40 kW, odnosno jednovremene (kj=0,30)
trofazne snage Pj = 5,22 kW i procenjene struje ove grupe potrošača od cca I = 7,91 A po fazi.
unutar grupa na etaži –PR1 stana, ukupna instalisana trofazna snaga iznosi Pi = 9,44 kW. Uz
ovome na izvodu u mernom ormanu za +RT–PR1 se postavljaju automatski osigurači sledeće
Stan 1, Sprat
Generalno, sistem opšteg osvetljenja na spratnim etažama –SP projektovan je sa više strujnih
krugova (2sk) unutrašnjeg osvetljenja i sa jednim strujnim krugom spoljašnjeg osvetljenja terase,
u ovom delu objekta –SP1 je predviđeno mešovito sa svetiljkama sa inkadescentnim izvorima,
halogenim izvorima i elektronskim transformatorima i sa kompaktnim fluoroscentnim izvorima
SP1, klimatizacione priključnice, ostala namenska mesta priključenja i opšte priključnice
projektovane su sa više monofaznih strujnih krugova (do 9sk), ukupne instalisane trofazne snage
Pi = 15,70 kW, odnosno jednovremene (kj=0,30) trofazne snage Pj = 4,71 kW i procenjene
struje ove grupe potrošača od cca I = 7,14 A po fazi.
unutar grupa na etaži –SP1 stana, ukupna instalisana trofazna snaga iznosi Pi = 7,81 kW. Uz
procenjenom jednovremenom strujom ove grupe potrošača od cca I = 10,65A po fazi. Prema
karakteristike i tipa: C16A, 3p.
Stan 1, Merno mesto +MRO–1

Saglasno pomenutim etažnim grupama potrošnje i odgovarajućim faktorima jednovremenosti
potrošača pojedinih etaža stana, ukupna instalisana trofazna snaga iznosi Pi = 27,85 kW. Uz
uvažavanje međusobnog uticaja istovremenosti između etažnih grupa potrošnje sa faktorom
procenjenom maksimalnom jednovremenom strujom ove grupe potrošača od cca I = 21,09A po
fazi. Prema ovome, a saglasno izdatim EDB tehničkim uslovima, na priključku u mernom
ormanu +MRO–1 se postavljaju automatski osigurači – limitatori sledeće karakteristike i
tipa: C20A, 3p i teretna sklopka KS–80A za kompletno isključenje elektro potrošnje u
ovom stanu.
PRORAČUNI
3.4.
STAMBENOG OBJEKTA

priključna – napojna trofazna strujna kola za toplotnu podstanicu –TP2, za kliznu kapiju i rolo
vrata auto ulaza u garažu –AU2 i za auto lift garaže –AL. Procenjena je i projektovana ukupna
instalisana trofazna snaga za ove sisteme od Pi = 11,20 kW, odnosno jednovremena (kj=0,80)
trofazna snaga Pj = 8,96 kW sa procenjenom strujom ove grupe potrošača od cca I = 13,58 A po
fazi.
Stan 2, Prizemlje
PRORAČUNI
3.5.
STAMBENOG OBJEKTA

ovome, uz uvažavanje koordinacije zaštita, na izvodu u mernom ormanu za +RT–PR2 se
postavljaju automatski osigurači sledeće karakteristike i tipa: B20A, 3p.
Stan 2, Sprat

ovom stanu.
PRORAČUNI
3.6.
STAMBENOG OBJEKTA

priključna – napojna trofazna strujna kola za toplotnu podstanicu –TP3, za kliznu kapiju i rolo
vrata auto ulaza u garažu –AU3 i za otapanje snega sa dvorišnog ulaza u garažu –GS3.
Procenjena je i projektovana ukupna instalisana trofazna snaga za ove sisteme od Pi = 10,10 kW,
odnosno jednovremena (kj=0,80) trofazna snaga Pj = 8,08 kW sa procenjenom strujom ove
Stan 3, Prizemlje
PRORAČUNI
3.7.
STAMBENOG OBJEKTA

ovome, uz uvažavanje koordinacije zaštita, na izvodu u mernom ormanu za +RT–PR3 se
postavljaju automatski osigurači sledeće karakteristike i tipa: B20A, 3p.
Stan 3, Sprat
ovome na izvodu u mernom ormanu za +RT–SP3 se postavljaju automatski osigurači sledeće

ovom stanu.
PRORAČUNI
3.8.
STAMBENOG OBJEKTA
UKUPNO STAMBENI OBJEKAT

Priključak na EDB, +KPK
U kritičnoj situaciji smatrajući da su potrošači pojedinih stanova uključeni prema sopstvenim
faktorima jednovremenosti, i uz uvažavanje međusobnog uticaja istovremenosti između
potrošnje stambenih jedinica sa faktorom jednovremenosti od kj=0,50, sledi za +KPK:
Pin = 81,34 kW
Kj = 0,50
Pj = 40,66 kW
Ij = 61,60 A
Prema ovome, prema usvojenom tehničkom rešenju za unutrašnje priključke (usponski

vod) i saglasno izdatim EDB tehničkim uslovima, na NN priključku EDB u +KPK se
postavljaju nožasti osigurači sledeće karakteristike i tipa: 3xDPV250/63A.
Rezultati analiza su primenjeni u prora~unima koji slede u Tabelama 2...5.
Beograd, JUN–2008. godine Odgovorni projektant,
Dragan RISTIĆ, d.i.e.
PRORAČUNI
3.9.
STAMBENOG OBJEKTA
3.3. PRORAČUN NOSIVOSTI KABLOVA

Dimenzionisanje napojnih vodova vr{i se na osnovu slede}ih kriterijuma:
1. Dozvoljenog termi~kog optere}enja,

2. Dozvoljenog procentualnog pada napona.
Izabrani presek provodnika mora da zadovolji oba kriterijuma.
3.2.1 PRORAÛN TERMI^KOG OPTERE]ENJA
a) Struja u trofaznom vodu
Struja u trofaznom vodu izra~unava se prema obrascu:
Pj
I [A]
3 xV x  x cos
gde je:
 Pj [W] – jednovremeno optere}enje,
 V [V] – linijski napon,
 os – faktor snage,
  – stepen iskori{}enja.
b) Struja u monofaznom vodu
Struja u monofaznom vodu izra~unava se prema obrascu:
Pj
I  [A]
U x  x cos 
gde je:
 Pj [W] – jednovremeno optere}enje,
 U [V] – fazni napon.
 os – faktor snage,
  – stepen iskori{}enja.
Na osnovu prethodno sra~unate struje vr{i se izbor osigura~a i preseka provodnika na slede}i
na~in:
 Za izra~unatu struju I [A] vr{i se izbor osigura~a prve ve}e nominalne struje I0 (za
motore koji imaju velike polazne struje vrednost I0 moè da se usvoji prema preporuci
proizvo|a~a uz poznavanje na~ina upu{tanja).
PRORAČUNI
3.10.
STAMBENOG OBJEKTA
 Ukoliko se vod polaè pri pove}anoj/smanjenoj temperaturi sredine i (ili) u grupi sa vi{e
vodova (oteàni uslovi hla|enja) na vrednosti dozvoljenih struja kablova koje su date u
katalozima proizvo|a~a treba primeniti faktore, i to:
 Kt – faktor pove}anja/smanjenja propusne mo}i kabla zbog pove}ane/smanjene
temperature sredine. Referentna temperatura je 300C,
 Kn – faktor smanjenja propusne mo}i kabla zbog paralelnog polaganja vi{e kablova.
Na osnovu prethodno usvojenih vrednosti za Kti Kn sra~unava se faktor smanjenja/pove}anja
propusne mo}i kabla zbog uslova polaganja:
K=KtKn.
Kona~no, usvaja se kabl ~ija je nazivna struja Id, odabrana tako da bude ispunjen uslov:
K x Ik = IdI0,
gde je:
Ik - trajno dozvoljena struja (u A) prema podacima jugoslovenskih proizvo|a~a kablova i
Tabeli 3 standarda JUS N.B2.752 (TRAJNO DOZVOLJENE STRUJE), za konkretne tipove
elektri~nog razvoda primenjene u ovom projektu tipa C, D i J.
U konkretnom slu~aju, temperatura sredine se kre}e oko temperature od 300C pa je Kt = 1.0.
Rezultati prora~una su prezentirani su u Tabeli 2.
3.2.2 PRORAÛN PADA NAPONA
Izabrani provodnik po kriterijumu 1 proverava se po kriterijumu 2.
a) Za monofazni na~in napajanja procentualni relativni pad napona se uzra~unava po

slede}em obrascu:
1   l  P
u%  ( R  X  tg) [%],
5 V2
gde je:
 l [m] - duìna voda,
 R [/km] - aktivna otpornost,
 X [/km] - reaktivna otpornost,
 V [V] - fazni napon,
 P [W] - jednovremeno optere}enje.
b) Za dvofazni na~in napajanja procentualni relativni pad napona se izra~unava po slede}em

obrascu:
3   l  P
u%  (R  X  tg) [%],
20 V2
PRORAČUNI
3.11.
STAMBENOG OBJEKTA
gde je:
 V [V] - fazni napon,
c) Za trofazni na~in napajanja procentualni relativni pad napona se izra~unava po slede}em

obrascu:
1   l  P
u%  (R  X  tg) (%)
10 U2
gde je:
 U [V] - linijski napon,
Na osnovu izloènog, pad napona za najkriti~nije strujne krugove (strujna kola prikazana u
prate}im tabelama) ra~unato od odgovarajucih glavnih razvodnih tabli, je znatno ispod
dozvoljenih vrednosti prema stavu 2 ~lana 20 Pravilnika o tehni~kim normativima za
elektri~ne instalacije niskog napona, po kojem pad napona od ta~ke napajanja elektri~ne
instalacije (TS) do prijemnika ne sme biti ve}i od 5% za strujno kolo osvetljenja i 8% za
strujna kola ostalih prijemnika.
NAPOMENA:
Prilikom izvo|enja instalacije, a pre priklju~enja u ormanu +MRO, proveriti dali pad
napona od TS do odgovaraju}eg +MRO ormana ispunjava potrebni uslov.
PRORAČUNI
3.12.
STAMBENOG OBJEKTA
3.4. ZAŠTITA OD INDIREKTNOG DODIRA – SISTEM TN-C-S
Za{tita od indirektnog dodira prema JUS N.B2.741 je efikasna ako su karakteristika za{titnog
ure|aja i impedansa strujnog kola takve da u slu~aju nastanka kvara, zanemarljive impedanse
izme|u faznog i za{titnog provodnika ili izolovanog provodnog dela bilo gde u instalaciji,
nastupi automatsko isklju~enje napajanja u utvr|enom vremenu. Ovaj zehtev je zadovoljen
ako je ispunjen uslov:
ZSIa  U0
gde je:
 ZS – impedansa petlje kvara koja obuhvata izvor, provodnik pod naponom do ta~ke kvara
i
za{titni provodnik izme|u ta~ke kvara i izvora,
 U0 – nazivni napon prema zemlji,
 Ia – struja koja obezbe|uje delovanje za{titnog ure|aja za automatsko isklju~enje
napajanja u vremenu utvr|enom u Tabeli 1.
Tabela 1.:
U0 [V] tD [s]
120 0.8
230 0.4
277 0.4
400 0.2
>400 0.1
Najve}a vremena isklju~enja data u tabeli zadovoljavaju za krajnja strujna kola koja napajaju
priklju~nice ili direktno bez priklju~nice ru~ne aparate klase 1 ili prenosive aparate koji se
pomeraju rukom tokom upotrebe.
Duè vreme isklju~enja koje ne prelazi 5 s, dozvoljava se za napojna strujna kola i za strujna
kola koja ne zahtevaju vremena isklju~enja u tabeli.
Impedansa petlje kvara izra~unava se kao:
ZS= R 2P  X 2P []
gde je:
 RP [] - omski otpor petlje
 XP [] – induktivni otpor petlje
Za izra~unatu vrednost struje gre{ke, Ia, sa karakteristike za{titnog ure|aja (osigura~,

prekida~) o~ita se vreme njegovog isklju~enja kvara t.
PRORAČUNI
3.13.
STAMBENOG OBJEKTA
Za{titni ure|aj je dobro izabran ako je ispunjen uslov:
t < td
Ukoliko je napajanje mreè preko transformatora gornje veli~ine se ra~unaju kao:
n n
R P  R T   R n [] X P  X T   X n []
n 1 n 1
 RT – omski otpor faznog namotaja transformatora na strani niskog napona

 XT – induktivni otpor faznog namotaja transformatora na strani niskog napona
 Rn – omski otpor pojedinih deonica vodova
 Xn – induktivni otpor pojedinih deonica vodova
Ukoliko je napajanje mreè iz generatora direktno (bez transformatora) bi}e:
n n n n
Rp  Rg   Rn (  ) Xp  Xg  X
n 1
n ( )
n 1
 Rg – omski otpor namota generatora

 Xg – induktivni otpor namota generatora
 Rn, Xn – otpori kablova (ranije objašnjeno)
1 OTPORI TRANSFORMATORA
Omski i induktivni otpor transformatora izra~unavaju se iz obrasca:
ur  U2
RT=  ,%,kV,MVA
100  Snt
ux  U2
XT=  ,%,kV,MVA 
100  S nt
gde je:
 U [V] – linijski napon

 SnT [MVA] – snaga transformatora
PRORAČUNI
3.14.
STAMBENOG OBJEKTA
100  PCu
ur= (%), gde su PCu gubici u bakru (kW)
S nT
u x  u 2k  u 2r (%), gde je uk napon kratkog spoja
Za transformatore 10/0.4 kV nekih karakteristi~nih snaga podaci su dati u Tabeli 2.
Tabela 2.:
SnT (kVA) uk (%) ur (%) ux (%) RT (/fazi) XT (/fazi)
250 4 1.30 3.78 0.0080 0.024
400 4 1.15 3.83 0.0060 0.015
630 4 1.03 3.87 0.0026 0.010
1000 6 1.35 5.85 0.0022 0.009
U skladu sa Za{titom od elektri~nog udara (JUS N.B2.741), ukoliko se zanemari impodansa

izvora napajanja, struju Ia treba korigovati sa konvencionalnim faktorom c = 0.8.
2 OTPORI KABLOVA
Omski i induktivni otpori sra~unavaju se po op{tim obrascima:
l   rf  r0  l  xf  x0 
R= [] X= []
n n
gde je:
l – duìna kabla (km)
r0 – omski otpor nulte ìle kabla [/km]
rf – omski otpor fazne ìle kabla [/km]
x0 – induktivni otpor nulte ìle kabla [/km]
xf – induktivni otpor fazne ìle kabla [/km]
n – broj paralelno poloènih kablova za napajanje jednog niskonaponskog ormana
Za kablove karakteristi~nih preseka omski i induktivni otpori kablova (provodnik: bakar),

korigovani na temperaturu od 70C – radnu temperaturu kabla (R70 = 1.2 x R20), dati su u
Tabeli 3.
PRORAČUNI
3.15.
STAMBENOG OBJEKTA
Tabela 3.:
S (mm2) r (/km) x (/km) S (mm2) r (/km) x (/km)
1.5 16.560 0.115 50 0.469 0.083
2.5 9.072 0.110 70 0.324 0.082
4 5.64 0.107 95 0.234 0.082
6 3.732 0.100 120 0.185 0.080
10 2.208 0.094 150 0.151 0.080
16 1.392 0.090 185 0.120 0.080
25 0.881 0.086 240 0.102 0.078
35 0.635 0.083
Kako je uslov efikasnosti za{tite da u analiziranim kriti~nim strujnim kolima bude

ti < ta = 0.4 s,
to se izra~unava odgovaraju}a ukupna impedansa kratkog spoja Z S i potrebna struja isklju~enja
IG odre|ena prema ovoj struji.
Oznake nv, a, b, t i z-ms u tabeli 3 imaju zna~enje kako sledi:

nv - niskonaponski visokou~inski osigura~,
a - automatski osigura~,
b - osigura~ sa brzim topljivim umetkom
t - osigura~ sa tromim topljivim umetkom i
z-ms – motorna za{titna sklopka.

U kriti~nom – strujnom kolu sa minimalnom razlikom struje kratkog spoja I KS i struje
pouzdanog reagovanja za{titnog ure|aja IZU dolazi do efikasnog isklju~enja za{titnog ure|aja t ZU
< 0,10sec, pa je za{tita od opasnih napona dodira efikasna.
Za primenjeni sistem za{rite (TN-C-S) napon gre{ke iznosi:
Ug = 88 V > Ud
Maksimalno dozvoljeno vreme delovanja za{tite (dozvoljeno trajanje gre{ke) iznosi:
tZU < 0.10 s < 5 s

PRORAČUNI
3.16.
STAMBENOG OBJEKTA
3.5. PROVERA ZAŠTITE PROVODNIKA OD STRUJA KRATKOG SPOJA
Za{titni ure|aj je pravilno odabran u pogledu za{tite provodnika od struja kratkog spoja ako je
vreme za koje prekida struju kratkog spoja kra}e od vremena za koje bi se temperatura
provodnika podigla do najvi{e dozvoljene temperature:
2
 S
t i  t doz   k  
 I ks 
gde su:
k - faktor kojim se obuhvata karakteristika hlađenja provodnika
Iks [kA] - efektivna vrednost stvarne struje kratkog spoja
ti [sec] - trajanje kratkog spoja
Efektivnu vrednost stvarne struje kratkog spoja je mogu}e izra~unati ako poznajemo
impedansu petlje kratkog spoja :
Uf
I ks 
Z ks
gde su :
Uf [V] - fazni napon
Zks [] - impedansa petlje kratkog spoja: Zks2= Xks2+ Rks2
Ili je odre|ujemo iz karakteristika isklju~enja osigura~a Ii(IO,ti) koje daju proizvo|a~i za{titnih
ure|aja. Na osnovu trajanja opasnog napona dodira (t i) odre|enog efikasno{}u za{tite od
elektri~nog udara, odre|uje se efektivna vrednost potrebne struje kratkog spoja iz vremenskih
karakteristika za{titnih ure|aja,
Reaktivni i aktivni otpori (Xks i Rks) petlje kratkog spoja se izra~unavaju na bazi slede}ih
jedna~ina:
X ks  X t   x i  Li
i
Rks  Rt   ri  Li
i
gde su :
Xt,Rt [m] - otpori transformatora
xi,ri [m/m] - podu`ni otpor i-tog provodnika na trasi od TS do prijemnika
Li [m] - duìna i-tog provodnika na trasi od TS do prijemnika
Na osnovu efektivne vrednosti stvarne struje kratkog spoja iz vremenskih karakteristika

za{titnih ure|aja, koje daju proizvo|a~i za{titnih ure|aja, odre|uje se trajanje kratkog spoja (ti).
PRORAČUNI
3.17.
STAMBENOG OBJEKTA
Kako je u analiziranim kriti~nim strujnim kolima dopu{teno trajanje kratkog spoja tdoz, pri
strujama kratkog spoja IKS ve}e od vremena isklju~enja za{titnih ure|aja u tim uslovima ti = ta,
to je:
tdoz > tisk ZAŠTITA OD KRATKOG SPOJA JE EFIKASNA!
PRORAČUNI
3.18.
STAMBENOG OBJEKTA
3.6. PRORAČUN OTPORNOSTI RASPROSTIRANJA UZEMLJIVAČA
Temeljni uzemljiva~ je povr{inski zamkasti uzemljiva~. Prisustvo metalnih instalacija u

objektu uti~e da se ovaj uzemljiva~ pona{a kao uzamljiva~-petlja. Prora~un otpornosti
rasprostiranja temeljnog uzemljiva~a koristi upro{}en izraz za otpornost okrugle plo~e na
povr{ini tla. Isti izraz koristi se i u DIN-VDE (0141/89)
Otpornost rasprostiranja temeljnog uzemljiva~a moè pribli`no da se prora~una prema izrazu:

Ruz  2D
gde je:
 Ruz [] - otpornost rasprostiranja temeljnog uzemljiva~a,
  [m] - specifi~na elektri~na otpornost tla,
 D [m] - pre~nik okrugle plo~e koja ima istu povr{inu (S) kao uzemljiva~-petlja.
Kako je:
D2 S
S D2 ,
4 
to je:
0,443
Ruz  S
Kako je za postoje}i objekat:
r 150 W m
A 22,0 met
B 8,5 met
De 15,4 met
Kud 1,2
Rud doz= 20,0 W
Ruz= 5,83 W
To je ukupni udarni otpor uzemljiva~a:

Ruz = 5,83  < 20  - ZADOVOLJAVA
Kao uzemljiva~ koristi se pocinkovana ~eli~na traka P 25x4 JUS.N.B4.901^, poloèna u

temelj objekta, prema crteù priloènom u grafi~koj dokumentaciji projekta.
PRORAČUNI
3.19.
STAMBENOG OBJEKTA
3.7. PRORAČUN NIVOA ZAŠTITE

Td 32
Ng = 0.04 x Td1.25 3,04437021

Ae' 5304 m2
Nd = Ng x Ae x 10-6 [broj udara/god.], 0,01614644

C1 1
C2 1
C3 2
C4 1
Nc = 3 x 10-3/C 0,0015
Er ³ 1-Nc/Nd 0,907

Stambeni objekat,
Nivo II
Ugao Miloja Đaka i Omladinske,BGD

Računska efikasnost Nivo zaštite
Nivo I sa dodatnim
Er > 0,98
merama
0.98 ≥ Er > 0,95 Nivo I
0.95 ≥ Er > 0,90 Nivo II
0.90 ≥ Er > 0,80 Nivo III
0.80 ≥ Er > 0,00 Nivo IV
OBJEKAT
Stambeni objekat,
Ugao Miloja Đaka i Omladinske,BGD
Ae Ae'
A 22 5304 m2 5304 m2
B 8,5
H 10,6
PRORAČUNI
3.20.
STAMBENOG OBJEKTA
3.8. IZRAČUNAVANJE POLUPREČNIKA ZAŠTITE

Polupre~nik za{titne zone uređaja za rano startovanje se izra~unava po slede}oj formuli:
R p  h   2R  h   L 2R  L , za h  5m
Rp [m] - polupre~nik za{titne zone u horizontalnoj ravni
h [m] - visina {iljka Satelit + ESE, u odnosu na povr{inu koja se {titi

odnosno:
R p  h   2R  h   T 2R  T  , jer je :
m
, gde je : v 1
L  v  T s
ΔL [m] - napredovanje uzlaznog lidera
ΔT [μs] - vreme prednja~enja

2
R  10  I 3
R [m] - udaljenost na kojoj dolazi do aktiviranja ure|aja za rano startovanje
20 m za I nivo za{tite - najve}i stepen za{tite

45 m za II nivo za{tite - visoki stepen za{tite
60 m za III nivo za{tite - uobi~ajeni stepen za{tite
h = 13,60 met ≥ 5met

A
H = 3,00 met a= 22,00 met = 11,00 met
B
b= 8,50 met = 4,25 met
Rz = 11,79 m Min zahtevani poluprecnik zastite
R = 45 m realni poluprecnik zastite sa

dL = 20 m SL25 Rp = 49,60 m predlozenim tipom hvataljke
PRORAČUNI
3.21.
STAMBENOG OBJEKTA
PRORAČUNI
3.22.
STAMBENOG OBJEKTA
Tabela 3
redn POTEZ P Unl s tip kabla dužina u U uk

broj od do kW V mm2 m % %
TS KPK 2,00%
KPK +MRO-1 36,59 400 25 PP00-Y 4x25 mm2 5 0,08% 2,08%
+MRO-1 +MRO-2 26,07 400 25 PP00-Y 4x25 mm2 25 0,29% 2,37%
+MRO-2 +MRO-3 13,40 400 25 PP00-Y 4x25 mm2 10 0,06% 2,43%

+MRO-1 +MRO-1 13,79 400 10 P/F-5x10 mm2 1 0,02% 2,10%
+MRO-1 +RT-SU1 12,33 400 16 PP00-Y 5x16 mm2 10 0,09% 2,18%
+MRO-1 +RT-PR1 8,49 400 6 PP00-Y 5x6 mm2 10 0,16% 2,25%
+MRO-1 +RT-SP1 7,03 400 4 PP00-Y 5x4 mm2 12 0,24% 2,33%

+RT-SU1 u13-14-15 1,50 400 2,5 PP00-Y 5x2,5 mm2 25 0,17% 2,35%
+RT-SU1 u16 1,50 230 2,5 PP00-Y 3x2,5 mm2 25 1,01% 3,20%
+RT-SU1 E01 1,50 400 2,5 PP00-Y 4x2,5 mm2 25 0,17% 2,35%
+RT-SU1 u8 1,00 230 2,5 PP00-Y 3x2,5 mm2 10 0,27% 2,45%
+RT-SU1 u1 1,20 230 2,5 PP00-Y 3x2,5 mm2 10 0,32% 2,51%
+RT-SU1 osvetljenje 1,10 230 1,5 PP00-Y 3x1,5 mm2 35 1,73% 3,92%

+MRO-3 +RT-SU3 12,69 400 16 PP00-Y 5x16 mm2 10 0,09% 2,52%
+MRO-3 +RT-PR3 7,08 400 6 PP00-Y 5x6 mm2 8 0,11% 2,54%
+MRO-3 +RT-SP3 7,03 400 4 PP00-Y 5x4 mm2 10 0,20% 2,63%

+RT-SP3 u9 2,30 230 2,5 PP00-Y 3x2,5 mm2 15 0,93% 3,56%
+RT-SP3 osvetljenje 1,10 230 1,5 PP00-Y 3x1,5 mm2 25 1,24% 3,87%

(max) U uk = 3,92%
U doz = 5,00%
(max) U uk < U doz DA
PRORAČUNI
3.23.
STAMBENOG OBJEKTA
Tabela 4
redn POTEZ Imax tip Kks s dužin Rks Xks Zks Iks Izu
a
broj od do A raz mm2 m m m m A A
v
TS 400 kVA 4,600 15,324
KPK +MRO-1 63,00 NV 1,60 25 5 4,405 0,430 18,15 10139,7 100,8
+MRO-1 +MRO-2 63,00 NV 1,60 25 25 22,025 2,150 35,83 5136,1 100,8
+MRO-2 +MRO-3 63,00 NV 1,60 25 10 8,810 0,860 44,04 4178,2 100,8

+MRO-1 +MRO-1 20,00 a 1,45 10 1 2,208 0,094 19,41 9477,7 29,0
+MRO-1 +RT-SU1 20,00 a 1,35 16 10 13,920 0,900 30,20 6092,2 27,0
+MRO-1 +RT-PR1 20,00 a 1,35 6 10 37,320 1,000 51,37 3581,6 27,0
+MRO-1 +RT-SP1 16,00 a 1,45 4 12 67,680 1,284 80,73 2279,2 23,2

+RT-SU1 u13-14-15 16,00 a 1,35 2,5 25 226,800 2,750 252,69 728,2 21,6
+RT-SU1 u16 16,00 a 1,35 2,5 25 226,800 2,750 252,69 728,2 21,6
+RT-SU1 E01 16,00 a 1,35 2,5 25 226,800 2,750 252,69 728,2 21,6
+RT-SU1 u8 16,00 a 1,35 2,5 10 90,720 1,100 117,22 1569,7 21,6
+RT-SU1 u1 16,00 a 1,35 2,5 10 90,720 1,100 117,22 1569,7 21,6
+RT-SU1 osvetljenje 6,00 a 1,35 1,5 35 579,600 4,025 605,09 304,1 8,1

+MRO-3 +RT-SU3 20,00 a 1,35 16 10 13,920 0,900 42,86 4293,5 27,0
+MRO-3 +RT-PR3 20,00 a 1,35 6 8 29,856 0,800 57,72 3187,7 27,0
+MRO-3 +RT-SP3 16,00 a 1,45 4 10 56,400 1,070 83,46 2204,7 23,2

+RT-SP3 u9 16,00 a 1,35 2,5 15 136,080 1,650 162,26 1134,0 21,6
+RT-SP3 osvetljenje 6,00 a 1,35 1,5 25 414,000 2,875 439,57 418,6 8,1

(min) IKS-
IZU 296,0
t ZU < 0,10
(min) IKS-
IZU >0
PRORAČUNI
3.24.
STAMBENOG OBJEKTA
Tabela 5
redn POTEZ In tip s tip kabla Cu Iks tdoz tisk
broj od do A mm2 Al A sec sec

KPK +MRO-1 63 NV 25 PP00-Y 4x25 mm2 0,115 10139,7 0,080 0,001
+MRO-1 +MRO-2 63 NV 25 PP00-Y 4x25 mm2 0,115 5136,1 0,313 0,001
+MRO-2 +MRO-3 63 NV 25 PP00-Y 4x25 mm2 0,115 4178,2 0,473 0,001

+MRO-1 +MRO-1 20 a 10 P/F-5x10 mm2 0,115 9477,7 0,015 0,002
+MRO-1 +RT-SU1 20 a 16 PP00-Y 5x16 mm2 0,115 6092,2 0,091 0,002
+MRO-1 +RT-PR1 20 a 6 PP00-Y 5x6 mm2 0,115 3581,6 0,037 0,002
+MRO-1 +RT-SP1 16 a 4 PP00-Y 5x4 mm2 0,115 2279,2 0,041 0,002

+RT-SU1 u13-14-15 16 a 2,5 PP00-Y 5x2,5 mm2 0,115 728,2 0,156 0,002
+RT-SU1 u16 16 a 2,5 PP00-Y 3x2,5 mm2 0,115 728,2 0,156 0,002
+RT-SU1 E01 16 a 2,5 PP00-Y 4x2,5 mm2 0,115 728,2 0,156 0,002
+RT-SU1 u8 16 a 2,5 PP00-Y 3x2,5 mm2 0,115 1569,7 0,034 0,002
+RT-SU1 u1 16 a 2,5 PP00-Y 3x2,5 mm2 0,115 1569,7 0,034 0,002
+RT-SU1 osvetljenje 6 a 1,5 PP00-Y 3x1,5 mm2 0,115 304,1 0,322 0,002

+MRO-3 +RT-SU3 20 a 16 PP00-Y 5x16 mm2 0,115 4293,5 0,184 0,002
+MRO-3 +RT-PR3 20 a 6 PP00-Y 5x6 mm2 0,115 3187,7 0,047 0,002
+MRO-3 +RT-SP3 16 a 4 PP00-Y 5x4 mm2 0,115 2204,7 0,044 0,002

+RT-SP3 u9 16 a 2,5 PP00-Y 3x2,5 mm2 0,115 1134,0 0,064 0,002
+RT-SP3 osvetljenje 6 a 1,5 PP00-Y 3x1,5 mm2 0,115 418,6 0,170 0,002

PRORAČUNI
3.25.
STAMBENOG OBJEKTA
Tabela 1.1
POSTUPAK FOTOMETRISKOG PRORAČUNA
 a  b
 = E sr min
Prostorija 7.
 R  f 1 f 2
gde je:
φ - ukupni potrebni svetlosni fluks (lm), 29186 lm
Esr min - potrebna minimalna srednja osvetljenost (lx),
450,00 lx
a - duìna prostorije (m), 4,30 met
b - {irina prostorije (m), 4,80 met PLANIRANJE:
f1 - faktor zaga|ivanja (-), 0,85 1,31
f2 - faktor starenja (-). 0,9 normalno
ηR - iskoristivost osvetljenja (-), 0,416
a xb
k=
( h - h r - hv ) x ( a + b )
gde je:
k - indeks prostorije (-), 1,51
a - duìna prostorije (m), 4,30 met
b - {irina prostorije (m), 4,80 met
h - visina prostorije (m), 2,40 met
hr - visina radne povr{ine (m), 0,80 met
hv - visina ve{anja svetiljke (m). 0,10 met
2 x 1350 lm 18 W
12 kom
500 lx
PRORAČUNI
3.1.
STAMBENOG OBJEKTA
Tabela 2
POTEZ
I2<1.45xIz
I2=KosxIn
1.45xIz
Ib<In<Iz
cos
redn
Kos
Unl
tip kabla
kn
tip
 
kt
P
K
Ib
In
Ik
Iz
s

od
do
mm2
razv
broj
kW
A

KPK +MRO-1 36,59 400 1,00 1,00 52,81 63 A NV 1,60 25 120 1,00 0,80 0,80 96,00 100,80 139,20 DA DA PP00-Y 4x25 mm2
+MRO-1 +MRO-2 26,07 400 1,00 1,00 37,63 63 A NV 1,60 25 120 1,00 0,80 0,80 96,00 100,80 139,20 DA DA PP00-Y 4x25 mm2
+MRO-2 +MRO-3 13,40 400 1,00 1,00 19,34 63 A NV 1,60 25 120 1,00 0,80 0,80 96,00 100,80 139,20 DA DA PP00-Y 4x25 mm2

+MRO-1 +MRO-1 13,79 400 1,00 1,00 19,90 20 A a 1,45 10 69 1,00 0,80 0,80 55,20 29,00 80,04 DA DA P/F-5x10 mm2
+MRO-1 +RT-SU1 12,33 400 1,00 1,00 17,82 20 A a 1,35 16 92 1,00 0,80 0,80 73,60 27,00 106,72 DA DA PP00-Y 5x16 mm2
+MRO-1 +RT-PR1 8,49 400 1,00 1,00 12,27 20 A a 1,35 6 51 1,00 0,80 0,80 40,80 27,00 59,16 DA DA PP00-Y 5x6 mm2
+MRO-1 +RT-SP1 7,03 400 1,00 1,00 10,16 16 A a 1,45 4 40 1,00 0,80 0,80 32,00 23,20 46,40 DA DA PP00-Y 5x4 mm2

+RT-SU1 u13-14-15 2,40 400 1,00 1,00 3,46 16 A a 1,35 2,5 30 1,00 0,80 0,80 24,00 21,60 34,80 DA DA PP00-Y 5x2,5 mm2
+RT-SU1 u16 1,50 230 1,00 1,00 6,52 16 A a 1,35 2,5 30 1,00 0,80 0,80 24,00 21,60 34,80 DA DA PP00-Y 3x2,5 mm2
+RT-SU1 E01 4,50 400 1,00 1,00 6,50 16 A a 1,35 2,5 30 1,00 0,80 0,80 24,00 21,60 34,80 DA DA PP00-Y 4x2,5 mm2
+RT-SU1 osvetljenje 1,10 230 1,00 1,00 4,78 6A a 1,35 1,5 22 1,00 0,80 0,80 17,60 8,10 25,52 DA DA PP00-Y 3x1,5 mm2

PRORAČUNI
3.2.
STAMBENOG OBJEKTA
POTEZ
I2<1.45xIz
I2=KosxIn
1.45xIz
Ib<In<Iz
cos
redn
Kos
Unl
tip kabla
kn
tip
 
kt
P
K
Ib
In
Ik
Iz
s

od
do
mm2
razv
broj
kW
A

+MRO-3 +RT-SU3 12,69 400 1,00 1,00 18,34 20 A a 1,35 16 92 1,00 0,80 0,80 73,60 27,00 106,72 DA DA PP00-Y 5x16 mm2
+MRO-3 +RT-PR3 7,08 400 1,00 1,00 10,23 20 A a 1,35 6 51 1,00 0,80 0,80 40,80 27,00 59,16 DA DA PP00-Y 5x6 mm2
+MRO-3 +RT-SP3 7,03 400 1,00 1,00 10,16 16 A a 1,45 4 40 1,00 0,80 0,80 32,00 23,20 46,40 DA DA PP00-Y 5x4 mm2

+RT-SP3 u9 2,30 230 1,00 1,00 10,00 16 A a 1,35 2,5 30 1,00 0,80 0,80 24,00 21,60 34,80 DA DA PP00-Y 3x2,5 mm2
+RT-SP3 osvetljenje 1,10 230 1,00 1,00 4,78 6A a 1,35 1,5 22 1,00 0,80 0,80 17,60 8,10 25,52 DA DA PP00-Y 3x1,5 mm2
PRORAČUNI

03-Proracuni EXSTRA

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

03-Proracuni EXSTRA

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

GLAVNI ELEKTRO PROJEKAT

3.1. FOTOMETRISKI PRORAČUN

 Vrednost iskoristivosti osvetljenja (ηR) se odre|uje u skladu sa postupkom prikazanim u poglavljima F-

Isporučioc svetiljki je obavezan da priloži odgovarajuće Prora~une sa odabranim

3.2. BILANSI ELEKTRO POTROŠNJE

Broj i raspored svetiljki je određen prema fotometriskim proračunima pojedinih prostora uz

POJEDINAČNA STAMBENA JEDINICA

Prema zahtevima funkcionisanja i usvojenim rasporedima priključnica u ovom delu objekta –

Stan 1, Merno mesto +MRO–1

POJEDINAČNA STAMBENA JEDINICA

Saglasno pomenutim grupama potrošnje i odgovarajućim faktorima jednovremenosti potrošača

Stan 2, Merno mesto +MRO–2

POJEDINAČNA STAMBENA JEDINICA

Saglasno pomenutim grupama potrošnje i odgovarajućim faktorima jednovremenosti potrošača

Stan 3, Merno mesto +MRO–3

UKUPNO STAMBENI OBJEKAT

Prema ovome, prema usvojenom tehničkom rešenju za unutrašnje priključke (usponski

Rezultati analiza su primenjeni u prora~unima koji slede u Tabelama 2...5.

Beograd, JUN–2008. godine Odgovorni projektant,

Dragan RISTIĆ, d.i.e.

3.3. PRORAČUN NOSIVOSTI KABLOVA

1. Dozvoljenog termi~kog optere}enja,

Izabrani presek provodnika mora da zadovolji oba kriterijuma.

3.2.1 PRORA^UN TERMI^KOG OPTERE]ENJA

a) Struja u trofaznom vodu

Struja u trofaznom vodu izra~unava se prema obrascu:

b) Struja u monofaznom vodu

Struja u monofaznom vodu izra~unava se prema obrascu:

U konkretnom slu~aju, temperatura sredine se kre}e oko temperature od 300C pa je Kt = 1.0.

Rezultati prora~una su prezentirani su u Tabeli 2.

3.2.2 PRORA^UN PADA NAPONA

Izabrani provodnik po kriterijumu 1 proverava se po kriterijumu 2.

a) Za monofazni na~in napajanja procentualni relativni pad napona se uzra~unava po

b) Za dvofazni na~in napajanja procentualni relativni pad napona se izra~unava po slede}em

c) Za trofazni na~in napajanja procentualni relativni pad napona se izra~unava po slede}em

Rezultati prora~una su prezentirani su u Tabeli 3.

Beograd, JUN–2008. godine Odgovorni projektant,

Dragan RISTIĆ, d.i.e.

3.4. ZAŠTITA OD INDIREKTNOG DODIRA – SISTEM TN-C-S

Impedansa petlje kvara izra~unava se kao:

Za izra~unatu vrednost struje gre{ke, Ia, sa karakteristike za{titnog ure|aja (osigura~,

Za{titni ure|aj je dobro izabran ako je ispunjen uslov:

 RT – omski otpor faznog namotaja transformatora na strani niskog napona

Ukoliko je napajanje mre`e iz generatora direktno (bez transformatora) bi}e:

 Rg – omski otpor namota generatora

Omski i induktivni otpor transformatora izra~unavaju se iz obrasca:

 U [V] – linijski napon

u x  u 2k  u 2r (%), gde je uk napon kratkog spoja

Za transformatore 10/0.4 kV nekih karakteristi~nih snaga podaci su dati u Tabeli 2.

U skladu sa Za{titom od elektri~nog udara (JUS N.B2.741), ukoliko se zanemari impodansa

Omski i induktivni otpori sra~unavaju se po op{tim obrascima:

Za kablove karakteristi~nih preseka omski i induktivni otpori kablova (provodnik: bakar),

Kako je uslov efikasnosti za{tite da u analiziranim kriti~nim strujnim kolima bude

Oznake nv, a, b, t i z-ms u tabeli 3 imaju zna~enje kako sledi:

Rezultati prora~una su prezentirani su u Tabeli 4.

Za primenjeni sistem za{rite (TN-C-S) napon gre{ke iznosi:

Maksimalno dozvoljeno vreme delovanja za{tite (dozvoljeno trajanje gre{ke) iznosi:

tZU < 0.10 s < 5 s

Dragan RISTIĆ, d.i.e.

3.5. PROVERA ZAŠTITE PROVODNIKA OD STRUJA KRATKOG SPOJA

Na osnovu efektivne vrednosti stvarne struje kratkog spoja iz vremenskih karakteristika

Rezultati prora~una su prezentirani su u Tabeli 5.

tdoz > tisk ZAŠTITA OD KRATKOG SPOJA JE EFIKASNA!

Beograd, JUN–2008. godine Odgovorni projektant,