The Zero conditional – Nulti

kondicional
Kada koristimo Nulti kondicional?
Koristimo ga kada god želimo da izrazimo neku činjenicu.
Na primer, svi znamo da voda ključa ako dostigne 100 stepeni. Zato bi na
engleskom rečenica:

“Ako voda dostigne 100 stepeni, ona ključa” zvučala ovako:

“If the water  reaches  100 degrees, it  boils.”

Dakle, nulti kondicional koristimo kada izražavamo nešto što je očigledno

istinito.

“Ako se posečeš, krvariš.”

“If you cut yourself, you bleed.”

“Ako staviš vodu na -20 stepeni, ona se zaledi.”

“If you put water on minus 20 degrees, it freezes.”

“Ako je zub pokvaren, on boli.”

“If the tooth is broken, it hurts.”

Kako se gradi Nulti kondicional?

Građenje nultog kondicionala možemo da zapamtimo po tome što nema
nikakve (nulte) razlike u vremenima koja se koriste u prvom i drugom delu
rečenice.
Primer:

“Ako dostigne 100 stepeni, voda ključa.”

“If it  REACHES  (present simple) 100 degrees, the water  BOILS  (present simple
ponovo).”

U oba dela rečenice upotrebili smo present simple tense, odnosno prosto
sadašnje vreme. Zato je i građenje ovog kondicionala jako prosto.
The First conditional – Prvi kondicional
Kada se koristi Prvi kondicional?
Prvi kondicional koristimo kada nešto što uradimo sada ima rezultata u
budućnosti.
Ako vam neko kaže:

“Ako učiš, položićeš ispit”, na engleskom bi vam to rekao koristeći prvi

kondicional:
“If you study, you will pass the exam.”

Ukoliko vam neko želi reći:

“Ako budeš jeo mnogo, ugojićeš se”, upotrebiće prvi kondicional i reći:
“If you eat too much, you will gain weight.”

“Ako budeš štedeo, kupićeš kola sledeće godine.”

“If you save money, you will buy a car next year.”

“Ako budeš pio mnogo vode, smršaćeš.”

“If you drink much water, you will lose weight.”

Možemo brzo primetiti da se prvi kondicional jako često koristi a da građenje

nije uopšte teško. Zato ne treba da bežimo od njega, već da iskoristimo to što
smo ga lako naučili i da ga stoga često primenjujemo.

Kako se gradi Prvi kondicional?

Prvi kondicional gradimo tako što u delu rečenice gde se
nalazi IF koristimo present simple, odnosno prosto sadašnje vreme (if you
STUDY – ako UČIŠ), a u drugom delu rečenice WILL + INFINITIVE (položićeš
ispit – you WILL PASS the exam). To je lako zapamtiti, jer nam je prvi deo, IF
deo, nešto što radimo u sadašnjosti, pa zato koristimo present simple. U
drugom delu rečenice izražavamo kakav će efekat naš postupak imati u
budućnosti, pa koristimo WILL + INFINITIVE.