„Очију твојих да није“

У песми је приказана љубав која брани човека и и његово достојанство. Та љубав лечи
усамљеност, оснажује дух и улепшава живот. Без љубави нема живота, као што га нема ни без
сунца. Тема љубави двоје младих развијена је кроз четири терцине, и у свакој од њих је дат по
један опис вољене особе. У првом стиху песник истиче лепоту очију и наглашава тескобу и
нелагодност коју осећа у свом стану. Њене очи обасјавају стан, чине га пространим и светлим.
Песник је очаран лепотом њеног осмеха, који уноси ведрину, чини да више не види зидове
тескобног стана. Затим говори о лепоти њеног гласа, који пореди са славујем, каже да њен глас
„очарава чак и врбу да преко прага уђе у стан“ и придружи им се. Врба представља метафору за
младост, невиност и нежност. У последњој строфи песник наглашава лепоту руку вољене особе.
Оне су симбол за загрљај у завршници љубавне приче. На самом крају, песник наглашава снагу
своје љубави уводећи сунце које представља топлину, живот и здравље. Јер без руку вољене
особе „Сунце не би никад у нашем сну преноћило“. Тако снага љубавног доживљаја, дивљења
вољеној особи добија универзалан карактер.

У времену у којем ми живимо, људи не знају како да дају љубав, али такође не знају ни на који
начин желе да је приме. Волети и бити вољен јесте највећа људска потреба, али не знамо како да
волимо и како љубав да примамо. Носимо превише терета из претходних веза и искустава, и
доводимо их у везу са новим особама које срећемо. Због тога човек има потешкоћа да успостави
праву интимну везу са неком особом. Постоји више типова привлачења: физичко, ментално,
емоционално, финансијско, духовно... Већина људи улази у везу због постојања „хемије“, првих
искри међусобног привлачења. Ретко је наћи људе који више цене компатибилност, способност
разумевања, вредности којима се водимо и којима тежимо. Нема ничег лоше у томе да веза почне
из материјалних и естетских разлога, али то не може бити крајње одредиште. Ми, људи, уствари,
уопште нисмо саосећајни, само удовољавамо другим људима. Имамо списак за оне које желимо,
али немамо списак за оно што треба да будемо. Не да будемо да бисмо привлачили друге, него
да будемо из потребе за бивствовањем. Нико од нас не зна шта заправо жели, док не постане
свестан своје праве природе.