БИБЛИЈА. СТАРИ ЗАВЕТ.

ПЈЕСМА НАД ПЈЕСМАМА

Пјесма над пјесмама: Стари завет, Поучне или моралне књиге
– Алегоријски приказ љубави Бога и изабраног народа или Христа и цркве ||приказ љубави
младића и девојке
– Извор дела: усмена љубавна лирика (свадбене песме); ауторство приписано цару
Соломону
– Осам песама у дијалошкој форми  лирска повест о љубави која савлађује све препреке
* Друга песма: Чежња пријатељице за пријатељем
– Богатство осећања: љубав, чежња, усхићење, радост, нада, дивљење, понос, стрепња,
занос...
– Метафоре и поређења – описивање телесне и духовне лепоте и изражавање љубави,
присности и чежње
– Симболична значења мотива:
* Љиљан – белина, чистота, невиност, избор вољеног бића
* Ружа – лепота, љубав, душевни занос, савршенство
* Јабука – плодност, обнова, трајна свежина
* Јелен – брзина, окретност, смелост, исконска чистота, плодност, раст и поновно рођење
* Срна – оштровидост, хитрина
* Голубица – безазленост, чистота, нежност, Свети дух
– Бујност, обиље, животворност пролећа – цвеће, песма, пој птица, лоза, смоква: време
љубави  обнављање природе у пролеће = обнављање љубави
– Здруживање чулних сензација у поетским сликама
– Алегорија – мале лисице кваре процвали виноград: околности које спречавају остварење
љубави
Љубав: племенита, узвишена, искрена, трајна, извор среће, животне снаге и смисла,
душевног богатства
 Наставник се у уводним минутима осврће на културолошко порекло „Пјесме над
пјесмамаˮ. Том приликом наглашава чињеницу да је ова својеврсна збирка песама
уврштена у Стари завет (хебрејски Танах), те да је током историје изучавања њеног
ауторства приписана и Соломону, легендарном јеврејском цару и Давидовом оцу. Такође
спроводи унутрашње локализовање песничког текста, наводећи да припада тзв.
мудросним књигама Старог завета. Образлаже став да Пјесма над пјесмамаводи порекло
из усмене књижевне традиције (свадбена лирика) и објашњава проблем ауторства
(приписивање дела цару Соломoну).
 Указује на жанровску разноврсност текстова у Старом завету (повест, мит, легенда,
родослов, хроника, приче, изреке, псалми – религиозна лирика, молитве, химне,
проповеди и сл.) и њихову повезаност са усменом књижевношћу и предањем.
 Објашњавају да се Пјесма над пјесмаматумачи на два начина: као алегоријски приказ, и то
љубави Јахвеа (јеврејски назив за Бога) и изабраног народа или љубави Христа и његове
 Цркве, или као песма о љубави младића и девојке, „пријатеља и пријатељице” (заручника
и заручнице).
 Утврђују да се Пјесма над пјесмама налази у Старом завету, у саставу Поучних или
моралних књига.
 Шта бисте издвојили као доминантну тему одломака које смо управо прочитали? Која
расположења преовлађују на нивоу читаве "Пјесме над пјесмама"? Какве читалачке утиске
и промишљања је код вас иницирао опис великог искуства љубави који је саопштен кроз
двострукост „гласоваˮ (мушки, женски)?
 Ученици устврђују да се „Пјесма над пјесмамаˮ безмало у целости разоткрива као лирска
апотеоза љубави, што је назначено како у њеној експозицији, тако својеврсном
хиперболизацијом на којој почива наслов. Разиграност предочене љубави у складу је са
пасторалним амбијентом у који је певач смешта (мотиви везани за животињски и биљни
свет).
 Објашњавају да се насловом наглашава изванредна лепота песме, али и узвишеност, снага
и изузетност осећања о којима она говори.
 Ком књижевном роду припада "Пјесма над пјесмама"? Одлике ког књижевног рода су
такође прикривено присутне у њој, поготово када је реч о оглашавању девојке са једне,
односно младића са друге стране? Шта је, према вашем мишљењу, постигнуто
драматиком која се назире иза љубавног заноса двоје младих?
 Разговарајући са наставником о „етапамаˮ у приказивању љубавног односа, ученици
образују план текста који се бележи на табли:
1. пролошка песма (усхићење двоје заљубљених);
2. девојчин позив драгом („болна од љубавиˮ: љубавна чежња доведена у везу са
пасторалним сликама);
3. девојка се присећа младићевих посета: потрага за њим;
4. младићева чежња за девојчином лепотом (низ упечатљивих поређења и чулно
наглашени описи: очи „као голубице између витицаˮ, говор као „кришка шипкаˮ зуби као
„стадо оваца једнакихˮ, дојке „као два ланета близанцаˮ и сл);
5. невестино ишчекивање драгог и визија његове наочитости;
6. младићева очараност лепотом своје изабранице, Суламке;
7. испреплетаност младићеве и девојчине жеље;
8. „Многа вода не може угасити љубави, нити је реке потопитиˮ (завршне рефлексије на
тему витализма овоземаљске љубави).
 Уочавају осећања љубави, чежње, усхићености, радости, среће, дивљења, оданости,
поверења, наде, стрепње; издвајају мотиве телесне лепоте, снаге и хитрине, младости,
ишчекивања драгог, рађања пролећа, мноштво мотива из биљног и животињског света са
симболичким значењем.
 Наводи ученике да тумаче симболику мотива којима се кроз поређења и метафоре
исказује лепота вољеног бића (ружа, љиљан, јабука, голубица, срна, јеленче) и разматрају
однос телесне и душевне лепоте.
 Тумаче симболику мотива којима се кроз поређења и метафоре исказује лепота вољеног
бића (ружа, љиљан, јабука, голубица, срна, јеленче).
 Разматрају јединство телесне и душевне лепоте исказано у портретима заљубљених
заснованим на наведеним метафорама и поређењима.
 Истиче да лирска структура Пјесме над пјесмама садржи и епске и лирске елементе и
позива ученике да их одреде и објасне њихову уметничку функцију.
 Усмерава пажњу ученика на паралелизам осећања заљубљених и збивања у природи као
исходиште поетских слика и њиховог чулног богатства; подстиче их на анализу поетских
слика и језичко-стилску анализу текста.
 Покреће расправу о могућим значењима алегоријске слике малих лисица које кваре
винограде у цвату.
 Закључују да се љубав двоје младих у Пјесми над пјесмамаостварује у складном јединству
телесне привлачности и душевне блискости.
 Запажају дијалошку форму у структурирању лирског текста и склад лирских гласова у
динамичном изражавању пуног и целовитог љубавног осећања.
 Увиђају да се из смењивања реплика младића и девојке могу наслутити околности и
догађаји који су их привремено раздвојили.
 Разматрају начин на који се младић и девојка „натпевавајуˮ.
 Изводе закључак о хармонији као облику заједничког постојања којој двоје заљубљених
тежи
 Тумаче паралелизам збивања у природи и осећања заљубљених као знак животворне снаге
и плодности љубави и склада и повезаности човека и природе.
 Заједница двоје заљубљених такође је преслика човекове љубави према Богу која, дакле,
не може да постоји без радости у срцу. Ученици коментаришу места у тексту у којима се
веренички однос представља у светлу многих изазова и препрека. Захваљујући томе
изводе закључак о одговорности и жртви без којих не може бити говора о истинској
љубави, као што њена земаљска природа не постоји без усхићења и страсти.
 Издвајају метафоре и поређења од којих се творе поетске слике и показујуда се љубав,
лепота, блискост и узајамна приврженост заљубљених доживљавају свим чулима.
 Утврђују да у дијалогу заљубљених доминирају императив и презент; императивом се
интензивира дијалошки дискурс и изражава јака жеља за сусретом, а презентом се
показује свевременост и трајност лепоте и љубави.
 Тумаче алегоријску слику лисица које кваре виноград у цвату као ознаку за све препреке
које спречавају остварење љубави.
 Говоре о лепоти и снази младалачке љубави; истичу да ће верна, искрена и чиста љубав
бити дуготрајна и одолевати свим животним искушењима.