FRANCESKO PETRARKA (1304-1374), italijanski pesnik koji se smatra zaetnikom

humanizma u Italiji. Pravo prezime mu je bilo Petracco, ali ga je kasnije latinizirao u

Petrarca.
JA NEMAM MIRA
Ja nemam mira a u rat ne hrlim;
Leden a gorim, plaim se i nadam;
Po nebu letim, a na zemlju padam;
Ne hvatam nita, a svet citav grlim.
Amor me kazni da sred uza stojim,
Nit omcu drei, nit okove stee,
Nit da me smakne, niti da odvee,
Nece me iva, ne smatra me svojim.
Bez vida vidim, nem ,glas gubim:
Umreti udim, a pomoci traim,
Sebi sam mrzak, a drugoga ljubim.
Nit mi se mre nit mi se ivi,
Smjem se placuci, alocu se snaim.
Ovakvom stanju vi ste, gospo krivi.
<a href='http://oglasavanje.domaci.de/adclick.php?n=aad3b929' target='_blank'><img
src='http://oglasavanje.domaci.de/adview.php?what=zone:17&amp;n=aad3b929'
border='0' alt=''></a>
_________________
El amor ha florecido en mi corazon a causa de tu amor.

lovegoddess
Vetica

Godine: 27
Datum registracije: 24 Feb 2005
Poruke: 6555

Mesto: Hidden island...

Postavljena: Pet Jun 03, 2005 5:47 pm

Naslov poruke:

SONET 1
Onaj slavuj koji celu noc je plako
Za decom - il' moda za draganom vene Do nebesa cvili. On lii na mene,
Jer i moja tuga bezmerna je tako.

Svirepa nam sudba slian udes sprema;

On, usamljen s bolom kao i ja poje.
Ni ja nikog nemam, samo srce svoje,
Miljah za boginju da samrti nema.

Jer ko bi verov'o - ah ta vera vajna! Da dva oka sto su kao sunce sjajna,
Zemljom pretvore se, zemlja da i skrije!

sad znam ta u knjizi sudbine mi pie:

U jadima svojim uviam sve vie Da na ovom svetu nista trajno nije!
_________________
El amor ha florecido en mi corazon a causa de tu amor.

lovegoddess

Vetica

Godine: 27
Datum registracije: 24 Feb 2005
Poruke: 6555
Mesto: Hidden island...
Postavljena: Pet Jun 03, 2005 5:49 pm

Naslov poruke:

SONET 2
Ja zamiljen duh koji se trudi,
Da i korake svoje usporava:
paze da ona mesta izbegava
Kud peskom stope ostavljaju ljudi.

No, ko drukiju zatitu da stvori:

Onu to svet je primetiti nee?
jer u pokretu ugaene sree Spolja se ita to unutra gori.

I uveren sam: brda i ume

obale, reke sve zna i razume
Moj ivot koji tajna je za druge.

Puteve divlje nije trait lako

Al' doe Amor i ponemo tako:

On i ja o tom razgovore duge.
_________________
El amor ha florecido en mi corazon a causa de tu amor.

lovegoddess
Vetica

Godine: 27
Datum registracije: 24 Feb 2005
Poruke: 6555
Mesto: Hidden island...
Postavljena: Pet Jun 03, 2005 5:50 pm

Naslov poruke:

SONET 3
ivot u toku zastajanja nema,
A smrt nam krupnim koracima ide;
Mui me sve to ja do sada vide`,
Jo vie ono to budunost sprema.

Ka meni kao sen jedine sree,

prilaze dani prolosti seanja i da njih nema, i s njima ekanja Ja bih van ovih misli bio vee.

Vraaju mi se prijatnosti znane

to jadnom srcu sladile su dane;
u luci vidim brod - lik sree svoje.

Zamorene su ruke kormilara,

slomljeni jarbol oluja obara,
A svetiljke su ugaene moje!
_________________
El amor ha florecido en mi corazon a causa de tu amor.

lovegoddess
Vetica

Godine: 27
Datum registracije: 24 Feb 2005
Poruke: 6555
Mesto: Hidden island...
Postavljena: Pet Jun 03, 2005 5:53 pm

Naslov poruke:

SONET 4
to se vie pribliuje meta,
Dan kada se razreimo zemnog jada I brzi bol vremena - bole zadaSve vidnije tatine su ovog sveta.

Sebi kaem: rastavlja nas sudba kleta!

O ljubavi ne zborimo vie sada.
Zlo ivota ko sneg doe i otpada.
Mi emo se osobodit svih tereta.

I mir tu je: jer ni nade biti nee Nade koja sve nas vara tako veno:
Duu, osmeh, suze - sve to ivot kree!

Mi vidimo da je esto zalud muka

Da leimo ono to je neizleno
I da zalud uzdie se, zalud kuka!
_________________
El amor ha florecido en mi corazon a causa de tu amor.

Daca
~ena Sanjicinog valera~

Godine: 36
Datum registracije: 16 Apr 2004
Poruke: 2617

Mesto: Beograd
Postavljena: Uto Jun 07, 2005 8:07 pm

Naslov poruke:

OPOJNI GREH
Devojica me grli i ljubi.
Oseam kako joj se usne tope na mojim,
i kako joj telo drhti
od straha i enje.

U tiini
jo nedovrene planinske kue
mirie rano prolee
i njene male jabuaste grudi.
Penuaju se veernje magle
i osea vlanost kie
u erotinom vazduhu.

Ona se propinje na prste,

pripija svoja stegna vrsto uz mene,
namesta oble kukove,
svoj zaobljeni trbuh...
utapa svoje nepomine oi
u mojim zenicama
i ljubi, ljubi...

Stavljam svoj potpis

usnama
na njen vrat izvijen
dok opijena srsima bledi moja devojica
i kao leptirica treperi na mestu

Pogreili smo
kaza mi
u jednom trenu slasti i vatre
zaustavljajui nae disanje
koje odveja vetar.

Pogreili smo,
kaza mi s jo veim strahom
otrgnuvsi se iz zagrljaja,
beei niz proplanak i
odnosei vlane poljupce
na mladoj koi.

Moje je oi ne stiu.

lovegoddess

Vetica

Godine: 27
Datum registracije: 24 Feb 2005
Poruke: 6555
Mesto: Hidden island...
Postavljena: Sre Jun 08, 2005 8:32 am

Naslov poruke:

SEDAMNAEST VE LETA NEBO RUDI

Sedamnaest ve leta nebo rudi
to nikad zgaen od poetka gorim,
al' kad se milju o svom stanju morim,
oseam usred plama mrazne studi.

Izreka, da se dlaka pre udi

menja, je prava; i s uvstvima sporim
nagnua Ijudska ne popuste; gorim
ini ih teke koprene hlad hudi.

O jao, kad e onaj dan da svane,

da motre kako bee moja ljela
iz dugih muka i ognja se selim?

Hou li ikad videt one dane

kad e se slatki izraz lica sveta

oima svidet ba koliko elim?
_________________
El amor ha florecido en mi corazon a causa de tu amor.

lovegoddess
Vetica

Godine: 27
Datum registracije: 24 Feb 2005
Poruke: 6555
Mesto: Hidden island...
Postavljena: Sre Jun 08, 2005 8:33 am

Naslov poruke:

TO UTIM
to utim, to je, ako ljubav nije,
Al ako je ljubav, boe to je ona?
Ako je dobra, zato je zlu sklona,
Ako je zla, zbog ega slatka mi je?

Gorim li od sebe, emu pla i tuba,

Kriv li sam tome, malo jauk vredi.
O rtva smrti, slatkoo u bedi,
Ako vas neu, emu ste mi druba?

Al ako vas hou, zdvajat nemam prava,

Suprotni me vetri, kroz umu i besnou,
Teraju u amcu vrh bezdana plava.

Slab razbor i gresi razlog su mi seti,

Tako da neznam sam stvarno to hou,
Te se znojim zimi a cvokoem leti.
_________________
El amor ha florecido en mi corazon a causa de tu amor.

lovegoddess
Vetica

Godine: 27
Datum registracije: 24 Feb 2005
Poruke: 6555
Mesto: Hidden island...
Postavljena: Sre Jun 08, 2005 8:39 am

Naslov poruke:

VI KOJI ZVUKOM RASUTIH RIMA

Vi koji zvukom razasutih rima
sluate uzdah to bje srcu hrana
u prvoj tlapnji mladenakih dana,
kad delom drugi ovek bijah svima,

razliit stil to plae i misao ima

zbog pustih nada i zbog pustih rana,
nadam se da e shvatit kom je znana
iskustvom Ijubav: oprost molim njima.

No svak je dugo, sada dobro vidim,

o meni brbljo i tiho i glasno,
pa sam se sebe esto sramim jako;

l plod je mojih tlapnja da se stidim,

i da se kajem, i da spoznam jasno:
kratak je san na svetu htenje svako.
_________________
El amor ha florecido en mi corazon a causa de tu amor.

jura4
Poetnik Domaeg.de

Datum registracije: 09 Jun 2005

Poruke: 61

Postavljena: Sre Okt 12, 2005 7:55 pm

Naslov poruke: Francesco Petrarca

Francesco Petrarca - najvei pjesniki um ikad roen.

za inspiraciju mu je posluila udana ena Laura de Sades, majka jedanaestero djece, koju
on uzdie do savrenstva.
velia sve njezine mane, karakteristike...
on "vene" za njom, a ona ni da ga pogleda....

Quanto piu mavvicino al giorno extremo

Kako se blie moji zadnji asi,
a ivot ljudski redom kratko traje,
vidim da vrijeme ni hipa ne staje
i lana nada pomalo se gasi.
Mislima velim: o ljubavi niti
zborit ne smijemo, jer u svakom trenu
snijeg kao novi nestaju i venu
snage nam tijela; mirni emo biti:
s njim e sve nade prestati da ive,
s kojih smo bili u zabludi dugo,
sve to veseli, boli, srdi, plai;
te emo spoznat da esto i drugog
privlae stvari laljive i krive;
uzalud da su uzdisaji nai.

jura4
Poetnik Domaeg.de

Datum registracije: 09 Jun 2005

Poruke: 61
Postavljena: et Okt 13, 2005 8:50 pm
fidato speglio
Dicemi spesso il mio fidato speglio
Zrcalo vjerno govori mi moje,
duh trudan, koa izborana cijela
i oslabljena snaga, spretnost tijela:
Ostario si, oevidno to je.
Valja da Narav svi sluaju ljudi
jer vrijeme ne da sporit snagu njenu.
Ko voda vatru to gasi u trenu,
tad se iz duga, muna sna probudih:
i vidim da nam ivot leti bijedan
i da nam kob je samo jednom sklona;
i usred srca glas mi zvoni jedan
Od nje to lijepih liena je spona,
al, iva, bila stvor je izvanredan,
te svim je slavu, mnim, uzela ona.

Naslov poruke: Dicemi spesso il mio