LJUBAV

Ljubav je svuda oko nas i u nama. Volimo na razlicite nacine. Za nju nikada nije rano i nikada nije kasno. Ona je u
ljudima,recima,mislima,pogledima,uzdasima. Ima je u pesmama, umetnickim delima,snovima i nadanjima.
Inspisani ljubavlju mnogi pisci su pisali o njoj. Zato su mnoga dela puna ceznje,neznosti,strepnje. Ljubav je tema u
pesmi ,,Gradinar* i u pripoveci ,,Verenici*. A moja ljubav je skrivena u meni,mojim mislima i mom srcu. To je tajna
koju brizno cuvam. Negujem je i ona iz dana u dan raste. Postaje sve veca.
Kada sam se susreo sa tim osecanjem upoznao sam nesto novo. Drhtaj srca, ceznju,zelju da napisem stihove i
leptirice u stomaku. Kako vreme prolazi to osecanje me zaokuplja. Ne razmisljam ni o cemu drugom.Postaje sve vece.
Zelim da kazem,da ispricam ali se bojim. Bojim se da me ne razume,ne okrene ledja i ode. Bojim se da me ne ismevaju.
Zato cutim. Cutnja pritiska moje bice. Zarobljen sam u svom telu. A opet… uzivam. Crvenim. Toplota me obuzima. Lepo
mi je. Moja ljubav je najjaca. Pobedjuje me. U njenom prisustvu se osecam glupavo i nespretno. A opet srecno. Cudno
je to osecanje. Uzivam da je gledam,da ceznem, da se nadam, da strepim. Volim da volim. Njen osmeh i pogled su
moja svetlost, trenuci zbog kojih rado idem u skolu.
Odlicno sam razumeo Andreasa a I pesnika koji svoja osecanja iskazuje u ,,Gradinaru*. Ljubav zna da zaboli. I to
jako. A, u isto vreme nam prija i za nju se borimo. Susreo sam se sa tim osecanjem. Za mene je taj susret najlepsi na
svetu. Lubav otkljucava vrata srece.

LJUBAV
Ljubav je svuda oko nas i u nama. Volimo na razlicite nacine. Za nju nikada nije rano i nikada
nije kasno. Ona je u ljudima,recima,mislima,pogledima,uzdasima. Ima je u pesmama, umetnickim
delima,snovima i nadanjima.
Inspisani ljubavlju mnogi pisci su pisali o njoj. Zato su mnoga dela puna
ceznje,neznosti,strepnje. Ljubav je tema u pesmi ,,Gradinar* i u pripoveci ,,Verenici*. A moja
ljubav je skrivena u meni,mojim mislima i mom srcu. To je tajna koju brizno cuvam. Negujem je i
ona iz dana u dan raste. Postaje sve veca.
Kada sam se susreo sa tim osecanjem upoznao sam nesto novo. Drhtaj srca, ceznju,zelju da
napisem stihove i leptirice u stomaku. Kako vreme prolazi to osecanje me zaokuplja. Ne razmisljam
ni o cemu drugom.Postaje sve vece. Zelim da kazem,da ispricam ali se bojim. Bojim se da me ne
razume,ne okrene ledja i ode. Bojim se da me ne ismevaju. Zato cutim. Cutnja pritiska moje bice.
Zarobljen sam u svom telu. A opet… uzivam. Crvenim. Toplota me obuzima. Lepo mi je. Moja
ljubav je najjaca. Pobedjuje me. U njenom prisustvu se osecam glupavo i nespretno. A opet srecno.
Cudno je to osecanje. Uzivam da je gledam,da ceznem, da se nadam, da strepim. Volim da volim.
Njen osmeh i pogled su moja svetlost, trenuci zbog kojih rado idem u skolu.
Odlicno sam razumeo Andreasa a I pesnika koji svoja osecanja iskazuje u ,,Gradinaru*.
Ljubav zna da zaboli. I to jako. A, u isto vreme nam prija i za nju se borimo. Susreo sam se sa tim
osecanjem. Za mene je taj susret najlepsi na svetu. Lubav otkljucava vrata srece.

LJUBAV
Ljubav je svuda oko nas i u nama. Volimo na razlicite nacine. Za nju nikada nije
rano i nikada nije kasno. Ona je u ljudima,recima,mislima,pogledima,uzdasima. Ima
je u pesmama, umetnickim delima,snovima i nadanjima.
Inspisani ljubavlju mnogi pisci su pisali o njoj. Zato su mnoga dela puna
ceznje,neznosti,strepnje. Ljubav je tema u pesmi ,,Gradinar* i u
pripoveci ,,Verenici*. A moja ljubav je skrivena u meni,mojim mislima i mom srcu. To
je tajna koju brizno cuvam. Negujem je i ona iz dana u dan raste. Postaje sve veca.
Kada sam se susreo sa tim osecanjem upoznao sam nesto novo. Drhtaj srca,
ceznju,zelju da napisem stihove i leptirice u stomaku. Kako vreme prolazi to
osecanje me zaokuplja. Ne razmisljam ni o cemu drugom.Postaje sve vece. Zelim da
kazem,da ispricam ali se bojim. Bojim se da me ne razume,ne okrene ledja i ode.
Bojim se da me ne ismevaju. Zato cutim. Cutnja pritiska moje bice. Zarobljen sam u
svom telu. A opet… uzivam. Crvenim. Toplota me obuzima. Lepo mi je. Moja ljubav
je najjaca. Pobedjuje me. U njenom prisustvu se osecam glupavo i nespretno. A opet
srecno. Cudno je to osecanje. Uzivam da je gledam,da ceznem, da se nadam, da
strepim. Volim da volim. Njen osmeh i pogled su moja svetlost, trenuci zbog kojih
rado idem u skolu.
Odlicno sam razumeo Andreasa a I pesnika koji svoja osecanja iskazuje
u ,,Gradinaru*. Ljubav zna da zaboli. I to jako. A, u isto vreme nam prija i za nju se
borimo. Susreo sam se sa tim osecanjem. Za mene je taj susret najlepsi na svetu.
Lubav otkljucava vrata srece.