Professional Documents
Culture Documents
Efraim Kišon - Kišon Za Turiste I Avanturiste (Ćirilica)
Efraim Kišon - Kišon Za Turiste I Avanturiste (Ćirilica)
Ephraim Kishon,
KISHON FUR TOURISTEN UND ABENTEURER
obrada: Lena
www.balkandownload.org
Путовања у иностранство припадају незаменљивим задовољствима
сваког грађанина баш и због тога што му увек изнова омогућује
неописиве радости повратка кући.
УМЕСТО ПРЕДГОВОРА
ЊУЈОРК
Ако игде на овом нашем све мањем свету постоји држава у држави,
онда je то град Њујорк у држави Њујорк у Сједињеним Америчким
Државама. Њујорк има више становника, више саобраћајних незгода,
више изложби, више новоградњи и више порока него иједан други
град на свету. Осим тога, у њему пребивају и уједињени народи,
Барбра Стрејсенд и син ујка Сема. Њујорк досеже до облака и
отворен je 24 сата дневно.
Само je један Њујорк, хвала Богу.
ОСИГУРАНИ
“Требате ли мраве”?
Сложићете се да такво питање може човека да збуни. Иако
поштујем те мале, вредне животињице – када нам се баш не врзмају
пo кухињи – немам с њима ама баш никакве везе. Шта да почнемо с
мравима овде на путу, стотину километара северно од Њујорка?
Стога сам се нагнуо према продавцу бензина и рекао:
– Опростите, не разумем вас.
– Преостало ми je још неколико кутија – објаснио je док нам je, да
би показао добру вољу, прао предње стакло. – To je сада јако у моди.
Свако жели да има мрављу фарму. Забава за целу породицу. Деца
једноставно лудују за тим. Сатима посматрају кроз стаклени
поклопац како мрави граде путеве. Или мостове. Или подземне
железнице. Све заједно кошта само два долара. Мрави су вам бадава.
У граду ћете платити најмање три.
– Хвала – одговорих још увек помало збуњен. – Овог тренутка нису
ми потребни никакви мрави. Нисам одавде, знате. Странац сам.
Дошао сам у посету.
– Странац? Ево одмах! – пуцне прстима, нестане у продавници и
врати се с туцетом попут хармонике сложених аутокарата, те их
распростре пo хауби аутомобила.
– Кола су вам запуштена – напомену успут и стаде најлонском
четком да чисти седишта. – У међувремену, можете да добијете
најбоље најлонске четке. У свим бојама.
– Најлепше хвала. Moj стриц ради у тој струци.
– Зар овде имате стрица? Онда га морамо изненадити лепим
поклоном! Ваза за цвеће? Абажур за лампу? Хармоника? Сапун за
бријање? Папигица?
– Толико ми мој стриц не вреди. Заправо га и не волим.
– У праву сте!
У знак одобравања, човек поче минијатурним усисивачем да ми
шета пo телу.
– Никада не треба зависити од рођака. Надам се да не станујете код
њега. Moja агенција за стамбене...
– Ja сам скоро увек на путу.
– Ha које новине ћете да се претплатите?
– Ниједне.
– Почните да учите да плешете.
– Знам да плешем.
– Деонице нафте?
– У то се не разумем.
– Онда у реду. Долар и пo.
– Шта?
– Мравља фарма.
– Рекао сам вам већ да овог тренутка не знам шта бих са њом.
– Па, добро... шта ћета онда да купите? – Уздахну, извуче чешаљ и
стручно ме очешља. Сетих се да сам овамо дошао само пo бензин и
да се напокон морам отарасити овог нападног трговачког генија.
– У ствари – рекох неодлучно – бавим се мишљу да купим
концертни клавир...
Продавцу се лице озари. Нестао je и зачас je већ стајао преда мном
са снопом проспеката у руци.
– За хиљаду двеста долара испоручићу вам првокласан клавир.
Немачки производ. Доставићу вам га право у стан.
– A шта ако вам на степеницама падне?
– To не може да се догоди. Мени не. Али, како бисте ви били
спокојни, од мене ћете за дванаест долара добити комплетно
осигурање против штете. Ja сам најпоузданији агент за осигурање у
овом крају. Свирате ли ви клавир? Или ваша жена?
– Ни она ни ja. Само одавно сањамо о томе да наш син...
– Изврсно! Набавићу вам учитеља клавира који има положен
државни испит! Осам сати месечно за осамнаест долара!
– Ко зна... можда мали и не жели да учи клавир?
– Седамдесет пет долара у три рате... и имате најбољег дечјег
психолога у Америци! Taj ће малог већ средити!
– Хм. Још увек остаје један проблем. Ми немамо деце.
– Само храбро! Јединствени, гарантовано успешни савет признатог
стручњака не кошта вас ништа више од...
– Чекајте! – прекинух га јер ми je изненада пала на памет
спасоносна идеја. – Преузимате ли и писање путописа?
– Наравно. Хиљаду пет стотина долара за 220 страница рукописа.
Двоструки проред, шездесет пет знакова у сваком реду.
– Али треба да буде духовито!
– Нема проблема. Петнаест долара зараде пo штампарском табаку.
И тако се догодило да je – као што врли читалац вероватно већ
наслућује – ову књигу написао продавац на бензинској станици у
држави Њу Хејвен.
ИЗВЕШТАЈ
ДОМОРОДАЧКИ ЈЕЗИК
ТЕЛ АВИВ
КЛИМА
ТУРИЗАМ
ЉУДСКО ДОСТОЈАНСТВО
ЧУДО ОД ЕИЛАТА
ФАЈРОНТ
УЖИВАЊЕ У СУНЦУ
ВИДЕТИ РИМ
ШПАГЕТИ
СПОМЕНИК
БИТКА ГОНДОЛИЈЕРА
*
Стигао je дан одласка у Швајцарску. За сваки случај на време смо
наручили моторни чамац који je требало да дође по нас сат времена
пре поласка воза. Били смо спремни да платимо сваку цену, па и
више, само да не морамо да бацамо новац пред оне лакоме гусаре у
гондолама.
Чамац није стигао. Не знам зашто, али једноставно га није било.
Догоди се то. Чак и у Италији.
Пола сата пре поласка воза растрчали смо се као суманути дуж
хотелског пристаништа вичући:
– Гондола! Гондола!
Није их било. Нигде ниједне. Нестале. Пропале у земљу. Ha свету
више нема гондола. У последњем тренутку угледасмо тик пред нама
старца како дрема. У гондоли. Пожурисмо ка њему и почесмо да га
тресемо вичући:
– Presto! Tempo! Ha железничку станицу! Брзо! Брзо!
Стари гусар подиже тешке обрве и у очима му засветлуца број
5.000. Скоро да смо чули и звук регистарске касе.
ФЕСТИВАЛИ
ГАСТРОНОМСКИ С.О.С
ДОМОРОДАЧКИ ЈЕЗИК
SWISS MADE
Путник који у Милану уђе у воз који иде према северу после
неколико сати вожње ће запазити чудну промену: вагони одједном
више не тандрчу, путници грозничаво дотерују своју спољашњост,
скупљају се папириће с пода, па чак и прозори, као неким чудом,
постају провидни.
Онда воз пролази једним од оних неминовно бескрајно дугих
тунела; када изађе из њега, ето нас у Швајцарској.
Путници се сада другачије понашају. Рекло би се да сви припадају
оној групи са животним стандардом од преко десет хиљада. Толико je
та Швајцарска изнад осталих. Мајка je била бароница, отац велики
француски фабрикант, сви су рођаци милионери, осим једне једине
црне овце, стрица у Италији, који се у разговору отмено прећуткује.
Швајцарска je сан малограђана. И велеграђана. И социјалиста. И
револуционара, и конзервативаца, и нихилиста. Швајцарска je,
укратко, појам свих људских чежњи. “Швајцарска” значи исто што и
мир .
Куда год погледаш, свуда мир, ред, дисциплина, хигијена, рад и
морал.
Зар то није ужасно?
ПРИБЕЖИШТЕ ЧИСТОЋЕ
MOPAЛ
ИСТОРИЈА
НАЧИН ЖИВОТА
ФИТНЕС
SAVOIR VIVRE
ЧИШЋЕЊЕ НАОЧАРА
ПРОСЕЧНИ ФРАНЦУЗ
ГАСТРОНОМИЈА
БАКИНА ТАЧКА
KO РИДА HA КОРИДИ
РЕЗЕРВИСАЊЕ СОБЕ
ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ
КЛИМА
ЛЕПИ МАНИРИ
ТРАДИЦИЈА
ЕНГЛЕСКИ ХУМОР
ПОСЕБНО УПОЗОРЕЊЕ
МУЗЕЈИ
РЕСТОРАНИ
ПРЕДЕЛИ
ПОЗОРИШТЕ
“Не бојте се, овде неће бити речи о дијети и калоријама. Реч je о
пртљагу или, боље рећи, о жаљењу вредној навици међународних
ваздухопловних компанија да путнике који имају пртљаг тежи од 20
килограма кажњавају високим новчаним казнама. Где су ту људска
права? Шта предузимају Уједињене нације против те отворене
дискриминације? Људескара од путника који има, на пример, 115
кила живе ваге, са својих допуштених 20 кила пртљага, несметано
пролази кроз службену контролу путника, a обичан човек са својих
70 кила који заједно са кофером тешким 25 кила тежи 95 кила, строго
се кажњава на лицу места.
Из властитог искуства знам да je укупна тежина пртљага увек већа
од 20 килограма. При одласку из земље можда још и није, али свакако
je тако при повратку кући. И то без кишне кабанице коју повратник
ноншалантно носи пребачену преко руке, без електричне пегле у
џепу капута и јапанског транзистора у другом џепу.
Зачудо, прекомерна тежина пртљага уопште не зависи од
електрицитета ни од Јапана. Чак и ако нисте у иностранству ништа
купили, кофер вам je тежи за килограм. Зналци тврде да се
специфична тежина домаћих производа у туђини повећава. Неки
сматрају да je томе крива атомска бомба. Било како било, авионски
путник оптерећен прекомерном тежином пртљага има увек исти
проблем – како да избегне плаћање казне. Увек настоји међу дамама
на шалтерима за примање пртљага да нађе најпријатније лице, из
чијих очију зрачи наговештај људскости – a из чијег гласа затим
избије искрено жаљење кад каже: “Жао ми je, господине, али ви
имате пет килограма претешког пртљага. Молим вас да платите
разлику на другом шалтеру лево.”
Нема речи којима би се описала мржња која у таквим тренуцима
обузме човека. Шта, у ствари, она умишља? Зар само зато што на
авиокарти пише да je забрањено носити са собом више од 20
килограма тежине? Забрањено je пожелети жену ближњег свога, али
се нико на то не обазире. Куда нас то води?
У конкретном случају то нас води до дежурног управника авионске
компаније на аеродрому, добро васпитаног, гламурозног службеника,
који пристојно саслуша твоју оправдану жалбу, па те лично отпрати
до дворане са шалтерима и, након краћег разговора с оном бештијом
на шалтеру, понуди компромис да платиш казну за пет и по
килограма прекомерне тежине на другом шалтеру лево.
Једно je сигурно: с овом компанијом више никада нећеш да летиш.
Нека се радије припазе ти ваздушни гусари! Свашта се, уосталом,
прича о стању њихових авиона. A тек о понашању и поступању с
путницима!
Да се разумемо: нисам ja огорчен због додатног плаћања него због
понижавања што су ме ухватили на делу. Оно неколико фунти које
треба да платим заиста не играју никакву улогу. Односно, не би
играли улогу када би заиста у питању било само неколико фунти.
Али у стварности, сваки килограм прекомерне тежине кошта те
најмање 20 фунти, a килограми се збрајају. Непорочни отац који се
враћа из дијаспоре кући доноси свом сиротом синчићу играчку – a
она му фурија на шалтеру одрапи казну од 320 фунти, баш као да
Израел није са свих страна опкољен самим непријатељима. To тера
Израелца да на неки начин помогне самом себи. И тако купује малу
ручну торбу у коју ставља пет кокосових ораха за поруџбину и још
један бицикл. Ова торба, госпођице? Само неки употребни предмети
за путовање... Али у истом тренутку када подигнеш торбу – не смеш
показати да je тешка, јер je у њој само неколико употребних
предмета, зар не, четкица за зубе, марамице, кокосови ораси – у том
истом тренутку дама рендгенских очију баци поглед на вагу, која
показује да je торба тежа од 20 килограма, па ти гугуће с анђеоским
смешком:
– Молим вас, господине, да ставите торбу уз свој кофер на вагу...
Показује се да ти je торба тежа од кофера. Томе су највише крива
она проклета два свећњака.
Стога се препоручује да се ручна торба остави у једном ћошку сале
пре него што се пође до шалтера. Ha свим аеродромима на свету има
на претек остављених ручних торби.
Ипак оно најгоре тек долази. Госпођица рендгенских очију пружа
ти специјалну етикету на врпци коју треба причврстити на
прегледану ручну торбу. Тек je након тога смеш понети са собом у
авион.
Искусни путници с прекомерном тежином пртљага доскочили су
том акту саботаже такозваном стратегијом гардеробних ормарића.
Она се састоји у томе да се у један од оних гардеробних ормарића у
које се убацују новчићи, каквих има на свим аеродромима, похрани
садржај ручне торбе па се оде до шалтера с празном торбом која се
спремно стави на вагу, те се добије прекопотребна етикета и
причврсти на торбу. Затим се човек врати до ормарића и потрпа
прекомерни терет у торбу, те лепо пође с торбом до авиона – и живот
je опет вредан живљења. Ознојени Израелци који у грозничавој
журби трпају садржај из ормарића у торбе с етикетом припадају
свакодневним призорима на међународним аеродромима. Језик којим
се говори у тим просторијама обично je хебрејски. A када се боинг
при полетању малко нагне на једну страну, одмах се зна да на тој
страни седе израелски путници. Истини за вољу, нема ничег лепшег
него када ниси ништа платио за прекомерну тежину свог пртљага.
Најновија психолошка истраживања показала су да je потреба да
ништа не платиш за прекомерну тежину пртљага на другом месту
људских потреба, одмах иза полног нагона. Како било да било,
незаменљиво je узвишен осећај када се укрцаш у авион са 32
килограма неплаћеног прекомерног пртљага. Што се мене тиче – ja
управо због тога највише и путујем.
О АУТОРУ
Кишон за заљубљене
Кишон за туристе и авантуристе
Кишон за гурмане
Кишон за зналце
Кишон за маме
Кишон за лаку ноћ
Кишон за ужурбане
1 Песак
2 За службенике
3 Драги!
4 Мило Моје!
5 Моја љубав!